PRINCIPI ENERGETSKE ODREĐIVANJE ENERGETSKOG RAZREDA ZGRADE. dr Aleksandra Boričić, dipl. inž. Mladen Tomić, dipl. inž. Nenad Stojković, dipl. inž.

Transcript

1 PRINCIPI ENERGETSKE EFIKASNOSTI U ZGRADARSTVU ODREĐIVANJE ENERGETSKOG RAZREDA ZGRADE dr Aleksandra Boričić, dipl. inž. Mladen Tomić, dipl. inž. Nenad Stojković, dipl. inž.

2 1) Termodinamičke osnove proračuna toplotnih gubitaka 2) Novine u pravilniku o EE zgrada 3) Algoritam za proračun toplotnih gubitaka 4) Algoritam za proračun toplotnih dobitaka 5) Određivanje energetskog razreda zgrade

3 TERMODINAMIČKE OSNOVE PRORAČUNA TOPLOTNIH GUBITAKA

4 U toku zimskog perioda, kada je spoljna temperatura vazduha niža od željene temperature u prostorijama zgrade, dolazi do odavanja toplote prostorije kroz građevinski omotač zgrade. Odata količina toplote okolini nadoknađuje se sistemom za grejanje. Potrebna količina toplote za grejanje se dovodi prostoriji da bi se u njoj održala željena temperatura unutrašnjeg vazduha. Potrebna količina toplote za grejanje jednaka je odatoj toploti u okolinu. Ta količina toplote se u terminologiji koja se koristi u praksi inženjera termotehnike naziva GUBICI TOPLOTE ili TOPLOTNI GUBICI.

5 Prenos toplote transmisijom (ili samo transmisija) podrazumeva razmenu toplote kroz građevinski omotač zgrade mehanizmom prolaza toplote, koji se karakteriše preko koeficijenta prolaza (prolaženja) toplote K ili U (W/m 2 K). Prolaz toplote obuhvata mehanizme provođenja i prelaza toplote. Provođenje toplote (ili kondukcija) je mehanizam razmene toplote kroz čvrste materije, prilikom čega je toplotni fluks usmeren od toplije ka hladnijoj strani. Karakteriše se preko toplotne provodljivosti λ (W/mK), koja predstavlja termo-fizičku osobinu materijala.

6 Prelaz (ili prelaženje) toplote je mehanizam prenosa toplote koji nastaje prilikom strujanja (konvekcije) nekog fluida preko čvrste površine. Pri tome se razlikuju dva slučaja: kada toplota prelazi sa toplojeg fluida na hladniju čvrstu površinu i kada toplota prelazi sa toplije čvrste površine na hladniji fluid koji preko nje struji. Ovaj mehanizam razmene toplote se karakteriše preko koeficijentaprelazatoploteα(w/m 2 K).

7 Prilikom proračuna gubitaka toplote u zimskom periodu uvode se sledeće pretpostavke: 1. Stacionarni uslovi prenosa toplote smatra se da spoljna projektna temperatura vlada dovoljno dugo da se uspostavi stacionarni prenos toplote, temperatura vazduha u prostoriji je uniformna po celoj zapremini prostorije. 2. Jednodimenzioni prenos toplote smatra se da je toplotni fluks usmeren u pravcu maksimalnog gradijenta temperature, tj. Njegov pravac je normalan na posmatranu pregradu. 3. Sve fizičke veličine su konstantne smatra se da se fizičke osobine materijala pregrada ne menjaju u zavisnosti od temperature materijala, kao i da je materijal homogen, tako da u svakoj svojoj tački ima nepromenljivu vrednost fizičkih osobina.

8 PROLAZ = PRELAZ + PROVOĐENJE + PRELAZ

9 Ventilacioni gubici se određuju prema upadu spoljašnjeg vazduha: Q=L*c p * t

10 Iako poseduje novine, Pravilnik poseduje i dalje analogije i sličnosti sa DIN 471 i DIN 267.

11 NOVINE U PRAVILNIKU

12 Prema prelaznim i završnim odredbama Pravilnika u proračun ulaze: Potrošnja energije za grejanje; Potrošnja energije za hlađenje; Potrošnja energije za pripremu PTV; Potršnja energije za osvetljenje.

