Pravilnik o efikasnoj upotrebi energije u zgradama (II deo)

Transcript

1 Pravilnik o efikasnoj upotrebi energije u zgradama (II deo) Standardi u grejanju, Standardi hlađenju i u grejanju, klimatizaciji hlađenju i klimatizaciji U broju 4/2008. "KGH", pod naslovom "Od Direktive EU o energetskoj efikasnosti zgrada do pravilnika", objavljen je prvi deo "Pravilnika o efikasnoj upotrebi energije u zgradama", koji je usvojen u septembru u Sloveniji. Taj slovenački propis može da nam posluži kao primer sadržaja i zahteva kakvi će svakako biti i u našem budućem standardu ili zakonu, jer se radi o zemlji koja ima uslove slične uslovima u Srbiji. Donošenje propisa nam predstoji i što pre bude donet, pre ćemo se približiti neophodnom smanjenju potrošnje energije u našim zgradama i imati pravni okvir za kontrolu potrošnje energije za grejanje, hlađenje, ventilaciju i klimatizaciju. Da bi se omogućilo smanjenje potrošnje energije, treba uvesti obaveznu kontrolu zgrada u pogledu energetskih potreba i potrošnje, a posebno utvrditi uslove korišćenja domaćih energetskih izvora, pre svega onih obnovljivih, putem certifikacije zgrada radi davanja saglasnosti za zidanje a onda i njihovo korišćenje. U ovom broju objavljujemo drugi broj pravilnika, u kome ima dosta podataka koji mogu biti korisni u pripremi rada koji nam predstoji. Tekst je za štampu priredila prof. dr Marija Todorović. 5. Tehnički zahtevi za ventilacione i klimatizacione uređaje Član 19 Povratno korišćenje toplote vazduha 1) Svi ventilacioni i klimatizacioni uređaji namenjeni normalnom funkcionisanju objekta moraju imati ugrađene razmenjivače toplote za povratno korišćenje toplote odvodnog ili otpadnog vazduha pri grejanju, a u skladu sa propisima iz područja ventilacije i klimatizacije. 2) Za centralnu ventilaciju stambenih (1122, CC SI) ili nestambenih (12, CC SI) objekata mogu se koristiti reverzibilne toplotne pumpe za dobjanje otpadne toplote zimi i za delimično hlađenje objekta leti. 3) Kada se u stambenim objektima na spoljnjem omotaču zgrade koriste aparati sa lokalnom ventilacijom i za kontrolu vlažnosti, ugradnja uređaja za povratno korišćenje toplote nije potrebna. Član 20 Snaga ventilatora, pumpi, zaptivenost kanala i ostali zahtevi 1) Uređaje za izbacivanje vazduha treba dimenzionisati tako da je specifična snaga ventilatora manja od P od < 1,0 /(m 3 s) odvedenog vazduha. 2) Ventilacioni i klimatizacioni uređaji treba da su dimenzionisani tako da je specifična snaga: dovodnog ventilatora manja od P do < 1,5 /(m 3 s) dovedenoga vazduha; odvodnog ventilatora manja od P od < 1,0 /(m 3 s) odvedenog vazduha. 3) Svi ventilatori moraju biti opremljeni najmanje trostepenom ili kontinualnom regulacijom broja obrtaja i da su adekvatno povezani sa regulacijom protoka. 4) Pri korišćenju filtera HEPA i gasnih filtera (od uglja i sl.) dozvoljena je dodatna razlika snage proporcionalno većem otporu filtera. 5) Razvodni sistem kanala mora biti po pravilu u unutrašnosti objekta. Toplotna izolacija kanala se mora izvesti u skladu sa najnovijom građevinskom tehnologijom. Toplotna izolacija klimatizacionih komora sa termičkom pripremom vazduha koje su locirane na otvorenom prostoru moraju biti najviše u klasi T3, tj. TB3, za komore unutar objekata T4, tj. TB4 po standardu SIST EN Za klima komore bez termičke obrade vazduha ovaj zahtev nije potrebno ispuniti. 6) Klimatizacioni uređaji moraju biti projektovani tako da mogu da koriste prirodno hlađenje. 7) Za klimatizaciju objekata bez osnovnog toplovodnog grejanja moraju biti ugrađeni klima sistemi sa promenljivom količinom vazduha. 