РАЗВОЈ СИСТЕМА ЗА ТЕРМИНИРАЊЕ ПРОИЗВОДЊЕ ДРВЕНИХ СТОЛИЦА

Transcript

1 ГЛАСНИК ШУМАРСКОГ ФАКУЛТЕТА, БЕОГРАД, 2010, бр. 102, стр BIBLID: , (2010), 102, p Cvetković S The development of the system for termining the production of wooden chairs. Bulletin of the Faculty of Forestry 102: Славица Цветковић UDK: /.516:684.43: Оригинални научни рад DOI: /GSF C РАЗВОЈ СИСТЕМА ЗА ТЕРМИНИРАЊЕ ПРОИЗВОДЊЕ ДРВЕНИХ СТОЛИЦА Извод: У раду је представљен систем за терминирање производње дрвених столица који је саставни део система за планирање производње. Посебно се разматра терминирање производње према роковима испоруке при чему се одређују планови лансирања појединих делова према структурној саставници производа по терминским јединицама. За решавање проблема терминирања дефинисан је симулациони програм који је пројектован тако да омогу ћи континуалну реализацију логистичког ланца од тренутка набавке репро материјала, преко рализације радног налога у радионици до испоруке производа купцу. Симулациони експеримент почиње под претпоставком да је неоп ходан репроматеријал правовремено доступан у улазном магацину. Програм управља аутоматски израчунатим приоритетима радних налога, у потпу ности пресликавајући дешавања у радионици. Кључне речи: столице, терминирање и планирање производње, рачунарски програм THE DEVELOPMENT OF THE SYSTEM FOR TERMINING THE PRO- DUCTION OF WOODEN CHAIRS Abstract: This paper establishes the system for termining the production of wooden chairs which is the consisting part of the system for production planning. It particularly discusses the termination of the production according to the structural components of the product in thermic units. It defines the simulation programme for the solution of the problem, which is projected in the way that it provides a continuous realization of the logistic chain from the moment of the purchase of repromaterial, through the realization of the working errand in the workshop, to the delivery of the product to the buyer. The simulation experiment starts with the assumption that the necessary repromaterial is opportunely accessible in the entrance storehouse. The programme, which is managed by the automatically calculated priorities of the working errands, completely describes what happens in the workshop. Key words: chairs, production scheduling, production planning. др Славица Цветковић, ванредни професор, Универзитет у Приштини - Факултет техничких наука, Косовска Митровица (е-mail: smijoc@yahoo.com) 117

2 Славица Цветковић 1. УВОД Индустријска производња дрвених столица захтева производне методе у којима је заступљена подела рада. Коришћење савремених материјала од дрвета, делова из кооперације и других материјала, као и познавање употребних својстава производа, утицаја средине на пројектовање намештаја и елементе уградње, изискује бројна техничка знања, која се обједињују кроз развој производа. Методски прилаз припремним радовима при изради неког производа, је предуслов за рационалну израду, како у занатској тако и индустријској производњи. Потребно време за припремне радње може да траје знатно дуже од времена израде поготово код појединачне производње. Време утрошено на пословима припреме оправдано је, јер се искључују грешке у производњи, омогућује издавање јасних радних налога и упутстава и скраћује време израде (С к а к и ћ, Џ и н ч и ћ, 2009/a-б). Терминирање производње је врло сложен задатак при планирању произ водње, с обзиром на број поремећајних фактора који се јављају у производном процесу дрвених столица. Међутим, терминирање представља и веома важан корак за планирање производње. Проблеми серијске производње производа који се међусобно разликују према захтевима купаца, захтевају виши ниво синхронизације актив ности у фазама планирања при чему је употреба развијених система за терми нирање производње пресудна за успешно извођење ових активности. Терминирањем појединих операција које треба извршити, врши се усклађивање израчунатих радних оптерећења са капацитетима ресурса који су на располагању у од ре ђе ном временском периоду. Тежи се постизању оптималног распореда тражених послова са расположивим капацитетима и ресурсима за одређени временски период (S m a rd z ewsk i, Papuga, 2004). 2. КАРАКТЕРИСТИКЕ РАЗВИЈЕНОГ СИСТЕМА ЗА ТЕРМИНИРАЊЕ ПРОИЗВОДЊЕ Перформансе производних система у великој мери зависе од начина организације тока материјала кроз систем, односно дефинисања приоритета или правила када и где ће бити изведена одговарајућа операција. Та иста правила се користе при улазу радних предмета у систем, имају утицаја на технолошки поступак израде, као и при алокацији ресурса система одговарајућим радним предметима. Ниво квалитета термин плана процењује се различитим, често конфликтним критеријумима као што су критеријуми засновани на трајању производног циклуса, величини залиха у самом процесу производње, искоришћењу ресурса система, рока ис поруке готовог производа или критеријуми засновани на трошковима. Пошто је не могуће сачинити термин план који задовољава све ове критеријуме, у зависности од актуелних производних циљева бирају се најчешће један или два критеријума при изради термин плана. Због свега наведеног јасно је зашто су проблеми терми нирања крајње комплексни и значајни и зашто су често најинтересантнији 118

