Galerijske vesti. Август Број 20

Transcript

1 Galerijske vesti Број 20 Август Трг галерија 1, Нови Сад Тел: (+381) Факс: (+381)

2 У ФОКУСУ Стеван Алексић Успење Богородице, уље на платну, cm У фокусу за месец август је слика Успење Богородице Стевана Алексића, уметника који је крајем XIX и почетком XX века у српско сликарство унео идеје симболизма. Празник Успење Пресвете Богорице познат и као Велика Госпојина православни верници прослављају 28. августа као један од највећих хришћанских празника. Овај празник је успомена на смрт Богородице и према јеванђељском предању то је дан када се она вазнела на небо. Тема Богородичиног успења је сликана на основу апокрифних списа и обавезна је у фреско-сликарству свих православних храмова у оквиру циклуса Великих празника. Сцена Богородичине телесне смрти се у српској средњовековној и барокној уметности повезивала са сценом вазнесења њене душе на небо. Православно религиозно сликарство XIX века је избегавало представе сложених догматских учења и тежило приказивању аутентичних представа историјских догађаја. На овај начин и Стеван Алексић тумачи Успење Богородице на својој слици из године. Стеван Алексић је био један од најтраженијих сликара икона међу српским становништвом. На оним иконама при чијем се сликању није придржавао никаквих шаблона као што је случај са Успењем Богородице долази до изражаја његов прави таленат. Ова слика је једна од неколико монументалних композиција које су Алексићу крајем прве деценије ХХ века донеле велику славу и поштовање савременика и обезбедиле му мноштво каснијих наруџбина. Била је изложена године у Сомбору на Првој српској изложби у Угарској, где је добила бројне похвале захваљујући животности призора и виртуозности у реализацији. У религиозним композицијама Алексић је трагао за могућностима да сцену прожме атмосфером оријента не скривајући намеру да их представи као аутентичне историјске догађаје. Успење Богородице представља спој историјског догађаја, оријенталног призора и слике са религиозном садржином. Композиција је по вертикали подељена у две зоне. У средишту доње зоне око одра су окупљени апостоли са којима је Богородица желела да се опрости пред смрт, али они пре подсећају на људе из суседства него на Христове следбенике. Ту су и богаљи који траже исцељење или су већ на чудесан начин дошли до њега, просјаци и ожалошћени, а место радње је одређено и елементима традиционалне одеће каква се носи у арапским земљама. Многе фигуре су представљене у покрету, наглашене гестикулације која треба да дочара драматичност сцене. Урош Предић је ову слику издвојио као једно од најуспелијих Алексићевих остварења, дајући стручно мишљење о њеној уметничкој али и комерцијалној вредности. У писаном документу из године он наводи: Замисао је сасвим оригинална, а извођење показује прекаљен укус и велику техничку извежбаност. Оригиналност је у томе што је призор опела потиснут дубље у позадину, а напред је истакнута група невољника, који траже и налазе лека у чудотворном дејству мртва тела Бoгородичина. Ови занимљиви типови из народа оживљавају слику и чине да она уместо укочене иконе показује религиозни жанр. Да на слици нема горњег сегмента Христа окруженог анђелима који прихватају душу самртнице, ово би могао бити ства- 2

