ПРОЦЕСНА ТЕХНИКА ISSN Реинжењеринг перформанси пословних процеса предузећа помоћу информационих система

Transcript

1 ПРОЦЕСНА ТЕХНИКА БРОЈ 1 септембар ГОДИНА 24. Актуелно Нова техничка регулатива за опрему под притиском Тема броја Одсумпоравање димних гасова у термоелектранама на лигнитни угаљ Инжењерска пракса Реинжењеринг перформанси пословних процеса предузећа помоћу информационих система ISSN

2

3 ПРОЦЕСНА ТЕХНИКА САДРЖАЈ: број 1, септембар година 24. Издавач: Савез машинских и електротехничких инжењера Србије (СМЕИТС) Кнеза Милоша 7а/II, Београд Главни и одговорни уредник: Дејан Радић Сарадници: Александар Петровић Илија Ковачевић Дејан Радић Технички уредник: Иван Радетић Web тим: Стеван Шамшаловић За издавача: Милован Живковић Контакт Публикација је бесплатна. Садржај публикације је заштићен. Коришћење материјала је дозвољено искључиво уз сагласност аутора. На основу мишљења Министарства за науку, технологије и развој Републике Србије, број / од 29. октобра 2001, часопис Процесна техника је ослобођен плаћања пореза на промет роба на мало, као публикација од посебног интереса за науку. ТЕМА БРОЈА Нова техничка регулатива за опрему под притиском Одсумпоравање димних гасова у термоелектранама на лигнитни угаљ Анализа утицајних параметара и избор техничког решења 18 Реинжењеринг перформанси пословних процеса предузећа помоћу информационих система 24 Одређивање коефицијента трења у недовољно дефинисаној прелазној области при струјању флуида у цијевима 30 Примена течног азота за хлађење бетона 34 Анализа узрока оштећења споја ПЕ цеви и цевне спојнице ЕКОНОМСКИ ИНДИКАТОРИ 38 Економска анализа процесних постројења тренд у години ТЕХНИЧКИ ПРОПИСИ 42 Списак српских стандарда из области опреме под притиском и склопова код којих је највећи дозвољени притисак PS већи од 0,5 bar КОЛУМНЕ УВОДНИК ПРОЦЕСИНГ ИНЖЕЊЕРСКА КЊИЖАРА ЕКОНОМСКИ ИНДИКАТОРИ CIP -- Катологизација у публикацији Народна библиотеке Србије, Београд 62 ПРОЦЕСНА техника: научно-стручни часопис / главни и одговорни уредник Дејан Радић Год.1 бр. 1 (септембар 1985) -. - Београд (Кнеза Милоша 7а/II) : Савез машинских и електротехничких инжењера и техничара Србије, (електронска публикација) 27cm шестомесечно (јун и децембар) ISSN (Online) = Procesna tehnika(online) COBISS.SR-ID CENTAR ZA KVALITET LINDE GAS SRBIJA MESSER PRO-ING SGS SAGAX TE NIKOLA TESLA ZAVOD ZA ZAVARIVANJE TEHNOSAM ОГЛАШИВАЧИ Београд Бечеј Београд Београд Београд Београд Обреновац Београд Суботица ПРОЦЕСНА ТЕХНИКА септембар

4 ПТ Уводник Уводник Дејан Радић, главни и одговорни уредник Драги читаоци, Први број часописа Процесна техника, ове године излази у нешто каснијем термину од онога на који сте последњих година навикли. Разлога за то је више. Основни су наша жеља да овај број часописа буде добром делом посвећен догађајима и радовима са конгреса о процесној индустрији PROCESING 12 као и низ организационих промена које су десиле у овој години у оквиру Друштва за процесну технику. Јубиларни 25. конгрес о процесној индустрији PROCESING 12 ове године је одржан 7. и 8. јуна године у Дому инжењера Никола Тесла у Београду, у битно измењеној форми у односу на претходне године. Нови организациони одбор конгреса PROCESING 12, под вођством мр Саше Марковића, председник организационог одбора Процесинга 2012, и научно-стручни одбор којим од ове године председава проф. др Александар Петровић су у циљу унапређења рада скупа и његовог прилагођавања општем незавидном стању у нашој привреди са једне стране и жељи да се скупа одржи у традиционалном термину уз што мање излагање учесника финансијским трошковима са друге стране, унели су одређене концепцијске новине у односу на раније конгресе. Прихваћени радови (њих 29) се нису излагали појединачно као ранијих година, већ су приказани на постер секцији. Резимеи радова су штампани у зборнику конгреса, а у дигиталној форми комплетни радови се налазе на конгресном компакт диску који је приложен зборнику. Одређени број радова са конреса је објављен у овом броју часописа. Објављивањем у часопису Процесна техника, жеља нам је да се квалитетни радови афирмишу и учине доступни што већем броју наших колега па ћемо то, у зависности од расположивог простора и теме броја, чинити и у будуће. Избор радова који су објављени у овом броју урађен је на основу критеријума да се они баве индустријски примењеним технологијама. Уместо радова, централна тема скупа су била предавања по позиву (укупно 4) из области заштите животне средине, опреме под притиском и оцене усаглашености. Аутори и предавачи су били господа А.Петровић, И.Ковачевић, З.Бакић, А.Јововић, Д. Стојиљковић и Ђ.Миловановић. Краћи изводи са ових предавања наших цењених колега, за која се по броју присутних слушалаца може рећи да су се бавила веома актуелним темама, приказани су у овом броју часописа. Сви учесници скупа са плаћеним котизацијама су добили потврде да су присуствовали предавањима што је, такође, новина на конгресу. Свих ових година одржавања конгреса PROCESING додељивана су признања из области Процесне технике, што је и ове године учињено. Жири за доделу признања је повељу Процесна Техника за годину доделио др Слободану Ристићу (директор Техникум Таурунума високе инжењерске школе струковних студија) и Александару Станковићу, дипломираном машинском инжењеру и директору предузећа Sagax d.o.o из Београда. У име жирија, одлуке о додели повеља је саопштио проф. др Мирослав Станојевић, а повеље је уручио председник Друштва за процесну технику др Србислав Генић. Као подстицај у даљем раду, ни ове године нису заборављене наше најмлађе колеге. 4 септембар ПРОЦЕСНА ТЕХНИКА

5 Уводник ПТ Награду предузећа Про-ИНГ д.о.о. и Sagax d.o.o за најбољи дипломски рад добио је Никола Карличић, дипломирани машински инжењер. Награду су уручили Илија Ковачевић и Александар Станковић, директори предузећа Про-ИНГ и Sagax. На конгресу PROCESING 12, према извештају који је поднео Организациони одбор, било је присутно око стотину учесника скупа и гостију. Посебно треба истаћи присуство конгресу великог броја студена Одсека за процесну технику и заштиту животне средине Машинског факултета у Београду који су, заједно са наставницима Катедре за процесну технику, на тај начин дали подршку организацији скупа. На Конференцији Друштва за процесну технику, која је одржана другог дана конгреса PROCESING 12, за новог председника друштва је именован Радоје Раковић, дипл. инж. маш., запослен у предузећу предузећа Pro ing из Београда. Управни одбор Друштва за процесну технику је, у новом сазиву, одржао састанак године на коме је донето више одлука, између осталог и да наредни конгрес има сличну организацију као ове године. Обзиром на то, користим прилику у овом Уводнику да позовем све заинтересоване колеге да узму активно учешће у организацији наредног конгреса и предложе теме које сматрају занимљивим и које би се обрадиле у предавањима по позиву. Сви предлози се могу доставити електронском поштом, на адресу организатора (СМЕИТС, Београд). На крају, као нови Главни и одговорни уредник часописа Процесна техника, захваљујем се досадашњем уреднику часописа проф. др С. Генићу на обнављању и трогодишњем раду на уређивању електронског издања часописа. Такође, позивам све инжењере који се баве процесном техником и процесним инсталацијама да сарађују на издавању часописа, достављањем својих предлога и чланка или оглашавањем у часопису. Наравно да квалитет часописа Процесна техника, превасходно зависи од квалитета сарадње нас који часопис уређујемо и вас који часопис читате и подржавате. С поштовањем, др Дејан Радић, в. проф. Главни и одговорни уредник Приступница у чланство Савеза машинских и електротехничких инжењера и техничара Србије (СМЕИТС) Приступница Друштву за процесну технику ПРОЦЕСНА ТЕХНИКА септембар

6 ПТ Процесна техника Редакциони одбор Бр. Име и презиме Предузеће, адреса 1 Дејан Радић Машински факултет Београд, Краљице Марије 16, Београд 2 Мирослав Станојевић Машински факултет Београд, Краљице Марије 16, Београд 3 Иоан Лаза Universitatea Politehnica dintimisoara, Facultatea de Mecanica, B-dul M. Viteazu 1, Timisoara 4 Раденко Рајић VIŠSS TEHNIKUM TAURUNUM, Наде Димић 4, Земун - Београд 5 Иван Радетић Pro-Ing, Заплањска 86, Београд Издавачки савет Бр. Име и презиме Предузеће, адреса 1 Александар Дедић Шумарски факултет Београд, Кнеза Вишеслава 1, Београд 2 Александар Станковић SAGAX, Радоја Домановића 16, Београд 3 Благоје Ћирковић BET, Taдeуша Кошћушка 55, Београд 4 Бојан Николић ЈКП Београдске електране, Савски насип 11, Нови Београд 5 Бранислав Јаћимовић Машински факултет Београд, Краљице Марије 16, Београд 6 Бранко Живановић Нафтна индустрија Србије, РН Панчево, Спољностарчевачка 199, Панчево 7 Војислав Генић Siemens IT Solutions and Services 8 Горан Богићевић ЈКП Београдске електране, Савски насип 11, Нови Београд 9 Горан Вујновић Aqua Interma Inženjering, Булевар ослобођења 337ц, Београд 10 Дејан Газикаловић FRIGOMEX, Михаила Шолохова 66ц, Београд 11 Дејан Цвјетковић CD System, Јована Рајића 5б, Београд 12 Димитрије Ђорђевић Термоенергетика, В.Ј. 1/IV, Лучани 13 Дорин Лелеа Universitatea Politehnica dintimisoara, Facultatea de Mecanica, B-dul M. Viteazu 1, Timisoara 14 Душан Елез ATM Control Beograd, Булевар Михајла Пупина 129, Нови Београд 15 Зоран Богдановић Пионир Београд, Фабрика Суботица, Сенћански пут 83, Суботица 16 Зоран Николић Messer Tehnogas, Бањички Пут 62, Београд 17 Илија Ковачевић Pro-Ing, Заплањска 86, Београд 18 Љубиша Владић ЈКП Београдске електране, Савски насип 11, Нови Београд 19 Марко Маловић Messer Tehnogas, Бањички Пут 62, Београд 20 Мирко Укропина SGS Beograd, Боже Јанковић 39, Београд 21 Михајло Миловановић NESTLÉ ICE CREAM SRBIJA Beograd, Бановачки пут бб, Стара Пазова 22 Небојша Пантић Messer Tehnogas, Бањички Пут 62, Београд 23 Ненад Петровић LABELPRO, Царице Милице 11, Београд 24 Ненад Ћупрић Шумарски факултет Београд, Кнеза Вишеслава 1, Београд 25 Предраг Милановић Институт за хемију, технологију и металургију, Његошева 12, Београд 26 Раде Миленковић Paul Scherrer Institut, WBBA 203, 5232 Villigen-PSI, Switzerland 27 Радоје Раковић Pro-Ing, Заплањска 86, Београд 28 Саша Јакимов TRACO, Љубе Давидовића 55/6, Београд 29 Србислав Генић Машински факултет Београд, Краљице Марије 16, Београд 30 Сузана Младеновић Ватроспрем производња, Кумодрашка 240, Београд 6 септембар ПРОЦЕСНА ТЕХНИКА

