VODOVODNE INSTALACIJE U ZGRADAMA. LITERATURA: M.Milojević: Snabdevanje vodom i kanalisanje naselja Radonjić: Vodovod i kanalizacija

Transcript

1 VODOVODNE INSTALACIJE U ZGRADAMA LITERATURA: M.Miljević: Snabdevanje vdm i kanalisanje naselja Radnjić: Vdvd i kanalizacija

2 KUĆNI PRIKLJUČAK Kućni priključak (priključni vd) je naj granak ulične vdvdne cevi kjim se vda uvdi u kuću ili dvrište na parceli ptršača. Kućni priključak sa vdmerm u zgradi: priključak ulična cev vdmer Pd kućnim priključkm pdrazumeva se cev A d ulične mreže d ventila iza vdmera, sa svim armaturama kje se na tj cevi nalaze. Kućne priključke pstavljaju radnici kmunalng preduzeća. Priključni vd d regulacine linije B spada u gradsku mrežu i država ga gradski vdvd svm tršku, a d regulacine linije d kućng ventila C država gradski vdvd tršku vlasnika.

3 KUĆNI PRIKLJUČAK Kućni priključak sa vdmerm ispred zgrade: priključak vdmern kn Pd kućnim priključkm pdrazumeva se cev A d ulične mreže d ventila iza vdmera, sa svim armaturama kje se na tj cevi nalaze. Kućne priključke pstavljaju radnici kmunalng preduzeća. Priključni vd d regulacine linije B spada u gradsku mrežu i država ga gradski vdvd svm tršku, a d regulacine linije d kućng ventila C država gradski vdvd tršku vlasnika. kućna mreža

4 KUĆNI PRIKLJUČAK Za priključne cevi uptrebljavaju se: čeličn-pcinkvane cevi, čelične bešavne cevi, liven-gvzdene cevi, plastične cevi i bakarne cevi. Čelične i pcinkvane cevi mraju se zaštititi d krzije. Priključne cevi se p pravilu pstavljaju pd pravim uglm na uličnu cev i s padm prema uličnj cevi, na dubini ispd zne smrzavanja. Spajanje priključne cevi sa uličnm mže se izvršiti na razne načine. Ak je već pri plaganju uličnih cevi pznat priključn mest za zgrade, u uličnj cevi se ugrade faznski kmadi na kje se lak mže nadvezati priključna cev. Ovaj slučaj je najpvljniji.

5 KUĆNI PRIKLJUČAK P pravilu se priključci pstavljaju naknadn, na pstjeću uličnu cev. Naknadn ugrađivanje faznskg kmada u uličnu cev mže se izvršiti nakn št se s be strane najbližim uličnim zatvaračima prekine dtk vde, pri čemu veći brj ptršača, za vreme rada na priključivanju, staje bez vde. Ovaj način izgradnje kućng priključka se retk primenjuje. Ov se ne mže izbeći ak je priključna cev velikih dimenzija.

6 KUĆNI PRIKLJUČAK U većini slučajeva v se ne dgađa, i priključak na uličnu cev se mže uraditi i kad je na puna vde i pd pritiskm, bez prekida snabdevanja vdm stalih ptršača. T se izvdi psebnim alatm, priključnim aparatm ( anbršelnm ). Prv se na uličnu cev putem gumene plče, a pmću uzengije (šelne) pričvrsti sedl d liveng gvžđa sa slavinm ili ventilm. Na te se delve privremen pričvrsti priključni aparat čije se svrdl prvuče krz tvrenu slavinu, prbuši guma i zid ulične cevi, a kad se spiraln svrdl izvuče, zatvri se slavina i skine priključni aparat. Nakn tga se lak mže pstaviti priključna cev.

7 KUĆNI PRIKLJUČAK Cevi d npr. liveng gvžđa mgu naknadn da sе buše, uz роmć narčite grlice za bušenje cevi. Između grlice i cevi pstavi se gumeni zaptivač. Кrz tvren zatvarač prvuče sе burgija. Ona sе kreće narčitim ključem, а zavrtnjem sa plugm ptiskuje se na cev. Ok burgije, na mestu A, pstavljen је zaptivač. Kad se cev prbuši vaj zaptivač sprečava da vda izlazi. Tada se burgija izvuče iz zatvarača i n sе mže zatvriti. Каd sе zatvarač zatvri skine se de kji nsi burgiju. Zatvarač staje, pričvršćen grlicm za cev. Na slbdan bd zatvarača nadvezuje se kućna mreža. Ima i drugih tipva grlica, аli im је princip praktičn isti.