3 У ФОКУСУ ран призор покојника на одру. Алексићево Успење Богородице у суштини представља историјско-реалистичку интерпретацију популарне религиозне теме. Стеван Алексић (Арад, 23. децембар Јаша Томић, 2. новембар 1923) Родио се у породици за коју се везује дугогодишња сликарска традиција отац Душан и деда Никола Алексић бавили су се сликарством, што је морало оставити трага на његово дело. Прве уметничке поуке добио је од оца, након чега одлази у Минхен. Најпре се године у сликарској школи Хајнриха Книра припрема за ликовну Академију коју уписује у јесен године, а завршава је четири године касније у класи професора Николаса Гизиса. Студије је финансирао уз помоћ старијег брата Ивана и стипендије Матице српске. Године је због изненадне очеве смрти морао да напусти Минхен и да заврши започет очев посао иконостас српске цркве у Дески крај Сегедина. Потом се настанио код мајке у Араду и тамо отворио сликарску школу. Од тада па до почетка Првог светског рата могу се пратити његови обимни радови у области црквеног сликарства. Поред појединачних икона и комплетних иконостаса најчешће је радио зидне слике у српским црквама и често је обнављао радове свога деде Николе Алексића. Војни рок је служио у Луговату године након чега се преселио у Модош (данас Јаша Томић), где остаје до краја живота. Радио је зидне слике српских цркава у Румунији: у Араду (1901), Темишвару (1902) и Чакову (1903). У Вуковару је године сликао иконостас и зидну декорацију гробљанске капеле породице Пауновић, а године у Новом Саду свод обновљене Саборне цркве. Наредне године је радио зидне слике католичке цркве у Лукићеву (1905) и иконостас, зидове и сводове у српској цркви у Модошу. У Бешенову је сликао иконостас и зидну декорацију а године је прихватио обиман посао да ослика зидове и сводове Преображенске цркве у Панчеву. Ратне године је провео у Модошу бавећи се штафелајним сликарством. Радио је иконе и портрете међу којима се истичу многобројни аутопортрети и популарне жанр-сцене из кафанског живота. У историји српске уметности Алексић је насликао највећи број аутопортрета (четрдесет један) често их компонујући као жанр-сцене са крчмом као местом збивања, веселим друштвом и представом смрти која вреба у позадини слике. Његови аутопортрети су често праве студије карактера на којима се могу пратити промене лика, расположења и одевања као и стилски развој Алексићевог сликарства. Светски рат и све што је он са собом носио дубоко су утицали на Алексића тако да је урадио неколико слика које персонификују смрт и страдања као што су Велики косач (1918), Голгота I и II (1918, 1921), Анђео мира I и II (1916, 1918). Учествовао је на Јесењем салону у Будимпешти (1902), на Првој српској уметничкој изложби у Сомбору (1910), на IV југословенској уметничкој изложби у Београду (1912), на Изложби уметничког удружења у Сегедину (1917), а прву самосталну изложбу приредио је у Темишвару године. Имао је намеру да се после рата пресели у Београд, али је због све слабијег здравља одустао од тога. До краја живота вредно је радио, чак и слике монументалних формата. Данас се једна од највећих збирки слика Стевана Алексића налази у колекцији Галерије Матице српске. У АВГУСТУ августа године је рођен Душан Тодоровић Дујац, сликар, професор и декан на Академији уметности у Новом Саду. За његов рад је карактеристично кретање од класичних приступа слици, цртежу, акварелу, до проседеа интермедијалног карактера са делима амбијенталне природе. 26. августа године је рођен Радомир Радујков, председник Матице српске, градоначелник Новог Сада, директор издавачке куће,,дневник и Српског народног позоришта и културни посленик. Деловао је посебно на подручју информисања трудећи се да допринесе унапређењу културног живота у Војводини. 3