7

8 ПТ Процесинг 2012 Процесинг 2012, 7-8. јун Излагање председника Друштва за процесну технику 8 септембар ПРОЦЕСНА ТЕХНИКА

9 Процесинг 2012 ПТ Уручење повеље за најбољи дипломски рад на катедри за процесну технику Одабрани изложени радови ПРОЦЕСНА ТЕХНИКА септембар

10 ПТ Тема броја Нова техничка регулатива за опрему под притиском У организацији Савеза машинских и електротехничких инжењера Србије 7. и 8. јуна је одржан 25. међународни конгрес о процесној индустрији ПРОЦЕСИНГ Првог дана Процесинга је одржан сет предавања која су за циљ имала представљане и појашњење нове законске регулативе која се односи на преглед и оцењивање усаглашености опреме под притиском. Јавности су представљени Правилник о техничким захтевима за пројектовање, израду и оцењивање усаглашености једноставних посуда под притиском (Сл. гласник РС 87/2011), Правилник о техничким захтевима за пројектовање, израду и оцењивање усаглашености опреме под притиском (Сл. гласник РС 87/2011) и Правилник о прегледима опреме под притиском током века употребе (Сл. гласник РС 87/2011). Прва два правилника се примјењује на пројектовање, производњу и оцењивање усаглашености нове као и реконструисане опреме под притиском, тј. на све фазе производње опреме па све до њеног стављања на тржиште и употребу. Правилник о опреми под притиском примењује се на опрему с највишим дозвољеним надпритиском вишим од 0,5 bar надпритиска. У односу на раније прописе, сада појам опрема под притиском подразумева осим посуда под притиском и сигурносне уређаје, помоћне уређаје под притиском, цевоводе и склопове. Усаглашеност са одредбама правилника је основни услов који мора задовољити опрема под притиском да би се могла ставити на тржиште односно у употребу. Одговорност која произлази из стављања на тржиште и у употребу опреме под притиском сноси производач или његов овлашћени представник. Дефинисано је када се може претпоставити усаглашеност опреме са захтевима правилника. Са тиме у вези се каже да се сматра да опрема задовољава одредбе правилника ако носи знак усаглашености и има Декларацију о усаглашености у складу с одредбама правилника. Претпоставља се да опрема под притиском и склопови који су у складу са српским стандардима који представљају прихваћене хармонизоване европске стандарде задовољава битне захтеве постављене правилником. Приступ одредивању категорије посуде по Правилнилнику о опреми под притиском и у старим правилницима (класа посуде под притиском) донекле се разликују. Према Правилнику о опреми под притиском категорија опреме се одредјује према врсти опреме (посуде, опрема која се загрева пламеном, цеви), групе флуида (опасни, тј. експлозивни, запаљиви, токсични, оксидирајући флуиди и остали флуиди) и физичких услова (притисак, запремина, производ притиска и запремине), при чему се за поједине комбинације наведених параметара категорија посуде одређује из једног од девет дијаграма датих у правилнику. Осим тога, прописи препознају и опрему рангирану испод категорије најмањег ризика (категорија И), за коју прописује да се треба пројектовати и израдити према правилима добре инжењерске праксе како би се обезбедила сигурна употреба а таква опрема не сме носити знак усаглашености. Поступци оцењивања усаглашености су дефинисани модулима, где се зависно од категорије опреме примењује одговарајући модул или њихова комбинација према избору произвођача. Произвођач за послове оцењивања усаглашености ангажује именовано тело које је именовано од стране надлежног министарства. Опрема која је прошла ове поступке добија знак усаглашености које ставља именовано тело или сам произвођач уз претходно допуштење од стране именованог тела. Стабилна опрема под притиском која је прошла поступак оцењивања усаглашености од стране тела за оцењивање усаглашености и за коју је утврђено да испуњава битне захтеве за безбедност може бити испоручена директно купцу и уградјена односно стављена на тржиште. У оба случаја опрема мора на себи имати српски знак усаглашености (3А) и произвођачку декларацију о усаглашености. 10 септембар ПРОЦЕСНА ТЕХНИКА

11 Тема броја ПТ Опрема која је комплетирана за употребу мора имати дефинисан ниво опасности у упутствима за монтажу, рад, одржавање и стављање ван употребе односно демонтажу. За сваку нову опрему под притиском као и опрему под притиском у експлоатацији потребно је извршити разврставање опреме према нивоу опасности где се према правилнику о прегледу и испитивању разликују низак и висок ниво опасности. Прегледи и испитивања опреме под притиском ниског нивоа опасности спроводе се у временским размацима које је прописао произвођач опреме и спроводи их власник односно корисник опреме или може ангажовати именовано тело за прегледе и испитивање опреме под притиском. Прегледе и испитивања опреме виског нивоа опасности спроводи искључиво именовано тело за прегледе и испитивања. Након разврставања сва опрема високог нивоа опасности добија евиденциони лист са јединственим евиденционим бројем. Пре пуштања у рад опреме под притиском се обавља први преглед, израђује се ревизиони лист (који се израдјује и након сваког прегледа и испитивања), одређује се програм периодичних прегледа опреме под притиском високог нивоа опасности и опрема се пушта у рад. Касније се обављају периодични прегледи опреме под притиском према раније утврђеном програму. Новим прописима дефинисано је да документацију за опрему под притиском чине евиденциони лист, исправе о усаглашености, техничка докуметнација за опрему, по потреби пројектна документација технолошке целине, ревизиони лист са подацима о активностима (санације, реконструкције, редовни и ванредни прегледи...) као и остала документација неопходна за праћење рада опреме под притиском. Документација о опреми под притиском чува се до њеног коначног стављања ван употребе. Правилник о једноставним посудама под притиском обухвата серијски произведене посуде намењене за ваздух и азот која није предвидјена за излагање пламену. Односи се на посуде код којих је производ притиска и запремине PS V већи од 50 bar x l. Обухвата серијски произведену опрему при чему је важно истаћи да се под појмом серије може подразумевати један произведени комад. Правилником су дати битни захтеви који се односе на безбедност као и поступци оцењивања усаглашености. ПРОЦЕСНА ТЕХНИКА септембар

12 ПТ Тема броја Одсумпоравање димних гасова у термоелектранама на лигнитни угаљ Анализа утицајних параметара и избор техничког решења Александар Јововић, Драгослава Стојиљковић, Дејан Радић, Душан Тодоровић, Марко Обрадовић, Владимир Јовановић, Ненад Манић, Ђорђина Миловановић У склопу усклађивања са законским обавезама у области заштите ваздуха и донетим стратешким документима Републике Србије у области енергетике, спроводе се активности на реализацији пројеката изградње постројења за смањење емисија сумпор диоксида из димних гасова увођењем постројења за одсумпоравање димних гасова (ОДГ). Имајући у виду планирани век експлоатације и ангажовање блокова домаћих термоелектрана, донета је одлука да се одсумпоравање димних гасова врши применом влажног кречњачког поступка. Технологија одсумпоравања димних гасова влажним поступком, уз коришћење кречњака као реагенса и тзв. влажно третирање димног гаса представља најчешће примењивану технологију смањења садржаја сумпор диоксида (SO 2 ) у димним гасовима емитованим из постројења са котловима на лигнит, снага већих од 300 МW представља комерцијално постојано технологију. Блокови су пројектовани за рад од 6000 h/год. Планирани радни век блокова је до године. Основни принципи технологије влажног поступка Одсумпоравање димних гасова се врши после пречишћавања у електрофилтарском постројењу. Отпрашени димни гас усмерава се ка вентилаторима димног гаса и бустер вентилаторима, а потом у апсорбере где се одвија његово пречишћавање. Пречишћен димни гас се затим испушта у ваздух кроз димњак. Схематски приказ поступка приказан је на Слици 1. Пречишћавање димног гаса врши се у контакту димног гаса са суспензијом кречњака, који се одвија у апсорберу система за одсумпоравање. Струјање димног гаса и суспензије у апсорберу је супротносмерно: гас се уводи у апсорбер у доњем делу и струји нагоре, долазећи у контакт са распршеном суспензијом кречњака, која пада наниже са неколико нивоа за распршивање. Број нивоа распршивања зависи од захтеване ефикасности одсумпоравања, као и задатог опсега улазних концентрација сумпор диоксида. Припрема суспензије кречњака врши се у постројењу за млевење у ком се одвија мокро млевење кречњака у млиновима са куглама уз контролу квалитета финоће млевења. Од млевеног кречњака задате финоће додавањем воде формира се суспензија (садржај чврсте материје 30%), која се одводи у резервоар суспензије кречњака. Напајање аспорбера свежом суспензијом остварује се кроз цевну петљу у којој непрекидно циркулише суспензија, а дозирање потребне количине суспензије се врши контролом параметара процеса (ph вредност рециркулационе суспензије у апсорберу или однос улазне и излазне концентрације SO 2 ). Суспензија која циркулише у апсорберу се рециркулационим пумпама пропушта кроз млазнице за распршивање суспензије распоређене на конзолним носачима у апсорберу, где се распршује до финих капљица и тако доводи у равномеран контакт са струјом димног гаса. Капљице суспензије апсорбују SO 2 из димног гаса путем реакције која се одвија између SO 2 и реагенса тј. сорбента из суспензије. Хлороводоник (HCl), који се налази у димном гасу, се такође апсорбује и неутрализује реагујући са кречњаком, формирајући растворљиве соли, што доводи до акумулације јона хлорида у процесној суспензији. Слика 1. Схематски приказ процеса одсумпоравања Пречишћени димни гас пролази кроз елиминатор капи како би се из њега уклониле капљице воде пре уласка у димњак. Како се, по уласку у апсорбер димни гас нагло хлади у контакту са водом, одређена количина воде испарава тако да је димни гас на излазу из апсорбера засићен влагом. Температура димног гаса на излазу из апсорбера је око 65 C. Ефикасност смањења садржаја SO 2 у постројењу за влажно одсумпоравање димних гасова директно зависи од односа количине суспензије која се распрши у апсорберу у односу на количину третираног димног гаса. Овај однос 12 септембар ПРОЦЕСНА ТЕХНИКА