13 Energetski razredi u Francuskoj i Italiji Primetimo da, su u francuskoj normi uključeni grejanje, topla voda, ventilacija, svetlo i dodatna potrošnja dok je u italijanskoj normi samo uključena potrošnja energije za grejanje.

14 Proračun se vrši pomoću Nacionalnog programskog paketa, kojim se određuje i energetski razred. Do izbora nacionalnog softvera, energetski Do izbora nacionalnog softvera, energetski razred se određuje na osnovu godišnje potrebe za grejanjem.

15 Spoljne projektne temperature SPT u zimskom periodu, su za neka mesta više u odnosu na stare propise, što je u saglasnosti sa novim klimatskim uslovima. Na osnovu SPT u zimskom periodu je izvršena i podela na zone A i B (do i ispod -15 o C) koje određuju temperaturu spoljnjeg vazduha na osnosvu kojih se vrši proračun kondenzacije u konstrukciji u grejnoj sezoni i dužinu period isušenja konstrukcije u slučaju kondenzacije.

16 Izvršena je izmena liste mesta u Srbiji za koje se radi proračun. Mesta koja ne postoje na listi se rade sa klimatskim podacima za najbliže poznato mesto.

17 Konstrukcije koje podležu proveri Novina su i neke nove konstrukcije koje podležu proveri kao što su zidovi i međuspratne konstrukcije između grejanih prostorija različitih korisnika ili vlasnika (stavka zidovi i međuspratne konstrukcije različitih jedinica ili korisnika). Osnovni razlog leži u činjenici da se grejanje plaća po utrošku, kao i da se vlasnici stanova po želji mogu isključiti sa daljinskog grejanja.

18 U vrednosti Novi pravilnik ima dosta strožije zahteve u pogledu minimalnih koeficijenata prolaza toplote koje treba da zadovolji određena konstrukcija (dva do tri puta niže vrednosti). Takođe su dosta strožiji zahtevi za koeficijente prolaza toplote transparentnih površina (1,5 W/m²K).

19 Potrošnja energije Za proračun potrošnje energije se uvodi pojam stepen dana za grejanje (HDD Heating Degree Days). Stepen dan za grejanje spada u grupu klimatskih podataka.

20 Bilans energije Pored standardnih provera konstrukcija (koeficijent prolaza toplote, parodifuzija i toplotna stabilnost) novi pravilnik je za razliku od starog doneo dosta novina u smislu posmatranja zgrade kao potrošača i generatora energije. To se pre odnosi na to da se sada u energetski bilans potrošnje uzimaja i položaj zgrade u odnosu na susedne objekte (faktor osenčenosti).

21 U obračun ulaze i dobici od ljudi koji borave u zgradi (u zavisnosti od tipa zgrade tj. procesa u kome se nalazi ljudski organizami i broja časova prisutnosti). Dobici od električnih uređaja iii mašina koje se nalaze u zgradi. Na ovaj način se smanjuje ukupna godišnja potrebna energija objekta i realnije se procenjuju potrebe jedne zgrade za energijom.

22 Toplotni mostovi Toplotni mostovi (Thermal Bridges) koji ulaze u račun kao deo transmisionih gubitaka po novom pravilniku se mogu uzimati na dva načina u obzir: Pojednostavljeno, množeći termički omotač sa koeficijentom ΔU tb =,1 W/m²K. Detaljno- standard ISO 1211 za svaki sklop posebno, uzimajući u obzir njegove specifične dimenzije.

23 Pravilnik na žalost ne sedraži tablicu karakterističnih sklopova na čijem spoju se javljaju linijski gubici sa prosečnim vrednostima tih gubitaka, kao što poseduju standardi svih zemalja članica EU (ISO 14863).

24 Primer: HR EN ISO Dodatak U TM =,1 W/m 2 K za loša rešenja ; Dodatak U TM =,5 W/m 2 K za dobra rešenja ; Dodatak U TM =,2 W/m 2 K za niskoenergetske kuće; Dodatak U TM =, W/m 2 K za pasivne kuće.

25

26 Na osnovu karakteristika zgrade se svrstavaju u energetske razrede, od A+ sa najmanjom ( 15 kwh/m 2 a), do G sa najvećom potrošnjom energije (>25 kwh/m 2 a). Trenutno je kod nas propisano da nove zgrade moraju biti najmanje C razred. Objekti na kojima se vrši rekonstrukcija moraju biti poboljšani najmanje za jedan razred, npr. ako su bili D sada moraju postati minimum C.

