ПРАВНИ ФАКУЛТЕТ У НОВОМ САДУ NOVI SAD FACULTY OF LAW (SERBIA) ЗБОРНИК РАДОВА COLLECTED PAPERS XLIII 1 (2009) НОВИ САД, 2009.

Transcript

1 ПРАВНИ ФАКУЛТЕТ У НОВОМ САДУ NOVI SAD FACULTY OF LAW (SERBIA) ЗБОРНИК РАДОВА COLLECTED PAPERS XLIII 1 (2009) УДК 3 НОВИ САД, ЗРПФНС, Година XLIII Нови Сад, бр. 1 (2009) 1

2 ПРАВНИ ФАКУЛТЕТ У НОВОМ САДУ Досадашњи главни уредници: Проф. др Владимир Капор (1966), проф. др Никола Воргић ( ), проф. др Милош Стеванов ( ), проф. др Боривоје Пупић ( ), проф. др Милијан Поповић ( ), проф. др Станко Пихлер ( ), проф. др Момчило Грубач ( ), проф. др Јован Мунћан ( ), проф. др Милијан Поповић ( ), проф. др Родољуб Етински ( ). За издавача Проф. др Ранко Кеча декан Правног факултета у Новом Саду Управник Центра за издавачку делатност Проф. др Љубомир Стајић Главни и одговорни уредник Доц. др Драгиша Дракић Чланови Уредништва: Проф. др Љубомир Стајић, проф. др Дамјан Корошец (Словенија), prof. dr Wilhelm Brauneder (Аустрија); prof. dr Tamás Prugberger (Мађарска), доц. др Бранислав Ристивојевић, мр Радмила Дабановић, Марко Кнежевић Менаџер часописа Стефан Самарџић Секретаријат Уредништва мр Драгана Ћорић, мр Владимир Марјански, мр Бојан Тубић, Марко Кнежевић, Милана Писарић, Наташа Рајић, Урош Станковић, Сандра Јосић, Лука Батуран, Цвјетковић Цвјетана Од априла године Зборник радова Правног факултета у Новом Саду под називом Proceedings of Novi Sad Faculty of Law је у пуном тексту доступан у EBSCO бази Academic Search Complete. Компјутерска обрада текста Горан Хајзлер Штампа: КриMел Будисава Тираж: 300 примерака 2

3 САДРЖАЈ Др Ђорђе Попов, редовни професор Светска економска криза и реструктурирање дугова... 7 Др Срђан Шаркић, редовни професор Правне и политичке идеје Амброзија из Милана Др Родољуб Етински, редовни професор Културни релативизам и универзалност људских права: покушај правне анализе Др Душанка Ђурђев, редовни професор Правно регулисање железничког превоза путника у ЕУ Др Бернадет Бордаш, редовни професор Осврт на последице надлежности Европске заједнице у материји међународног приватног права Др Раденка Цветић, ванредни професор Начела катастра непокретности Др Драго Дивљак, ванредни професор Превара као разлог рушљивости правног посла Др Драгиша Дракић, доцент Битно смањена урачунљивост Др Слободан Орловић, доцент Правни положај органа извршне власти Републике Србије и Европске уније Мр Гордана Дракић, асистент Судска власт и стање у судовима на подручју Војводине године Мр Сања Радовановић, асистент Обавеза гарантовања употребљивости софтвера код уговора о лиценци Мр Јелена Видић, асистент Однос сродства, брака и ванбрачне заједнице у заснивању правила законског и нужног наслеђивања у земљама германске правне традиције

4 Мр Драгана Ћорић, асистент Критика Роберта Валтера Келзенове Чисте теорије права Мр Сандра Фишер-Шобот, асистент Обавеза испоруке према конвенцији УН о уговорима о међународној продаји робе Мр Бојан Тубић, асистент Принцип владавине права у Европској унији у светлу контроле аката Европске заједнице пред Судом ЕЗ Мр Маша Кулаузов, асистент Правила обичајног права о имовини у породичној задрузи Јужних словена Мр Самир Аличић, асистент Неки случајеви аквилијанске одговорности за штету проузроковану у саобраћајној незгоди у Римском класичном праву Мр Атила Дудаш, асистент Римско право је ипак познавало појам каузе уговорне обавезе! Мр Владимир Марјански, асистент Расподела хартија од вредности нуђених јавном понудом Урош Станковић, сарадник у настави Миленко Веснић пред преким судом за учеснике у Ивањданском атентату Цвјетана Цвјетковић, сарадник у настави Трансферне цене Сандра Јосић, сарадник у настави Приказ новог законодавства Велике Британије о родитељству у случају биомедицински потпомогнутог зачећа ОДЕЉАК ЗА ИНОСТРАНЕ АУТОРЕ Др Тамаш Нотари, ванредни професор De conversione Bulgarorum правна позадина сукоба између Рима и Византије Др Норберт Варга, доцент Кратка историја првог мађарског закона о држављанству

5 TABLE OF CONTENTS Đorđe Popov, Ph.D., Full Professor Global Economic Crisis And Restrukturing Of Debts... 7 Srđan Šarkić, Ph.D., Full Professor Legal and Political Ideas of Ambrose from Milan Rodoljub Etinski, Ph.D., Full Professor Cultural Relativism and Universalism of Human Rights: An Attempt of Legal Analysis Dušanka Đurđev, Ph.D., Full Professor Legal regulation of the railway transport of passengers in EU Bernadet Bordaš, Ph.D., Full Professor A Few Notes About The Consequences Of EC Competence In Private International Law Radenka Cvetić, Ph.D. Associate Professor Principles Of Cadastre Drago Divljak, PhD., Associate Professor The law of the World Trade Organisation and national law Dragiša Drakić, Ph.D., Assistant Professor Substantially Diminished Capacity Slobodan Orlović, Ph.D., Assistant Professor Legal Position Of The Executive Power Bodies In The Republic Of Serbia And European Union Gordana Drakić, LL.M., Assistant Judicial authority and state in courts of law in the territory of Vojvodina Sanja Radovanović, LL.M., Assistant Obligation To Warrant The Usage In Software Licence Agreement Jelena Vidić, LL.M., Assistant The role of kinship, marriage and cohabitation in formulating the rules of intestacy and forced heirship in the countries of German law legal systems