13 Тема броја ПТ назива се однос течне и гасне фазе тј. T/G (енгл. liquidto-gas (L/G) ratio). Виша вредност T/G односа омогућава ефикасније уклањање SO 2 јер се у том случају димни гас третира већом количином апсорбујуће течности. Као резултат реакције димног гаса и суспензије кречњака формира се калцијум сулфит који, као тежи пада на дно реакционог базена, који је смештен у доњем делу апсорбера. Како би се спречило њено таложење, суспензија се стално меша помоћу мешалица. У циљу формирања стабилног једињења, калцијум сулфата, тј. гипса, у реакциони базен се удувава одређена количина ваздуха која омогућава оксидацију калцијум сулфит полу-хидрата у калцијум сулфат, који се потом таложи. Димензије реакционог базена се одређују тако да се обезбеди довољно време боравка продуката у суспензији потребно да се формирају довољно велики кристали молекула гипса (CaSO 4 x 2H 2 O). Део суспензије одстрањује се из процеса у циљу уклањања нагомиланог гипса који се одводи на процес примарног угушћења и даљи третман. Количина суспензије која се одводи контролише се сталним мерењем густине суспензије. Уколико је густина суспензије мања од захтеване вредности, иста се рециркулише кроз резервоаре филтрата. Када вредност густине суспензије достигне захтевану вредност, врши се одмуљење угушћене суспензије (садржај чврсте материје 50%) у резервоар суспензије гипса, све док се густина не смањи на доњу захтевану вредност. Из овог резервоара суспензија се усмерава на систем вакуум филтара ради добијања комерцијалног гипса, или се отпрема на депонију гипса. Део прелива хидроциклона за примарно угушћење суспензије одстрањује се из процеса одсумпоравања у виду отпадне воде, а у циљу спречавања прекомерне акумулације корозивних соли хлорида и честица у процесној суспензији. Анализа утицајних параметара и избор техничког решења Основни критеријуми које треба уважити приликом избора техничког решења односе се на следеће: Карактеристике димног гаса на улазу у постројење за ОДГ Распололоживи простор за смештај основне опреме Распололоживи простор за смештај простора за третман и складиштење кречњака и гипса Могућности реконструкције постојећих димњака и потребно време застоја блокова Могућности снабдевања постројења електричном енергијом Могућности реконструкције вентилатора димног гаса и потребно време застоја блокова. У односу на наведене критеријуме, разматране су различите варијанте решења појединих подсистема постројења за ОДГ и донете су пројектне одлуке које су приказане у овом поглављу. Варијантна решења апсорбера Апсорбер представља кључну компоненту система за апсорпцију сумпор диоксида и целокупног постројења за ОДГ. Димензије апсорбера зависе од количине димног гаса (пречник апсорбера) и захтеване ефикасности поступка одсумпоравања (висина апсорбера), при чему се на основне димензије може утицати изменама у самом техничком решењу апсорбера тј. интензитету међусобног контакта сорбента и димног гаса. Брзина димног гаса у апсорберу представља један од најважнијих параметара процеса. Ефикасност уклањања SО 2 опада са порастом брзине гаса, јер је време контакта струје гаса и реагенса краће. Поред тога, ограничење брзине струјања гаса кроз апсорбер везано је и за ограничење брзине кроз елиминатор капи. При већим брзинама струјања, капљице издвојене у елиминатору капи бивају повучене струјом димог гаса и тако поново доспевају у димни гас који напушта апсорбер. Савремена пракса познаје два основна типа абсорбера, супротнострујни и истострујни, као и њихове подваријанте и модификације: Супротнострујни апсорбер, у коме је смер струјања гасне и течне фазе међусобно супротан, при чему обично димни гас струји у смеру одоздо на горе, док се суспензија у аспорберу распршује одозго на доле. У супротнострујним абсорберима типична брзина струјања димног гаса креће се у опсегу 2,5-5 m/s; Истострујни апсорбер, у којем је смер струјања гасне и течне фазе исти. Поменути тип абсорбера дозвољава веће брзине гасне и течне фазе, које се крећу у опсегу 5-7 m/s, што за последицу има мање димензије апсорбера. Смер кретања гасне тј. течне фазе обично је ка доњем делу абсорбера, односно ка резервоару суспензије. Апсорбер у којем се контакт суспензије кречњака и димног гаса остварује проласком димног гаса кроз слој мехурића који се формира у суспензији удувавањем ваздуха под притиском, тако да је димни гас практично уроњен у течност (енг. bubbling effect ), што утиче на повећање ефикасности уз смањење потребне висине абсорбера. Пројектним решењем усвојен је супротнострујни апсорбер отвореног торањског типа са распршивањем, који је најчешће заступљен и комерцијално најдоступнији тип конструкције апсорбера. Саставни део апсорбера је реакциони базен у коме се одвија процес производње гипса. Поред наведених карактеристика, изабрани тип апсорбера омогућава примену оптималног решења димњака. Због ограниченог простора за смештај постројења, усвојено је техничко решење по коме ће на један апсорбер ПРОЦЕСНА ТЕХНИКА септембар

14 ПТ Тема броја бити повезана два блока, тако да ће се одсумпоравање сва четири предметна блока вршити преко укупно два апсорбера. Варијантна решења димњака У случају када се постројење за ОДГ уграђује у постојећу електрану на располагању су следеће варијанте: Опција 1: Реконструкција постојећег димњака за рад у новим условима: Постојећи димњаци пројектовани су за рад са топлим димним гасом, чија је температура знатно виша од тачке росе димног гаса. Испуштање димног гаса раније наведених карактеристика кроз постојећи димњак условило би појаву интензивне акумулације влаге на зидовима димњака, додатну кондензацију честица које би са струјом гаса доспевале у атмосферу, а које би, због садржаја растворених киселих оксида, изазивале и значајно оштећење зидова димњака и нарушавање интегритета самог димњака. Због свега наведеног, неоходно је да се унутрашња страна димњака обложи специјалном облогом, отпорном на корозију. Реконструкција постојећег димњака захтева активности у дужини од неколико месеци када је неопходан и застој блока. Опција 2: Изградња новог димњака Подразумева пројектовање тзв. влажног димњака, који је намењен раду са влажним димним гасом на изласку из абсорбера и који обезбеђује оптималне услове дисперзије димног гаса након његовог изласка из димњака. Могуће су две варијанте изведбе влажног димњака: прва подразумева изградњу самостојећег димњака који се третира као посебан објекат, док се друга варијанта односи на постављање влажног димњака на врху абсорбера. У случају изградње самостојећег димњака у заједничком омотачу димњака може се сместити више димних цеви израђених од одговарајућег материјала, при чему би свака димна цев била везана на засебан апсорбер. Током струјања гаса кроз ново-изграђену димну цев долази до кондензовања влаге на унутрашњој површини цеви, која се дренира и одстрањује из димњака. За изградњу разматраног типа димњака потребно је обезбедити додатни простор који је у случају само једне димне цеви проближно једнак простору постојећег димњака, док је у случају потребе изградње више димних цеви, смештених унутар заједничког омотача, чак и знатно већи. Са друге стране, постављање влажног димњака на врху апсорбера не захтева додатни простор, али у грађевинском смислу представља захтеван објекат за висине димњака преко 130 m. Кондензована влага директно се дренира у апсорбер. Са аспекта утицаја на рад блока, опција постављања влажног димњака на врху абсорбера не захтева дужи период обуставе рада блокова. Искуства у изградњи постројења за ОДГ на електранама у погону у последњој декади све чешће говоре о решењима са изградњом новог димњака у односу на адаптацију постојећих. Анализом услова на локацији у вези са презентираним опцијама решења димњака закључено је следеће: Реконструкција димних цеви постојећих димњака условила би дуг период застоја блокова; Дужина канала пречишћеног гаса је велика и захтева додатни простор; Инсталација гасно-гасног догрејача захтева додатни простор и инвестиционе трошкове; Инсталација новог самостојећег влажног димњака захтева значајан додатни простор. На основу свега изнетог, као оптимално решење дефинисано је решење изградње влажног димњака који је постављен на апсорберу. На тај начин постижу се следећи позитивни ефекти: Избегава се постојање димних канала пречишћеног гаса; Време застоја блокова је минимално; Заузимање простора је најмање; Инвестициона улагања у систем димни каналиапсорбер су минимална. Варијантна решења испоруке кречњака и припреме суспензије Имајући у виду да остварена ефикасност постројења у погону, као и квалитет добијеног гипса битно зависе од финоће млевеног кречњака, потребне количине кречњака и могућности потенцијалних испоручилаца, генерални став је да се кречњак испоручује у виду зрна величине до 20 mm, а да ће се суспензија кречњака припремати поступком влажног млевења на самој локацији. Овакав облик испоручене сировине омогућава такође и већу флексибилност у могућностима набавке, имајући у виду да се на свим рудницима може лакше обезбедити дробљени у односу на млевени кречњак. Допрема кречњака вршиће се камионима и железницом, тако да је концепција пријемног места и складишта кречњака дефинисана тако да су задовољени захтеви оба начина испоруке (улаз-пријем кречњака-истовар-излаз камиона и прилаз-пријем-истовар-маневрисање вагона). Варијантна решења вентилатора димног гаса Увођењем система за ОДГ, постојећи вентилатори димног гаса немају довољну снагу да савладају додатни отпор струјања гаса. Решавање овог проблема могуће је на два начина: Додавањем нових - бустер вентилатора, при чему се уградња бустер вентилатора може извршити током рада термоелектране, тако да је потребан релативно мали период прекида рада како би се нови вентилатори повезали на излазне канале постојећих 14 септембар ПРОЦЕСНА ТЕХНИКА

15 Тема броја ПТ вентилатора димног гаса. Бустер вентилатори могу се додати на страни непречишћеног димног гаса (пре апсорбера), као и на страни пречишћеног димног гаса (после абсобера). Заменом постојећих вентилатора димног гаса новим вентилаторима, при чему уградња нових вентилатора и пратећих канала димног гаса захтева значајно дужи прекид рада блока, али је потрошња енергије у овом случају мања у поређењу са варијантом са бустер вентилаторима. Одабрано пројектно решење На основу наведених опција техничких решења најважнијих делова постројења за ОДГ, карактеристике предложеног решења постројења за ОДГ су следеће: Поступак одсумпоравања је влажни кречњак/гипс поступак; За пречишћавање димних гасова предвиђена су два апсорбера, по један за два блока; Тип абсорбера је торањски, супротнострујни; Емисија прећишћених димних гасова ће се вршити преко влажног димњака који је смештен на апсорберу; Снабдевање чистом водом предвиђа се из доводних цевовода расхладне воде Допрема кречњака до ТЕ вршиће се железницом и/ или камионима. У оквиру ТЕ предвиђено је затворено складиште сувог гипса одакле ће се отпрема вршити камионима. Одлагање суспензије гипса предвиђено је на Касети 1 постојеће депоније пепела и шљаке. Моделовање утицаја постројења за одсумпоравање димних гасова на квалитет ваздуха Да би се створила могућност предузимања адекватних превентивних, просторно -планерских и еколошких мера за заштиту ваздуха од прекомерног загађења треба обезбедити систем за праћење квалитета ваздуха, са циљем да се добије прецизна слика загађености ваздуха на територији посматраног подручја. У случајевима када се не располаже подацима мерења квалитета ваздуха са терена (у фази пројектовања нових индустријских објеката), приступа се математичком моделирању, то јест симулацији процеса у атмосфери уз помоћ математичких модела. Квантитативно одређивање атмосферских ефеката врши се моделирањем атмосферске дисперзије, дисперзионим моделима. Дисперзиони модел представља математички израз деловања атмосферских процеса на загађујуће материје у атмосфери. Садржи ефекте адвекције и дисперзије (слабљење загађења под утицајем ветра и расејавање под утицајем турбуленције). Модел такође обухвата и подизање димне перјанице, скретање ветра и хемијске и физичке трансформације аерозагађења. Помоћу њих се добијају неопходне информације о задржавању и распростирању загађујућих материја, на основу којих се дају упозорења самим загађивачима у циљу одржања њихових концентрација у дозвољеним границама. Резултат моделирања је процена концентрација загађујућих материја у различитим временским периодима. У оквиру предметне студијске анализе утицаја изградње постројења за одсумпоравање димних гасова на животну средину коришћен је стандардни модел ЕРА-а (U.S. Environmental Protection Agency) AERMOD. Модел AERMOD укључује широк опсег могућности за моделовање утицаја полутаната на загађење ваздуха. Наведени модел укључује моделовање већег броја извора загађења укључујући тачкасте, линијске, површинске и запреминске. Модел садржи алгоритме за анализу аеродинамичког струјања у близини и око зграда (building downwash). Вредности емисија загађујућих материја из извора могу бити третиране као константе у току периода анализе, или могу варирати у току месеца, посматраног периода, часа или неког опционог времена промена. Резултати приказани у овом поглављу добијени су коришћењем модела којим су обухваћене емисије SO2 за постојеће стање и будуће стање са постројењем за ОДГ. Моделом нису обухваћени остали извори емисија, нити је урачунато позадинско загађење. Циљ модела није да покаже квалитет ваздуха на посматраном подручју, већ да да репрезентативну процену утицаја постројења за ОДГ, које се разматра овом Студијом, на квалитет ваздуха на посматраном подручју. Моделирања за потребе ове студије обухватила су зону утицаја од 50 km x 50 km, у чијем се центру налази извор загађења, односно површину од 2500 km2. Приликом израде модела коришћен је картезијански координатни систем са растојањем од 100m између суседних тачака (рецептора), што значи да је моделом обрађено тачака (рецептора). Метеоролошки подаци за овај модел уносе се кроз податке о параметрима површинског граничног слоја и податке о профилу променљивих метеоролошких параметара у које се укључује брзина ветра, правац ветра и параметри турбуленције. Наведена два типа метеоролошких параметара за AERMOD модел генеришу се метеоролошким претпроцесором који се зове AERMЕТ. Дисперзиони модели покушавају да представе реаговање перјанице на атмосферске турбуленције путем брзине и прваца ветра, температуре и стабилности. За потребе студије коришћени су метеоролошки подаци са локалне аутоматске станице (подаци за годину), која је у надлежности Агенције за заштиту животне средине Републике Србије и саставни је део Државне мреже за аутоматски мониторинг квалитета ваздуха. Резултати, са свим релевантним подацима, су приказани путем руже ветрова на Слици 2. ПРОЦЕСНА ТЕХНИКА септембар