8) U sistemima sa izdvajanjem vlage nije dozvoljeno dogrevati vazduh sa fosilnim gorivima kao izvorima toplote. Otstupanje je dozvoljeno u slučajevima kada se dogrevanje vazduha izvodi toplotom kondenzatora rashladnog uređaja ili mlazom vazduha. Ograničenje ne važi za klimatizaciju u tehnološkim procesima. 9) Za klimatizacione uređaje priključene na centralno grejanje ili na daljinsko snabdevanje toplotom, potrebno je koristiti adijabatsko vlaženje svežom vodom. Električno parno vlaženje je dozvoljeno samo u slučaju visokih higijenskih ograničenja (bolnice 1264, CC SI), bele sobe i sl. 10) Najniža dozvoljena relativna vlažnost u klimatizovanim prostorijama u zimskim uslovima pri temperaturi ispod 5C, je 20%. 11) Filteri u klima uređajima sa protokom vazduha iznad 1 m 3 /s moraju biti opremljeni meračima pada pritiska i signalizacijom prekoračenja najvišeg dozvoljenog otpora na filterima. Filteri moraju biti dimenzionisani tako da je računski krajnji pad pritiska na njima u zavisnosti od klase po standardu SIST EN 779: za klasu G: 150Pa, za klasu F5 do F7: 200Pa i za klasu F8 do F9: 300Pa. Pri 20% prekoračenja dozvoljenog otpora uređaj se mora automatski zaustaviti, osim u slučajevima kada su ugroženi zdravlje ljudi ili radni proces. 12) Zaptivenost vazdušnih vidnih kanala koji su unutar zgrade, unutar tzv. toplotnog omotača objekta, sa ra kgh

2 zlikom pritisaka do 150 Pa, mora biti najmanje klase A (f = 0,027*p 0,65 ). Kanali izvan omotača objekta, svi kanali pod pritiskom za otpadni vazdun unutar objekta kao i kanali unutar objekta sa razlikom pritisaka iznad 150 Pa moraju biti klase B (f = 0,009 p 0,65 ). Klasa C (f = 0,003 p 0,65 ) zahteva se za sisteme sa posebno povišenom razlikom pritisaka, ili gde ispuštanje vazduha predstavlja opasnost po zdravlje ljudi. 13) Vazdušna zaptivenost kućišta klima komore mora biti po standardu SIST EN 1886 najmanje u klasi A i klasi B u sistemu sa higijenskim zahtevima. 6. Tehnički zahtevi za osvetljenje Član 21 Kvalitet svetiljki i regulacija osvetljenja 1) U novim i rekonstruisanim objektima mogu se projektovati ili ugrađivati samo svetiljke sa elektronskim preduključivačima (šalterima), tj. elektronskim balastom, osim kada posebnim propisom nije drukčije određeno. Za lokalno ili periodično osvetljenje dozvoljena je upotreba svetiljki sa užarenom niti, ali njihova priključna snaga ne sme prekoračivati 20% priključne snage ukupnog osvetljenja. 2) Prosečna snaga ugrađenih svetiljki po jedinici korisne površine (W/m 2 ) za pojedine vrste objekata ne sme prelaziti vrednosti date u prilogu 1, tabeli 5. 3) U novim i rekonstruisanim nestambenim objektima (12, CC SI) moraju se projektovati i ugrađivati sistemi za kontinualnu (izuzetno nekontinualnu) regulaciju veštačkog osvetljenja, u zavisnosti od prirodnog osvetljenja. 4) U prostorijama sa privremenom zauzetošću (stepeništa, podrumi, pomoćni prostori, hodnici i sl.), moraju biti svetiljke sa senzorima prisutnosti koji sa postavljenim zakašnjenjem gase sijalice kada u prostorijama nema ljudi. 6. Posebnosti u vezi sa ispunjenjem zahteva Član 22 Manji objekti Za objekte koji imaju korisnu površinu do 50 m 2, tj, za njihove delove, ispunjenje uslova se dokazuje koeficijentima prolaza toplote pojedinih elemenata omotača objekta, koji ne sme da budu veći od vrednosti određenih u tabeli 1 priloga 1 ovog pravilnika. Član 23 Zahtevi pri primopredaji novih zgrada, rekonstrukciji zgrada i investicionog održavanja zgrada 1) U objektima upotrebne površine iznad 5000 m 2 u okviru tehničkog pregleda, a u skladu sa propisima o gradnji objekata, treba obaviti pregled funkcionisanja sistema