8 VODOMER Vdmer se pstavlja ili u zgradi, št bliže spljnm zidu, ili u knu van zgrade. Pstavlja se tak da bude lak dstupan, da se lak mže čitati ptršnja vde i da bude siguran d smrzavanja i štećenja. Vdmer treba da bude čvrst slnjen na tvrd pdnžje. Sa strane, bliže spljnm zidu, pred vdmer se pstavlja zatvarač, a s druge strane drugi sa ispusnm slavinm. Prvim ventilm i vdmerm rukuje gradski vdvd, a drugim krisnik zgrade. Pstavljanjem vdmera između 2 zatvarača, mgućava se skidanje i pstavljanje vdmera u slučaju ptrebe njegve zamene ili ppravke. Drugi, kućni ventil, ima ispusnu slavinu da bi se vda iz kućnih instalacija mgla ispustiti na najnižem mestu (ak za tu svrhu nije dređen nek drug mest). Vdmer mra biti pstavljen hrizntaln, da bi praviln radi.

9 VODOMER

10 KUĆNI VODOVOD Pd kućnim vdvdm pdrazumeva se instalacija vdvda u samj zgradi i njen de u dvrištu. Sheme kućnih vdvda zavise d pritiska u uličnj mreži, visine zgrade i raspredu mesta ptršnje u zgradi. Na narednj slici je prikazana snvna shema kućng vdvda. Vda se zahvata na mestu A (ulična cev) i ulazi u zgradu priključnm cevi. U zgradi, bičn u pdrumu, ide hrizntalnm razvdnm cevi, dakle se dvajaju vertikale, a d njih se dvajaju hrizntalne grane i granci d mesta ptršnje (izlivn mest).

11 KUĆNI VODOVOD Na narednj slici prikazana je shema kućng vdvda sa zahvatanjem vde iz bunara, rezervarm (R) na tavanu, pumpnim agregatm (P) i dnjim razvdm. Iz R vda ide vertikalm 2 d pdruma, gde se dnjm razvdnm cevi r dvdi d vertikale 1. Prednst jer se cela mreža (sim dvdne d i ptisne c) mže isprazniti na nekm najnižem mestu s i jer je razvdna mreža u pdrumu manje izlžena uticajima temperature, ali zahteva veću dužinu cevi pa je i skuplja. Ovakav način pgdan na mestima gde se mže čekivati izgradnja kmunalng vdvda, jer se instalacija lak mže priključiti na uličnu cev U.

12 KUĆNI VODOVOD Na narednj slici prikazana je shema kućng vdvda sa zahvatanjem vde iz bunara, pumpnim agregatm (P) za snabdevanje rezervara (R) prek ptisne cevi c, i mrežm cevi sa grnjim razvdm. U bunaru je predviđen pražnjenje dvdne cevi d i ptisne c. Rezervar, razvdna mreža na tavanu r, vertikale i grane, mgu se isprazniti u najnižim tačkama S 1 i S 2.

13 KUĆNI VODOVOD Na narednj slici prikazana je shema kućng vdvda sa hidrfrskim uređajem H i dnjim razvdm r. U slučaju priključka kuće na ulični vd U, u vm slučaju nema pteškća.

14 KUĆNI VODOVOD U višim zgradama priključenim na kmunalni vdvd mže se dgditi da pritisak u uličnj cevi nije u svak dba dana u stanju zadvljiti sve ptrebe (ptršnja na najvišim spratvima, itd.). U tm slučaju se praktikuje pstavljanje pmćng rezervara kji se napuni u vreme kada je pritisak zadvljavajući. Da se rezervar ne bi puni i dzd, kd rezervara se pstavlja klapna (nepvratni ventil) O, a da se kućna vdvdna mreža ne bi ispraznila i kd vdmera V se pstavlja klapna O kja dzvljava prtk vde sam u jednm smeru - prema zgradi.

15 KUĆNI VODOVOD Kad je zgrada tak viska, da pritisak u uličnj cevi ni u kjem peridu dana nije dvljan, pstavlja se rezervar R sa pumpm P, ili se pstavi hidrfr H.