16 ПТ Тема броја постојећих димањака 1 и 2, односно за постојеће стање без постројења за одсумпоравање димних гасова. Максимална добијена вредност за период усредњавања од једне године износи 78,49 µg/m3, и ова вредност је забележена северно од термоелектране на удаљености од око 4 km. Ружа ветрова на аутоматској станици за Слика 2. годину. За потребе ове судије, такође применом AERMOD-a, израђен је 3D модел постројења, при чему су моделом су обухваћени само емитери и објекти значајни за моделирањe дисперзије, односно објекти код којих се може јавити downwash ефекат. На сликама 3 и 4 приказан је 3D модел постројења са постојећим и будућим емитерима. Слика 3. Слика 4. 3D модел постројења са постојећим емитерима 3D модел постројења са будућим емитерима На Слици 5 приказани су резултати моделирања распростирања сумпорних оксида приказаних као SO2 из Слика 5. Приказ резултата моделирања распростирања сумпорних оксида приказаних као SO 2 из постојећих димањака 1 и 2, односно за постојеће стање без постројења за одсумпоравање димних гасова. Имајући у виду конфигурацију терена, који је равничарског типа без узвишења, и метеоролошке услове, посебно карактеристика ветра, који, ако посматрамо дефинисане границе модела, има пресудну улогу за дисперзију, може се закључити да је висока концентрација SO 2 у овом случају искључиво директна последица високих емисионх вредности. Ако се узме у обзир максимална дозвољена вредност за ову загађујућу компоненту, може се закључити да је утицај ових извора загађења при постојећем стању, без система за одсумпоравање димних гасова, виши од максималне дозвољене концентрације за SO 2 прописаном Уредбом, и да неповољно утиче на квалитет околног ваздуха. На Слици 6 приказани су резултати моделирања распростирања сумпорних оксида приказаних као SO2 из будућих димањака 1,2 и 3 односно за будуће стање које предвиђа постројење за одсумпоравање димних гасова. Максимална добијена вредност за период усредњавања од једне године, у овом случају, износи 24,32 µg/m3, и ова вредност је забележена северно од термоелектране на удаљености од око 4 km. Ако добијену вредност упоредимо са вредношћи добијеном за случај без постројења за одсумпоравање димних гасова, може се увидети да је максимална концентрација готово три пута мања. Такође са аспекта максималне дозвољене вредности за ову загађујућу компоненту, може се закључити да би се изградњом система за одсумпоравање димних гасова, позитивно утицало на квалитет ваздуха, односно утицај термоелектране на овом подручју би се свео далеко испод максималне дозвољене концентрације за SO2, која је прописана Уредбом. 16 септембар ПРОЦЕСНА ТЕХНИКА

17 Тема броја ПТ рада термоелектране, би биле далеко испод дозвољене вредности прописане Уредбом. Захвалница. Рад је настао као резултат истраживања на пројекту Смањење аерозагађења из термоелектрана у ЈП ЕЛЕКТРОПРИВРЕДА СРБИЈЕ III 42010, Министарства просвете и науке Републике Србије. Литература Приказ резултата моделирања распростирања Слика 6. сумпорних оксида приказаних као SO 2 из будућих димањака 1, 2 и 3, односно за будуће стање које предвиђа постројење за одсумпоравање димних гасова. Југоисточно од постројења, на удаљености од око 3,5 km налази се насељено место, које представља највеће насеље у околини. Резултати моделовања показују да би се изградњом постројења за одсумпоравање димних гасова знатно допринело на квалитету ваздуха у овом граду, а концентрације сумпор диоксида, које потичу из [1] European Comission - Reference document on Best Available Techniques for Large Combustion Plants, 2006 [2] Еколошки атлас Београда, Градски завод за јавно здравље Београд, 2002 [3] Квалитет животне средине града Београда у Завод за јавно здравље Београд, 2009 [4] Правци оптималног смањења емисија сумпорних оксида из термоелектрана ЕПС-а, Енергопројект Ентел а.д.,јун 2006 [5] Студија о могућностима снабдевања кречњаком за потребе одсумпоравања димних гасова ТЕ Костолац Б, ТЕ Никола Тесла А и ТЕ Никола Тесла Б и новог термо капацитета на колубарски лигнит приближне снаге 700 МW, Рударско геолошки факултет, Универзитет у Београду, јул 2007 [6] Costs and Benefits Of Flue Gas Desulfurization For Pollution Control at the Mae Moh Power Plant, Faculty of Economics, Maejo University, Thailand

18 ПТ Инжењерска пракса Реинжењеринг перформанси пословних процеса предузећа помоћу информационих система Правдић Предраг По нивоу међународне конкурентности Европа доминира светском трговином, у којој има највеће тржишно учешће. Еуро зона је највећи светски извозник са 1% учешћа у светској трговини ( САД око 15%, а Јапан око 9% и Кина 7% ) [1]. Суштина европске конкурентности није у снижавању извозних цена већ у ценовној снази и способност да прилагоде маргину променама трошкова и тражње [1]. Међутим, Европа заостаје за САД-ом и Јапаном у погледу технолошке конкурентности и у структурним факторима, међу којима јој је највећи проблем ригидност тржишта рада [1]. Реч је, дакле, о широкој лепези захтева, које потрошачи постављају трговини у вези са квалитетом производа и услуга које купују. Спонтани развој националне политике квалитета, може у значајној мери да изазове бројне диспропорције у примени новог приступа европске визије квалитета [2]. Национална стратегија система квалитета треба да се спроводи уз ангажовање државе, привредних субјеката и стручних удружења. Данас постоје текући трендови према флексибилности у раду, радном месту и систему повластица у свим земљама. Савремени менаџмент се суочава са изазовима које поставља комплексна ера у којој живимо. Свет (глобална заједница) налази се у бурним, темељним, вишезначним променама које подстичу велике изазове и искушења. Промене у окружењу захтевале су и одговарајућа прилагођавања и промене и у привредним организацијама. Заокрет се десио средином 80-их када су многе организације у САД-у и Западној Европи настојале да се прилагоде и реорганизују пред налетом јапанске конкуренције. Наиме, показало се да конкурентност јапанских организација потиче из њихове унутрашње снаге изграђене на људским ресурсима. Преображај је видљив у свим елементима организације, њеним циљевима, ресурсима, информативним системима На тај начин се остварује крајњи резултат да се постигне тачно онај ниво квалитета који одговара захтевима корисника. Окружење у коме се примењује метода би требало да је слично оном за имплементацију ТQМ-а, што пре свега подразумева подршку највишег руководства, организациону културу и тимски рад. Ово је један од главних разлога због којих се метода најчешће и најуспешније примењује у организацијама у Јапану, а у мањој мери у САД и Европи. Битни услови, тј. фактори успеха су и обука за примену методе, разумевање појмова који се користе у примени, правилна примена фаза и корака методе, доношење одлука на основу захтева корисника. 1. Реинжењеринг процеса преко ТQМ-а предузећа Последњих година присутан је тренд увођења стандарда квалитета ISO 9000, који у својој надградњи треба да прерасте у ТQМ. Основне сличности између реинжењеринга и ТQМ огледају се у оријентисаности ка процесима, а иницијативу за увођење у оба случаја даје топ менаџмент и у оба случаја се делегирају одговорности и овлашћења, као и потребе за едукацијом и обуком. Ренжињеринг процеса и ТQМ методологија имају драстичне разлике. Пре свега, ТQМ-ом се добијају континуирана и мала побољшања, док се реинжењерингом процеса долази до наглих и драстичних побољшања. ТQМ захтева укључивање свих запослених, док реинжењеринг захтева рад по тимовима. ТQМ захтева мале, а реинжењерниг велике инвестиције. ТQМ захтева укључивање свих процеса, док реинжењеринг укључује поједине критичне процесе. На крају, мора се нагласити да ТQМ подразумева добровољно укључивање запослених, док се реинжењеринг спроводи на силу, по наредби. Међусобне зависности заједничке и одвојене имплементације BPR и ТQМ дате су дијаграмима на слици 1. Слика 1. Утицаји имплементације BPR и ТQМ Реинжењеринг обухвата савремена и скупа техничка решења као што су CNC машине, индустријске роботе/ манипулаторе, графичке станице, рачунаре, софтвере итд. Стална побољшања система чине еволуцију а корените, драстичне промене, промене из основа чине револуцију. Еволуција је сигурнији начин, без ризика (мале промене ). Када се дође у ситуацију да је притисак окружења (тржишта) превелики и да постепене промене не помажу, потребна је промена из корена.[3] 18 септембар ПРОЦЕСНА ТЕХНИКА