KGH od strane odgovornog projektanta sistema KGH, ili ovlašćene osobe sa najmanje jednakom stručnom kvalifikacijom koja se traži za odgovornog projektanta. Merenja sa izveštajem o tačnosti delovanja uređaja KGH može po narudžbi investitora da obavi samo nezavisno pravno ili fizičko lice. 2) Ako se izvode radovi na obnovi ili održavanju na više od 40% površine pojedinih spoljnih zidova ili krova, radovi na tim površinama moraju da budu izvedeni, bez obzira na zahteve trećeg stava 1. člana ovog pravilnika, tako da se ispune zahtevi za prolaz toplote određeni u tabeli 1 priloga 1 ovog pravilnika. 3) Pri zameni stolarije dozvoljena je njena ugradnja u skladu sa zahtevima iz članova 11 i 12 ovog pravilnika. 4) U slučaju investicionih radova na održavanju koji se odnose na promenu toplotnih ili rashladnih generatora, delova razdelnika mreže ili krajnjih (terminalnih) prenosnika toplote, potrebno je hidraulički uravnotežiti ceo sistem i izvesti sva rešenja za lokalnu i/ili centralnu regulaciju. Član 24 Posebne preporuke 1) U zgradama sa velikom frekvencijom ulaska i napuštanja kao što su 1211 hoteli i slčne zgrade, 12301, prodavnice, objekti kulture i sportski objekti, obrtna vrata se preporučuju da bi se smanjila infiltracija spoljnjeg vazduha na minimum, ili vrata postavljena pod pravim uglom. 2) U skladu sa odredbama stava 1 člana 18 ovog pravilnika, preporučuje se izgradnja dve odvodne mreže, posebno za prljavu vodu i posebno za vodu iz klozeta i pisoara. Toplota nečiste vode upotrebljava se za pripremu tople pitke vode uz pomoć toplotnih pumpi. 3) Ventilacija stambenih objekata (11, CC SI) može se izvesti i lokalno sa sistemom u potpritisku koji se reguliše u zavisnosti od potreba (kvaliteta vazduha) ventilatorom sa najmanje tri stepena regulacije ili kontinualnom regulacijom obrtaja. Regulacija mora biti dostupna potrošaču. Pre svega upotrebiti sisteme sa kontrolom vlage u prostorijama. Pri tome važi odredba stava 3 člana 19 ovog pravilnika. 4) U klimatizacionim uređajima i sistemima sa protokom iznad 1,25 m 3 /s, otpadni ili povratni vazduh treba da se prvo adijabatski ohladi i upotrebi za posredno prethlađenje svežeg vazduha na područjima sa visokom spoljnom temperaturom iznad 33 C i relativnom vlažnošću otpadnog vazduha ispod 50% kao i u slučajevima rada klima sistema preko pola godine. III. ISPUNJAVANJE ZAHTEVA IZ PRAVILNIKA Član 25 Izračunavanje godišnje dozvoljene energije za grejanje i hlađenje objekta 1) Godišnja potrebna količina toplote za grejanje objekta Q VH kao i godišnja potreba za hlađenje Q VC računa se po postupku određenom u članovima 6 i 7 ovog pravilnika sa podacima iz projekta za dobijanje građevinske dozvole. 2) Srednja vrednost koeficijenta prolaza toplote projektovanog objekta računa se po jednačini: Az U z + c1 As U s + Aok U ok + c2 Ap U p +... U m = + A 2 + Um (W/m K) A (m 2 ) kompletna spoljna površina objekta kroz koju prolazi toplota, A z, A s, A ok, A p (m 2 ) površine zida, plafona, prozora, poda i drugih elemenata omotača sa pripadajućim toplotnim koeficijentima prolaza toplote U z, U s, U ok, U p,... (W/m 2 K), c 1 = 0,8 za plafon prema negrejanom potkrovlju, inače je 1,0, c 2 = 0,5 za pod prema zemlji, inače je 1,0, U m = 0,05 W/m 2 K dodatak za manje toplotne mostove. kgh