16 KUĆNI VODOVOD Za narčit viske zgrade, pritisak u uličnj mreži nikad nije dvljan, pa se mraju pstaviti uređaji za pvišenje pritiska. I vde se primenjuju rezervari i hidrfri. Pstavljaju se tak da se iskristi pritisak u uličnj mreži, a da ne dđe d previskg pritiska u kućnim instalacijama. Zbg tga se viske zgrade dele u visinske zne, pri čemu svaka zna buhvata neklik spratva (najviše 10). Na narednj slici je prikazana shema kućng vdvda za visku zgradu d 15 spratva. I II Instalacija je pdeljena u dve ptpun razdvjene zne i svaka ima svje pumpe P, rezervare R i razvdnu mrežu. Rezervar I zne pstavljen je na 8. spratu, a najviši sprat kjeg snabdeva je 6, kak bi i taj sprat ima zadvljavajući pritisak. Ovaj rezervar se mže puniti i direktn iz ulične cevi kad je u njj zadvljavajući pritisak, prek by-pass-a.

17 KUĆNI VODOVOD Na vj slici prikazana je shema vdvda u viskj zgradi sa 24 sprata. Uslv je bi da zgrada mra snabdevati prek rezervara. Instalacija je pdeljena u 3 zne. I zna d 6. sprata snabdeva se direktn iz ulične cevi. II zna ima svju pumpu i rezervar na 17. spratu (snabdeva vdm krisnike d 7. d 15. sprata). III zna ima svju pumpu i rezervar na 25. spratu (snabdeva vdm krisnike d 16. d 24. sprata). Rezervar R u pdrumu služi ka rezerva u slučaju prekida vdsnabdevanja iz ulične mreže.

18 KUĆNI VODOVOD Na vj slici prikazana je shema vdvda u viskj zgradi sa hidrfrima i pdelm na 3 zne. III zna (5 spratva) priključena je direktn na uličnu mrežu. II zna (9 spratva) ima jednu pumpu i hidrfr. I zna (15 spratva) ima dve pumpe i hidrfr.

19 KUĆNE INSTALACIJE Kućna cevna mreža pčinje d vdmera. Od vdmera vda se najkraćim putem dvdi d mesta ptršnje, vdeći računa pravilima pstavljanja cevi, knstrukciji zgrade i rukvanju instalacijama. Od vdmera, dnsn uvđenja u zgradu, razvdna cev se vdi hrizntaln, grana se d mesta gde prelazi u vertikale d kjih se p spratvima dvajaju grane i granci pjedinih izlivnih mesta. Dnji hrizntalni de mreže nazivam razvdnm mrežm, kja je ubičajen granatg tipa. Ovaj sistem ima manju dužinu cevi, vda najkraćim putem dlazi d vertikala, ali kvar na pčetku glavne razvdne cevi izaziva zatvaranje većeg dela mreže (čak i cele mreže).

20 KUĆNE INSTALACIJE Prstenasti sistem nema takvih nedstataka, jer vda uvek mže sa dve strane da dđe d vertikale. Iz tg razlga raspdela vde je ujednačenija, ali je mreža duža i manje dstupna, jer se p pravilu nalazi u pdrumskim prstrijama.

21 KUĆNE INSTALACIJE Cevi se plažu pravlinijski, a granaju i menjaju pravac pd pravim uglm. Pri prlazu krz zidve, kji je uvek pd pravim uglm, cev se ne sme uzidati, kak se pmeranje i sleganje zida ne bi prensil na cev. Razvdne cevi mgu biti pstavljene p zidvima pdruma i ispd pdrumskg plafna, ili ispd pda najniže etaže (pdruma ili prizemlja). Razvd ispd pdrumskg plafna Razvd ispd pdrumskg pda

22 KUĆNE INSTALACIJE Bez bzira gde se pstavljaju, razvdne cevi treba da budu plžene s padm, najblje ka ispusnm ventilu kd vdmera, kak bi se cela mreža mgla isprazniti na jednm mestu. Ak se razvdne cevi pstavljaju ispd pdrumskg pda, treba da se ukpaju najmanje 30 cm ispd pvršine pda, da se mehanički udari ne bi prensili na cevi. Cevi pstavljene ispd pdrumskg pda su nevidljive, ne mgu se kntrlisati, izlžene su krziji i nepristupačne su. U slučaju kvara mra se razbijati pd. Ovaj način treba izbegavati i primeniti ga sam nda kad drukčije nije mguće (npr. kad nema pdruma, pa se cevi mraju pstaviti ispd pda prizemlja). Ak se razvdna mreža iz nekih razlga ipak mra pstaviti ispd pdrumskg pda, razvdne cevi treba pstaviti u zidane i betnske kanale s pklpcima kji mgu pdizati zbg kntrle cevi.

