УТИЦАЈ ОРГАНСКИХ И МИНЕРАЛНИХ ЂУБРИВА НА ПРИНОС И КВАЛИТЕТ КУПУСА

Transcript

1 УНИВЕРЗИТЕТ У НОВОМ САДУ ПОЉОПРИВРЕДНИ ФАКУЛТЕТ Департман за ратарство и повртарство Маријана Буторовић, дипл. инж. УТИЦАЈ ОРГАНСКИХ И МИНЕРАЛНИХ ЂУБРИВА НА ПРИНОС И КВАЛИТЕТ КУПУСА Мастер рад Нови Сад, 2014

2 УНИВЕРЗИТЕТ У НОВОМ САДУ ПОЉОПРИВРЕДНИ ФАКУЛТЕТ Департман за ратарство и повртарство Кандидат: Маријана Буторовић, дипл. инж. Ментор: Др Жарко Илин, ред. проф. УТИЦАЈ ОРГАНСКИХ И МИНЕРАЛНИХ ЂУБРИВА НА ПРИНОС И КВАЛИТЕТ КУПУСА Мaстер рад Нови Сад, 2014

3 Резултати мастер рада су део истраживања на пројектима УТИЦАЈ РАЗЛИЧИТИХ ТЕХНОЛОГИЈА ПРОИЗВОДЊЕ И ЧУВАЊА НА ПАРАМЕТРЕ КВАЛИТЕТА ПОВРЋА (APV / ) И РАЗВОЈ НОВИХ ТЕХНОЛОГИЈА ЗА САВРЕМЕНУ И ОДРЖИВУ ПРОИЗВОДЊУ ПОВРЋА (ТR 31036)

4 Комисија за оцену и одбрану мастер рада: Проф. др Жарко Илин, ментор Проф. др Даринка Богдановић, председник комисије Проф. др Ивана Максимовић, члан комисије

5 САДРЖАЈ 1. УВОД БОТАНИЧКА КЛАСИФИКАЦИЈА И ПОРЕКЛО КУПУСА РАСПРОСТРАЊЕНОСТ КУПУСЊАЧА ХЕМИЈСКИ САСТАВ ЗНАЧАЈ И УПОТРЕБА КУПУСА МОРФОЛОШКЕ ОСОБИНЕ КУПУСА БИОЛОШКЕ ОСОБИНЕ И ЗАХТЕВИ ПРЕМА УСЛОВИМА СПОЉНЕ СРЕДИНЕ ПРОИЗВОДЊА КУПУСА ЗАДАТАК И ЦИЉ РАДА МАТЕРИЈАЛ И МЕТОД РАДА РЕЗУЛТАТИ ИСТРАЖИВАЊА И ДИСКУСИЈА БРОЈ БИЉАКА КУПУСА У БЕРБИ БИОЛОШКИ ПРИНОС ПРОСЕЧНА МАСА ГЛАВИЦЕ ЖЕТВЕНИ ИНДЕКС ПРИНОС КУПУСА САДРЖАЈ СУВЕ МАТЕРИЈЕ ЗАКЉУЧАК ЛИТЕРАТУРА 66

6 Маријана Буторовић Мастер рад Резиме РЕЗИМЕ Kупус једна од водећих повртарских култура код нас зато што има скромне биолошке захтеве за условима успевања, могућност гајења у току целе године, високу потрошњу по глави становника и могућност остваривања зараде. Циљ истраживања овог мастер рада је био да се утврди ефекат различитих доза органских и минералних ђубрива као и ефекат настирања земљишта на принос и квалитет купуса. Оглед је постављен по сплит плот методу. Главне парцеле чине оглед без настирања земљишта и оглед са настирањем земљишта црном пластичном фолијом. Подпарцеле чини девет варијанти ђубрења органским и минералним ђубривима у четири понављања. Највећи просечан принос купуса је постигнут на варијанти ђубрења где је примењено минерално N 55 P 55 K 105 ђубриво без настирања земљишта црном малч фолијом (25,97 t/ha), а најмањи је постигнут на контроли (22,78 t/ha). Највећи просечан принос купуса на третманима са настирањем земљишта црном малч фолијом постигнут је на варијанти ђубрења где је примењен згорели говеђи стајњак у количини од 20 t/ha + N 55 P 55 K 105 (34,61 t/ha), a најмањи на контроли (25,06 t/ha). Највећа просечна маса главице купуса (0,66 kg) је регистрована на третману где је примењен згорели говеђи стајњак у количини од 20 t/ha + N 33 P 33 K 63 без настирања земљишта црном малч фолијом, а најмања просечна маса главице измерена је на варијанти где је примењен згорели говеђи стајњак у количини од 20 t/ha (0,52 kg). На третману са настирањем земљишта црном малч фолијом највећа просечна маса главице купуса остварена је на третману где је примењен згорели говеђи стајњак у количини од 20 t/ha + N 55 P 55 K 105 (0,89 kg), а најмања на конторли (0,63 kg). На третману настирања земљишта црном малч фолијом највећи жетвени индекс (0,54) је измерен на третману где је примењен згорели говеђи стајњак у количини од 20 t/ha + N 55 P 55 K 105, а најмањи је измерен на контроли (0,45). Највећи жетвени индекс на третману без настирања земљишта црном малч фолијом измерен је на варијанти ђубрења где је примењено минерално N 55 P 55 K 105 (0.60), a најмањи на контроли (0,48).

7 Маријана Буторовић Мастер рад Резиме Највећи садржај суве материје остварен је на третману где је примењено минерално N 55 P 55 K 105 ђубриво без настирања земљишта црном малч фолијом износио је 9,17%, а најмањи на третману где је примењен згорели говеђи стајњак у количини од 20 t/ha + N 55 P 55 K 105 и износио је 8,03%. На третману где је примењено минерално N 55 P 55 K 105 ђубриво са настирањем земљишта црном малч фолијом остварен је највећи садржај суве материје (9,43%), а најмањи на контроли (7,63%). Кључне речи: настирање, органска и минерална ђубрива, фолија, купус.

8 Маријана Буторовић Мастер рад Summary SUMMARY Cabbage is one of the leading vegetable crops with us because we have modest biological requirements of growing conditions, the possibility of breeding throughout the year, the high per capita consumption and the ability to generate earnings. The aim of this research was to determine the influence of different doses of organic and mineral fertilizers, as well as the influence of soil mulching on yield and quality of cabbage. Experiment was set according split plot design. The main parcel consists of light without soil mulching and experiment with soil mulching black plastic wrap. Under plot appears nine variants of fertilization with organic and mineral fertilizers in four replications. The highest average yield of cabbage was reached with the variants where the applied N 55 P 55 K 105 mineral fertilizer without soil mulching black mulch film (25.97 t/ha) and the lowest was achieved in the control (22.78 t/ha). The highest average yield of cabbage in the treatments with soil mulching black mulch film made on variant which is applied mature cattle manure 20 t/ha + N 55 P 55 K 105 (34.61 t/ha) and lowest in the control (25.06 t/ha). The highest average weight of cabbage (0.66 kg) was registered on the treatment that is applied mature cattle manure 20 t/ha + N 33 P 33 K 63 without soil mulching black mulch film, and the lowest average head weight was measured on a variant where the mature cattle manure 20 t/ha (0.52 kg). On treatment with soil mulching black mulch film the highest average weight of cabbage was achieved on treatment that is applied mature cattle manure 20 t / ha + N 55 P 55 K 105 (0.89 kg) and the lowest on control (0.63 kg). On the treatment of soil mulching black mulch foil largest harvest index (0.54) was measured at the treatment that is applied mature cattle manure 20 t/ha + N 55 P 55 K 105, and the lowest was measured in the control (0.45). The highest harvest index in treatment without soil mulching black mulch film was measured with the variants where the applied mineral N 55 P 55 K 105 (0.60) and lowest in the control (0.48).

9 Маријана Буторовић Мастер рад Summary The highest dry matter content was recorded on the treatment that is applied N 55 P 55 K 105 mineral fertilizer without soil mulching black mulch film was 9.17%, and the lowest on where it is applied mature cattle manure 20 t/ha + N 55 P 55 K 105 was 8.03%. On the treatment that is applied N 55 P 55 K 105 mineral fertilizer with soil mulching black mulch film has the highest dry matter content (9.43%) and lowest in the control (7.63%). Key words: mulching, organic and mineral fertilizers, sheeting, cabbage.

10 Маријана Буторовић Мастер рад Увод 1. УВОД 1.1. БОТАНИЧКА КЛАСИФИКАЦИЈА И ПОРЕКЛО КУПУСА Купус Brassica oleracea var. capitata спада у лиснато поврће, фамилију Brassicaceae (купусњаче). Стари назив је крсташице (Cruciferae). Биљке из ове фамилије спадају у најраширеније гајене врсте на свету. То су повртарске, уљане, крмне културе које се одликују великом полиморфношћу и широким ареалом распрострањености, од тропских предела до поларног круга (Лазић и сар., 2001). Већина европских, као и азијских израза за купус потичу од три келтска корена речи. Kелтски назив за купус предложио је Hegi (1919). Немачки назив за купус је Kopf, Kohl или weißkohl, француски је chou, енглески је cabbage, татарски је kappes или kraut, хинду је kopi, и остали који су блиски келтско-словенском називу cap или kap што значи глава. Грчки назив је Kaulion, латински је caulis, шкотски је kale, норвешки је keal, и остали који су блиски келтско немачко грчком caul, што значи стабљика или кочан (Червенски, 2010). Вероватно, најважнију класификацију купусњача направио је Otto Eugen Schultz ( ), објављене у Das Pflanzenreich and Die Nutrilichen Pflanzenfamilien (Schultz, 1919, 1936). Ова класификација је подржана од стране великог Америчког ботаничара L. H. Bailey (1922, 1930). Hickey and King (1997) су утврдили да постоји 390 родова унутар фамилије Brassicaceae, а Paterson et al. (2000) 360. Cавремену ботаничку класификацију купуса дала је USDA (2006): Царство: Plantae Надцарство: Tracheobionta 1

11 Маријана Буторовић Мастер рад Увод Раздео: Magnoliophyta Класа: Magnoliopsida Подкласа: Dilleniidae Ред: Capparales Фамилија: Brassicaceae Род: Brassica Врста: Oleraceae Варијетет: Capitata. Таксономија рода Brassica је компликована. Gómez-Campo (1990) представљају потпуну класификацију рода Brassica. Они су проучавањем цитологије утврдили односе између генома шест најзначајнијих купусњача широм света. Brassica rapa обухвата репу и кинески купус, Brassica oleracea обухвата купус, Brassica napus обухвата репе. Врста Brassica oleraceae одликује се великим бројем варијетета: Brassica oleracea var. capitata главичасти купус Brassica oleracea var. sabauda кељ Brassica oleracea var. botrytis карфиол Brassica oleracea var. gemmifera кељ пупчар Brassica oleracea var. gongylodes келераба Brassica oleracea var. italica брокола Brassica oleracea var. acephala лиснати купус, раштан. Постоје две форме главичастог купуса с обзиром на боју листова: Brassica oleracea var. capitata forma alba бели Brassica oleracea var. capitata forma rubra црвени. Црвена боја код форме rubra потиче од присуства антоцијана у ћелијском соку. Kако наводе Gómez-Campo and Parakash (1999) постоје два аспекта порекла било које гајене биљке који треба узети у обзир: 2

12 Маријана Буторовић Мастер рад Увод Порекло самих таксона пре припитомљавања, као резултат процеса еволуције у дивљини, Питање њеног порекла у култивацији, односно историја припитомљавања и даље коришћење. Snogerup (1980) је индентификовао десет дивљих врста рода Brassica које се најчешће срећу. Дивља Brassica oleracea може се наћи на обалама северне Шпаније, западне Француске, јужне и југозападне Британије (Lázaro and Aguinagalde, 1998; Snogerup, 1980). То је двогодишња или вишегодишња биљка. Општеприхваћено је да се еволуција купуса догодила у области Медитерана. Купус спада у ред најстаријих култура о чему сведоче археолошки налази семена из каменог и бронзаног доба. Документи из периода Западне цивилизације показују да су неке Brassica oleracea гајене од стране древних Грка (Hodgkin, 1995). Theophrastus ( година п.н.е.) наводи три сорте које су биле у општој употреби, Cato (око 200 година п.н.е.) такође идентификује три купусне врсте са великим, глатким листовима и дебелим стабљикама, Pliny (први век н.е.) набраја шест типова усева који према његовом опису изгледају као купус, келераба и броколи (Prohens and Nues, 2008). Swarup and Brahmi (2005) наводе да све купусњаче воде порекло из медитеранског рејона, укрштањем дивљих врста током еволуције и људском селекцијом. Данас се претпоставља да све купусњаче воде порекло од дивљег купуса Brassica oleracea var. sylvestris који и данас расте на обалама Средоземног, Јадранског и Егејског мора, као и на атлантској обали Француске, југозападне Енглеске, Ирске и на обалама Северног мора. У нашим крајевима, тачније у Футогу, постоје претпоставке да се купус почео гајити у 18. веку, тачније године када је Марија Терезија населила ово подручје. Купус се у Футогу гаји већ 250 година, а можда и знатно дуже, данас на површини од око 500 хектара (Червенски, 2010, Лазић ет. ал., 1998). Према пореклу све купусњаче се могу поделити на: 1. средоземну групу Mediteranea 3