3 3) Potrebna dovedena toplota za grejanje objekta računa se po jednačini: Q VHp = [(Φ Hp Φ ove,p ) 24 TP]/(1000 t h. V e ) (h/m3 a) gde su: Φ Hp u projektu izračunata količina toplote za grejanje objekta i pripremu tople vode i vazduha za ventilaciju. Potrebna količina toplote za grejanje objekta računa se po standardu SIST EN 12831:2004, pri čemu se ne uzimaju u obzir dodaci za prekide grejanja, toplota za grejanje tople pitke vode i ventilaciju a u skladu sa najnovijim stanjem tehnike građenja; Φ ove,p = (Φ sp + Φ a,h ) u projektu izračunata toplota pasivnih dobitaka po stavu 4 člana 14 ovog pravilnika i toplota dobijena od obnovljivih izvora energije po članu 8 ovog pravilnika a u skladu sa najnovijim stanjem građevinske tehnologije; TP broj stepen-dana za grejanje za područje u kojem se objekat gradi; t h projektna temperaturna razlika za područje u kojem će objekat biti građen; V e spoljna zapremina objekta. 4) Potrebna toplota za hlađenje objekta izračunava se po jednačini: Q VC = (Φ Cp Φ ac ) 24 TPR /(1000 t c V e ) (h/m 3 a) gde su: Φ C toplota potrebna za hlađenje objekta i vazduha za ventilaciju. Potrebna količina toplote za hlađenje objekta računa se po pravilima VDI 2078:1996 ili ASHRAE CLTD (sa razlikom +/5), toplota za ventilaciju u skladu sa najnovijim stanjem građevinske tehnologije; Φ ac deo OVE za hlađenje po članu 8 ovog pravilnika, izračunata u skladu sa najnovijim stanjem građevinske tehnologije; TPR broj stepen dana hlađenja za područje u kojem će objekat biti građen; t c projektna temperaturna razlika za područje u kojem će objekat biti građen; V e spoljna zapremina objekta. 5) Bez obzira na odredbe u stavu 3 i 4 ovog člana računanje dovedene energije za grejanje i hlađenje objekta računa se po standardu SIST EN ISO ) Specifična projektna toplotna snaga uređaja za grejanje je: P VHp = Φ Hp /(η g η om ) (W/m3 ) gde je η g stepen korisnosti generatora toplote, a η om stepen korisnosti projektovane mreže. U slučaju upotrebe toplotne pumpe za projektovanu toplotnu snagu se umesto η g koristi vrednost COP p projektovane pumpe i rezultat se dobija u W e /m 3. 7) Specifična projektovana snaga uređaja za hlađenje je: P VCp = Φ Cp /η om (W/m 3 ) 8) Specifična nazivna električna snaga uređaja za hlađenje je: P VCp,e = P VCp /EER p (W e /m 3 ) EERp je energetska efikasnost u projektu predviđenog generatora hlađenja ili COP u slučaju toplotne pumpe. 9) Specifična prosečna električna snaga uređaja za hlađenje, za računanje godišnje potrošnje električne energije je: P VCp,e = P VCp /ESEER p (W e /m 3 ) ESEERp je prosečna energetska efikasnost u projektu predviđenog generatora hlađenja. 10) Potrebna električna priključna snaga svih uređaja koji rade u periodu grejanja jeste suma priključnih snaga svih motornih pogona: P KGH,H = Σ P ei,h () 11) Potrebna električna priključna snaga svih uređaja koji rade u periodu hlađenja jeste suma priključnih snaga svih motornih pogona: P KGH,C = Σ P ei,c () 12) Učešće obnovljivih izvora u skladu sa članom 8 pravilnika. OVE = 100 [(Φ a,h + Φ ac + 2,15 E PV ) / (Φ Hp + Φ Cp )] % 13) Za grubi proračun dobitaka ugrađenih prijemnika sunčeve energije (SSE) računa se sa sledećim vrednostima pripreme tople vode i niskotemperaturnog grejanja sa projektnom temperaturom razvoda 55 C (ili proračunava po standardu OSIST EN 12977) i sunčanih ćelija (PV), za smer jug ±15, ugao 3045 : nezastakljeni SSE: 250 h/m 2 a; zastakljeni, neselektivni: 350 h/m 2 a; zastakljeni, selektivni i vakuumski sa toplotnom cevi: 500 h/m 2 a; vakuumski sa direktnim protokom: 550 h/m 2 a; sunčane ćelije: kristalni Si, polikristalni Si: 1000 h e /p, a amorfni Si: 600 h e /pa. Član 26 Proračun dozvoljene godišnje energije za funkcionisanje objekta Predviđena godišnja potrošnja primarne energije za funkcionisanje objekta Q PE određuje se tako što se godišnja potrebna dovedena energija za grejanje i hlađenje objekta pomnoži faktorom pretvaranja. Faktor pretvaranja za goriva iznosi 1,0, za toplotu iz sistema daljinskog grejanja 1,58 i za električnu energiju 2,15. Član 27 Proračun emisije CO 2 i pokazatelji 1) Emisije CO 2, koje nastanu tokom funkcionisanja objekta, određuju se na osnovu podataka specifične emisije CO 2 za pojedine izvore energije, tako što se godišnja potrebna primarna energija za funkcionisanje objekta, prema određenom izvoru energije, pomnoži pripadajućim podatkom specifične emisije CO 2, koji je dat u tabeli 6 priloga 1 ovog pravilnika i vrednosti saberu. 