6 Dragana Ćorić, LL.M., Assistant Critic of Robert Walter to Kelsen s Pure Theory of Law Sandra Fišer-Šobot, LL.M., Assistant Seller's Obligation To Deliver The Goods According To The United Nations Convention On Contracts For The International Sale Of Goods Bojan Tubić LL.M., Assistant The Rule of Law Principle in the European Union in the light of Judicial Review of the European Community acts by the Court of Justice of the European Communities Maša Kulauzov, LL.M., Assistant Customary Law on Property in South Slavs zadruga Samir Aličić, LL.M., Assistant Some Cases Of Aquilian Liability For Damage In Traffic Accidents In Classical Roman Law Atila Dudás, LL.M., Assistant Roman Law Knew the Notion of Cause of Contractual Obligations (Consideration in Contract) after all! Vladimir Marjanski, LL.M. Assistant Аllocation of securities Offered by way of public offering Uroš Stanković, Junior Assistant Milenko Vesnic before the Martial Court for Ivanjdan (St. John s Day) attempt Cvjetana Cvjetković, Junior Assistant Transfer pricing Sandra Josić, Junior Assistant The Review Of The New Uk Legislation Regarding Parenthood In The Case Of Assisted Reproduction Treatment ОДЕЉАК ЗА ИНОСТРАНЕ АУТОРЕ Tamás Nótári, Ph.D., Associate Professor De Conversione Bulgarorum On The Legal Background Of The Conflict Between Rome And Byzantium Norbert Varga, Ph.D, assistant professor Short History of the First Hungarian Citizenship Act

7 Зборник радова Правног факултета у Новом Саду, 1/2009 Оригинални научни рад (497.11) Др Ђорђе Попов, редовни професор Правног факултета у Новом Саду СВЕТСКА ЕКОНОМСКА КРИЗА И РЕСТРУКТУРИРАЊЕ ДУГОВА 1 Сажетак: Јасно је имајући у виду с једне стране стање привреде Србије, и с друге стране евидентну економску кризу у свету да Србија у будућности неће моћи да избегне задуживање у иностранству. То ће бити нужно да би се одржао ниво потрошње и инвестиција у условима када је немогуће пронаћи друге изворе за финансирање увоза. Но, у будућности ће Србија узимати кредите под условима који су уобичајени за земље кориснице стенд-бај аранжмана Међународног монетарног фонда. Тешко је очекивати значајније побољшање положаја Србије на овоме плану пре почетка интензивног опоравка светске привреде. Слом глобалног финансијског тржишта чији смо сведоци последње две године је много више од обичне пролазне финансијске кризе. По свему судећи то је почетак краја веровања у неограничену моћ тржишта и увођења на њега све нових и нових финансијских деривата који ће сами по себи без директне везе са реалном економијом омогућити неограничени раст доходака и цена некретнина. Добро је познато да још нема међународног консенсуса како да се успостави регуларан и транспарентан механизам за реструктурирање међународног финансијског система. На другој страни криза дугова упућује на то да је системско решење за кризу дугова неопходно што пре пронаћи. Тешко је пронаћи исправан одговор на питање: које решење је то које ће обезбедити реструктурирање уз подједнако поштовање права како дужника, тако и поверилаца. Постоји више концепата како реализовати колективну акцију која би ублажила кризу дугова. Они су предлагани од стране комерцијалних ба- 1 Рад је посвећен пројекту Право Србије у европској перспективи бр који финансира Министарство за науку и технолошки развој Републике Србије 7

8 Др Ђорђе Попов, Светска економска криза и реструктурирање дугова (стр. 7 20) нака, Међународног монетарног фонда, ОЕЦД-а, невладиних организација, министара финансија великих земаља као и неких централних банака. Кључне речи: Дугови, Међународни монетарни фонд,спољнотрговински биланс,финансијска тржишта, морални хазард,реална економија, државни дугови, финансијски деривати,регулација, шпекулативни послови, оф-шор центри,кредитори, дужници, реструктурирање. 8 I Србија се у првој деценији новог миленијума суочава са перманентним проблемом великог дефицита спољнотрговинског биланса. И у години та тенденција је настављена, тако да је спољнотрговински дефицит у првих осам месеци износио 4.224,2 милијарде долара. 2 Износ дефицита је истина значајно мањи него у истом периоду 2008, но нажалост то није резултат повећања извоза, него пре свега смањења увоза. Извоз је такође опао и у првих осам месеци износио је 70,9% износа извоза из истог периода Пад извоза је с једне стране резултат пада тражње на светском тржишту услед светске економске кризе, али с друге стране смањења ионако ниског нивоа производње у Србији. Бруто домаћи производ у Србији је у опао за 4%. Но да би се стекла права слика о заиста ниском нивоу економске активности у Србији у сектору реалне економије треба узети у обзир још неке податке. Индустријска производња у Србији је у јануару године у апсолутном нивоу била једнака индустријској производњи у години, а то је била година бомбардовања и агресије НАТО пакта на Србију. Односно била је за 37% мања него у години. 4 Или упоређујући са последњом годином пре почетка распада претходне Југославије, тј. почетака транзиције она сада износи око 40% остварене индустријске производње из године. Нажалост, као што се могло и очекивати у условима глобалне економске кризе дошло је и до пада страних улагања у Србију тако да су у првих осам месеци године нето-директне инвестиције износиле ,4 милиона $, или само нешто више од 800 милиона евра. То је дупло мање него у истом периоду Поређења ради вреди подсетити да су стране директне инвестиције износиле 4.286,379 милиона долара. 2 Подаци Народне банке Србије. 3 Ибид. 4 Народна банка Србије-Сектор за економске анализе и истраживања. 5 Подаци Народне банке Србије- Одељење Статистике и платног биланса.