13 Маријана Буторовић Мастер рад Увод 2. европску групу Europea 3. азијску групу Orientalis Средоземна и европска група купусњача је настала на обалама Средоземног мора и Атлантског океана (лиснати кељ, главичасти купус, кељ, карфиол, кељ пупчар), где и данас расту примитивне форме ових купусњача. Азијска група купусњача је настала у Кини, Јапану и Кореји (пекиншки и кинески купус). Све купусњаче су двогодишње културе. У првој години формирају лисну розету или главицу, а у другој цветоносно стабло које доноси плод и семе. Купусњаче су странооплодне биљке, тако да се код семенске производње мора одржати просторна изолација од 200 метара, да не би дошло до међусобног укрштања (Червенски, 2010). Све купусњаче се одликују низом заједничких карактеристика истоветном грађом цвета, плода и веома сличним семеном (разлике су само у грађи семењаче). Разлике се повећавају појавом првог листа и постају све израженије ка технолошкој зрелости (Лазић ет. ал., 1998). 1.2 РАСПРОСТРАЊЕНОСТ КУПУСЊАЧА Kупус је значајна повртарска култура која се у Србији производи на око ha. Производња је концентрисана у централној Србији ( ha), док је у Војводини заступњен око ha купуса (Републички завод за статистику, 2010). Гаје се ране, средње и касне сорте купуса (Červenski et. al., 2012). Купусњаче се у свету гаје на ha са просечним приносом од 29,31 t/ha и укупном производњом од тона (fao.stat.org. 2012). Највеће површине под купусњачама се налазе у Азији, око 1,7 милиона хектара, а најмање површине у Аустралији и Океанији oко три хиљаде хектара. Преглед површина, просечних приноса и производње купусњача по континентима дат је у табели 1. Из табеле 1. можемо закључити да се у Азији повећале површине под купусњачама од 2010 до 2012 године за 150 хиљада хектара али се принос смањио за 3,4%, а у Европи су се 4

14 Маријана Буторовић Мастер рад Увод површине под купусњачама смањиле за 16 хиљада хектара али се принос повећао за 8,38%. Табела 1. Површине, просечни приноси и производња купусњача по континентима (fao.stat.org. 2012) Континенти Површине (ha) Принос (t/ha) Производња (t) година година година година година година Азија ,40 30, Европа ,35 27, Африка ,92 22, С. Америка ,53 34, Ј. Америка , ,19 28, Аустралија ,82 38, Океанија ,27 36, Посматрано по државама, у периоду од до године површине под купусњачама су се у Кини повећале за око 80 хиљада хектара, а принос се смањио за 5,6%. Купусњаче се на великим површинама гаје и у Индији, Русији, САД-у и Украјини. Преглед најзначајнијих произвођача купусњача у свету је дат у табели 2. Табела 2. Најзначајнији произвођачи купусњача у свету по површинама (fao.stat.org. 2012) Свет Површина (ha) Принос (t/ha) 2010.година 2012.година 2010.година 2012.година Кина ,51 33,50 Индија ,23 22,67 Русија ,64 29,31 САД ,05 39,02 Украјина ,18 24,52 5

15 Маријана Буторовић Мастер рад Увод У периоду од године у свету су се купусњаче гајиле на око 2,2 милиона хектара површина са просечним приносом од 29,12 t/ha. Преглед површина и приноса купусњача у свету за период године дат је у табели 3. Табела 3. Површине и приноси купусњача у свету за период године (fao.stat.org. 2012) Година Површина (ha) Принос (t/ha) , , , , , , ,31 Највеће површине под купусњачама у Европи има Русија. Из табеле 4. можемо уочити да се, у периоду од 2010 до 2012 године, у Русији смањиле површине под купусњачама за око 2 хиљаде хектара а принос се повећао за 19,35%. Купусњаче заузимају веће површине и у Украјини, Румунији и Пољској. Преглед најзначајнијих произвођача купусњача у Европи дат је у табели 4. Табела 4. Најзначанији произвођачи купусњача у Европи (fao.stat.org. 2012) Европа Површина (ha) Принос (t/ha) година година година година Русија ,64 29,31 Украјина ,18 24,52 Румунија ,83 20,09 Пољска ,43 19,85 Просечне површине под купусњачама у Европи, за период године, износиле су око 420 хиљада ha са просечим приносима од 27 t/ha. Преглед површина и приноса купусњача у Европи за период године дат је у табели 5. 6

16 Маријана Буторовић Мастер рад Увод Табела 5. Површине и приноси купусњача у Европи за период године (fao.stat.org. 2012) Година Површине (ha) Принос (t/ha) , , , , , , ,67 Највећи произвођач купусњача у свету је Република Кореја. Из табеле 6. можемо уочити да се принос у Републици Кореји, у периоду од 2010 до године, повећао за 12,8%. Такође, из табеле 6. можемо уочити да се у Немачкој, у истом временском периоду, принос драстично смањио за чак 38,8%. У Чешкој се принос у овом периоду повећао за 19,31%. За период од 2010 до године у Ирској је забележено највеће повећање приноса, чак за 22,37%. Преглед најзначајнијих призвођача купусњача у свету по приносу дат је у табели 6. Табела 6. Најзначајнији произвођачи купусњача у свету по приносу (fao.stat.org. 2012) Свет Принос (t/ha) 2010.година 2012.година Република Кореја 62,08 71,18 Аустрија 55,05 57,91 Ирска 53,48 68,89 Чешка 33,29 41,26 Немачка 45,67 27,95 Највећи принос по јединици површине у Европи остварује Ирска са просечним прносом од 68,89 t/ha. У Аустрији је у периоду од 2010 до године забележено повећање приноса за 4,93%. Високи приноси се остварују и у Чешкој, Немачкој и Пољској. Преглед површина и приноса по државама је дат у табели 7. 7

17 Маријана Буторовић Мастер рад Увод Табела 7. Најзначајнији произвођачи купусњача у Европи по приносу (fao.stat.org. 2010) Европа Принос (t/ha) година година Аустрија 55,05 57,91 Ирска 53,48 68,89 Чешка 33,29 41,26 Немачка 32,67 27,95 Пољска 19,43 19,85 Купус представља значајну повртарску културу у Републици Србији, како по обиму производње, тако и потрошње. Од свих купусњача гајених у Републици Србији на главичасти купус отпада 80%, самим тим и има највећи економски значај (Червенски, 2010). У Републици Србији последних 40 година, просечне површине под купусом биле су ha, просечан принос купуса износио је 15,2 t/ha, а просечна производња купуса износила је t. У периоду од 2010 до 2013 године просечне површине под купусом износиле су ha, просечан принос у том периоду био је 13,7 t/ha, а просечна производња купуса била је t. Преглед просечних површина, приноса и производње купуса у последњих 40 година у Републици Србији дат је у табели 8. Табела 8. Просечне површине, принос и производња купуса у последњих 40 година у Републици Србији (Илин и сар., 2014, Републички завод за статистику, 2010) Република Србија Површина (ha) Принос (t/ha) Производња (t) Просек , Просек , Просек , Просек , Просек , Вредност производње ,

18 Маријана Буторовић Мастер рад Увод На нивоу Републике Србије, регионално посматрано, највећи произвођач је округ града Београда, који даје 15% укупне домаће производње. Затим следе Браничевски, Мачвански. Шумадијски и Јужнобанатски округ, који дају више од трећине укупне републичке производње (Влаховић, 2010). Ако посматрамо период од 1970 до 2013 године на подручју АП Војводине, са аспекта производње купуса, можемо уочити да су просечне површине под купусом износиле ha, просечни принос је износио 15,2 t/ha, а производња t. Ако посматрамо период од 2010 до 2013 године, са истог аспекта, можемо уочити да су просечне површине под купусом износиле ha, просечни принос је износио 17,2 t/ha, а производња t. Приказ просечних површина, приноса и производње купуса за период од 1970 до 2013 године на подручју АП Војводине дат је у табели 9. Табела 9. Просечне површине, принос и производња купуса у периоду од 1970 до 2013 године у AП Војводини (Илин ет ал., 2014, Републички завод за статистику, 2010) АП Војводина Површина (ha) Принос (t/ha) Производња (t) Просек , Просек , Просек , Просек , Просек , Вредност производње , ХЕМИЈСКИ САСТАВ Купус се одликује високом хранљивом вредношћу и лековитим својствима. Та хранљивост и лековитост потиче из његовог хемијског састава. Купус има малу енергетску вредност (око 250 килокалорија на 100 грама свежег купуса), али зато има висок садржај витамина, минерала и есенцијалних аминокиселина. Главица купуса 9

19 Маријана Буторовић Мастер рад Увод садржи највише воде, око 95%, а суве материје изнад 5%. Од тога 1-7% шећера, 0,6-3% беланчевина, 0,4-3,5% целулозе и 0,3-1,9% пепела (Dixon, 2007). У истраживањима Кандић (1991), анализиран је квалитет купуса. Према њеним резултатима садржај суве материје се кретао од 6,4 до 18,4%, укупних шећера од 4,4 до 7,82%, протеина од 1,4 до 2,31%, минералних материја од 0,38 до 2,06%, целулозе од 0,6 до 1,44%, витамина C од 34,7 до 49,0% mg. Од минералних материја купус садржи доста К, P, Ca, Mg, J, Cu и S. Највише има калијума mg/100g с.м., калцијума 44 mg/100g с.м., фосфора 27,5-36 mg/100g с.м. и магнезијума mg/100g с.м.. Врло повољан однос калцијума од 44 mg/100g с.м. и фосфора 36 mg/100g с.м., осигурава максимално искоришћeње калцијума у организму. Беланчевине су лакосварљиве и квалитетне јер су богате есенцијалним аминокиселинама као што су аргинин, хистидин, метионин, триптофан и лизин (Червенски, 2010). Садржај аминокиселина дат је у табели 10. Табела 10. Садржај аминокиселина у купусу (Червенски, 2010) Аминокиселине Купус (mg/100g) Дневна потреба (mg/kg tm.) Валин Изолеуцин Леуцин Лизин Метионин Треонин Триптофан Фенилаланин Угљене хидрате сачињава низ шећера, скроб, пектин, целулоза, хемицелулоза. Нпр. пектини помажу варењу, чиме купусњаче добијају велику улогу у исхрани јер се ствара осећај ситости. У купусу има много витамина C, витамина Е, витамина К (важан за коагулацију), витамина U (највише у киселом купусу), витамина B1, B2, PP, B6, B12 (Червенски, 2010). 10

20 Маријана Буторовић Мастер рад Увод Максималан садржај витамина C је забележен код сорте Sprint Ball (23,50 mg/100 g), затим Gungaless (12,86 mg/100 g с.м.). Количине витамина Е у купусу се крећу од 0,030 до 0,509 mg/100 g свеже масе. Највећи садржај токоферола (витамин Е) забележен је код сорте Rare Ball (0.509 mg/100 g с.м.) а најмањи код сорте Green Cornell (0.030 mg/100 g с.м.). Садржај β-каротена у купусу креће се од 0,009 до 0,124 mg/100 g свеже масе. Садржај лутеина у купусу креће се од 0,021 до 0,258 mg/100 g свеже масе (Jadish Singh, 2006). Купус садржи и глукозинолате. Глукозинолати су јединствена и важна група секундарних метаболита биљака (Verkerk and Dekker, 2008). Они су хемијски стабилни све док не дођу у контакт са ензимом мирозиназом (β-тиоглукозид глукохидролаза). Хидролизирају се у низ биолошки активних материја (изоцијанати, индол-3-карбинол). Зависно од услова прераде купуса, присутни глукозинолати се могу разградити што за последицу може имати промену њихове биолошке активности (Kopjar et al., 2012). Садржај глукозинолата у биљкама фамилије Brassicaceae приказан је у табели 11. Табела 11. Садржај глукозинолата у биљкама фамилије Brassicaceae (Kopjar et al., 2012) Поврће из фамилије Brassicaceae Садржај глукозинолата (mg/100 g с.м.) Брокола (Brassica oleracea var. italica) 19,3 127,5 Горушица (Brassica junicea) 118,1 544,5 Хрен (Amoracia lapathifolia) 106,1 Карфиол (Brassica oleracea var. botrytis) 11,7 78,6 Кељ (Brassica oleracea var. sabauda) 59,5 209,0 Кељ пупчар (Brassica oleracea var. 80,1 445,5 gemmifera) Купус (Brassica oleracea var. capitata) 42,7 108,9 Купус, црвени (Brassica oleracea var. 26,5 76,5 capitata forma rubra) Купус, кинески (Brassica chinensis) 17,3 54,8 Репа (Brassica rapa) 20,4 140,5 11

21 Маријана Буторовић Мастер рад Увод С обзиром на структуру бочног ланца глукозинолати се могу поделити на алифатске, ароматске и индолне глукозинолате (општа структура гликозинолата и њихова подела зависно од структуре бочног ланца приказани су на слици 1). Слика 1. Општа структура глукозинолата и њихова подела (Кopjar et al., 2012) Глукозинолати и њихови продукти њихове разгадње врло су интересантни због својих нутритивних, антиканцерогених својстава (Mithen et al., 2006; Verkerk and Dekker, 2008). Mогући механизам антиканцерогеног деловања глукозинолата и продуката њихове разградње укључује индукцију детоксификацијских ензима и инхибицију активности промутагених, проканцерогених материја (Wattenberg, 1992; Dragsted et al., 1993; Mithen et al., 2006; Verkerk and Dekker, 2008; Wang et al., 1996). Такође су токсични за неке инсекте тако да се могу користити као природни пестициди. Неки инсекти, као што је лисна ваш на купусу користе их за лоцирање биљака за њихову исхрану и полегање јајашаца (Barker et al., 2006). Глукозинолати поседују и фунгицидна и антибактеријска својства (Fashey et al., 2001). Продукти хидролизе глукозинолата значајно доприносе типичној ароми купуса (Kopjar et al., 2012). Oни инхибирају раст ћелија тумора и стимулирају апоптозу (програмирана смрт ћелија) (Smith et al., 2003; Kusznierewicz et al., 2008). Купус садржи глукозинолат синигрин који се под деловањем мирозиназе разграђује до алил изотиоцијаната. Резултати истраживања утицаја кувања купуса на настајање изотиоцијаната током пробаве су показали да конзумирањем сировог купуса настаје знатно већа количина изотиоцијаната него када се купус кува (Rouzaud et al., 2004). 12