2) Pokazatelji emisije CO 2 izražavaju se u obliku godišnjih emisija kg CO 2 /a i specifičnih godišnjih emisija na jedinicu volumena V e u kg CO 2 /m 3 a. 3) Za stambene objekte godišnje emisije CO 2 daju se po jedinici korisne površine objekta A u (kg/m 2 a). Član 28 Energetski pokazatelji 1) Energetski pokazatelji za funkcionisanje objekta izražavaju se: kgh

4 priključnom snagom grejnih, rashladnih i električnih uređaja u i /m 3 ; predviđenom godišnjom potrošnjom primarne energije uređaja KGH u objektu, Q PE (h/a) i Q VPE (h/m 3 a); učešćem obnovljivih izvora energije u %, po m 2, ili Wp. 2) Za stambene objekte godišnja potrošnja energije za grejanje/hlađenje objekta daje se na jedinicu upotrebne površine objekta, Q AuPE (h/m 2 a). 3) Energetski pokazatelji su, uključujući i pokazatelje iz članova 27 i 28 ovog pravilnika, dati u tabeli toplotnih karakteristika objekta u prilogu 2 ovog pravilnika. IV. PODACI O KLIMI I MATERIJALIMA Član 29 Podaci o klimi 1) Za obračun po članu 6 ovog pravilnika upotrebljavaju se klimatski podaci, koji su na raspolaganju na sajtu: uprava.si/dhtml HMZ/wm ppp.htm. 2) Bez obzira na prvi stav ovog člana u proračunu se upotrebljavaju konkretno utvrđene klimatske podloge za određenu gradnju, koje investitoru, tj. projektantu daje organ odgovoran za skupljanje i obradu podataka o klimi (ako ih ima u svojim katalozima podataka). Član 30 Podaci o materijalima 1) Pri proračunu za koji su potrebni podaci o ugrađenim materijalima, koriste se podaci građevinskih proizvoda, koji su dati u opisu svakog proizvoda, a u skladu sa propisima o puštanju građevinskih proizvoda u promet. 2) Koriste se projektne vrednosti termodinamičkih karakteristika korišćenih materijala, u skladu sa standardom SIST EN/ISO 10456, pri čemu je osnova za toplotne izolacije toplotna provodljivost, λ 10 C/50%. 3) Kada za prvi i dugi stav ovog člana nema podataka, za standardne građevinske proizvode koriste se podaci iz standarda SIST EN V. PROJEKTNA DOKUMENTACIJA Član 31 Ispunjavanje zahteva i pokazatelji 1) U projektu za izdavanje građevinske dozvole mora biti u glavnoj dokumentaciji izjava podatak o toplotnim karakteristikama objekta kojim se potvrđuje ispunjavanje zahteva iz ovog pravilnika, koji se u slučaju da tokom gradnje nije došlo do promena, koristi kao dokaz o sigurnosti objekta. 2) U tehničkom izveštaju crteži moraju biti u skladu sa propisima odnosno dokaz o ispunjavanju zahteva iz ovog pravilnika. VI. NADZOR Član 32 Nadzor Nadzor nad izvođenjem prema odredbama ovog pravilnka izvode inspektori nadležni za građenje. VII. PRELAZNE I ZAVRŠNE ODREDBE Član 33 Izrada projektne dokumentacije 1) Do 1. jula uz molbu za izdavanje građevinske dozvole prilažu se projekti za dobijanje građevinske dozvole po sadašnjim propisima; posle 1. jula može se zahtevati izdavanje građevinske dozvole a da se priloži samo projekat izrađen u skladu sa ovim pravilnikom. 3) Zahtev iz stava 3 člana 14 ovog pravilnika koristiće se od godine. 