27

28 ALGORITAM ZA PRORAČUN

29 OSNOVNI PODACI O ZGRADI ZGRADA nova postojeća Namena zgrade Stambena Vrsta zgrade Zgrada sa jednim stanom Mesto (lokacija): Niš, Ćamurlija Vlasnik (investitor): Cvetković Tomislav Izvođač: Asimi Godina izgradnje: 1995 Godina rekonstrukcije/ energetske sanacije: 212 Neto korisna površina grejanog dela zgrade [m 2 ]: 57,32

30

31

32

33 Koeficijentiprolazatoplote Poglavlje Pravilnika o EE zgrada U = 1 d R m λ i s + m m + R e s, R si - otpor prelazu toplote, unutrašnje površine građevinske konstrukcije, usvaja se iz Tabele Pravilnika o EE zgrada. R se - otpor prelazu toplote, spoljne površine građevinske konstrukcije, usvaja se iz Tabele Pravilnika o EE zgrada.

34

35 Primer : FASADNIZIDOVI Fasadni zidovi su od giter bloka debljine 25 mm, sa unutrašnje strane malterisani krečnim malterom debljine 2 mm, a sa spoljne strane izolovani stiroporom debljine 5mm.

36 Tabela pravilnika No, Naziv građ. sloja 1. Fasadni zidovi Gustina građ. sloja Debljina građ. sloja Toplotna provodljivost građ. sloja ρ [kg/m³] δ [m] λ [W/mK] 1. Giter blok 14,25,61 2. Krečni malter 16,2,81 3. Polistiren 3,5,41

37 R si + R se =,13+,4=,17 K W / m W / m W / m W / m, 4, 4, 4, 4 U K W / m W / m W / m W / m, 5 4 8, 5 4 8, 5 4 8, 5 4 8, 4 1, 4 1, 4 1, 4 1, 5, 5, 5, 5, 8 1, 8 1, 8 1, 8 1, 2, 2, 2, 2, 6 1, 6 1, 6 1, 6 1, 2 5, 2 5, 2 5, 2 5, 1 7, 1 7, 1 7, U 2 2 m a x m a x m a x m a x = > = = + + = m s e s e s e s e m m s i s i s i s i R λ d R

38 Uticaj debljine izolacije na U vrednost

39 Ekonomskai ekološka analiza debljine izolacije Prost period isplativosti u odnosu na zid sa 3 cm izolacije, kada se doda 1 cm izolacije je za zid od opeke od 3-5 godina. Ekološki gledano, zid od opeke 25 cm, sa dodatnih 1 cm termoizolacije daje uštedu finalne energije od oko 35 kwh/m² zida godišnje, što znači 4 1 kwh/m² primarne energije, odnosno i do 5 kg CO 2 /m² (grejanje na električnu energiju).

40 Koeficijentprolazatoplote transparetnoggrađevinskogelementa Koeficijent prolaza toplote (U w [W/m 2 K]), transparetnog građevinskog elementa (spoljna građevinska stolarija, spoljni prozori, balkonska vrata, krovni prozori) proračunava se saglasno standardu: SRPS EN ISO 177-1, Poglavlje Pravilnika o EE zgrada, po formuli: Ag *Ug Af *Uf lg *Ψg U + A A + = Gde su: A g - površina stakla. A f - površina rama. l g - dužina toplotnog mosta, ram staklo. U g - koef. prolaza toplote za staklo -Tabela PravilnikaoEEzgrada. U f - koef. prol. topl. za ram odtabele do PravilnikaoEE zgrada. Ψ g - koef. korekcije za toplotne most. -Tabela PravilnikaoEEzgrada. g + f

41 Primer: Prozori Ag,16 Af,2 Ig 1,6 Ug 3 Uf 1,8 Ψq,4 U= 2,511W/m 2 K U = Ag *Ug + Af *Uf Ag A + f + lg *Ψg Tabela pravilnika