22 Маријана Буторовић Мастер рад Увод Варирање садржаја суве материје од рока садње је проучавала Мirecki (2001). Према овом аутору садржај суве материје је важан показатељ квалитета купуса и на њега значајно утичу услови успевања и начин гајења. У њеном раду садржај суве материје је варирао од 9,21 до 10,41%. У истраживањима Илин (2013), утврђено је да кисео купус у просеку има 8,26% суве материје ЗНАЧАЈ И УПОТРЕБА КУПУСА Богатсво хранљивих и заштитних материја чини поврће значајним у исхрани људи и превенцији многобројних обољења савременог човека. Поврће у исхрани осигурава 12% енергетске вредности дневног оброка човека. Нижа енергетска вредност условљена је мањим садржајем суве материје, односно мањим садржајем масти, беланчевина и угљених хидрата у односу на храну животињског порекла (Червенски, 2010, Лазић ет. ал., 1998). Како наводи Dia et al. (2006) исхрана богата воћем и поврћем је једна карика превенције кардиоваскуларних обољења и других патолошких стања. Такође, епидемиолошка испитивања показују да поврће садржи разне антиоксидативне фитохемикалије које штите организам од већине дегенеративних болести, као и кардиоваскуларних и канцерогених болести (Block et al., 1992). Хемијски састав и хранљива вредност дају купусу лековита својства због чега се у народу користио од давнина за лечење различитих болести. Пре него што се користио као храна, купус се користио за лечење главобоље, дијареје, гихта (Cheney, 1950). Данас се користи и за лечење чира на желудцу, дванаестопалачном цреву, делује антисептично, јача одбрамбени систем, лечење реуме, рана од проширених вена на ногама, артритис, плућне болести, малокрвност. И данас се лист киселог купуса користи као лек и привија се на опекотине (Dixon, 2007). 13

23 Маријана Буторовић Мастер рад Увод Гвожђе из купуса је корисно у исхрани анемичних људи, али поред тога од купуса се може правити сок или сируп за лечење бронхитиса и других болести органа за дисање (Chiplonkar et al., 1999). Етерична уља купуса имају бактерицидно дејство, поред тога смањују и садржај холестерола у крви. Етерична уља купуса садрже сумпор, па испољавају фитоцидне активности (Dixon, 2007). Купус се гаји због главице. За исхрану се користи свеж, куван или укисељен. Препоручује се да се што више једе свеж и кисели купус, јер се кувањем губи витамин C. Исто тако, кувањем долази до губитка млечне киселине које има доста у купусу, па остану само целулозна влакна која изазивају надимање и грчеве у стомаку. Од киселог купуса се добија квалитетан расол, тј. течност богата разним минералима, витаминима и другим у води растворљивим материјама (Червенски, 2010). Свеж сок од купуса припремљен или одвојено, или помешан са другим поврћем (као што су целер и шаргарепа) често се укључује у комерцијалне дијете за мршављење (Greenly, 2004). Истраживања су показала позитивне ефекте конзумирања сока од купуса у лечењу пептичког улкуса (Cheney, 1949), омогућава и смањење серумског нивоа LDL-а (Suido et al., 2002). Купусњаче се користе и као сточна храна, нарочито зато што су богати протеинима са ниским садржајем масти (Dixon, 2007) МОРФОЛОШКЕ ОСОБИНЕ КУПУСА Купус је двогодишња биљка. У првој години формира вегетативне органе (корен, стабло, лист), а у другој генеративне органе (цвет, плод, семе). 14

24 Маријана Буторовић Мастер рад Увод Купус има корен вретенасте грађе. При ницању клицин коренак се брзо развија, задебљава и постепено разгранава. Корен купуса је густо обрастао коренским длачицама, али је у целини слабо развијен у односу на надземну вегетативну масу (Karl B. Krist Offerson, 1924). Са образовањем првог правог листа, стварају се бочни коренчићи другог реда. Главни корен може достићи дужину од 20 до 25 cm. Корен купуса има могућност брже регенерације после расађивања, тако да је проценат примљених биљака веома висок (Ђуровка и Марковић, 1992). Стабло код младе биљке је зељасто, а код одрасле доњи део одрвењава. Стабло купуса је кратко, збијено са спирално распоређеним нодијама и назива се кочан. Код купуса разликујемо: унутрашњи кочан спољашњи кочан. Спољашњи кочан је део стабла од кореновог врата до главице. Он условљава висину биљке. Ако је спољашњи кочан до 15 cm дужине онда су биљке ниске, ако је од 16 до 20 cm дужине онда су биљке средње високе а ако су преко 20 cm дужине онда су високе. На спољашњем кочану код купуса се образују допунски, адвентивни коренчићи. Унутрашњи кочан је део стабла који се налази у главици. Од њега зависи квалитет, односно збијеност главице. Висина унутрашњег кочана може бити од 25 до преко 50% висине целе главице. Ако је унуташњи кочан до 30% од висине главице онда је кратак, ако је унутрашњи кочан 30 до 50% од висине главице онда је средње висок и ако је преко 50% од висине главице онда је висок. Уколико је унутршњи кочан кратак онда су интернодије краће, у главици се формира већи број листова и она је чвршћа. Код високог кочана интернодије су дуже, мањи је број ређе распоређених листова, те је главица растреситија (Червенски, 2010, Лазић ет. ал., 1998). 15

25 Маријана Буторовић Мастер рад Увод Листови код купуса су прости, избијају из спирално распоређених нодија чинећи розету. Могу имати различити облик нерватуре (од обичног до лепезастог), она може бити фина и груба. Обод листа може бити раван или назубљен. Купус је дикотиледона биљка, ниче са два бубрежаста до срцаста котиледона, зелене боје и глатке површине (Ђуровка и Марковић, 1992). Код купуса разликујемо две врсте листова: листови розете и листови главице. Листови розете могу бити седећи (као код раних сорти) или са лисном дршком. Листови главице су седећи. Могу бити беле, крем, светложуте, светлозелене и љубичасте боје (Червенски, 2010, Лазић ет. ал., 1998). После формираних 15 до 20 листова наступа формирање главице. Формирање главице је резултат раста вршног пупољка са успореним растом листова. При активирању теменог пупољка формира се већи број листова уз истовремени незнатни пораст унутрашњег стабла, што доводи до препокривања листова при чему се затвара унутрашњи кочан и ствара главица. Главице могу бити различитог облика (од округлог до издуженог), различите чврстине и тежине. Цвет код купуса се састоји из 4 чашична, 4 крунична листића, 6 прашника од којих су два кратка и четири дужа, плодника и једног тучка. На дну цвета су постављене нектарије. Купус је странооплодна биљка, опрашују га инсекти (у 95% случајева пчеле). Иако је по грађи цвета странооплодна биљка постоје случајеви где су неке биљке купуса самооплођене, ово је утврдио Hammarlud (1920) методом изолације биљака пергаментним кесама. Он је изоловао четири гране од сваке биљке. Као резултат његовог испитивања био је да су 39% биљака купуса самооплођене. На формирање цветова утиче пролажење кроз стадијум јаровизације. Да би купус прешао из вегетативне у генеративну фазу мора провести одређено време на нижим температурама (средња температура око 5 C). Дужина стадијума јаровизације креће се од 30 до 60 дана. Ако купус стално борави на високој температури неће проћи стадијум јаровизације, а неће процветати ни након две или три године (Karl B. Krist Offerson, 1924). 16

26 Маријана Буторовић Мастер рад Увод Плод је љуска, дуга од 8 до 12 cm. Семе је ситно, мрке до црне боје, округлог облика са мрежастом површином семењаче. Плод пуца на два шава. У плоду се налази 10 до 20 семенки. Тежина 1000 семенки је 3 до 4 грама. Клијавост задржава 4 до 5 година (Ђуровка и Марковић, 1992) БИОЛОШКЕ ОСОБИНЕ И ЗАХТЕВИ ПРЕМА УСЛОВИМА СПОЉНЕ СРЕДИНЕ Купус спада у групу биљака које су релативно отпорне на ниске температуре. Купус ниче већ при температури од 2 до 3 C, али веома споро. Оптимална температура за ницање је 18 до 20 C, када биљке ничу за два до три дана. У фази клициних листића биљке могу поднети краткотрајне мразеве и до -5 C. Расад купуса може да расте и при температурама од 5 до 8 C, али је оптимална од 12 до 17 C. При оваквим температурама расад расте уједначено. Добро каљен расад купуса може при садњи поднети мраз од -5 до -6 C. Ниске температуре нарочито оштећују лисне дршке, што доводи до одумирања листова. Оптимална температура за раст купуса је од 15 до 18 C. Високе температуре преко 25 C негативно делују на раст купуса. То негативно дејство огледа се у успоравању раста и образовања главице, повећава се број биљака које их не формирају, па оне постају растресите (Лазић ет. ал., 1998). У фази развијене лисне розете купус је најотпорнији на ниске температуре. Ране сорте купуса, у технолошкој зрелости су осетљиве на ниске температуре од -2 до -3 C. Оптимална температура за цветање је око 20 C. У овој фази купус је веома осетљив на ниске, али и на високе температуре које спречавају клијање полена, па и оплодњу (Лазић ет. ал., 1998). Цвета у другој години вегетације, после проласка кроз стадијум јаровизације. Купус захтева температуре испод 10 C у трајању два до три месеца. У већини случајева 5 C је идеална температура. 17

27 Маријана Буторовић Мастер рад Увод Купус је биљка дугог дана. При дугом дану, брже формирају листове што је значајно за гајење ове културе на северним географским ширинама. Купус спада у групу биљака са умереним захтевима према светлости. Највећи захтеви за светлошћу су у првим фазама раста и развића (производња расада). За производњу расада потребно је доста светлости и зато расад не сме бити густо посејан, јер у супротном долази до издуживања интернодија и до слабог раста листова. Купус спада у групу биљака које имају високе захтеве за водом. Основна маса корена, oко 90%, распрострањена је у површинском слоју земљишта (од 3 до 5 cm). Биљке формирају велику вегетативну масу, а то утиче на високу транспирацију и потребу за водом. Потребе за водом су условљене фазом раста и могу се поделити на четири фазе: прва фаза је период почетка развоја главице којег карактерише висока трансипрација по јединици биљног материјала и брзи раст биљке, друга фаза је кратак прелазни период, када листови достижу свој максимални пораст и висока је транспирација, трећа фаза је период брзог ширења у величини и значајан пораст тежине главице, транспирација је ниска, четврта фаза је период зрелости и старења када је ниска транспирација (Nelson and Hwang, 1976). Потребе за водом су условљене и временом и местом производње. За ране сорте купуса оптимална влажност је 60-70% ПВК (Лазић ет. ал., 1998). Како наводи Vittum et al. (1963) најкритичнији периоди за водом су три до четири недеље пре бербе. Потребе купуса за водом у условима заштићеног простора дефинисали су Nelson и Hwang (1976), и наводе да је транспирација у контролисаним условима варирала зависно од старости биљке. Дневна транспирација на 40 дана после садње кретала се од 80 до 300 g, на 60 до 75 дана после садње достигла је врхунац и износила је 355 g, да би се на 105 дана после садње смањила на 325 g. 18

28 Маријана Буторовић Мастер рад Увод Bucks et al. (1974) and Thomas et al. (1970) наводе да ова испитивања евапотранспирације не може бити референца у односу на стварну потрошњу воде од стране биљке купуса. Они наводе и то да су ова истраживања спроведена у циљу да се утврди потрошња воде од стране биљке купуса за недељне интервале у контролисаним условима (заштићеном простору). Да би се добио висок принос купуса потребно је одржавати оптималну влажност земљишта. Купус треба од око 350 до 420 mm воде у току вегетације (Карагић ет. ал., 2001). За производњу једне тоне купуса потребно је око 75 m 3 воде (Červenski, 2012). Salter and Goode (1967) су закључили да се максимални раст и принос купуса само може остварити у условима наводњавања. На принос и квалитет купуса утичу фактори из окружења, као што је суша и високи салинитет у зони кореновог система и сл. (Goyal et al., 2003). У медитеранским условима купусњаче се гаје на земљштима где се често јавља салинизација (Beltrao et al., 2000; Vallejo et al., 2003). Купус припада групи биљака које су умерено осетљве на салинитет (Bernstein and Ayers, 1949; Osawa, 1961). Купус се може гајити на свим типовима земљишта са изузетком изразито лаких и песковитих земљишта. Средње тешка земљишта са добрим водним и ваздушним режимом, уз довољо хранива, најповољнија су за гајење купуса. Код нас, касне сорте купуса добро успевају на тежим земљиштима, смоницама, гајњачама али и на тресетним земљиштима. Купус добро успева на земљиштима са високим нивоом подземних вода али не подносе терене са пуно површинске воде. Купусу не одговарају кисела земљишта (ph мањи од 5,5). За успешну производњу најповољнија су земљшта неутралне до слабо киселе реакције (ph 6,5). 19

29 Маријана Буторовић Мастер рад Увод 1.7. ПРОИЗВОДЊА КУПУСА Производња купуса у нашим условима одвија се током 11 месеци. Само децембар је месец у коме није заступљена ова производња. Већином се гаје инострани хибриди, али и домаће сорте су још увек присутне на нашим парцелама, како због кишељења тако и због укуса и традиције. Kвалитетан и адекватан сортимент је један од основиних чинилаца повећања укупне повртарске производње (Лазић и Гвозденовић, 1996). Рана производња купуса постаје све интересантнија, јер уколико се на тржиште пласира довољно рано, цена и релативно висок принос гарантују профитабилност (Lončarić et. al., 2002). Како наводе Lončarić et. al. (2002) раном производњом купуса повећава се приход пропорционално порасту приноса, а такође и трошкови због већих трошкова ђубрења и продаје произведеног купуса. Агротехника је дефинисана крајњим циљем производње, а то је: свежа потрошња, кишељење или лагеровање. Заједничко за сваку производњу је да се избегне растреситост главице, тј. да се добије што више збијених главица, те већи, квалитетнији и сигурнији принос. У којој мери је произвођач ускладио агроклиматске услове са агротехником у тој мери ће бити присутна и збијеност главице, а сама растреситост ће бити практично избегнута (Червенски, 2008). Купус спада у повртарске врсте код којих је почетак производње дефинисан расадничким периодом. То значи да је производња расада незаобилазан и значајан део целе вегетационе сезоне купуса. Од квалитета производње расада купуса зависиће његово примање, добар почетни раст као и здравствено стање након расађивања. Гајење купуса из расада је најраспрострањенија техника. Младе биљке се могу произвести у стакленику, пластенику и на њиви, на гредицама, у саксијама, хранљивим коцкама и контејнерима. Битно је да земљиште или земљишни супстрат буду дезинфиковани и проверени (Червенски ет. ал., 2009). 20

