ЕФЕКТИ БИЉНИХ ЕКСТРАКАТА И ЕТАРСКИХ УЉА НА ПИРИНЧАНОГ ЖИШКА (Sitophilus oryzae L.) И КЕСТЕЊАСТОГ БРАШНАРА (Tribolium castaneum Herbst)

Transcript

1 УНИВЕРЗИТЕТ У НОВОМ САДУ ПОЉОПРИВРЕДНИ ФАКУЛТЕТ Департман за фитомедицину и заштиту животне средине Мартина Мезеи, дипл. инж. ЕФЕКТИ БИЉНИХ ЕКСТРАКАТА И ЕТАРСКИХ УЉА НА ПИРИНЧАНОГ ЖИШКА (Sitophilus oryzae L.) И КЕСТЕЊАСТОГ БРАШНАРА (Tribolium castaneum Herbst) Мастер рад Нови Сад, 2016.

2 УНИВЕРЗИТЕТ У НОВОМ САДУ ПОЉОПРИВРЕДНИ ФАКУЛТЕТ Департман за фитомедицину и заштиту животне средине Кандидат Мартина Мезеи Ментор Доц. др Славица Вуковић ЕФЕКТИ БИЉНИХ ЕКСТРАКАТА И ЕТАРСКИХ УЉА НА ПИРИНЧАНОГ ЖИШКА (Sitophilus oryzae L.) И КЕСТЕЊАСТОГ БРАШНАРА (Tribolium castaneum Herbst) Мастер рад Нови Сад, 2016.

3 КОМИСИЈА ЗА ОДБРАНУ И ОЦЕНУ МАСТЕР РАДА: Доц. др Славица Вуковић, доцент Научна област фитофармација Пољопривредни факултет, Нови Сад Ментор Проф. др Сања Лазић, редовни професор Научна област фитофармација Пољопривредни факултет, Нови Сад Председник Доц. др Александра Игњатовић-Ћупина, доцент Научна област ентомологија Пољопривредни факултет, Нови Сад Члан

4 САДРЖАЈ РЕЗИМЕ... 1 SUMMARY УВОД ПРЕГЛЕД ЛИТЕРАТУРЕ ТЕСТ ИНСЕКТИ МЕРЕ СУЗБИЈАЊА СКЛАДИШНИХ ШТЕТОЧИНА УПОТРЕБА БОТАНИЧКИХ ИНСЕКТИЦИДА У КОНТРОЛИ СКЛАДИШНИХ ШТЕТОЧИНА ОПИС КОРИШЋЕНИХ БИЉАКА Erigeron canadensis канадска худолетница Morus alba бели дуд Аilanthus altissima кисело дрво Lavandula angustifolia лаванда Ocimum basilicum босиљак Eucalyptus spp. еукалиптус ЗАДАТАК И ЦИЉ РАДА МАТЕРИЈАЛ И МЕТОД РАДА Испитивани биљни екстракти и етарска уља Тест организми Коришћени апарати и прибор Утицај биљних екстраката и етарских уља на морталитет Контактно деловање Контактно дигестивно деловање Статистичка анализа података Репелентно деловање - Индекс преферендума (ПИ) РЕЗУЛТАТИ И ДИСКУСИЈА Инсектицидно дејство Репелентно дејство ЗAKЉУЧАК ЛИТЕРАТУРА... 32

5 Мартина Мезеи Мастер рад РЕЗИМЕ РЕЗИМЕ Sitophilus oryzae L. и Tribolium castaneum Herbst. представљају једне од главних штеточина ускладиштених производа. За њихово сузбијање углавном су коришћени синтетички инсектициди. Многи хемијски пестициди могу деловати штетно на здравље људи, те је из тог разлога неопходно проналажење безбеднијих средстава за контролу штеточина. У потрази за алтернативама, све чешће се истражује деловање биљних екстраката и етарских уља. Циљ овог рада је био да се испита контактно, контактно дигестивно и репелентно деловање биљних екстраката Morus alba, Erigeron canadensis и Ailanthus altissima и етарских уља Lavandula angustifolia, Ocimum basilicum и Eucalyptus spp. na S. oryzae и T. castaneum, примењених у концентрацијама 0,5, 1 и 2%. За контролу су коришћени алкохол и дестилована вода. Оглед је постављен у четири понављања, са по 10 инсеката у сваком, а Петри кутије су затим одложене на температуру од 25 ±1 C и 45 70% RH. Очитавање резултата је вршено након 24, 48 и 72h. Репелантна активност је оцењена у све три концентрације и исказана индексом преферендума (PI) који је израчунат по једначини (Procopio et al., 2003). Етарско уље босиљка (1 и 2%) је проузроковало морталитет S. oryzaе %, након 24, 48 и 72h у контактном тесту, док је у тесту контактно дигестивног деловања смртност износила од 32,5 до 82,5%. Екстракт E. canadensis (0,5 2%) је у контактном тесту проузроковао смртност S. oryzaе у распону од 7,50 до 72,5% након 48h и 34,98 100% након 72h изложености, док су резултати испитивања контактно дигестивне изложености били веома ниски. Eкстракт M. alba (0,5 2%) је у тесту контактне изложености проузроковао морталитет S. oryzae у распону 5,01 64,7% након 48h, а након 72h смртност је износила 45,00 79,95%, док су ефекти током контактно дигестивне изложености изостали. Примењена етарска уља и биљни екстракти нису показали инсектицидно деловање на Т. castaneum. PI вредности указују да етарско уље L. angustifolia и O. basilicum (0,5-2%) испољавају репелентно деловање на S. oryzae. Такође, босиљак је своју репелентну активност (1 и 2%) испољио и на T. castaneum, а поред босиљка, репелентно су деловали и M. alba (1% -0,47) и A. altissima (2% -0,10). Кључне речи: Sitophilus oryzae, Tribolium castaneum, биљни екстракти, етарска уља 1

6 Мартина Мезеи Мастер рад SUMMARY SUMMARY Sitophilus oryzae L. and Tribolium castaneum Herbst. are one of the major economic pests of stored products in facilities for storage and processing of plant products. Synthetic insecticides are mainly used as grain protectants against storage pests. Many chemical pesticides can leave residues in food and affect human health, so it is necessary to develop safer means of pest control. Recently, plant extracts and essential oils are used against stored pests as alternative to chemical insecticides. The aim of this study was to investigate the contact (wet filter paper method), the contact digestive (wheat grain/flour treatment) and repellent effect (Y tube olfactometer) of plant extracts of Morus alba, Erigeron canadensis and Ailanthus altissima and essential oils of Lavandula angustifolia, Ocimum basilicum and Eucalyptus spp. on S. oryzae and T. castaneum, applied at concentrations 0,5, 1 and 2%. Control treatments were alcohol and distilled water. The experiment was performed in four replicates with 10 insects in each, at a temperature of 25 ±1 C and 45 70% RH. Effects were determined after 24, 48 and 72h. Repellent activity was assessed for 0,5, 1 and 2% concentrations of plant oils and extract, and expressed in Preference index calculated according to the equation Procopio et al. (2003). O. basilicum essential oil (1 and 2%) caused mortality of S. oryzae in the range of % after 24, 48 and 72h in contact test, while in the contact digestive test, the mortality ranged from 32,5 to 82,5%. Extract of E. canadensis (0,5 2%), in contact test, caused mortality of S. oryzae in the range of 7,50 72,5% after 48h and 34,98 100% after 72h of exposure, while in contact digestive it was very low. Extract of M. alba (0,5 2%), in contact test, caused mortality of S. oryzae in the range of 5,01 64,7% after 48h and 45,00 79,95% after 72h of exposure, while in contact digestive test it was not effect. None of applied essential oils and plant extracts did not show insecticide effect on T. castaneum. PI values indicate that essential oil of L. angustifolia and O. basilicum (0,5 2%) had the repellent activity on S. oryzae while M. alba and E. canadensis did not express repelent activity. Also, O. basilicum showed a repellent activity on Т. castaneum at higher concentrations, while M. alba (1% -0,47) and A. altissima (2% -0,10) had the repelent activity only in one of concentrations. Key words: Sitophilus oryzae, Tribolium castaneum, Plant extract, Essential oils 2

