Centar za sportsku ishranu i suplementaciju

Transcript

1 Medicinski aspekti, ishrana i suplementacijau borilačkim sportovima Dr Ivana Baralić Centar za sportsku ishranu i suplementaciju

2 Borilački sportovi Borilačkisportovi na programu Letnjih olimpijskih igara: Boks Džudo Rvanje Tekvondo Sport koji je kandidat za Letnje olimpijske igre: Karate Sportovi snage Sportovi sa ograničenjem telesne mase

3 Sportovi snage Snaga je važna karakteristika mnogih sportova. Trening sa opterećenjem ć Pravilna ishrana igra važnu ulogu u toku trenažnog procesa sa otporom. Ona treba da: obezbedi b dovoljno energije za treninge sa otporom i druge sport specifične č treninge omogući dobar oporavak posle treniga nadoknada glikogena i tečnosti omogući promociju adaptacije na trening uključujući hipertrofiju mišića uz g p j p j g j j p j adekvatan unos proteina.

4 Uobičajene teme vezane za ishranu Telesna građa Trening Takmičenje sportovi snage ć dž b Povećanje i održavanje bezmasne mase. Dostizanje adekvatnog procenta masti u skladu sa sportom i u skladu sa dobrim zdravljem.

5 Uobičajene teme vezane za ishranu Telesna građa Trening Takmičenje sportovi snage Unos adekvatne dk količine kl č energije za treninge sa otporom i druge sport specifične č treninge Unos optimalne količine proteina u strateškom trenutku da bi se postigao optimalni prirast bezmasne telesne mase nakod treninga opterećenjem. Postignuti adekvatni unos ugljenih hidrata u strateškom trenutku da bi se obezbedila energija. Postići raznovrsnost i umerenost u izboru hrane da bi se postigla zdrava i nutrijentima bogata ishrana. Adekvatno korišćenje suplemenata i sportske hrane sa ciljem podrške sportisti da postigne ciljeve ishrane i treninga Izbeći suplementaciju sa visokim rizikom kontaminacije zabranjenim supstancama.

6 Uobičajene teme vezane za ishranu Telesna građa Trening Takmičenje sportovi snage b k d k č k k č ld ć l k ć d b Obrok pred takmičenje i tokom takmičenja: sledeći generalne preporuke postići dobru hidriranost, energetski unos i komfor.

7

8 Da li su diuretici dozvoljeni za smanjenje telesne mase u fazi priprema za takmičenje? 93% A. Dozvoljeni su B. Nisu dozvoljeni 7% Dozvoljeni su Nisu dozvoljeni

9 Tehnike za smanjenje telesne težine Sauna Gumeno odelo Restrikcija tečnosti Restrikcija hrane Gladovanje Povraćanje Laksativi Diuretici

10 Kako izgleda Lista zabranjenih zabranjenih doping sredstava? SUPSTANCE I METODE UVEK ZABRANJENE (na takmičenju i izvan takmičenja) ZABRANjENE SUPSTANCE S0. LEKOVI U KLINIČKIM ISPITIVANJIMA S1. ANABOLIČKI STEROIDI S2. PEPTIDNI HORMONI,FAKTORI RASTA I SRODNE SUPSTANCE S3. BETA 2 AGONISTI S4. HORMONI I METABOLIČKI MODULATORI S5. DIURETICI I DRUGI MASKIRAJUĆI AGENSI ZABRANJENI METODI M1. POBOLJŠANJE TRANSPORTA KISEONIKA M2. HEMIJSKE I FIZIČKE MANIPULACIJE M3. GENSKI DOPING SUPSTANCE I METODE ZABRANJENE NA TAKMIČENJU S6. STIMULANSI S7. NARKOTICI S8. KANABINOIDI S9.GLUKOKORTIKOSTEROIDI SUPSTANCE ZABRANJENE U ODREĐENIM SPORTOVIMA P1. ALKOHOL P2. BETA BLOKATORI