4 АКТУЕЛНА ИЗЛОЖБА ΖΩgrafi СРПСКЕ ИКОНЕ ИЗМЕЂУ ТРАДИЦИЈЕ И МОДЕРНОСТИ. ПАРАЛЕЛЕ ICONE SERBE FRA TRADIZIONE E MODERNITÀ. PARALLELI SERBIAN ICONS BETWEEN TRADITION AND MODERNITY. PARALELS Национална галерија Умбрије у Перуђи, Италија / Galleria Nazionale dell Umbria, Perugia, Italia У Националној галерији Умбрије у Перуђи свечано је отворена гостујућа изложба Галерије Матице српске ΖΩgrafi. Српске иконе између традиције и модерности. Паралеле / Icone serbe fra tradizione e modernità. Paralleli / Serbian Icons between Tradition and Modernity. Parallels. Изложба икона прве половине XVIII века из колекције Галерије Матице српске у Националној галерији Умбрије у Перуђи представља заокруживање идеје зачете још године о сарадњи италијанских и српских институција заштите културног наслеђа, канцеларија промоције и развоја територија, музеја, универзитета и других. Широко партнерство је ослоњено на Протоколе о сaрадњи, а као најважнији досадашњи резултат имало је организацију изложбе Хуманизам и ренесанса у Централним Апенинима. Паралеле која је била приказана у Галерији Матице српске у Новом Саду године. Кроз изложбу ΖΩgrafi. Српске иконе између традиције и модерности. Паралеле / Icone serbe fra tradizione e modernità. Paralleli / Serbian Icons between Tradition and Modernity. Parallels настављено је истраживање паралела у уметничком изразу две културе, италијанске и српске, овај пут на примеру икона. Актуелна иницијатива је посвећена култури XVIII века и иконама из Србије са паралелама у Италији. Мултидисциплинарна истраживања историчара уметности, конзерватора, физичара, хемичара и других усмерена су на проучавање веза и утицаја између две културе кроз процес вредновања икона. Кроз студије икона из Галерије Матице српске и њихових паралела у иконографском и техничком погледу, из колекције Националне галерије Умбрије у Перуђи, даје се допринос бољем разумевању традиције и иновације у европској култури. На овај начин препознате вредности су везане са историјом заштите културног наслеђа у две земље, са разменом искустава у музејској презентацији и промоцијом територија. Поводом отварања изложбе у Амбасади Републике Италије у Београду је одржана конференција за новинаре на којој су говорили амбасадор Републике Италије у Србији Њ. е. Ђузепе Манцо, министар културе и информисања Републике Србије господин Иван Тасовац и управница Галерије Матице српске мр Тијана Палковљевић Бугарски (16. јун). У Галерији Матице српске је за медије приређено представљање изложбе. Том приликом су се обратили мр Тијана Палковљевић Бугарски, управница Галерије и Славиша Грујић, покрајински секретар за културу и јавно информисање који су указали на значај презентовања српског националног културног наслеђа у Италији, али и 4

5 АКТУЕЛНА ИЗЛОЖБА секретар за Умбрију Министарства за културна добра, културне активности и туризам Републике Италије и управник Националне галерије Умбрије, Иларија Борлети Буитони (Ilaria Borletti Buitoni), помоћник за културно наслеђе Министарства за културна добра, културне активности и туризам Републике Италије, Фернанда Чекини (Fernanda Cecchini), секретар за културу Регије Умбрија, Марија Тереза Северини, секретар за културу, туризам и универзитете општине могуће везе и паралеле са италијанском уметношћу. Ауторка изложбе др Бранка Кулић је представила концепт изложбе и говорила о појединим иконама XVIII века. Представници медија су могли да забележе и почетак скидања и паковања икона за транспорт у Италију (13. јул). У Националној галерији Умбрије у Перуђи је одржана конференција за новинаре на којој су говорили: Илијас Тасијас (Ilias Tasias), координатор територијалног интеррегионалног пакта Апенино Ћентрале, Тијана Палковљевић Бугарски, управница Галерије Матице српске, Луиза Монтевеки (Luisa Montevecchi), Регионални секретар за Умбрију Министарства за културна добра, културне активности и туризам Републике Италије и управник Националне галерије Умбрије, Марија Тереза Северини (Maria Teresa Severini), секретар за туризам, културу и универзитет града Перуђе, Даниела Королија Црквењаков, координатор пројекта, Ђовани Лука Делогу (Giovanni Luca Delogu), историчар уметности, функционер Националне галерије Умбрије и Славиша Грујић, покрајински секретар за културу и јавно информисање (22. јул). Наредног дана одржано је свечано отварање изложбе на којем су говорили: Луиза Монтевеки, Регионални Перуђа, Славиша Грујић, покрајински секретар за културу и јавно информисање Аутономне покрајине Војводине, Тијана Палковљевић Бугарски, управница Галерије Матице српске, Илијас Тасијас, координатор Територијалног интеррегионалног пакта Апенино Ћентрале, Ђовани Лука Делогу, историчар уметности, функционер Националне галерије Умбрије (23. јул). На изложби ΖΩgrafi. Српске иконе између традиције и модерности. Паралеле / Icone serbe fra tradizione e modernità. Paralleli / Serbian Icons between Tradition and Modernity. Parallels су изложене 34 иконе из колекције Галерије Матице српске и 3 из колекције Националне галерије Умбрије у 5