9 Зборник радова Правног факултета у Новом Саду, 1/2009 Висок дефицит спољнотрговинског биланса и пад инвестиција из иностранства за логичну последицу је имао пораст задуживања у иностранству тако да је спољни дуг Србије на дан 31. августа износио ,1 милијарди евра, или нешто више од 30. милијарди $, што је за земљу величине Србије са економским перформансама које су наведене, врло висока цифра. Очито је имајући у виду с једне стране стање привреде Србије, и с друге стране евидентну економску кризу у свету да Србија у будућности неће моћи да избегне задуживање у иностранству. То ће бити нужно да би се одржао ниво потрошње и инвестиција у условима када је немогуће пронаћи друге изворе за финансирање увоза. Но, у будућности ће се Србија узимати кредите под условима који су уобичајени за земље кориснице стенд- бај аранжмана Међународног монетарног фонда. Тешко је очекивати значајније побољшање положаја Србије на овоме плану пре почетка интензивног опоравка светске привреде. Стога су за Србију врло значајне две ствари: како и којим мерама стабилизовати стање на светским финансијским тржиштима која су била главни генератор светске економске кризе, и како и под којим условима ће се у будућности вршити реструктурирање дугова земаља дужника. II Слом глобалног финансијског тржишта чији смо сведоци последње две године је много више од обичне пролазне финансијске кризе. По свему судећи то је почетак краја веровања у неограничену моћ тржишта и увођења на њега све нових и нових финансијских деривата који ће сами по себи без директне везе са реалном економијом 6 омогућити неограничени раст доходака и цена некретнина. Морални хазард 7 као доминантна црта пословног понашања менаџера финансијских институција крајем деведесетих година прошлог века и у првој деценији новог миленијума за резултат је имао крах финансијског система који је фаворизован нарочито у развијеним земљама последње две деценије. Резултат стварања таквог окружења у финансијском сектору је била светска економска криза. Разлози за крах су сада познати и за многе економисте не и неочекивани, 8 но право питање је које би то мере требало предузети да се овакве ситуације, бар не у овом обиму, више не понављају. 6 Под реалном економијом подразумева се економска активност која за резултат има неку материјалну вредност за чију су производњу потребна одговарајућа знања, било да се ради о индустрији или пољопривреди. 7 О појму моралног хазарда сам писао у своме раду објављеном у Зборнику радова Правног факултета у Новом Саду, бр О томе сам писао у своме чланку објављеном у Зборнику радова Правног факултета у Новом Саду, бр.3 из

10 Др Ђорђе Попов, Светска економска криза и реструктурирање дугова (стр. 7 20) Реформа постојећег система мора отпочети што пре са мерама које за основни циљ имају настојање да се онемогући дестабилизирајући утицај инфлаторних очекивања на тржишту некретнина на реални сектор. Друго потребно је смањити обим шпекулативних радњи на тржиштима имовине. Шпекулативне радње са ценама некретнина и других облика активе немају никакав позитиван допринос развоју целокупне економије. Стога циљ мора бити да се прекине шпекулативни ланац између растућих цена некретнина и растуће тражње која се развија на шпекулативном расту цена. Крајњи резултат ове мере требао би да буде драстично смањење обима шпекулативних потеза. Као треће треба указати да се последње две деценије стално подгревала илузија да се ризик кроз куповину улагањем у инвестиционе фондове који даље инвестирају правећи различите комбинације улагањем у више региона и/или грана може поделити и умањити. У крајњој консеквенци ово је водило утиску да се сталним комбиновањем и прављењем одговарајућих мешавина ризик може учинити безопасним. Теоретски је тачно да се ризик за портфолио креирањем интелигентне комбинације улагања различите облике може редуцирати. Али то никако не значи да он не постоји. На, другој страни искуство показује да дешавања на тржиштима не подлежу обавезно неким правилима као и да тржишта између којих на први поглед не постоји корелација изненада могу показати висок степен међузависности. Ово се најчешће дешава управо у временима криза на финансијским тржиштима. То значи да модели поделе ризика који се практикују у инвестиционим фондовима функционишу углавном у временима економског просперитета и стабилности, али нажалост отказују у временима кризе. Односно то потврђује констатацију да се дисперзијом улагања путем инвестиционих фондова тешко могу избећи системски ризици и обезбедити заштита од њих. 9 Много тога говори у прилог чињеници да садашњи финансијски систем са својим високим учешћем хартија од вредности и изузетно развијеним тржиштем за трговање кредитним ризицима није стабилан. По свему судећи традиционални финансијски систем, карактеристичан за развијене земље континенталне Европе, заснован пре свега на банкама показао се у прошлости много стабилнијим, од система који је развијан последње две деценије на основама теоретске доминације либералне догме у економији Види: Greenspan, Alan, We Will Never Have a Perfect Model of Risk, in: FT.com, March Последње две деценије под утицајем чикашке школе, односно популарним речником речено реганомике, као и носилаца политичке моћи извршена је значајна прекомпозиција филозофије и начина пословања у континенталној Европи. 10

11 Зборник радова Правног факултета у Новом Саду, 1/2009 Четврто, потребно је врло пажљиво водити рачуна да регулативна функција цена за шта је потребна информисаност учесника на тржишту не буде угрожена кроз драстично умањење транспарентности. Неконтролисани, слабо регулисани и нетранспарентни сегменти финансијског тржишта, на којима ексклузивни актери скривеним операцијама са намерно уграђеним елементима мистериозности себе промовишу у арбитре регулације представљају један од основних узрока избијања и трајања савремене економске кризе. Изостанак контроле као једини резултат је обично имао невероватан раст менаџерских премија и доходака, тј. оних који су те операције организовали. Све то је ипак могуће и потребно регулисати и контролисати без лоших последица за остале обичне учеснике на финансијским тржиштима. Да би се обезбедила реализација напред наведених општих циљева потребно је такође спровести читав низ појединачних мера. При спровођењу ових мера свима мора бити јасно да се оне морају имплементирати у целини, јер једино тако могу остварити жељено дејство. А. Спречавање инфлације и дефлација на тржишту имовине. 1. Централне банке морају одредити компанијама, банкама и предузећима проценат најмањег учешћа сопственог капитала код куповине активе,а нарочито некретнина. Ово нарочито важи у случајевима рефинансирања. Инфлација на тржиштима активе може се сузбити пре свега кроз ограничавање могућности залагања вредносних папира, као и кроз флексибилно али ефективно ограничавање хипотекарне вредности вредносних папира. 2. Потребно је прописима о минималном учешћу сопственог капитала то учешће учинити независним од цикличних кретања. Наиме, постојећа регулатива о учешћу сопственог капитала за резултат има да у периодима бума то учешће показује тенденцију раста, док у депресији оно опада услед растућег обима отписа и сл. А управо у периодима депресије и тржишних колебања значајан удео сопственог капитала би требао да повећа стабилност система. Одговарајућом регулативом оваква кретања је ако не могуће спречити, оно у сваком случају ублажити Дегресивно опорезивање пораста вредности улагања у активу без обзира да ли се ради о акцијама или некретнинама према дужини задржавања у власништву. Односно што је неко дуже времена власник одређене 11 Види: Palley, Thomas, Asset Price Bubbles and the Case for Asset- Related Reserve Requirements, in: Chalenge 46 (2003), стр