11 Zastupljenost nedozvoljenih supstanci kod pozitivnih sportista S5. Diuretici i drugi maskirajući agensi Total Furosemid Hidrohlortiazid 2 2 Amilorid 1 1 Kanrenon 1 1 Kanabinoidi, % Beta blokatori, 1.52% Anabolički agensi, 50.00% Stimulansi, 13.64% Diuretici i drugi maskirajući agensi, 16.67% Beta 2 agonisti, 1.52%

12

13 Dopingovani sportisti po sportovima 2012 američki fudbal, 4.44% tenis, 2.22% džokeji, 2.22% kik boks, 2.22% hokej na ledu, 2.22% biciklizam, 4.44% džudo, 2.22% veslanje, 2.22% 22% atletika, 6.67% 67% bob, b 2.22% 22% bodibilding, bodifitnes, % boks, 11.11% rvanje, 13.33% 33% dizanje tegova, 4.44% fudbal, 2.22% rukomet, 11.11% ragbi 13, 4.44% košarka, 6.67% kajak/kanu, 2.22% karate, 2.22%

14 U deset godina postojanja ADAS, koji sport je imao najviše jiš doping pozitivnih ii ih sportista? A. Rvanje B. Bodibilding C. Rukomet D. Al Atletika E. Biciklizam 67% 33% 0% 0% 0% Rvanje Bodibilding Rukomet Atletika Biciklizam

15

16 Iskustva CIS a

17 Rvanje i skidanje TT Ispitanici: 430 rvača sa fakulteta: Smanjenje telesne mase: gubitak do <4,5 kg TT, više od 100 puta 35% ispitanika gubitak 5-9 kg, puta 22% ispitanika MAX gubitak - 22,7 kg Primenjivane metode: Restrikcije hrane i tečnosti Preznojavanja su široko korišćena Gladovanje 1x nedeljno- 50% ispitanika Mali broj rvača je koristio laksative, povraćanje i diuretike. Steen i Brownell, 1990

18 Rvanje i skidanje TT Ispitanici: 741 rvač sa ukupno 43 fakulteta Gubitak telesne amse: Srednji nedeljni gubitak bio je 2,9 kg (4,3% telesne mase) Srednja vrednost smanjenja TM u toku sezone bio je 53kg 5,3 Primenjivane metode: Postepena dijeta i vežbanje Manje prijavljenih slučajeva izgladnjivanja i povraćanja Manje su korišćeni diuretici, laksantna sredstva i odela za preznojavanje. j Oppliger i sar. 2003

19 Fiziološke posledice dehidracije Termoregulatorna funkcija Smanjuje toleranciju na toplotu i vreme vežbanja za koje dolazi do iscrpljenosti Kardiovaskularna funkcija Dovodi do smanjenja udarnog volumena, ubrzava rad srca, povećava sistemsku vaskularnu rezistenciju, moguće je smanjenje količine krvi koje srce obezbeđuje telu i smanjenje arterijskog pritiska Mišićna funkcija Smanjuje perfuziju krvi, povećava temperaturu mišića, povećava ć nivo razgradnje glikogena i nivo laktata, t javljaju j se grčevi mišića Gastrointestinalna funkcija

20 Psihološke posledice dehidracije 1. Narušava 2. Smanjuje motivaciju za mentalno/spoznajni učinak vežbanjem Donošenje odluka Sposobnost računanja 3. Pojačava subjektivni osećaj Kratkotrajno pamćenje zamora Sposobnost za koncentraciju 4. Smanjuje vreme do nastanka Opreznost zamora Vizuelno-motorno praćenje Vreme odziva Koordinacija

21

22 Akutni efekti dehidratacije i restrikcije unosa hrane na sportske sposobnosti Smatra se da ozbiljna dehidratacija predstavlja niz rizika po zdravlje sportiste. t Rizik ik je povezan sa stepenom gubitka tečnosti č ti i načinom na kji koji se došlo do tog stanja. Dokazi o akutnom opadanju sportskih sposobnosti nakon postizanje težine nisu konzistentni. Izgleda da dehidratacija ne utiče na maksimalnu mišićnu snagu i sposobnost, a može čak doći i do povećanja sposobnosti odupiranja sili gravitacije (npr. kod skokova) ili snage izražene na telesnu masu nakon dehidratacije izazvane postizanjem težine. Nasuprot tome, gubitak telesne mase izgleda da više utičenamišićnu izdržljivost i produženu anaerobnu ili aerobnu sposobnost, posebno kad se primeni restrikcija unosa energije ili kombinuje sa dehidratacijom. Praktična sportska ishrana Lousie Burke