4) Zahtev iz drugog stava člana 16 koristi se i za generatore toplote na ekstra lako ulje za loženje šest meseci posle uvođenja standarda za ekstra lako ulje za loženje sa malo sumpora. Član 34 Prestanak važnosti Na dan važenja ovog pravilnika prestaje da važi Pravilnik o toplotnoj zaštiti i efikasnoj upotebi energije u objektima (Sl. list RS 42/02), osim u delu koji se odnosi na zahteve u vezi sa difuzijom vodene pare. PRILOG 1 1. Podaci u tabelama Tabela 1. Najveće dozvoljene vrednosti koeficijenata prolaza toplote, U max R. br. Građevinska konstrukcija U max (W/m 2 K) za zgrade temperature unutrašnjeg vazduha zimi iznad 19 C ili leti hlađenje na 26 C U max (W/m 2 K) za zgrade temperature unutrašnjeg vazduha zimi između 12 C i 19 C i nestambene zgrade ispod 12 C po CC SI 1. Spoljni zidovi i zidovi prema nezagrejanim prostorijama 0,26 1a. Spoljni zidovi i zidovi prema nezagrejanim prostorijama površine manje od 10% neprozirnog dela 0,60 0,50 2. Zidovi između zagrejanih prostorija različitih jedinica, različitih korisnika i vlasnika 0,90 1,00 Zidovi koji se graniče sa susednim zgradama 0,50 0,60 3. Dvostruke fasade 1,4 1,9 Propusnost ukupnog sunčevog zračenja g 0,48 0,60 Svetlosna propusnost stakla τ D65 0,72 0,78 kgh

5 Član 35 R. br. Građevinska konstrukcija U max (W/m 2 K) za zgrade U max (W/m 2 K) za zgrade temperature Početak važenjatemperature unutrašnjeg unutrašnjeg vazduha zimi između vazduha zimi iznad 19 C ili leti 12 C i 19 C i nestambene zgrade Ovaj pravilnik počinje da važi petnaestog dana od objavljivanja u Službenom listu Republike Slovenije. hlađenje na 26 C ispod 12 C po CC SI Ljubljana, 4. Spoljni i zid prema zemlji i plafon prema zemlji 0,30 5. Plafonska konstrukcija između zagrejanih prostorija 1,35 1,35 6. Plafon prema nezagrejanim prostorijama 0,15 0,20 7. Podovi na zemlji (ne važi za industrijske zgrade) 0,30 8. Podovi iznad nezagrejanog podruma ili nad nezagrejanim prostorijama kao i podovi iznad spoljnjeg vazduha 0,24 9. Podovi na zemlji i podovi nad terenom pri podnom grejanju 0,20 0, Ravni i krov postrance iznad zagrejanih prostorija 0,15 0, Lake građevinske konstrukcije (ispod 150 kg/m 2 ) osim krovova 0,20 0, Prozori i prozorska vrata u zagrejanim prostorijama 1,3 1,9 Propustljivost ukupnog sunčevog zračenja stakla g 0,60 0,60 Svetlosna propustljivost τ D65 0,78 0, Stakleni krovovi, svetlarnici, zimske bašte 2,4 2,4 Propustljivost ukupnog sunčevog zračenja stakla g 0,69 0,69 Svetlosna propusnost stakla τ D65 0,72 0, Svetlosne kupole 2,7 2,7 Propustljivost ukupnog sunčevog zračenja stakla g 0,64 0,64 Svetlosna propustljivost stakla τ D65 0,59 0, Zaštita od sunca. Pri upotrebi refleksnih stakala važe sledeće vrednosti: Za duple fasade propustljivost ukupnog sunčevog zračenja stakla g svetlosna propustljivost stakla τ D65 0,58 Za prozore i prozorska vrata propustljivost ukupog sunčevog zračenja stakla g svetlosna propustljivost stakla τ D65 0,62 0,58 0, Dodatak U m zbog manjih toplotnih mostova U m 0,05 0, Srednje vrednosti dozvoljenih koeficijenata prolaza toplote za grupe konstrukcija, kada se to zahteva po tač. 1 do 15 iz tehnoloških razloga i kada se ne mogu upotrebiti za pojedini deo konstrukcije: a) neprozirne građevinske konstrukcije omotača zgrade, osim ukoliko nisu obuhvaćene pod c) i d) b) transparentne građevinske konstrukcije omotača zgrade, osim ukoliko nisu obuhvaćene pod c) i d) 1,90 c) dvostruke fasade 1,90 d) stakleni krovovi, svetlarnici, svetlosne kupole 3,10 Tabela 2. Unutrašnje projektne temperature Vrsta zgrade Unutrašnja projektna temperatura vazduha pri grejanju Ti ( C) Unutrašnja projektna temperatura vazduha pri hlađenju Ti ( C) Zgrade sa izmenom vazduha n 0,8 h Zgrade sa n > 0,8 h Industrijske zgrade 19 26* * U slučajevima klimatizacije ili hlađenja kgh