42 PREGLED KOEFICIJ. PROLAZA TOPLOTE KROZ TERMIČKI OMOTAČ ZGRADE Tabela pravilnika Pregled koeficij. prolaza toplote kroz termički omotač zgrade Rb. Naziv Oznaka U [W/(m 2 K)]* U max [W/(m 2 K)] Ispunjeno 1. Keramički pod KP,626,3 NE 2. Parket P,587,3 NE 3. Fasadni zidovi FZ,548,3 NE 4. Plafon P 1,65,3 NE 5. Zapadni prozori WP 2,54 1,5 NE 6. Južni prozor SP 2,638 1,5 NE 7. Istočni prozori EP 2,7 1,5 NE 8. Ulazna vrata UV 2,742 1,6 NE

43 GUBICITOPLOTE Gubici toplote proračunavaju se po metodologiji datoj u Poglavlju Pravilnika o EE zgrada. H = ( F * U * A ) + H [W/K], gde su T i xi i F xi - faktor korekcije temperature za određeni građevinski element, koji se usvaja prema tabeli , U i - koeficijent prolaza toplote za određeni građevinski element, A i - površina i-tog građevinskog elementa. i TB

44 H TB - transmisioni toplotni gubici zgrade usled uticaja toplotnih mostova, gde jeh TB =ΔU TB *ΣA.

45 Specifični transmisioni gubitak toplote zgrade, ili dela zgrade, H T [W/m²K], proračunava se saglasno Poglavlju Pravilnika o EE zgrada, a po formuli: H T = H T / A [W/m²K] H Tmax [W/m²K], Tabeli Pravilnika o EE zgrada

46 Primer provera Koeficijenta transmisionih gubitaka toplote Koeficijenti transmisionih gubitaka toplote Rb. Naziv Fx A U H Oznaka/J TS H TB H T H T' H T'max Ispunjen M W/(m 1 m² K W/(m²K W/(m²K W/K W/K W/K o ) ) ) 1. Keramički pod KP,5 16,8,626 5,258 1,688 6,946,413 / / 2. Parket P,5 4,52,587 11,548 4,52 15,6,385 / / 3. Fasadni zidovi FZ 1, 99,16,548 54,34 9,916 64,256,648 / / 4. Plafon P,8 69,17 1,65 58,933 6,917 65,85,952 / / 5. Zapadni prozori WP 1, ,54 3,353,132 3,485 2,64 / / 6. Južni prozor SP 1, 1,68 2,638 4,432,168 4,6 2,738 / / 7. Istočni prozor EP 1, 4,48 2,7 12,96,448 12,544 2,8 / / 8. Ulazna vrata UV 1, 1,92 2,742 5,265,192 5,457 2,842 / / 9. Ukupno 235,5 1,68 155,225 23, ,738 1,677,44 NE

47 KOEFICIJENT VENTILACIONIH GUBITAKA

48 Koeficijenatventilacionihgubitka toplote H V [W/K]: Koeficijenat ventilacionihgubitka toplote zgrade, ili dela zgrade, H V [W/K], proračunava se saglasno Poglavlju Pravilnika o EE zgrada, a po formuli: H V = ρ a * c p * V * n [W/K], Gde su: ρ a [kg/m³] - gustinavazduha. c p [J/kgK] - masena specifična toplota vazduha pri konstantnom pritisku. V [m³] - neto zapremina objekta, to jest zapremina grejanog prostora. n [1/h] - broj izmena vazduha na čas.

49 Primer: određivanje koeficijenta ventilacionih gubitaka Koeficijenat ventilacionih gubitka toplote H V [W/K]: n =,5 h -1 = (,5 /36) s -1 - Tabela Pravilnika o EE zgrada. H V = (ρ a * c p )* V * n = 12 * 16,5 * (,5 /36) = 26,75[W/K]

50 n broj izmena vazduha na čas, prema SRPS EN ISO 13789, usvaja se iz tabela: od Tabele do Tabele , Pravilnika o EE zgrada.

51 KOEFICIJENATVENTILACIONIH GUBITKATOPLOTE Koeficijenatventilacionihgubitkatoplote H V [W/K]: n =,5 h -1 = (,5 /36) s -1 - Tabela Pravilnika oeezgrada. H V = (ρ a * c p )* V * n = 12 * 16,5 * (,5 /36) = 26,75[W/K] Ukupni zapreminski gubici toplote unutar termičkog omotača: q V = (H T + H V ) / V e = (178, ,88) / 27,51 =,974[W/Km³] q V = ((H T + H V ) * (θ i - θ e )) / V e = ((178, ,88) * (2 (-14,5))) / 27,51 =33,687[W/m³]