23 Efekti dugoročnih strategija postizanja težine na sportsku tk sposobnost Smanjujese j metabolizam mirovanja (RMR) Sniženje nivoa seksualnih hormona Smanjene sportske performanse Anemija Hronična dehidracija Pad imuniteta Gastrointestinalni problemi Povrede tokom treninga i takmičenja Pad koncentracije, glavobolje i pospanost Nedovoljan oporavak izmedju aktivnosti Osećajć umora i stresa kji koji ne prolazi Ženska sportska trijada

24 Dostizanje ciljne težine ima prednosti: Pad sportskih sposobnosti izazvan dehidratacijom i pražnjenjem energetskih rezervi varira u zavisnosti od tipa i frekvencije aktivnosti, i sredine u kojoj se aktivnost odvija. Sportovi kod kojih postizanje težine može imati manje posledica su oni koji kratko traju i zasnovani su na snazi, izvode seu hladnom okruženju i bez čestihh izvođenja. đ U nekoliko sportova postoje značajne mogućnosti za oporavak nakon kontrolnog merenja. U većini ovih sportova, apsolutna sposobnost nije od presudne važnosti. Uspeh se procenjuje u poređenju sa drugim takmičarima. U nekim sportovima postoji svega nekoliko kategorija, pa je ponekad jedini izbor sportisti da smanji telesnu masu. Najzad, istorija slučajeva nekad pokazuje da najuspešniji sportisti postižu značajnu težinu.

25 Vodič za bezbednije postizanje telesne težine Razumeti potrebe i praksu sportske discipline (poznavanjepravilau pogledu ld kategorija i merenja) Razviti odnos i razumevanje sa sportistom koji postiže težinu (prethodne tehnike skidanja TT bez osuđivanja) Razviti dugoročni program kontrolisanja telesne mase za sportistu koji uključuje razuman izbor težinske kategorije Fino doterati telesnu masu za 2 do 3% u danima ili u nedelji pre takmičenja (akutni gubitak 1kg neposredno pre takmičenja pomoću dijete, restrikcije soli, blagog, ograničenja unosa vode) Dobar oporavak u periodu između kontrolnog merenja i takmičenja (potpuna hidacija i punjenje energetskih deopa sa lako dostupnim ugljenim hidratima) Učestaliji manji obroci u toku dana

26 Nutritivne potrebe Borilački sportovi

27 Nutritivne potrebe Adekvatni energetski unos Adekvatni unos proteina Pravovremeni unos nutrijenata Hidracija Siguran način dostizanja ciljne telesne težine Oporavak

28 Energetske potrebe Telesne kompozicije Tipa treninga Intenziteta treninga Trajanja treninga Učestalosti treninga

29 Energija i fizička aktivnost Fosfogeni energetski sistem Mišićne rezerve adenozin trifosfata i fosfokreatina koriste se kao izvor energije za pojedinačni napor i brzo se obnavljaju između tih napora. Glikoliza Značajan deo energije za kratke aktivnosti visokog intenziteta dobija se anaerobnim razlaganjem glukoze glikolizom. Učešće glikolize u dobijanju energije povećava se sa povećanjemtrajanjać j j napora.