12 Др Ђорђе Попов, Светска економска криза и реструктурирање дугова (стр. 7 20) акције или некретнине утолико би мања требала да буде пореска стопа коју на ту имовину плаћа. Дегресивна стопа креирана према дужини задржавања одговарајућих имовинских облика у власништву за резултат би имала смањивање подстицаја за куповине и продаје из шпекулативних разлога у временима растућих цена, а тиме би се смањивала опасност од неоправданог раста цена имовине и надувавања финансијског сектора у односу на реални Б. Спречавање шпекулација 1. Трансакциони трошкови при куповини акција, непокретности и девиза. Постојећи релативно високи трансакциони трошкови например на немачком тржишту некретнина ипак још недовољно утичу на регулисање дестабилизованих финансијских тржишта. Ако се има у виду да је на пример промет на девизним тржиштима износио 2005 године1,88 билиона америчких долара што је три пута више него пре петнаест година, а што је 42 пута више од обима светске трговине тешко је отети се утиску да је свакако барем један део тих новчаних токова мотивисан краткорочним шпекулативним радњама. Ове радње су мотивисане и најмањим променама цена у краћим временским периодима, али могу изазвати дугорочне негативне кумулативне ефекте. Стога неки угледни економисти пледирају за подизање нивоа пореза на трансакције на девизним тржиштима 13. Вреди подсетити да се и Кејнс, још у својој Општој теорији запослености камате и новца, једној од најутицајних економских студија икада написаних, залагао за увођење пореза на промет на берзанске трансакције Повишавање нивоа маргине варијација цена при којима постоји обавеза за уплате на посебни конто код послова са финансијским дериватима. Отварањем једног конта за одвијање пословања са финансијским дериватима (Margin account) захтева и утврђивање маргине нпр. 3 или 5% на дневном нивоу. Конто на који би се вршиле ове уплате служио би као гаранција задовољавајуће ликвидности тржишта приликом већих колебања цена. Трошкови менаџмента ризика промена цена (нпр. курса, камата или девизних ризика) би се при овом облику додајног обезбеђења основних економских трансакција само незнатно повећали. 12 Према неким проценама финансијски сектор је исказивао 5 пута већу вредност од реалног у моменту када се актуелна економска криза појавила. 13 Tobin, James, A Proposal for International Monetary Reform, Eastern Economic Journal, 1978/4, pp Џон Мајнард Кејнс, Општа теорија запослености камате и новца, Култура, Београд, 1955, стр

13 Зборник радова Правног факултета у Новом Саду, 1/2009 В. Регулисање неконтролисаних подручја 1. Конституисање консолидованих биланса. Финансијске институције се морају обавезати да све своје активности презентују у оквирима једног консолидованог биланса. Ово подразумева и обавезно обухватање друштава која се оснивају ради реализације само једног посла, али исто тако и још важније оф-шор институција. Када би се увела једна таква обавеза врло је вероватно да један број банака услед недовољног учешћа сопственог капитала не би могао да испуни одговарајуће критеријуме. У том случају могла би им се пружити шанса да се краткорочно ослободе обавезе испуњења обавезе о минималном учешћу сопственог капитала са обавезом да их испуне у средњем року. У истом правцу су усмерени и предлози који потичу од Банке за међународна поравнања из Базела Право на информацију и жалбу приликом продаје потраживања. Проблем настаје када новчани институти продају потраживања без да је то дужнику познато. Можда би било добро у таквим случајевима увести могућност права жалбе дужника. 3. Проширење права надзора и регулације и на остале финансијске посреднике. Класична банка која прима улоге и одобрава кредите је последњих деценија услед читавог низа иновација на финансијском тржишту доста изгубила на значају. Небанкарски посредници као например инвестициони фондови, и осигуравајућа друштва су на другој страни повећали своје учешће на финансијским тржиштима. То значи да би у будућности њих требало подвргнути истој регулативи и контроли као и банке. Нарочито би хеџ-фондови требало да буду посебно контролисани. Од небанкарских финансијских института би такође требало захтевати поседовање одговарајућег минимума сопственог капитала, као и обавезу надзора и јавности рада. 4. Стандардизација финансијских производа. Постоје финансијски производи које услед њихове комплексности чак и експерти не разумеју у потпуности. На тај начин се значајно умањује транспарентност финансијских тржишта. За такве производе би свакако најпре требало увести одговарајућа правила за појаву на тржишту, као и значајно увећати захтевани минимални износ сопственог капитала Bank for International Settlements: Financial Stability Forum Recommends Actions to Enhance Market and Institutional Resilience, April, 2008, Basel. 16 Препоруке BIS (Банке за међународна поравнања) из

14 Др Ђорђе Попов, Светска економска криза и реструктурирање дугова (стр. 7 20) 5. Независност агенција за процену рејтинга. Оцена је да су и агенције за процену рејтинга допринеле настанку актуелне финансијске кризе. Оне нису увек у ситуацији да задовољавајуће оцене квалитет вредносних папира који им се презентирају. Осим тога често пута између агенција за процену рејтинга и финансијских института постоје односи зависности. Стога Code of Conduct агенција за процену рејтинга захтева хитно иновирање. 17 Такође можда би се могло размислити и о формирању независне државне агенције која би се бавила проценама рејтинга. Једна оваква агенција би се у свакој држави могла финансирати од такси које наплаћује за своје услуге. 6. Ограничавање поља пословања за јавне институције и осигуравајуће куће. За специфичне финансијске институције требала би да буду прописана и специфична подручја њиховог деловања. Један од првих корака могао би бити да се банкама које се налазе у јавном власништву, нпр. као Landesbanken 18 и КФВ у Немачкој не дозволи учешће у шпекулативним пословима. Такође би активности специфичних финансијских институција које постоје у неким земљама Европске Уније, као нпр. немачке Sparkasse 19 али и Landesbanken, требало драстично ограничити када је реч о простору који не обухвата пре свега европска монетарна унија, али и Европска унија уопште. Исто би требало да важи и за осигуравајућа друштва и фондове који се налазе у неком од облика јавног власништва. 7. Повећање учешћа сопственог капитала код финансијских института и предузећа. Веће учешће сопственог капитала, по правилу, за резултат има већи степен стабилности финансијских институција и предузећа. Строжа контрола пословања, паралелно са увођењем обавезе повећања учешћа сопственог капитала требала би да се уведе при регулисању специфичних финансијских послова које често обављају небанкарски посредници. Такође би куповину сопствених акција требало ограничити само на изузетне случајеве. Један од основних разлога зашто су куповане сопствене акције у тако високом обиму као што је то био случај у последњој деценији је и пракса 17 О томе такође препоруке BIS. 18 У Немачкој нпр. и поред постојања одговарајућих прописа Европске Уније који се односе на банкарски сектор и у којима се инсистира на приватизацији и даље постоје Landesbanken које су у већинском власништву немачких покрајина. 19 Sparkasse (односно штедионице) су део вековне германске традиције, нешто што је специфично у односу на класични амерички либерални модел. Међутим, оне све више у последње време у своме пословању развијају и остале банкарске производе, осим класичне штедње и позајмљивања штедишама. 14