6 Tabela 3. Najniži projektni dozvoljeni stepen korisnosti generatora toplote (čl. 6) Snaga < 50 >50 do 120 >120 do 350 > 350 Vrsta generatora toplote Godišnji računski stepen korisnosti Godišnji računski stepen korisnosti Godišnji računski stepen korisnosti Godišnji računski stepen korisnosti 1. Na lož ulje 1a) automatski, specijalni sa ventilatorom 0,85 0,87 0,88 0,88 1b) sa prilagodljivim ili promenljivim ložištem 0,82 0,84 2. Na biomasu, automatski 2a) sa ventilatorom 0,79 0,83 0,83 0,83 2b) sa prilagodljivim ili promenljivim ložištem 0,76 0,79 3. Na gas 3a) niskotemperaturni, sa gorionikom, bez ventilatora 0,91 0,91 0,92 0,92 3b) niskotemperaturni, sa ventilatorom 0,92 0,92 0,92 0,92 3c) kondenzacijski 0,97 0,98 0,99 0,99 4. Toplotne podstanice sa pripremom tople vode* 0,98 0, ,98 * Bez pripreme tople vode godišnje iskorišćenje je 1,0. Tabela 4. Najniži projektni dozvoljeni stepen korisnosti rashladnog generatora (GH) određen po SIST pren (ARI 550/590, 560 za COP* i IPVL) Vrsta rashladnog generatora GH) EER COP ESEER COP* IPVL Proba po: pren pren Euro vent ARI 550/ 560/590 Vazduhom hlađeni GH 2,90 3,00 3,00 2,80 3,05 Vazduhom hlađeni GH sa priključnim kanalima 2,50 2,80 3,00 Vazduhom hlađeni GH za panelno hlađenje/grejanje 3,65 3,90 4,20 Vodom hlađeni GH svi do 1500 Vodom hlađeni GH sa klipnim kompresorima 4,65 4,15 4,25 4,45 Vodom hlađeni GH spiralni, vijačni kompresor do 500 5,00 4,45 5,20 Vodom hlađeni GH vijačni kompr ,00 4,90 5,60 Vodom hlađeni GH centrif. kompresor do 500 Vodom hlađeni GH centrifugalni kompresor Vodom hlađeni GH centrifugalni kompresor iznad ,15 5,80 6,30 Vazduhom hlađeni GH za panelno hlađenje/grejanje 4,9 4,2 5,00 GH sa udaljenim kondenzatorom 3,4 3,60 3,1 3,45 Apsorpcioni vazduhom/vodom hlađen, jednostepeni Apsorpcioni vazduhom/vodom hlađen, dvostepeni 5,00 5,55 6,10 0,60/0,70 1,00 Uslovi testiranja: 1) hlađenje: isparivač: 12/7 C (23/18 C za panelno hlađenje) kondenzator 30/35 C** (35 C temp. po suvom termometru pri vazdušnom hlađenju). 2) Obrnuti proces grejanje i isparivač: 7/10 C, kondenzator 45/40 C. * COP važi za merenja ARI i jednak je EER bez uzimanja u obzir dodatne električne snage. ** pojedinosti u EN EER i COP važe za određenu jedinicu. Vrednosti važe za vazduhom hlađene hladnjake vode do 600 i za vodom hlađene do 1500, osim kada su navedene veće vrednosti. U projektu treba navesti podatak o korišćenoj vrednosti (po EN, Euroventu ili ARI). Preporučena upotreba GH s obziron na veličinu i vrstu pogona: do 350 : električno pogonjeni klipni, apsorpcioni, jednostepeni; od 350 do 1000 : električno pogonjeni vijčani, apsorpcioni, dvostepeni; nad 1000 : električno pogonjeni centrifugalni, apsorpcioni, dvostepeni. ARI 5,05 5,25 5,90 6,40 1,00 kgh

7 Tabela 5. Najveća dozvoljena prosečna gustina snage svetiljki po jedinici korisne površine zgrade A u za različite vrste zgrade (zahtevi iz člana 21 ovog pravilnika)* Oznaka po CC SI Opis W/m Garaže, parkirališta 3 111, 112 Stambene zgrade Supermarketi, šoping centri i trgovački centri , 12630,12111, 12120, 1220, 12740, 1241, Internati, studentski domovi, ispitni centri, zdravstveni domovi, hoteli, moteli, kancelarije, popravni domovi, zatvori, prometne zgrade, policijske stanice, vatrogasne stanice 12650, 12620, 12201, 1265, Fiskulturne sale, muzeji, pošte, sportske dvorane, dvorane za društvene susrete , 12201, 1264, 12610, 1263 Kongresni centri, sudovi, bolnice, bioskopske sale, objekti za vaspitno obrazovni rad i naučno istraživački rad 12111, 12620, 12510, Restorani, biblioteke, proizvodni