19 Инжењерска пракса ПТ Слика 2. Реинжењеринг омогућава интеракцију техничких и социјалних компонената процеса 2. Информациони системи и реинжењеринг Информацијска технологија може значајно допринети повећању интегрисаности свих активности везаних за производњу кроз увођење тзв. ERP система (систем за планирање ресурса предузећа за интегрисани софтверски пакет који има за циљ омогућавање потпуне интеграције процеса организације и података везаних за њих). ERP системи су фокусирани на потпуно интегрисање свих аспеката дизајна производа, производње и маркетинга. Увођењем оваквих система постиже се значајна продуктивност, из разлога што се производња посматра као континуум, почевши од дизајна производа, па даље преко набавке потребних сировина за производњу, саме производње, све до дистрибуирања и сервисирања на терену (слика 3.). Уместо да се третирају као извор прихода, купци се сада посматрају као дугорочна имовина, која ће бити одгајана кроз менаџмент односа са купцима (CRM). CRM је термин информатичке индустрије који означава методологије, софтвер и обично и интернет перформансе, које помажу предузећу да на организован начин управља односима са својим клијентима. Успешан пројекат CRM система је много више од инсталирања технологије. Квалитетан ИТ сектор, без проблема може да инсталира CRM. Проблем је фундаментална промена филозофије односа са купцима, при чему се и ИТ и пословни професионалци, независно од индустрије или географске локације, суочавају са значајним променама. Једна од карактеристика данашњих светских привредних токова је ширење тржишта, дакле, отварање већине земља утицајима које диктирају развијене привреде и савремене технологије. Овакво отварање има као важну последицу појачану конку ренцију. У таквој ситуацији, као неопходан услов успешног пословања намеће се стално модификовање постојећих производа и освајање нових, савршенијих. Оријен тација на честе измене производног програма, међутим, захтева битне промене у организацији производње и пословања уопште. Управљати трошковима могуће је на разне начине и применом разних модела. Да би се реално могло очекивати било какав позитиван резултат процеса управљања трошковима организације потребно је детаљно познавати постојећу структуру укупних трошкова организације. То би требао бити први корак у сваком промишљању о управљању трошковима у организацији. Управљање трошковима не значи штедњу у њеном примитивном облику већ посебан начин управљања организацијом и вођења пословања који највећу важност у постизању организацијских циљева поклања оптимизацији трошкова. Оптимизација трошкова процес је уравнотежења количине утрошака ресурса у процесу остварења који осигуравају постизање нивоа Слика 3. Мотивација за увођење ERP система У циљу интеграције, праве се системи планирања ресурса предузећа (ERP), који аутоматизују процесе, интегришу информације које користе различити делови предузећа. То је као сопствена база података о процесима из различитих сегмената, ради заједничког коришћења. Слика 4. Структура CAD/CAM система у пословању алатима ПРОЦЕСНА ТЕХНИКА септембар

20 ПТ Инжењерска пракса квалитета учинака који значе испуњење захтева купца/ корисника, а може се тумачити као : максимализација количине квалитетних учинака уз минимализацију укупних трошкова. Трошковима се најучинковитије управља кроз управљање пословним процесима. Оптимизација пословних процеса је скуп поступака којима се применом метода и технологија одвијање процеса доводи у границе дозвољених одступања, што резултира оптимизацијом укупних трошкова самог процеса. Управљање трошковима сложен је процес који захтева примену савремених метода. То је посебно важно у тржишно оријентираном свету у којем се пословни резултат остварен на крају обрачунског раздобља сматра значајним и објективним мерилом успешности менаџмента организације (слика 4). 3. Реинжењеринг индустрије у будућности Средина у којој послују организације постаје све више динамична, различита, тешка, опасна и пуна дисконтинуитета. Према истраживању Ц.К. Прахалада, професора са Мичиген Универзитета конкурентско окружење савремених предузећа обележено је следећим променама: прелазак из познатог и пријатног у конкурентско окружење прелазак са локалног на глобални аспект пословања од приступа предузеће слично нама, према приступу предузећа другачија од нас губљење јасних граница међу индустријама прелазак из стабилног у променљиво пословно окружење преусмеравање од посредника у размени ка директном приступу потрошача усмеравање од вертикалне интеграције према специјалистима у пословању преоријентација са специјализованог на стицање широког знања. Живимо у времену све бржих, драматичнијих, комплекснијих и непредвидљивих промена, које све значајније утичу на понашање, пословање и управљање у оганизацијама. Научници за такве процесе употребљавају изразе : хиперпромене (huperchange), хиперконкуренција (hupercompetition) и хипертурбулентност (hupertubulens). Период у којем живимо различито се означава, нпр : дигитрална револуција, информационо доба, дигитална економија, интернет економија, wеб економија, економија знања, друштво знања, постиндустријско друштво, доба дисконтинуитета, доба неизвесности, трећи талас, и сл. Информације и пораст знања постају све више кључни развојни, економски и менаџмент ресурси. Ти захтеви се мењају због тога што се у индустријски најразвијенијим земљама одвија крупна промена. Индустријски начин производње се напушта, а почиње све више да узима маха информатички начин ( флексибилни начин ) производње. Ово изазива тако крупне промене да се појављују нови типови фирми. За сада се те нове корпорације, старе фирме са новим начином рада називају виртуалне корпорације па се пут од старог стања ка новом се зове реинжењеринг. За ове процесе и појаве су се у задњих 10 до 20 година појављивали различити називи. Што се тиче облика производње најчешће су коришћени термини : информатичка производња, флексибилна производња и донекле нова јапанска производна филозофија, као симболи суштине новог начина организације производње. Појављује се општи назив за фирме које послују на нов начин, под утицајем информатичких технологија виртуалне корпорације. Пут којим се иде ка новој организацији је први назвао новим појмом Џон Најзбит (John Naisbit), то је поновно проналажење (откривање) корпорације (Re-inventing The Corporation). Почетком деведесетих година се појавио термин реинжењеринг, који описује те нове процесе у трансформацији фирми у индустријски најразвијенијим земљама. Ти термини се користе да би се описала револуција која се одиграва на преласку из индустријског начина производње у информатички начин производње. Запослени у виртуелним корпорацијама морају да се мењају такође. Виртуелне корпорације захтевају велики број високо обучених, производних и образованих радника - људе који могу да разликују и користе нове информације, који се могу прилагодити променама и који могу да раде успешно са другима. То захтева способности не само за читање, писање и рачунање него и за анализу и материјализацију знања. Виртуелне корпорације ће успевати само у условима тимског рада, у којем ће власници, запослени руководиоци, купци, снабдевачи и власт радити на остваривињу заједничких циљева. Виртуелна корпорација ће по први пут повезати све те различите иновације заједно у једниствану повезану визију организација у 21. веку. Компјутерско пројектовање убрзава процесе освајања нових производа, али је суштина у томе да све заинтересоване стране из фирме и изван фирме ( купци и добављачи ) заједно ( тимски ) раде на развоју новог производа. Производња тако развијеног новог производа не само да је флексибилна него је и агилна и офанзивна. Управљање и руковођење ће се такође знатно променити. Средњи слој ће под утицајем информатичких технологија такође нестати. Руковођење ће бити мање ауторитарно, а Слика 5. Реинжењеринг перформанси процеса предузећа 20 септембар ПРОЦЕСНА ТЕХНИКА

21 Инжењерска пракса ПТ више демократски оријентисано. Руководиоци ће мање бити наредбодавци, а све више тренери и лидери. 4. Реинжењеринг предузећа у Србији Чувени маркетиншки стручњак Филип Котлер је у Београду одржао предавање на тему Криза је изазов : Како се такмичити и победити. И том приликом је између осталог изјавио : У северној Европи постоји много компанија које би могле да дођу овде, нећу ниједну да именујем, али у Шведској, или неким другим земљама, њихови трошкови су јако високи и могу их смањити тако што ће се преселити овде. Али, две ствари су ту неопходне : да ли ћете им дати бесплатну земљу на рецимо пет година, што је рецимо урадила Ирска и колики су порези. Са друге стране, питање је колико ће добро новац бити употребљен, односно да ли има корупције што доводи до расипања, беспотребног расипања новца, одбија и плаши стране инвеститоре. Када се ти услови испуне верујем да ћете привући много више компанија. Економија у Сједињеним Америчким Државама може само да се опоравља, јер је већ дотакла дно, каже овај амерички стручњак. Знаци опоравка у Србији и другим земљама осетиће се тек када највећа светска привреда, америчка, стане на ноге. За бржи опоравак светске економије на тржишту би морао да се појави револуционаран производ, који би људи једноставно морали да купе, попут електричног аутомобила који заправо ради, изјавио је Филип Котлер, човек кога многи називају оцем савременог маркетинга. Ако Србија жели брз опоравак и свеж капитал, потребно је још нешто осим квалитетне, а релативно јефтине радне снаге каже Филип Котлер ( стручњак у области маркетинга и пословног управљања ) [ , Београд предавање за стручњаке маркетинга из Србије и суседних земаља] Ипак, постоје начини да се убрза опоравак, односно да се привуче свеж страни капитал. Свеж капитал, па чак ни онај који као џепарац доносе туристи, Србија неће добити тако што ће једноставно да се рекламира на CNN-у, сматра још један амерички експерт, Џон Бранч са пословне школе Рос у Мичигену, који је такође боравио у Београду као предавач. Понекад те рекламе нису издиференциране. Изгледају све потпуно исто, показују леп пар који вечера, онда показују некога како ужива у масажи у некој бањи, приказују шуме, реке, језера Али, све рекламе показују управо исте ствари. Зато је јако тешко запамтити да ли је то истинска Азија, невероватна Индија или је то Србија, Украјина или Литванија, каже Бранч. И Котлер и Бранч кажу да верују да је за економски опстанак неке земље или компаније кључно питање да ли су схватили да је време расипништва прошло. То је главна поука коју би сви требало да извуку из кризе, сматрају амерички стручњаци. S&Т је до сада на SAP-овој технолошкој основи у Србији успешно реализовао преко 20 пројеката за велике кориснике као што су PTT, Директна Трговина, Дијамант, SBB, Wienner Stadische, OMV, Политика, Институт Михајло Пупин, Lukoil и други. S&Т има експертизу да понуди целовито решење за реализацију и најсложенијих пословно-информационих система, почев од анализе и реинжењеринга пословних процеса, преко развоја програмске опреме и рачунарске инфраструктуре, до стручног саветовања за све фазе увођења информационих система. Услед убрзане глобализације и све агресивније конкуренције значај добијања тачних информација у што краћем временском периоду постао је један од кључних фактора за стицање конкурентске предности. Управо SAP Business Objects портфолио решења и алата омогућава овакву обраду и приказ информација. [SAP Business Objects конференција 2010 S&Т Србија презентација на тему Пројекат имплементације Стратешког управљања (Balanced Scorecard методологија) у компанији S&Т ] Уочљив је тржишни тренд, алијанси купаца-корисника, невладиних организација, струковних удружења, комора, институција-фондова, банака, осигуравајућих кућа, универзитета за коришћење модела и алата које једноставно могу користити организације и купци-корисници, остварујући уштеду времена, труда, новца а истовремено смањујући ризике у процесу доношењаодлука. Рецесија значајно утиче на промену пословне филозофије менаџмента организација, јер обично они процењују тенденције у свом пословању без довољно аргумената ( најчешће оправдање је непредвидивоокружење). Криза која траје намеће иновирање система вредности на макро и микро плану афирмишући ефективност, ефикасност и изложеност ризику као основне мере вредности за све основне факторе квалитета друштва у чему реалну шансу и снагу за примену има модел и алат реинжењеринга. Посебна пажња се мора посветити имплементирању нових приступа управљању, како у концепцијском, тако и у организационом смислу. Овде се посебно мисли на шире прихватање новог модела маркетинга, опредељеног технолошким развојем, а у комуникационој компоненти маркетинга представљеног кроз модел интегрисаног маркетинг комуницирања, затим развој интегрисаних менаџмент система базираних на стандардима управљања квалитетом, примену техника бенчмаркинга и реинжењеринга, итд. Концепт реинжењеринга је посебно занимљив за примену код предузећа земаља у транзицији јер се базира на потпуном редефинисању свих пословних процеса у предузећу у функцији креирања конкурентске способности и стварања услова за раст и развој предузећа. Препројектовање организације мора се базирати на тржишној, организационој, технолошкој и власничкој трансформацији, при чему је власничка трансформација ПРОЦЕСНА ТЕХНИКА септембар