30 Маријана Буторовић Мастер рад Увод Код производње расада усавршавају се постојеће и проналазе нове технологије. Све чешће се расад производи у контејнерима, по систему заштићеног кореновог система. Ова производња одликује се повећаним бројем биљака у односу на традиционални начин гајења, што захтева и високо квалитетне супстрате. У контејнерској производњи расада користе се контејнери и саксије различитих запремина и то 35 cm 3, 50 cm 3, 90 cm 3. Kоришћењем готових супстрата смањује се употреба хемијских средстава за дезинфекцију земљишта, а самим тим и готов производ ће бити здравствено безбедан (Мишковић ет. ал., 2006). Купус долази на прво место у плодореду. Он добро усваја хранива из органских ђубрива те се успешно гаји при ђубрењу стајњаком. За производњу купуса добре предкултуре су махуњче, краставац, кромпир, траве за производњу касног купуса и стрна жита. Купус не треба гајити на истом месту бар две године а при појави болести бар три до четири године. Гајење у монокултури има негативне последице а то су: појава штеточина, ширење обољења а то изазива смањење приноса (Лазић ет. ал., 1998). У ратарско-повртарским плодоредима знатно интензивније се користе ораничне површине, при чему се отвара могућност производње у другој и пострној сетви (Momirović et al., 1996; Molnar, 1999). За пострну производњу поврћа основни предуслов је примена наводњавања (Dragović et al., 2004). Купус се, у пострној сетви успешно гаји и могу се добити високи приноси. Како наводе Мађар (1984) и Вучић (1981) гајењем купуса у пострној сетви седамдесетих година прошлог века са старијим сортиментом остваривани су приноси од 35 до 40 t/ha, па и до 70 t/ha при расађивању. Како препоручују Червенски и сар. (2004, 2006) новији сортимент купуса уз неопходну примену пуне агротехнике, остварује знатно већи просечни принос у пострној и другој производњи. Обрада земљишта представља један од основа за успешну производњу купуса. Основна обрада изводи се у јесен а начин обраде зависи од предкултуре. Основна обрада изводи се на дубину од 20 до 25 cm а на чернозему до 30 cm. 21

31 Маријана Буторовић Мастер рад Увод Обрада земљишта пред садњу или сетву има за циљ стварање растресите структуре земљшта у слоју од 10 до 12 cm, погодне за ницање и добро укорењивање расађених биљака. С обзиром на различите термине производње купуса ова обрада може бити: рана пролећна (обавља се непосредно пред садњу раног купуса) и летња обрада (обавља се за производњу касног купуса). Летња обрада се састоји од плитког летњег орања и истовременог култивирања, односно површинске припреме земљишта. Дубина орања не сме бити већа од 15 до 20 cm (Лазић ет. ал., 1998). Принос купуса у знатној мери зависи од количине приступачних хранива у земљишту, а најзначајнији утицај на количину приступачних хранива у земљишту има ђубрење (Lončarić et al., 1999). Време и начин примене, те облик ђубрива морају бити усклађени са агротехничким условима а при томе уважавајући агрономске и економске карактеристике ђубрива (Vukadinović i Lončarić, 1998). Утицај ђубрења на принос и квалитет купусњача проучавали су различити аутори с циљем утврђивања оптималног ђубрења (Everaarts and De Moel, 1998; Botal et al., 1997; Probhakar and Srinivas, 1995; Everaarts and De Moel, 1995, Booij et al., 1997, Lončarić et al., 1999). Kако наводе Turan and Sevimli (2005), ђубрење утиче како на принос тако и на квалитет купуса. Количина оптималног ђубрива зависи од плодности земљишта и биљне врсте, као и изношења хранива из земљишта од стране биљака. Нови високопродуктивни хибриди имају високе потребе за хранивима због повећања потенцијала родности (Mengel and Kirkby, 1978). С обзиром да купус образује слабије развијен коренов систем, а велику и бујну надземну масу, односно високе приносе, има изражене захтеве према хранљивим материјама. Нарочито је важно да биљке на почетку вегетације имају довољне количине хранива. Непосредно после садње биљке усвајају малу количину хранива. У време интензивног пораста лисне розете у првом делу вегетације до момента образовања главице биљке усвајају највише азота. У другом делу вегетације, током формирања главице па све до краја вегетације, купусњаче имају изражене захтеве за 22

32 Маријана Буторовић Мастер рад Увод фосфором, док је калијум значајан у време раста главице. Са образовањем главице наступа интензивно нагомилавање фосфора и калијума (из листова) па ових елемената има више у главици него у листовима розете. Купус добро подноси вишу концентрацију хранива у земљишту (Лазић ет. ал., 1998). Квантитативно најважнија компонента за обрачун оптималне количине ђубрива је усвајање азота од стране биљке. Значајне разлике у приносу могу се десити услед утицаја земљишних, временских услова или примењене агротехнике (Fink and Feller, 1998). Претерана употреба ђубрива, нарочито азотних ђубрива, доводи до повећања еколошке опасности у виду испирања нитрата у подземне воде (Shen, 1990; Chen and Zhang, 1996; Zhang et al., 2002). Tian et al. (2007) наводи да плодоред може да побољша исхрану азотом и када је низак садржај азота у земљишту. Претерана употреба азотних ђубрива може да доводе до смањења приноса (HE Chuan-long et al., 2011). Ren et al. (2004) наводи да правилна примена азотних ђубрива може да доведе до повећања садржаја растворљивих материја, аминокиселина, протеина и органске материје у биљкама. Схватање и дистрибуција нитрата је од посебног значаја, како са аспекта заштите животне средине тако и са аспекта квалитета производа. Поврће има способност веће акумулације нитрата. Високе концентрације нитрата могу се наћи у јестивим деловима поврћа (Chen et al., 2004). Велико усвајање азота брзо исцрпљује резерве нитрата у земљишту (Booij et al., 1993; Whitmore and Groot, 1994; Greenwood, 1990). Aзот је саставни део протеина, нуклеинских киселина, амина, амида и других материја које чине основу живота, па хемија овог елемента чини најважнији део исхране биљака. Азот у земљишту можемо поделити на минерални и органски облик. Органски облик је представљен хумусом и непотпуно разложеним биљним и животињским остацима. Минерални облик азота је потпуно расположив биљкама за усвајање, али представља само мали део укупног азота у земљишту. Та количина минералног азота у земљишту није довољна за добру исхрану пољопривредних врста 23

33 Маријана Буторовић Мастер рад Увод биљака. У пољопривредним земљиштима укупна количина азота је најчешће од 0,1 до 0,3% од чега је за исхрану биљака приступачно, у току једне вегетационе сезоне, око 1 до 3%. Због тога је у савременој пољопривредној производњи примена азота путем ђубрења незаменљива агротехничка мера (Stojić, 1997). Азот је носилац приноса и градивни елемент. У односу на захтев према азоту, купус спада у поврће са јако израженим захтевима према овом елементу. Има важан утицај на раст, принос и квалитет купуса у границама захтева усева (Dixon, 2007). Азот се усваја као NO - 3 и NH + 4 joн. У повољним условима, вероватно, више од 90% азота се налази у нитратном облику и то само када је процес нитрификације у земљишту могућ. Усвајање оба облика је активан метаболички процес. Око 70% кореном усвојених катјона и анјона су NO - 3 и NH + 4 јони (Richards et al., 1984). Индекс исхране азотом (nitrogen nutrition index- NNI) је мера која изражава концентрацију азота у биљкама у односу на количину која дефинише критичну концентрацију, између ограничења и вишка (Аgren, 1985; Angus and Moncur, 1985; Lemaire and Gastal, 1997; Ekbladh et al., 2007). За ђубрење купусњача препоручују се амонијум облици азота због њихове ниже цене и већег задржавања у земљишту у поређењу са нитратним облицима азота (Hochmuth, 1992). Фосфор је неметал који се у природи, земљишту и биљкама јавља у петеровалентном и тровалентном облику. Улази у састав значајних органских материја као што су нуклопротеини, фосфолипиди, ензими и многи други. Циклус фосфора састоји се из разградње фосфорних веза у земљишту, усвајања од стране биљака и поновног настанка минерала земљишта. Биљке усвајају фосфор - 2- искључиво у анјонском облику и то као H 2 PO 4 и HPO 4 анјон, а уграђују га, за разлику од сумпора и азота, у органску материју без претходне редукције. Концентрација фосфора у биљкама је просечно од 0,3 до 0,5% (Polach, 1983). Kалијум је елемент који утиче на формирање главице. Купус има велике захтеве према калијуму и он мора бити доступан биљкама у лакоприступачном 24

34 Маријана Буторовић Мастер рад Увод облику и у довољним количинама. Калијум утиче на повећање отпорности према ниским температурама као и према суши и на тај начин доприноси квалитетнијем порасту биљака (Dixon, 2007). Купус је осетљив на присуство хлора па се мора избегавати ђубрива на бази хлора, а у производњи користити ђубрива на бази калијум сулфата, а не калијум хлорида (Dixon, 2007). Да би применили оптимално ђубрење, морамо знати колика је количина ђубрива оптимална за конкретне производне услове. У циљу сазнања ових података можемо користити литературу која се бави овим проблемом и релативно лако доћи до тзв. општих, оквирних, просечних или орјентационих вредности препорука ђубрења. Аутори таквих препорука углавном врло конкретно наводе да полазе од просечних производних услова и да применљивост тих препорука зависи од земљишта, климе, сорте и других фактора. Ове препоруке треба кориговати у зависности од конкретних производних услова. Препоруке које не узимају у обзир различитост појединих агроеколошких услова дао је Neeteson (1995) назива их. рате фиксне Stojić (1997) наводи орјентацијско ђубрење купуса са 110 kg N/ha, 160 kg P 2 O 5 /ha, 240 kg K 2 O/ha и 20 до 40 t/ha стајњака. Matotan (1994) наводи нешто ниже вредности за фосфор и калијум (140 kg P 2 O 5 /ha, 210 kg K 2 O/ha) уз нешто вишу препоруку за азот (200 kg N/ha) и уз t/ha стајњака. Pavlek (1979) даје препоруке за ђубрење купуса са 120 kg N/ha, 51 kg P 2 O 5 /ha, 200 kg K 2 O/ha и 30 t/ha стајњака. Азот и калијум у већим количинама могу да смање клијање и оштећују коренов систем расада, посебно у сувим, песковитим земљиштима (Dixon, 2007). Продуктивност већине поврћа је већа применом органских компостираних ђубрива (Hochmuth, 1992). 25

35 Маријана Буторовић Мастер рад Увод Купус добро користи хранива из органских ђубрива. Поред значаја за исхрану купуса, органска ђубрива имају посебан значај за побољшање структуре земљишта, а то је значајно због тога што се купус гаји у условима наводњавања где се структура земљишта погоршава. Од органских ђубрива користи се стајњак у количини од 20 до 40 t/ha на земљишту типа чернозем, односно од 40 до 60 t/ha на слабијим земљиштима. Органска ђубрива се користе као основна ђубрива. Од органских ђубрива у производњи купуса користи се говеђи стајњак, а на мањим површинама овчији, свињски и коњски стајњак. У просеку стајњак садржи 0,5% азота, 0,2% фосфора, 0,6% калијума и 0,5% калцијума, при чему се азот искоришћава 25-30%, фосфор 25-30% и калијум 60-80%. Након уношења стајњака у току прве године биљке искористе око 50% хранива, 25% у току друге, 15% у току треће и 10% у току четврте године (Лазић ет. ал., 1998). Купус веома добро реагује на минерална ђубрива. Њега је потребно ђубрити NPK ђубривима. Просечна количина минералних ђубрива са којом треба купус ђубрити износи 120 до 130 kg/ha N, 80 до 100 kg/ha P 2 O 5, 130 до 140 kg/ha K 2 O (Лазић и сар., 1998). Када је азот примењен у сплит апликацији (пола дозе пре расађивања, а пола на почетку раста главице) садржај азота у главицама је био повећан, принос биомасе и крајњи принос главица није био промењен у поређењу са третманима у којима је целокупна доза ђубрива дата у време расађивања. Сплит апликација за последицу има мање оштар пад садржаја азота у земљишту. Овом апликацијом се ефикасније одржава садржај азота у земљишту до жетве. Код купуса сплит апликација азота резултирала је повећањем укупног азота, нитратног азота, као и фосфора, калијума, калцијума и магнезијума а тиме се и раст биљака повећао (Dixon, 2007). Примена ђубрива у траке знатно повећава његову ефикасност у поређењу са применом по целој површини (Everaarts, 1993). Примена у траке пружа бољу доступност азота са већим или сличним приносом, али са мањом употребом ђубрива у поређењу са применом по целој површини. Everaarts (1998) наводи да примена азота у траке има различите ефекте на принос и не препоручује је као методу за повећање приноса или смањење количине ђубрива. Примена у траке може да има 26

36 Маријана Буторовић Мастер рад Увод позитиван утицај на принос где је мало минералног азота у слоју земљишта од 0-30 cm у време расађивања. Biemond et al. (1995) наводе да за купус треба довољно азота да буде доступно на почетку вегетације за ефикаснији раст. Коришћењем амонијум јона подстиче се излучивање јона водоника из корена купуса а то за последицу има повећан унос фосфата, док примена калијум нитрата ће имати супротан ефекат. Вишак амонијума може бити штетан, међутим уз смањену апсорпцију калијума смањује се овај штетни ефекат (Marschner, 1995). У новије време на тржишту се срећу пелетирана и гранулисана органска ђубрива која имају многе предности у односу на стајњак. Пре свега, не садрже проузроковаче болести и токсине, коровско семе, биљне остатке, брзо и добро се разлажу, лако и једноставно примењују. За основно ђубрење у јесењој обради препоручују се минерална, гранулисана ђубрива која не садрже хлор. За стартно ђубрење се могу користити индентична ђубрива, док за исхрану и прихрану усева азотом препоручује се КАН или АН. Уколико је производња купуса под системом "кап по кап", препоручује се да се већи део ђубрива примени путем гранулисаних ђубрива, а остатак, око 1/3 примени путем водотопивих ђубрива. Настирање земљишта је стара, позната агротехничка мера која се интензивно шири у повртарској производњи. Први пут су се појавили синтетички материјали за настирање земљишта касних 1950-их година. Heslip (1959) је први објавио резултате утицаја примене црног полиетиленског филма на принос парадајза, краставца, тиквица и диња. За настирање земљишта у биљној производњи се користе разни материјали: пластичне фолије или филмови, агротекстил различите боје, малч папир, металне плоче и органски материјали као што су стајњак, компост, листинац, дрвена струготина, тресет, слама, плева (Лазић ет. ал., 1998). 27