7 Мартина Мезеи Мастер рад УВОД 1. УВОД Sitophilus oryzae L. и Tribolium castaneum Herbst. су космополитске врсте, раширене су у целом свету (Стојановић, 1972). Обе врсте представљају опасне штеточине ускладиштених производа. Пиринчани жижак је примарна и економски значајна штеточина зрна пшенице у чијој се унутрашњости и развија. Живи скривеним начином живота, па се његово присуство у зрну поуздано може открити само помоћу рендген апарата (Јовановић, 2009). Штете причињава на тај начин што изазива загревање зрнене масе што доводи до кондензовања влаге, услед чега долази до проклијавања зрна и развића секундарних штеточина и микроорганизама (Tанасијевић и Симова - Тошић, 1987). Као секундарна штеточина, на зрну пшенице (и других ускладиштених зрна жита) може се појавити и кестењасти брашнар (Грбић, 2009). Међутим, ова врста је првенствено штеточина кукурузног и пшеничног брашна у млиновима и складиштима. Нападнуто брашно поприма непријатан мирис и мења боју (Tанасијевић и Симова - Тошић, 1987). Масовне појаве и штете од кестењастог брашнара су код нас забележене 60 - их година прошлог века на ускладиштеном сунцокрету (Стојановић, 1972). Последњих неколико деценија, употреба конвенционалних пестицида у сузбијању складишних штеточина, била је стандардна пракса. Међутим, раширена употреба синтетичких пестицида изазива многе негативне последице као што су пре свега остаци пестицида у храни и појава резистентности штетних инсеката према инсектицидима (Pavela, 2008). Управо ова проблематика настајања резистентности је уочена током сузбијања кестењастог брашнара, јер он поседује стечену отпорност на многе инсектициде (Грбић, 2009). До године утврђена је изражена резистентност пиринчаног жишка на линдан и малатион, а затим и на ДДТ, фенитротион, пиримифос - метил и делтаметрин, с тим да у Србији још увек није 3

8 Мартина Мезеи Мастер рад УВОД прецизно утврђено стање осетљивости популација ове складишне врсте (Subramanyam and Hagstrum, 1996; Кљајић и Перић, 2005). У потрази за алтернативама које ће заменити конвенционалне инсектициде, све чешће се истражују ботанички или биљни пестициди екстраховани из ароматичног биља. Ботанички пестициди подразумевају примену биљних екстраката и етарских уља у заштити биља. Употреба биљних екстраката у сузбијању штетних агенаса позната је од давнина и сматра се старом колико и заштита биљака (Милетић и сар., 2013). У задњих година знатно је порастао интерес за применом ботаничких инсектицида за сузбијање складишних штеточина као резултат еколошке освешћености, а такође и претходно поменуте све веће резистентности инсеката на конвенционална хемијска средства (Лишка и сар., 2015). Биљке могу представљати потенцијалну алтернативу у контроли штетних инсеката јер поседују богат извор биолошки активних супстанци (Wink, 1993). Аутори Prakash i Rao (1997) наводе чак 866 различитих биљних врста које садрже пестицидне супстанце. Ботанички пестициди су еколошки прихватљивији јер се релативно брзо разграђују у природи, самим тим умањују ризик од резидуа у храни, брзо делују, а услед присуства бројних биолошки активних материја које су садржане у једном екстракту штетни организми тешко или споро развијају резистентност. Већина ботаничких инсектицида је и селективна према нециљаним и корисним организмима, безбеднији су за здравље људи, животиња и околину, те би могли допринети стварању безбеднијих агенаса за контролу штетних инсеката (Милетић, 2013). Због тога бројни истраживачи, како у свету тако и код нас, проучавају потенцијалну пестицидну активност разних супстанци изолованих из различитих биљних делова или органа. Нажалост, и упркос одличном фармаколошком деловању, врло мало се бавило истраживањем утицаја ароматичног лековитог биља на складишне инсекте (Tang i Eisenbrand, 1992; Namba, 1993; Kim, 1996). 4

9 Мартина Мезеи Мастер рад ПРЕГЛЕД ЛИТЕРАТУРЕ 2. ПРЕГЛЕД ЛИТЕРАТУРЕ 2.1. ТЕСТ ИНСЕКТИ Пиринчани жижак и кестењасти брашнар (Слика 1 и 2) су полифагне и економски врло значајне штеточине ускладиштених производа, распрострањене у целом свету, а нарочито у тропским подручјима. Пиринчани жижак (S. oryzae) није успевао да се одомаћи у нашим условима између Првог и Другог светског рата, иако је често уношен у земљу са увеженим пиринчем, док је данас, поред житног жишка, једна од најопасанијих штеточина у многим складиштима код нас (Анонимус, 1). Обе штеточине су веома распрострањене у нашој земљи и то нарочито у магацинима, мешаонама сточне хране и млиновима. Пиринчани жижак је способан да лети па може изазвати заразу већ и на пољу. Међутим, код нас није доказано да пиринчани жижак врши заразу у пољу. Биологија пиринчаног жишка је врло слична оној код житног жишка. Минимална температура за одлагање јаја је 13 C, a горња граница 35 C. Укупни број положених јаја зависи од релативне влажности ваздуха, те знатније пада тек када се релативна влажност спусти испод 60%. Женка не одлаже јаја у зрна чији је садржај влаге нижи од 9%. У једном дану може одложити више јаја, чак и до 10, а и укупно је плоднији од житног жишка јер одложи јаја. Стадијум јајета траје 3,5 (при 28 C) дана. У зависности од температуре, развој ларве траје од 21,5-52 дана. У једном зрну се може наћи више од једне ларве које су способне да се исхране и у оштећеном зрну. Ларва током свог развоја формира тунеле унутар зрна. Имаго пиринчаног жишка живи дана, слабо је отпоран на гладовање и показује високу термофилност. Пиринчани жижак у нашим складиштима најчешће има 3-4 генерације годишње, али у загрејаним складиштима или у загрејаном житу може имати и знатно више генерација (Стојановић, 1972; Анонимус 2, 2015). Према истраживањима Singh and Mathew (1973), просечна пропорција оштећених зрна 5