30 Potrebe za ugljenim hidratima Borilački sportovi

31 Potrebe sportista koji se bave borilačkim sportovima za ugljenim hidratima su: A. 3 g/kg 5g/kg B. 5 g/kg 7g/kg C. 6 g/kg 10g/kg D. 10 g/kg 12 g/kg 67% 25% 8% 0% 3 g/kg 5g/kg 5 g/kg 7g/kg 6 g/kg 10g/kg 10 g/kg 12 g/kg

32 Unos ugljenih hidrata Mnogisportisti smatraju da ugljeni gj hidrati nemaju značaja u njihovoj ishrani, što je pogrešno!!! Ukupan unos ugljenih hidrata 5 7 g/kg Pre izavremetreninga Omogućava većiradu setovima vežbi koji se ponavljaju, povećanje broja ponavljanja, povećava učinak na sledećem treningu. Strategije koje osiguravaju adekvatnu snabdevenost mišića ugljenim hidratima, omogućavaju sportistima snage da treniraju napornije i očuvajuboljutehnikutokom celog treninga. Naročitoč korisno kod treninga sa opterećenjemć koji traju od 60 do 90 min.

33 Unos ugljenih hidrata Posle treninga Ugljeni hidrati, uneti posle treninga sa opterećenjem, imaju anaboličkiefekat. Unos ugljenih gj hidrata povećava sekreciju insulina koji smanjuje razlaganje proteina u mišićima, koje se normalno javlja za vreme treninga sa opterećenjem. Ali sami ugljeni hidrati nemaju uticaja na povećanje mišićne mase. Istovremeno unošenje ugljenih hidrata i proteina u kombinaciji iji sa treningom, povećavać mišićnu sintezu proteina i smanjuje razgradnju mišićnog tkiva više nego unošenje samih proteina.

34 Potrebe za proteinima Borilački sportovi

35 Faktori koji utiču na metabolizam proteina Tip treninga Intenzitet treninga Trajanje j treninga Učestalost treninga Pol sportiste Godine sportiste Energetski unos i unos proteina Grandjean, AC. Am J Clin Nutr. 1989;49 (5):

36 Vežbanje i ishrana Trening sa otporom indukuje porast sinteze proteina mišićau periodu do 48h nakon treninga. Unos proteina tokom ovog perioda dodatno stimuluše sintezu proteina. Chesley et al., 1992 MacDougall et al., 1992, 1995 Biolo et al., 1995 Phillips et al., 1997 Welle et al., 1995,1998, Hasten, et al., 2001 Short et al., 2004 Sheffield-Moore et al., 2004 Neto balans proteina ostaje negativan u odsustvu unosa hrane!!! Da bi se mišićna masa povećala, uneta količina proteina mora biti veća od količine koja se razgradi i eliminiše putem urina, odnosno sportista mora da bude u pozitivnom azotnom balansu.

37 Dijetetska istraživanja Dnevni unos energije kcal kcal (48 kcal / kg) Proteini 18 % do 20 % ukupnog energetskog unosa (2 g 3 g/kg/dan) Ugljeni hidrati 40 % ukupnog energetskog g unosa (3g do 5 g/kg/dan) g Masti Težnja da se unosi što manje masti Mikronutrijenti Suboptimalni unos Fe, Ca, Mg, vitamina B6 ic Bodibilderke 2/3 manje cinka i kalcijuma

38 Uticaj ishrane na sintezu mišićnih proteina Najznačajniji faktori ishrane u pogleduunosaproteinauključuju: unos adekvatnih količina proteina u cilju obezbeđenja pozitivnog proteinskog ti balansa vreme i učestalost unošenja proteina ti vrsta proteina koja se unosi

39 Potrebe sportista koji se bave borilačkim sportovima za proteinima su: A. 0.8 g/kg B. 1.2g/kg do 1.4 g/kg C. 1.5g/kg do 1.7 g/kg D. > 2.0 g/kg 50% 42% 8% 0% 0.8 g/kg 1.2g/kg do 1.4 g/kg 1.5g/kg do 1.7 g/kg > 2.0 g/kg

40 Potrebe za proteinima sportista

41 Dnevne potrebe za proteinima Zdrava odrasla osoba 0,8 g/kg telesne tl mase U periodu adolescencije 0,9 g/kg telesne mase Sportovi izdržljivosti 1,2 do 1,4 g/kg telesne mase Sportovi snage i brzine 1,5 do 1,7 g/kg telesne mase

42 Koja je optimalna količina proteina u pojedinačnoj dozi? 20g proteina je količina proteina koja maksimalno stimuliše sintezu proteina, ali se još uvek ne oksidiše i ne stimuliše produkciju ureje!!!