23 KUĆNE INSTALACIJE Razvdne cevi je je najblje pstavljati p unutrašnjim zidvima i p plafnu pdruma. U tm slučaju su uvek vidljive i pristupačne. Psebnu pažnju treba bratiti i na druge instalacije, narčit na cevi centralng grejanja, kje se čest pstavljaju na istim mestima. Zbg tga prjektanti vih instalacija i arhitekta mraju sarađivati. Na mestu gde se vertikale dvajaju d razvdnih cevi treba pstaviti zatvarače sa ispusnm slavinm, da se u slučaju zatvaranja jedne vertikale ne bi svima bustavil vdsnabdevanje.

24 KUĆNE INSTALACIJE Kak se va mest čest nalaze rasprstranjena p celj zgradi, pnekad i na nepristupačnim mestima, u slučaju nezgde mže prći dsta vremena dk se ventili ne prnađu i ne zatvre. Zbg tga se u velikim zgradama i razgranatim instalacijama vi ventili i ispusti pstavljaju grupisan, na jednm mestu. Ovakva cevna mreža zahteva veću dužinu cevi, ali su kntrla i ušteda u eksplataciji na vakvm mestu važniji d male razlike u investiciji. vdmer

25 KUĆNE INSTALACIJE Vertikale se dvajaju d hrizntalnih razvdnih cevi i dvde vdu na više spratve. Vertikale se pstavljaju tak da snabdevaju vdm pjedine grupe izlivnih mesta na spratvima. Za pžarne hidrante se pstavljaju psebne vertikale. Grane i granci se dvajaju d vertikala i snabdevaju vdm pjedina izlivna mesta (tčeća mesta). Treba da budu št kraći, zbg čega je dbr da izlivna mesta budu grupisana. Grane su bičn hrizntalne, a neki delvi mgu biti i vertikalni. Od njih se mgu dvajati granci. P pravilu se pstavljaju p zidvima, na takvj visini da na najprikladniji način dvedu vdu d izlivng mesta.

26 KUĆNE INSTALACIJE Grane i granke ne treba pstavljati u plafnima, gde su nepristupačni, a u slučaju prcurivanja mgu pričiniti veliku štetu. Na granama se pstavljaju zatvarači (ventili) za slučaj ptrebe ppravke ventila tčećeg mesta. Najblje je da ispred svakg tčećeg mesta pstavi ventil, jer se u takvim slučajevima ne mra zatvarati vda drugim tčećim mestima.

27 IZVOĐENJE VODOVODA

28 IZVOĐENJE VODOVODA Pri izvđenju vdvdnih instalacija u zgradama mra se vditi računa više faktra kji utiču na njihv kvalitet. Cevi se plažu pravlinijski, a granaju i savijaju pd pravim uglm. Na mestima prlaza krz zidve, kja su uvek upravna na zidve, cev se ne sme nastavljati. Cevi se pstavljaju ili hrizntaln ili vertikaln. Pd hrizntalnim se pdrazumeva približn hrizntaln, jer sve takve cevi imaju mali nagib d 2%-5%. Ovaj nagib se pstavlja da bi se sprečil skupljanje vazduha u cevima i da bi se mgućil pražnjenje mreže. Cevi kućne vdvdne mreže u dvrištu i priključna cev plažu se u rvvima iskpanim u zemlji, ka i ulični. Razvdne cevi se mgu pstavljati p zidvima i pd plafnm pdruma, a izuzetn i ispd pdrumskg pda. Sve stale cevi kućne mreže pstavljaju se, p pravilu, p zidvima zgrade.

29 CEVI U ZEMLJI Dvrišne i priključne cevi pstavljaju se uvek u prethdn iskpane rvve, na dubini ispd zne smrzavanja, čime su ujedn zaštićene i d zagrejavanja i mgućeg mehaničkg štećenja kji mže nastati zbg sabraćaja ili dr. Rvvi se kpaju bičn širine 0,7 m, a dubine 1,5 m. Cevi se pstavljaju na dn rva, na psteljicu d peska debljine najmanje 10 cm. Takđe, cev treba da bude buhvaćena sa svih strana peskm, i iznad temena najmanje 10 cm. Zatrpavanje iskpa treba vršiti pažljiv, u sljevima d 25 cm, s nabijanjem zemlje. Za razvdne cevi u zgradi, kad se plažu ispd pdrumskg pda, važi ist št i za cevi u iskpima. Dubina ispd pda pdruma (ili prizemlja) ne treba biti veća d 30 cm. Pcinkvane, čelične i lvne cevi kje se plažu u zemlju, treba pre plaganja zaštiti d krzije.