37 Маријана Буторовић Мастер рад Увод Ђуровка ет. ал. (1992), указују на различит утицај настирања у зависности од материјала. Код земљишта настираног фолијом, малч папиром мање је испаравање воде него при коришћењу сламе. Регистровано је значајно мање испаравање него на земљишту без настирања. То значи да је уштеда воде већа, мања релативна влажност ваздуха и мања опасност од појаве болести. Испод материјала за настирање повећава се концентрација CO 2 који се ослобађа кроз отворе непосредно уз биљку. На тај начин се уз стабилнију температуру земљишта и боље физичке, микробиолошке и хемијске особине земљишта, омогућује интензивнија фотосинтеза и већа продукција биљака. Такође, малч материјал доприноси мањем испирању нитрата у дубље слојеве, што доприноси бољем коришћењу азотних ђубрива и смањује се могућност загађења водених токова. Бајкин (1994) наводи да настирање земљишта утиче на: равномернију дневно-ноћну температуру земљишта, смањење испаравања воде, чување структуре земљишта и спречавање образовања покорице, побољшање микробиолошке активности, спречавање развоја корова, одржавање концентрације CO 2 у ваздуху непосредно око биљке, смањење влажности ваздуха, смањивања опасности од развоја биљних болести, спречавање ерозије земљишта, убрзавање ницања, тј. скраћивања вегетације, што омогућава раније сазревање плодова и гајење више усева у току године. Испитивање утицаја 9 врста фолија за настирање земљишта на принос поврћа описују Deiser and Eichin (1992). Резултати испитивања указују на укупно позитиван ефекат настирања, али и на разлике у односу на врсту фолије. Коришћењем тамнијих материјала за настирање су остварени већи приноси у односу на светлије материјале. То је везано за боље земљишне услове и интензивније коришћење хранљивих материја, пре свега азота. 28

38 Маријана Буторовић Мастер рад Увод При настирању земљишта долази до евидентних одступања у температури ваздуха изнад и испод пластичног филма, као и температури земљишта (Бајкин ет. ал., 1998). Топлољубиве биљке могу на овај начин потпуно, али краткотрајно да се заштите од изненадних захлађења. У току ноћи испод филма температура је виша за 2-3 C у односу на спољашњу температуру ваздуха, а у току дана испод пластичног филма температура ваздуха је виша за 8-10 C. Galambosi and Szebeni-Galambosi (1992), у својим резултатима наводе да су на малчованој површини измерене веће температуре за 0,2-6 C, а да је принос био већи за 20-40%. Коришћењем настирања земљишта је смањен утрошак људског рада потребног за окопавање за 65-80%. Транспарентне фолије за настирање земљишта пропуштају ултраљубичасте и кратке инфрацрвене таласе, и у знатно мањој мери дуге инфрацрвене таласе које одаје земљиште. Због тога фолија омогућава загревање земљишта сунчевим зрачењем у току дана и мање хлађење у току ноћи. У првом месецу након сетве или садње у односу на непокривено земљиште, температура земљишта је већа за око 6 C на дубини од 10 cm, за 3,3 C на дубини од 20 cm, за 2,7 C на дубини од 30 cm и за 1,6 C на дубини од 40 cm, што омогућава раније ницање усева, и њихов бујнији развој чиме се постижу раније сазревање плодова (Krmpotić i Nićetin, 1987). 29

39 Маријана Буторовић Мастер рад Задатак и циљ рада 2. ЗАДАТАК И ЦИЉ РАДА Постављени оглед је имао за циљ да се утврди утицај органских и минералних ђубрива уз примену настирања земљишта на принос, компоненте приноса и квалитет купуса, сходно правцима одрживе производње. На тај начин, треба да се утврди оптимална доза ђубрива као и потреба за настирањем у циљу добијања високог приноса главице доброг квалитета. Коришћен је купус раностасне хибридне сорте Адема P3. На третманима огледа су примењене следеће варијанте ђубрива: згорели говеђи стајњак у количини од 20 t/ha, згорели говеђи стајњак у количини од 20 t/ha + NPK минерална ђубрива, свињски компостирани стајњак у количини од 20 t/ha, свињски компостирани стајњак у количини од 20 t/ha + NPK минерална ђубрива, сама NPK минерална ђубрива. Циљ рада је да се утврди и биолошки принос купуса, просечна маса главице, жетвени индекс и садржај суве материје. 30

40 Маријана Буторовић Мастер рад Материјал и метод рада 3. МАТЕРИЈАЛ И МЕТОД РАДА Оглед је постављен током године на експерименаталном пољу Пољопривредне стручне службе Сомбор на локацији Топлана на северне географске ширине и источне географске дужине. Пре извођења ђубрења парцела, извршена је агрохемијска анализа земљишта. У табели 12 дат је приказ резултата агрохемијске анализе земљишта као и свињског и говеђег стајњака. Табела 12. Агрохемијска анализа земљишта и стајњака Земљиште 0 30 cm Земљиште cm Свињски стајњак Говеђи стајњак ph H 2 O ph KCL Хумус % N % P 2 O 5 mg/100g земљишта % K 2 O mg/1 00g земљиш та% CaCO 3 % Пепела % Органске материје % N- NH 4 kg/h a N- NO 3 kg/h a 8,55 7,62 1,94 0,1 19,6 19,7 7,40 23,1 30 8,78 7,87 1,80 0,0 9 3,0 7 5,1 12,1 17,98 23, ,32 2,2 3,17 0,91 Оглед је постављен по сплит плот методу у три понављања на земљишту типа ливадска црница. Оглед се састоји од парцела на којима није извршено настирање 31

41 Маријана Буторовић Мастер рад Материјал и метод рада земљишта црном фолијом (контрола) и парцела на којима је извршено настирање земљишта црном фолијом са варијантама ђубрења (табела 13). Табела 13. Оглед I и оглед II са варијантама ђубрења I Оглед без настирања земљишта (Фактор А) 1. Контрола без настирања земљишта (Фактор Б) 2. Згорели говеђи стајњак 20 t/ha (Фактор Б) 3. Свињски компостирани стајњак 20 t/ha (Фактор Б) 4. Згорели говеђи стајњак 20 t/ha + N 33 P 33 K 63 (Фактор Б) 5. Свињски компостирани стајњак 20 t/ha + N 33 P 33 K 63 (Фактор Б) 6. Згорели говеђи стајњак 20 t/ha + N 55 P 55 K 105 (Фактор Б) 7. Свињски компостирани стајњак 20 t/ha + N 55 P 55 K 105 (Фактор Б) II Оглед са настирањем земљишта (Фактор А) 1. Контрола са настирањем земљишта фолијом (Фактор Б) 2. Згорели говеђи стајњак 20 t/ha + настирање земљишта фолијом (Фактор Б) 3. Свињски компостирани стајњак 20 t/ha + настирање земљишта фолијом (Фактор Б) 4. Згорели говеђи стајњак 20 t/ha + N 33 P 33 K 63 + настирање земљишта фолијом (Фактор Б) 5. Свињски компостирани стајњак 20 t/ha + N 33 P 33 K 63 + настирање земљишта фолијом (Фактор Б) 6. Згорели говеђи стајњак 20 t/ha + N 55 P 55 K настирање земљишта фолијом (Фактор Б) 7. Свињски компостирани стајњак 20 t/ha + N 55 P 55 K настирање земљишта фолијом (Фактор Б) 8. N 55 P 55 K 105 (Фактор Б) 8. N 55 P 55 K настирање земљишта фолијом (Фактор Б) 9. N 33 P 33 K 63 (Фактор Б) 9. N 33 P 33 K 63 + настирање земљишта фолијом (Фактор Б) Производња купуса је извршена на отвореном пољу, али је производња расада била у високо специјализованом стакленику за производњу расада фирме Grow Rasad d.o.o. из Ирига. 32

42 Маријана Буторовић Мастер рад Материјал и метод рада Коришћен је купус раностасне хибридне сорте Адема P3. Просечна тежина главице је 1-2 kg, формира правилне округле главице, дуго чува свежину, врло је толерантна сорта на стресове у раном пролећном периоду и одлично подноси транспорт. Купус је расађен на отворено поље године. Расад се налазио у фази 5-6 потпуно развијених листова. Купус је сађен у размаку од 40 cm у реду и 60 cm између редова, чиме се постиже склоп биљака од 4,2 биљке/m 2. Постављена фолија је била дебљине 30 μm. Величина основне парцеле износила је 6 m 2. За утврђивање испитиваних параметара користиле су се све биљке. Узорци земљишта су узети на почетку и на крају вегетације са дубине од 30 cm да би се одредио садржај укупног азота у земљишту и садржај лакоприступачног фоспора и калијума AL-методом, као и сваких 30 дана током вегетације купуса са дубине од 30 и 60 cm да би се одредио садржај минералног азота у земљишту N-min методом. Купус је убран године. Узети су узорци биљног материјала за испитивање квалитета у зависности од настирања и ђубрења органским и минералним ђубривима. На крају вегетације је измерен укупан принос као и садржај суве материје. Садржај суве материје је одређен сушењем до константне масе на 105 C у сушници (POL EKO SLW 240 ECO INOX). Резултати истраживања обрађени су статистички, методом анализе варијансе двофакторијалног огледа, где је један фактор (А) било настирање земљишта фолијом а други (Б) варијанте ђубрења. Значајност разлика између просечних вредности установљена је НЗР тестом за праг значајности од 5% и 1%. 33

43 Маријана Буторовић Мастер рад Резултати истраживања и дискусија 4. РЕЗУЛТАТИ ИСТРАЖИВАЊА И ДИСКУСИЈА 4.1. БРОЈ БИЉАКА КУПУСА У БЕРБИ При производњи купуса треба тежити оптималном склопу биљака јер само се тако могу остварити високи приноси уз најбоље искоришћавање агроеколошких услова и примењених агротехничких мера. У табели 14 и графиконима 1 и 2 дат је просечан број биљака у берби по хектару на третманима огледа, са и без настирања земљишта црном малч фолијом. Просечан број биљака купуса у берби на третманима са настирањем земљишта црном фолијом је износио биљака/ha, и био је за 0,31% већи у односу на просечан број биљака на контроли без настирања, где је износио биљака/ ha. Просечан број биљака купуса у берби на контроли без настирања земљишта црном фолијом износио је биљака/ ha, што је за 1,39% већи у односу на просечан број биљака на контроли са настирањем земљишта црном фолијом, где је износио биљака/ ha. На варијанти где је примењен згорели говеђи стајњак у количини од 20 t/ha, без настирања земљишта просечан број биљака је износио биљака/ ha, што је за 0,003% већи у односу на просечан број биљака на третману са истом варијантом ђубрења али са настирањем земљишта црном фолијом, где је износио биљака/ ha. Просечан број биљака на варијанти 3 износио је биљака/ ha, што је за 2,82% мањи у односу на просечан број биљака на третману са истом варијантом 34

44 Маријана Буторовић Мастер рад Резултати истраживања и дискусија ђубрења али са настирањем земљишта црном фолијом, где је износио биљака/ ha. Табела 14. Просечан број биљака купуса у берби по хектару Третмани Контрола (без настирања земљишта црном фолијом) Настирање земљишта црном фолијом Просек Контрола Згорели говеђи стајњак 20 t/ha Свињски компостирани стајњак 20 t/ha 4. Згорели говеђи стајњак 20 t/ha + N 33 P 33 K Свињски компостирани стајњак 20 t/ha + N 33 P 33 K Згорели говеђи стајњак 20 t/ha + N 55 P 55 K Свињски компостирани стајњак 20 t/ha + N 55 P 55 K N 55 P 55 K N 33 P 33 K Просек LSD 1% 1801,2 5% 2415,2 На третману где је примењен згорели говеђи стајњак у количини од 20 t/ha + N 33 P 33 K 63, без настирања земљишта просечан број биљака био је биљака/ ha, што је за 2,8% мањи у односу на просечан број биљака на третману са истом варијантом ђубрења али са настирањем земљишта црном фолијом, где је износио биљака/ ha. На третману 5 без настирања земљишта просечан број биљака био је биљака/ ha, што је за 1,41% мањи у односу на просечан број биљака на третману са истом варијантом ђубрења али са настирањем земљишта црном фолијом, где је износио биљака/ ha. 35

45 Број биљака/ha Маријана Буторовић Мастер рад Резултати истраживања и дискусија На третманима где је примењен згорели говеђи стајњак у количини од 20 t/ha + N 55 P 55 K 105, без настирања земљишта и са настирањем земљишта црном фолијом просечан број биљака износио је биљака/ ha. На варијанти 7 без настирања земљишта просечан број биљака био је биљака/ ha, што је за 1,39% већи у односу на просечан број биљака на третману са истом варијантом ђубрења али са настирањем земљишта црном фолијом, где је износио биљака/ ha. Просечан број биљака купуса у берби на третману где је примењивано N 55 P 55 K 105 ђубриво, без настирања земљишта и са настирањем земљишта црном фолијом износио је биљака/ha. Просечан број биљака купуса у берби на варијанти где је примењивано N 33 P 33 K 63 ђубриво, без настирања земљишта црном фолијом износио је биљака/ha, што је за 1,39% већи у односу просечан број биљака на третману са истом варијантом ђубрења али са настирањем земљишта црном фолијом, где је износио биљака/ha Кпнтрпла без настираоа Третмани огледа Гпвеђи стајоак Свиоски стајоак Гпвеђи стајоак - 20 t/ha kg/ha NPK Свиоски стајоак - 20 t/ha kg/ha NPK Гпвеђи стајоак - 20 t/ha kg/ha NPK Свиоски стајоак- 20 t/ha kg/ha NPK NPK=11:11: kg/ha NPK NPK=11:11: kg/ha NPK Графикон 1. Просечан број биљака/ha у берби на третманима без настирања земљишта црном фолијом 36