6 АКТУЕЛНА ИЗЛОЖБА Перуђи. Међу експонатима су две најстарије иконе из српске колекције: Благовести, непознатог итало-грчког иконописца, са почетка XVI века, и италокритска икона Усекованије десет критских мученика, сликана руком мајстора Виктора године. Иконе најбоље поствизантијске традиције илуструју почетну тачку трансформације српске религиозне уметности, док иконе италокритске школе представљају пример прожимања поствизантијске традиције и западноевропских утицаја. разликује од старијег иконописа не само по ликовним особеностима, већ и по својој профаној намени. Као култни предмет зографска икона добија обележје симбола националног идентитета. Тежиште изложбе је на зографским иконама из прве половине XVIII века, насталим у првим деценијама након Велике сеобе Срба године на територију тадашње Хабзбуршке монархије. У новим политичким и економским условима у којима се нашао српски народ, започео је преображај српске средњовековне културе на један посве неуобичајен начин који и у феноменолошком смислу чини преседан по интензивној и особеној сликарској продукцији у временском распону од свега педесет година. Сликари зографи, међу којима је било и монаха, држали су се чврсто старије традиције и источноправославне иконографије, али се зографска икона издваја и Подстакнути простором у којем излажемо и са жељом да потражимо паралеле српским иконама у колекцији Националне галерије Умбрије, заједно са италијанским колегама смо одабрали иконографске паралеле. Стога су икони Богородице Утешитељке из XVIII века из колекције Галерије Матице српске на изложби придружене три иконе из колекције Националне галерије Умбрије, које припадају типу Богородице Млекопитатељице. Поред икона, изложбу употпуњавају филмови о културном наслеђу на територији Војводине и сталној поставци икона XVI XVIII века Галерије Матице српске, кроз које сe италијанска публика може упознати са ширим контекстом у коме је ова уметност настала. Друштвени и историјски контекст у којем је зографско сликарство настало, историја колекције икона у Галерији Матице српске, као и конзерваторска историја и карактеристике изложених икона дате су у пратећем каталогу изложбе, са детаљним каталошким јединицама. Каталог је штампан двојезично, на италијанском и енглеском језику. У данима након отварања изложбе приређен је богат пратећи програм намењен различитим групама публике. Одржана су два програма у области конзервације која су путем научних испитивања пигмената допринела познавању уметничких материјала и техника зографских икона, али и ојачала везе и повећала видљивост научних 6

7 АКТУЕЛНА ИЗЛОЖБА тимова посвећених истраживањима културног наслеђа. Улога науке у заштити наслеђа представљена je кроз два програма: Наука и уметност који је реализован у сарадњи Галерије Матице српске са Институтом за нуклеарне науке Винча из Београда и групом MOLAB (CNR-ISTM & UNIPG-SMAArt) из Перуђе и Испитивања културних добара као начин да се разумеју физика и хемија, који су реализовали Галерија Матице српске, Институт за нуклеарне науке Винча и ARSMENSURAE из Рима, као део пројекта билатералне сарадње Републике Италије и Републике Србије ( јул). Такође, одржан је и први део конференције Паралеле на којој су стручњаци из Галерије Матице српске и Покрајинског завода да заштиту споменика културе представили српску уметност и културу XVIII века (24. јул). Галерија Матице српске је у сарадњи са Националном галеријом Умбрије реализовала и креативне радионице за децу узраста од 5 до 10 година. Малишани су имали прилике да се упознају са светитељима као што су Св. Димитрије, Св. Ђорђе и Св. Никола, али и са представом Богородице са Христом која је честа, како у италијанској, тако и у српској уметности. У креативном делу радионица решавали су дидактичке игре и слагалице са представама икона и забележили своје најјаче утиске на папиру (24. јул). Током трајања изложбе кустоси Националне галерије Умбрије наставиће да реализују креативне радионице за децу и породице. Изложба ΖΩgrafi. Српске иконе између традиције и модерности. Паралеле / Icone serbe fra tradizione e modernità. Paralleli / Serbian Icons between Tradition and Modernity. Parallels је реализована под покровитељством Министарства културе и информисања Републике Србије и Секретаријата за културу и јавно информисање Аутономне покрајине Војводине. Међу италијанским институцијама, покровитељи изложбе су Амбасада Италије у Београду, Министарство културних добара, културних активности и туризма Републике Италије, Регион Умбрија, град Перуђа и штедна фондација Перуђе, као и Агенција за право на универзитетске студије Умбрије. Подршку релизацији изложбе и пратећих програма дали су и партнери: Покрајински завод за заштиту споменика културе и Универзитети у Новом Саду, Београду, Перуђи и Риму. 7