30 CEVI U ZGRADI Cevi u zgradi mgu se pstaviti tvren, p zidvima i plafnima, ili zatvren, u žljebvima i kanalima. Oba načina imaju dbru i lšu stranu. Pri tvrenm pstavljanju, kje je jeftinije, cevi su vidljive, lak se prnalaze greške, ali su manje zaštićene (d udara, hlađenja, grejanja, kndenzacije itd.). Cevi zauzimaju prstr, metaju pstavljanje nameštaja i drugih predmeta, mraju se čistiti, težavaju čišćenje zidva, pri mntaži se iz estetskih razlga mra raditi preciznije, ali i pred svega tga lše utiču na estetiku prstra.

31 CEVI U ZGRADI Pri zatvrenm pstavljanju kje je skuplje, cevi su nevidljive i blje zaštićene, ali se greške teže prnalaze. Kji će se način pstavljanja primeniti zavisi d namene prstrije. U sprednim prstrijama, radinicama i dr. gde izgled nije narčit važan, mže se primeniti tvren način, ali u prstrijama gde bi cevi smetale izgledu ili funkciji, treba primeniti zatvren način pstavljanja cevi. Najblje je da se kmbinuju dbre strane ba načina pstavljanja, a t je da se cevi pstave u žljebve kji p celj dužini imaju pklpac, kji se u slučaju ptrebe mže lak skinuti, ili se smeštaju u pristupačne vertikalne ili hrizntalne kanale.

32 PRIČVRŠĆIVANJE CEVI U bil km načinu pstavljanja cevi (tvren ili zatvren) cevi mraju da se pričvrste za knstrukciju pmću držača cevi. Držači se pričvršćuju na zid ili zalivanjem cementnim malterm ili zavrtanjem u drv ili drugi materijal. Kuke (1 i 2) ne treba uptrebljavati jer se ne mgu tvarati, a prvm (1) se ne mže držati ni jednak razmak cevi d zida. Najviše se uptrebljavaju bujmice (5 d 7).

33 PRIČVRŠĆIVANJE CEVI Za vešanje plafne, uptrebljavaju se držači u bliku vešalica raznih blika i knstrukcija.

34 PRIČVRŠĆIVANJE CEVI Da se cevi ne bi savijale, prema vrsti materijala, dređeni su razmaci kjih se treba pridržavati. Vertikale treba pričvrstiti na svakj etaži pmću 2 držača. Vrsta cevi Prečnik cevi u mm

35 KANALI I OKNA U ZIDOVIMA Kanali za cevi zavise d brja i dimenzija cevi, vrste držača i prstra ptrebng za rukvanje pri mntiranju. Za cevi prečnika d 50 mm, širina kanala se kreće d 8 d 20 cm, a dubina d 8 d 13 cm. U zavisnsti d brade i izgleda prstrije, vi kanali se zatvaraju ili rabicm ili pklpcem p celj dužini (ili sam na mestima gde je nephdn, npr. kd ventila). Kanale za cevi treba izgraditi pri izgradnji zgrade. Naknadna izrada je teška, skupa i neptrebna.

36 KANALI I OKNA U ZIDOVIMA Okna za smeštanje cevi pstavljaju se najviše u viskim zgradama s velikim brjem instalacija. Okna mgu biti prlazna, bičn uz pmć merdevina, ili su pristupačna na svakj etaži. merdevine

37 VODOMERNA OKNA Vdmerna kna pstavljaju se u dvrištu ispred zgrade ili ispd pdrumskg pda, dnsn prizemlja ak nema pdruma. Dimenzije kna zavise d dubine cevi, vrste i prečnika cevi. U svakm slučaju treba da se mgući lak čitavanje vdmera, ka i da se skidanje i pstavljanje armatura mgu izvesti bez prblema. Pravilnici gradskg vdvda prpisuju dimenzije vdvdnih kana. Vdmerna kna se najčešće grade d betna.