46 Број биљака/ha Маријана Буторовић Мастер рад Резултати истраживања и дискусија Највећи број биљака купуса у берби остварен је на варијантама 7, 8 и 9 и износио је биљака/ ha у односу на контролу без настирања земљишта црном фолијом, а најмањи број биљака у берби остварен је на варијанти 3 и износио је На третманима на којима је примењен згорели говеђи стајњак (2, 4, 6) (граф. 1) највећи број биљака је забележен на другом третману (39.445), док је на третманима на којима је примењен свињски компостирани стајњак (3, 5, 7) највећи број биљака забележен на третману 7 (40.000). На третманима где су примењена само минерална ђубрива (8 и 9) забележен је исти број биљака (40.000) Кпнтрпла +настираое земљишта Третмани огледа Гпвеђи стајоак+настираое земљишта Свиоски стајоак+настираое земљишта Гпвеђи стајоак 20 t/ha kg/ha NPK + настираое земљишта Свиоски стајоак - 20 t/ha kg/ha NPK + настираое земљишта Гпвеђи стајоак- 20 t/ha kg/ha NPK + настираое земљишта Свиоски стајоак - 20 t/ha kg/ha NPK + настираое земљишта NPK=11:11: kg/ha NPK + настираое земљишта NPK=11:11: kg/ha NPK + настираое земљишта Графикон 2. Просечан број биљака/ha у берби на третманима са настирањем земљишта црном фолијом Просечан број биљака у берби на контроли са настирањем земљишта црном фолијом износио је биљака/ha. Највећи број биљака купуса у берби остварен је на третманима 4 и 8 и износио је биљака/ha у односу на контролу са настирањем земљишта црном фолијом. На свим третманима огледа нема статистички значајне разлике у односу на контролу. 37

47 Маријана Буторовић Мастер рад Резултати истраживања и дискусија На третманима на којима је примењен згорели говеђи стајњак уз настирање земљишта црном фолијом (2, 4, 6) (граф. 2) највећи број биљака је забележен на четвртом третману (40.000), док је на третманима на којима је примењен свињски компостирани стајњак уз настирање земљишта црном фолијом (3, 5, 7) забележен је исти број биљака (39.444). На третманима где су примењена само минерална ђубрива (8 и 9) већи број билјака је забележен на третману 8 (40.000) БИОЛОШКИ ПРИНОС КУПУСА Гајење купуса има за циљ постизање високих и стабиних приноса. Један од битних показатеља висине приноса је укупан биолошки принос. У састав биолошког приноса купуса улазе маса формиране главице, маса листова лисне розете, спољашњег кочана и корена. У табели 15 и графиконима 3 и 4 приказан је биолошки принос купуса у t/ha на третманима без настирања, као и на третманима са настирањем земљишта црном фолијом. Просечан биолошки принос купуса на третманима са настирањем земљишта црном фолијом је износио 60,49 t/ha, и био је за 23,02% већи у односу на просечан биолошки принос на контроли без настирања, где је износио 46,56 t/ha. Просечан биолошки принос купуса на контроли без настирања земљишта црном фолијом износио је 47,94 t/ha, што је за 14,26% мањи у односу на просечан биолошки принос н контроли са настирањем земљишта црном фолијом, где је износио 55,91 t/ha. На третману где је примењен згорели говеђи стајњак у количини од 20 t/ha, без настирања земљишта просечан биолошки принос је износио 39,30 t/ha, што је за 30,58% мањи у односу на просечан биолошки принос на третману са истом 38

48 Маријана Буторовић Мастер рад Резултати истраживања и дискусија варијантом ђубрења али са настирањем земљишта црном фолијом, где је износио 56,61 t/ha. На варијанти 3, где је примењен свињски компостирани стајњак у количини од 20 t/ha, без настирања земљишта просечан биолошки принос био је 48,72 t/ha, што је за 21,52% мањи у односу на просечан биолошки принос на третману са истом варијантом ђубрења али са настирањем земљишта црном фолијом, где је износио 62,08 t/ha. Табела 15. Биолошки принос купуса у t/ha Tретмани Контрола (без настирања земљишта црном фолијом) Настирање земљишта црном фолијом Просек 1.Контрола 47,94 55,91 51,93 2.Згорели говеђи стајњак 39,30 56,61 47,96 20 t/ha 3.Свињски компостирани 48,72 62,08 55,40 стајњак 20 t/ha 4. Згорели говеђи стајњак 49,36 61,92 55,64 20 t/ha + N 33 P 33 K 63 5.Свињски компостирани 47,03 68,66 57,85 стајњак 20 t/ha + N 33 P 33 K Згорели говеђи стајњак 47,61 64,69 56,15 20 t/ha + N 55 P 55 K Свињски компостирани 47,72 64,22 55,97 стајњак 20 t/ha + N 55 P 55 K N 55 P 55 K ,86 53,59 48,23 9.N 33 P 33 K 63 48,53 56,72 52,63 Просек 46,56 60,49 LSD 1% 6,870 5% 5,123 Просечан биолошки принос на четвртом третману где је примењен згорели говеђи стајњак у количини од 20 t/ha + N 33 P 33 K 63, без настирања земљишта просечан 39

49 Маријана Буторовић Мастер рад Резултати истраживања и дискусија биолошки принос био је 49,36 t/ha, што је за 20,28% мањи у односу на просечан биолошки принос на третману са истом варијантом ђубрења али са настирањем земљишта црном фолијом, где је износио 61,92 t/ha. На третману где је примењен свињски компостирани стајњак у количини од 20 t/ha + N 33 P 33 K 63, без настирања земљишта просечан биолошки принос био је 47,03 t/ha, што је за 31,5% мањи у односу на просечан биолошки принос на третману са истом варијантом ђубрења али са настирањем земљишта црном фолијом, где је износио 68,66 t/ha. На варијанти 6 без настирања земљишта просечан биолошки принос био је 47,61 t/ha, што је за 26,4% мањи у односу на просечан биолошки принос на третману са истом варијантом ђубрења али са настирањем земљишта црном фолијом, где је износио 64,69 t/ha. Просечан биолошки принос на варијанти 7, где је примењен свињски компостирани стајњак у количини од 20 t/ha + N 55 P 55 K 105, без настирања земљишта просечан биолошки принос био је 47,72 t/ha, што је за 25,69% мањи у односу на просечан биолошки принос на третману са истом варијантом ђубрења али са настирањем земљишта црном фолијом, где је износио 64,22 t/ha. На третману где је примењивано N 55 P 55 K 105 ђубриво, без настирања земљишта просечан биолошки принос купуса био је 42,86 t/ha, што је за 20,02% мањи у односу на просечан биолошки принос на третману са истом варијантом ђубрења али са настирањем земљишта црном фолијом, где је износио 53,59 t/ha. Просечан биолошки принос купуса на третману где је примењивано N 33 P 33 K 63 ђубриво, без настирања земљишта црном фолијом износио је 48,53 t/ha, што је за 14,44% мањи у односу просечан биолошки принос на третману са истом варијантом ђубрења али са настирањем земљишта црном фолијом, где је износио 56,72 t/ha. На варијантама на којим је примењен згорели говеђи стајњак (2, 4, 6) (граф. 3) највећи биолошки принос забележен је на четвртој варијанти (49,36 t /ha), док је на третманима на којима је примењен свињски компостирани стајњак (3, 5, 7) највећи 40

50 t/ha Маријана Буторовић Мастер рад Резултати истраживања и дискусија биолошки принос забележен на трећој варијанти (48,72 t /ha). На варијантама где су примењена сама минерална ђубрива (8 и 9) забележен је већи биолошки принос на деветој варијанти (48,53 t /ha) Третмани огледа Кпнтрпла без настираоа Гпвеђи стајоак Свиоски стајоак Гпвеђи стајоак - 20 t/ha kg/ha NPK Свиоски стајоак - 20 t/ha kg/ha NPK Гпвеђи стајоак - 20 t/ha kg/ha NPK Свиоски стајоак- 20 t/ha kg/ha NPK NPK=11:11: kg/ha NPK NPK=11:11: kg/ha NPK Графикон 3. Просечан биолошки принос (t/ha) на третманима без настирања земљишта црном фолијом На контроли без настирања земљишта црном фолијом просечан биолошки принос износио је 47,94 t/ha. На третманима 3, 4, 5, 6, 7, 8 и 9 није остварена статистички значајна разлика у односу на контролу, док је на третману 2 остварена статистички високо значајна разлика у односу на контролу. Посматрајући графиконе 3 и 4 можемо видети да је на третманима где су примењена минерална ђубрива 8 и 9 већи биолошки принос постигнут на третману 9 (48,53 t/ha) где је примењена мања доза азота, фосфора и калијума у односу на третман 8 (42,86 t /ha). У поређењу са третманима 2, 5, 6 и 7 можемо да закључимо да је већи биолошки принос постигнут када су минерална ђубрива примењена самостално, док је у поређењу са третманима 3 и 4 већи биолошки принос постигнут у комбинацији минералних ђубрива са стајњаком (компостирани свињски и згорели говеђи стајњак). 41

51 t/ha Маријана Буторовић Мастер рад Резултати истраживања и дискусија Ако упоредимо остварени биолошки принос третмана где је примењен згорели говеђи стајњак (2, 4 и 6) са третманима где је примењен свињски компостирани стајњак (3, 5 и 7) можемо да закључимо да имају исти ефекат на биолошки принос купуса и на третманима без настирања земљишта и на третманима са настирањем земљишта црном фолијом. 65 Кпнтрпла +настираое земљишта Гпвеђи стајоак+настираое земљишта 62 Свиоски стајоак+настираое земљишта 59 Гпвеђи стајоак 20 t/ha kg/ha NPK + настираое земљишта Третмани огледа Свиоски стајоак - 20 t/ha kg/ha NPK + настираое земљишта Гпвеђи стајоак- 20 t/ha kg/ha NPK + настираое земљишта Свиоски стајоак - 20 t/ha kg/ha NPK + настираое земљишта NPK=11:11: kg/ha NPK + настираое земљишта NPK=11:11: kg/ha NPK + настираое земљишта Графикон 4. Просечан биолошки принос купуса (t/ha) на третманима са настирањем земљишта црном фолијом На контроли са настирањем земљишта црном фолијом просечан биолошки принос износио је 55,91 t/ha. На третманима 2, 8 и 9 није остварена статистички значајна разлика у односу на контролу, док је на третманима 5, 6 и 7 остварена статистички високо значајна разлика у односу на контролу. На осталим третманима (3 и 4) је остварена статистички значајна разлика у односу на контролу. 42

52 Маријана Буторовић Мастер рад Резултати истраживања и дискусија 5.3. ПРОСЕЧНА МАСА ГЛАВИЦЕ КУПУСА Маса главице директно утиче на принос. Циљ производње је да се добије што тежа и уједначенија главица. У табели 16 и графиконима 5 и 6 је приказана просечна маса главице у kg на третманима огледа. Табела 16. Просечна маса главице у kg Tретмани Контрола (без настирања земљишта црном фолијом) Настирање земљишта црном фолијом Просек 1.Контрола 0,57 0,63 0,60 2.Згорели говеђи стајњак 0,52 0,75 0,64 20 t/ha 3.Свињски компостирани 0,65 0,80 0,73 стајњак 20 t/ha 4. Згорели говеђи стајњак 20 t/ha + N 33 P 33 K 63 0,66 0,82 0,74 5.Свињски компостирани стајњак 20 t/ha + N 33 P 33 K 63 0,60 0,88 0,74 6. Згорели говеђи стајњак 0,62 0,89 0,76 20 t/ha + N 55 P 55 K Свињски компостирани стајњак 20 t/ha + N 55 P 55 K 105 0,64 0,85 0,75 8.N 55 P 55 K 105 0,65 0,67 0,66 9.N 33 P 33 K 63 0,64 0,71 0,68 Просек 0,62 0,78 LSD 1% 0, % 0,08746 Просечна маса главице купуса на третманима са настирањем земљишта црном фолијом је износила 0,62 kg, и била је за 20,51% мања у односу на просечну масу главице купуса на контроли без настирања, где је износила 0,78 kg. 43

53 Маријана Буторовић Мастер рад Резултати истраживања и дискусија Просечна маса главице купуса на контроли без настирања земљишта црном фолијом износила је 0,57 kg, што је за 9,52% мања у односу на просечну масу главице купуса на контроли са настирањем земљишта црном фолијом, где је износила 0,63 kg. На третману где је примењен згорели говеђи стајњак у количини од 20 t/ha, без настирања земљишта просечна маса главице купуса је износила 0,52 kg, што је за 30,67% мања у односу на просечну масу главице купуса на третману са истом варијантом ђубрења али са настирањем земљишта црном фолијом, где је износила 0,75 kg. На варијанти 3, без настирања земљишта просечна маса главице купуса била је 0,65 kg, што је за 18,75% мања у односу на просечну масу главице купуса на третману са истом варијантом ђубрења али са настирањем земљишта црном фолијом, где је износила 0,80 kg. Просечна маса главице на третману где је примењен згорели говеђи стајњак у количини од 20 t/ha + N 33 P 33 K 63, без настирања земљишта била је 0,66 kg, што је за 19,51% мања у односу на просечну масу главице купуса на третману са истом варијантом ђубрења али са настирањем земљишта црном фолијом, где је износила 0,82 kg. На третману 5, где је примењен свињски компостирани стајњак у количини од 20 t/ha + N 33 P 33 K 63, без настирања земљишта просечна маса главице купуса била је 0,60 kg, што је за 31,82% мања у односу на просечну масу главице купуса на третману са истом варијантом ђубрења али са настирањем земљишта црном фолијом, где је износила 0,88 kg. Просечна маса главице на варијанти 6 без настирања земљишта износила је 0,89 kg, што је за 30,34% мања у односу на просечну масу главице купуса на третману са истом варијантом ђубрења али са настирањем земљишта црном фолијом, где је износила 0,89 kg. На третману где је примењен свињски компостирани стајњак у количини од 20 t/ha + N 55 P 55 K 105, без настирања земљишта просечна маса главице купуса била је 44