8 ПРОГРАМИ И ДОГАЂАЈИ Манифестација ЛЕТО У ВРТУ ГАЛЕРИЈА У оквиру Манифестације Лето у врту галерија током августа су одржане четири вечери посвећене различитим европским и светским културама. Латино вече је приређено у сарадњи Спомен-збирке Павла Бељанског и Галерије Матице српске са Капуера Академијом и Удружењем Тодо танго. Чланови Капуера Академије су представили холистичку, експресивну уметничку форму бразилског плеса кроз презентацију и перформанс Уметност, врлина и вештина док је удружење Тодо Танго публику провело кроз најзначајније видове аргентинске културе у програму Сва лица танга (6. август). У организацији Галерије Матице српске путопи сну причу На стазама Свете Горе атонске представио је Горан Вукчевић, новосадски редитељ, који је током протекле две и по деценије преко 200 пута походио Свету Гору. Публика је имала прилике да сазна више о манастирима на полуострву Атос али и да чује неке од прича знаменитих Светогораца који су обележили другу половину XX века (13. август). У сарадњи Галерије Матице српске, Удружења Cinema City и Француског института у Србији приређено је филмско вече у оквиру којег је приказан француски филм Млади песник редитеља Демјена Манивела. Филм говори о младићу Ремију, тек изашлом из тинејџерског доба, који сања да постане песник и узбуди свет својим снажним и незаборавним стиховима (20. август). Последњег четвртка у августу одржано је Афропоп вече концерт групе JeuNS. Инспирисан музиком афричких и франкофоних уметника осмочлани састав JeuNS представио је музику која се састоји од мешавине различитих стилова: афро-попа, латино и реге ритмова, уз препознатљиве вокале на француском језику (27. август). 8

9 ПРОГРАМИ И ДОГАЂАЈИ У оквиру пратећег програма изложбе Поклон-збирка Вере Зарић одржан је Разговор са уметницом Вером Зарић. У разговору мр Данила Вуксановића са Вером Зарић, било је речи о жељи ове новосадске уметнице да Галерији поклони уметничка дела али и о начину на који Галерија негује доброчинство у XXI веку. Ово је била и јединствена прилика да посетиоци у сусрету са уметницом сазнају више о концепту изложбе и о изложеним делима (21. август). На последњем тумачењу изложбе под називом Пут уметничког дела, од атељеа до колекције говорила је ауторка изложбе Јелена Огњановић која је представила ра зличите вредности уметничког дела посматрајући их са становишта музеологије (28. август). У оквиру манифестације Нови Сад танго град у Галерији Матице српске је одржано предавање Sci танго: од синхронизације у природи до синхронизованог плеса научно предавање проф. др Иване Ковачић и др Милене Чукић које су говориле о томе шта је синхронизација, где се дешава и под којим условима, са посебним акцентом на синхронизацију плесача (21. август). У Музеју савремене умјетности Републике Српске у Бања Луци је отворена изложба Уметност и власт. Пејзажи из збирке Јосипа Броза Тита коју су заједнички реализовали Музеј историје Југославије и Галерија Матице српске у сарадњи са Музејом савремене умјетности Републике Српске. На отварању изложбе говорили су: др Сарита Вујковић, директорица Музеја савремене умјетности Републике Српске, мр Тијана Палковљевић Бугарски, управница Галерије Матице српске, Ана Панић, ауторка изложбе и Владимир Николић, генерални конзул Републике Србије у Републици Српској, који је изложбу свечано отворио (27. август). У Галерији слика Сава Шумановић у Шиду је поводом обележавање годишњице од смрти Саве Шумановића, свечано отворена гостујућа изложба Галерије Матице српске Добровић, Шумановић, Коњовић, Шупут Европски контексти. На отварању су говориле Весна Буројевић, директорица Галерије слика Сава Шумановић и мр Тијана Палковљевић Бугарски, управница Галерије Матице српске. Изложба обухвата дела четворице уметника Петра Добровића, Саве Шумановића, Милана Коњовића и Богдана Шупута који су својим деловањем обележили српску уметност прве половине XX века. Сва четворица школовала су се у Паризу, центру савремених уметничких тенденција и потом се вратили у отаџбину, тако да њихово стваралаштво упућује на европске контексте српске модерне уметности (28. август). 9