3 РАЗВОЈ СИСТЕМА ЗА ТЕРМИНИРАЊЕ ПРОИЗВОДЊЕ ДРВЕНИХ СТОЛИЦА специ јалистима из операционих истраживања који су теоретски обрадили највећи део проблема из ове области. И поред свега, проблеми терминирања производње још увек припадају класи проблема која је сувише комплексна за свеобухватну математичку формулацију док су оптимална решења доступна традиционалним техникама операционих истраживања једино за ограничин број идеализованих случајева. Код технолошких система проблеми терминирања постају још сложенији али се и пружају нове могућности за израду оптималног, актуелног, односно динамички при лагођеног термин плана. Код ових система користи се компјутерска технологија за интеграцију производних активности што подразумева да су информације неопходне за извођење производних активности доступне на време, да су прецизне, у захтеваном формату и да описују тренутно стање променљивог окружења. Проблеми терминирања у данашње време решавају се уз помоћ експертних система и то ком биновањем симулационих техника са знањима и техникама уграђеним у сам екс пертни систем. Симулациони модел се користи за егзекуцију сложених алгоритама терминирања чиме се долази до података о перформансама система за различите критеријуме терминирања, док експертни систем врши процену задатих стратегија, предлаже најпогоднију стратегију или указује на неопходност кориговања термин плана у циљу постизања задовољавајућих перформанси. Терминирање се може дефини сати као алокација ресурса система у одређеном временском интервалу у циљу задовољења постављених задатака. Другим речима, задатак терминирања је да на основу претходно дефинисаних активности утврди када, на којој машини и ко ће извести одговарајућу операцију, односно да утврди њихов редослед извођења (дефинисање приоритета), време почетка и завршетка, као и укупно оптерећење машина и радионице у целини, а све то управљајући се према унапред дефинисаним критеријумима (Е ckel m a n, 1966). Проблеми терминирања производње спа дају у класу екстремно сложених проблема због комплексности саме структуре про изводних система, великог броја променљивих које су од одлучујућег значаја за функцио нисање ових система и њихових димнамичких интеракција, као и неопход ности доношења динамичких одлука у току самог функционисања система ус лед де шавања догађаја стохастичке природе. У литератури се најчешће као карактерис тика која указује на с ложеност проблема трминирања наводи комбинаторна екс плозиовност самог проблема. Једноставно речено, број могућих термин планова расте експоненцијално са сваком новом димензијом проблема као што су операције, машине алати, особље, налози, итд. При избору оптималног термин плана у случају обраде М послова на N машинама терминеру стоје на располагању (М!) N алтернативних решења међу којима за јасно дефинисан критеријум сигурно постоји оптимално решење које је могуће наћи у коначном броју итерација. Међутим, број могућих комбинација за сваки нетривијалан проблем је такав да једностав но пре траживање могућих решења у потрази за оптималним није практично, чак и са нај новијом компјутерском технологијим. Зато се у пракси, у циљу ограни чавања 119