15 Зборник радова Правног факултета у Новом Саду, 1/2009 да менаџери добијају бонусе, односно награде, за куповину акција. Према неким изворима за време читавог бума са акцијама такозване нове економије у САД је врло мало новца ушло у предузећа кроз емисију нових акција, него су предузећа куповала превасходно сопствене акције, и на тај начин су менаџери максимирали сопствене бонусе Регулација трансакција са приватним власништвом. Увођењем одговарајућих пореских мера могла би се смањити атрактивност levereged-buy-out (искористи- купи-продај) трансакција са приватним капиталом и на тај начин смањити обим шпекулативних послова и истовремено постићи виши ниво стабилности финансијских тржишта. Дивиденде које се исплаћују након краткорочног поседовања акција у форми најчешће из кредита финансираних посебних дивиденди приватним инвеститорима могле би се регулисати без значајних последица одговарајућим опорезивањем. Нпр. 100% након прве године од стицања својине, 90% након друге године, итд. То би дестимулисало перманентан промет акција у из шпекулативних разлога. У случају, који је чест, да неко друштво капитала буде купљено од стране само једног инвеститора који је уствари неки од облика финансијских фондова, а који не поседује одговарајуће референце у реалној економији, могао би се увести минимални период трајања власништва, пре него што такав инвеститор има право да искористи своје право гласа у предузећу. 9. Поновно оцењивање оф шор центара. Свакоме ко хоће да врши објектину анализу је јасно да оф-шор центри од Лихтенштајна па до разних каналских и карипских острва немају позитивног утицаја на кретања у реалној економији. Они су обично места избегавања пореза, прања новца, а одатле се посредним путем финансирају и неке терористичке активности и међународни организовани криминал. Потпуно је јасно да све ове активности не да не користе, него штете реалној економији. То значи да суспендовање оф-шор центара ниуком случају не би штетило кретањима у сектору реалне економије. Но, за почетак би можда било реалније све новчане трансакције ка и из ових центара високо опорезовати. III Државни дугови и дужничке кризе су главне теме креатора међународне политике за дуже време. Ово питање дошло је до изражаја са дужничком кризом у Латинској Америци током 1980-их. Проблем је актуа- 20 Види: H. Herr/R. Stachuletz, Dereguliеrung, Finanzmarktdesaster und Reformoptionen: Die Hoffnung stirbt zuletzt, Internationale Politik und Gesellschaft, 3/2008, Berlin, стр

16 Др Ђорђе Попов, Светска економска криза и реструктурирање дугова (стр. 7 20) лизован током азијске кризе крајем 1990-их и стављен на званични дневни ред након неколико спектакуларних државних банкротстава, као што је криза у Аргентини на почетку двадесет првог века. После аргентинске кризе настао је велики притисак да се инсталира нека врста формалног механизма за суочавање са државним банкротом. Али одговарајуће тежње за регулаторним иновацијама су остале слабе због опозиције из америчке администрације, моћних актера финансијског тржишта, као и представника динамичних тржишта у настајању. Данас, је глобални финансијски систем поново у стању нестабилности, иако је ситуација нешто другачија од стања од пре десет година. Садашња нестабилност је највише повезана са кредитном кризом која је последица најпре шока на тржишту некретнина у САД. Остали критични фактори су велики глобални дебаланс између извозника и увозника капитала са могућим утицајем на настанак кризе кредита на тржиштима брзо растућих економија 21. С тим што ситуација на свим тржиштима брзо растућих економија није иста. Неке брзо растуће економије су у стању да враћају државне дугове захваљујући растућим приходима од нафте, док су друге конвертовале растући спољни дуг у домаћи дуг номинован о локалној валути настојећи да се тако учине мање подложним екстерним утицајима. Добро је познато да још нема међународног консенсуса како да се успостави регуларан и транспарентан механизам за реструктурирање међународног финансијског система. На другој страни криза дугова упућује на то да је системско решење за кризу дугова неопходно што пре пронаћи. Тешко је пронаћи исправан одговор на питање: које решење је то које ће обезбедити реструктурирање уз подједнако поштовање права како дужника, тако и поверилаца. 22 Да би се реализовала ефикасна колективна акција ради решавања проблема државних дугова потребно је суочити се са низом тешкоћа. Код финансирања обвезницама посебан проблем је координација поверилаца, пошто база поверилаца има висок степен децентрализације, а осим тога многи власници обвезница су анонимни. Противречне стратегије дела индивидуалних инвеститора, у случају реструктурирања дуга услед могућих различитих интереса, и постојања слободних стрелаца. У кризним временима инвеститори настоје да повуку свој капитал што је могуће брже, а то понекад чини ствари горим. 21 Види: IMF, World Economic Outlook, Roubini, Nouriel/Setser, Brad, 2004, Bailouts or Bail-Ins? Responding to Financial Crises in Emerging Economies, Washington, DC. 16