43 Koliko proteina? Moore et al., J.Physiol, 2009

44 Uticaj ishrane na sintezu mišićnih proteina Najznačajniji faktori ishrane u pogledu unosa proteina uključuju: unos adekvatnih dk tihkliči količina proteina ti u cilju obezbeđenja pozitivnog proteinskog balansa vremeiučestalost unošenja proteina vrsta proteina koja se unosi

45 Kada je najbolje konzumirati proteine cilju što većeg povećanja mišićne mase: A. Pre treninga 69% B. Posle treninga C. U toku treninga D. Pre i posle treninga 23% E. U toku i posle treninga 0% 0% 0% 8% Pre treninga Posle treninga U to oku treninga Pre i posle treninga U toku i posle treninga

46 Vreme unosa proteina Pre treninga 3 studije jedna pozitivna, dve negativne Tokom treninga Trening sa otporom 1 studija pozitivna Posle treninga Veliki broj studija sve su pokazale pozitivne rezultate

47 Unos proteina tokom vežbanja sa otporom Beelen et al., Am. J. Physiol., 2008.

48 Unos proteina posle treninga Dinamika pr roteina noge (μ μg min -1 x 100cc -1 ) Bazalna Rana Kasna oštećenje proteina sinteza proteina neto balans Sinteza proteina u nozi i čitavom telu i neto skladištenje proteina su veći kada se hranljive materije unesu neposredno nakon vežbanja nego kada se unesu 3h posle vežbanja Levenhagen et al., Am. J. Physiol., 2001.

49 Unos aminokiselina posle treninga

50 Uticaj ishrane na sintezu mišićnih proteina Najznačajniji faktori ishrane u pogledu unosa proteina uključuju: unosadekvatnih količinaproteina u ciljuobezbeđenja pozitivnog proteinskog balansa vremeiučestalost unošenja proteina vrsta proteina koja se unosi

51 Da li poreklo proteina utiče na sintezu mišića: A. Ne, svi proteininana isti način utiču na izgadnju mišića. Važno je uneti g B. 2. Proteini surutke više stimulišu sintezu proteina mišića u odnosu na proteine soje i mleka C. 3. Proteini surutke manje stimulišu sintezu proteina mišića u odnosu na proteine soje i mleka D. 4. Kazein je superiorniji u odnosu na ostale proteine Ne, svi proteini na isti na... 8% 92% 0% 0% 2. Proteini i surutke više s Proteini i surutke manje Kazein je superiorniji u...

52 Anaboličke osobine različitih proteina Proteini surutke su efikasniji u stimulaciji sinteze proteina mišića od proteina soje i kazeina i u mirovanju i posle treninga sa otporom.

53 Anaboličke osobine različitih proteina Pennings et al., Am J Clin Nutr, 2011 Bolje anaboličke karakteristike proteina surutke su posledica: Bž Brže digestije i apsorpcije Aminokiselinskog sastava (visok sadržaj leucina)

54 Koja vrsta proteina? Wilkinson et al., Am J Clin Nutr, 2007

55 Soja vs. mleko Ukupne AK Leucin

56 Anaboličke karakteristike leucina Proteini koji su bogati Leucinom više stimulišu anabolički odgovor skeletnih mišića Koopman et al., Am J Physiol, 2005

57 Optimalna strategija za unos proteina Dnevni unos viši odrda Staviti naglasak na životinjske izvore proteina bogate leucinom surutka Konzumirati proteine u dozama 20 25g po porciji za maksimalno povećanje odgovora Ravnomerno raspoređeni đ proteinski obroci Konzumiranje proteina tokom i naročito nakon vežbanja