pogoni, religiozni objekti , 1251 Kafane, restorani, radionice Prodavnice Pozorišta 17 * U tabeli su date prosečne vrednosti koje omogućuju bitno veću ili bitno manju snagu svetiljki, a time i realno prilagođavanje realnim potrebama i uslovima u zgradi ili delovima zgrade Tabela 6. Specifične emisije CO 2 za pojedine izvore energije* Izvor energije Po jedinici goriva PO jedinici energije Zemni gas 1,9 kg/m 3 0,20 kg/h Tečni naftni gas 2,9 kg/kg 0,215 Ekstra lako lož ulje 2,6 kg/kg 0,265 Lako lož ulje 3,06 kg/kg 0,28 Daljinska toplota 0,33 kg/h 0,33 Električna energija 0,53 kg/h 0,53 Smeđi ugalj domaći 1,5 kg/kg 0,32 Smeđi ugalj uvozni 1,88 kg/kg 0,40 lignit 1,0 kg/kg 0,33 * Podaci se koriste kada dobavljač ne daje podatke za svoj izvor energije. Prilog 2, strana 1 Prikaz toplotnih karakteristika zgrade Zgrada Investitor Ime, tj. fizičko lice Lokacija zgrade: (mesto, naselje, ulica) Katastarska(e) opština(e): Broj(evi) parcele(a): Koordinate lokacije zgrade (x, z) Namena 1) (stambena, poslovna...) Sprat (podrum, prizemlje, sprat, mansarda...) X =... km Y =... km 1 stambena zgrada 2 nestambena zgrada Šifra: 1) Uskladu sa Uredbom o uvođenju i upotrebi jedinstvene klasifikacije vrsta objekata i o određivanju objekata državnog značaja (Sl. list RS, 33/03 i 78/05 ispravka). Zapremina grejnog prostora zgrade V e (m 3 ) V e = m 3 Ukupna spoljna površina zgrade A (m 2 ) A = m 2 Faktor oblikaƒ o = A/V e (m 1 ) ƒ o = A/V e = m 1 Neto upotrebna površina zgrade A u (m 2 ) (za stambene zgrade) Stepen dani za grejanje TP 20/12 : Stepen dani za hlađenje TPR 33/18 : Projektna temperatura: spoljna zimska spoljna letnja unutrašnja zimska unutrašnja letnja Au = m 2 TP = K. dan TPR = K. dan Te = C Tel = C Tiz = C Til = C kgh

8 R. br. Prilog 2, strana 2 Ispunjavanje zahteva iz Pravilnika Član Zahtev Dozvoljeno 1 6 Godišnja dovedena količina h/m 3 a h/a toplota za grejanje 2 6 Nazivna snaga ugrađenih uređaja za grejanje W/m Toplotni gubici zgrade W/m Prosečni koeficijent prolaza W/m 2 K toplote 5 7 Godišnja dovedena toplota za hlađenje h/m 3 a h/a 6 7 Nazivna snaga hlađenja W/m Rashladno opterećenje zgrade 8 7 Električna snaga uređaja za hlađenje 9 7 Potrebna elektr. priključna snaga za grejanje za hlađenje 10 8 Učešće obnovljivih izvora energije 25% od (Q H + Q C ) 11 8 Površina prijemnika sunčeve energije Površina sunčanih ćelija W/m 2 Au Akumulator leda 12 Snaga pumpi 15 Za grejanje Za hlađenje primarni 16 krug Za hlađenje sekundarni 16 krug Toplota za grejanje vode Snaga svih ventilatora Dovodni Odvodni W/m 3 W e /m3 e e,h e, C m 2 /m 2 Au m 3 h Prosečna snaga svetiljki Šifra po CC SI: 1) 2) 3) 4) 5) 16 6 Izmena vazduha h 1 W e / t W e / t W e / t h/m 3,a h/a /m 3 /s /m 3 /s W/m 2 m 3 /s ,04 5, ,0 1,5 1,0 0,7 U projektu Koeficijent prolaza toplote elemenata omotača zgrade Redni broj R. br Oznaka (br.) elemenata (u skladu sa prilogom 1, tabelom 1) Oznaka elementa Orijentacija NEPROVIDNI ELEMENTI Ugaono otstupanje, u Orijentacija, ugaono odstupanje Površina, A (m 2 ) U dov, (W/m 2 K) PROVIDNI ELEMENTI Površina elementa (m 2 ) U elementa (W/m 2 K) U p, (W/m2 K) A i.u p, (W/K) Propuštanje sunčevog zračenja Primarna energija za zgradu Dovedena energija za grejanje zgrade: Gorivo: Dovedena energija za hlađenje zgrade Dovedena energija za električne pogone (osim za kompresore za hlađenja) Prilog 2, strana 3 Finalna energija, UKUPNO Faktor 2,15 2,15 Primarna energija, Emisija CO 2, kg Elaborat izradio: Ident. broj Broj projekta: Mesto: Prilog 2, strana 4 Odgovorni projektant: Ident. broj Potpis: Datum: Kraj Za štampu priredila prof. dr Marija Todorović, dipl. inž. kgh