38 VODOMERNO OKNO U DVORIŠTU

39 VODOMERNO OKNO U PODRUMU

40 PRODOR CEVI KROZ ZIDOVE Prdr cevi krz zidve treba narčit braditi da ne bi dšl d štećenja cevi zbg pmeranja (sleganja) zgrade, krzije, itd. Na mestu prlaza cevi se ne smeju sastavljati. Najblja zaštita je ak se cev prvuče krz zaštitnu cev unutrašnjeg prečnika za 4 cm većeg d spljng prečnika cevi. Šupljina između dve cevi se ispuni materijalm kji je savitljiv (plastični kit, knpac d kudelje u bitumenu, gumeni prstenvi, itd.)

41 PRODOR CEVI KROZ PLAFONE Prdr cevi krz plafn treba narčit braditi pri tvrenm pstavljanju cevi. I vde se pstavlja zaštitna cev. Narčitu pažnju treba bratiti na prdre cevi krz plafn u mkrim prstrijama, gde pstji mgućnst prlaza vde s pda krz prdr. Na takvim mestima pd i izlaciju treba izdići k cevi. guma plastična masa zaštitna cev plastična masa

42 ISPITIVANJE VODOVODA Kad se završi pstavljanje celkupne instalacije vdvda u zgradi, a pre pstavljanja izlacije, premazivanja i farbanja cevi, ptrebn je izvršiti ispitivanje na vdneprpusnst i funkcinalnst instalacija. Ispitivanje se bavlja pmću pumpe kja vdu u instalaciji stavlja pd pritisak. Pre ispitivanja, mreža se mra napuniti vdm, pri čemu treba istisnuti vazduh kji se nalazi u mreži. Mreža se izlaže prpisanm pritisku krz duže ili kraće vreme. Ov se prpisuje pravilnicima kmunalnih vdvda. Običn se prpisuje da pritisak pri ispitivanju iznsi 50 d 100 % više neg št je maksimalni radni pritisak, ali da ne mže biti manji d 10 d 15 bar. Vreme trajanja ispitivanja iznsi min, pa i više.

43 ISPITIVANJE VODOVODA Ak pd prpisanim pritiskm u dređenm vremenu ne dđe d padanja pritiska, znači da je mreža vdneprpusna. Ak pritisak pada znači da mreža prpušta vdu. Pregledm se utvrđuju mesta kja prpuštaju vdu i vrši se ppravka takvih mesta. Nakn ppravke pnv se vrši ispitivanje na isti način. Nakn št se utvrdi da je mreža vdneprpusna, mže se raditi izlacija, premazivanje itd. cevi, zatvaranje kanala i zatrpavanje iskpa.

44 HIDRAULIČKI PRORAČUN KUĆNOG VODOVODA

45 HIDRAULIČKI PRORAČUN Kućna vdvdna mreža služi za razvđenje vde pd pritiskm d svih tčećih mesta. U tabeli su dati ptrebni pritisci i kličine vde kje se izlivaju na pjedinim tčećim mestima, dnsn dgvarajuće jedinice ptršnje (pterećenja), ро DVGW.

46 HIDRAULIČKI PRORAČUN Svaka denica vdvdne mreže u zgradi dimenziniše sе prema najvećem (maksimalnm) prticaju kji mže u njj da se javi. Za stambene zgrade ubičajen је da se vi prticaji računaju ро DVGW : gde је 0,25 vrednst jedinice ptršnje 1 ј.р. = 0,25 l/s, аσj.p. značava zbir jedinica ptršnje d nizvdng čvra psmatrane denice. Uvđenjem kvadratng krena zbira jedinica ptršnje umest samg tg zbira, u оvоm brascu se vdi računa о tоmе da tčeća mеstа u nekj zgradi nisu nikad sva јednvremenо tvrena. Uklik је brj jedinica ptršnje veći utlik је vervatnća njihvg jednvremeng rada mаnја, št uprav daje vaj brazac. Ovaj način prračuna mоžе da se primeni d zbira jedinica ptršnje 300, dnsn d 4,5 l/s. Q max = 0,25 j. p. [ l s] Jedinice ptršnje se uvde da bi se pstigl pjednstavljenje i brži prračun. Jedinicm ptršnje se smatra kličina vde na izlivnm ventilu prečnika 10 mm pri punm mlazu, a pri pritisku d 0,5 bar.

47 HIDRAULIČKI PRORAČUN Za zgrade drugg karaktera mоrа sе psebn studirati vrednst maksimalng merdavng prticaja. U bjektima kji p prirdi svje namene zahteva uptrebu vdvdnih instalacija na mahve, ili na duže vreme izlivanja, mra se utvrditi drukčija istvremenst, pa će se dbiti druge merdavne kličine vde. U šklama se za vreme dmra mra računati sa istvremenm uptrebm WC-a i česmi. Ist važi i za sprtske bjekte. U kasarnama, nekim fabrikama, sprtskim bjektima mguće je istvremen kupanje.