58 Preporučeni unos makronutrijenata

59 Suplementacija Borilački sportovi

60 Koji suplementi mogu biti od koristi u borilačkim sportovima? A. Kreatin B. Beta alanin C. Proteini i surutke 36% D. Kofein E. L Karnitin F. Riboza Kreatin Beta alanin Proteini surutke 64% 0% 0% 0% 0% Kofein L Karnitin Riboza

61 Suplementacija Kreatin Beta alanin Bikarbonati/citrati i/ i i Proteini HMB

62 Cilj je povećanje: Suplementacija Snage Bezmasne telesne mase Produkcije sile Izdržljivosti kod vežbanja visokog intenziteta Veliki broj naučnih radova ukazuje da kreatin Veliki broj naučnih radova ukazuje da kreatin poboljšava adaptaciju na trening ovih specifičnih veština i sposobnosti.

63 Kreatin Mehanizam dejstva: Povećava sadržaj kreatin fosfata u mišićima, i omogućava bržu regeneraciju visokoenergetskog gjedinjenja j j ATP a. Povećava mišićnu masu i snagu tokom treninga sintezu glikogena g kapacitet fizičke aktivnosti toleranciju na trening poboljšava performanse kod fizičke aktivnosti visokog intenziteta kod produženog vežbanja koji uključuju kratke periode sprinta kod kratkotrajnog vežbanja visokog intenziteta sa kratkim periodima oporavka

64 15 dana suplementacije sa kreatinom 7 dana punjenje 7 dana doza održavanja Wingate test 30s Povećanje maksimalne snage za 12% Povećanje srednje snage za 10% 2 do 3 puta vise u odnosu na placebo grupu.

65 Beta alanin Acidoza

66 Beta alanin Ispitivan je uticaj beta alanina na : Snagu Aerobnu sposobnost Anaerobni prag Idžlji Izdržljivost kd kod produženog vežbanja visokog intenzitetai Kratkotrajno vezbanje visokog intenziteta sa kratkim periodima oporavka Pokazano je da suplementacija beta alaninom može da poveća performanse u borilačkim sportovima i u periodu treniranja i na samomtakmičenju takmičenju.

67 4 g dnevno, 8 nedelja 22 rvača, 15 fudbalera Testovi Test trista jardi Zgibovi Antropometrija Telesna masa Bezmasna telesna masa β Al i ć tk f i ti liš ć j β Alanin povećava sportske performanse i stimuliše povećanje bezmasne telesne mase kod utreniranih sportista. Ipak, režim treniranja može imati uticaj na efekte suplementacije.

68 16boksera amatera, 6 godina iskustva 4x1.5 g dnevno, 4 nedelje Simulirano takmicenje: 3 3 min runde, sa 60s pauze na vreći za udaranje, sa provodnikom sile. Svaka runda se sastoji od 2 min 50 standardnog udaranja vreće i zadnjih 10 s udaranja maksimalnom snagom, tokom kojih se meri sila i broj udaraca. Nivo laktata je povecan u suplementiranoj jgrupi. Srednja snaga i broj udarca u poslednjih 10 s je povećana u suplementiranoj grupi. Autori su zaključili da suplementacija beta alaninom povećava performanse kod boksera amatera i da ovaj protokol suplementacije može imati ergogeni potencijal i udrugim borilačkim sportovima.

69 Doziranje 2.4 do 6.4 g dnevno Podeljeno u 2 4 manje doze 4 do 6 nedelja Neželjena dejst a Neželjena dejstva Parestezije peckanje, trnjenje i neosetljivost kože Javljaju se obično posle visokih doza Simptomi nestaju posle 1 sata

70 Bikarbonati i citrati Bikarbonati i citrati kao ekstracelularni puferi smanjuju metaboličku tbličk acidozu nakon napornog vežbanja. Doziranje 0.3g/kg 3g/kgsode bikarbone 1 2h pre treninga/takmičenja. 0.5g/kg dnevno tokom 5 dana podeljeno u serije, da bi se postigao stabilniji porast puferskog kapaciteta krvi. Kod upotrebe bikarbonata i citrata postoji rizik od GIT tegoba, koji se može se smanjiti unosom velikih količina tečnosti >2 L.