17 Зборник радова Правног факултета у Новом Саду, 1/2009 Појединачни инвеститори настоје да туже своје дужнике који не сервисирају дугове, на тај начин они решавају своје индивидуалне проблеме, али макроекономски то може да буде контрапродуктивно. Постоји више концепата како реализовати колективну акцију која би ублажила кризу дугова. Они су предлагани од стране комерцијалних банака, Међународног монетарног фонда, ОЕЦД-а, невладиних организација, министара финансија великих земаља као и неких централних банака. Пажњу свакако заслужује идеја групе независних експерата која у основи има идеју фер и транспарентног арбитражног процеса. 23 Овај приступ сугерише да ризик и одговорност морају бити поново уведени у међународне кредитне односе да би тржиште могло правилно да функционише. 24 Ово је супротно постојећем систему који ризике преваљује искључиво на дужнике што подстиче морални хазард дела кредитора. Тако да су они у неким случајевима спремни да позајмљују новац без претходне провере ликвидности будућег дужника. Један од основних принципа права је да нико не може бити судија у сопственој ствари па према томе то не могу бити ни кредитори, укључујући и Међународни монетарни фонд. Ради се овде уствари о одлучивању под којим ће се условима кредити враћати у случају спора, којом динамиком, итд. Не може то бити само ствар даваоца кредита па макар он био и Међународни монетарни фонд. Група независних експерата сугерише да се формира неутрална институција, нека врста ад хок арбитражног панела, у који би и дужник и поверилац именовали по једног или двојицу својих представника. Овај приступ инсистира на сувереном праву дужника да прогласи банкротство, аналогно америчком /USC пар. 901 и 301/ 25. По овом концепту новац који је потребан за враћање државних дугова не може бити узет науштрб економске будућности земље дужника. Дужнику, тј. држави, морају бити остављена средства неопходна за основне социјалне потребе- за здравство, безбедност, школство, итд. Да би се заштитио од поверилаца дужник има право да затражи мировање обавеза према повериоцу опет аналогно /USC пар. 921/. Арбитри о којима је било речи имају за задатак да посредују између дужника и поверилаца. Такође према пар. 943 USC и представници цивилног сектора имају право да затраже да приложе своје мишљење. Арбитри одлучују само и 23 Fair and Transparent Arbitration Process /FTAP/. 24 Raffer, Kunibert, Risks of Lending and Lialibility, in: Ethics and International Affairs, Vol. 21, Issue 1 /March 2007/, str US Bankruptcy Code је доступан на интернету: 17

18 Др Ђорђе Попов, Светска економска криза и реструктурирање дугова (стр. 7 20) када дужници и повериоци не могу да постигну договор, или у случају када би закључили да би споразум нанео сувише штете становништву. Такозвани одиозни 26 дугови морају бити изузети из масе дугова за реструктурирање. Потребно је обезбедити минимум финансијске подршке дужнику да би се обезбедило преживљавање његове економије. Такође по овом предлогу Међународни монетарни фонд мора сносити и финансијску одговорност за савете које даје и мора делити ризике евентуалних губитака насталих као резултат поступања по његовим саветима. Интересантан је такође и предлог за стварање Оквира за међународне дугове 27 који је повезан пре свега са Г20. Основни концепт овога предлога је стварање таквог окружења у коме влада земље дужника може преговарати о дуговима уз признавање начела добре воље са свим кредиторима. Ако се ово узме као полазна тачка онда то значи да је јасно да постојећи систем у себи садржи многе ризике. Систем међународног кредитирања по овом приступу мора бити регулисан тако да се ризици могу предвидети, а прилаз мора бити концентрисан на превенцију криза. Да би се осигурала предвидљивост економске ситуације дужника Institute of International Finance /IIF/ 28 је предложио принципе на којима треба заснивати дужничко- поверилачке односе. Принципи се концентришу на четири главне области: 1. транспарентност и правовремени ток информација. 2. перманентан дијалог дужника и поверилаца и њихова сарадња да би се предупредила потреба реструктурирања, 3. да се радње предузимају у складу са начелом добре воље, и 4. фер третман. Оквир за међународне дугове би кроз конституисање принципа о којима је било речи, представљао механизам за реконструисање дугова који представља средину између правно утемељене процедуре за утврђивање несолвентности и у основи добровољних правила понашања (Code of Conduct). Део овако замишљеног механизма је и формирање перманентне институције са задатком превенције криза дугова, неке врсте Секретаријата, састављене од мале групе експерата која би радила у тесној координацији са државама Г20. Овај секретаријат би радио на припреми анализа и информација о тржишту дугова и процени ризика. Он би исто тако служио и 26 Одиозни дуг је део државног дуга који су владе направиле за коришћење у нелегитимне сврхе. Schafter, Jonathan, The Due Diligence Model: A New Approach to the Problem of Odious Debt, у: Chicago Journal of International Law, Vol. 6, No. I, pp , International Debt Framework /IDF/. 28 IIF је глобална асоцијација финансијских институција, као што су велике комерцијалне и инвестиционе банке, осигуравајућа друштва, инвестициони фондови, са главним циљем подршке финансијској индустрији. Види: 18

19 Зборник радова Правног факултета у Новом Саду, 1/2009 као форум за регуларни дијалог између дужника, поверилаца и експерата за финансијска тржишта. Овај модел предвиђа и формирање посебне Комисије која би у случајевима криза радила као ад хок тело за медијацију. Комисија би требала да осигура преговоре уз поштовање начела добре воље и да гарантује фер третман учесницима у преговорима. Ако би се квалификована већина земаља чланица Г20 са тиме сагласила Комисија би могла земљама дужницима да одобри 90-дневну суспензију обавезе сервисирања дугова. Генерално речено принцип равноправног третмана свих кредитора захтева да све врсте спољних дугова (мултилатерални, билатерални и приватни) буду укључене у процес реконструкције. 19

20 Др Ђорђе Попов, Светска економска криза и реструктурирање дугова (стр. 7 20) Đorđe Popov, Ph.D., Full Professor Novi Sad School of Law Global Economic Crisis And Restrukturing Of Debts Abstract The main problem of the Serbian economy is a permanent high level of the foreign trade deficit. The increasing foreign debt follows the foreign trade deficit. It s no expectations for Serbia to solve those problems in the near future. There is every reason to suppose that deregulated financial markets harbor instability and constantly generate crises. The reform priority must be to eliminate the mistakes of recent decades. A stabile financial system must be created that promotes development of the real economy and that does not, in contrast to recent decades, stumble from one crises to another. A number of individual measures are needed, including regulation of banking system, regulation of the financial institutions, reform of the tax system, the drying up of offshore centers, the restriction of speculation of property market, and the containment of property market inflation. A core problem of sovereign debt restructuring is the fact that creditor coordination has become increasingly difficult. Problems of collective action arise in the event of a sovereign default due to specific creditor behavior, such as creditors acting as free rides, sudden withdrawals, and the risk of litigation. Existing concepts concerning how to handle sovereign defaults have frequently failed. Therefore two promising alternative proposals are being evaluated. Key words: debts, International Monetary Fund, trade balance, financial markets, moral hazard, the real economy, government debt, financial derivates, regulation, spekulative operations, offshore centres, creditors, debtors, restrukturing 20