52 ODREĐIVANJE GODIŠNJE POTREBNE ENERGIJE ZA GREJANJE

53 HDD po mesecima za grad Niš Рб. Месец Апроксимација распореда по месецима степен дана (HDD) за Нишу односу на Београд HDDB Годишњи број степен дана грејања за Београд HDDN Годишњи број степен дана грејања за Ниш HDDN / HDDB MHDDB Број степен дана грејања по месецима за Београд MHDDN Број степен дана грејања по месецима за Ниш 1. I , II , III , IV , V ,37 6. VI ,37 7. VII ,37 8. VIII ,37 9. IX ,37 1. X , XI , XII , Укупно ,

54 Potrebna energija za nadoknadu gubitaka toplote Рб. Месец Z* MHDD* * H T H V H T + H V Q H,ht 1 ºC W/K W/K W/K kwh 1. I ,738 23,88 22, , II ,738 23,88 22, , III ,738 23,88 22, , IV ,738 23,88 22,618 51, V 178,738 23,88 22,618, 6. VI 178,738 23,88 22,618, 7. VII 178,738 23,88 22,618, 8. VIII 178,738 23,88 22,618, 9. IX 178,738 23,88 22,618, 1. X ,738 23,88 22,618 55, XI ,738 23,88 22, , XII ,738 23,88 22, ,513 Укупн 178, ,88 22, ,19 о 8 *Zје број дана грејања у месецу. **MHDD је број степен дана грејања у месецу.

55 GODIŠNJA KOLIČINA ENERGIJE KOJA POTIČE OD DOBITAKA

56 Napomena: voditi računa, jer je q E u tabeli dato na godišnjem nivou, dok je za q P potrebno još očitati i vreme.

57 Q int - God. količ. energ. koja potiče od unutr. dobitaka toploteq int [kwh/a]: Q int = A f (q P + q E ) q P i q E, su redom, dobici od ljudi i električnih uređaja, prema SRPS EN ISO Tabela 6.5 Pravilnika o EE zgrada.

58 Unutrašnji dobici toplote Količina energije koja potiče od unutrašnjih dobitaka toplote Z A f t q Px q P q Ex q E q P + q E Q int Rb. Mesec 1 m² h W/m² kwh/m² kwh/m² kwh/m² kwh/m² kwh 1. I 31 57, ,2,446 2, 1,699 2, , II 28 57, ,2,43 2, 1,534 1, ,29 3. III 31 57, ,2,446 2, 1,699 2, , IV 2 57, ,2,288 2, 1,96 1,384 79, V* 57, ,2, 2,,,, 6. VI* 57, ,2, 2,,,, 7. VII* 57, ,2, 2,,,, 8. VIII* 57, ,2, 2,,,, 9. IX 57, ,2, 2,,,, 1. X 21 57, ,2,32 2, 1,151 1,453 83, XI 3 57, ,2,432 2, 1,644 2,76 118, XII 31 57, ,2,446 2, 1,699 2, , Ukupno , ,2 2,765 2, 1,521 13, ,346 * Energija koja potiče od unutrašnjih dobitaka toplote postoji i u ovim mesecima, ali kako su oni van grejne sezone ne računa se i zato je Z =. q Px -tablični podatak iz Tabele 6.5 Pravilnika o EE zgrada. q Ex -tablični podatak iz Tabele 6.5 Pravilnika o EE zgrada. Z-broj dana grejanja u mesecu. t-vreme prisutnosti u toku dana iz Tabele 6.5 Pravilnika o EE zgrada. q P =,1*Z*t*q Px q E = Z * (q Ex / 365)

59 God. kol. energ. kojapotičeoddob. usled sunčevogzračenja Godišnja količina energije koja potiče od dobitka usled sunčevog zračenja Q sol [kwh/a], praktično prestavlja zbir dobitaka od dozračenih količina energije na transparetne (u indeksu W ) i netransparentne (u indeksu C ) površine termičkog omotača. Q sol =Q solw +Q solc = =[F sh * A solw * (I sol * τ sol )] + [F sh * A solc * (I sol * τ sol )] =[F sh * (I sol * τ sol )] * (A solw + A solc ) = =F sh * (I sol * τ sol )] * {[ g gl * (1 F F ) * A W ] + +[ά s,c * R s,c * U C * A C ]}

60 F F - faktor rama, udeo rama u ukupnoj površini prozora (vrata): F F = A f / A W = (A W -A g ) / A W = 1 -A g / A W. AW - transparentna površina (prozori, vrata itd...). ά s,c - emisivnost spoljne površine zida (kratkotalasno sunčevo zračenje). Za svetlije boje fasade i mermer: ά s,c =,6. R s,c = 1 / h e otpor prelazu toplote za spoljnu stranu zida. Srednja vrednost: Rs,C = 1/25 [m²k/w]. U C koeficijent prolaza toplote netransparentne površine. A C - netransparentna površina (spoljni zid i sl.).