54 kg Маријана Буторовић Мастер рад Резултати истраживања и дискусија 0,64 kg, што је за 24,71% мања у односу на просечну масу главице купуса на третману са истом варијантом ђубрења али са настирањем земљишта црном фолијом, где је износила 0,85 kg. Просечна маса главице купуса на третману где је примењивано N 55 P 55 K 105 ђубриво, без настирања земљишта била је 0,65 kg, што је за 2,99% мања у односу на просечну масу главице купуса на третману са истом варијантом ђубрења али са настирањем земљишта црном фолијом, где је износила 0,67 kg. Просечна маса главице купуса на третману 9 без настирања земљишта црном фолијом износила је 0,64 kg, што је за 9,86% мања у односу просечну масу главице купуса на третману са истом варијантом ђубрења али са настирањем земљишта црном фолијом, где је износила 0,71 kg Третмани огледа Кпнтрпла без настираоа Гпвеђи стајоак Свиоски стајоак Гпвеђи стајоак - 20 t/ha kg/ha NPK Свиоски стајоак - 20 t/ha kg/ha NPK Гпвеђи стајоак - 20 t/ha kg/ha NPK Свиоски стајоак- 20 t/ha kg/ha NPK NPK=11:11: kg/ha NPK NPK=11:11: kg/ha NPK Графикон 5. Просечна маса главице купуса (kg) на третманима без настирања земљишта црном фолијом На контроли без настирања земљишта црном фолијом просечна маса главице купуса износила је 0,57 kg. На третманима 2, 5, 6, 7 и 9 није остварена статистички 45

55 kg Маријана Буторовић Мастер рад Резултати истраживања и дискусија значајна разлика у односу на контролу, док је на третманима 3, 4 и 8 је остварена статистички значајна разлика у односу на контролу без настирања земљишта. На варијантама на којим је примењен згорели говеђи стајњак (2, 4, 6) (граф. 5) највећа маса главице купуса забележена је на четвртој варијанти (0,66 kg), док је на третманима на којима је примењен свињски компостирани стајњак (3, 5, 7) највећa маса главице купуса забележена на трећој варијанти (0,65 kg). На варијантама где су примењена сама минерална ђубрива (8 и 9) забележен је већи биолошки принос на осмој варијанти (0,65 kg). Ако анализирамо све третмане без настирања земишта црном малч фолијом можемо уочити да је на третману 4, где је примењен згорели говеђи стајњак у количини од 20 t/ha уз додатак минералних ђубрива N 33 P 33 K 63, остварена највећа просечна маса главице купуса у односу на контролу (0,66). А ако посматрамо третмане 8 и 9 где су само примењена минерална ђубрива можемо уочити да је већа просечна маса главице остварена на третману 8. Већа маса главице је постигнута захваљујући минералним ђубривима са растућим дозама азота, фосфора и калијума Третмани огледа Кпнтрпла +настираое земљишта Гпвеђи стајоак+настираое земљишта Свиоски стајоак+настираое земљишта Гпвеђи стајоак 20 t/ha kg/ha NPK + настираое земљишта Свиоски стајоак - 20 t/ha kg/ha NPK + настираое земљишта Гпвеђи стајоак- 20 t/ha kg/ha NPK + настираое земљишта Свиоски стајоак - 20 t/ha kg/ha NPK + настираое земљишта NPK=11:11: kg/ha NPK + настираое земљишта NPK=11:11: kg/ha NPK + настираое земљишта Графикон 6. Просечна маса главице купуса (kg) на третманима са настирањем земљишта црном фолијом 46

56 Маријана Буторовић Мастер рад Резултати истраживања и дискусија На контроли са настирањем земљишта црном фолијом просечна маса главице купуса износила је 0,63 kg. На третманима 2, 3, 4, 5, 6, 7 остварена је статистички високо значајна разлика у односу на контролу. На третману 9 је остварена статистички значајна разлика у односу на контролу, док на третману 8 није остварена статистички значајна разлика. На варијантама на којим је примењен згорели говеђи стајњак (2, 4, 6) (граф. 6) највећа маса главице купуса забележена је на шестој варијанти (0,89 kg), док је на третманима на којима је примењен свињски компостирани стајњак (3, 5, 7) највећa маса главице купуса забележена на петој варијанти (0,88 kg). На варијантама где су примењена сама минерална ђубрива (8 и 9) забележен је већа маса главице на деветој варијанти (0,71 kg). Ако посматрамо ефекат настирања земљишта црном малч фолијом на просечну масу главице, можемо да закључимо да је услед настирања дошло до повећања просечне масе главице на свим третманима. Посматрајући све третмане са настирањем земљишта можемо уочити да је просечна маса главице већа на третманима где се примењивао стајњак у комбинацији са минералним ђубривима (4, 5, 6 и 7) у односу на третмане где се примењивала минерална ђубрива самостално (8 и 9) ЖЕТВЕНИ ИНДЕКС Основни циљ биљне производње је принос. Укупна створена подземна и надземна биомаса представља биолошки принос. Пољопривредни принос је део биолошког приноса, који је циљ гајења биљака и има употребну и економску вредност. Пољопривредни принос, у нашем случају принос главице, у односу на биолошки принос представља жетвени индекс и изражава се бројем од

57 Маријана Буторовић Мастер рад Резултати истраживања и дискусија У табели 17 и графиконима 7 и 8 је приказан жетвени индекс на третманима огледа. Просечан жетвени индекс на третманима са настирањем земљишта црном фолијом је износио 0,51, и био је за 1,92% мањи у односу на просечан жетвени индекс на контроли без настирања, где је износио 0,52. Просечан жетвени индекс на контроли без настирања земљишта црном фолијом износио је 0,48, што је за 6,25% већи у односу на просечан жетвени индекс на контроли са настирањем земљишта црном фолијом, где је износио 0,45. На третману 2, без настирања земљишта просечан жетвени индекс је износио 0,53, што је за 1,89% већи у односу на просечан жетвени индекс на третману са истом варијантом ђубрења али са настирањем земљишта црном фолијом, где је износио 0,52. Просечан жетвени индекс на варијанти 3 са и без настирања земљишта црном малч фолијом износио је 0,51. На варијанти где је примењен згорели говеђи стајњак у количини од 20 t/ha + N 33 P 33 K 63, без настирања земљишта просечан жетвени индекс био је 0,52, што је за 1,89% мањи у односу на просечан жетвени индекс на третману са истом варијантом ђубрења али са настирањем земљишта црном фолијом, где је износио 0,53. На третману 5 без настирања земљишта и са настирањем земљишта црном фолијом просечан жетвени индекс био је 0,50. На третману где је примењен згорели говеђи стајњак у количини од 20 t/ha + N 55 P 55 K 105, без настирања земљишта просечан жетвени индекс био је 0,50, што је за 7,41% мањи у односу на просечан жетвени индекс на третману са истом варијантом ђубрења али са настирањем земљишта црном фолијом, где је износио 0,54. На третману 7 без настирања земљишта просечан жетвени индекс био је 0,54, што је за 3,70% већи у односу на просечан жетвени индекс на третману са истом 48

58 Маријана Буторовић Мастер рад Резултати истраживања и дискусија варијантом ђубрења али са настирањем земљишта црном фолијом, где је износио 0,52. Табела 17. Жетвени индекс Tретмани Контрола (без настирања земљишта црном фолијом) Настирање земљишта црном фолијом Просек 1.Контрола 0,48 0,45 0,47 2.Згорели говеђи стајњак 0,53 0,52 0,52 20 t/ha 3.Свињски компостирани 0,51 0,51 0,51 стајњак 20 t/ha 4. Згорели говеђи стајњак 0,52 0,53 0,52 20 t/ha + N 33 P 33 K 63 5.Свињски компостирани 0,50 0,50 0,50 стајњак 20 t/ha + N 33 P 33 K Згорели говеђи стајњак 0,50 0,54 0,52 20 t/ha + N 55 P 55 K Свињски компостирани стајњак 20 t/ha + N 55 P 55 K 105 0,54 0,52 0,53 8.N 55 P 55 K 105 0,60 0,50 0,55 9.N 33 P 33 K 63 0,53 0,50 0,52 Просек 0,52 0,51 LSD 1% 0, % 0,0399 Просечан жетвени индекс на третману где је примењивано N 55 P 55 K 105 ђубриво, без настирања земљишта био је 0,60, што је за 16,67% већи у односу на просечан жетвени индекс на третману са истом варијантом ђубрења али са настирањем земљишта црном фолијом, где је износио 0,50. Просечан жетвени индекс на третману где је примењивано N 33 P 33 K 63 ђубриво, без настирања земљишта црном фолијом износио је 0,53, што је за 5,67% већи у 49

59 Маријана Буторовић Мастер рад Резултати истраживања и дискусија односу просечан жетвени индекс на третману са истом варијантом ђубрења али са настирањем земљишта црном фолијом, где је износио 0, Третмани огледа Кпнтрпла без настираоа Гпвеђи стајоак Свиоски стајоак Гпвеђи стајоак - 20 t/ha kg/ha NPK Свиоски стајоак - 20 t/ha kg/ha NPK Гпвеђи стајоак - 20 t/ha kg/ha NPK Свиоски стајоак- 20 t/ha kg/ha NPK NPK=11:11: kg/ha NPK NPK=11:11: kg/ha NPK Графикон 7. Жетвени индекс без настирања земљишта црном фолијом На контроли без настирања земљишта црном фолијом просечан жетвени индекс износио је 0,48. На третманима 5 и 6 није остварена статистички значајна разлика у односу на контролу, док је на третманима 2, 3, 4 и 9 је остварена статистички значајна разлика у односу на контролу. На третманима 7 и 8 је остварена статистички високо значајна разлика у односу на контролу. Из табеле 17 можемо уочити да је на свим третманима без настирања земљишта жетвени индекс већи у односу на контролу. На третманима на којим је примењен згорели говеђи стајњак (2, 4, 6) (граф. 7), остварен је већи жетвени индекс у односу на контролу, а највећи је остварен на третману 2 (0,53). На варијантама где је примењен свињски компостирани стајњак (3, 5, 7), остварен је већи жетвени индекс у односу на контролу, највећи је остварен на варијанти 7 (0,54). Највећи жетвени индекс је остварен на третману 8 (0,60), разлика је остварена захваљујући минералним ђубривима са растућим дозама азота, фосфора и калијума. 50

60 Маријана Буторовић Мастер рад Резултати истраживања и дискусија Третмани огледа Кпнтрпла +настираое земљишта Гпвеђи стајоак+настираое земљишта Свиоски стајоак+настираое земљишта Гпвеђи стајоак 20 t/ha kg/ha NPK + настираое земљишта Свиоски стајоак - 20 t/ha kg/ha NPK + настираое земљишта Гпвеђи стајоак- 20 t/ha kg/ha NPK + настираое земљишта Свиоски стајоак - 20 t/ha kg/ha NPK + настираое земљишта NPK=11:11: kg/ha NPK + настираое земљишта NPK=11:11: kg/ha NPK + настираое земљишта Графикон 8. Жетвени индекс са настирањем земљишта црном фолијом На контроли са настирањем земљишта црном фолијом просечан жетвени индекс износио је 0,45. На третманима 2, 3, 4, 6 и 7 остварена је статистички високо значајна разлика у односу на контролу. На осталим третманима (5, 8 и 9) је остварена статистички значајна разлика у односу на контролу. На варијантама на којим је примењен згорели говеђи стајњак (2, 4, 6) (граф. 8) највећи жетвени индекс забележен је на шестој варијанти (0,54), док је на третманима на којима је примењен свињски компостирани стајњак (3, 5, 7) највећи жетвени индекс забележен на седмој варијанти (0,52). На варијантама где су примењена сама минерална ђубрива (8 и 9) забележен је исти жетвени индекс (0,50) ПРИНОС КУПУСА (t/ha) Принос је изузетно променљива величина и зависи од генетског потенцијала биљке и од њене способности да у мањој или већој мери користи природне услове и 51

61 Маријана Буторовић Мастер рад Резултати истраживања и дискусија променљиве агротехничке мере. У принос купуса улази само маса формиране главице, зато што се само она употребљава у исхрани људи. Циљ гајења купуса је постизање високих приноса доброг квалитета, без опасности по загађење животне средине уз остарење максималног профита. У табели 18 и графиконима 9 и 10 се показује просечни принос купуса (t/ha) на третманима огледа. Просечан принос купуса на третманима са настирањем земљишта црном фолијом је износио 30,65 t/ha, и био је за 20,72% већи у односу на просечан принос контроли без настирања, где је износио 24,30 t/ha. Просечан принос купуса на контроли без настирања земљишта црном фолијом износио је 22,78 t/ha, што је за 9,09% мањи у односу на просечан принос на контроли са настирањем земљишта црном фолијом, где је износио 25,06 t/ha. На третману 2, где је примењен згорели говеђи стајњак у количини од 20 t/ha, без настирања земљишта просечан принос је износио 20,69 t/ha, што је за 29,46% мањи у односу на просечан принос на третману са истом варијантом ђубрења али са настирањем земљишта црном фолијом, где је износио 29,33 t/ha. Просечан принос на варијанти 3 без настирања земљишта просечан принос био је 24,94 t/ha, што је за 20,62% мањи у односу на просечан принос на третману са истом варијантом ђубрења али са настирањем земљишта црном фолијом, где је износио 31,42 t/ha. На варијанти где је примењен згорели говеђи стајњак у количини од 20 t/ha + N 33 P 33 K 63, без настирања земљишта просечан принос био је 25,69 t/ha, што је за 21,29% мањи у односу на просечан принос на третману са истом варијантом ђубрења али са настирањем земљишта црном фолијом, где је износио 32,64 t/ha. Просечан принос на третману 5 без настирања земљишта просечан принос био је 23,39 t/ha, што је за 32,36% мањи у односу на просечан принос на третману са истом варијантом ђубрења али са настирањем земљишта црном фолијом, где је износио 34,58 t/ha. 52