4 Славица Цветковић про стора стања достижних термин планова, користе теореме, правила и алгоритми развиених после детаљне анализе модела датог система. (Ц в е т к о в и ћ, 2002) Информације неопходне за израду термин плана у случају обраде M послова, J i (i=1, 2,, M) у радионици са скупом машина M k (k=1, 2, 3,, N) су: t ij - времена обраде потребна за извођење операција O ij налога J i, r i - времена појављивања налога J i у систему и d i - рок испоруке налога J i. Основни задатак терминирања операција је постизање оптималног термин плана што подразумева постојање одређених критеријума, односно показатеља перформанси система. Најчешће коришћени критеријуми су трајање производних циклуса, величине залиха у самом процесу производње, искоришћења ресурса система, датум испоруке готовог производа или критеријуми засновани на трошковима. Време чекања N jij операције O ij је временски интервал од завршетка претходне опе рације за израду те операције. Временски интервал F i од појављивања налога J i у систему до завршетка његове последње операције назива се време протока налог J i кроз систем, производни интервал или време завршетка датог налога. То вре ме је представљено као збир времена обраде свих операција и времена чекања сва ке опе рације на обраду: F i =W i1 +t i1 +W i2 +t i2 + +W ij +t ij =W i +t i, (1) где су: t i =Σt ij - укупно време обраде налога J i и W i =ΣW ij - укупно време чекања налога J i (показатељ квалитета термин плана). Разлика између времена завршетка неког налога и његовог рока испоруке назива се временски зазор (L i ): L i =F i d i (2) У овом случају ова једначина обухвата и време транспорта до купца и гласи: L i =d i (F i +T d i ) (3) Ако је F i >d i, долази до позитивног временског зазора или кашњења D i : D i =max (0, L i ) (4) Максимално време протока или време трајања производног циклуса, које пре дставља временски интервал од почетка прве операције првог налога који се об ра ђује па до завршетка последње операције последњег налога који се обрађује у си стему износи: F max =max F i, (5) где је i=1, 2, 3,, M. Средње време протока делова кроз систем је просечни интервал задржавања сваког налога у систему: F=M 1 ΣF i, (6) где је i=1, 2,, M. Веома је важно уочити да је средње време протока делова кроз систем у диреткној вези са величином залиха у самом процесу производње. Средња вредност за лиха у процесу производње у читавом временском интервалу од почетка до завршетка циклуса производње (0, F max ) се израчунава као: 120

5 РАЗВОЈ СИСТЕМА ЗА ТЕРМИНИРАЊЕ ПРОИЗВОДЊЕ ДРВЕНИХ СТОЛИЦА M=F max 1 [M F 1 +(M 1) (F 2 F 1 )+(M 1) (F 2 F 1 )+ +(M 1) (F 2 F 1 )]..... (7) Дељењем обе стране ове једнакости са укупним бројем налога у систему M, добија се:, (8) тј. однос између просечне количине залиха и укупног броја налога у систему једнак је односу између средњег времена протока делова кроз систем и укупног трајања циклуса производње. Максимални временски зазор и максимално кашњење се изналазе као: L max =max L i, (9) D max =max D i (10) Средњи временски зазор, просечно кашњење и средње време чекања износе: где је i=1, 2,, M. L =M 1 ΣL i, (11) D =M 1 ΣD i, (12) W=M 1 ΣW i, (13) Може се закључити, ако је критеријум оптимизације минимално средње време протока кроз систем, да се оптималним термин планом постиже и минимални средњи временски зазор као и минимално средње време чекања. Постоје моногобројне варијације проблема терминирања и то тзв. job-shop проблем у коме се пута ње делова кроз систем разликују за сваки део посебно, за разлику од flow-shop проблема где сви делови следе исту путању кроз систем. Општи job-shop проблем је далеко компликованији и за комплетним решењем проблема још се трага. У току функционисања система веома често долази до ситуације да више налога чека у реду за обраду испред неке машине. Тада је потребно изабрати такво правило приоритета за лансирање радних налога које ће задовољити постављене критеријуме оптимални перформанси система. Типична приоритетна правила која се нај чешће користе у пракси су: SPT (Shortest Processing Time rule) правило - прво се распоређују на лози са нај мањим временом обраде; правило по коме се прво распоређују налози са најмањим преосталим временом за обраду (Least-Work-remaining rule); EDD (Earliest Due Date rule) правило - прво се распоређују налози са најближим роком испоруке; FCFS (First-come, first served) правило - прво се распоређују налози који су се први нашли у реду за обраду; правило минималног временског зазора (Minimum-slack-time rule) - прво се распоређују налози са минималним временским зазором, где временски зазор представља разлику између времена преосталог за обраду и временског интервала измећу тренутног времена и рока испоруке; 121