61 F sh - faktor osenčenosti zgrade, prema tabelama odtabele6.6dotabele6.8pravilnikaoeezgrada. (I sol * τ sol ) - srednja suma sunčevog zračenja, iz Tabele 6.9 Pravilnika o EE zgrada. g gl - faktorpropustljivosti sunčevog zračenja u zavisnosti od vrste stakla, iz Tabele 6.1 Pravilnika o EE zgrada

62

63 Primer proračun solarnih dobitaka Severna fasada ukupni dobici usled sunčevog zračenja Rb. Mesec (I Fsh sol * Qwsol g Γ sol ) gl 1 -F F A, W α s,c R s,c U C A C Qcsol,M,E Q sol,m,e M,E kwh/ m²k/ m² kwh 1 W/(m²K) m² kwh kwh m² W 1. I 1 17,42,,,,,6,4,548 3, 6,873 6, II 1 22,38,,,,,6,4,548 3, 8,84 8,84 3. III 1 36,4,,,,,6,4,548 3, 14,236 14, IV** 1 29,76,,,,,6,4,548 3, 11,755 11, V* 1,,,,,,6,4,548 3,,, 6. VI* 1,,,,,,6,4,548 3,,, 7. VII* 1,,,,,,6,4,548 3,,, 8. VIII* 1,,,,,,6,4,548 3,,, 9. IX* 1,,,,,,6,4,548 3,,, 1. X** 1 19,75,,,,,6,4,548 3, 7,81 7, XI 1 17,93,,,,,6,4,548 3, 7,82 7, XII 1 14,31,,,,,6,4,548 3, 5,652 5, Ukupn 1 o 157,59,,,,,6,4,548 3, 62,239 62,239 * Meseci van grejne sezone. Dobici od insolacije postoje, ali se ne uzimaju za proračun, zato je (Isol* Γsol) =. ** Meseci april i oktobar ne učestvuju u grejnoj sezoni celom svojom dužinom trajanja. April učestvuje sa dvadeset dana, dok oktobar sa dvadeset i jednim danom. Zbog toga je srednja suma sunčevog zračenja, (Isol* Γsol), linerno umanjena i to: za april (2/3) puta, a za oktobar (21/31) put.

64 Transparentne površine termičkog omotača Rb. Naziv Oznaka A W A g A f =A W -A g F F = A f / A W 1 -F F m² m² m² Zapadni prozori WP 1,32,64,68,52,48 2. Južni prozor SP 1,68,96,72,43,57 3. Istočni prozori EP 4,48 2,88 1,6,36,64 5. Ulazna vrata UV 1,92 1,32,6,31,69 Netransparentne površine termičkog omotača Rb. Naziv Oznaka A B A W A N = A C = A B -A W m² m² m² 1. Zapadna fasada WF 3, 1,32 28,68 2. Južna fasada SF 24, 1,68 22,32 3. Severna fasada NF 24, 24, 4. Istočna fasada EF 3, 6,4 23,6 5. Plafon P 69,17, 69,17

65 Faktor osenčenosti

66 ODREĐIVANJE ENERGETSKOG RAZREDA

67 Godišnjapotrebnaenergijaza grejanjeq H,nd [kwh/a] Godišnja potrebna energija za grejanje Q H,nd [kwh/a], proračunava se saglasno standardu: SRPS EN ISO 1379, Poglavlje 6.1 Pravilnika o EE zgrada: Q H,nd = Q H,ht ή H,gn * (Q int + Q sol ) = (Q T + Q v ) ή H,gn * (Q int + Q sol ) = = (H -3 T + H V )*24* HDD *1 ή H,gn *(Q int + Q sol )

68 Gde su: Q H,ht - godišnja potrebna energija za nadoknadu gubitaka toplote Q H,ht [kwh/a], HDD-broj stepen dana za lokaciju zgrade -Tabela6.3 Pravilnika o EE zgrada, ή H,gn - faktor iskorišćenja dobitka toplote za period grejanja, prema tabeli Tabela 6.1 Pravilnika o EE zgrada. Q int - God. količ. energ. koja potiče od unutrašnjih dobitaka toplote Q int [kwh/a], Q sol - God. kol. energ. koja potiče od dobitka usled sunčevog zračenja Q sol [kwh/a].