21 Зборник радова Правног факултета у Новом Саду, 1/2009 Оригинални научни рад :34(37) Др Срђан Шаркић, редовни професор Правног факултета у Новом Саду ПРАВНЕ И ПОЛИТИЧКЕ ИДЕЈЕ АМБРОЗИЈА ИЗ МИЛАНА Сажетак: Амброзије из Милана је један од најзначајнијих и највећих писаца на Западу из времена ране црквене историје. Иако је живео и делао на простору Западног римског царства, његови списи представљају духовну синтезу Истока и Запада. Као некадашњи римски чиновник познавао је добро римско право, а знајући грчки, био је упућен и у хеленску књижевност. Мада су његови списи пре свега теолошког карактера у њима се могу пронаћи занимљиве идеје о односу цара према закону и према цркви. Кључне речи: Амброзије из Милана, Теодосије, Валентинијан, Грацијан, црква, закон, цар, монархија, вера, пагани. Амброзије из Милана је свакако један од најзначајних теолога из времена ране историје хришћанске цркве. Иако је живео и делао на простору Западног римског царства, његови списи представљају духовну синтезу Истока и Запада, тако карактеристичну за рановизантијску (или позноримску) епоху. Као некадашњи римски чиновник познавао је добро римско право, а знајући грчки, био је упућен и у хеленску књижевност. Познато нам је да је читао Ксенофонтово Кирово васпитање и Платонове списе Држава и Закони. Посредством хеленизованог јеврејског философа Филона, био је упознат и са хеленистичким правним и политичким теоријама. Али, пре него што пређемо на анализу најзначајнијих правних и политичких схватања Амброзија из Милана, да се најпре, у основним цртама, упознамо са његовом биографијом. 21

22 Др Срђан Шаркић, Правне и политичке идеје Амброзија из Милана (стр ) 22 I Амброзије је рођен око 340. године наше ере 1 у истакнутој хришћанској породици у Триру (Trier) 2, где му је отац вршио дужност преторијанског префекта Галије (praefectus praetorio per Galiam). 3 Након превремене смрти свога оца, његова побожна мајка га је одвела у Рим, где је стекао солидно књижевно и правничко образовање. На протекцију Секста Петронија Проба, преторијанског префекта Галије ( ), цар Валентинијан I га је 372. године именовао управником (praeses) провинције Емилије и Лигурије, чији је главни град био Милано (Mediolanum). У то време, легитимни епископ Милана Дионисије, био је принуђен да напусти своју епископију и оде у изгнанство, где је и умро. Његово место насилно је заузео аријанац 4 Ауксенције и током 20 година угњетавао правоверне. Ауксенцијева смрт је коинцидирала са Амброзијевим доласком на положај управника провинције. Избор новог епископа претио је да се претвори у крвави обрачун завађених секти. У својству царског чиновника Амброзије се појавио приликом избора као посредник и умиривач страсти. На опште изненађење, присутни верници су га извикали за епископа, иако је Амброзије био тада обичан катекумен. 5 Најпре је одбијао избор, али на крају није успео 1 Година Амброзијевог рођења није сигурна. Истраживачи његовог живота су се некад опредељивали за 333/34, а некад за 339/40. годину наше ере. 2 Трир је у данашњој Немачкој, близу границе са Луксембургом у покрајини Rheinland-Pfalz. У римско доба далеко најважнији немачки град. Од времена тетрархије једна од царских резиденција, у којој је најпре боравио Констанције Хлор, Константинов отац. У граду су сачувани бројни споменици из времена римске владавине. 3 За владе цара Константина ( ) извршена је административна реформа, тако што је Царство подељено на четири велике административно-територијалне јединице, које су се називале преторске префектуре: Галија, Италија, Илирик и Исток. На њиховом челу стајао је по један цивилни достојанственик са титулом преторијански префект (praefectus praetorio), и један официр са титулом војни заповедник (magister militum). Преторске префектуре су се делиле на дијецезе (било их је најпре 12, а затим 14), а дијецезе на провинције (њихов број се мењао, али било их је око 120). 4 Аријанци су припадници јеретичке секте, који носе назив према свом родоначелнику, александријском презвитеру Арију. Аријево учење је оспоравало божанску природу Сина, тврдећи да Син није јединосуштан Оцу. У периоду од 320. до 380. године аријанци су у Римском царству имали велики број присталица и долазили у жестоке сукобе са правовернима (на Западу се они називају католицима, а на Истоку православнима). И сами римски цареви су се колебали: неки су били ватрени браниоци аријанства (иако је оно било осуђено 325. године на Првом васељенском сабору одржаном у Никеји), а неки правоверни. 5 Катекуменат је установа првобитне хришћанске цркве, која је имала за циљ да припреми за крштење оне који су то тражили и за које се сматрало да су достојни тога чина. Пред сам почетак централног дела богослужења (саме евхаристије), свештеник је отпуштао катекумене, јер јој они тада још нису смели присуствовати, изговарајући формулу Ite, missa est ( Идите, готово је ). Тако је настао латински термин за прослављање евхаристије