6 Славица Цветковић 122 правило максималног броја операција - прво се распоређују налози са најве ћим бројем преосталих операција; правило минималног броја операција - прво се распоређују налози са најма њим бројем просталих операција; правило по којем се прво распоређују налози који проузрокују највеће трошкове у случају кашњења (Penalty rule); COVERT (Cost-over-time rule) правило - прво се распоређују налози са нај ве ћим односом између трошкова узрокованих кашњењем и времена обраде. Ефикасан и, може се рећи, неизбежан приступ решењу проблема терминирања је симулациони експеримент. Основни задатак симулационог експеримента је да дефинише такве приоритете за распоређивање налога које задовољавају унапред постављен критеријум оптималности понашања система, детаљан временски термин план у облику Гантових дијаграма. Као што је наведено, термин планови се сачињавају према унапред одређеном критеријуму оптималности перформанси система. То могу бити критеријуми за сновани на трајању производног циклуса, величине залиха у самом процесу произ водње у случају да је складишни простор мали или не постоји, искоришћење ре сурса система, року испоруке готовог производа или критеријуми засновани на тро шковима. Без јасно дефинисаног критеријума оптимизације који ће указивати на квалитет термин плана нема смисла извођење симулационог експеримента. У овом случају, основни критеријум који управља егзекуцијом симулационог програма је правовремена испорука производа купцу. Симулациони програм, у случа ју конфликтних ситуација када више радних налога чека на једну машину, бира радни налог са највишим приоритетом. Важно је истаћи да не постоји јединствено решење проблема терминирања. Која је техника погодна за конкретан домен зави си од сложености тог домена, структуре и природе тачака одлучивања, природе ограничења, мере оптималности, пер форманси ситема и многих других факто ра. Зато се на крају наглашава да не пос тоји нити се препоручује покушај пројекто вања универзалног симулационог алата који ће покрити све случајеве у пракси. Многобројне карактеристике флекси билних технолошких система које имају одлу чујући утицај на њихове перформансе вероватно могу бити обухваћене у једном софтверком пакету, али би његов степен искоришћења у случају појединачног ко рисника био минималан и то из више разлога. Како се повећава универзалност си мулационог пакета за терминирање тако се смањује њгова ефикасност у примени за сваки случај појединачно. У овом раду се препоручује израда оригиналног симулационог модела за сваки појединачни случај јер су тада специфичности моделираног система потпуно обухваћени програмом, програм је приступачан корис нику, сви захтеви корисника су уграђени у програм и, на крају, пошто је програм писан у објектно оријентисаном језику C++, може се без тешкоћа доградити у слу чају будућих додатних захтева.

7 РАЗВОЈ СИСТЕМА ЗА ТЕРМИНИРАЊЕ ПРОИЗВОДЊЕ ДРВЕНИХ СТОЛИЦА 3. РЕЗУЛТАТИ ИСТРАЖИВАЊА И АНАЛИЗА РЕЗУЛТАТА Програм врши симулацију функционисања радионице за израду дрвених сто лица уз претпоставку да су полуфабрикати правовремено доступни. Добијени симу лациони програм има задатак да после егзекуције модела региструје све податке о промени простора стања у току симулационог експеримента (И в а нови ћ, Б о ја н и ћ, 2006). Један од циљева симулационог програма је да предвиди стање залиха у мага цину полуфабриката у одређеном временском интервалу. Први излаз из про гра ма је број столица по врсти и у одређеној временској скали у магацину готових про извода. Перформансе овог програма огледају се првенстевено у чињеници да је ко мплетна ситуација из реалног света (радионица и њено окружење) релоцирана у рачунар и на тај начин у пуној мери су искоришћене могућности савремених информационих техологија у решавању ових проблема. Менаџеру је пружена могућ ност да у веома кратком времену изврши читав низ симулационих експериме ната и изабере термин план који ће задовољити тренутно важеће критеријуме управ љања. Симулациони програм почиње егзекуцијом уз тренутну претпоставку да су неопходни репороматеријали правовремено доступни у улазном магацину. Затим, следећи у потпуности дешавање у реалном систему уз задавање само неоп ходних времена трајања појединих операција, програм обрађује све радне налоге и смешта их у улазни магацин. Егзекуцијом управљају приоритети радних налога који су дефинисани временом појављивања радног налога у излазном магацину, вре мена транспорта до купца и задатим роком испоруке. Програм генерише податке о тренутку појављивања сваког радног налога у систему, о времену трајања реализаци је сваког радног налога, а такође аутоматски израчунава приоритете за сваки рад ни налог. По завршетку сваког симулационог експеримента програм на основу времена појављивања радног налога у систему и времену одзива добавља ча аутоматски израчунава најкасније време наручивања репроматеријала за сваки радни налог. На тај начин логистички ланац је у потпуности затворен, спајајући добављача са купцима уз истовремено искоришћење перформанси доби је ног софт вера. Корисник добија, помоћу остварене везе, стање у магацину полуфабри ката који обезбеђује несметано одвијање производног процеса и оптималног нивоа за ли ха. Поред тога, програм изналази оптимални термин план производње у завис ности од приоритета одређених врста дрвених столица. Основни мени нуди (слика 1): 1 - основне информације о моделираном систему; 2 - унос и корекције података; 3 - симулација - термин план; 4 - презентација резултата симулације; 5 - излаз из програма. 123