69 Pregledgodišnjepotrebneenergijeza grejanje Преглед годишње потребне енергије за грејање Рб. Назив Ознака ЈМ. Вредност Напомена 1. Грејана површина A f m² 57,32 2. Специфична годишња потребна енергија загрејање Q H,an kwh/m² 155,32 Q H,an = Q H,nd / A f 3. Максимално дозвољена годишња потребна енергија за грејање* Q H,nd,max kwh/m² 75, 4. Годишњапотребнаенергија за грејање Q H,nd kwh 8 93,21 5. Релативна годишња потребна енергија за грејање, у односу на максимално дозвољену ** Q H,nd,rel % 27 РАЗРЕД "F" * Максим. дозвољена годишња потребна енергија за грејање, таблични податак из Табеле 6.11 Правилника о ЕЕ зграда. ** Q H,nd,rel = (Q H,an / Q H,nd,max ) * 1

70 Spec. god. potrebna energija za grejanje Rb. Mesec Grejana površina Godišnja potrebna energija za grejanje Specifič. godišnja potrebna energija za grejanje Af Q H,nd Q H,an m² kwh kwh/m² 1. I ,261 44,16 2. II ,337 29,28 3. III ,811 19,48 4. IV** 57.32, 5. V* 57.32, 6. VI* 57.32, 7. VII* 57.32, 8. VIII* 57.32, 9. IX* 57.32, 1. X** ,372, XI ,269 25, XII ,598 4, Ukupno ,21 155,32

71 Рб. Месец Годишња потребна енергија за грејање Q H,nd Фактор искоришћењ а добитка топлоте Губици топлоте Добици топлоте Соларни Интерни Укупни Годишња потребна енергија за грејање η H,gn Q H,ht Q sol,m Q int Q sol+int Q H,nd 1 kwh kwh kwh kwh kwh 1. I, , , , , , II, , ,49 111,29 525, , III, , , , , , IV**,98 57,45 484,62 79, ,933, 5. V*,98,,,,, 6. VI*,98,,,,, 7. VII*,98,,,,, 8. VIII*,98,,,,, 9. IX*,98,,,,, 1. X**,98 52,216 37,558 83, ,844 48, XI, , , , , , XII, ,779 22,23 122, , , Укупн о, , , , , ,21 * Месеци ван грејне сезоне. Добици постоје, али се не узимају за прорачун. ** Месеци април и октобар не учествују у грејној сезони целом својом дужином трајања. Април учествује са двадесет дана, док октобар са двадесет и једним даном. Због тога је укупан број дана тих месеци линерно умањена и то: за април (2/3) пута, а за октобар (21/31) пут.

72 Спец. год. потребна енергија за грејање Рб. Месец Грејана површин а Годишња потребна енергија за грејање Специфич. годишња потребна енергија за грејање Af Q H,nd Q H,an m² kwh kwh/m² 1. I ,261 44,16 2. II ,337 29,28 3. III ,811 19,48 4. IV** 57.32, 5. V* 57.32, 6. VI* 57.32, 7. VII* 57.32, 8. VIII* 57.32, 9. IX* 57.32, 1. X** ,372, XI ,269 25, XII ,598 4, Укупн о ,21 155,32

73 Преглед годишње потребне енергије за грејање Рб. Назив Ознака ЈМ. Вредност Напомена 1. Грејана површина A f m² 57,32 2. Специфична годишња потребна енергија загрејање Q H,an kwh/m² 155,32 Q H,an = Q H,nd / A f 3. Максимално дозвољена годишња потребна енергија за грејање* Q H,nd,max kwh/m² 75, 4. Годишњапотребнаенергија за грејање Q H,nd kwh 8 93,21 5. Релативна годишња потребна енергија за грејање, у односу на максимално дозвољену ** Q H,nd,rel % 27 РАЗРЕД "F" * Максим. дозвољена годишња потребна енергија за грејање, таблични податак из Табеле 6.11 Правилника о ЕЕ зграда. ** Q H,nd,rel = (Q H,an / Q H,nd,max ) * 1