22 ПТ Инжењерска пракса домаћих предузећа основ за успешну реализацију интегралног концепта. Тако квалитет производа није само техничко питање производње, већ представља и економски проблем који се тиче укупне ефикасности привређивања. У врло динамичним условима пословања, захтев за побољшањем квалитета у најширем смислу, значи побољшање услова живота људи, а тиме и њихово здравље и безбедност. За опстанак на тржишту и продор на европско и међународно тржиште малих и средњих предузећа, неопходно је омогућити доступност међународних и европских стандарда, који су основни услов за отклањање техничких баријера и приступ европском и међународном тржишту. То је пре свега производ усаглашен са захтевима тзв. хармонизованих техничких стандарда, добро дизајниран, упакован и декларисан, производ погодан и безбедан за употребу, и безбедан за уклањање после употребе. Бенчмаркинг је техника коју би требало постићи у добијању вишег конкурентског реномеа, у области пословног планирања, унапређења пословања, задовољења потреба потрошача, развоја стратегије и организације која учи, реинжињерингу пословног процеса, као и примена филозофије ТQМ. Процес се започиње стратегијским планирањем при чему се утврђују краткорочни и дугорочни циљеви компанија, након тога предвиђају се трендови у релевантним пословним подручјима, затим долазе нове идеје и функционално учење, након тога врши се компарација производа и производних процеса са конкурентима и на крају утврђују се циљеви у поређењу са најуспешнијим компанијама. Бенчмаркинг надопуњују технике као што су ТQМ и реинжињеринг пословних процеса. Проблем неефикасности у домаћим предузећима може се решити посебно применом нових технологија (CAD/ CAM, информационих итд.) и нових концепата (lean production, реинжењеринг процеса итд.) Такође, да би дошло до остварења циљева предузећа потребно је да све пословне функције остварују своје парцијалне циљева и тиме се остварује синергијски ефекат [4]. При томе зависно од тржишних услова, постојеће структуре и циљева и расположивих ресурса предузећа потребно је наћи одговарајуће решење у виду [4]. : пројектовања производа (CAD/CAM) пројектовања производње и производа (FTS, lean production) примена индустријских робота, аутоматизованих транспортних и складишних система квалитета подржаног информационим технологијама планирања и управљања производњом реинжењеринг производних система информациони системи. Предузећа у Србији морају да се окрену дефинисању стратегије и развоја и надокнађивању технолошког заостајања, то се посебно односи на металопрерађивачку индустрију, машиноградњу, аутоиндустрију, грађевинску индустрију, где постоје неискоришћени ресурси које треба ревитализовати и осавременити. Значајне резерве постоје и у прехрамбеној и дрвној индустрији, као и у производњи пољопривредних производа и туристичких услуга. Постоје правила пословног реинжењеринга која су директна последица примене информационих технологија на рационализацију и инвентивну анализу пословних процеса и које ваља примењивати при пројектовању информационих система предузећа [5,6,7]: информација се истовремено појављује и користи на толико места у организацији колико је потребно (технологија - заједничка база података и корпорацијки интранет). генералисти могу обављати послове експерата (технологија - експертни систем). могуће је створити мешовиту организацију и истовремено користити предности централизације и децентрализације (технологија - телекомуникационе мреже). сваки запослени доноси неке одлуке (технологија - системи за подршку одлучивања и приступ базама података). запослени шаљу и примају информације тамо где раде (технологија - бежична комуникација и преносни рачунари). најбољи контакт с купцем је делотворни контакт који може бити посредован разним новим медијима (технологија - интерактивни видеодиск и мултимедија). ствари (нпр. роба на путу од складишта до купца) саме врше своју идентификацију (технологија - аутоматска идентификација, линијски кодови). планови се могу константно ревидирати и прилагођавати новим условима (технологија - све моћнији хардвер и софтвер). Нова правила омогућавају рационалнија организациона решења и дају подлогу за радикално другачије приступе дефинисању различитих пословних процеса и њихово информатизирање у оквирима информационог система предузећа. 5. Закључак Свака организација мора да реши главни проблем стратешког менаџмента; успостављање ефективних мостова између различитих хијерархијских нивоа организације. Идентификација, преношење и уградња укупних захтева купаца и осталих заинтересованих страна, са једне стране и оперативних перформанси, са друге стране у краткорочне ( 1 2 године ) и дугорочне (преко 3 године) планове, врши се кроз стратешко планирање. Стратешке одлуке доноси највише руководство организације, а потребно их је провести на свим нивоима организације. Менаџмент политике и стратегије успоставља ефективне мостове између различитих хијерархијских нивоа организације. Стратегија организације се формулише и развија кроз функционалне стратегије, а реализује кроз 22 септембар ПРОЦЕСНА ТЕХНИКА

23 Инжењерска пракса ПТ пројекте у оквиру вишефункционалних оперативних пословних процеса. Процес пословног одлучивања подразумева препознавање и дефинисање проблема, развијање и анализу варијанти, као и избор и реализацију одлуке. У свим наведеним фазама процеса одлучивања треба располагати квалитативним и квантитативним информацијама, а посебно информацијама о трошковима и користима за сваку од алтернатива. Усмерење организације према пословној изврсности у основи треба да проистекне као менаџмент одлука којом се организација води на начин да остварује и одржава потребну зрелост у остваривању циљно одређеног нивоа стандарда квалитета пословања у делатности и то нивоом усклађених међусобно узајамних процеса из којих као исходи настају, што је могуће најбоље прилагођени потребама производи, у сектору или сегменту пословања, односно сегменту задовољења конкретних потреба корисника. Литература [1] Porter, M. E., X. Sala-i-Martin and K. Schwab, The Global Competitiveness Report , Palgrave Macmillan, 2007 [2] Guide to the implementation of directives based on the new approach, European Commission, Luxeraborg, [3] Wagner,B: Learning and Knowledge Transfer in Partnering: An Empirial Case Study, Journal of Knowledge Menagement, [4] Jd Marhevko: Strategic Planning & Execution using Lean Tools, ASQ Section 1010 Quality Management Division, October 2008 [5] Naveh E. and A. A. Marcus, When Does the ISO 9000 Quality Assurance Standard Lead to Performance Improvement? Assimilation and Going Beyond, IEEE Transactions on Engineering Management 51 (3): , 2004 [6] Vora К. М.: Balanced Scorecard : Success through Leadership Enablers, Invited Master Conference at International Congress of Excellence Madrid Excelente, Madrid, Spain, 7th October, 2008 [7] Mogharreban N, Adaptation of Cluster Discovery Technique to a Decision Support System, Ilinois University, Ilinois, 2006 ПРОЦЕСНА ТЕХНИКА септембар

24 ПТ Инжењерска пракса Одређивање коефицијента трења у недовољно дефинисаној прелазној области при струјању флуида у цијевима Мирко Добрњац Хидраулички прорачуни струјања у цјевоводима, независно од степена развоја науке а такође и развијености рачунарских метода, још увијек посједују извјесну неодређеност. Ово је присутно посебно код водоводних мрежа гдје је због техничке условљености, брзина струјања довољно мала. Ријеч је о још неријешеним проблемима који се у одређеним областима струјања јављају при одређивању адекватног израза за прорачун хидрауличких губитака усљед трења. Читава проблематика може се подијелити у три сегмента, од којих су два у аналитичком смислу солидно одређена, док је трећи сегмент оптерећен проблемима који чак и у новије вријеме изазивају бурне дискусије. Ствар је јасна у областима ламинарног струјања и развијене турбуленције. Онај трећи неријешени сегмент односи се на прелазну област између ова два режима струјања. Историјски је познато, да је совјетски научник Никурадзе године објавио резултате својих истраживања из Године, чувене по изгледу као Никурадзеова харфа. Ови експерименти извођени су на цијевима које су имале једнообразну, вјештачки припремљену храпавост. Главни циљ је био пронаћи везу између коефицијента трења λ и Рејнолдсовог (Re) броја. Мјерења су вршена у области Re бројева између 500 и 106, за шест различитих релативних храпавости ε/d, које су одређене средњом вриједношћу храпавости и пречником цијеви. Аутор је добио хомогену храпавост лијепљењем смјесе лака и зрнаца пијеска на унутрашњи зид цијеви константног попречног пресјека. У тим експериментима величина зрнаца пијеска је била пречника d=0,8 mm што је преузето као апсолутна храпавост ε. Резултати овог експеримента приказани су на слици 1. За практично коришћење Colebrook-Whiteове (C- W) једначине и брже одређивање коефицијента трења амерички истраживач Moody је год. направио дијаграм [3] приказан на слици 2. Слика 1. Експериментални резултати Никурадзеа [17] Иако C-W једначина и Moody-jev дијаграм имају изузетно широку примјену не треба занемарити ограничења у интервалу Re бројева 4000 Re 108. Горња граница интервала и није проблем, проблематична је доња граница (Re = 4000). Као што се види из дијаграма на слици 3 на којој је приказано поређење C-W једначине и Никурадзеових мјерења, вриједност функције на доњој граници је знатно виша, па се област коришћења једначина своди само на врло високе Re бројеве. C-W израз има даљи пут до коначног резултата, усљед свог итеративног поступка рјешавања. Неколико година касније, амерички научници Colebrook и White су наставили његову активност. Приликом својих истраживања узимали су у обзир и резултате својих претходника. Дјелимично су их и сами тестирали и практично су их узели за своју полазну тачку. На основу експеримената које су спровели, Colebrook и White су године дали једначину, која важи и за прелазну област, али само за опсег вриједности Реjнолдсових бројева < Re < 108 [1]: 1 m 2,51 =- k 2,0 $ logc + m (1) 3,7D Re m Слика 2. Moody-jev дијаграм [3] 24 септембар ПРОЦЕСНА ТЕХНИКА