8 Славица Цветковић Бирањем прве опције главног менија корисник се информише о конфигура цији система, могућностима и начину коришћења програма. Бирањем друге опци је глав ног менија кориснику се нуди мени за унос следећих података: 1 - број радних налога за реализацију; 2 - дефинисање атрибута раних налога; 3 - дефинисање додатних приоритета; 4 - предвиђање отказа; 5 - преглед постојећих вредности; 6 - повратак у главни мени. Програм аутоматски врши сортирање радних налога по року испоруке, тако да радни налог са најкраћим роком испоруке добија приоритет 1 и аутоматски број тог радног налога је, такође, једнак броју 1. Остали атрибути су тип столица (1-6), наручена количина столица, рок испоруке столица, време одзива добављача и вре ме испоруке готовог производа купцу од магацина готових производа до мага ци на купца. Такође, корисник може да симулира застоје стохастичке природе. Бирањем одређене опције, корисник добија могућност прегледа атрибута постојећих радних налога. Увидом у постојеће податке као и карактеристике добијеног термин плана корисник може променом одговарајућих атрибута радних налога да врши оптими зацију термин плана према жељеним критеријумима. Програм управља аутоматски израчунатим приоритетима радних налога, у потпуности пресликавајући дешавања у радионици. Програм израчунава приоритета радних налога по обрасцу: PRN =di Tt, (14) i i где су: PRN - приоритет одговарајућег радног налога, di - рок испоруке готових про i из вода купцу и Tt - време транспорта готових производа до купца. i Слика 2. О птимални план производње Слика 1. И зглед главног менија (Ц в е т к о (Ц в е т к о в и ћ, 2002) в и ћ, 2002) Figure 2. Optimal production plan (Ц в е т к о Figure 1. Main menu (Ц в е т к о в и ћ, 2002) в и ћ, 2002) 124

9 РАЗВОЈ СИСТЕМА ЗА ТЕРМИНИРАЊЕ ПРОИЗВОДЊЕ ДРВЕНИХ СТОЛИЦА На основу добијеног термин плана (слика 2), односно на основу термина почетка релизације радног налога, програм на основу податка о времену одзива добављача израчунава најкасније време наручивања репроматеријала за сваки радни налог. Тако добијен термин план, задовољавајући задате рокове испоруке готових производа, дефинише у временско просторним координатама моделираног система комплетни логистички ланац. Следећа оптимизација понашања система узима у обзир специфичне карактеристике моделираног система. У случају да више радних на лога чека на обраду, програм проверава да ли у тој групи постоји радни налог за чију је реализацију производна линија тренутно подешена и бира њега. Пре описа из вођења симулационих експеримената и добијених резултата треба нагласити перформансе реализованог софтвера које га издвајају од класичних софтверских ала та који се нуде на тржишту. 4. ДИСКУСИЈА Креатори термин планова производње дрвених столица на тактичком нивоу, а посебно на оперативном нивоу суочени су са веома комплексном проблематиком. Правовремено доношење управљачких одлука које су блиске оптималним су од суштинског значаја јер баш те одлуке покрећу скуп механизам функционисања технолошких система производње дрвених столица. Од ових одлука зависи у ком степену ће бити искоришћене перформансе система, у којој мери ће бити елимисани гу бици, да ли ће бити испоштовани уговори са купцима, итд. О копмлексности проблема терминирања већ је било речи, а овде се напомиње да је његово задовољавајуће решење немогуће без симулационог софтвера. Даље, од квалитета тог софтвера, односно, модела управљања, директно зависи квалитет управљачких одлука. Анализирало се прво случај искоришћења перформанси симулационог софтвера за елиминацију кашњења одговарајућих налога. За иницијалне податке добија се и одговарајући термин план. Прва могућност коју предложени програм нуди и који ће бити искоришћен за оптимизацију термин плана је промена приоритета радних налога. Уласком у одговарајући мени радном налогу 3 даје се приоритет 1, а радном налогу 7 приоритет 4. Након извођења симулационог експеримента анализом менија који приказује расподелу временских резерви уочава се да сви радни налози имају позитивну временску резерву, односно, да кашњење нема и да ће сви купци правовремено бити снабдевени уговореном количином столица у случају реализације термин плана. Важно је поменути да за на лажење новог термин плана терминеру није потребно више од пар десетина секунде. Оптимизирани термин план потпуније искоришћава перформансе датог технолошког система и у овом случају временска уштеда је преко три дана. Са конктретним економским показатељима могла би се само у овом једном случају демонстрирати исплативост примене овог симулационог алата. 125