10 КОНЗЕРВАТОРСКЕ ПРИЧЕ Италијански научници заокупљени испитивањима пигмената зографских икона из колекције ГАЛЕРИЈЕ МАТИЦЕ СРПСКЕ половине XVIII века. Иако ослоњени на искуства и сликарске рецептуре византијског и поствизантијског периода, зографи су сликали у периоду када је у западноевропској уметности већ увелико прошла револуција ренесансе и у технолошком и у стилском погледу владао барок. У таквом окружењу новине су неминовно продирале и у зографско сликарство. Поред бројних историјско-уметничких студија о српским иконама прве половине XVIII века изостала су систематска проучавања материјала и техника: конструктивног склопа дрвеног носиоца, састава препаратурног слоја, палете пигмената, везива, лакова, бојила и др. Поред задовољавања истраживачке радозналости, технички подаци о иконама (како се најчешће зову у литератури) дају сигурност рестаураторима код планирања радова: одабира лепкова, фиксатива, а посебно хемијских растварача за чишћење. Конзерватори Галерије Матице српске већ неколико година предано раде на сакупљању нових података о пигментима и другим сликарским материјалима које су користили зографи сликари традиционалних икона прве Освајање оваквих знања није могуће без сарадње са научницима из других области, пре свега природних наука. Такав приступ у претходним годинама и сарадња са Институтом за нуклеарне науке Винча и Покрајинским заводом за заштиту споменика културе донели су нова знања о иконама XVI и XVII века као и о иконама раног барока из колекције Галерије Матице српске. Како су техничка истраживања на иконама текла у склопу конзервације и припреме за излагање, пројекат сарадње са Италијом и изложба у Националној галерији Умбрије у Перуђи била је прилика да се проуче и иконе прве половине XVIII века, као и да се српским истраживачима придруже два реномирана италијанска научна тима. У данима од 22. до 24. јула дијагностичка кампања неинвазивним методама спроведена је применом савремених техника које ставља на располагање MOLAB мобилна лабораторија Националног центра за истраживања Италије Института за науку и технологију материјала (CNR-ISTM) и центра изврсности SMAArt са 10

11 КОНЗЕРВАТОРСКЕ ПРИЧЕ лабораторијом за дијагностику на културном наслеђу Универзитета у Перуђи (UNIPG-SMAArt & LAB-DIA). Научна испитивања су спровели: Костанца Милиани (Costanza Miliani), Францеска Роси (Francesca Rosi), Алдо Романи (Aldo Romani), Кјара Грација (Chiara Grazia), Анализа Киели (Annalisa Chieli), Кјара Анселми (Chiara Anselmi), Патриција Морети (Patrizia Moretti), Мануела Вањини (Manuela Vagnini) и Алесија Давери (Alessia Daveri) са италијанске стране и Маја Гајић Квашчев, Велибор Андрић, Даниела Королија Црквењаков, Љубица Миловановић и Невена Ђоровић са српске стране. То је била прилика за дискусију и размену искустава за научнике у области заштите културног наслеђа, али уједно и прилика да се широј публици приближе технички и научни изазови који се постављају пред оне који се упусте у откривање тајни старих иконописаца. Вођење кроз изложбу названо Наука и уметност са темом научних испитивања материјала и техника икона било је организовано у сали Подијани Палате Приори у Перуђи (24. јул). Користећи присуство икона у Италији као и срећну коинциденцију да изложбу реализују управо два музеја партнера, у периоду од 27. до 30. јула научна испитивања икона применом специјализованих фотографских техника настављена су са још једном групом истраживача предвођеном Стефаном Ридолфијем (Stefano Ridolfi), који води италијански део билатералног пројекта Италија Србије: Технологије примењене на културно наслеђе развој и имплементација два нова преносна инструмента за анализе културног наслеђа: преносни XRF скенер и преносни XRD. У испитивањима су учествовали Стефано Ридолфи (Stefano Ridolfi), Сузана Крешенци (Susanna Crescenzi) и Иларија Карочи (Ilaria Carocci) са италијанске стране и Маја Гајић Квашчев, Велибор Андрић, Горан Квашчев, Даниела Королија Црквењаков и Љубица Миловановић са српске стране, а сама методологија и вођење кроз изложбу са представљањем едукативног капацитета научних анализа под називом Educational Yard испитивање културних добара као начин да се разумеју физика и хемија, одржано је 28. јула Овакав приступ и повезивање различитих научних области и експерата из више земаља доприносе познавању уметничких материјала и техника, као и јачању веза и повећању видљивости научних тимова посвећених истраживањима културног наслеђа. Научне активности у Перуђи су наставак серије специфичних анализа и јавне промоције савременог приступа истраживања уметничких материјала и техника које су у Галерији Матице српске спровођене кроз Отворени атеље током и године. Резултати се обрађују а тимови италијанских научника се повремено враћају иконама како би комплетирали испитивања. Први закључци се припремају већ за новембар ове године и билатералну конференцију италијанских и српских истраживача коју организује Амбасада Републике Италије у Београду. 11