62 Маријана Буторовић Мастер рад Резултати истраживања и дискусија Табела 18. Просечни принос купуса у t/ha Tретмани Контрола (без настирања земљишта црном фолијом) Настирање земљишта црном фолијом Просек 23,39 34,58 28,99 25,61 33,53 29,57 1.Контрола 22,78 25,06 23,92 2.Згорели говеђи стајњак 20 t/ha 20,69 29,33 25,01 3.Свињски компостирани 24,94 31,42 28,18 стајњак 20 t/ha 4. Згорели говеђи стајњак 20 t/ha + N 33 P 33 K 63 25,69 32,64 29,17 5.Свињски компостирани стајњак 20 t/ha + N 33 P 33 K Згорели говеђи стајњак 20 t/ha + N 55 P 55 K ,92 34,61 29,27 7.Свињски компостирани стајњак 20 t/ha + N 55 P 55 K N 55 P 55 K ,97 26,61 26,29 9.N 33 P 33 K 63 25,72 28,11 26,92 Просек 24,30 30,65 LSD 1% 4,121 5% 3,073 На третману где је примењен згорели говеђи стајњак у количини од 20 t/ha + N 55 P 55 K 105, без настирања земљишта просечан принос био је 23,92 t/ha, што је за 30,89% мањи у односу на просечан принос на третману са истом варијантом ђубрења али са настирањем земљишта црном фолијом, где је износио 34,61 t/ha. Просечан принос на варијанти 7, где је примењен свињски компостирани стајњак у количини од 20 t/ha + N 55 P 55 K 105, без настирања земљишта просечан принос био је 25,61 t/ha, што је за 23,62% мањи у односу на просечан принос на третману са истом варијантом ђубрења али са настирањем земљишта црном фолијом, где је износио 33,53 t/ha. Просечан принос купуса на третману 8 без настирања земљишта био је 25,97 t/ha, што је за 2,41% мањи у односу на просечан принос на третману са истом 53

63 t/ha Маријана Буторовић Мастер рад Резултати истраживања и дискусија варијантом ђубрења али са настирањем земљишта црном фолијом, где је износио 26,61 t/ha. Просечан принос купуса на третману где је примењивано N 33 P 33 K 63 ђубриво, без настирања земљишта црном фолијом износио је 25,72 t/ha, што је за 8,50% мањи у односу просечан принос на третману са истом варијантом ђубрења али са настирањем земљишта црном фолијом, где је износио 28,11 t/ha Кпнтрпла без настираоа Гпвеђи стајоак Свиоски стајоак Гпвеђи стајоак - 20 t/ha kg/ha NPK Свиоски стајоак - 20 t/ha kg/ha NPK Гпвеђи стајоак - 20 t/ha kg/ha NPK Свиоски стајоак- 20 t/ha kg/ha NPK NPK=11:11: kg/ha NPK 20 Третмани огледа NPK=11:11: kg/ha NPK Графикон 9. Просечан принос (t/ha) на третманима без настирања земљишта црном фолијом На контроли без настирања земљишта црном фолијом просечан принос износио је 22,78 t/ha. На третманима 2, 3, 4, 5, 6, 7 и 9 није остварена статистички значајна разлика у односу на контролу, док је на третману 8 остварена статистички значајна разлика у односу на контролу. Све варијанте ђубрене свињским компостираним стајњаком (3, 5, 7) остварују већи просечан принос у односу на контролу и разлике у приносу између третмана су резултат примењених минералних ђубрива са растућим дозама азота, фосфора и калијума. На третманима где је примењен згорели говеђи стајњак просечан принос је 54

64 t/ha Маријана Буторовић Мастер рад Резултати истраживања и дискусија већи у односу на контролу, изузев третмана 2 на којем је остварен мањи просечан принос у односу на контролу (20,69 t/ha). Највећи просечан принос је остварен на третману 8 (25,97 t/ha) у односу на контролу, а то је резултат примене минералних ђубрива са растућим дозама азота, фосфора и калијума. 35 Кпнтрпла +настираое земљишта Гпвеђи стајоак+настираое земљишта 32 Свиоски стајоак+настираое земљишта Третмани огледа Гпвеђи стајоак 20 t/ha kg/ha NPK + настираое земљишта Свиоски стајоак - 20 t/ha kg/ha NPK + настираое земљишта Гпвеђи стајоак- 20 t/ha kg/ha NPK + настираое земљишта Свиоски стајоак - 20 t/ha kg/ha NPK + настираое земљишта NPK=11:11: kg/ha NPK + настираое земљишта NPK=11:11: kg/ha NPK + настираое земљишта Графикон 10. Просечан принос купуса (t/ha) на третманима са настирањем земљишта црном фолијом На контроли са настирањем земљишта црном фолијом просечан принос износио је 25,06 t/ha. На третманима 8 и 9 није остварена статистички значајна разлика у односу на контролу, док је на третманима 2, 3, 4, 5, 6 и 7 остварена статистички високо значајна разлика у односу на контролу. Анализе показују да највеће разлике у односу на контролу испољавају варијанте на којима је примењен свињски компостирани стајњак (3 и 5). На њима се остварује веома висок просечан принос купуса који је статистички високо значајан у односу на контролу. 55

65 Маријана Буторовић Мастер рад Резултати истраживања и дискусија Истраживања су показала да у поређењу варијанти 2 и 4 већи просечан принос купуса је постигнут када су минерална ђубрива примењена у комбинацији са згорелим говеђим стајњаком него самостално. Ако упоредимо остварен просечан принос третмана где је примењен згорели говеђи стајњак (2, 4, 6) можемо уочити да је највећи просечан принос остварен на третману 6 (34,61 t/ha) у односу на контролу. Анализирајући граф. 10 можемо закључити да је просечан принос купуса на третманима где је примењиван свињски компостирани стајњак (3, 5, 7), највећи на петом третману (34,58 t/ha). На основу наших резултата се уочава позитиван ефекат на принос настирањем земљишта фолијом, и у свим третманима огледа настирање је резултирало повећањем приноса. Највеће повећање приноса услед настирања земљишта фолијом у поређењу са истим третманом огледа без настирања земљишта остварено је на петом третману (32,36 %), а најмање повећање приноса је остварено на осмом третману ђубрења (2,41 %). Ако упоредимо резултате нашег огледа са резултатима Galambosi and Szebeni- Galambosi (1992) можемо приметити да је повећање приноса применом настирања земљишта црном малч фолијом, у оба случаја већи за 20-40%. Коришћењем настирања земљишта смањује се утрошак људског рада потребног за окопавање за 65-80%. Такође, на основу резултата нашег огледа можемо се сложити и са Deiser and Eichin (1992) који у својим резултатима испитивања указују на укупно позитиван ефекат настирања. То је везано за боље земљишне услове и интензивније коришћење хранљивих материја, пре свега азота. Ђуровка ет. ал. (1992), указују на различит утицај настирања у зависности од материјала. Код земљишта настираног фолијом, малч папиром мање је испаравање воде него при коришћењу сламе. Регистровано је значајно мање испаравање него на земљишту без настирања. То значи да је уштеда воде већа, мања релативна влажност ваздуха и мања опасност од појаве болести. 56

66 Маријана Буторовић Мастер рад Резултати истраживања и дискусија 5.6. САДРЖАЈ СУВЕ МАТЕРИЈЕ (%) Садржај суве материје (СМ) је испитиван само за главицу, пошто се није указала потреба за испитивањем код осталих биљних делова. Садржај суве материје представља процентуално учешће органских и минералних материја у биљци. Разлика до 100% показује садржај воде у биљном материјалу. У табели 19 и графиконима 11 и 12 је приказан садржај суве материје на третманима огледа. Табела 19. Просечан садржај суве материје (%) Третмани Контрола (без настирања земљишта црном фолијом) Настирање земљишта црном фолијом Просек 8,83 8,67 8,75 1.Контрола 8,30 7,63 7,97 2.Згорели говеђи стајњак 20 t/ha 8,80 8,50 8,65 3.Свињски компостирани 8,13 8,53 8,33 стајњак 20 t/ha 4. Згорели говеђи стајњак 20 t/ha + N 33 P 33 K 63 8,63 8,23 8,43 5.Свињски компостирани 8,53 8,77 8,65 стајњак 20 t/ha + N 33 P 33 K Згорели говеђи стајњак 20 t/ha + N 55 P 55 K 105 8,03 8,43 8,23 7.Свињски компостирани стајњак 20 t/ha + N 55 P 55 K N 55 P 55 K 105 9,17 9,43 9,30 9.N 33 P 33 K 63 7,97 9,27 8,62 Просек 8,49 8,61 LSD 1% 0, % 0,2647 Просечан садржај суве материје на третманима са настирањем земљишта црном фолијом је износио 8,61%, и био је за 1,39% већи у односу на просечан садржај суве материје на контроли без настирања, где је износио 8,49%. 57

67 Маријана Буторовић Мастер рад Резултати истраживања и дискусија На контроли без настирања земљишта црном фолијом просечан садржај суве материје износио је 7,63%, што је за 8,1% мањи у односу на просечан садржај суве материје на контроли са настирањем земљишта црном фолијом, где је износио 8,30%. На варијанти где је примењен згорели говеђи стајњак у количини од 20 t/ha, без настирања земљишта просечан садржај суве материје је износио 8,80%, што је за 3,41% већи у односу на просечан садржај суве материје на третману са истом варијантом ђубрења али са настирањем земљишта црном фолијом, где је износио 8,50%. Просечан садржај суве материје на варијати 3 без настирања земљишта просечан садржај суве материје био је 8,13%, што је за 4,69% мањи у односу на просечан садржај суве материје на третману са истом варијантом ђубрења али са настирањем земљишта црном фолијом, где је износио 8,53%. На третману где је примењен згорели говеђи стајњак у количини од 20 t/ha + N 33 P 33 K 63, са настирањем земљишта просечан садржај суве материје био је 8,23%, што је за 4,63% мањи у односу на просечан садржај суве материје на третману са истом варијантом ђубрења али без настирања земљишта црном фолијом, где је износио 8,63%. На варијанти 5, где је примењен свињски компостирани стајњак у количини од 20 t/ha + N 33 P 33 K 63, без настирања земљишта просечан садржај суве материје био је 8,53%, што је за 2,74% мањи у односу на просечан садржај суве материје на третману са истом варијантом ђубрења али са настирањем земљишта црном фолијом, где је износио 8,77%. Просечан садржај суве материје на варијанти 6 без настирања земљишта просечан садржај суве материје био је 8,03%, што је за 4,75% мањи у односу на просечан садржај суве материје на третману са истом варијантом ђубрења али са настирањем земљишта црном фолијом, где је износио 8,43%. На третману где је примењен свињски компостирани стајњак у количини од 20 t/ha + N 55 P 55 K 105, без настирања земљишта просечан садржај суве материје био је 58

68 Маријана Буторовић Мастер рад Резултати истраживања и дискусија 8,83%, што је за 1,81% већи у односу на просечан садржај суве материје на третману са истом варијантом ђубрења али са настирањем земљишта црном фолијом, где је износио 8,67%. Просечан садржај суве материје купуса на третману где је примењивано N 55 P 55 K 105 ђубриво, без настирања земљишта био је 9,17%, што је за 2,76% мањи у односу на просечан садржај суве материје на третману са истом варијантом ђубрења али са настирањем земљишта црном фолијом, где је износио 9,43%. Просечан садржај суве материје на третману где је примењивано N 33 P 33 K 63, без настирања земљишта црном фолијом износио је 7,97%, што је за 14,02% мањи у односу просечан садржај суве материје на третману са истом варијантом ђубрења али са настирањем земљишта црном фолијом, где је износио 9,27% Третмани огледа Кпнтрпла без настираоа Гпвеђи стајоак Свиоски стајоак Гпвеђи стајоак - 20 t/ha kg/ha NPK Свиоски стајоак - 20 t/ha kg/ha NPK Гпвеђи стајоак - 20 t/ha kg/ha NPK Свиоски стајоак- 20 t/ha kg/ha NPK NPK=11:11: kg/ha NPK NPK=11:11: kg/ha NPK Графикон 11. Просечан садржај суве материје (%) на третманима без настирања земљишта црном фолијом На контроли без настирања земљишта црном фолијом просечан садржај суве материје износио је 8,30%. На третману 5 није остварена статистички значајна разлика у односу на контролу, док је на третманима 3 и 6 остварена статистички 59

69 Маријана Буторовић Мастер рад Резултати истраживања и дискусија значајна разлика у односу на контролу. На осталим третманима (2, 4, 7, 8 и 9) је остварена статистички високо значајна разлика у односу на контролу. Из табеле 19 се види да је на третманима без настирања земљишта највећи просечан садржај суве материје (9,17 %) измерен на осмој варијанти ђубрења, а најнижи просечан садржај суве материје (8,03 %) измерен на шестој варијанти ђубрења. Посматрајући табелу 19 можемо уочити да је просечан садржај суве материје на третманима где је примењен згорели говеђи стајњак (2, 4, 6) највећи на другом третману у односу на контролу, док је на третманима где је примењен свињски компостирани стајњак (3, 5, 7) највећи просечан садржај суве материје на седмом третману (8,83 %) Третмани огледа Кпнтрпла +настираое земљишта Гпвеђи стајоак+настираое земљишта Свиоски стајоак+настираое земљишта Гпвеђи стајоак 20 t/ha kg/ha NPK + настираое земљишта Свиоски стајоак - 20 t/ha kg/ha NPK + настираое земљишта Гпвеђи стајоак- 20 t/ha kg/ha NPK + настираое земљишта Свиоски стајоак - 20 t/ha kg/ha NPK + настираое земљишта NPK=11:11: kg/ha NPK + настираое земљишта NPK=11:11: kg/ha NPK + настираое земљишта Графикон 12. Просечан садржај суве материје (%) на третманима са настирањем земљишта црном фолијом На контроли са настирањем земљишта црном фолијом просечан садржај суве материје износио је 7,63%. На третманима 2, 3, 4, 5, 6, 7, 8 и 9 остварена је статистички високо значајна разлика у односу на контролу. 60