25 Инжењерска пракса ПТ Поред већ поменутих аутора, једначинама које описују трење у струјању у прелазном режиму бавили су се и многи други аутори (Barr, Haaland, Swamee & Jain). Barr је нпр. замијенио C-W једначину својим изразом уз тачност ± 1 %. Област важења једначине је слична једначини C-W, тј. само за вриједности Re броја < Re < 108 [4]. Swamee и Jain су предложили своју једначину која је ограничена на област Реjнолдсових бројева < Re < 108, као и на релативну храпавост 10-6 < ε/d < 10-2 [5]. При хидрауличним прорачунима водоводног система, посебно код програма који уптребљавају Colebrook-White-ов израз за коефицијент трења, он се може користити и ван дефинисане области. До тога долази, посебно код водоводне мреже, гдје су присутне технолошки условљене мале брзине струјања. Ако поредимо вриједности коефицијента трења, добијене по Colebrook-White и других аутора са вриједности хиперболе λ=64/re, видимо да су вриједности коефицијента трења у интервалу 100 Re 2100 нереалне, односно знатно веће (слика 3). Нетачне, веће вриједности коефицијента трења од реалних, узрокују у крајњем резултату нереалне вриједности протока. аутора које наговјештавају да је коефицијент трења λ за нестационарно струјање стварно већи од истог код стационарног струјања. Експлицитне апроксимације Colebrook-White-ове формуле Овом проблематиком се бавио низ аутора од којих је сваки дао некакав допринос побољшању C-W формуле. У последње вријеме, врло интересантан приступ су имали турски истраживачи Ozger и Yildirim [6], који су испитивали прецизност резултата која је постигнута коришћењем fuzzy система за рјешавање датог проблема. Развијен је neuro-fuzzy модел који корелише храпавост и Re број као улазне промјенљиве са фактором трења као излазном промјенљивом. Примјена предложеног модела је извршена на подацима добијеним из Moodyjevог дијаграма. Ozger и Yildirim су вриједности λ, које су у зависности од релативне храпавости и Re броја, генерисали из Moody-jevог дијаграма, коришћењем софтвера намијењеног за очитавање дијаграма. Табела 1. Поређење тачности експлицитних апроксимација Colebrook-Whiteове формуле Ozger & Yildirim[6] λ грешка (апсолутна) средња λ грешка (апсолутна) максимална λ грешка λ грешка (релативна %) (релативна %) средња максимална 0, ,0011 0,48 1,90 Moody [3] 0,0005 0,0024 2,46 7,86 Churchill [7] 0,0005 0,0037 1,30 4,89 Jain [8] 0,0004 0,0035 1,25 4,65 Swamee & Jain [5] 0,0005 0,0037 1,29 4,85 Слика 3. Дијаграм поређења C-W једначине (x) са мјерењима Никурадзеа(*) Churchill [9] 0,0004 0,0044 1,27 5,76 Chen [10] 0,0003 0,0016 0,91 3,76 Ако томе додамо још посебна својства водоводне мреже, која ове разлике само увећавају, можемо се запитати да ли се коефицијент трења одређује са довољном тачношћу? Јер водоводна мрежа у свом раду има другачије, захтјевније услове, него цјевоводи у лабораторијама. Поред свега горе набројаног треба нагласити да тако одређен коефицијент губитака важи само за стационарно струјање (јер су сви експерименти изведени у режиму стационарног струјања). Код нестационарног струјања се струјна слика буквално стално мијења, што се морало одразити кроз повећане губитке, који нису узети у обзир ни у изразу C-W, ни у неким другим изразима који се могу наћи у литератури. Постоје индикације појединих Barr [4] 0,0003 0,0017 0,89 3,96 Zigrang Sylvestr [11] 0,0003 0,0017 0,89 3,95 Haaland [12] 0,0003 0,0020 0,96 4,66 Manadilli [13] 0,0004 0,0033 1,27 4,44 Romeo et al.. [14] Sonnad & Goudar [15] 0,0003 0,0016 0,90 3,84 0,0003 0,0017 0,97 3,78 Табела 1 илуструје систематско поређење предложеног модела Ozgerа и Yildirimа као и других 12 постојећих експлицитних апроксимација једначине Colebrook-Whiteа, за одређивање фактора трења поређењем грешака, апсолутне средње и максималне ПРОЦЕСНА ТЕХНИКА септембар

26 ПТ Инжењерска пракса и релативне средње и максималне. Предложени модел пружа највишу тачност тј. минималне вриједности апсолутне и релативне грешке. Приступ проблему одређивања функције коефицијента трења и рјешавање истог описано у раду [6] неспорно је на веома савременом нивоу, обзиром на употребу fuzzy функција и неуро логике. У литератури постоји рад [16] аутора који су проблем ријешили путем не тако софистицираних метода и далеко једноставније математике. Сем тога, треба нагласити да су сви до сада цитирани аутори покушавали да апроксимирају C-W једначину фитовањем тачака које су дате на Moody-јевом дијаграму. Није вођено рачуна о томе да је Moody-јев дијаграм формиран као геометријско мјесто тачака, које су добијене коришћењем C-W формуле, која је опет стварно апроксимација Никурадзеове харфе, и то не претјерано успјешна (што је опште признато), с обзиром на изразито неслагање са оригиналом у подручју прелазног режима струјања турбуленције. Осим тога, све цитиране апроксимације укључујући и предложени модел, обрађују само турбулентну зону режима струјања, и то не од критичне вриједности Re броја, већ изнад У радовима [2, 16], гдје је предузето одређивање коефицијента трења за све Re бројеве, ти недостаци су елиминисани. Одређивање коефицијента трења коришћењем преклопних функција У литератури, на жалост не постоје изворни подаци Никурадзеа о измјереним коефицијентима трења. Расположив је само дијаграм вршених мјерења који су аутори рада [16] помоћу одговарајућег софтвера обрадили и дигитализовали. Ови подаци садрже везе коефицијената трења, Реjнолдсових бројева и релативних храпавости. Тачност базе података је веома тешко одредити, собзиром да је дигитализован дијаграм који потиче из књиге [1], који и није изворни Никурадзеов дијаграм, односно не представља изворне резултате мјерења. Поступак дигитализације је оцијењен као врло тачан, јер су координате сваке тачке на дијаграму одређене са тачношћу ±0,001 mm. На експериментално добијеном дијаграму, тзв. Никурадзеовој харфи, могу се јасно издвојити четири области, у којима је понашање коефицијента (функције) трења карактеристично различито од осталих дијелова. Moody [3] је то на свом дијаграму јасно нагласио (слика 2). Више различитих понашања значи да се једноставна функцијска зависност (опис) коефицијента трења λ вјероватно не може наћи. Неадекватна конструкција у виду Colebrook-Whiteове једначине [1] то само потврђује. Зато су аутори [16] приступили тражењу функцијске зависности сваке области посебно. Слика 4. Да би био избјегнут утицај свих појединих израза ван њихове области важења морало се прибјећи увођењу преклопних (сwитцхинг) функција које укључују и искључују поједини израз, кад је то потребно. Степене Dirac-delta функције не долазе у обзир за ову сврху, јер су потребни прелази континуални. За то би се могле користити линеарне рамп функције, које пружају континуитет, али не и довољну глаткост. Глаткост и континуитет обезбјеђују искључиво вишеструко диференцијабилне функције. Усљед тога су и могућа рјешења изабрана у облику функције еx и свих њених извода. Са слика 1 и 2 се види, да коефицијент трења има четири функцијске области одн. јасно дефинисане три области (I, III и IV) и нејасну II критичну област. Прва, ламинарна област, је дефинисана линеарном функцијом у лог-лог дијаграму, која се изражава једноставном једначином: 64 m = (2) Re Четврта област је област потпуно развијене турбуленције, гдје коефицијент трења зависи само од релативне храпавости. Прандтл и Карман [2] су ту зависност представили помоћу једначине: 025, m = 2 ` f log` jj 371D, Дијаграм преклопне функције y=е -е-x и y=1-е -е-x Трећа област је прелазна област, гдје је турбуленција још у развоју, те коефицијент трења зависи и од Re и од ε/d. Он се не може једноставно описати одн. дати аналитичким изразом као за обје крајње области. Ипак на Moody-јевом дијаграму, односно на Никурадзеовој харфи, опажамо да се ако путујемо по дијаграму здесна (3) 26 септембар ПРОЦЕСНА ТЕХНИКА

27 Инжењерска пракса ПТ налијево, тј. од високих Re ка ниским, λ почиње полако да расте. Овојница тог пораста је линија која описује понашање коефицијента трења у хидраулично глатком режиму струјања и коју је њемачки научник Бласиус изразио [17] као: 0,3164 m = (4) 4 Re Друга, критична област се налази у интервалу Реjнолдсових бројева 2100 Re 5000 и може се уочити и на Никурадзеовом дијаграму (слика 1) као линија која спаја ламинарни (I) и прелазни (III) режим струјања. У тој области коефицијент трења зависи од Re броја и релативне храпавости. Учињен је покушај да се за прелазну област, односно за анвелопу кривих за хидраулично глатке цијеви, изразу за хидраулично храпаве цијеви коришћењем преклопних функција дода Бласиусов члан. Затим је размотрено како се помоћу преклопних функција може описати прелаз од глатких цијеви у турбулентном режиму (зона III) у ламинаран режим (зона I). У принципу би за опис четири области биле потребне четири карактеристичне функције. Међутим, претпостављено је да II - критична област (између ламинарне и турбулентне области) нема карактеристичну описну функцију, него да је само резултат преклапања између ламинарног и турбулентног режима. Формиране су посебне једначине искључиво за три режима струјања (I, III и IV област) и спојене су помоћу три преклопне функције. Само двије функције и нису довољне, пошто треба у развијеној турбуленцији у зони IV, Бласиусов члан за III зону искључити, као што га је потребно искључити у II, критичној области. Међутим, за крајње области је очигледно довољна само једна преклопна функција. чини једначина за прелазну област, а трећи члан је једначина за хидраулично храпаву област. Према очекивању, једноставан збир ова три члана једначине није дао жељене резултате. Зато су уведене преклопне функције које су омогућиле оптимално прилагођавање Никурадзеовим мјерењима. Једначина за фактор трења дакле гласи: a b c m = $ ^1 - y1h+ b $ ^y1- y3h+ $ y Re Re 2 f log ` j kf $ D Једначина преклопне функције y1 након обављене анализе је представљена слиједећим изразом: y1 Re e = - - c + d e ^ h (6) Једначине преклопних функција y2 и y3, у зависности од релативне храпавости и Re броја, су: e D 2 = - - f ``W 2 X `} + 2 f ~ jre jj 2 D y y e e D 3 = - - f ``W 3 X `} + 3 f ~ jre jj 3 D e Дијаграм новопредложене односно генерализоване једначине трења (5) је приказан на слици 5. Дискусија резултата Из коначног приједлога за аналитички израз коефицијента (функције) трења може се закључити да је од стране аутора [16] првобитно постављени циљ о конструисању једначине која би се сасвим прилагодила Никурадзеовим мјерењима испуњен. Створена је структура секторски промјенљиве једначине и одређене су вриједности параметара и функцијска веза између релативне храпавости и параметара једначине. Та једначина (5) у свим областима режима струјања скоро потпуно прати Никурадзеова мјерења што се доказује и израчунатом вриједности коефицијента корелације која износи r = 0,998 [17]. На слици 5 се сасвим јасно могу уочити њене наведене карактеристике. 2 (7) (8) (5) Једначина коефицијента трења је дата у експлицитноме облику, што је велики добитак у односу на имплицитни облик Colebrook-Whiteове једначине. То је од значаја, а посебно при хидрауличном прорачуну водоводног система усљед једноставнијег рјешавања једначине (5) без итерација. Слика 5. Дијаграм нове генерализоване једначине за λ у поређењу са мјерењима Никурадзеа По овој логици једначина коефицијента трења се састоји од три члана. Први члан једначине покрива ламинарну област режима струјања, други члан Експлицитни израз коефицијента трења (5) важи за вриједности Реjнолдсових бројева 0 Re 108. То је омогућила употреба преклопних функција, које сем што побољшавају тачност резултата за све вриједности Re бројева, избјегавају сингуларне тачке које би једначине типа Colebrook-White (ако би се користиле ван предвиђених граница) имале у интервалу Re бројева 5 Re 10. ПРОЦЕСНА ТЕХНИКА септембар