23 Зборник радова Правног факултета у Новом Саду, 1/2009 да се супротстави. За епископа је рукоположен 7. децембра 374. године и одмах одпочео дуге и темељне студије доктрине коју ће касније проповедати. Сво своје богатство је разделио сиротињи, а продајући вазе из своје цркве и од тог новца откупљујући заробљенике, постао је врло популаран. Његова елоквенција је привлачила масе, а међу многобројним слушаоцима нашао се и Аурелије Августин, будући епископ Хипона 6 и један од највећих црквених мислилаца, чија је последња колебања о избору позива Амброзије разбио. 7 Његове акције су постале познате и далеко изван Милана. Као бранилац православне вере на Западу, присуствовао је 381. године сабору у Аквилеји, 8 на коме су били свргнути аријански епископи Паладије (Palladius) и Секундијан (Secundianus). Председавао је 381. или 382. године сабору епископа викаријата Италије, који је осудио Аполинаријево учење. 9 (missa). Видети Џ. Линч, Историја средњовековне цркве, превели с енглеског Д. Живојиновић и Б. Танчић, Београд 1999, стр. 481 sq. 6 Хипон (Hippo Regius) је данашња Анаба (Annaba) у Алжиру. За време француске колонијалне управе Алжиром, град се звао Бон (Bône). 7 August. Confessiones, V,13; VI,3; VI,4; De utilitate credenti 8, Patrologiae Cursus Completus, Series Latina 32 (у даљем тексту PL), ed. J. P. Migne, Paris , col. 717, 720, 721, Аквилеја је град у данашњој Италији (италијански Aquileia) у покрајини Фриули, 35 километара северозападно од Трста. Од краја трећег века град је седиште епископа, који се од 558. називао патријархом. 9 Аполинарије је син истоименог граматичара из Бејрута и свештеника цркве у Лаодикеји у Сирији. Када је цар Јулијан Апостата 362. године забранио професорима-хришћанима да у својим разредима читају и коментаришу грчке песнике и философе, Аполинарије је заједно са својим оцем, настојао да новим књигама замени античка ремек дела. Заједно су састављали списе по узору на Еврипида, Менандра, Пиндара и друге, да би омогућили да се и верници упознају са грчком културом, а и да би спасли хришћанске школе. И отац и син су у догматском погледу били присталице правоверног учења, формулисаног на Првом васељенском сабору 325. године у Никеји. Године 362. Аполинарије Млађи је постао епископ Лаодикеје. Али, његов темперамент одвукао га је од никејског учења. Сматрао је немогућим да једна једина личност садржи у себи две савршене природе и са друге стране да је безгрешност дар слободне воље, а да се не може спасти божанска природа Христова, ако се не помеша са његовом људском. Пошто је био рафинирани Хелен, ослањао се на платоничарску трихотомију и порицао Спаситељу, ако не људско тело са сензибилном душом која га анимира, оно бар разумну душу, νου ς или πνευ μα, јер је према њему, само божанство у њој. Такво учење водило је ка монофизитизму (грчки μόνος = један и φύσις = природа, схватање да се у Христу оваплотила само једна, божанска природа). Сабор одржан 362. године у Александрији је осудио новатора, изјавивши да Реч (Λόγος) није узела тело без душе, односно тело лишено осећања и разума. Три римска сабора одржани 374, 376. и 380, као и Други васељенски сабор у Цариграду (381), бацили су на Аполинарија анатему. Аполинарије је 375. раскинуо са црквом, а секта коју је основао и која је према њему добила име, бројала је у IV веку велики број присталица у Цариграду, а проширила се и на Сирију 23

24 Др Срђан Шаркић, Правне и политичке идеје Амброзија из Милана (стр ) На римском сабору 382. године сусрео се са истакнутим епископима тога времена, Епифаном са Саламине и Паулином из Антиохије, а у саборским Актима наведен је одмах иза папе Дамаса. У Милану је 390. године одржао један сабор против Јовинијана, 10 на коме је потврђена пресуда коју су претходне године донели епископи Галије, о осуди његовог учења. Имао је пуно утицаја на цара Валентинијана I, а посебно на Грацијана и Валентинијана II. Жестоко се био сукобио са мајком Валентинијана II, аријанком Јустином, којој је одбио да преда две цркве намењене аријанцима. Пркосио је онима који су му претили изгнанством и пребацивао је судијама да су хтели да га протерају из града. Његови противници су чак покушавали и да га убију. 11 Путовао је 383. године у Трир, да пред узурпатором Максимом, Грацијановим убицом, брани интересе младог Валентинијана II, али без успеха. Покушао је 387. године са другим демаршом, али ни тада није успео да заустави Максима у походу на Италију. После смрти своје мајке Валентинијан II је био потпуно задобијен за православље. Следио је у свему Амброзија, посебно супротстављајући се враћању кипа Победе у зграду римског Сената. 12 Задављен 392. године, по и Феникију. Секта је имала сопствене цркве и епископе, већином врло учене и елоквентне људе. Прихватили су и сопствене обреде. Према сведочењу црквеног историчара Созомена (Historia ecclesiastica VI,25, P.G. 67, col 1357), псалме су замењивали песмама које је био саставио Аполинарије, али оне нису сачуване. Непосредно после Аполинаријеве смрти (пре 390. године), секта се поделила на две странке: опрезније или умереније, чији је вођа био Валентин, и друге, под Тимотијем, који су истрајавали у учитељевој теорији. Насупрот разумној души, умерени аполинаристи су одбијали Спасиоцу осећајну душу, ψυχή. Други су ишли дотле да су тврдили да је чак Христово тело сишло с неба; после свега, људскост Спасиоца се изгубила, потпуно апсорбована божанством. Известан број аполинариста се 416. године вратио под окриље Цркве, док су се остали стопили са монофизитима. Детаљније видети чланак P. Godet-a, Appolinaire le Jeune et les Appolinaristes, Dictionnaire de Theologie Catholique (у даљем тексту DTC), tome I, Paris 1909, col Јовинијан је јеретик с краја IV века, о чијем пореклу и почецима не располажемо никаквим подацима. У изворима се среће око 385. године. Познато је да је био монах, а затим је почео да заговара исувише лак и либералан живот монаха, због чега га је папа осудио за јерес и светогрђе. Детаљније видети J. Forget, Jovinien, DTC, tome 8, Paris 1924, col Epistola 20, 21, PL 16, col ; ; Vita S. Ambrosii a Paulino conscripta n. 20, PL 14, col. 33, Иако је хришћанство уживало слободу вероисповести од 313. године и већина римских царева у IV били хришћани, императори су задржали све до 375. године и паганску титулу Pontifex Maximus, која је означавала првосвештеника државног (паганског) култа. Поменуте године цар Грацијан укида ту титулу. Исти цар, кога је у младости васпитавао ретор Аусоније, а који од 380. пада под јак Амброзијев утицај, одлучује да поведе енергичну борбу против пагана. Између осталих мера које је предузео, наредио је 382. године да се из зграде римског Сената изнесе чувена статуа Победе, која је у Сенату стајала од Августо- 24