10 Мартина Мезеи Мастер рад ПРЕГЛЕД ЛИТЕРАТУРЕ пшенице је након 65 дана износила од 0,05% до 42%, док је губитак у тежини рангиран од 0,43% до 21,2%. За кестењастог брашнара (T. castaneum) је битно напоменути да представља најбројнију и економски најважнију врсту у складиштима сунцокрета (Стојановић, 1972). Поред уљарица, житарица, легуминоза и њихових производа, напада и сушено воће, орахе, лешнике кикирики, мирођију, какао, кафу, разне животињске производе итд. При оптималној температури од 35 С до 37 С и 70% влаге и више, развој имага кестењастог брашнара траје око 20 дана. Толерантан је на ниску релативну влажност ваздуха. Висока релативна влажност ваздуха, а поготово у комбинацији са вишим температурама, неповољно делује на његов развој. За време високих температура, у току летњих месеци, имага кестењастог брашнара напуштају складишта и лете по околини. Способан је да оштећује и здрава, неоштећена зрна пшенице, са влагом изнад 12%, иако преферира сломљена и оштећена зрна. Такође има изражену тенденцију ка канибализму. Ларве и имага се хране властитим јајима, а и јајима других врста. Кестењасти брашнар даје две генерације годишње. Иако даје мали број генерација годишње, налази се у великом броју услед дугог живота имага (до 2 године) и велике плодности женке (Стојановић, 1972). Слика 1. Имаго Sitophilus oryze (фото: Слика 2. Имаго Tribolium castaneum (фото: МЕРЕ СУЗБИЈАЊА СКЛАДИШНИХ ШТЕТОЧИНА Сузбијање складишних штеточина се врши комбиновањем свих расположивих мера (превентивне, механичке, физичке, биолошке и хемијске), ослањајући се при том на интегрални приступ заштите биља (Прпа и сар., 2012; Стојановић, 1972). Кос (2014) наводи да се заштита ускладиштених пољопривредних производа састоји од две основне групе мера, а то су превентивне и куративне мере. Превентивне мере се 6

11 Мартина Мезеи Мастер рад ПРЕГЛЕД ЛИТЕРАТУРЕ спроводе пре и након складиштења производа, а подразумевају оне мере које онемогућавају или барем отежавају продор штеточина (зидови глатки и без пукотина, мреже на отворима), правилно и редовно узорковање ускладиштених производа, контрола појаве штеточина у већ складиштеним производима, регулисање температуре и влаге ускладиштених производа и друго. Да би складиште у потпуности било спремно за унос нових пољопривредних производа потребно је спровести и хемијске мере. Оне могу бити како превентивне, тако и куративне. Уобичајено је да се пре складиштења робе врши хемијска дезинсекција неким од препарата на бази малатиона, пиримфос - метила или дихлорвоса (Онћ-Јовановић, 2015). У колико се у ускладиштеној роби појаве штеточине, неопходно је извршити и куративне мере. У склопу интегралне заштите ускладиштених производа, хемијска средства, на жалост, играју значајну улогу. Као врло прихватљивом групом инсектицида, нарочито за инсекте који развијају резистентност на конвенционалне синтетичке инсектициде истичу се неоникотиноиди. Истраживањима (Arthur и сар., 2003) је доказана ефикасност тиаметоксама, једног од новијих контактних инсектицида из групе неоникотиноида, у контроли штеточина у зрну кукуруза и пшенице. Тиаметоксам се користи и за сузбијање пиринчаног жишка и кестењастог брашнара. Аrthur (2008) наводи у својим истраживањима како је хлорфенапир ефикасан у сузбијању кестењастог брашнара. У складишту се најчешће поред фумиганата примењују контактни (резидуални) инсектициди из групе органофосфорних једињења (дихлорвос, малатион, хлорпирифос - метил, и пиримифос - метил) и пиретроида (делтаметрин и биоресметрин). У Србији је за заштиту ускладиштених производа било регистровано 12 препарата на бази четири активне супстанце: дихлорвоса, малатиона, пиримифос - метила и делтаметрина (Кљајић, 2008; Јањић и Елезовић, 2010). А према последњем попису регистрованих средстава за заштиту ускладиштених производа имамо регистрованих 6 препарата на бази четири активне супстанце и то: малатион, пиримифос - метил и делтаметрин+пиперонил-бутоксид (Савчић-Петрић, 2015). Биотехничка средства су средства неживе природе и представљају хемијске материје које ометају физиолошке процесе штеточина или делују на њихово понашање. У биотехничка средства се убрајају семиохемикалије, средства која повећавају отпорност биљака и средства која регулишу развој инсеката. Регулатори раста инсеката су хемијска једињења која утичу на физиолошке процесе који се 7

12 Мартина Мезеи Мастер рад ПРЕГЛЕД ЛИТЕРАТУРЕ дешавају у инсекатском организму. Препарати из ове групе утичу на метаболизам, спречавају пресвлачење и делују на понашање инсеката. Ови инсектициди су тзв. трећа генерација пестицида и интензивно се користе у случају јачег интензитета напада штеточина (Милетић, 2014). Једна од често кориштених група инсектицида из групе регулатора раста је група јувенилних хормона који регулишу морфогенетички и репродуктивни развој инсеката (Chu et al., 1997). Испитиване су две нове комерцијалне формулације хидропена ( и ) на каснијим стадијумима ларви кестењастог брашнара и малог брашнара - T. confusum (Arthur и Hoernemann, 2004). Јединке малог брашнара су показале мању осетљивост од јединки кестењастог брашнара. Постоје и бројна истраживања у правцу тестирања ефикасности инхибитора синтезе хитина, дифлубензурона, новалурона и др. Аутори Daglish и Wallbank (2005) испитали су активност дифлубензурона у комбинацији са јувенилним хормоном метопреном у контроли пиринчаног жишка. Утврђено је да испитивана врста инсекта храњена сирком третираним комбинацијом дифлубензурона од 1 mg/kg и метопрена од 1 mg/kg, не може произвести одрживу популацију. Новалурон је тестиран у контроли различитих развојних стадијума кестењастог брашнара, а резултати су показали да је контактним деловањем новалурон спречио пиљење ларви из јаја која су полагали третирани одрасли брашнари (Kostyukovsky и Trostanetsky, 2006). Биолошко сузбијање представља коришћење природних непријатеља у сузбијању штетних организама, односно у регулисању њихове бројности и штетности. На овај начин, штетна популација у складиштима се сузбија применом паразита, предатора или патогена (Калиновић и Розман, 2002). Биолошке мере су ефикасне ако се комбинују са осталим мерама интегралне заштите као што су санитација, аерација, еколошки услови у складиштима, познавање биологије штетних инсеката и саме биологије «биолошких инсектицида». У паразите складишних инсеката спадају осице опнокрилаца (Hymenoptera), чије женке нападају јаја, ларве и лутке различитих врста домаћина. Примарне штеточине, чија се ларва развија у зрну житарица и легуминоза паразитирају осице Pteromalide, као Anisopteromalus calandrae, Lariophagus distinguendus, Pteromalus cerealellae. Паразитска осица, например врста Anisopteromalus calandrae може смањити инфестацију пиринчаног жишка у расутом житу за 90% (Калиновић и Розман, 2002). Утврђено је да и гриње могу бити предатори инсеката. Тако врста Pyemotes tritici напада све облике T. castaneum. Третмани са конидијама гљиве Metarhizium 8