71 9 džudista 3 serije specifičnog treninga, 5 minuta oporavka izmedju serija 0.3 g/kg bikarbonata 2 sata pre testa Suplementirani džudisti su bolje izveli specifični test. Pored toga, nivo lk laktata je bio veći u suplementiranoj grupi, što ukazuje da je bikarbonat puferovao kiselinu.

72 10 boksera amatera 2 bokserska meča 4 runde od tri minuta sa 1 minutom oporavka u sedećem stavu. 0.3 g/kg sode bikarbone ili placeba 90 minuta pre svakog meča. Suplementacija bikarbonatima poboljšava performanse kod kratkotrajnog vežbanja visokog intenziteta. Sa primenom bikarbonata, povećana je efikasnost udarca, što je vrlo primenljivo na borilačke sportove čiji uspeh zavisi od sposobnosti udarca I pogotka.

73 Whey u borilačkim sportovima Novi trenažni program Smanjen energetski unos Dijeta Izuzetna potrošnja Vegetarijanci Sportisti na rehabilitacijia Mladi sportisti koji rastu Korisni u cilju zadovoljenja povećanih potreba organizma za proteinima bez unosa nepotrebnih masti.

74 Proteini surutke Brže metabolišu i apsorbuju u odnosu na ostale proteina Bolje se mešaju sa tečnostima Visoko kvalitetni proteini Posle uzimanja proteinasurutke nivo aminokiselina u krvi brzo raste i stimuliše sintezu proteina više nego konzumiranje kazeina Odličan izvor aminokiselina razgranatog lanca (BCAA)

75 Kazein Potrebno je više vremena za metabolizam i apsorpciju kazeina u odnosu na proteine surutke. Manje stimuliše sintezu proteina u odnosu na proteine surutke. Ali, za razliku od surutke, smanjuje razgradnju proteina ima antikatabolički efekat Neki suplementi zbog ovih karakteristika sadrže kombinaciju proteina surutke i kazeina.

76 Aminokiseline razgranatog lanca (BCAA) Valin, Leucin i Izoleucin Koriste sa isključivo za sintezu tkivnih proteina Ne razgrađuju se u jetri EFEKAT Smatra se da BCAA imaju anabolički efekat aktivacijom različitih Smatra se da BCAA imaju anabolički efekat aktivacijom različitih enzima uključenih u incijaciju translacije ključni korak za sintezu proteina u miru inakon treninga sa opterećenjem. Poboljšava oporavak nakon treninga smanjenjem subjektivnog osecaja bola I smanjenjem oštećenja mišića.

77 ß-HIDROKSI ß-METILBUTIRAT EFEKAT Antikatabolički - smanjuje razlaganje proteina i ćelijska oštećenja ć koja se pojavljuju j kod izrazito it intenzivnog i vežbanja Povećava mišićnu masu i snagu u kombinaciji sa treningom sa opterećenjem Hidroksimetilbutirat ima bolji efekat kod početnika nego kod dobro utreniranih sportista Hidroksimetilbutirat može biti koristan u ranim fazama novog programa treniranja

78 ß-HIDROKSI ß-METILBUTIRAT DOZIRANJE 3 g na dan u tri podeljene doze od po 1 g Veće doze su neefikasne Pozitivni rezultati zabeleženi kod kraćih perioda suplementacije, od 2 do 4 nedelje, ali ne i nakon dužeg perioda primene, npr. 8 nedelja

79 Iskustva u CIS u Borilački sportovi

80 Iskustva u CIS u Grupa od 4 boksera: 1. TM 74.7 kg, boksuje u kategoriji do 75 kg 2. TM 65.3 kg, boksuje u kategoriji do 60 kg LASIX 3.TM 57.1 kg, boksuje u kategoriji do 52kg 4.TM 63.5 kg, boksuje e ukategorijido 65 kg Jedini nacin na koji oni umeju da skinu kilograme je gladovanje! Oni prosto prestanu da jedu i piju u danima pre takmicenja a treninge pojacavaju...nemaju lekara, nema ko da ih edukuje a oni su sami svesni svih problema itoga dagladovanje d nije resenje.