12 У СЕПТЕМБРУ ВАС ОЧЕКУЈЕ 3. септембра у сат у оквиру манифестације Лето у врту галерија биће одржано предавање Немањине златне виљушке или о храњењу непријатеља историчарке уметности Тамаре Огњевић. Публика ће имати прилике да сазна да ли су чувене златне виљушке великог жупана Стефана Немање историјска чињеница или је реч о још једној легенди? 4. септембра у сати биће одржана конференција за новинаре поводом отварања гостујуће изложбе Музеја савремене умјетности Републике Српске Dates 1 аутора Раденка Милака и Романа Урањека. 4. септембра у сати у Галерији Матице српске, Color Press Group у сарадњи са Glossy Media и Удружењем грађана Hbo Color Media Events приређују регионалну књижевну конференцију Book Talk 2015 која окупља писце, преводиоце, издаваче и читаоце из целог региона. 5. септембра у сати у оквиру изложбеног циклуса Традиција и савремено стваралаштво биће отворена гостујућа изложба Музеја савремене умјетности Републике Српске Dates 1. Изложба радова двојице савремених уметника Раденка Милака и Романа Урањека сублимира идеје прошлости, стварајући својеврсне симулације историје, настале у савременом свету глобалне медијске комуникације. По отварању изложбе биће приређен концерт Soul Jazz Journey Александар Дујин Оркестра и Тање Јовићевић, који уједно представља и свечано затварање манифестације Лето у врту галерија септембра Галерија Матице српске ће учествовати на музејском фестивалу за децу и породицу МАМУТФЕСТ у Народном музеју у Кикинди. На фестивалу ће бити представљени едукативни програми бројних музеја из Србије и приређене креативне радионице за децу и родитеље. 18. септембра у сати у оквиру пратећег програма изложбе Dates 1 - Раденко Милак и Роман Урањек биће одржано стручно тумачење мр Тијане Палковљевић Бугарски, управнице Галерије Матице српске. 25. септембра у сати у оквиру манифестације Дани европске баштине, Галерија Матице српске и Галерија слика Сава Шумановић из Шида ће приредити промоцију књиге Писма из Шида Марије Демшар, која је Други светски рат провела у Шиду у кући Персиде и Саве Шумановића. Књигу су приредиле др Марија Станоник и Весна Буројевић. Галерија Матице српске се од 1. септембра враћа на старо радно време за публику: уторак субота сати петак сати 12

13 Galerijske vesti приређује Галерија Матице српске са идејом унапређивања презентације и популаризације своје делатности и уметничке колекције. Уређује Мср Снежана Мишић, виши кустос Текстове приредиле Др Даниела Королија Црквењаков, конзерватор-саветник Јелена Огњановић, кустос Мирослава Жарков, кустос-приправник Ликовно-техничко уређење Борислав Радановић, виши техничар-документариста Нови Сад, август