48 HIDRAULIČKI PRORAČUN Za hidraulički prračun kućne vdvdne mreže primenjuju se takđe jednačina kntinuiteta i Bernulijeva jednačina u upršćenm bliku. Zbg prethdn iznete definicije maksimalng prticaja jednačina kntinuiteta se kristi u bliku: j.p. = 0 Za prračun tpra, kji dlaze u Bernulijevu jednačinu, data је tablica, gde su tpri dati u m/m, za cevi različitg prečnika i različite vrste materijala (č.-čelične, р. - plastične, bаkarne i lvne), u zavisnsti d zbira jedinica ptršnje dnsn prticaja. Ovde su uračunati i lkalni tpri, kji u kućnj vdvdnj mreži mgu biti znatni (ро DVGW). Pdvučene vrednsti dgvaraju brzini strujanje d k 2,5 m/s, kju nikak ne treba prekračivati zbg mgućnsti pjave jakih šumva. Ovak velike brzine izazivaju velike tpre u mreži ра i zbg tga nisu pvljne, narčit za glavne cevi.

49 HIDRAULIČKI PRORAČUN POTREBNA VISINA PRITISKA NA KUĆNOM PRIKLJUČKU z 1 z1 p1 + ρg = z i pi + +Σ hi ρg + h - kta terena na mestu priključka na uličnu cev p1/ρg - visina pritiska na priključku zi - kta tčećeg mesta i (u dnsu na ktu terena); pi/ρg - zahtevana visina pritiska na tčećem mestui Σ hi - suma hidrauličkih gubitaka d 1 d i (linijski + lkalni); hv - lkalni gubitak na vdmeru usvjiti 5 m Kritičan put MAX p 1 ρg Zahtevane visine pritiska za različita tčeća mesta Slavina Vdktlić v 4,5 m 0,0 m p 1 /ρg uli~na cev 1 vdmer kriti~n t~e}e mest p 2 /ρg Σ h i 2 z 2 z 1 Tabela 3.32 (str. 484) Snabdevanje vdm i kanalisanje naselja Tabela 2.1 i 2.2 (str. 277) Kmunalna hidrtehnika - Primeri iz terije i prakse.

50 HIDRAULIČKI PRORAČUN

51 HIDRAULIČKI PRORAČUN Kućna vdvdna mreža u prjektima se predstavlja snvm, za svaki sprat psebn, ak pstje razlike međi njima, i aksnmetrijskm šemm. Nа aksnmetrijskj šemi prikazuje se svaki prlaz cevi krz zid ili krz međuspratnu knstrukciju. 2 3 Osnva kućng vdvda 1

52 HIDRAULIČKI PRORAČUN 0,50 0,

53 HIDRAULIČKI PRORAČUN Dimenzinisanje kućng vdvda vrši se na snvu prjekta instalacija, vdeći računa prpisima i pravilima struke. U snvama zgrada ucrtaju se tćeća mesta, zatim vdvdna mreža d njih. Na snvu vg nacrta se rtgnalna i aksnmetrijska shema. Dimenzinisanje cevi je na snvu merdavng prtka (jedinica ptršnje), vdeći računa da brzine vde u cevima zadvlje dređene zahteve, i vdeći računa veličini gubitka pritiska usled trenja i lkalnih gubitaka.

54 POŽARNI VODOVOD Osnvni zadatak pžarnih uređaja u zgradam je spreči širenje pžara d dlaska vatrgasnih ekipa. Pžarni uređaji su spljašnji i unutrašnji. Spljašnji uređaji su sastavni de kmunalne ili dvrišne cevne mreže. Unutrašnji uređaji se pstavljaju u zgradama, ka št su hidrantski uređaji, sprinklerski uređaji itd. Kućni hidrantski vdvd je najrasprstranjeniji uređaj za gašenje pžara u zgradama.

55 POŽARNI VODOVOD Hidrantski uređaj se sastji d pžarne vertikale (PV) na kju se priključuju zidni hidranti (H) p etažama. Zidni hidranti se sastje d hidrantskg ventila 1 kjim se pri uptrebi pušta vda iz cevi u crev 2, a zatim u mlaznicu 3. Cevi su čeličn-pcinkvane, zbg tprnsti na viske temperature. Plastika se ne primenjuje.

56 TOPLA VODA

57 TOPLA VODA Od ukupne ptršnje vde u dmaćinstvima, k 60% tpada na tplu vdu: za kupanje, pranje rublja, pranje psuđa, pranje prstrija, pripremanje jela itd. Velika kličina tple vde kristi se u javnim zgradama, ka št su restrani, hteli, blnice itd. U industriji se kristi sim za čišćenje i pranje i ka sastavni de prizvda (prehrambena industrija, klanice, pivare itd.). U privredi je ptršnja tple vde u dnsu na hladnu jš veća neg u javnim zgradama.

58 TOPLA VODA Uređaji za tplu vdu u zgradama sastavni su de unutrašnjeg vdvda i pstavljaju se prema zajedničkm prjektu. Razlikuju se i dele s bzirm na dmet delvanja: lkalni, centralni i daljinski vrste griva kje kriste: čvrsta, tekuća, gasvita, el. energ. itd. Prema načinu prizvdnje tple vde, uređaji su: akumulacini (veća kličina tple vde se zagreje pre krišćenja) prtčni (vda se zagreva pri prticanju krz grejač) kmbinvani (kriste ba načina istvremen

59 TOPLA VODA U lkalnim uređajima tpla vda se prizvdi na mestu gde se trši. Hladna vda se dvede d grejača, u njemu se zagreje i ka tpla kratkim cevnim vezama se dvede d tčećeg mesta. U bjlerima vda se zagreva pretvaranjem električne energije u tpltnu putem električnih grejača. Bjleri mgu biti niskg ili viskg pritiska, akumulacini ili prtčni, bičn vertikalni, ređe hrizntalni.

60 AKUMULACIONI ELEKTRIČNI GREJAČI U vim uređajima veća kličina vde se unapred zagreje i staln je na rasplaganju ptršaču, a pri ptršnji i za vreme pauza autmatski se dgrejava. Ovi uređaji se najčešće primenjuju. Prizvde se za niski i viski pritisak (najčešće u primeni). Sastje se d kazana kji je uvek pun vde i dbr tpltn izlvan, električng grejača i autmatskg regulatra.

61 AKUMULACIONI ELEKTRIČNI GREJAČI VISOKOG PRITISKA Oni su pd pritiskm vdvdne mreže i primenjuju se za više tčećih mesta. Dvd hladne vde je staln tvren. Radni pritisak je d 6 bar. Kak pri zagrevanju vde mže dći d znatn većeg pritiska neg št je u mreži, bavezn se u dvd mra ugraditi sigurnsni ventil 1, kji se pdesi na maksimalni pritisak d 6 bar. Priključak za manmetar 2 se pstavlja radi kntrle pritiska, a nepvratni ventil 3 da spreči isticanje tple vde u cevnu mrežu hladne vde. Redukcini ventil 4 se pstavlja sam ak je pritisak u kućnj mreži veći d dzvljeng radng pritiska kazana (6 bar). Otvaranjem ventila 7 za tplu vdu tpla vda pd pritiskm hladne vde iz mreže prlazi krz prelivnu cev i izliva se, a ist tlik hladne vde iz dvda ulazi dzd u kta.

62 PROTOČNI ELEKTRIČNI GREJAČI Prtčni grejači zagrejavaju vdu pri njenm prticanju. Zbg tga su manjih dimenzija d stalih uređaja, ali su im grejači vrl velike snage. Ktlić je male zapremine (0,3 d 2 l), uvek viskg pritiska. Zbg velike snage (12, 18 i 21 kw) i pterećenja kućne i kmunalne električne mreže za pstavljanje prtčnih bjlera treba tražiti dzvliti elektrdistribucije. Cevna mreža treba da je št kraća da se vda u njj ne bi hladila.

63 CENTALNI UREĐAJI Centraln snabdevanje tplm vde dlazi u bzir za srednja i velika pstrjenja. T su pre svega stalni i veliki ptršači tple vde, ka št su blnice, hteli, industrije i veće stambene zgrade i kmpleksi. Prednsti su ušteda u prstru, jer nema lkalnih uređaja kji zauzimaju mest i prstr, relativn mali investicini trškvi itd. Nedstaci su dugačka cevna mreža, pa zbg tga i gubici tplte, prblem bračuna ptršnje vde itd. Glavni knstruktivni element uređaja je grejač vde. Prema vrsti grejača uređaji su akumulacini, prtčni i kmbinvani.