10 Славица Цветковић 5. ЗАКЉУЧАК Данашње пословно окружење захтева брз одговор на захтеве купаца са комплетним и тачним информацијама о испоруци, терминирање производње је основа за успешно извршење плана и посебно је значајно за остваривање успешног односа са купцима. Развијени програм омогућује висок ниво синхронизације активности у фазама планирања нето потреба, терминирања процеса производње и праћења послова у току. Кроз систем више различитих типова извештаја развијени програм пружа подршку за низ пословних одлука везаних за процес планирања и терминирања производње. Програмско решење обезбедује велику флексибилност у избору техничке основе те отвореност према другим системима. ЛИТЕРАТУРА Е ckel m a n C.А. (1966): А look at strength design of furniture, Forest Product Journal 3, vol. 16, Forest Products Society, Illinois (21-24) И в а нови ћ Р., Б оја н и ћ П. (2006): Развој информационе подршке за систем за планира ње производње, 32. Јупитер конференција (зборник радова на CD-у), Универзитет у Београду - Машински фа култет, Београд ( ) С к а к и ћ Д., Џ и н ч и ћ И. (2009/a): Груписање и анализа квалитета столица и њихових основних саставних делова, Гласник шумарског факултета 99, Универзитет у Београду - Шумарски факултет, Београд ( ) С к а к и ћ Д., Џ и н ч и ћ И. (2009/б): Карактериситике квалитета скелетног намештаја, Гласник шумарског факултета 99, Универзитет у Београду - Шумарски факул тет, Београд ( ) Sm a r d z ewsk i J., Pa puga T. (2004): Stress distribution in angle joint of skeleton furniture, Еlectronic journal of Polish Аgricultural Universitie 7/1, Wood technology, Wroclaw Ц в е т кови ћ С. (2002): Развој савремених производних стартегија у индустрији, Задужбина Андрејевић, Београд (94-102) Slavica Cvetković THE DEVELOPMENT OF THE SYSTEM FOR TERMINING THE PRODUCTION OF WOODEN CHAIRS Summar y Scheduling the production is a very complex task in the production planning. There are various distracting factors occurring in the process of production. Nevertheless, scheduling wooden chairs represents an important requirement for the production planning. The issue of serial production of the wooden chairs, which are different according to the purchase requirements, demand a higher level of synchronization and activities in the phases of planning. Therefore, the use of the developed systems for scheduling of production is highly important for the action realisation. 126

11 РАЗВОЈ СИСТЕМА ЗА ТЕРМИНИРАЊЕ ПРОИЗВОДЊЕ ДРВЕНИХ СТОЛИЦА Scheduling some operations which should be done, we are adjusting the calculated workload with the resource capacities available in the certain time period. There is an attempt to achieve an optimal organisation of the required tasks with the available resources and capacities for the definite time period. The system for scheduling the production of wooden chairs is realized as a part of the integral system for planning and managing the production, and is designed, so that production planning is performed according to the plans and purchase order, defining the basic and, usually the annual plan, which is later worked out according to the scheduling units. The programme does simulation of the workshop functioning in production of the wooden chairs with the assumptions that the semi-products are available on time. The given simulation programme has the task of registering all the data about the change of the area state during the simulation experiment, after the execution model. One of the aims of the simulation programme is predicating the stocks in the warehouse of the semi-products in the given time interval. Performances of this programme are seen primarily as the fact that the complete situation of the real world (the workshop and its surroundings) is relocated in the computer and in this respect, contemporary information technologies are completely used for solving all the problems of this kind. A manager can do a whole set of simulation experiments in a short time and to chose a scheduling plan which will satisfy the presently actual criteria for management. 127