74 Energetski pasoš Energetski pasoš izdaje privredno društvo, odnosno drugo pravno lice koje ispunjava propisane uslove, u skladu sa Zakonom o planiranju i izgradnji i pravilnikom: privredno društvo, odnosno drugo pravno lice koje je upisano u odgovarajući registar privredno društvo, odnosno drugo pravno lice koje ima zaposlena najmanje dva lica odgovarajuće struke sa licencom odgovornih inženjera za energetsku efikasnost zgrada koja su završila obuku iz oblasti energetske efikasnosti zgrada, u skladu sa programom Inženjerske komore Srbije Četvrta strana Druga Na Na sadrži trećoj prvoj strana strani predviđene pasoša se nalaze nalazi sadrži mere detaljan opšti klimаtske za podaci unapređenje proračun podаtke, o objektu o potrošnji podаtke energetske (ime efikasnosti zgrade. vlasnika, oenergije. termotehničkim Poslednja Za strana generalije, svakisistemimа u lokacija, objekat pasošu sadrži projktanti, koji i elementimа nije definicije, fotografija razredtermičkog odnosno A, na ovoj strani morajuzgrade, omotаča, postojati objašnjena i njen (podaci napisane svih tehničkih energetski opreporuke, izolaciji pojmova razred). i od prozorima koji strane su korišćeni. inženjera, koji su na koji način je potrebno postavljeni da nase objektu). u budućnosti unapredi stanje.

75 PROJEKTOVANJE ENERGETSKI EFIKASNIHZGRADA

76 U kućama okrenutim ka jugu sunčevi zraci zimi prodiru u portiko (trem), ali leti sunčeva putanja ide iznad naših glava i preko krova, tako da je portiko u senci. Ako je ovo najbolja postavka, onda južna strana kuće treba da bude viša a severna niža. (Sokrat)

77 otvaranje objekta prema jugu zaštita od letnjeg sunca mogućnost dvostranog provetravanja kroz prozore predvideti prinudnu ventilaciju prostora dati mogućnost predgrevanja vazduha pre ulaska u prostor proveriti kvalitet gradnje termovizijskim snimanjem otvaranje

78 Dobra termoizolacija celog građevinskog omotača; Izolovanje unutrašnjih prostorija prema negrejanim prostorijama; Izbegavanje toplotnih mostova; Prozori moraju biti s minimalno dvostrukim izo staklom, visokih termičkih karakteristika, s dobrim dihtovanjem, U<1,5 W/m²K; Spoljna vrata sa ispunom od toplotne izolacije.

79 Kompaktan volumen zgrade; Odabrati niskotemperaturne sisteme grejanja i kombinovati ih s obnovljivim izvorima energije; Smeštati pomoćne prostorije na sever.

80 Toplotni mostovi

81 Dalji problemi racionalnog gazdovanja energijom

82 TEHNIKEZA DIJAGNOSTIKU ENERGETSKEEFIKASNOSTIOBJEKATA

83 kontrola termovizijskom kamerom (termografija). test vazdušne propustljivosti. matemati ko modelovanje i softverske matematičko modelovanje i softverske simulacije.

84 Kontrola termovizijskom kamerom (termografija)

85 Test vazdušne propustljivosti

86 Softveri za matematičko modeliranje

87 Numeričko modeliranje Case study Closed unventilated classroom Classroom with opened window Air-conditioned classroom PMV PPD PMV PPD PMV PPD Calculated Simulated Survey Average value

88 HVALA NA PAŽNJI

89 Literatura Pravilniko energetskoj efikasnosti zgrada, "Službeni glasnik RS", br. 72/9, 81/9 - ispravka, 64/1 - US i 24/11) Algoritam za proračun potrebne energije za grijanje i hlađenje prostora zgrade prema EN HR ISO 1379 ( HRN_EN_1379_javna.pdf) Zrnić S., Ćulum Ž., Grejanje i klimatizacija sa primenom solarne energije, Naučna knjiga Beograd, Reknagel, Šprenger, Grejanje i klimatizacija, Građevinska knjiga, Beograd URL: URL: