Задатак Задатак Задатак Задатак Задатак Списак слика Литература... 86

Μέγεθος: px
Εμφάνιση ξεκινά από τη σελίδα:

Download "Задатак Задатак Задатак Задатак Задатак Списак слика Литература... 86"

Transcript

1 Лист/листова: 1/86 Садржај Задатак Задатак Задатак Задатак Задатак Списак слика Литература /09 495/09 28/08 18/09 69/09 20/

2 Лист/листова: 2/ /09 495/09 28/08 18/09 69/09 20/

3 Лист/листова: 3/86 Задатак Наш задатак је да докажемо, у коначном облику, закон по коме се мобилни робот креће. Математички доказ изведен је на основу постављања робота у произвољан положај, а затим одабиром произвољне референтне тачке кретања из које се врши анализа. t n представља одређени временски период, па следећа формула дефинише једначину промене времена, где је t представљено као појава промене времена или као разлика крајњег и почетног стања: t 1 =t 0 + t Ознака x дефинише положај робота по Х оси координатног система и директно зависи од времена, па је: x(t 1 )=x 1 x(t 0 )=x 0 Прираштај по X оси је одређена је датом формулом: x=θ tcosθ Па на основу тога важе и следеће две једначине: x 1 =x 0 + x x 1 = x 0 + θ tcosθ Помоћу ознаке y дефинисали смо попожај робота по Y оси координатног система, тако по сличном принципу важе следеће тврдње: y(t 1 )=y 1 y(t 0 )=y 0 y се добија помоћу познате формуле: y=θ tsinθ Из датих једначина одређујемо прираштај померања по Y оси: y 1 =y 0 + y y 1 = y 0 + θ tsinθ θ представља угао померања робота између два положаја у координатном систему. Ознака ω се користи за обелезавање угаоне брзине посматраног тела. Усвајамо следеће правило кретања: θ 1 =θ 0 + θ θ=ω t θ 1 =θ 0 + ω t 4 468/09 495/09 28/08 18/09 69/09 20/

4 Лист/листова: 4/86 Слика 1.1: мпбилни рпбпт 4 468/09 495/09 28/08 18/09 69/09 20/

5 Лист/листова: 5/86 Задатак На основу једначина кретања робота у равни, које су добијене и изведене у претходном делу задатка, потребно је извршити симулацију кретања робота. Симулацију вршимо за три задата типа кретања: кретање по транслаторној путањи, кретање по трајекторији облика троугла и кретање по трајекторији облика ромба. За извршавање симулације ћемо користити Microsoft Excel, софтвер који служи за прорачуне по задатим формулама и унакрсним табелама. Израду симулације крећемо исцртавањем табеле у којој формирамо седам колона и двадесет редова. Прве две колоне ћемо користити за дефинисање положаја робота у декартовом координатном систему, по X и Y оси. Трајекторија по којој се робот креће је дефинисана у претходном делу задатка, па користимо изведене формуле за позиционирање робота у датом тренутку симулације. У трећој колони уписујемо временски период који је прошао од почетка симулације. Четврта колона служи за приказивање брзине којом се робот креће. Брзина коју симулација додељује роботу је насумична и не сме бити већа од 3. У петој колони симулација даје насумичне вредности угаоне брзине робота, које варирају од -10 до 10. Претпоследња колона приказује угао заокретања робота у односу на претхону тачку и његова вредност се добија формулом: =F(N-1)+EN*(CN-C(N-1)) Где је N дефинисано као број реда у коме се задата функција налази. од вредности ознаке N директно зависи вредност осталих параметара у функцији, односно њихових очитавања. У последњој колони записујемо једначину пређеног пута робота која се добија производом резултата добијених из треће и четврте колоне, односно производ времена од кога пратимо кретање робота и брзине кретања истог. Из података које смо добили из прве две колоне у симулационој табели, формира се графички приказ померања робота у равни. По истом принципу, по коме смо формирали прву симулациону табелу, израдићемо другу и трећу табелу. Једина видна разлика у односу на претхону табелу ће бити нагли скокови угаоне брзине, који су неопходни за формирање жељених трајекторија кретања робота. 1. Приказ транслаторног кретања робота: Слика /09 495/09 28/08 18/09 69/09 20/

6 Лист/листова: 6/86 2. Приказ кретања по трајекторији облика троугла: Слика Приказ кретања по трајекторији облика ромба: Слика 1.4 Задатак Пошто смо извршили задовољавајући број симулација у Microsoft Excel софтверу сачуваћемо резлтате добијене у претходно извршеним симулацијама. Добијени резултати се уносе у програм за обуку неуронских мрежа BPnet. Неуронске мреже обезбеђују значајне предности при решавању проблема процесирања који захтевају рад у реалном времену и интерпретацију међусобних односа између променљивих у више димензионалним просторима. У првом покушају обучавања неуронске мреже као улазне податке смо користили угаону брзину и брзину кретања робота, а за излазне податке смо изабрали позције по X оси и Y оси координатног система. Након многих покушаја да успешно истренирамо неуронску мрежу, нисмо дошли до задовољавајућих резултата. Неуронска мрежа би се обучавала до одређене тачности, а онда би грешка почела нагло да расте /09 495/09 28/08 18/09 69/09 20/

7 Лист/листова: 7/86 Пошто обучавање није успео одлучили смо да у следеће обучавање неуронске мреже убацимо и фактор времена. Свака за коју се ентитет померио у симулаци није имала дефинисану функцију зато што је варирала, а ентитет је формирао путању одређеног облика не зависно од тренутне брзине ентитета. Фактор промене времена би дефинисао за колики корак се робот померио у временском периоду од почетне тачке кретања посматраног тела до достигнутог тренутка. Овај пут смо у софтверу, као улазни слој унели брзину кретања робота, угаону брзину и време за које је робот дошао до жељене тачке. Излазне вредности су опет биле померање робота по X оси и Y оси у датом координатном систему. Обука је трајала јако дуго, софтвер је извршио преко два милиона интерација, али резултати и даље нису били задовољавајући. Грешка која се јављала је варирала од једне до пет децимала од жељених резултата. Након обучавања са више различитих слојева неурона и различитог броја неурона, дошли смо до закључка да наш метод обучавања неуронске мреже није добар. Одлучили смо да кренемо да радимо са другим улазним подацима. При избору улазних података одлучили смо да искористимо угаону брзину и формирамо нови улазни податак пређени пут робота. Прежени пут робота смо добили као производ времена које је робот прошао до жељеног тренутка и брзине којом се робот кретао у том тренутку. Поново смо поставили померање по X и Y оси као излазни слој. Након неколико сати обучавања дошли смо до првих жељених резултата. Жељена грешка је била у опсегу толерисаних бројевних вредности. За постизање оптималне структуре мреже упоређивали смо 16 разлишитих примера, са различитим тачностима и различитим бројем скривених слојева неурона. Додатак: Како смањити време уношења података у BPNet Већина студената није упућена у наш принцип уношења података у BPNet, па смо одлучили да га истакнемо у задатку. Како би скратили време потребно за уношење података одлучили смо да у Notepad програму покушамо да отворимо.iov фајлове. Фајл је избацио следеће линије кода и ми смо дошли до следећих закључака. Ако се подаци из табеле правилно ископирају и испоштују правила наведена на следећој страни време уношења података се драстично смањују. Овом методом се такође јавља могућност исправљања грешака приликом уношења података, као и преправка већ одрађених парова за тренирање /09 495/09 28/08 18/09 69/09 20/

8 Лист/листова: 8/86 Пример једог.iov фајла: 2 Представља број улазних неурона 2 Представља број излазних неурона 15 - Представља унет број улазних података 0, 0, Унете улазне вредности, одвајати их зарезом 0,0791 0,1944-0,0788 1,3058-0,0420 1,9266-0,39 3,427-0,62 4,2033 0,0896 8,675 0, ,299-0, ,4679 0, ,1979-0,97 22,2037-0, ,27 0,32 31,6625-0, ,4832 0, , Представља унет број излазних података 0, 0, Унете излазне вредности, одвајати их зарезом 0,1938 0,54 0,6361-0,40 0,79-0,0233 1,0560-0,0617 1,1656-0,0784 1,6876-0,1617 1,9496-0,1762 2,3936-0,2215 2,6032-0,2351 2,8173-0,2510 3,1394-0,2806 3,46-0,3053 3,7634-0,3541 3,9433-0,3647 [END OF FILE] Крај фајла 4 468/09 495/09 28/08 18/09 69/09 20/

9 Лист/листова: 9/86 Табела 1: Резултати тренинга уз помоћ BPNet-а: Жељени облик трејекторије Права линија Број неурона у скривеном слоју 3 Скривених слојева 1 Циљана грешка 0, Остварена грешка 0,02327 Коефицијент µ 0,2-0,0828 0,6302 0,1685 0,61 0,4117 0,46-0,66 2,4286 0,6847-0,0291 0,92-0,0389-0,0475 6,5249 1,4730-0,1139 1,45-0,1536 0,46 13,4187 2,1929-0,1911 2,1420-0,1860-0,45 24,8737 2,9142-0,2619 2,9947-0,2650-0, ,0961 3,5286-0,3240 3,5349-0,3208 Слика 1.4: Изглед архитектуре мреже Слика 1.5: Завршетак пбучаваоа Обучавање је прекинуто на Грешка је и даље опадала али јако споро, последње две децимале се нису видно мењале. Пошто је извршено преко два милиона и двеста хиљада интерација нисмо ошекивали неке нагле промене у тренингу неуронске мреже /09 495/09 28/08 18/09 69/09 20/

10 Лист/листова: 10/86 Табела 2: Резултати тренинга уз помоћ BPNet-а: Жељени облик трејекторије Права линија Број неурона у скривеном слоју 3 Скривених слојева 1 Циљана грешка 0, Остварена грешка 0,03287 Коефицијент µ 0,8-0,0828 0,6302 0,1346 0,732 0,4117 0,46-0,66 2,4286 0,6356-0,0275 0,92-0,0389-0,0475 6,5249 1,4063-0,1130 1,45-0,1536 0,46 13,4187 2,1143-0,1911 2,1420-0,1860-0,45 24,8737 2,8495-0,2605 2,9947-0,2650-0, ,0961 3,4899-0,3220 3,5349-0,3208 Обучавање је прекинуто на 0,03287 када је грешка почела да расте. Слика 1.6: Изглед архитектуре мреже Слика 1.7: Резултат пбучаваоа 4 468/09 495/09 28/08 18/09 69/09 20/

11 Лист/листова: 11/86 Табела 3: Резултати тренинга уз помоћ BPNet-а: Жељени облик трејекторије Права линија Број неурона у скривеном слоју 3 Скривених слојева 1 Циљана грешка 0,1 Остварена грешка 0,1 Коефицијент µ 0,2 Угаона Пређени пут x y x y -0,0828 0,6302 0,688-0,0440 0,4117 0,46-0,66 2,4286 0,8530-0,0582 0,92-0,0389-0,0475 6,5249 1, ,0906 1,45-0,1536 0,46 13,4187 1,8886-0,1564 2,1420-0,1860-0,45 24,8737 2,8796-0,2597 2,9947-0,2650-0, ,0961 3,5252-0,3278 3,5349-0,3208 Слика 1.8: Изглед архитектуре мреже Слика 1.9: Резултат пбучаваоа 4 468/09 495/09 28/08 18/09 69/09 20/

12 Лист/листова: 12/86 Табела 4: Резултати тренинга уз помоћ BPNet-а: Жељени облик трејекторије Права линија Број неурона у скривеном слоју 3 Скривених слојева 1 Циљана грешка 0,1 Остварена грешка 0,1 Коефицијент µ 0,8-0,0828 0,6302 0,6839-0,0432 0,4117 0,46-0,66 2,4286 0,8508-0,0576 0,92-0,0389-0,0475 6,5249 1,21-0,0902 1,45-0,1536 0,46 13,4187 1,8836-0,1559 2,1420-0,1860-0,45 24,8737 2,8719-0,2594 2,9947-0,2650-0, ,0961 3,5336-0,0329 3,5349-0,3208 Слика 1.10: Изглед архитектуре мреже Слика 1.11: Резултат пбучаваоа 4 468/09 495/09 28/08 18/09 69/09 20/

13 Лист/листова: 13/86 Табела 5: Резултати тренинга уз помоћ BPNet-а: Жељени облик трејекторије Права линија Број неурона у скривеном слоју 3 Скривених слојева 2 Циљана грешка 0, Остварена грешка 0,0227 Коефицијент µ 0,2-0,0828 0,6302 0,1333 0,50 0,4117 0,46-0,66 2,4286 0,6463-0,0282 0,92-0,0389-0,0475 6,5249 1,4698-0,1170 1,45-0,1536 0,46 13,4187 2,1145-0,19 2,1420-0,1860-0,45 24,8737 2,8861-0,2635 2,9947-0,2650-0, ,0961 3, ,3229 3,5349-0,3208 Тренирање је заустављено када је грешка почела да расте. Слика 1.12: Изглед архитектуре мреже Слика 1.13: Резултат пбучаваоа 4 468/09 495/09 28/08 18/09 69/09 20/

14 Лист/листова: 14/86 Табела 6: Резултати тренинга уз помоћ BPNet-а: Жељени облик трејекторије Права линија Број неурона у скривеном слоју 3 Скривених слојева 2 Циљана грешка 0, Остварена грешка 0, Коефицијент µ 0,8-0,0828 0,6302 0,0389 0,25 0,4117 0,46-0,66 2,4286 0,8107-0,0257 0,92-0,0389-0,0475 6,5249 1,3860-0,1126 1,45-0,1536 0,46 13,4187 2,1020-0,1955 2,1420-0,1860-0,45 24,8737 2,9302-0,2587 2,9947-0,2650-0, ,0961 3,5221-0,3220 3,5349-0,3208 Слика 1.14: Изглед архитектуре мреже Слика 1.15: Резултат пбучаваоа 4 468/09 495/09 28/08 18/09 69/09 20/

15 Лист/листова: 15/86 Табела 7: Резултати тренинга уз помоћ BPNet-а: Жељени облик трејекторије Права линија Број неурона у скривеном слоју 3 Скривених слојева 2 Циљана грешка 0,1 Остварена грешка 0,1 Коефицијент µ 0,2-0,0828 0,6302 0,6621-0,0519 0,4117 0,46-0,66 2,4286 0,8085-0,0638 0,92-0,0389-0,0475 6,5249 1,1546-0,0928 1,45-0,1536 0,46 13,4187 1,89-0,1576 2,1420-0,1860-0,45 24,8737 2,9788-0,2603 2,9947-0,2650-0, ,0961 3,5622-0,3180 3,5349-0,3208 Слика 1.16: Изглед архитектуре мреже Слика 1.17: Резултат пбучаваоа 4 468/09 495/09 28/08 18/09 69/09 20/

16 Лист/листова: 16/86 Табела 8: Резултати тренинга уз помоћ BPNet-а: Жељени облик трејекторије Права линија Број неурона у скривеном слоју 3 Скривених слојева 2 Циљана грешка 0,1 Остварена грешка 0,1 Коефицијент µ 0,8-0,0828 0,6302 0,5438-0,0355 0,4117 0,46-0,66 2,4286 0,6881-0,0474 0,92-0,0389-0,0475 6,5249 1,0250-0,0764 1,45-0,1536 0,46 13,4187 1,7380-0,1423 2,1420-0,1860-0,45 24,8737 2,8473-0,2534 2,9947-0,2650-0, ,0961 3,5054-0,3213 3,5349-0,3208 Слика 1.18: Изглед архитектуре мреже Слика 1.19: Резултат пбучаваоа 4 468/09 495/09 28/08 18/09 69/09 20/

17 Лист/листова: 17/86 Табела 9: Резултати тренинга уз помоћ BPNet-а: Жељени облик трејекторије Права линија Број неурона у скривеном слоју 4 Скривених слојева 1 Циљана грешка 0,1 Остварена грешка 0,1 Коефицијент µ 0,2-0,0828 0,6302 0,6978-0,0403 0,4117 0,46-0,66 2,4286 0,8572-0,0543 0,92-0,0389-0,0475 6,5249 1,2053-0,0868 1,45-0,1536 0,46 13,4187 1,8723-0,1546 2,1420-0,1860-0,45 24,8737 2,8672-0,2635 2,9947-0,2650-0, ,0961 3,5251-0,3347 3,5349-0,3208 Слика 1.20: Изглед архитектуре мреже Слика 1.21: Резултат пбучаваоа 4 468/09 495/09 28/08 18/09 69/09 20/

18 Лист/листова: 18/86 Табела 10: Резултати тренинга уз помоћ BPNet-а: Жељени облик трејекторије Права линија Број неурона у скривеном слоју 4 Скривених слојева 1 Циљана грешка 0, Остварена грешка 0,7 Коефицијент µ 0,2-0,0828 0,6302 0,6978-0,0403 0,4117 0,46-0,66 2,4286 0,8572-0,0543 0,92-0,0389-0,0475 6,5249 1,2053-0,0868 1,45-0,1536 0,46 13,4187 1,8723-0,1546 2,1420-0,1860-0,45 24,8737 2,8672-0,2635 2,9947-0,2650-0, ,0961 3,5251-0,3347 3,5349-0,3208 Обучавање је прекинуто на два милиона и двеста хиљада интерација када је грешка почела да расте. Слика 1.22: Изглед архитектуре мреже 4 468/09 495/09 28/08 18/09 69/09 20/

19 Лист/листова: 19/86 Слика 1.23: Резултат пбучаваоа Табела 11: Резултати тренинга уз помоћ BPNet-а: Жељени облик трејекторије Права линија Број неурона у скривеном слоју 4 Скривених слојева 1 Циљана грешка 0,1 Остварена грешка 0,1 Коефицијент µ 0,8-0,0828 0,6302 0,6860-0,0418 0,4117 0,46-0,66 2,4286 0,8483-0,0560 0,92-0,0389-0,0475 6,5249 1,1986-0,0881 1,45-0,1536 0,46 13,4187 1,8622-0,1539 2,1420-0,1860-0,45 24,8737 2,8604-0,2599 2,9947-0,2650-0, ,0961 3,5485-0,3330 3,5349-0,3208 Слика 1.24: Изглед архитектуре мреже Слика 1.25: Резултат пбучаваоа 4 468/09 495/09 28/08 18/09 69/09 20/

20 Лист/листова: 20/86 Табела 12: Резултати тренинга уз помоћ BPNet-а: Жељени облик трејекторије Права линија Број неурона у скривеном слоју 4 Скривених слојева 1 Циљана грешка 0, Остварена грешка 0,022 Коефицијент µ 0,8-0,0828 0,6302 0,1124 0,40 0,4117 0,46-0,66 2,4286 0,6827-0,0296 0,92-0,0389-0,0475 6,5249 1,4288-0,1133 1,45-0,1536 0,46 13,4187 2,0774-0,1965 2,1420-0,1860-0,45 24,8737 2,8950-0,2618 2,9947-0,2650-0, ,0961 3,5326-0,3219 3,5349-0,3208 Тренирање мреже се зауставило кад је грешка почела да расте. Слика 1.26: Изглед архитектуре мреже 4 468/09 495/09 28/08 18/09 69/09 20/

21 Лист/листова: 21/86 Слика 1.27: Резултат пбучаваоа 4 468/09 495/09 28/08 18/09 69/09 20/

22 Лист/листова: 22/86 Табела 13: Резултати тренинга уз помоћ BPNet-а: Жељени облик трејекторије Права линија Број неурона у скривеном слоју 4 Скривених слојева 2 Циљана грешка 0,1 Остварена грешка 0,1 Коефицијент µ 0,2-0,0828 0,6302 0,6703-0,0482 0,4117 0,46-0,66 2,4286 0,8255-0,0611 0,92-0,0389-0,0475 6,5249 1,1877-0,0924 1,45-0,1536 0,46 13,4187 1,9288-0,1606 2,1420-0,1860-0,45 24,8737 2,9496-0,2612 2,9947-0,2650-0, ,0961 3,4690-0,3140 3,5349-0,3208 Слика 1.28: Изглед архитектуре мреже Слика 1.29: Резултат пбучаваоа 4 468/09 495/09 28/08 18/09 69/09 20/

23 Лист/листова: 23/86 Табела 14: Резултати тренинга уз помоћ BPNet-а: Жељени облик трејекторије Права линија Број неурона у скривеном слоју 4 Скривених слојева 2 Циљана грешка 0, Остварена грешка 0, Коефицијент µ 0,2-0,0828 0,6302 0,0260 0,77 0,4117 0,46-0,66 2,4286 0,7134-0,0342 0,92-0,0389-0,0475 6,5249 1,4038-0,1106 1,45-0,1536 0,46 13,4187 2,0681-0,1869 2,1420-0,1860-0,45 24,8737 2,9492-0,2582 2,9947-0,2650-0, ,0961 3,5378-0,3206 3,5349-0,3208 Слика 1.30: Изглед архитектуре мреже Слика 1.31: Резултат пбучаваоа 4 468/09 495/09 28/08 18/09 69/09 20/

24 Лист/листова: 24/86 Табела 15: Резултати тренинга уз помоћ BPNet-а: Жељени облик трејекторије Права линија Број неурона у скривеном слоју 4 Скривених слојева 2 Циљана грешка 0,1 Остварена грешка 0,1 Коефицијент µ 0,8-0,0828 0,6302 0,4244-0,0205 0,4117 0,46-0,66 2,4286 0,5913-0,0343 0,92-0,0389-0,0475 6,5249 0,9746-0,0678 1,45-0,1536 0,46 13,4187 1,7483-0,1424 2,1420-0,1860-0,45 24,8737 2,8620-0,2592 2,9947-0,2650-0, ,0961 3,4981-0,3263 3,5349-0,3208 Слика 1.32: Изглед архитектуре мреже Слика 1.33: Резултат пбучаваоа 4 468/09 495/09 28/08 18/09 69/09 20/

25 Лист/листова: 25/86 Табела 16: Резултати тренинга уз помоћ BPNet-а: Жељени облик трејекторије Права линија Број неурона у скривеном слоју 4 Скривених слојева 2 Циљана грешка 0, Остварена грешка 0,9 Коефицијент µ 0,8-0,0828 0,6302 0,4244-0,0205 0,4117 0,46-0,66 2,4286 0,5913-0,0343 0,92-0,0389-0,0475 6,5249 0,9746-0,0678 1,45-0,1536 0,46 13,4187 1,7483-0,1424 2,1420-0,1860-0,45 24,8737 2,8620-0,2592 2,9947-0,2650-0, ,0961 3,4981-0,3263 3,5349-0,3208 Слика 1.34: Изглед архитектуре мреже Слика 1.35: Резултат пбучаваоа 4 468/09 495/09 28/08 18/09 69/09 20/

26 Лист/листова: 26/86 Табела 17: Резултати тренинга уз помоћ BPNet-а: Жељени облик трејекторије Троугао Број неурона у скривеном слоју 3 Скривених слојева 2 Циљана грешка 0, Остварена грешка 0,0262 Коефицијент µ 0,2 0,41 0,4047 0,0829 0,46 0,2847-0,96-0,54 2,6987 0,7927-0, ,8250-0,04-0,0302 8,7651 1,1197 0,0843 1,0575 0,3290 0,32 13,4405 0,9355 0,8075 0,9062 0,7474 0,07 23,4669 0,6246 0,8573 0,5428 0,7606 0,20 33,731 0,1579 0,2604 0,1670 0,2924 Слика 1.36: Изглед архитектуре мреже Слика 1.37: Резултат пбучаваоа 4 468/09 495/09 28/08 18/09 69/09 20/

27 Лист/листова: 27/86 Табела 18: Резултати тренинга уз помоћ BPNet-а: Жељени облик трејекторије Троугао Број неурона у скривеном слоју 3 Скривених слојева 2 Циљана грешка 0, Остварена грешка 0,7 Коефицијент µ 0,8 0,41 0,4047 0,0737 0,78 0,2847-0,96-0,54 2,6987 0,7729-0,0511 0,8250-0,04-0,0302 8,7651 1,1034 0,1375 1,0575 0,3290 0,32 13,4405 0,9347 0,7417 0,9062 0,7474 0,07 23,4669 0, ,9436 0,5428 0,7606 0,20 33,731 0,1854 0,3674 0,1670 0,2924 Слика 1.38: Изглед архитектуре мреже Слика 1.39: Резултат пбучаваоа 4 468/09 495/09 28/08 18/09 69/09 20/

28 Лист/листова: 28/86 Табела 19: Резултати тренинга уз помоћ BPNet-а: Жељени облик трејекторије Троугао Број неурона у скривеном слоју 3 Скривених слојева 2 Циљана грешка 0,1 Остварена грешка 0,1 Коефицијент µ 0,2 0,41 0,4047 0,2662-0,2198 0,2847-0,96-0,54 2,6987 0,5863-0,1738 0,8250-0,04-0,0302 8,7651 1,0791 0,3550 1,0575 0,3290 0,32 13,4405 1,0533 0,7811 0,9062 0,7474 0,07 23,4669 0,6110 0,7555 0,5428 0,7606 0,20 33,731 0,0972 0,3187 0,1670 0,2924 Слика 1.40: Изглед архитектуре мреже Слика 1.41: Резултат пбучаваоа 4 468/09 495/09 28/08 18/09 69/09 20/

29 Лист/листова: 29/86 Табела 20: Резултати тренинга уз помоћ BPNet-а: Жељени облик трејекторије Троугао Број неурона у скривеном слоју 3 Скривених слојева 2 Циљана грешка 0,1 Остварена грешка 0,1 Коефицијент µ 0,8 0,41 0,4047 0,2405-0,2244 0,2847-0,96-0,54 2,6987 0,5378-0,1841 0,8250-0,04-0,0302 8,7651 1,0410 0,3146 1,0575 0,3290 0,32 13,4405 0,9935 0,7437 0,9062 0,7474 0,07 23,4669 0,5370 0,7296 0,5428 0,7606 0,20 33,731 0,1053 0,2893 0,1670 0,2924 Слика 1.42: Изглед архитектуре мреже Слика 1.43: Резултат пбучаваоа 4 468/09 495/09 28/08 18/09 69/09 20/

30 Лист/листова: 30/86 Табела 21: Резултати тренинга уз ппмпћ BPNet-а: Жељени облик трејекторије Троугао Број неурона у скривеном слоју 3 Скривених слојева 1 Циљана грешка 0, Остварена грешка 0,071 Коефицијент µ 0,2 0,41 0,4047 0,0875-0,2493 0,2847-0,96-0,54 2,6987 0,664-0,2478 0,8250-0,04-0,0302 8,7651 1,0245 0,2403 1,0575 0,3290 0,32 13,4405 0,8932 0,7408 0,9062 0,7474 0,07 23,4669 0,6324 0,8323 0,5428 0,7606 0,20 33,731 0,1369 0,2495 0,1670 0,2924 Слика 1.44: Изглед архитектуре мреже Слика 1.45: Резултат пбучаваоа 4 468/09 495/09 28/08 18/09 69/09 20/

31 Лист/листова: 31/86 Табела 22: Резултати тренинга уз помоћ BPNet-а: Жељени облик трејекторије Троугао Број неурона у скривеном слоју 3 Скривених слојева 1 Циљана грешка 0, Остварена грешка 0,026 Коефицијент µ 0,8 0,41 0,4047 0,0642 0,04 0,2847-0,96-0,54 2,6987 0,7805-0,055 0,8250-0,04-0,0302 8,7651 1,1086 0,1034 1,0575 0,3290 0,32 13,4405 0,9693 0,7993 0,9062 0,7474 0,07 23,4669 0,5690 0,8210 0,5428 0,7606 0,20 33,731 0,1813 0,2921 0,1670 0,2924 Слика 1.46: Изглед архитектуре мреже Слика 1.47: Резултат пбучаваоа 4 468/09 495/09 28/08 18/09 69/09 20/

32 Лист/листова: 32/86 Табела 23: Резултати тренинга уз помоћ BPNet-а: Жељени облик трејекторије Троугао Број неурона у скривеном слоју 3 Скривених слојева 1 Циљана грешка 0,1 Остварена грешка 0,1 Коефицијент µ 0,2 0,41 0,4047 0,1998-0,2493 0,2847-0,96-0,54 2,6987 0,6076-0,2464 0,8250-0,04-0,0302 8,7651 1,1111 0,4603 1,0575 0,3290 0,32 13,4405 1,0526 0,8451 0,9062 0,7474 0,07 23,4669 0,6094 0,6764 0,5428 0,7606 0,20 33,731 0,1335 0,3153 0,1670 0,2924 Слика 1.48: Изглед архитектуре мреже Слика 1.49: Резултат пбучаваоа 4 468/09 495/09 28/08 18/09 69/09 20/

33 Лист/листова: 33/86 Табела 24: Резултати тренинга уз помоћ BPNet-а: Жељени облик трејекторије Троугао Број неурона у скривеном слоју 3 Скривених слојева 1 Циљана грешка 0,1 Остварена грешка 0,1 Коефицијент µ 0,8 0,41 0,4047 0,2173-0,2490 0,2847-0,96-0,54 2,6987 0,6054-0,2428 0,8250-0,04-0,0302 8,7651 1,1090 0,3513 1,0575 0,3290 0,32 13,4405 1,0605 0,8083 0,9062 0,7474 0,07 23,4669 0,5799 0,7440 0,5428 0,7606 0,20 33,731 0,1155 0,3275 0,1670 0,2924 Слика 1.50: Изглед архитектуре мреже Слика 1.51: Резултат пбучаваоа 4 468/09 495/09 28/08 18/09 69/09 20/

34 Лист/листова: 34/86 Табела 25: Резултати тренинга уз помоћ BPNet-а: Жељени облик трејекторије Троугао Број неурона у скривеном слоју 4 Скривених слојева 1 Циљана грешка 0,1 Остварена грешка 0,1 Коефицијент µ 0,2 0,41 0,4047 0,2543-0,2232 0,2847-0,96-0,54 2,6987 0,5858-0,1687 0,8250-0,04-0,0302 8,7651 1,1196 0,4116 1,0575 0,3290 0,32 13,4405 1,0697 0,7633 0,9062 0,7474 0,07 23,4669 0,5137 0,7676 0,5428 0,7606 0,20 33,731 0,1397 0,3256 0,1670 0,2924 Слика 1.52: Изглед архитектуре мреже Слика 1.53: Резултат пбучаваоа 4 468/09 495/09 28/08 18/09 69/09 20/

35 Лист/листова: 35/86 Табела 26: Резултати тренинга уз помоћ BPNet-а: Жељени облик трејекторије Троугао Број неурона у скривеном слоју 4 Скривених слојева 1 Циљана грешка 0, Остварена грешка 0,027 Коефицијент µ 0,2 0,41 0,4047 0,0642 0,05 0,2847-0,96-0,54 2,6987 0,7788-0,0593 0,8250-0,04-0,0302 8,7651 1,1109 0,12 1,0575 0,3290 0,32 13,4405 0,9550 0,83 0,9062 0,7474 0,07 23,4669 0,5841 0,8261 0,5428 0,7606 0,20 33,731 0,1656 0,2705 0,1670 0,2924 Слика 1.54: Изглед архитектуре мреже Слика 1.55: Резултат пбучаваоа 4 468/09 495/09 28/08 18/09 69/09 20/

36 Лист/листова: 36/86 Табела 27: Резултати тренинга уз помоћ BPNet-а: Жељени облик трејекторије Троугао Број неурона у скривеном слоју 4 Скривених слојева 1 Циљана грешка 0,1 Остварена грешка 0,1 Коефицијент µ 0,8 0,41 0,4047 0,2543-0,2232 0,2847-0,96-0,54 2,6987 0,5858-0,1687 0,8250-0,04-0,0302 8,7651 1,1196 0,4116 1,0575 0,3290 0,32 13,4405 1,0697 0,7633 0,9062 0,7474 0,07 23,4669 0,5137 0,7676 0,5428 0,7606 0,20 33,731 0,1397 0,3256 0,1670 0,2924 Слика 1.56: Изглед архитектуре мреже Слика 1.57: Резултат пбучаваоа 4 468/09 495/09 28/08 18/09 69/09 20/

37 Лист/листова: 37/86 Табела 28: Резултати тренинга уз помоћ BPNet-а: Жељени облик трејекторије Троугао Број неурона у скривеном слоју 4 Скривених слојева 1 Циљана грешка 0, Остварена грешка 0,026 Коефицијент µ 0,8 0,41 0,4047 0,0654 0,96 0,2847-0,96-0,54 2,6987 0,7767-0,0585 0,8250-0,04-0,0302 8,7651 1,1104 0,1165 1,0575 0,3290 0,32 13,4405 0,9561 0,7844 0,9062 0,7474 0,07 23,4669 0,5837 0,8412 0,5428 0,7606 0,20 33,731 0,1732 0,2627 0,1670 0,2924 Слика 1.58: Изглед архитектуре мреже Слика 1.59: Резултат пбучаваоа 4 468/09 495/09 28/08 18/09 69/09 20/

38 Лист/листова: 38/86 Табела 29: Резултати тренинга уз помоћ BPNet-а: Жељени облик трејекторије Троугао Број неурона у скривеном слоју 4 Скривених слојева 2 Циљана грешка 0,1 Остварена грешка 0,1 Коефицијент µ 0,2 0,41 0,4047 0,2187-0,2494 0,2847-0,96-0,54 2,6987 0,7032-0,2467 0,8250-0,04-0,0302 8,7651 1,1134 0,5423 1,0575 0,3290 0,32 13,4405 1,0380 0,8648 0,9062 0,7474 0,07 23,4669 0,7031 0,7866 0,5428 0,7606 0,20 33,731 0,1423 0,3345 0,1670 0,2924 Слика 1.60: Изглед архитектуре мреже Слика 1.61: Резултат пбучаваоа 4 468/09 495/09 28/08 18/09 69/09 20/

39 Лист/листова: 39/86 Табела 30: Резултати тренинга уз помоћ BPNet-а: Жељени облик трејекторије Троугао Број неурона у скривеном слоју 4 Скривених слојева 2 Циљана грешка 0, Остварена грешка 0,03287 Коефицијент µ 0,2 0,41 0,4047 0,0512-0,2494 0,2847-0,96-0,54 2,6987 0,7472-0,2425 0,8250-0,04-0,0302 8,7651 1,0369 0,2205 1,0575 0,3290 0,32 13,4405 0,9198 0,6771 0,9062 0,7474 0,07 23,4669 0,5061 0,9217 0,5428 0,7606 0,20 33,731 0,1835 0,2677 0,1670 0,2924 Слика 1.62: Изглед архитектуре мреже Слика 1.63: Резултат пбучаваоа 4 468/09 495/09 28/08 18/09 69/09 20/

40 Лист/листова: 40/86 Табела 31: Резултати тренинга уз помоћ BPNet-а: Жељени облик трејекторије Троугао Број неурона у скривеном слоју 4 Скривених слојева 2 Циљана грешка 0,1 Остварена грешка 0,1 Коефицијент µ 0,8 0,41 0,4047 0,2803-0,2209 0,2847-0,96-0,54 2,6987 0,5807-0,1738 0,8250-0,04-0,0302 8,7651 1,0624 0,3220 1,0575 0,3290 0,32 13,4405 1,0512 0,7778 0,9062 0,7474 0,07 23,4669 0,5821 0,8170 0,5428 0,7606 0,20 33,731 0,1077 0,2775 0,1670 0,2924 Слика 1.64: Изглед архитектуре мреже Слика 1.65: Резултат пбучаваоа 4 468/09 495/09 28/08 18/09 69/09 20/

41 Лист/листова: 41/86 Табела 32: Резултати тренинга уз помоћ BPNet-а: Жељени облик трејекторије Троугао Број неурона у скривеном слоју 4 Скривених слојева 2 Циљана грешка 0, Остварена грешка 0, Коефицијент µ 0,8 0,41 0,4047 0,2803-0,2209 0,2847-0,96-0,54 2,6987 0,5807-0,1738 0,8250-0,04-0,0302 8,7651 1,0624 0,3220 1,0575 0,3290 0,32 13,4405 1,0512 0,7778 0,9062 0,7474 0,07 23,4669 0,5821 0,8170 0,5428 0,7606 0,20 33,731 0,1077 0,2775 0,1670 0,2924 Слика 1.66: Изглед архитектуре мреже Слика 1.67: Резултат пбучаваоа 4 468/09 495/09 28/08 18/09 69/09 20/

42 Лист/листова: 42/86 Табела 33: Резултати тренинга уз помоћ BPNet-а: Жељени облик трејекторије Ромб Број неурона у скривеном слоју 3 Скривених слојева 2 Циљана грешка 0, Остварена грешка 0, 021 Коефицијент µ 0,2 0,0458-0,6435-0,699 0,94-0,4614-0,0236 0,0598-3,1176-1,1153-0,0672-1,0659-0,0527-0,0854-7,4471-1,5664 0,0955-1,552 0,2414 0,04-17,7277-1,3412 0,7269-1,2468 0,7192 0, ,5873-0,8725 0,7781-0,834 0,7589-0,59-39,5836-0,1733 0,2702-0,1894 0,2722 Слика 1.68: Изглед архитектуре мреже Слика 1.69: Резултат пбучаваоа 4 468/09 495/09 28/08 18/09 69/09 20/

43 Лист/листова: 43/86 Табела 34: Резултати тренинга уз помоћ BPNet-а: Жељени облик трејекторије Ромб Број неурона у скривеном слоју 3 Скривених слојева 2 Циљана грешка 0, Остварена грешка 0, 024 Коефицијент µ 0,8 0,0458-0,6435-0,0998 0,70-0,4614-0,0236 0,0598-3,1176-1,1274-0,0695-1,0659-0,0527-0,0854-7,4471-1,5421 0,0884-1,552 0,2414 0,04-17,7277-1,3382 0,7175-1,2468 0,7192 0, ,5873-0,8605 0,7649-0,834 0,7589-0,59-39,5836-0,1602 0,2686-0,1894 0,2722 Слика 1.70: Изглед архитектуре мреже Слика 1.71: Резултат пбучаваоа 4 468/09 495/09 28/08 18/09 69/09 20/

44 Лист/листова: 44/86 Табела 35: Резултати тренинга уз помоћ BPNet-а: Жељени облик трејекторије Ромб Број неурона у скривеном слоју 3 Скривених слојева 2 Циљана грешка 0,1 Остварена грешка 0,1 Коефицијент µ 0,2 0,0458-0,6435-0,3895-0,1559-0,4614-0,0236 0,0598-3,1176-0,8641-0,0592-1,0659-0,0527-0,0854-7,4471-1,423 0,2782-1,552 0,2414 0,04-17,7277-1,4243 0,7290-1,2468 0,7192 0, ,5873-0,9627 0,7046-0,834 0,7589-0,59-39,5836-0,0844 0,355-0,1894 0,2722 Слика 1.72: Изглед архитектуре мреже Слика 1.73: Резултат пбучаваоа 4 468/09 495/09 28/08 18/09 69/09 20/

45 Лист/листова: 45/86 Табела 36: Резултати тренинга уз помоћ BPNet-а: Жељени облик трејекторије Ромб Број неурона у скривеном слоју 3 Скривених слојева 2 Циљана грешка 0,1 Остварена грешка 0,1 Коефицијент µ 0,8 0,0458-0,6435-0,1968-0,1805-0,4614-0,0236 0,0598-3,1176-0,6750-0,1119-1,0659-0,0527-0,0854-7,4471-1,2704 0,1807-1,552 0,2414 0,04-17,7277-1,3776-0,7362-1,2468 0,7192 0, ,5873-0,8706 0,7355-0,834 0,7589-0,59-39,5836-0,1203 0,3123-0,1894 0,2722 Слика 1.74: Изглед архитектуре мреже Слика 1.75: Резултат пбучаваоа 4 468/09 495/09 28/08 18/09 69/09 20/

46 Лист/листова: 46/86 Табела 37: Резултати тренинга уз помоћ BPNet-а: Жељени облик трејекторије Ромб Број неурона у скривеном слоју 3 Скривених слојева 1 Циљана грешка 0, Остварена грешка 0,049 Коефицијент µ 0,2 0,0458-0,6435-0,1516-0,0322-0,4614-0,0236 0,0598-3,1176-1,1894-0,0422-1,0659-0,0527-0,0854-7,4471-1,6716 0,1427-1,552 0,2414 0,04-17,7277-1,2836 0,7930-1,2468 0,7192 0, ,5873-0,8990 0,7914-0,834 0,7589-0,59-39,5836-0,1425 0,2967-0,1894 0,2722 Слика 1.76: Изглед архитектуре мреже Слика 1.77: Резултат пбучаваоа 4 468/09 495/09 28/08 18/09 69/09 20/

47 Лист/листова: 47/86 Табела 38: Резултати тренинга уз помоћ BPNet-а: Жељени облик трејекторије Ромб Број неурона у скривеном слоју 3 Скривених слојева 1 Циљана грешка 0, Остварена грешка 0,052 Коефицијент µ 0,8 0,0458-0,6435-1,5238-0,0353-0,4614-0,0236 0,0598-3,1176-1,2073-0,0485-1,0659-0,0527-0,0854-7,4471-1,6661 0,1343-1,552 0,2414 0,04-17,7277-1,2906 0,7887-1,2468 0,7192 0, ,5873-0,9146 0,7872-0,834 0,7589-0,59-39,5836-0,1386 0,2873-0,1894 0,2722 Слика 1.78: Изглед архитектуре мреже Слика 1.79: Резултат пбучаваоа 4 468/09 495/09 28/08 18/09 69/09 20/

48 Лист/листова: 48/86 Табела 39: Резултати тренинга уз помоћ BPNet-а: Жељени облик трејекторије Ромб Број неурона у скривеном слоју 3 Скривених слојева 1 Циљана грешка 0,1 Остварена грешка 0,1 Коефицијент µ 0,8 0,0458-0,6435-0,2218-0,1733-0,4614-0,0236 0,0598-3,1176-0,7706-0,0745-1,0659-0,0527-0,0854-7,4471-1,2993 0,2438-1,552 0,2414 0,04-17,7277-1,3464 0,7242-1,2468 0,7192 0, ,5873-0,9475 0,7381-0,834 0,7589-0,59-39,5836-0,0355 0,3271-0,1894 0,2722 Слика 1.80: Изглед архитектуре мреже Слика 1.81: Резултат пбучаваоа 4 468/09 495/09 28/08 18/09 69/09 20/

49 Лист/листова: 49/86 Табела 40: Резултати тренинга уз помоћ BPNet-а: Жељени облик трејекторије Ромб Број неурона у скривеном слоју 3 Скривених слојева 1 Циљана грешка 0,1 Остварена грешка 0,1 Коефицијент µ 0,2 0,0458-0,6435-0,3577-0,1603-0,4614-0,0236 0,0598-3,1176-0,8989-0,0464-1,0659-0,0527-0,0854-7,4471-1,4302 0,3228-1,552 0,2414 0,04-17,7277-1,4148 0,7332-1,2468 0,7192 0, ,5873-1,25 0,7410-0,834 0,7589-0,59-39,5836-0,0616 0,3369-0,1894 0,2722 Слика 1.82: Изглед архитектуре мреже Слика 1.83: Резултат пбучаваоа 4 468/09 495/09 28/08 18/09 69/09 20/

50 Лист/листова: 50/86 Табела 41: Резултати тренинга уз помоћ BPNet-а: Жељени облик трејекторије Ромб Број неурона у скривеном слоју 4 Скривених слојева 1 Циљана грешка 0,1 Остварена грешка 0,1 Коефицијент µ 0,2 0,0458-0,6435-0,3662-0,1620-0,4614-0,0236 0,0598-3,1176-0,8934-0,0528-1,0659-0,0527-0,0854-7,4471-1,4034 0,2810-1,552 0,2414 0,04-17,7277-1,4290 0,7325-1,2468 0,7192 0, ,5873-1,54 0,7240-0,834 0,7589-0,59-39,5836-0,0591 0,3421-0,1894 0,2722 Слика 1.84: Изглед архитектуре мреже 4 468/09 495/09 28/08 18/09 69/09 20/

51 Лист/листова: 51/86 Слика 1.85: Резултат пбучаваоа Табела 42: Резултати тренинга уз помоћ BPNet-а: Жељени облик трејекторије Ромб Број неурона у скривеном слоју 4 Скривених слојева 1 Циљана грешка 0,1 Остварена грешка 0,1 Коефицијент µ 0,8 0,0458-0,6435-0,2195-0,1707-0,4614-0,0236 0,0598-3,1176-0,7667-0,0653-1,0659-0,0527-0,0854-7,4471-1,2903 0,2576-1,552 0,2414 0,04-17,7277-1,3409 0,7213-1,2468 0,7192 0, ,5873-0,9522 0,7374-0,834 0,7589-0,59-39,5836-0,0304 0,3296-0,1894 0,2722 Слика 1.86: Изглед архитектуре мреже 4 468/09 495/09 28/08 18/09 69/09 20/

52 Лист/листова: 52/86 Слика 1.87: Резултат пбучаваоа Табела 43: Резултати тренинга уз помоћ BPNet-а: Жељени облик трејекторије Ромб Број неурона у скривеном слоју 4 Скривених слојева 1 Циљана грешка 0, Остварена грешка 0,048 Коефицијент µ 0,2 0,0458-0,6435-0,0849-0,39-0,4614-0,0236 0,0598-3,1176-1,1119-0,1313-1,0659-0,0527-0,0854-7,4471-1,6419 0,1823-1,552 0,2414 0,04-17,7277-1,2721 0,8031-1,2468 0,7192 0, ,5873-0,8958 0,84-0,834 0,7589-0,59-39,5836-0,1457 0,3059-0,1894 0,2722 Слика 1.88: Изглед архитектуре мреже 4 468/09 495/09 28/08 18/09 69/09 20/

53 Лист/листова: 53/86 Слика 1.89: Резултат пбучаваоа Табела 44: Резултати тренинга уз помоћ BPNet-а: Жељени облик трејекторије Ромб Број неурона у скривеном слоју 4 Скривених слојева 1 Циљана грешка 0, Остварена грешка 0,05 Коефицијент µ 0,8 0,0458-0,6435-0,0822-0,44-0,4614-0,0236 0,0598-3,1176-1,1391-0,0304-1,0659-0,0527-0,0854-7,4471-1,6258 0,1754-1,552 0,2414 0,04-17,7277-1,2781 0,8176-1,2468 0,7192 0, ,5873-0,9328 0,8064-0,834 0,7589-0,59-39,5836-0,1511 0,3261-0,1894 0,2722 Слика 1.90: Изглед архитектуре мреже 4 468/09 495/09 28/08 18/09 69/09 20/

54 Лист/листова: 54/86 Слика 1.91: Резултат пбучаваоа Табела 45: Резултати тренинга уз помоћ BPNet-а: Жељени облик трејекторије Ромб Број неурона у скривеном слоју 4 Скривених слојева 2 Циљана грешка 0,1 Остварена грешка 0,1 Коефицијент µ 0,2 0,0458-0,6435-0,3053-0,1708-0,4614-0,0236 0,0598-3,1176-0,6829-0,1106-1,0659-0,0527-0,0854-7,4471-1,3084 0,1878-1,552 0,2414 0,04-17,7277-1,3682 0,7139-1,2468 0,7192 0, ,5873-0,8867 0,6821-0,834 0,7589-0,59-39,5836-0,0727 0,3398-0,1894 0,2722 Слика 1.92: Изглед архитектуре мреже 4 468/09 495/09 28/08 18/09 69/09 20/

55 Лист/листова: 55/86 Слика 1.93: Резултат пбучаваоа Табела 46: Резултати тренинга уз помоћ BPNet-а: Жељени облик трејекторије Ромб Број неурона у скривеном слоју 4 Скривених слојева 2 Циљана грешка 0,1 Остварена грешка 0,1 Коефицијент µ 0,8 0,0458-0,6435-0,1198-0,1649-0,4614-0,0236 0,0598-3,1176-0,6427-0,0882-1,0659-0,0527-0,0854-7,4471-1,3146 0,1851-1,552 0,2414 0,04-17,7277-1,3515 0,7305-1,2468 0,7192 0, ,5873-0,9381 0,7603-0,834 0,7589-0,59-39,5836-0,0685 0,3242-0,1894 0,2722 Слика 1.94: Изглед архитектуре мреже 4 468/09 495/09 28/08 18/09 69/09 20/

56 Лист/листова: 56/86 Слика 1.95: Резултат пбучаваоа Табела 47: Резултати тренинга уз помоћ BPNet-а: Жељени облик трејекторије Ромб Број неурона у скривеном слоју 4 Скривених слојева 2 Циљана грешка 0, Остварена грешка 0,024 Коефицијент µ 0,2 0,0458-0,6435-0,1111 0, -0,4614-0,0236 0,0598-3,1176-1,1233-0,0721-1,0659-0,0527-0,0854-7,4471-1,5557 0,1143-1,552 0,2414 0,04-17,7277-1,4360 0,7696-1,2468 0,7192 0, ,5873-0,7986 0,7512-0,834 0,7589-0,59-39,5836-0,1772 0,2653-0,1894 0,2722 Слика 1.96: Изглед архитектуре мреже 4 468/09 495/09 28/08 18/09 69/09 20/

57 Лист/листова: 57/86 Слика 1.97: Резултат пбучаваоа Табела 48: Резултати тренинга уз помоћ BPNet-а: Жељени облик трејекторије Ромб Број неурона у скривеном слоју 4 Скривених слојева 2 Циљана грешка 0, Остварена грешка 0,15 Коефицијент µ 0,8 0,0458-0,6435-0,0496 0,40-0,4614-0,0236 0,0598-3,1176-1,0863-0,0656-1,0659-0,0527-0,0854-7,4471-1,4914 0, ,552 0,2414 0,04-17,7277-1,3462 0,7166-1,2468 0,7192 0, ,5873-0,8289 0,7640-0,834 0,7589-0,59-39,5836-1,6733 0,2366-0,1894 0,2722 Грешка је почела да расте. Слика 1.98: Изглед архитектуре мреже 4 468/09 495/09 28/08 18/09 69/09 20/

58 Лист/листова: 58/86 Слика 1.99: Резултат пбучаваоа Након дуге, студиозне, анализе свих добијених, графички приказаних резултата, дошли смо до следећих закључака. Обучавања у којима смо користили четири неурона у скривеним слојевима у просеку су давала најприближније резултате у односу на жељене вредности. Постављање додатног скривеног слоја са једнаким бројем неурона као у првом скривеном слоју није гарантовало да ће се достићи жељена тачност у раду. Претходоно поменута констатација се често испуњавала и дала најбоље резултате на крају, после упоређивања свих дијаграма. Изузетак се јавио при обучавању кретања робота по трајекторији облика троугла где је најбоље резултате дала мрежа типа 2[4] 1 2. На неколико следећих страна приказаћемо графички приказане резултате одабраних обучавања. Због не приметних разлика између праволинијских резултата, нећемо приказати сва решења. 02 Путања добијена 02 Y[m симулацијом X[m] Слика 1.1: Графички приказ пбучаваоа са 3 неурпна у једнпм слпју за µ 0.2 е Путања добијена 02 Y[m симулацијом X[m] 4 468/09 495/09 28/08 18/09 69/09 20/

59 Лист/листова: 59/86 Слика 1.1: Графички приказ пбучаваоа са 3 неурпна у једнпм слпју за µ 0.2 е Путања добијена симулацијом 02 Y[m X[m] Слика 1.102: Графички приказ пбучаваоа са 3 неурпна у једнпм слпју за µ 0.8 е Путања добијена 02 Y[m симулацијом X[m] Слика 1.103: Графички приказ пбучаваоа са 3 неурпна у једнпм слпју за µ 0.8 е Путања добијена симулацијом 02 Y[m X[m] Слика 1.104: Графички приказ пбучаваоа са пп 3 неурпна у два слпја за µ 0.2 е /09 495/09 28/08 18/09 69/09 20/

60 Лист/листова: 60/86 02 Путања добијена 02 Y[m симулацијом X[m] Слика 1.105: Графички приказ пбучаваоа са пп 3 неурпна у два слпја за µ 0.2 е Путања добијена 02 Y[m симулацијом X[m] Слика 1.106: Графички приказ пбучаваоа са пп 3 неурпна у два слпја за µ 0.8 е Путања добијена 02 Y[m симулацијом X[m] Слика 1.107: Графички приказ пбучаваоа са пп 3 неурпна у два слпја за µ 0.8 е /09 495/09 28/08 18/09 69/09 20/

61 Лист/листова: 61/86 02 Путања добијена 02 Y[m симулацијом X[m] Слика 1.108: Графички приказ пбучаваоа са 4 неурпна у једнпм слпју за µ 0.2 е Путања добијена симулацијом 02 Y[m X[m] Слика 1.109: Графички приказ пбучаваоа са 4 неурпна у једнпм слпју за µ 0.2 е Путања добијена 02 Y[m симулацијом X[m] Слика 1.110: Графички приказ пбучаваоа са 4 неурпна у једнпм слпју за µ 0.8 е /09 495/09 28/08 18/09 69/09 20/

62 Лист/листова: 62/86 02 Путања 02 Y[m добијена X[m] Слика 1.111: Графички приказ пбучаваоа са 4 неурпна у једнпм слпју за µ 0.8 е Путања добијена 02 Y[m симулацијом X[m] Слика 1.112: Графички приказ пбучаваоа са пп 4 неурпна у два слпја за µ 0.2 е Путања добијена 02 Y[m симулацијом X[m] Слика 1.113: Графички приказ пбучаваоа са пп 4 неурпна у два слпја за µ 0.2 е /09 495/09 28/08 18/09 69/09 20/

63 Лист/листова: 63/86 02 Путања добијена 02 Y[m симулацијом X[m] Слика 1.114: Графички приказ пбучаваоа са пп 4 неурпна у два слпја за µ 0.8 е Путања добијена 02 Y[m симулацијом X[m] Слика 1.115: Графички приказ пбучаваоа са пп 4 неурпна у два слпја за µ 0.8 е 0.1 Y[m] Путања добијена симулацијом X[m Слика 1.116: Графички приказ пбучаваоа са 3 неурпна у једнпм слпју за µ 0.2 е /09 495/09 28/08 18/09 69/09 20/

64 Лист/листова: 64/86 Путања Y[m] добијена симулациј X[m Слика 1.117: Графички приказ пбучаваоа са 3 неурпна у једнпм слпју за µ 0.2 е 0. Y[m] Путања добијена симулацијом X[m Слика 1.118: Графички приказ пбучаваоа са 3 неурпна у једнпм слпју за µ 0.8 е 0. Y[m] Путања добијена симулацијом X[m Слика 1.119: Графички приказ пбучаваоа са 3 неурпна у једнпм слпју за µ 0.8 е /09 495/09 28/08 18/09 69/09 20/

65 Лист/листова: 65/86 Путања добијена Y[m] симулацијом X[m Слика 1.120: Графички приказ пбучаваоа са пп 3 неурпна у два слпја за µ 0.2 е 0. Y[m] Путања добијена симулацијом X[m Слика 1.121: Графички приказ пбучаваоа са пп 3 неурпна у два слпја за µ 0.2 е 0.1 Y[m] Путања добијена симулацијом X[m Слика 1.122: Графички приказ пбучаваоа са пп 3 неурпна у два слпја за µ 0.8 е /09 495/09 28/08 18/09 69/09 20/

66 Лист/листова: 66/86 Пута Y[m] ња X[m Слика 1.123: Графички приказ пбучаваоа са пп 3 неурпна у два слпја за µ 0.8 е 0.1 Y[m] Пута њ X[m Слика 1.124: Графички приказ пбучаваоа са 4 неурпна у једнпм слпју за µ 0.2 е 0. Y[m] Путањ а X[m Слика 1.125: Графички приказ пбучаваоа са 4 неурпна у једнпм слпју за µ 0.2 е /09 495/09 28/08 18/09 69/09 20/

67 Лист/листова: 67/86 Y[m] Путањ а X[m Слика 1.126: Графички приказ пбучаваоа са 4 неурпна у једнпм слпју за µ 0.8 е 0. Y[m] Путања добиј X[m Слика 1.127: Графички приказ пбучаваоа са 4 неурпна у једнпм слпју за µ 0.8 е 0.1 Y[m] Путањ а X[m Слика 1.128: Графички приказ пбучаваоа са пп 4 неурпна у два слпја за µ 0.2 е /09 495/09 28/08 18/09 69/09 20/

68 Лист/листова: 68/86 Y[m] Путањ а X[m Слика 1.129: Графички приказ пбучаваоа са пп 4 неурпна у два слпја за µ 0.2 е 0.1 Y[m] Путањ а X[m Слика 1.130: Графички приказ пбучаваоа са пп 4 неурпна у два слпја за µ 0.8 е 0. Пута Y[m] ња X[m Слика 1.131: Графички приказ пбучаваоа са пп 4 неурпна у два слпја за µ 0.8 е /09 495/09 28/08 18/09 69/09 20/

69 Лист/листова: 69/ Y[m] X[m] Путања добијена симулацијом -05 Слика 1.132: Графички приказ пбучаваоа са пп 4 неурпна у два слпја за µ 0.2 е Y[m] Путања 04 добијена 04 симулацијом X[m] Слика 1.133: Графички приказ пбучаваоа са 3 неурпна у једнпм слпју за µ 0.8 е /09 495/09 28/08 18/09 69/09 20/

70 Лист/листова: 70/86 Задатак 2.1 Наш задатак је да применом АРТ-1 вештачких неуронских мрежа у софтверу анализирамо геометријске сличности задатих делова и обучимо систем за њихово препознавање. Софтверско решење које ћемо користити у нашем раду је Art Simulator. Art Simulator је програм који се користи за имплементацију вештачких неуронских мрежа (БП, рекурентних, итд.) при технолошком препознавању типских форми. На сликама 2.1, 2.2 и 2.3 су приказани машински делови за чије препознавање обучавамо наш задати систем. Први корак ка системском препознавању одабраних делова је израда тродимензионалних модела. За креирање тродимензионалних модела користили смо софтвер SolidWorks 21. За рендеринг свих тродимензионалних модела користи ли смо програм QuickView 360, који долази у SolidWorks 21 софтверском пакету. Слика 2.1: Мпдел машинскпг дела /09 495/09 28/08 18/09 69/09 20/

71 Лист/листова: 71/86 Слика 2.2: Мпдел машинскпг дела 2 Слика 2.3: Мпдел машинскпг дела /09 495/09 28/08 18/09 69/09 20/

72 Лист/листова: 72/86 Други корак који морамо извршити је трансформација, горе приказаних, тродимензионалних модела у дводимензионалне слике. Слике делова су одрађене у само две боје и то су црна боја која представља попуњен простор и даје облик задатим деловима. Друга боја коју смо користили у изради је бела боја и она приказује отворе на деловима, као и слободан простор око делова. Слика 2.4: Двпдимензипналне слике машинских делпва У следећем кораку ка системском препознавању одабраних делова морамо редуковати величину сва три дводимензионална модела на свега шест хиљада четиристо пиксела. Дужина и ширина слике мора бити осамдесет пиксела. Тако умањене слике пребацујемо у бинарни код нула и јединица, где су црни пиксели представљени симболом броја један, а бели пиксели представљени нулом. Сваки од шест хиљада четиристо пиксела представља компоненте улазног вектора који ће показивати заузетост сваког пиксела. Јединице ће представљају заузета стања а нуле слободна стања. За сваки од наша ти машинска дела, помоћу софтвера MATLAB формирамо тип бинарне слике приказан на следећој страници, користећи следеће Функције /09 495/09 28/08 18/09 69/09 20/

73 Лист/листова: 73/86 Функција за исцртавање бинарне слике: clc; clear all; close all; MyRGB=imread('ХХХХХ.jpg');%ХХХХХ је назив ваше слике whos A = MyRGB imshow(a) % Convert RGB to grayscale using simple average MyGray1 = mean(myrgb,3)/255 % Convert RGB to grayscale using NTSC weighting [Image Toolbox] MyGray2 = rgb2gray(myrgb)/255 % Convert RGB to grayscale using NTSC weighting MyGray3 = (0.299*MyRGB(:,:,1) *MyRGB(:,:,2) *MyRGB(:,:,3))/255 imshow(mygray2*255) Слика 2.5: Бинарна слика првпг машинскпг дела 4 468/09 495/09 28/08 18/09 69/09 20/

74 Лист/листова: 74/86 Овакве моделе трансформишемо у низ од шест хиљада четири стотине карактера, који ћемо учитати у софтверу Art Simulator. У Art Simulator програму задајемо у првом слоју шест хиљада четиристо неурона, за други нам је довољан један неурон. Ширину вектора ограничавамо на осамдесет и учитавамо следеће слике. Слика 2.6: Обучаваое у прпграму Art Simulator Слика 2.7: Обучаваое у прпграму Art Simulator 4 468/09 495/09 28/08 18/09 69/09 20/

75 Лист/листова: 75/86 Слика 2.8: Обучаваое у прпграму Art Simulator Задатак 2.2 Овај део задатка је директно повезан са задатком број 6 из књиге Вештачке неуронске мреже Професора Зорана Миљковића и Професора Драгана Александрића. Из табеле на страни 1 узимамо десет улазних и десет излазних величина. Након одабира улазних и излазних величина, ради лакшег одређивања тежишних односа, вршимо њихово скалирање преко следећe формулe: Добијени резултати су дати у следећој табели: Улазне вредности Скаларне излазне вредности Излазне вредности Скаларне улазне вредности ,5 5,5 30,25 0, , , , ,5 42,25 0, , , , ,5 56,25 0, , , , ,5 72,25 0, , , , ,5 90,25 1 0, /09 495/09 28/08 18/09 69/09 20/

76 Izlazne vrednosti УНИВЕРЗИТЕТ У БЕОГРАДУ Лист/листова: 76/86 Grafički prikaz ulaznih i izlaznih skalarnih veličina Ulazne vrednosti Слика 2.9: График приказа улазних и излазних величина Након одабира улазних и излазних вредности и њиховог процесирања, вршимо селекцију неуронских структура које могу са највећом могућом тачношћу да дају одогварајуће скаларне вредности излазних вредносту у односу на унете улазне вредности. Испитали смо следеће мреже: 1[1] 1 1; 1[8] 1 1; 1[3-2] 2 1;1[8-4] 2 1; 1[8-3-2] 3 1; 1[8-4-3] 3 1. Резултати испитивања су нам показали да је обучавање дало задовољавајуће вредности. Вредности које су показале најприближније резултате дала је мрежа следећа мрежа: 1[3-2] /09 495/09 28/08 18/09 69/09 20/

77 Izlazne vrednosti УНИВЕРЗИТЕТ У БЕОГРАДУ Лист/листова: 77/86 Слика 2.10: Резултати пбучаваоа Улаз Добијено Очекивано 0 0, ,5 0, , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , ,8 Grafički prikaz ulaznih i izlaznih skalarnih veličina Ulazne vrednosti Слика 2.11: График приказа улазних и излазних величина 4 468/09 495/09 28/08 18/09 69/09 20/

78 Izlazne vrednosti УНИВЕРЗИТЕТ У БЕОГРАДУ Лист/листова: 78/86 Слика 2.12: Резултати пбучаваоа Улаз Добијено Очекивано 0 0, ,5 0, , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , ,8 Grafički prikaz ulaznih i izlaznih skalarnih veličina Ulazne vrednosti Слика 2.13: График приказа улазних и излазних величина 4 468/09 495/09 28/08 18/09 69/09 20/

79 Izlazne vrednosti УНИВЕРЗИТЕТ У БЕОГРАДУ Лист/листова: 79/86 Слика 2.14: Резултати пбучаваоа Улаз Добијено Очекивано 0 0, ,5 0, , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , ,8 Grafički prikaz ulaznih i izlaznih skalarnih veličina Ulazne vrednosti Слика 2.15: График приказа улазних и излазних величина 4 468/09 495/09 28/08 18/09 69/09 20/

80 Izlazne vrednosti УНИВЕРЗИТЕТ У БЕОГРАДУ Лист/листова: 80/86 Слика 2.16: Резултати обучавања Улаз Добијено Очекивано 0 0,517 0,5 0, , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , ,8 Grafički prikaz ulaznih i izlaznih skalarnih veličina Ulazne vrednosti Слика 2.17: График приказа улазних и излазних величина 4 468/09 495/09 28/08 18/09 69/09 20/

81 Izlazne vrednosti УНИВЕРЗИТЕТ У БЕОГРАДУ Лист/листова: 81/86 Слика 2.18: Резултати пбучаваоа Улаз Добијено Очекивано 0 0,517 0,5 0, , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , ,8 Grafički prikaz ulaznih i izlaznih skalarnih veličina Ulazne vrednosti Слика 2.19: График приказа улазних и излазних величина 4 468/09 495/09 28/08 18/09 69/09 20/

82 Izlazne vrednosti УНИВЕРЗИТЕТ У БЕОГРАДУ Лист/листова: 82/86 Слика 2.20: Резултати пбучаваоа Улаз Добијено Очекивано 0 0,512 0,5 0, , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , ,8 Grafički prikaz ulaznih i izlaznih skalarnih veličina Ulazne vrednosti Слика 2.21: График приказа улазних и излазних величина 4 468/09 495/09 28/08 18/09 69/09 20/

Предмет: Задатак 4: Слика 1.0

Предмет: Задатак 4: Слика 1.0 Лист/листова: 1/1 Задатак 4: Задатак 4.1.1. Слика 1.0 x 1 = x 0 + x x = v x t v x = v cos θ y 1 = y 0 + y y = v y t v y = v sin θ θ 1 = θ 0 + θ θ = ω t θ 1 = θ 0 + ω t x 1 = x 0 + v cos θ t y 1 = y 0 +

Διαβάστε περισσότερα

САДРЖАЈ ЗАДАТАК 1...

САДРЖАЈ ЗАДАТАК 1... Лист/листова: 1/1 САДРЖАЈ ЗАДАТАК 1... 1.1.1. Математички доказ закона кретања мобилног робота 1.1.2. Кретање робота по трајекторији... Транслаторно кретање... Кретање по трајекторији ромбоидног облика...

Διαβάστε περισσότερα

2. Наставни колоквијум Задаци за вежбање ОЈЛЕРОВА МЕТОДА

2. Наставни колоквијум Задаци за вежбање ОЈЛЕРОВА МЕТОДА . колоквијум. Наставни колоквијум Задаци за вежбање У свим задацима се приликом рачунања добија само по једна вредност. Одступање појединачне вредности од тачне вредности је апсолутна грешка. Вредност

Διαβάστε περισσότερα

θ = rt Sl r КОМПЈУТЕРСКА СИМУЛАЦИЈА И ВЕШТАЧКА ИНТЕЛИГЕНЦИЈА Лист/листова: 1/45 ЗАДАТАК 4 Задатак 4.1.1

θ = rt Sl r КОМПЈУТЕРСКА СИМУЛАЦИЈА И ВЕШТАЧКА ИНТЕЛИГЕНЦИЈА Лист/листова: 1/45 ЗАДАТАК 4 Задатак 4.1.1 И ВЕШТАЧКА ИНТЕЛИГЕНЦИЈА Лист/листова: 1/45 ЗАДАТАК 4 Задатак 4.1.1 Математички доказ изведен је на основу постављања робота у произвољан положај и одабира произвољне референтне тачке кретања из које се

Διαβάστε περισσότερα

1. Математички доказ закона кретања мобилног робота

1. Математички доказ закона кретања мобилног робота Лист/листова: 1/1 1. Математички доказ закона кретања мобилног робота У нашем случају усвојен је модел кретања робота на основу пређеног пута (одометрија). У овом моделу управљање u(t) је дефинисано пређеним

Διαβάστε περισσότερα

налазе се у диелектрику, релативне диелектричне константе ε r = 2, на међусобном растојању 2 a ( a =1cm

налазе се у диелектрику, релативне диелектричне константе ε r = 2, на међусобном растојању 2 a ( a =1cm 1 Два тачкаста наелектрисања 1 400 p и 100p налазе се у диелектрику релативне диелектричне константе ε на међусобном растојању ( 1cm ) као на слици 1 Одредити силу на наелектрисање 3 100p када се оно нађе:

Διαβάστε περισσότερα

1.2. Сличност троуглова

1.2. Сличност троуглова математик за VIII разред основне школе.2. Сличност троуглова Учили смо и дефиницију подударности два троугла, као и четири правила (теореме) о подударности троуглова. На сличан начин наводимо (без доказа)

Διαβάστε περισσότερα

5.2. Имплицитни облик линеарне функције

5.2. Имплицитни облик линеарне функције математикa за VIII разред основне школе 0 Слика 6 8. Нацртај график функције: ) =- ; ) =,5; 3) = 0. 9. Нацртај график функције и испитај њен знак: ) = - ; ) = 0,5 + ; 3) =-- ; ) = + 0,75; 5) = 0,5 +. 0.

Διαβάστε περισσότερα

Положај сваке тачке кружне плоче је одређен са поларним координатама r и ϕ.

Положај сваке тачке кружне плоче је одређен са поларним координатама r и ϕ. VI Савијање кружних плоча Положај сваке тачке кружне плоче је одређен са поларним координатама и ϕ слика 61 Диференцијална једначина савијања кружне плоче је: ( ϕ) 1 1 w 1 w 1 w Z, + + + + ϕ ϕ K Пресечне

Διαβάστε περισσότερα

Анализа Петријевих мрежа

Анализа Петријевих мрежа Анализа Петријевих мрежа Анализа Петријевих мрежа Мере се: Својства Петријевих мрежа: Досежљивост (Reachability) Проблем досежљивости се састоји у испитивању да ли се може достићи неко, жељено или нежељено,

Διαβάστε περισσότερα

Теорија електричних кола

Теорија електричних кола др Милка Потребић, ванредни професор, Теорија електричних кола, вежбе, Универзитет у Београду Електротехнички факултет, 7. Теорија електричних кола i i i Милка Потребић др Милка Потребић, ванредни професор,

Διαβάστε περισσότερα

предмет МЕХАНИКА 1 Студијски програми ИНДУСТРИЈСКО ИНЖЕЊЕРСТВО ДРУМСКИ САОБРАЋАЈ II ПРЕДАВАЊЕ УСЛОВИ РАВНОТЕЖЕ СИСТЕМА СУЧЕЉНИХ СИЛА

предмет МЕХАНИКА 1 Студијски програми ИНДУСТРИЈСКО ИНЖЕЊЕРСТВО ДРУМСКИ САОБРАЋАЈ II ПРЕДАВАЊЕ УСЛОВИ РАВНОТЕЖЕ СИСТЕМА СУЧЕЉНИХ СИЛА Висока техничка школа струковних студија у Нишу предмет МЕХАНИКА 1 Студијски програми ИНДУСТРИЈСКО ИНЖЕЊЕРСТВО ДРУМСКИ САОБРАЋАЈ II ПРЕДАВАЊЕ УСЛОВИ РАВНОТЕЖЕ СИСТЕМА СУЧЕЉНИХ СИЛА Садржај предавања: Систем

Διαβάστε περισσότερα

г) страница aa и пречник 2RR описаног круга правилног шестоугла јесте рац. бр. јесу самерљиве

г) страница aa и пречник 2RR описаног круга правилног шестоугла јесте рац. бр. јесу самерљиве в) дијагонала dd и страница aa квадрата dd = aa aa dd = aa aa = није рац. бр. нису самерљиве г) страница aa и пречник RR описаног круга правилног шестоугла RR = aa aa RR = aa aa = 1 јесте рац. бр. јесу

Διαβάστε περισσότερα

СИСТЕМ ЛИНЕАРНИХ ЈЕДНАЧИНА С ДВЕ НЕПОЗНАТЕ

СИСТЕМ ЛИНЕАРНИХ ЈЕДНАЧИНА С ДВЕ НЕПОЗНАТЕ СИСТЕМ ЛИНЕАРНИХ ЈЕДНАЧИНА С ДВЕ НЕПОЗНАТЕ 8.. Линеарна једначина с две непознате Упознали смо појам линеарног израза са једном непознатом. Изрази x + 4; (x 4) + 5; x; су линеарни изрази. Слично, линеарни

Διαβάστε περισσότερα

ЛИНЕАРНА ФУНКЦИЈА. k, k 0), осна и централна симетрија и сл. 2, x 0. У претходном примеру неке функције су линеарне а неке то нису.

ЛИНЕАРНА ФУНКЦИЈА. k, k 0), осна и централна симетрија и сл. 2, x 0. У претходном примеру неке функције су линеарне а неке то нису. ЛИНЕАРНА ФУНКЦИЈА 5.. Функција = a + b Функционалне зависности су веома значајне и са њиховим применама често се сусрећемо. Тако, већ су нам познате директна и обрнута пропорционалност ( = k; = k, k ),

Διαβάστε περισσότερα

ОБЛАСТИ: 1) Тачка 2) Права 3) Криве другог реда

ОБЛАСТИ: 1) Тачка 2) Права 3) Криве другог реда ОБЛАСТИ: ) Тачка ) Права Jov@soft - Март 0. ) Тачка Тачка је дефинисана (одређена) у Декартовом координатном систему са своје две коодринате. Примери: М(5, ) или М(-, 7) или М(,; -5) Jov@soft - Март 0.

Διαβάστε περισσότερα

Република Србија МИНИСТАРСТВО ПРОСВЕТЕ, НАУКЕ И ТЕХНОЛОШКОГ РАЗВОЈА ЗАВОД ЗА ВРЕДНОВАЊЕ КВАЛИТЕТА ОБРАЗОВАЊА И ВАСПИТАЊА МАТЕМАТИКА ТЕСТ

Република Србија МИНИСТАРСТВО ПРОСВЕТЕ, НАУКЕ И ТЕХНОЛОШКОГ РАЗВОЈА ЗАВОД ЗА ВРЕДНОВАЊЕ КВАЛИТЕТА ОБРАЗОВАЊА И ВАСПИТАЊА МАТЕМАТИКА ТЕСТ Република Србија МИНИСТАРСТВО ПРОСВЕТЕ, НАУКЕ И ТЕХНОЛОШКОГ РАЗВОЈА ЗАВОД ЗА ВРЕДНОВАЊЕ КВАЛИТЕТА ОБРАЗОВАЊА И ВАСПИТАЊА МАТЕМАТИКА ТЕСТ УПУТСТВО ЗА ОЦЕЊИВАЊЕ ОБАВЕЗНО ПРОЧИТАТИ ОПШТА УПУТСТВА 1. Сваки

Διαβάστε περισσότερα

Први корак у дефинисању случајне променљиве је. дефинисање и исписивање свих могућих eлементарних догађаја.

Први корак у дефинисању случајне променљиве је. дефинисање и исписивање свих могућих eлементарних догађаја. СЛУЧАЈНА ПРОМЕНЉИВА Једнодимензионална случајна променљива X је пресликавање у коме се сваки елементарни догађај из простора елементарних догађаја S пресликава у вредност са бројне праве Први корак у дефинисању

Διαβάστε περισσότερα

Упутство за избор домаћих задатака

Упутство за избор домаћих задатака Упутство за избор домаћих задатака Студент од изабраних задатака области Математике 2: Комбинаторика, Вероватноћа и статистика бира по 20 задатака. Студент може бирати задатке помоћу програмског пакета

Διαβάστε περισσότερα

b) Израз за угиб дате плоче, ако се користи само први члан реда усвојеног решења, је:

b) Израз за угиб дате плоче, ако се користи само први члан реда усвојеног решења, је: Пример 1. III Савијање правоугаоних плоча За правоугаону плочу, приказану на слици, одредити: a) израз за угиб, b) вредност угиба и пресечних сила у тачки 1 ако се користи само први члан реда усвојеног

Διαβάστε περισσότερα

7. ЈЕДНОСТАВНИЈЕ КВАДРАТНЕ ДИОФАНТОВE ЈЕДНАЧИНЕ

7. ЈЕДНОСТАВНИЈЕ КВАДРАТНЕ ДИОФАНТОВE ЈЕДНАЧИНЕ 7. ЈЕДНОСТАВНИЈЕ КВАДРАТНЕ ДИОФАНТОВE ЈЕДНАЧИНЕ 7.1. ДИОФАНТОВА ЈЕДНАЧИНА ху = n (n N) Диофантова једначина ху = n (n N) има увек решења у скупу природних (а и целих) бројева и њено решавање није проблем,

Διαβάστε περισσότερα

РЕШЕЊА ЗАДАТАКА - IV РАЗЕД 1. Мањи број: : x,

РЕШЕЊА ЗАДАТАКА - IV РАЗЕД 1. Мањи број: : x, РЕШЕЊА ЗАДАТАКА - IV РАЗЕД 1. Мањи број: : x, Већи број: 1 : 4x + 1, (4 бода) Њихов збир: 1 : 5x + 1, Збир умањен за остатак: : 5x = 55, 55 : 5 = 11; 11 4 = ; + 1 = 45; : x = 11. Дакле, први број је 45

Διαβάστε περισσότερα

TAЧКАСТА НАЕЛЕКТРИСАЊА

TAЧКАСТА НАЕЛЕКТРИСАЊА TЧКАСТА НАЕЛЕКТРИСАЊА Два тачкаста наелектрисања оптерећена количинама електрицитета и налазе се у вакууму као што је приказано на слици Одредити: а) Вектор јачине електростатичког поља у тачки А; б) Електрични

Διαβάστε περισσότερα

Писмени испит из Метода коначних елемената

Писмени испит из Метода коначних елемената Београд,.0.07.. За приказани билинеарни коначни елемент (Q8) одредити вектор чворног оптерећења услед задатог линијског оптерећења p. Користити природни координатни систем (ξ,η).. На слици је приказан

Διαβάστε περισσότερα

ВИСОКА ТЕХНИЧКА ШКОЛА СТРУКОВНИХ СТУДИЈА У НИШУ

ВИСОКА ТЕХНИЧКА ШКОЛА СТРУКОВНИХ СТУДИЈА У НИШУ ВИСОКА ТЕХНИЧКА ШКОЛА СТРУКОВНИХ СТУДИЈА У НИШУ предмет: ОСНОВИ МЕХАНИКЕ студијски програм: ЗАШТИТА ЖИВОТНЕ СРЕДИНЕ И ПРОСТОРНО ПЛАНИРАЊЕ ПРЕДАВАЊЕ БРОЈ 2. Садржај предавања: Систем сучељних сила у равни

Διαβάστε περισσότερα

Вектори vs. скалари. Векторске величине се описују интензитетом и правцем. Примери: Померај, брзина, убрзање, сила.

Вектори vs. скалари. Векторске величине се описују интензитетом и правцем. Примери: Померај, брзина, убрзање, сила. Вектори 1 Вектори vs. скалари Векторске величине се описују интензитетом и правцем Примери: Померај, брзина, убрзање, сила. Скаларне величине су комплетно описане само интензитетом Примери: Температура,

Διαβάστε περισσότερα

6.2. Симетрала дужи. Примена

6.2. Симетрала дужи. Примена 6.2. Симетрала дужи. Примена Дата је дуж АВ (слика 22). Тачка О је средиште дужи АВ, а права је нормална на праву АВ(p) и садржи тачку О. p Слика 22. Права назива се симетрала дужи. Симетрала дужи је права

Διαβάστε περισσότερα

АТ-5 Вештачке неуронске мреже Проф. др Зоран Миљковић Методе одлучивања 1/35

АТ-5 Вештачке неуронске мреже Проф. др Зоран Миљковић Методе одлучивања 1/35 АТ-5 Вештачке неуронске мреже Проф. др Зоран Миљковић Методе одлучивања 1/35 Вештачке неуронске мреже Деф: Неуронска мрежа је парадигма вештачке интелигенције која се дефинише као конективни модел за резоновање

Διαβάστε περισσότερα

Теорија електричних кола

Теорија електричних кола Др Милка Потребић, ванредни професор, Теорија електричних кола, вежбе, Универзитет у Београду Електротехнички факултет, 7. Теорија електричних кола Милка Потребић Др Милка Потребић, ванредни професор,

Διαβάστε περισσότερα

Република Србија МИНИСТАРСТВО ПРОСВЕТЕ, НАУКЕ И ТЕХНОЛОШКОГ РАЗВОЈА ЗАВОД ЗА ВРЕДНОВАЊЕ КВАЛИТЕТА ОБРАЗОВАЊА И ВАСПИТАЊА

Република Србија МИНИСТАРСТВО ПРОСВЕТЕ, НАУКЕ И ТЕХНОЛОШКОГ РАЗВОЈА ЗАВОД ЗА ВРЕДНОВАЊЕ КВАЛИТЕТА ОБРАЗОВАЊА И ВАСПИТАЊА Република Србија МИНИСТАРСТВО ПРОСВЕТЕ, НАУКЕ И ТЕХНОЛОШКОГ РАЗВОЈА ЗАВОД ЗА ВРЕДНОВАЊЕ КВАЛИТЕТА ОБРАЗОВАЊА И ВАСПИТАЊА ЗАВРШНИ ИСПИТ У ОСНОВНОМ ОБРАЗОВАЊУ И ВАСПИТАЊУ школска 0/06. година ТЕСТ МАТЕМАТИКА

Διαβάστε περισσότερα

Tестирање хипотеза. 5.час. 30. март Боjана Тодић Статистички софтвер март / 10

Tестирање хипотеза. 5.час. 30. март Боjана Тодић Статистички софтвер март / 10 Tестирање хипотеза 5.час 30. март 2016. Боjана Тодић Статистички софтвер 2 30. март 2016. 1 / 10 Монте Карло тест Монте Карло методе су методе код коjих се употребљаваjу низови случаjних броjева за извршење

Διαβάστε περισσότερα

2.3. Решавање линеарних једначина с једном непознатом

2.3. Решавање линеарних једначина с једном непознатом . Решимо једначину 5. ( * ) + 5 + Провера: + 5 + 0 5 + 5 +. + 0. Број је решење дате једначине... Реши једначину: ) +,5 ) + ) - ) - -.. Да ли су следеће једначине еквивалентне? Провери решавањем. ) - 0

Διαβάστε περισσότερα

Република Србија МИНИСТАРСТВО ПРОСВЕТЕ, НАУКЕ И ТЕХНОЛОШКОГ РАЗВОЈА ЗАВОД ЗА ВРЕДНОВАЊЕ КВАЛИТЕТА ОБРАЗОВАЊА И ВАСПИТАЊА

Република Србија МИНИСТАРСТВО ПРОСВЕТЕ, НАУКЕ И ТЕХНОЛОШКОГ РАЗВОЈА ЗАВОД ЗА ВРЕДНОВАЊЕ КВАЛИТЕТА ОБРАЗОВАЊА И ВАСПИТАЊА Република Србија МИНИСТАРСТВО ПРОСВЕТЕ, НАУКЕ И ТЕХНОЛОШКОГ РАЗВОЈА ЗАВОД ЗА ВРЕДНОВАЊЕ КВАЛИТЕТА ОБРАЗОВАЊА И ВАСПИТАЊА ПРОБНИ ЗАВРШНИ ИСПИТ школска 016/017. година ТЕСТ МАТЕМАТИКА УПУТСТВО ЗА ПРЕГЛЕДАЊЕ

Διαβάστε περισσότερα

4.4. Паралелне праве, сечица. Углови које оне одређују. Углови са паралелним крацима

4.4. Паралелне праве, сечица. Углови које оне одређују. Углови са паралелним крацима 50. Нацртај било које унакрсне углове. Преношењем утврди однос унакрсних углова. Какво тврђење из тога следи? 51. Нацртај угао чија је мера 60, а затим нацртај њему унакрсни угао. Колика је мера тог угла?

Διαβάστε περισσότερα

1. Модел кретања (1.1)

1. Модел кретања (1.1) 1. Модел кретања Кинематика, у најопштијој формулацији, може да буде дефинисана као геометрија кретања. Другим речима, применом основног апарата математичке анализе успостављају се зависности између елементарних

Διαβάστε περισσότερα

Република Србија МИНИСТАРСТВО ПРОСВЕТЕ, НАУКЕ И ТЕХНОЛОШКОГ РАЗВОЈА ЗАВОД ЗА ВРЕДНОВАЊЕ КВАЛИТЕТА ОБРАЗОВАЊА И ВАСПИТАЊА ТЕСТ МАТЕМАТИКА

Република Србија МИНИСТАРСТВО ПРОСВЕТЕ, НАУКЕ И ТЕХНОЛОШКОГ РАЗВОЈА ЗАВОД ЗА ВРЕДНОВАЊЕ КВАЛИТЕТА ОБРАЗОВАЊА И ВАСПИТАЊА ТЕСТ МАТЕМАТИКА Република Србија МИНИСТАРСТВО ПРОСВЕТЕ, НАУКЕ И ТЕХНОЛОШКОГ РАЗВОЈА ЗАВОД ЗА ВРЕДНОВАЊЕ КВАЛИТЕТА ОБРАЗОВАЊА И ВАСПИТАЊА ТЕСТ МАТЕМАТИКА УПУТСТВО ЗА ОЦЕЊИВАЊЕ ОБАВЕЗНО ПРОЧИТАТИ ОПШТА УПУТСТВА 1. Сваки

Διαβάστε περισσότερα

КРУГ. У свом делу Мерење круга, Архимед је први у историји математике одрeдио приближну вред ност броја π а тиме и дужину кружнице.

КРУГ. У свом делу Мерење круга, Архимед је први у историји математике одрeдио приближну вред ност броја π а тиме и дужину кружнице. КРУГ У свом делу Мерење круга, Архимед је први у историји математике одрeдио приближну вред ност броја π а тиме и дужину кружнице. Архимед (287-212 г.п.н.е.) 6.1. Централни и периферијски угао круга Круг

Διαβάστε περισσότερα

7.3. Површина правилне пирамиде. Површина правилне четворостране пирамиде

7.3. Површина правилне пирамиде. Површина правилне четворостране пирамиде математик за VIII разред основне школе 4. Прво наћи дужину апотеме. Како је = 17 cm то је тражена површина P = 18+ 4^cm = ^4+ cm. 14. Основа четворостране пирамиде је ромб чије су дијагонале d 1 = 16 cm,

Διαβάστε περισσότερα

ПОВРШИНа ЧЕТВОРОУГЛОВА И ТРОУГЛОВА

ПОВРШИНа ЧЕТВОРОУГЛОВА И ТРОУГЛОВА ПОВРШИНа ЧЕТВОРОУГЛОВА И ТРОУГЛОВА 1. Допуни шта недостаје: а) 5m = dm = cm = mm; б) 6dm = m = cm = mm; в) 7cm = m = dm = mm. ПОЈАМ ПОВРШИНЕ. Допуни шта недостаје: а) 10m = dm = cm = mm ; б) 500dm = a

Διαβάστε περισσότερα

8.2 ЛАБОРАТОРИЈСКА ВЕЖБА 2 Задатак вежбе: Израчунавање фактора појачања мотора напонским управљањем у отвореној повратној спрези

8.2 ЛАБОРАТОРИЈСКА ВЕЖБА 2 Задатак вежбе: Израчунавање фактора појачања мотора напонским управљањем у отвореној повратној спрези Регулциј електромоторних погон 8 ЛАБОРАТОРИЈСКА ВЕЖБА Здтк вежбе: Изрчунвње фктор појчњ мотор нпонским упрвљњем у отвореној повртној спрези Увод Преносн функциј мотор којим се нпонски упрвљ Кд се з нулте

Διαβάστε περισσότερα

& 2. Брзина. (слика 3). Током кратког временског интервала Δt тачка пређе пут Δs и изврши елементарни (бесконачно мали) померај Δ r

& 2. Брзина. (слика 3). Током кратког временског интервала Δt тачка пређе пут Δs и изврши елементарни (бесконачно мали) померај Δ r &. Брзина Да би се окарактерисало кретање материјалне тачке уводи се векторска величина брзина, коју одређује како интензитет кретања тако и његов правац и смер у датом моменту времена. Претпоставимо да

Διαβάστε περισσότερα

6.5 Површина круга и његових делова

6.5 Површина круга и његових делова 7. Тетива је једнака полупречнику круга. Израчунај дужину мањег одговарајућег лука ако је полупречник 2,5 сm. 8. Географска ширина Београда је α = 44 47'57", а полупречник Земље 6 370 km. Израчунај удаљеност

Διαβάστε περισσότερα

Вежба 4. Графика. Наредба има облик plot(x,y) Аргументи x и y су вектори, који морају имати исти број елемената.

Вежба 4. Графика. Наредба има облик plot(x,y) Аргументи x и y су вектори, који морају имати исти број елемената. Вежба Графика У МATLAB-у постоји много команди за цртање графика. Изглед графика може се подешавати произвољним избором боје, дебљине и врсте линија, уношењем мреже, наслова, коментара и слично. У овој

Διαβάστε περισσότερα

Ваљак. cm, а површина осног пресека 180 cm. 252π, 540π,... ТРЕБА ЗНАТИ: ВАЉАК P=2B + M V= B H B= r 2 p M=2rp H Pосн.пресека = 2r H ЗАДАЦИ:

Ваљак. cm, а површина осног пресека 180 cm. 252π, 540π,... ТРЕБА ЗНАТИ: ВАЉАК P=2B + M V= B H B= r 2 p M=2rp H Pосн.пресека = 2r H ЗАДАЦИ: Ваљак ВАЉАК P=B + M V= B H B= r p M=rp H Pосн.пресека = r H. Површина омотача ваљка је π m, а висина ваљка је два пута већа од полупрчника. Израчунати запремину ваљка. π. Осни пресек ваљка је квадрат површине

Διαβάστε περισσότερα

2. EЛЕМЕНТАРНЕ ДИОФАНТОВЕ ЈЕДНАЧИНЕ

2. EЛЕМЕНТАРНЕ ДИОФАНТОВЕ ЈЕДНАЧИНЕ 2. EЛЕМЕНТАРНЕ ДИОФАНТОВЕ ЈЕДНАЧИНЕ 2.1. МАТЕМАТИЧКИ РЕБУСИ Најједноставније Диофантове једначине су математички ребуси. Метод разликовања случајева код ових проблема се показује плодоносним, јер је раздвајање

Διαβάστε περισσότερα

Семинарски рад из линеарне алгебре

Семинарски рад из линеарне алгебре Универзитет у Београду Машински факултет Докторске студије Милош Живановић дипл. инж. Семинарски рад из линеарне алгебре Београд, 6 Линеарна алгебра семинарски рад Дата је матрица: Задатак: a) Одредити

Διαβάστε περισσότερα

Република Србија МИНИСТАРСТВО ПРОСВЕТЕ И НАУКЕ ЗАВОД ЗА ВРЕДНОВАЊЕ КВАЛИТЕТА ОБРАЗОВАЊА И ВАСПИТАЊА

Република Србија МИНИСТАРСТВО ПРОСВЕТЕ И НАУКЕ ЗАВОД ЗА ВРЕДНОВАЊЕ КВАЛИТЕТА ОБРАЗОВАЊА И ВАСПИТАЊА Република Србија МИНИСТАРСТВО ПРОСВЕТЕ И НАУКЕ ЗАВОД ЗА ВРЕДНОВАЊЕ КВАЛИТЕТА ОБРАЗОВАЊА И ВАСПИТАЊА ЗАВРШНИ ИСПИТ НА КРАЈУ ОСНОВНОГ ОБРАЗОВАЊА И ВАСПИТАЊА школска 011/01. година ТЕСТ МАТЕМАТИКА УПУТСТВО

Διαβάστε περισσότερα

ВЕЖБЕ ИЗ ОСНОВА РАЧУНАРСКЕ ТЕХНИКЕ 1

ВЕЖБЕ ИЗ ОСНОВА РАЧУНАРСКЕ ТЕХНИКЕ 1 ВЕЖБЕ ИЗ ОСНОВА РАЧУНАРСКЕ ТЕХНИКЕ ВЕРЗИЈА. Електротехнички факултет Универзитета у Београду Основи рачунарске технике АНАЛИЗА И СИНТЕЗА КОМБИНАЦИОНИХ ПРЕКИДАЧКИХ МРЕЖА Анализа комбинационих мрежа је поступак

Διαβάστε περισσότερα

Факултет организационих наука Центар за пословно одлучивање. PROMETHEE (Preference Ranking Organization Method for Enrichment Evaluation)

Факултет организационих наука Центар за пословно одлучивање. PROMETHEE (Preference Ranking Organization Method for Enrichment Evaluation) Факултет организационих наука Центар за пословно одлучивање PROMETHEE (Preference Ranking Organization Method for Enrichment Evaluation) Студија случаја D-Sight Консултантске услуге за Изградња брзе пруге

Διαβάστε περισσότερα

Република Србија МИНИСТАРСТВО ПРОСВЕТЕ, НАУКЕ И ТЕХНОЛОШКОГ РАЗВОЈА ЗАВОД ЗА ВРЕДНОВАЊЕ КВАЛИТЕТА ОБРАЗОВАЊА И ВАСПИТАЊА

Република Србија МИНИСТАРСТВО ПРОСВЕТЕ, НАУКЕ И ТЕХНОЛОШКОГ РАЗВОЈА ЗАВОД ЗА ВРЕДНОВАЊЕ КВАЛИТЕТА ОБРАЗОВАЊА И ВАСПИТАЊА Република Србија МИНИСТАРСТВО ПРОСВЕТЕ, НАУКЕ И ТЕХНОЛОШКОГ РАЗВОЈА ЗАВОД ЗА ВРЕДНОВАЊЕ КВАЛИТЕТА ОБРАЗОВАЊА И ВАСПИТАЊА ЗАВРШНИ ИСПИТ НА КРАЈУ ОСНОВНОГ ОБРАЗОВАЊА И ВАСПИТАЊА школска 013/014. година ТЕСТ

Διαβάστε περισσότερα

ТРАПЕЗ РЕГИОНАЛНИ ЦЕНТАР ИЗ ПРИРОДНИХ И ТЕХНИЧКИХ НАУКА У ВРАЊУ. Аутор :Петар Спасић, ученик 8. разреда ОШ 8. Октобар, Власотинце

ТРАПЕЗ РЕГИОНАЛНИ ЦЕНТАР ИЗ ПРИРОДНИХ И ТЕХНИЧКИХ НАУКА У ВРАЊУ. Аутор :Петар Спасић, ученик 8. разреда ОШ 8. Октобар, Власотинце РЕГИОНАЛНИ ЦЕНТАР ИЗ ПРИРОДНИХ И ТЕХНИЧКИХ НАУКА У ВРАЊУ ТРАПЕЗ Аутор :Петар Спасић, ученик 8. разреда ОШ 8. Октобар, Власотинце Ментор :Криста Ђокић, наставник математике Власотинце, 2011. године Трапез

Διαβάστε περισσότερα

Република Србија МИНИСТАРСТВО ПРОСВЕТЕ И НАУКЕ ЗАВОД ЗА ВРЕДНОВАЊЕ КВАЛИТЕТА ОБРАЗОВАЊА И ВАСПИТАЊА

Република Србија МИНИСТАРСТВО ПРОСВЕТЕ И НАУКЕ ЗАВОД ЗА ВРЕДНОВАЊЕ КВАЛИТЕТА ОБРАЗОВАЊА И ВАСПИТАЊА Тест Математика Република Србија МИНИСТАРСТВО ПРОСВЕТЕ И НАУКЕ ЗАВОД ЗА ВРЕДНОВАЊЕ КВАЛИТЕТА ОБРАЗОВАЊА И ВАСПИТАЊА ЗАВРШНИ ИСПИТ НА КРАЈУ ОСНОВНОГ ОБРАЗОВАЊА И ВАСПИТАЊА школска 00/0. година ТЕСТ МАТЕМАТИКА

Διαβάστε περισσότερα

3.1. Однос тачке и праве, тачке и равни. Одређеност праве и равни

3.1. Однос тачке и праве, тачке и равни. Одређеност праве и равни ТАЧКА. ПРАВА. РАВАН Талес из Милета (624 548. пре н. е.) Еуклид (330 275. пре н. е.) Хилберт Давид (1862 1943) 3.1. Однос тачке и праве, тачке и равни. Одређеност праве и равни Настанак геометрије повезује

Διαβάστε περισσότερα

Република Србија МИНИСТАРСТВО ПРОСВЕТЕ, НАУКЕ И ТЕХНОЛОШКОГ РАЗВОЈА ЗАВОД ЗА ВРЕДНОВАЊЕ КВАЛИТЕТА ОБРАЗОВАЊА И ВАСПИТАЊА

Република Србија МИНИСТАРСТВО ПРОСВЕТЕ, НАУКЕ И ТЕХНОЛОШКОГ РАЗВОЈА ЗАВОД ЗА ВРЕДНОВАЊЕ КВАЛИТЕТА ОБРАЗОВАЊА И ВАСПИТАЊА Република Србија МИНИСТАРСТВО ПРОСВЕТЕ, НАУКЕ И ТЕХНОЛОШКОГ РАЗВОЈА ЗАВОД ЗА ВРЕДНОВАЊЕ КВАЛИТЕТА ОБРАЗОВАЊА И ВАСПИТАЊА ЗАВРШНИ ИСПИТ У ОСНОВНОМ ОБРАЗОВАЊУ И ВАСПИТАЊУ школска 014/01. година ТЕСТ МАТЕМАТИКА

Διαβάστε περισσότερα

Хомогена диференцијална једначина је она која може да се напише у облику: = t( x)

Хомогена диференцијална једначина је она која може да се напише у облику: = t( x) ДИФЕРЕНЦИЈАЛНЕ ЈЕДНАЧИНЕ Штa треба знати пре почетка решавања задатака? Врсте диференцијалних једначина. ДИФЕРЕНЦИЈАЛНА ЈЕДНАЧИНА КОЈА РАЗДВАЈА ПРОМЕНЉИВЕ Код ове методе поступак је следећи: раздвојити

Διαβάστε περισσότερα

Писмени испит из Теорије површинских носача. 1. За континуалну плочу приказану на слици одредити угиб и моменте савијања у означеним тачкама.

Писмени испит из Теорије површинских носача. 1. За континуалну плочу приказану на слици одредити угиб и моменте савијања у означеним тачкама. Београд, 24. јануар 2012. 1. За континуалну плочу приказану на слици одредити угиб и моменте савијања у означеним тачкама. dpl = 0.2 m P= 30 kn/m Линијско оптерећење се мења по синусном закону: 2. За плочу

Διαβάστε περισσότερα

Испитвање тока функције

Испитвање тока функције Милош Станић Техничка школа Ужицe 7/8 Испитвање тока функције Испитивање тока функције y f подразумева да се аналитичким путем дође до сазнања о понашању функције, као и њеним значајним тачкама у координантном

Διαβάστε περισσότερα

6.1. Осна симетрија у равни. Симетричност двеју фигура у односу на праву. Осна симетрија фигуре

6.1. Осна симетрија у равни. Симетричност двеју фигура у односу на праву. Осна симетрија фигуре 0 6.. Осна симетрија у равни. Симетричност двеју фигура у односу на праву. Осна симетрија фигуре У обичном говору се често каже да су неки предмети симетрични. Примери таквих објеката, предмета, геометријских

Διαβάστε περισσότερα

Република Србија МИНИСТАРСТВО ПРОСВЕТЕ, НАУКЕ И ТЕХНОЛОШКОГ РАЗВОЈА ЗАВОД ЗА ВРЕДНОВАЊЕ КВАЛИТЕТА ОБРАЗОВАЊА И ВАСПИТАЊА

Република Србија МИНИСТАРСТВО ПРОСВЕТЕ, НАУКЕ И ТЕХНОЛОШКОГ РАЗВОЈА ЗАВОД ЗА ВРЕДНОВАЊЕ КВАЛИТЕТА ОБРАЗОВАЊА И ВАСПИТАЊА Република Србија МИНИСТАРСТВО ПРОСВЕТЕ, НАУКЕ И ТЕХНОЛОШКОГ РАЗВОЈА ЗАВОД ЗА ВРЕДНОВАЊЕ КВАЛИТЕТА ОБРАЗОВАЊА И ВАСПИТАЊА ЗАВРШНИ ИСПИТ НА КРАЈУ ОСНОВНОГ ОБРАЗОВАЊА И ВАСПИТАЊА школска 01/01. година ТЕСТ

Διαβάστε περισσότερα

10.3. Запремина праве купе

10.3. Запремина праве купе 0. Развијени омотач купе је исечак чији је централни угао 60, а тетива која одговара том углу је t. Изрази површину омотача те купе у функцији од t. 0.. Запремина праве купе. Израчунај запремину ваљка

Διαβάστε περισσότερα

Осцилације система са једним степеном слободе кретања

Осцилације система са једним степеном слободе кретања 03-ec-18 Осцилације система са једним степеном слободе кретања Опруга Принудна сила F(t) Вискозни пригушивач ( дампер ) 1 Принудна (пертурбациона) сила опруга Реституциона сила (сила еластичног отпора)

Διαβάστε περισσότερα

Једна од централних идеја рачунарства Метода која решавање проблема своди на решавање проблема мање димензије

Једна од централних идеја рачунарства Метода која решавање проблема своди на решавање проблема мање димензије Рекурзија Једна од централних идеја рачунарства Метода која решавање проблема своди на решавање проблема мање димензије Рекурзивна функција (неформално) је функција која у својој дефиницији има позив те

Διαβάστε περισσότερα

Универзитет у Крагујевцу Факултет за машинство и грађевинарство у Краљеву Катедра за основне машинске конструкције и технологије материјала

Универзитет у Крагујевцу Факултет за машинство и грађевинарство у Краљеву Катедра за основне машинске конструкције и технологије материјала Теоријски део: Вежба број ТЕРМИЈСКА AНАЛИЗА. Термијска анализа је поступак који је 903.год. увео G. Tamman за добијање криве хлађења(загревања). Овај поступак заснива се на принципу промене топлотног садржаја

Διαβάστε περισσότερα

Република Србија МИНИСТАРСТВО ПРОСВЕТЕ И НАУКЕ ЗАВОД ЗА ВРЕДНОВАЊЕ КВАЛИТЕТА ОБРАЗОВАЊА И ВАСПИТАЊА

Република Србија МИНИСТАРСТВО ПРОСВЕТЕ И НАУКЕ ЗАВОД ЗА ВРЕДНОВАЊЕ КВАЛИТЕТА ОБРАЗОВАЊА И ВАСПИТАЊА Република Србија МИНИСТАРСТВО ПРОСВЕТЕ И НАУКЕ ЗАВОД ЗА ВРЕДНОВАЊЕ КВАЛИТЕТА ОБРАЗОВАЊА И ВАСПИТАЊА ЗАВРШНИ ИСПИТ НА КРАЈУ ОСНОВНОГ ОБРАЗОВАЊА И ВАСПИТАЊА школска 2011/2012. година ТЕСТ 3 МАТЕМАТИКА УПУТСТВО

Διαβάστε περισσότερα

Слика 1. Слика 1.2 Слика 1.1

Слика 1. Слика 1.2 Слика 1.1 За случај трожичног вода приказаног на слици одредити: а Вектор магнетне индукције у тачкама А ( и ( б Вектор подужне силе на проводник са струјом Систем се налази у вакууму Познато је: Слика Слика Слика

Διαβάστε περισσότερα

Висока техничка школа струковних студија Београд Математика 2 Интервали поверења и линеарна регресија предавач: др Мићо Милетић

Висока техничка школа струковних студија Београд Математика 2 Интервали поверења и линеарна регресија предавач: др Мићо Милетић Математика Интервали поверења и линеарна регресија предавач: др Мићо Милетић Интервали поверења Тачкасте оцене параметара основног скупа могу се сматрати као приликом обраде узорка. Њихов недостатак је

Διαβάστε περισσότερα

МАТРИЧНА АНАЛИЗА КОНСТРУКЦИЈА

МАТРИЧНА АНАЛИЗА КОНСТРУКЦИЈА Београд, 21.06.2014. За штап приказан на слици одредити најмању вредност критичног оптерећења P cr користећи приближан поступак линеаризоване теорије другог реда и: а) и један елемент, слика 1, б) два

Διαβάστε περισσότερα

АНАЛОГНА ЕЛЕКТРОНИКА ЛАБОРАТОРИЈСКЕ ВЕЖБЕ

АНАЛОГНА ЕЛЕКТРОНИКА ЛАБОРАТОРИЈСКЕ ВЕЖБЕ ЕЛЕКТРОТЕХНИЧКИ ФАКУЛТЕТ У БЕОГРАДУ КАТЕДРА ЗА ЕЛЕКТРОНИКУ АНАЛОГНА ЕЛЕКТРОНИКА ЛАБОРАТОРИЈСКЕ ВЕЖБЕ ВЕЖБА БРОЈ 2 ПОЈАЧАВАЧ СНАГЕ У КЛАСИ Б 1. 2. ИМЕ И ПРЕЗИМЕ БР. ИНДЕКСА ГРУПА ОЦЕНА ДАТУМ ВРЕМЕ ДЕЖУРНИ

Διαβάστε περισσότερα

Количина топлоте и топлотна равнотежа

Количина топлоте и топлотна равнотежа Количина топлоте и топлотна равнотежа Топлота и количина топлоте Топлота је један од видова енергије тела. Енергија коју тело прими или отпушта у топлотним процесима назива се количина топлоте. Количина

Διαβάστε περισσότερα

Нумеричко решавање парцијалних диференцијалних једначина и интегралних једначина

Нумеричко решавање парцијалних диференцијалних једначина и интегралних једначина Нумеричко решавање парцијалних диференцијалних једначина и интегралних једначина Метода мреже за Дирихлеове проблеме Метода мреже се приближно решавају диференцијалне једначине тако што се диференцијална

Διαβάστε περισσότερα

6.3. Паралелограми. Упознајмо још нека својства паралелограма: ABD BCD (УСУ), одакле је: а = c и b = d. Сл. 23

6.3. Паралелограми. Упознајмо још нека својства паралелограма: ABD BCD (УСУ), одакле је: а = c и b = d. Сл. 23 6.3. Паралелограми 27. 1) Нацртај паралелограм чији је један угао 120. 2) Израчунај остале углове тог четвороугла. 28. Дат је паралелограм (сл. 23), при чему је 0 < < 90 ; c и. c 4 2 β Сл. 23 1 3 Упознајмо

Διαβάστε περισσότερα

Аксиоме припадања. Никола Томовић 152/2011

Аксиоме припадања. Никола Томовић 152/2011 Аксиоме припадања Никола Томовић 152/2011 Павле Васић 104/2011 1 Шта је тачка? Шта је права? Шта је раван? Да бисмо се бавили геометријом (и не само геометријом), морамо увести основне појмове и полазна

Διαβάστε περισσότερα

ИЗВОД ИЗ ИЗВЕШТАЈА О ЦЕНАМА КОМУНАЛНИХ УСЛУГА - УДРУЖЕЊЕ ЗА КОМУНАЛНЕ ДЕЛАТНОСТИ -

ИЗВОД ИЗ ИЗВЕШТАЈА О ЦЕНАМА КОМУНАЛНИХ УСЛУГА - УДРУЖЕЊЕ ЗА КОМУНАЛНЕ ДЕЛАТНОСТИ - ИЗВОД ИЗ ИЗВЕШТАЈА О ЦЕНАМА КОМУНАЛНИХ УСЛУГА - УДРУЖЕЊЕ ЗА КОМУНАЛНЕ ДЕЛАТНОСТИ - ЦЕНЕ ПРОИЗВОДЊЕ И ДИСТРИБУЦИЈЕ ВОДЕ И ЦЕНЕ САКУПЉАЊА, ОДВОђЕЊА И ПРЕЧИШЋАВАЊА ОТПАДНИХ ВОДА НА НИВОУ ГРУПАЦИЈЕ ВОДОВОДА

Διαβάστε περισσότερα

8. ПИТАГОРИНА ЈЕДНАЧИНА х 2 + у 2 = z 2

8. ПИТАГОРИНА ЈЕДНАЧИНА х 2 + у 2 = z 2 8. ПИТАГОРИНА ЈЕДНАЧИНА х + у = z Један од најзанимљивијих проблема теорије бројева свакако је проблем Питагориних бројева, тј. питање решења Питагорине Диофантове једначине. Питагориним бројевима или

Διαβάστε περισσότερα

РЕШЕНИ ЗАДАЦИ СА РАНИЈЕ ОДРЖАНИХ КЛАСИФИКАЦИОНИХ ИСПИТА

РЕШЕНИ ЗАДАЦИ СА РАНИЈЕ ОДРЖАНИХ КЛАСИФИКАЦИОНИХ ИСПИТА РЕШЕНИ ЗАДАЦИ СА РАНИЈЕ ОДРЖАНИХ КЛАСИФИКАЦИОНИХ ИСПИТА 006. Задатак. Одредити вредност израза: а) : за, и 69 0, ; б) 9 а) Како је за 0 и 0 дати израз идентички једнак изразу,, : : то је за дате вредности,

Διαβάστε περισσότερα

4. Троугао. (II део) 4.1. Појам подударности. Основна правила подударности троуглова

4. Троугао. (II део) 4.1. Појам подударности. Основна правила подударности троуглова 4 Троугао (II део) Хилберт Давид, немачки математичар и логичар Велики углед у свету Хилберту је донело дело Основи геометрије (1899), у коме излаже еуклидску геометрију на аксиоматски начин Хилберт Давид

Διαβάστε περισσότερα

Универзитет у Београду, Саобраћајни факултет Предмет: Паркирање. 1. вежба

Универзитет у Београду, Саобраћајни факултет Предмет: Паркирање. 1. вежба Универзитет у Београду, Саобраћајни факултет Предмет: Паркирање ОРГАНИЗАЦИЈА ПАРКИРАЛИШТА 1. вежба Место за паркирање (паркинг место) Део простора намењен, технички опремљен и уређен за паркирање једног

Διαβάστε περισσότερα

Вежба Графика У Octave постоји много команди за цртање графика. Изглед графика може се подешавати произвољним избором боје, дебљине и врсте линија, уношењем мреже, наслова, коментара и слично. У овој вежби

Διαβάστε περισσότερα

Универзитет у Београду Машински факултет

Универзитет у Београду Машински факултет Универзитет у Београду Машински факултет Дипломске академске студије МОДУЛ ЗА ПРОИЗВОДНО МАШИНСТВО ИНТЕЛИГЕНТНИ ТЕХНОЛОШКИ СИСТЕМИ П Р О Ј Е К А Т Оцена проjeктног задатка: Потпис наставника: Предметни

Διαβάστε περισσότερα

Школска 2010/2011 ДОКТОРСКЕ АКАДЕМСКЕ СТУДИЈЕ

Школска 2010/2011 ДОКТОРСКЕ АКАДЕМСКЕ СТУДИЈЕ Школска 2010/2011 ДОКТОРСКЕ АКАДЕМСКЕ СТУДИЈЕ Прва година ИНФОРМАТИЧКЕ МЕТОДЕ У БИОМЕДИЦИНСКИМ ИСТРАЖИВАЊИМА Г1: ИНФОРМАТИЧКЕ МЕТОДЕ У БИОМЕДИЦИНСКИМ ИСТРАЖИВАЊИМА 10 ЕСПБ бодова. Недељно има 20 часова

Διαβάστε περισσότερα

ТЕСТ МАТЕМАТИКА УПУТСТВО ЗА ПРЕГЛЕДАЊЕ

ТЕСТ МАТЕМАТИКА УПУТСТВО ЗА ПРЕГЛЕДАЊЕ Република Србија МИНИСТАРСТВО ПРОСВЕТЕ, НАУКЕ И ТЕХНОЛОШКОГ РАЗВОЈА ЗАВОД ЗА ВРЕДНОВАЊЕ КВАЛИТЕТА ОБРАЗОВАЊА И ВАСПИТАЊА ТЕСТ МАТЕМАТИКА ПРИЈЕМНИ ИСПИТ ЗА УЧЕНИКЕ СА ПОСЕБНИМ СПОСОБНОСТИМА ЗА ИНФОРМАТИКУ

Διαβάστε περισσότερα

L кплп (Калем у кплу прпстпперипдичне струје)

L кплп (Калем у кплу прпстпперипдичне струје) L кплп (Калем у кплу прпстпперипдичне струје) i L u=? За коло са слике кроз калем ппзнате позната простопериодична струја: индуктивности L претпоставићемо да протиче i=i m sin(ωt + ψ). Услед променљиве

Διαβάστε περισσότερα

Математика Тест 3 Кључ за оцењивање

Математика Тест 3 Кључ за оцењивање Математика Тест 3 Кључ за оцењивање ОПШТЕ УПУТСТВО ЗА ОЦЕЊИВАЊЕ Кључ за оцењивање дефинише начин на који се оцењује сваки поједини задатак. У општим упутствима за оцењивање дефинисане су оне ситуације

Διαβάστε περισσότερα

ЗБИРКА РЕШЕНИХ ЗАДАТАКА ЗА ПРИЈЕМНИ ИСПИТ ИЗ МАТЕМАТИКЕ

ЗБИРКА РЕШЕНИХ ЗАДАТАКА ЗА ПРИЈЕМНИ ИСПИТ ИЗ МАТЕМАТИКЕ Универзитет у Крагујевцу Машински факултет Краљево ЗБИРКА РЕШЕНИХ ЗАДАТАКА ЗА ПРИЈЕМНИ ИСПИТ ИЗ МАТЕМАТИКЕ Краљево, март 011. године 1 Публикација Збирка решених задатака за пријемни испит из математике

Διαβάστε περισσότερα

Катедра за електронику, Основи електронике

Катедра за електронику, Основи електронике Лабораторијске вежбе из основа електронике, 13. 7. 215. Презиме, име и број индекса. Трајање испита: 12 минута Тест за лабораторијске вежбе 1 2 3 4 5 6 7 8 9 1 11 12 13 14 15 16 17 5 1 5 1 5 5 2 3 5 1

Διαβάστε περισσότερα

Cook-Levin: SAT је NP-комплетан. Теодор Најдан Трифунов 305M/12

Cook-Levin: SAT је NP-комплетан. Теодор Најдан Трифунов 305M/12 Cook-Levin: SAT је NP-комплетан Теодор Најдан Трифунов 305M/12 1 Основни појмови Недетерминистичка Тјурингова машина (НТМ) је уређена седморка M = (Q, Σ, Γ, δ, q 0,, ) Q коначан скуп стања контролног механизма

Διαβάστε περισσότερα

МАТЕМАТИЧКИ ЛИСТ 2017/18. бр. LII-3

МАТЕМАТИЧКИ ЛИСТ 2017/18. бр. LII-3 МАТЕМАТИЧКИ ЛИСТ 07/8. бр. LII- РЕЗУЛТАТИ, УПУТСТВА ИЛИ РЕШЕЊА ЗАДАТАКА ИЗ РУБРИКЕ ЗАДАЦИ ИЗ МАТЕМАТИКЕ . III разред. Обим правоугаоника је 6cm + 4cm = cm + 8cm = 0cm. Обим троугла је 7cm + 5cm + cm =

Διαβάστε περισσότερα

ЗБИРКА ЗАДАТАКА ИЗ МАТЕМАТИКЕ СА РЕШЕНИМ ПРИМЕРИМА, са додатком теорије

ЗБИРКА ЗАДАТАКА ИЗ МАТЕМАТИКЕ СА РЕШЕНИМ ПРИМЕРИМА, са додатком теорије ГРАЂЕВИНСКА ШКОЛА Светог Николе 9 Београд ЗБИРКА ЗАДАТАКА ИЗ МАТЕМАТИКЕ СА РЕШЕНИМ ПРИМЕРИМА са додатком теорије - за II разред IV степен - Драгана Радовановић проф математике Београд СТЕПЕНОВАЊЕ И КОРЕНОВАЊЕ

Διαβάστε περισσότερα

ЗАШТИТА ПОДАТАКА Шифровање јавним кључем и хеш функције. Diffie-Hellman размена кључева

ЗАШТИТА ПОДАТАКА Шифровање јавним кључем и хеш функције. Diffie-Hellman размена кључева ЗАШТИТА ПОДАТАКА Шифровање јавним кључем и хеш функције Diffie-Hellman размена кључева Преглед Биће објашњено: Diffie-Hellman размена кључева 2/13 Diffie-Hellman размена кључева први алгоритам са јавним

Διαβάστε περισσότερα

Скупови (наставак) Релације. Професор : Рака Јовановић Асиситент : Јелена Јовановић

Скупови (наставак) Релације. Професор : Рака Јовановић Асиситент : Јелена Јовановић Скупови (наставак) Релације Професор : Рака Јовановић Асиситент : Јелена Јовановић Дефиниција дуалне скуповне формуле За скуповне формулу f, која се састоји из једног или више скуповних симбола и њихових

Διαβάστε περισσότερα

Факултет организационих наука Центар за пословно одлучивање. Откривање законитости у подацима 3 Вештачке неуронске мреже

Факултет организационих наука Центар за пословно одлучивање. Откривање законитости у подацима 3 Вештачке неуронске мреже Факултет организационих наука Центар за пословно одлучивање Откривање законитости у подацима 3 Вештачке неуронске мреже 1 П7: ВНМ О ВНМ Архитектуре ВНМ ВНМ апликације 2 EXPERT GDSS EXPERT SUPPORT? Модел

Διαβάστε περισσότερα

ТРЕЋЕ ОТВОРЕНО ПРВЕНСТВО СРБИЈЕ У РЕШАВАЊУ ОПТИМИЗАТОРА 29. НОВЕМБАР ДЕЦЕМБАР ГОДИНЕ

ТРЕЋЕ ОТВОРЕНО ПРВЕНСТВО СРБИЈЕ У РЕШАВАЊУ ОПТИМИЗАТОРА 29. НОВЕМБАР ДЕЦЕМБАР ГОДИНЕ ТРЕЋЕ ОТВОРЕНО ПРВЕНСТВО СРБИЈЕ У РЕШАВАЊУ ОПТИМИЗАТОРА 29. НОВЕМБАР - 12. ДЕЦЕМБАР 2010. ГОДИНЕ http://puzzleserbia.com/ ДРУГА НЕДЕЉА (6.12. - 12.12.) 7. СУДОКУ АЈНЦ 8. ПЕНТОМИНО УКРШТЕНИЦА 9. ШАХОВСКЕ

Διαβάστε περισσότερα

ПРИЈЕМНИ ИСПИТ. Јун 2003.

ПРИЈЕМНИ ИСПИТ. Јун 2003. Природно-математички факултет 7 ПРИЈЕМНИ ИСПИТ Јун 00.. Одредити све вредности параметра m за које су оба решења једначине x x + m( m 4) = 0 (a) реална; (b) реална и позитивна. Решење: (а) [ 5, + (б) [

Διαβάστε περισσότερα

Разлика потенцијала није исто што и потенцијална енергија. V = V B V A = PE / q

Разлика потенцијала није исто што и потенцијална енергија. V = V B V A = PE / q Разлика потенцијала Разлика потенцијала између тачака A и B се дефинише као промена потенцијалне енергије (крајња минус почетна вредност) када се наелектрисање q помера из тачке A утачку B подељена са

Διαβάστε περισσότερα

Математички модел осциловања система кугли око равнотежног положаја под утицајем гравитационог поља

Математички модел осциловања система кугли око равнотежног положаја под утицајем гравитационог поља Универзитет у Машински факултет Београду Математички модел осциловања система кугли око равнотежног положаја под утицајем гравитационог поља -семинарски рад- ментор: Александар Томић Милош Живановић 65/

Διαβάστε περισσότερα

1. 2. МЕТОД РАЗЛИКОВАЊА СЛУЧАЈЕВА 1

1. 2. МЕТОД РАЗЛИКОВАЊА СЛУЧАЈЕВА 1 1. 2. МЕТОД РАЗЛИКОВАЊА СЛУЧАЈЕВА 1 Метод разликовања случајева је један од најексплоатисанијих метода за решавање математичких проблема. У теорији Диофантових једначина он није свемогућ, али је сигурно

Διαβάστε περισσότερα

Динамика. Описује везу између кретања објекта и сила које делују на њега. Закони класичне динамике важе:

Динамика. Описује везу између кретања објекта и сила које делују на њега. Закони класичне динамике важе: Њутнови закони 1 Динамика Описује везу између кретања објекта и сила које делују на њега. Закони класичне динамике важе: када су објекти довољно велики (>димензија атома) када се крећу брзином много мањом

Διαβάστε περισσότερα

Штампарске грешке у петом издању уџбеника Основи електротехнике, 1. део, Електростатика

Штампарске грешке у петом издању уџбеника Основи електротехнике, 1. део, Електростатика Штампарске грешке у петом издању уџбеника Основи електротехнике део Страна пасус први ред треба да гласи У четвртом делу колима променљивих струја Штампарске грешке у четвртом издању уџбеника Основи електротехнике

Διαβάστε περισσότερα

Скрипта ријешених задатака са квалификационих испита 2010/11 г.

Скрипта ријешених задатака са квалификационих испита 2010/11 г. Скрипта ријешених задатака са квалификационих испита 00/ г Универзитет у Бањој Луци Електротехнички факултет Др Момир Ћелић Др Зоран Митровић Иван-Вања Бороја Садржај Квалификациони испит одржан 9 јуна

Διαβάστε περισσότερα

Закони термодинамике

Закони термодинамике Закони термодинамике Први закон термодинамике Први закон термодинамике каже да додавање енергије систему може бити утрошено на: Вршење рада Повећање унутрашње енергије Први закон термодинамике је заправо

Διαβάστε περισσότερα