13 Мартина Мезеи Мастер рад ПРЕГЛЕД ЛИТЕРАТУРЕ anisopliae у формулацији емулзије или у пшеничном брашну аплицирани на одрасле облике пиринчаног жишка и Risoperta dominica, дали су резултате који потврђују могућност примене ове гљиве у контроли испитиваних штеточине (Batta, 2004). Од бактерија могу се користити споре Bacillus thuringiensis (Кос, 2014). Протозое су такође изоловане из складишних штеточина, најчешће из тврдокрилаца. За брашнаре је изолована врста Farinocyistis tribolii (Калиновић и Розман, 2002). У истраживањима је утврђено да употреба инертних прашива и екстремних температура као физичких мера сузбијања складишних инсеката представља добру алтернативу резидуалним инсектицидима (Пражић Голић, 2015). Дијатомејска земља је геолошки депозит настао таложењем мртвих тела једноћелијских биљних организама у слаткој и сланој води. Честице дијатомејске земље се хватају за тело инсеката и оштећују, претежно адсорпцијом, а делимично и абразијом, заштитни воштани слој на телу инсеката (Лишка, 2009). Инсекти губе воду из тела кроз оштећени слој и угињавају услед дехидратације (Кorunić, 2013; Лишка 2009). Дијатомејска земља је стабилна, инертна сустанца која не ступа у реакције ни са једном супстанцом у природи па тако не ствара опасне или отровне резидуе (Лишка, 2009). Има изразито ниску токсичност за топлокрвне организме те пружа дуготрајно деловање на штеточине. Лако се одваја од зрна једноставним прањем те нема штетне последице на крајњу употребну вредност зрна (Fields, 1998; Korunić i sar., 1996). Korunić i Mackay (2000), испитивали су утицај прашива Protect-it на морталитет S. oryzae, T. castaneum и R. dominica. Јара пшеница стављена у лимене посуде до висине 50, односно 100 cm третирана је прашивом у концентрацијама од 0,5 и 0,75 g/kg. Третмани су снизили популацију штеточина за 98% до 100% у односу на контролу. Испитивање је показало да је концентрација прашива Protect-it од 0,5 g/kg довољна за контролу штеточина у слоју пшенице од 100 cm, те да би третирање до 20% укупне зрнене масе било довољно како не би дошло до смањивања хектолитарске масе. Надаље, Chintzoglou i sar. (2008) су желели да утврде ефикасност спиносада, самог и у комбинацији са дијатомејском земљом (SilicoSec) у сузбијању S. oryzae и T. confusum на пшеници и кукурузу. Спиносад је инсектицид широког спектра деловања на бази метаболита актиномицете Saccharopolyspora spinosa Mertz i Yao. Сматра се алтернативом неуротоксичним инсектицидима јер је природни производ, ниске је токсичности за сисаре и ефикасан је за широки спектар складишних инсеката. Оствареним резултатима, о адитивном деловању, аутори потврђују да комбинација спиносада и дијатомејске земље има потенцијал у 9

14 Мартина Мезеи Мастер рад ПРЕГЛЕД ЛИТЕРАТУРЕ контроли пиринчаног жишка и малог брашнара, с тим да је ефикасност поменутих средстава варирала у зависности од врсте инсеката (мали брашнар је показао већу отпорност), као и од врсте производа (већа ефикасност средства је утврђена на пшеници). И многи други научници су испитивали ефикасност дијатомејске земље у сузбијању пиринчаног жишка и кестењастог брашнара (Dowdy, 1999; Matti i Awaknavar, 2009; Аrnaudi i sar., 2005; Кalinović i sar., 2011) УПОТРЕБА БОТАНИЧКИХ ИНСЕКТИЦИДА У КОНТРОЛИ СКЛАДИШНИХ ШТЕТОЧИНА Иако заборављени и потиснути од стране синтетичких (органохлорних, органофосфорних једињења, синтетских пиретроида и др.), ботанички инсектициди (средства на бази биљака са инсектицидним дејством) имају дугу историју и употребљавани су давно пре открића и развоја напред наведених једињења (Гвозденац и сар., 2013). Први ботанички инсектицид, направљен од лишћа дувана, примењен је још у XVII веку против шљивиних тврдокрилаца (Silva-Aguayo, 2006). Сматра се да се данас, у заштити биља у свету, ботанички инсектициди користе тек око 1% (Коrunić et al., 2008). У последње време, као последица све веће штетности примене хемијских препарата, све више пажње посвећује се истраживању алтернативних метода заштите, поготово препаратима на бази биљака, то јест ботаничким инсектицидима (Лишка, 2009). Биљке представљају огроман резервоар супстанци са инсектицидним, акарицидним, нематоцидним, родентицидним, фунгицидним, бактерицидним и хербицидним деловањем (Korunić i Rozman, 2012). Такође, ниско су токсични за сисаре и ниско ризични за нециљне организме (Weinzierl, 2000, Scott et al., 2003). Биљни инсектициди се одликују и брзом разградњом под утицајем светлости, влаге и кише, због чега је смањен ризик остатака у храни. Ботанички инсектициди су обично брзо делујући, није забележена појава резистентности, селективни су, а фитотоксични ефекти нису забележени (Гвозденац и сар., 2013). Ботанички или биљни пестициди добијају се различитим поступцима екстракције супстанци из биљака. Најчешће су у употреби биљни екстракти и етарска уља (Милетић и сар., 2013). Етарска уља су испарљиви секундарни метаболити које одређене биљне врсте производе за сопствене потребе 10

15 Мартина Мезеи Мастер рад ПРЕГЛЕД ЛИТЕРАТУРЕ па се због свог вишеструког начина деловаља на штетне инсекте (токсичност, репелентност, негативан утицај на полагање јаја, те инхибиција раста, развоја или репродукције) користе широм света (Jovanovac, 2013). Биљни екстракти су, у технолошком смислу, најстарији и најједноставнији вид производа на бази биљака. Биљне екстракте одликује једноставност у начину припреме и ниска цена коштања. Њихова употреба има све већу примену, па је поред медицине, све већи интерес и за употребу у заштити биља, као алтернатива синтетичким пестицидима, јер се могу користити као еколошки безбеднији и често у склопу интегралних мера (Милетић и сар., 2013). Ботанички инсектициди се могу груписати према начину деловања на регулаторе раста и развића инсеката, antifeeding једињења и инсектициде (Гвозденац, 2013). Данас су са израженим пестицидним ефектом на штеточине најактуелнији ботанички инектициди на бази азадирахтина, ротенона и пиретрина (Милетић, 2014). У разним истраживањима кориштене су многе биљне врсте нашег поднебља: рузмарин (Rosmarinum officinalis L.), лаванда (Lavandula angustifolia Mill.), мента (Mentha spp.), ловор (Laurus nobilis L.), мајчина душица (Thymus vulgaris L.), жалфија (Salvia officinalis L.), далматински бухач (Chrysanthemum cinerariaefolium Vis.), као и многе друге. У свету су испитиване, а затим синтетизоване и комерцијализоване у препарате: Nicotiana tabacum L., Azadirachta indica A. Juss., Eucalyptus spp. (Gorički, 2014). Азадирахтин, изолат из семена биљке Azadirachta indica, показује инсектицидно, репелентно, и акарицидно деловање на већину складишних инсеката и примењује се за заштиту мањих количина ускладиштених производа (Kalinović i Rozman, 1998). Saaya & Pisarev (1990) су у својим истраживањима одредили фумигантно дејство 26 етеричних уља разног лековитог биља на значајне складишне штеточине: Rizopertha dominica, Oryzaephilus surinamensis, Tribolium castaneum i Sitophilus oryzae. Tripathi et al. (2000) наводе да уље Mentha spp. ефикасно сузбија врсту T. castaneum у складиштима. Велики значај има хемијски састав етарских уља. Popović i sar. (2013), наводе да етарско уље Calamintha glandulosa садржи највећи проценат карвакола и показује највећу фумигантну и репелентну активност на T. castaneum. Синтетичко уље слачице (90% алил изотиоцијанат) је испољило инсектицидне ефекте, те би се могао синтетисати еколошки препарат за фумигацију (Paes et al., 2012). Надаље, Paranagama et al. (2004) су доказали репелентно и токсично дејство четири уља на пириначног жишка, и то уља Cymbopogon citratus, Cymbopogon nardus, Cinnamomum zeylanicum и Alpinia calcarata. Popović i sar. (2006), наводе да су уља жалфије и босиљка показала репелентни и токсични ефекат на S. 11

16 Мартина Мезеи Мастер рад ПРЕГЛЕД ЛИТЕРАТУРЕ oryzae, који је зависио од концентрације и дужине изложености инсеката, односно само у највећој испитиваној концентрацији (2%) ефекат је био задовољавајући. Da Costa et al. (2006) су констатовали да је први ларвени ступањ осетљивији од трећег ступња на дејство пара уља слачице, а да је стадијум лутке најотпорнији на деловање пара поменутог уља. Rozman et al., (2006) су испитивали фумугантно деловање етарских уља Lavandula angustifolia, Rosmarinus officinalis, Thymus vulgaris и Laurus nobilis на Sitophilus oryzae, Rhyzopertha dominica и Tribolium castaneum. Као најосетљивија врста се показала S. oryzae, а затим R. dominica, док је врста T. castaneum испољила већу толерантност на испитивана једињења. Rozman et al. (2008), у свом раду наводе да иако је етарско уље цинеол показало одређене фумигантне особине у третману против пиринчаног жишка, биће потребно примењивати веће концентрације у поређењу са фосфином и метил - бромидом како би се постигао исти ефекат. Уколико се реши проблем стварања исплативог комерцијалног препарата, цинеол би могао наћи своје место у интегралној заштити биља, поготово тамо где је нагласак на заштиту животне средине и безбедности хране, где би заменио много опасније и токсичније фумиганте и инсектициде. Испитивано је и инсектицидно деловање метанолних екстраката из 30 врсти ароматичних, медицинских биљака и 5 етарских уља на адулте S. оryzae и Callosobruchus chinensis, користећи метод контактног и фумигантног деловања. Одговори су варирали у зависности од биљног материјала, врсте инсеката и дужине експозиције. Закључено је да би употребљена етарска уља и биљни екстракти могли бити корисни у пољу за управљање популацијом S. оryzae и С. chinensis (Soon-Il, et all, 2001). У раду Popović et al. (2013), се наводи да етарско уље Calamintha glandulosa при концентрацији од 1,14% показује значајан токсичан и репелентан ефекат, са веома високом стопом смртности (56,67%), већ након 24h. Резултати овога рада указују да употреба природних супстанци као што су етарска уља, могу да буду алтернативна метода у контроли инсеката (Popović et al., 2013). 12

17 Мартина Мезеи Мастер рад ПРЕГЛЕД ЛИТЕРАТУРЕ 2.4. ОПИС КОРИШЋЕНИХ БИЉАКА Erigeron canadensis канадска худолетница Канадска худолетница припада породици Asteraceae (Слика 3). Биљка потиче из Америке одакле је, као коров, у 17. веку пренесена у Европу. Развија обиље семена па се необично брзо шири. Расте као коров по напуштеним и обрађеним пољима, по шумским чистинама, уз путеве и јарке. Расте у великој маси, а цвета од јуна до октобра. Худолетница продукује неколико лековитих супстанци као што су: етарска уља, танини, флавоноиди и колин. Управо због танина, ова биљка делотворно делује против диарее. То деловање знатно поспешује и етарско уље. Лековити делови биљке су сви надземни делови, осим доњег отврднелог дела стабљике (Белоша, 2014; Константиновић, 2011) Morus alba бели дуд Дуд (Morus sp. Moraceae) је воћe и орнаментално листопадно дрво, са око сто врста широм света. Стабло је 20 метара високо са округластом, богатом крошњом. Сложени плод је цваст срасла у једно плодиште, дудињу, слатког укуса, без изражене ароме и киселости (Слика 3). Сади се дуж путева, по парковима, ивицама парцела, око винограда, по двориштима. Доживи до 250 година старости. Бели дуд је пореклом из Кине. У 17. и 18. веку шири се сађење белог дуда на Балкану ради производње листа за исхрану свилопреље (Bombyx mori). Дудиње садрже око 10% инвертног шећера, око 2% слободних органских киселина, витамин Ц, слуз, пектинске и друге корисне материје. У народној медицини дудиње делују против диарее и као благи лаксанс. Сок дудиња помаже у лакшем искашљавању, код знојења и мокрења, за испирање код запаљења грла и уста. У Кини је кора дуда састојак биљних смеша за лечење шећерне болести (Ковачевић, 2007). Осим примене у хуманој медицини, испитивања су доказала да бели дуд може да се примењује и у пољопривреди као инсектицид. Gvozdenac et al. (2012), наводе да бели дуд у значајној мери изазива antifeeding ефекат код ларви Lymantria dispar. 13

18 Мартина Мезеи Мастер рад ПРЕГЛЕД ЛИТЕРАТУРЕ Аilanthus altissima кисело дрво Кисело дрво припада фамилији Simarubaceae, а род Аilanthus обухвата преко десетак врста (Слика 3). Биљка је пореклом из Кине, а ову врсту је у Европу донео француз Pierre Nicholas le Cheron d Incarville године. Кисело дрво је првобитно сађено као украсно биље, а затим и у циљу побољшања квалитета земљишта и подизања плантажних шума (Несторовић, 2007). Ова врста је једна од најбоље прилагођених адвентивних биљака на еколошке услове загађених градских биотопа. Ово није дуговечна врста, животни век је око 50 година. Без обзира на негативне последице неконтролисаног и прекомерног ширења, кисело дрво има биолошке особине као и све друге биљке, од којих је најважнија производња кисеоника. Стога, у условима строго контролисаног гајења може да има позитивну улогу у функционисању урбаног биотопа (Рађеновић, 2015). Дрво садржи и хемикалије, укључујући аилантон, за који је откривено да има снажан алелопатски (хербицидни) ефекат на раст других биљака (Анонимус 3; Tsao et al., 2002). Етарско уље A. altissima испољава потенцијалну фумигантну активност на имага O. surinamensis и S. oryzae са процентом морталитета од 99,3% и 81,9% (Jianhua i Shuhui, 2009). У појединим радовима се спомиње да се у крошњи киселог дрвета не може уочити присуство комараца, што је још један од наговештаја могуће примене у сузбијању инсеката Lavandula angustifolia лаванда Лаванда (лавандула, деспик, женски деспик) је биљка из породице уснатица (Lamiaceae) (Слика 3). У Србији лаванда није аутохтона врста па се често гаји као лековита и декоративна биљка. У лековите сврхе употребљавају се цветови биљке који имају антисептичко и умирујуће дејство. Цвет лаванде у себи садржи минералне и горке материје, танин и етерична уља. Цвет се бере пре него што биљка процвета, а етарско уље се добија дестилацијом воденом паром из свеже биљке. Осушени цвет се може користити као чај код поремећаја расположења, замора, несанице, лошег варења - надимања и грчева. Осим тога, употребљава се за испирање и дезинфекцију рана на кожи и слузокожи. За мирис етеричног уља је задужен камфор. Користи се као рубефацијенс, коригенс мириса и инсектицид. Поред камфора, у лаванди је присутан и 1,8 цинеол. Осушени цвет и гранчице се врло успешно користе као 14

19 Мартина Мезеи Мастер рад ПРЕГЛЕД ЛИТЕРАТУРЕ инсектициди, односно репеленти јер у ормарима са рубљем одбијају мољце. Од етарског уља лаванде припремају се препарати који се користе као заштита од убода комараца било да се употребљавају у специјалним лампама или наносе директно на кожу (Анонимус 4; Aнонимус 5) Ocimum basilicum босиљак Босиљак је вишегодишња зељаста биљка пореклом из Индије, а припада фамилији уснатица (Lamiaceae) (Слика 3). Босиљак је позната и цењена лековита и зачинска биљка. За лек се употребљава цела биљка са семеном. Доминантне компоненте етарског уља босиљка су: фенилпропаноиди (метил калвикол, еугенол, метил еугеноли, метил цинамат) који настају преко шикиминске киселине и терпеноиди (линалол и гераниол) преко мевалонске киселине. Најзначајнији типови етарских уља су: европски или француски, египатски, реунион, бугарски и јавански тип. Међутим, европски тип етарског уља је најбољег квалитета и најлепшег мириса. Доминантне компоненте овог типа уља су линалол и метил калвикол (естрагол). Остале компоненте које се могу наћи у већој концентрацији у овом типу уља су: 1,8 - цинеол, еугенол, гераниол, гермакрен Д, α терпинеол, β кариофилен, оцимен, сабинен, тујон и γ терпинен. Босиљак у народној медицини има врло широку примену код лечења људи и животиња. Употребљава се за лечење упала (желуца, црева), код кашља, почетних стања туберкулозе, код болести мокраћних органа, за побољшање апетита и против несанице. Најчешће се примењује у облику чајева. Босиљак је познат и по чињеници да има јака антиоксидативна својства. Босиљак се примењује и као зачин у кулинарству (Анонимус 6). Вршена су и истраживања у којима босиљак показује инсектицидна својства. У раду Digilio et al. (2008), наводи се изванредно инсектицидно деловање етарског уља босиљка на Myzus рersicae, без икаквих фитотоксичних ефеката по гајену биљку, чак ни при највишој дози Eucalyptus spp. еукалиптус Еукалиптус је род зимзеленог дрвећа, ређе жбуња, из фамилије мирти (Myrtaceae) (Слика 3). Обухвата око 700 врста, распрострањених углавном на Аустралијском континенту и у Тасманији (Brooker i Kleinig, 2006). Још половином 18. века примећено је да испарења са листова врсте Eucalyptus globulus растерују 15

20 Мартина Мезеи Мастер рад ПРЕГЛЕД ЛИТЕРАТУРЕ инсекте, посебно комарце, а нарочито током топлих летњих дана. Године започиње и употреба етарског уља еукалиптуса у медицинске сврхе. Лишће врсте E. globulus богато је етарским уљем, танином, горким материјама, смолом и воском. Етарско уље је комплексна смеша разних монотерпена и сесквитерпена, ароматичних фенола, оксида, етра, алкохола, естра, алдехида и кетона (Brooker i Kleinig, 2006). Етарско уље се дестилује из свежих листова прикупљених са старијих грана. Снажан је антисептик и користи се за лечење болести дисајних органа. Етарско уље разних врста еукалиптуса користи се и у индустрији парфема. Batish et al. (2008) наводe да етарско уље еукалиптуса поседује широк спектар биолошких активности укључујући антимикробну, фунгицидну, инсектицидну/репелентну, хербицидну, акарицидну и нематоцидну активност. Пестицидну активност еукалиптуса омогућује присуство компонената као што су 1,8 - цинеоле, цитронелал, цитронелол, цитронелил ацетат, лимонен и др. (Batish et al., 2008). Етарско уље E. globulus и његов главни монотерпен 1,8 цинеоле, испољавају токсичан ефекат на вашке, Pediculus humanus capitis (Yang et al., 2004). Етарско уље еукалиптуса се може користити и као репелентно средство против убода комараца. Додатно, присуство етарског уља доприноси у одбрани лишћа еукалиптуса од напада штетних инсеката (Brooker i Kleinig, 2006). Познато је да етарско уље еукалиптуса изазива и алелопатске реакције, проузрокујући успорени раст других биљака (Кohli, 1990). Erigeron canadensis Morus alba Ailanthus altissima Lavandula angustifolia Ocimum basilicum Eucalyptus spp. Слика 3. Приказ биљака чији су екстракти и етарска уља коришћени у раду (Фото: lv-twk.oekosys.tu-berlin.de; facultystaff.richmond.edu;

21 Мартина Мезеи Мастер рад ЗАДАТАК И ЦИЉ РАДА 3. ЗАДАТАК И ЦИЉ РАДА Задатак рада је био да се путем биолошких тестова испита контактно, контактно - дигестивно и репелентно деловање биљних екстраката и етарских уља на пиринчаног жишка (S. oryzae) и кестењастог брашнара (T. castaneum) и самим тим утврди њихова могућност примене у заштити ускладиштених производа. Циљ истраживања је био да се испита контактно, контактно - дигестивно и репелентно деловање биљних екстраката (Erigeron canadensis L., Morus alba L. и Ailanthus altissima Mill.) и етарских уља (Lavandula angustifolia Mill., Ocimum basilicum L. и Eucalyptus spp. L Hér.) у смислу процене њиховог инсектицидног или репелентног потенцијала,. 17

22 Мартина Мезеи Мастер рад МАТЕРИЈАЛ И МЕТОД РАДА 4. МАТЕРИЈАЛ И МЕТОД РАДА Оглед је изведен током године у Лабораторији за биолошка истраживања и пестициде, Департмана за фитомедицину и заштиту животне средине, Пољопривредног факултета, Универзитета у Новом Саду Испитивани биљни екстракти и етарска уља У раду су коришћени биљни екстракти листа Morus alba, коре и листа Ailanthus altissima и листа Erigeron canadensis. Биљке су прикупљане током вегетационог периода године, а екстракти припремљени према методи за справљање екстраката (Pharmacopoeia, 1984). За екстракцију су коришћени листови Morus alba, Erigeron canadensis и кора и листови Ailanthus altissima. Претходно су осушени на мрачном и прозрачном месту, на 20 С. Након сушења, делови биљке су уситњени лабораторијском сецкалицом (Srerilimmixer 12, Pbbrand). Екстракција је обављена 70% етанолом у Soxletu на температури 60 С у трајању 24h, након чега је уследила филтрација на Whatman филтер папиру 1. Супернатант се чува у тамним стакленим боцама, умотан алуминијском фолијом у фрижидеру на +4 С (Nićiforović et al., 2010). У испитивању су коришћена и чиста етарска уља Lavandula angustifolia, Ocimum basilicum и Eucalyptus spp., која су комерцијално доступна и намењена за хуману употребу Тест организми Као тест организми коришћени су одрасли инсекти Sitophilus oryzae и Tribolium castaneum. Инсекти су узгајани у лабораторији за биолошка истраживања и пестициде, Департмана за фитомедицину и заштиту животне средине, Пољопривредног факултета. 18

23 Мартина Мезеи Мастер рад МАТЕРИЈАЛ И МЕТОД РАДА 4.3. Коришћени апарати и прибор Коришћени су следећи апарати и прибор: Аналитичка вага Термостат Олфактометар Лабораторијски прибор: стаклене епрувете (Ø 1cm, висине 16 cm), Петри кутије (Ø 14 cm), пипете за одмеравање одговарајуће количине биљног екстракта и етарског уља као и за припрему радних течности, ерленмајерове боце, пинцете, тегле, филтер хартија, вата и парафилм. Зрно пшенице, пшенично брашно Утицај биљних екстраката и етарских уља на морталитет Утицај биљних екстраката и етарских уља на морталитет пиринчаног жишка и кестењастог брашнара је испитиван применом два различита теста и то за контактно и контактно - дигестивно деловање Контактно деловање Припремљене су радне течности биљних екстраката и етарских уља концентрације 0,5, 1 и 2%, тако што су етарска уља разређена алкохолом, док су биљни екстракти разређени дестилованом водом. Затим су у Петри кутије постављени кружни исечци филтер хартије на које је нанешено 0,3 ml радне течности. У Петри кутије је унешено по десет одраслих инсеката (Слика 4). Тест је постављен у четири понављања. Као контрола коришћени су алкохол и дестилована вода. Петри кутије су инкубиране у термостату на температури од око 25 С и влажности од 45 70% (Слика 5). Морталитет је праћен након 24, 48 и 72h, бројањем паралисаних и угинулих инсеката и изражен је у процентима и коригован у односу на смртност у контроли према Schneider Orelli (1947). 19

24 Мартина Мезеи Мастер рад МАТЕРИЈАЛ И МЕТОД РАДА Слика 4. Тест контактног деловања (Фото: аутор) Слика 5. Петри кутије у термостату (Фото: аутор) Контактно дигестивно деловање Током испитивања контактно дигестивног деловања биљних екстраката и етарских уља на пиринчаног жишка, као хранљива подлога коришћена су зрна пшенице, док је за кестењастог брашнара у овом огледу коришћено брашно (Слика 6 и 7). У огледу са пиринчаним жишком, у сваку Петри кутију је одмерено по 25g зрна пшенице које је претходно третирано одређеном концентрацијом (0,5, 1, 2%) испитиваних радних течности у односу 3 ml радне течности/100 g зрна. Код огледа са кетењастим брашнаром је у сваку Петри кутију одмерено по 15g брашна које је претходно третирано одређеном концентрацијом (0,5, 1, 2%) испитиваних радних течности у односу 2 ml/60 g брашна. Следећи кораци у постављању огледа су исти код обе врсте инсеката. Третирана пшеница и брашно су остављени да се суше један сат на собној температури, а након сушења подељени на четири дела, за четири понављања и постављени у Петри кутије заједно са 10 одраслих инсеката. Као контрола коришћени су алкохол и дестилована вода. Петри кутије су инкубиране у термостату на температури од око 25 С и влажности од 45 70% (Слика 5). Број угинулих и паралисаних инсеката је праћен након 24h, 48h и 72h, а морталитет је изражен у процентима и коригован у односу на смртност у контроли према Schneider Orelli (1947). 20

25 Мартина Мезеи Мастер рад МАТЕРИЈАЛ И МЕТОД РАДА Слика 6 и 7. Тестови контактно - дигестивног деловања на S. oryzae и T. castaneum (Фото: аутор) Статистичка анализа података Подаци су обрађени статистичким софтвером Statistica 10, употребом Данкановог теста вишеструких поређења рангова (F однос), за интервал поверења 95% Репелентно деловање - Индекс преферендума (ПИ) Репелентно дејство испитиваних екстраката и етарских уља на имага S. oryzae и T. castaneum је процењено олфактрометријски, применом Y- tube олфактометра (Слика 8). У олфактометар је постављено по 20 одраслих инсеката. Проценат репелентности је израчунат након 24 часа, на основу броја инсеката који се налазе у контролном тубусу олфактометра и тубусу са биљним екстрактом или етарским уљем и исказан индексом преферендума (ПИ) који је израчунат по једначини (Procopio et al., 2003). ПИ= % инсеката у третману - % инсеката у контроли %инсеката у третману + % инсеката у контроли Испитивани екстракти и етарска уља су класификовани, зависно од вредности ПИ, према следећој скали: до репелентна активност до неутрална активност +0,10 до +1,00 атрактантска активност 21

26 Мартина Мезеи Мастер рад МАТЕРИЈАЛ И МЕТОД РАДА Слика 8. Тест репелентног деловања Олфактометар (Фото: аутор) 22

27 Мартина Мезеи Мастер рад РЕЗУЛТАТИ И ДИСКУСИЈА 5. РЕЗУЛТАТИ И ДИСКУСИЈА 5.1. Инсектицидно дејство Резултати биотеста у коме је испитан утицај биљних екстраката и етарских уља различитих концентрација на морталитет пиринчаног жишка и кестењастог брашнара, у зависности и од начина експозиције приказани су у Tабелама 1 4. Према оствареним резултатима за смртност (Табела 1 и 2) код S. оryzae, одређена етарска уља и биљни екстракти су, у зависности од концентрације и типа изложености, испољили инсектицидни ефекат. Током контактне изложености, највећу инсектицидну активност на пиринчаног жишка је испољило етарско уље босиљка у највишој концентрацији (2%), где је смртност већ након 24h износила 99,9%, и на значајно вишем нивоу је била у односу на контролу и на остала етарска уља и биљне екстракте (Слика 9). Као следећи по ефикасности у сузбијању S. oryzae показо се биљни екстракт еригерона. Његова ефикасност констатована је при употреби највише концентрације (2%) након 48h када је смртност износлила 72,5%, а при истој концентрацији, након 72h, смртност је била 100% (Слика 10). Бели дуд је током контактне изложености, при концентрацији 2%, након 48h изазвао смртност од 67,47%, док је након 72h при концентрацијама 1 и 2% смртност пиринчаног жишка износила 72,47% и 79,95%. Етарско уље босиљка (1 и 2%), биљни екстракти еригерона (2%) и белог дуда (2%) су после 48h испољили значајно виши морталитет имага S. оryzae, у односу на контролу. Док је после 72 h морталит био значајно виши при примени етарског уља босиљка (1 и 2%), биљних екстраката еригерона (0,5 и 2%) и белог дуда (1 и 2%) у односу на контролу. Етарско уље лаванде ни у једној од примењених концентрација није испољило значајне инсектицидне ефекте (Табела 1). 23

28 Мартина Мезеи Мастер рад РЕЗУЛТАТИ И ДИСКУСИЈА Слика 9 и 10. Контактно деловање босиљка (24h) и еригерона (72h) (Фото: аутор) Табела 1. Инсектицидни ефекат биљних екстраката и етарских уља на S. oryzae током контактне изложености Биљни екстракти и етарска уља Erigeron canadensis Morus alba Lavandula angustifolia Ocimum basilicum Конц. (%) Морталитет (%) 24h 48h 72h 0,5 2,51 ± 4,49 c 7,50 ± 4,99 d 54,95 ± 51,9 bcd 1 25,01 ± 33,16 c 12,5 ± 14,99 d 34,98 ± 45,04 cdef 2 25,01 ± 17,32 c 72,5 ± 17,08 b 99,9 ± 0,00 a 0,5 0,01 ± 0,00 c 5,01 ± 5,77 d 45,00 ± 31,09 bcde 1 0,01 ± 0,00 c 35,00 ± 5,77 c 72,47 ± 27,50abc 2 10,01 ± 19,99 c 67, 47 ± 23,58 b 79,95 ± 23,04ab 0,5 0,01 ± 0,00 c 0,01 ± 0,00 d 12,50 ± 9,57 ef 1 0,01 ±0,00 c 0,01 ± 0,00 d 17,50 ± 14,99 def 2 0,01 ± 0,00 c 0,01 ± 0,00 d 10,01 ± 14,14 ef 0,5 0,01 ± 0,00 c 2,51 ± 4,99 d 10,01 ± 14,4 ef 1 64,95 ± 43,54 b 69,95 ± 42,38 b 64,95 ± 43,53abc 2 99,9 ± 0,00 a 99,9 ± 0,00 a 99,9 ± 0,00 a Контрола (алкохол) 2,51 ± 4,99 c 7,5 ± 9,57 d 10,01 ± 14,4 ef Контрола (дест. вода) 0,01 ± 0,00 c 0,01 ± 0,00 d 0,01 ± 0,00 f NZR 23,98 21,82 37,81 Током контактно дигестивне изложености S. оryzae, најзначајнију инсектицидну активност је такође, испољило етарско уље босиљка. Већ након 24h при концентрацији од 2%, констатована је смртност пиринчаног жишка од 82,4%, док је при концентрацији 1 и 0,5%, забележен морталитет 37,5 и 32,5%, и на значајно вишем нивоу је у односу на контролу. Сличан морталитет је констатован и после 48 и 72 h изложености инсеката етарском уљу босиљка (Слика 11). За разлику од босиљка, лаванда, еригерон и бели дуд нису испољили инсектицидни ефекат на S. оryzae, током контактно-дигестивне изложености ни после 72h експозиције (Табела 2). 24

29 Мартина Мезеи Мастер рад РЕЗУЛТАТИ И ДИСКУСИЈА Слика 11. Контактно дигестивно дејство етарског уља босиљка на S. oryzae (Фото: аутор) Табела 2. Инсектицидни ефекат биљних екстраката и етарских уља на S. oryzae током контактно - дигестивне изложености Биљни екстракти и етарска уља Конц. (%) Морталитет (%) 24h 48h 72h 0,5 2,51 ± 4,99 c 2,51 ± 4,99 b 0,01 ± 0,00 c Erigeron canadensis 1 0,01 ± 0,00 c 0,01 ± 4,99 b 0,01 ± 0,00 c 2 2,51 ± 4,99 c 0,01 ± 0,00 b 0,01 ± 0,00 c 0,5 0,01 ± 0,00 c 2,51 ± 0,00 b 0,01 ± 0,00 c Morus alba 1 2,51 ± 4,99 c 5,01 ± 4,99 b 2,51 ± 4,99 c 2 0,01 ± 0,00 c 0,01 ± 9,99 b 2,51 ± 4,99 c 0,5 0,01 ± 0,00 c 2,51 ± 4,99 b 5,01 ± 9,99 bc Lavandula angustifolia 1 15,00 ± 17,31bc 15,00 ± 19,14 b 25,00 ± 23,8 bc 2 0,01 ± 0,00 c 0,25 ± 0,49 b 2,51 ± 4,99 c 0,5 32,48 ± 47,12 b 32,48 ± 47,12a 34,97 ± 45,04ab Ocimum basilicum 1 37,50 ± 33,04 b 59,7 ± 29,86 a 32,50 ± 29,86ab 2 82,45 ± 28,68a 62,5 ± 47,2 a 59,7 ± 47,2a Контрола (алкохол) 0,01 ± 0,00 c 0,01 ± 0,00 b 0,01 ± 0,00 c Контрола (дест. вода) 0,01 ± 0,00 c 0,01 ± 0,00 b 0,01 ± 0,00 c NZR 24,83 27,69 28,01 Према оствареним резултатима за смртност (Табела 3 и 4) T. castaneum примењени биљни екстракти и етарска уља нису испољили инсектицидни ефекат ни у једној од примењених концентрација, ни при контактној, ни контактно-дигестивној изложености, као ни током експозиције од 24 до 72h. Те је морталитет кестењастог брашнара, који су изазвали примењени биљни екстракти и етарска уља на истом нивоу значајности у односу на контролу. 25

30 Мартина Мезеи Мастер рад РЕЗУЛТАТИ И ДИСКУСИЈА Табела 3. Инсектицидни ефекат биљних екстраката и етарских уља на T. castaneum након контактне изложености Биљни екстракти и етарска уља Конц. (%) Морталитет (%) 24h 48h 72h 0,5 0,01 ± 0,00 a 0,01 ± 0,00 a 2,51 ± 4,99 a Morus alba 1 5,00 ± 5,77 a 5,01 ± 9,99 a 5,01 ± 5,77 a 2 0,01 ± 0,00 a 0,01 ± 0,00 a 0,01 ± 0,00 a 0,5 2,51 ± 4,99 a 2,51 ± 4,99 a 2,51 ± 4,99 a Ailanthus altissima 1 5,01 ± 9,99 a 7,5 ± 9,57 a 7,5 ± 9,57 a 2 0,01 ± 0,00 a 7,5 ± 9,57 a 7,5 ± 9,57 a 0,5 0,01 ± 0,00 a 0,01 ± 0,00 a 0,01 ± 0,00 a Eucaliptus spp. 1 2,51 ± 4,99 a 2,51 ± 4,99 a 2,51 ± 4,99 a 2 2,51 ± 4,99 a 2,51 ± 4,99 a 2,51 ± 4,99 a 0,5 0,01 ± 0,00 a 0,01 ± 0,00 a 0,01 ± 0,00 a Ocimum basilicum 1 5,00 ± 5,77 a 5,01 ± 5,77 a 5,01 ± 5,77 a 2 0,01 ± 0,00 a 0,01 ± 0,00 a 0,01 ± 0,00 a Kонтрола (алкохол) 0,01 ± 0,00 a 0,01 ± 0,00 a 0,01 ± 0,00 a Контрола (дест. вода) 0,01 ± 0,00 a 0,01 ± 0,00 a 0,01 ± 0,00 a NZR 6,08 7,78 7,29 Tabela 4. Инсектицидни ефекат биљних екстраката и етарских уља на T. castaneum након контактно - дигестивне изложености Биљни екстракти и етарска уља Конц. (%) Морталитет (%) 24h 48h 72h Morus alba Ailanthus altissima Eucalyptus spp. Ocimum basilicum 0,5 5,01 ± 5,77 a 7,51 ± 9,57 a 7,51 ± 9,57 ab 1 0,01 ± 0,00 a 2,51 ± 4,99 a 2,51 ± 4,99 b 2 5,01 ± 9,99 a 5,01 ± 9,99 a 5,01 ± 9,99 b 0,5 2,51 ± 4,99 a 2,51 ± 4,99 a 5,01 ± 9,99 b 1 5,01 ± 9,99 a 5,01 ± 9,99 a 5,01 ± 9,99 b 2 0,01 ± 9,57 a 7,51 ± 9,57 a 7,51 ± 9,57 ab 0,5 0,01 ± 0,00 a 0,01 ± 0,00 a 0,01 ± 0,00 b 1 2,51 ± 4,99 a 2,51 ± 4,99 a 5,01 ± 5,77 b 2 0,01 ± 0,00 a 0,01 ± 0,00 a 0,01 ± 0,00 b 0,5 17,51 ± 34,99 a 17,52 ± 34,99 a 30,00 ± 35,54a 1 0,01 ± 0,00 a 2,51 ± 4,99 a 2,51 ± 4,99 b 2 0,01 ± 0,00 a 0,01 ± 0,00 a 12,51 ± 24,99ab Контрола (алкохол) 0,01 ± 0,00 a 0,01 ± 0,00 a 5,01 ± 9,99 b Контрола (дест. вода) 0,01 ± 0,00 a 7,51 ± 14,99 a 7,51 ±14,99 ab NZR 15,52 22,7 20,33 26