81 Iskustva u CIS u Tezina BMI Trening Sport (kg) (kg/m2) Fat (%) Cilj 1 2x, 4 h dzudo 85,8 23 4,7 2 2x, 4 h dzudo 96,4 26,2 9,3 TT za 5 kg. 3 2x, 4 h dzudo 70 23,1 6,9 4 2x, 3h rvanje 70,3 24,9 6,5 TM do 60 kg 5 2x, 3h rvanje 73,3 24,8 11,2 6 2x, 3h rvanje ,4 20,8 TM do 120 kg 7 2x, 3h rvanje 86 27,1 11,8 TM do x, 3h rvanje 83,7 26,4 6 TM do 74 kg 9 2x, 3h rvanje 99,8 31,1 15,2 TM do 96 kg 10 2x, 4 h dzudo 56,9 21,2 6,3

82 Iskustva u CIS u Trening Sport EU (kcal) Proteini (%) Proteini (g/kg) Masti (%) Ugljeni hidrati (%) 1 2x, 4 h dzudo % 1,10 37% 54% 2 2x, 4 h dzudo 3 2x, 4 h dzudo % 1,73 26% 42% 4 2x, 3h rvanje 5 2x, 3h rvanje % 2,00 35% 47% 6 2x, 3h rvanje 7 2x, 3h rvanje % 1,73 26% 52% 8 2x, 3h rvanje % 1,57 29% 56% 9 2x, 3h rvanje % 1,22 34% 51% 10 2x, 4 h dzudo % 33% 49%

83 Iskustva u CIS u Visina Tezina BMI Masti EU Preporuceni Trening Sport (cm) (kg) (kg/m2) (%) Cilj (kcal) unos 1 2x, 4 h dzudo ,8 23 4, x, 4 h dzudo ,4 26,2 9,3 TT za 5 kg x, 4 h dzudo ,1 6, x, 3h rvanje ,3 24,9 6,5 TM do 60 kg x, 3h rvanje ,3 24,8 11, x, 3h rvanje ,4 20,8 TM do 120 kg x, 3h rvanje ,1 11,8 TM do x, 3h rvanje ,7 26,4 6 TM do 74 kg x, 3h rvanje ,8 31,1 15,2 TM do 96 kg x, 4 h dzudo ,9 21,2 6,

84 Iskustva u CIS u Godiste Trening Sport Suplementi x, 4 h dzudo Glutamin x, 4 h dzudo Aminokiseline, glutamin x, 4 h dzudo Aminofuel, Dueltabs Protein, Aminokiseline, Super Pump, Isostar, sagorevači x, 3h rvanje masti x, 3h rvanje Protein x, 3h rvanje Protein, Kreatin, Super Pump x, 3h rvanje Protein, Kreatin, Super Pump Protein, Aminokiseline, Super x, 3h rvanje Pump x, 3h rvanje Protein, Kreatin, Super Pump Whey protein, kreatin, x, 4 h dzudo multivitaminski preparati

85 Iskustva u CIS u Biohemijski parametri a u ga granicama areferentnih eee vrednosti Status gvožda u granicama referentnih vrednosti Lipidni profil u granicama referentnih vrednosti Najčešći cilj sportista je bio smanjenje telesne mase Suplementacija nije prilagodjena individualnim potrebama sportiste Neadekvatan plan ishrane za smanjenje telesne težine.

86 Iskustva u CIS u Potrebna je edukacija sportista i stučnog timao tome kako se pravilno reguliše telesna masa putem dijete Edukacija sportista i trenera o tome koliki je stres za organizam drastično smanjenje telesne mase Neregulisana telesna masa pred samo takmičenje dovodi sportistu u rizik ik odupotrebe doping sredstava Korišćenje fat burnera neefikasno i rizično Potencirati uticaj naglog smanjenja telesne mase na sportske perfomanse (gubitak ne samo masnog tkiva već i mišićnog tkiva putem gladovanja) Hidracija mora da postoji i eliminacija tečnosti nikada ne treba da bude opcija