28 ПТ Инжењерска пракса Закључци Поређење предложеног модела Ozgerа и Yildirimа [6] као и других постојећих 12 експлицитних апроксимација једначине Colebrook-Whiteа за одређивање коефицијента трења је показало да модел (тренутно) даје највишу тачност. Констатовано је да су сви аутори покушали апроксимирати C-W једначину фитовањем тачака које су дате на Moody-јевом дијаграму добијеном управо коришћењем C-W формуле, која је у бити апроксимација Никурадзеових мјерења. Ови покушаји нису били успјешни обзиром на изразито неслагање са оригиналом у подручју прелазног режима турбуленције. Осим тога, све ове апроксимације обрађују само турбулентну зону режима струјања и то не почев од критичне вриједности Реjнолдсовог броја, него тек изнад Re=4000. У раду [16] су недостаци уклоњени и извршено је одређивање фактора трења за све Re бројеве. На експерименталном дијаграму Никурадзеа могу се јасно издвојити четири области у свакој од којих је понашање коефицијента (функције) трења различито од осталих дијелова. Више различитих понашања указује да се једноставна функција зависности коефицијента трења λ не може наћи. Неадекватна конструкција Colebrook-Whiteове једначине ту чињеницу само потврђује. Због тога је било разумно да се рјешење тражи у облику функцијске зависности сваке области посебно. У оквиру рада [2] а на основу дигитализованих Никурадзеових мјерења одређена је једначина односно аналитички израз за израчунавање коефицијента (функције) трења у експлицитном облику, дефинисана за све вриједности Реjнолдсовог броја 0 Re 108 као и све вриједности релативне храпавости. Нова једначина потпуно прати свих шест кривих Никурадзе-ових мјерења и тачнија је од Colebrook- Whiteове једначине, односно свих до сада познатих објављених једначина. На тај начин за цијелу област Re бројева и шест вриједности релативне храпавости достигнут је врло висок коефицијент корелације, који износи r = 0,998. Нова једначина не намеће ограничења за коришћење, јер је дефинисана за све Rejnoldsove бројеве и све вриједности релативне храпавости. Стога се потпуно оправдано може закључити да је (нова) једначина сасвим препоручљива за ефикасан прорачун хидрауличних губитака водоводних мрежа и других затворених цјевоводних система. Литература [1] Colebrook CF, White CM., Experiments with fluid friction in roughened pipes, Proc R Soc A Mat 1937;161(904): [2] Uršič M., Improvement of the hydraulic losses terms in steady flow conditions, A PhD Thesis. University of Ljubljana 2003;1 86. [3] Moody LF., Friction factors for pipe flow, Trans ASME 1944;66: [4] Barr DIH., Solutions of the Colebrook-White function for resistance to uniform turbulent flow, Proc Inst Civil Eng 1981;2(71):529. [5] Swamee PK, Jain AK., Explicit equations for pipeflow problems, J Hydraul Div, ASCE 1976;102(5): [6] Ozger M, Yildirim G., Determining turbulent flow friction coefficient using adaptive neuro-fuzzy computing technique,. Adv Eng Software, ASCE 2009;40: [7] Churchill SW, Empirical expressions for the shear stressing turbulent flow in commercial pipes, AIChE J 1973;19(2): [8] Jain AK., Accurate explicit equations for friction factor, J Hydraulic Div, ASCE 1976; 102(5): [9] Churchill SW., Friction factor equation spans in all fluid-flow regimes,. Chem Eng 1977; 84(24):91 2. [10] Chen NH., An explicit equation for friction factor in pipe, Ind Eng Chem Fund 1979; 18(3):296. [11] Zigrang DJ, Sylvester ND., Explicit approximations to the solution of the Colebrook s friction factor equation, AIChE J 1982;28: [12] Haaland SE., Simple and explicit formulas for the friction factor in turbulent pipe flow, Journ Fluids Eng 1983:105. [13] Manadilli G, Replace implicit equations with signomial functions, Chem Eng 1997; 104(8):129. [14] Romeo E, Royo C, Monzon A., Improved explicit equations for estimation of the friction factor in rough and smooth pipes, Chem Eng J 2002;86(3): [15] Sonnad JR, Goudar CT., Turbulent flow friction factor calculation using mathematically exact alternative to the Colebrook-White equation, J. Hydraul Eng 2006;132(8): [16] Uršič M, Kompare B, Improvement of the hydraulic friction losses equations for flow under pressure in circular pipes, Acta hydrotechnica 2003;21(34): [17] Streeter L., Fluid mechanics, Textbook, McGraw Hill Book Co 1951; Аутор Мирко Добрњац Машински факултет, Универзитет у Бањалуци, Република Српска, БиХ 28 септембар ПРОЦЕСНА ТЕХНИКА

29

30 ПТ Инжењерска пракса Примена течног азота за хлађење бетона Зоран Јурић Експериментална истраживања и пракса показују да су температуре свежег бетона између 5 C и 30 C оптималне са гледишта одвијања процеса хидратације цемента. Технологијом криогеног хлађења бетона течним азотом може се брзо и ефикасно постићи температура свежег бетона у задовољавајућем опсегу. У случају великих бетонских конструкција, могу се појавити температурни пикови, што доводи до појаве прслина у бетону услед напона унутар бетонске структуре након хлађења. То смањује чврстину бетона и смањује животни век грађевина. 1. УВОД 1.1 Бетон Бетон се у основи прави од три основна састојка: (1) агрегата, (2) воде и (3) цемента. Цемент се добија млевењем тзв. портланд цементног клинкера - вештачког каменог материјала, који се ствара печењем кречњака и глине на температури печења од C. У свом сувом стању цемент је нереактиван. У мешавини са водом, цемент ствара обрадиву масу која временом очвршћава. која се уградјује. Када су атмосферски услови такви да је температура ваздуха изнад 30 C, повишена температура можа да делује негативно на свеж бетон и адитиве који се додају у свеж бетон и доведе до смањења обрадивости и времена очвршћавања свежег бетона. Такође, топлота која се ослобађа током хидратације цемента утиче значајно на квалитет бетона. Унутар бетонске структуре ослобађају се велике количине топлоте и веома је важно да се промене температуре прате и контролишу, поготово за: ситуације кад се уграђује бетон високог квалитета (тунели, мостови, резервоари ) случајеве кад се уграђују велике количине бетона (бране, велики темељи) градилишта са топлом климом. Термичко ширење бетона може током очвршћавања да проузрокује напрезања унутар бетонске конструкције, што може да резултира у стварању прслина. Ваздух и вода 1.2 Течни aзот Течни азот је расхладни медијум који се добија дирекно из ваздуха и може се складиштити на ниским температурама (до -196 C) у изолованим резервоарима. Током процеса хлађења, течни азот ступа у контакт са цементом, водом или свежим бетоном, узима топлоту и испарава у контакту са материјалом. Азот је инертан гас који не реагује хемијски током хлађења и може бити ослобођен у атмосферу. Коришћење течног азота за хлађење бетона нема негативних утицаја на конзистенцију, обрадивост, садржај ваздуха, време очвршћавања и вода/цемент однос код свежег бетона. 1.3 Правилан опсег температуре за уградњу бетона Да би хидратација цемента дала задовољавајуће резултате, потребно је да се одржавају оптимални услови. Један од њих је, да температура свежег бетона буде изнад 5 C. Испод те температуре цемент губи део своје везујуће способности. Да би бетон задовољајуће очвршћавао у зимским условима градње, потребно је предходно грејање агрегата, воде или адитива. Овим се обезбедјује оптимална температура бетонске мешавине 30 септембар ПРОЦЕСНА ТЕХНИКА Слика 1. Бетон Плус фабрика бетона са Messer Tehnogas опремом за хлађење бетона

31 Инжењерска пракса ПТ која улазе у прслине и пукотине нападају бетон и челичну арматуру што доводи до пропадања конструкције. Постоји неколико фактора који утичу на акумулацију топлоте унутар бетонске структуре: топли агрегати проузроковани топлим атмосферским условима, цемент са температуром која може бити и до 70 C, топлота хидратације ослобођена у процесу очвршћавања бетона. 2. ЕКСПЕРИМЕНТ 2.1 Хлађење цемента течним азотом Цемент који се испоручује фабрикама бетона помоћу цистерни хлади се применом течног азота током утакања цемента у цементне силосе. За ту сврху, специјална расхладна јединица и млазнице се уграђују у цев која доводи цемент у цементни силос. Течни азот у контакту са цементом испарава и хлади цемент. Охлађени цемент се пнеуматски преноси у силос, а испарени гасовити азот и ваздух излазе кроз филтер на врху цементног силоса. формулацијом од око 350 kg цемента) температура бетона смањује за око 5 C. Због садржаја влаге у ваздуху који се користи за пнеуматско утакање цемента у силосе, цемент не треба хладити испод -20 C. У кругу постројења за производњу бетона фирме Бетон Плус у Београду инсталирано је постројење за хлађење бетона. Постројење за хлађење бетона се састоји од следећих компоненти: 1. Резервоар за течни азот са потребном мерномрегулационом опремом. 2. Цевовод течног азота од резервоара до контролног панела. 3. Контролни панел са контролним орманом и са мерном-регулационом опремом за контролу количине ињектираног течног азота. 4. Флексибилна криогена црева са млазницама. 5. Расхладна јединица (хладњак) за ињектирање течног азота. 6. Температурне сонде. Слика 2. Контролни панел за управљање процесом хлађења цемента са мерно-регулационом опремом Количина течног азота који се убризгава за хлађење цемента аутоматски се контролише преко контролног ормана и магнетних вентила. Искуство је показало да ако се хлађењем цемента са 50 C на 0 C (за производњу свежег бетона са нормалном Слика 3. Расхладна јединица за хлађење цемента на улазу у цементни силос 3. РЕЗУЛТАТИ И ДИСКУСИЈА Према ПБАБ 87 - Правилник о техничким нормативима за бетон и армирани бетон (још увек важећи и обавезујући Србији) предвиђено је да највиша температура свежег бетона који се не уграђује посебним поступцима предвиђеним за темпериране бетоне не сме бити виша од 30 C. Ако је средња дневна температура ПРОЦЕСНА ТЕХНИКА септембар

32 ПТ Инжењерска пракса ваздуха нижа од 5 C или виша од 30 C, потребно је предузети посебне мере очвршћавања бетона одређене овим правилником. Уграђивање бетона при спољним температурама нижим од 5 C и вишим од 30 C сматра се бетонирањем у посебним условима. За бетонирање у посебним условима морају се обезбедити посебне мере заштите бетона. наком изласка из мешалице фабрике бетона је била између 26 C и 27 C. Током транспорта свежег бетона примећен је пораст темепартуре од око 2 C. Циљ је био да се постигне температура свежег бетона испод 30 C у моменту уградње. Хлађење бетона помоћу течног азота успешно је примењено на следећа три градилишта: Мост преко Дунава код Бешке (Нови Сад) - извођач: ALPINE Мост преко Саве код Аде Циганлије (Београд) - извођач: PORR Обилазница око Димитровграда коридор 10 - извођач: ALPINE Слика 4. Утакање течног азота у резервоар помоћу ауто цистерни за потребе хлађење бетона. Цемент и остали састојци бетона који се уграђују у масивне елементе морају бити такви да температура уграђеног бетона ни у ком случају не буде виша од +65 C. У противном, предузимају се мере за хлађење компонената бетона или хлађење бетона у самом елементу. Да би се задовољили захтеви у погледу квалитета свежег бетона за потребе изградње моста преко реке Саве, хлађење бетона са течним азотом у кругу фабрике Бетон Плус показало се као релативно ефективан и једноставан метод. Хлађење течним азотом се користило за хлађење цемента као једне од компоненти у производњи свежег охлађеног бетона. За формулације бетона који се користе за изградњу мостова, утврђено је да се за сваких 10 C охлађеног цемента добија у просеку 1 C хладнији свежи бетон. Коришћењем постројења за хлађење бетона помоћу течног азота са лакоћом се постигла жељена вредност охлађеног свежег бетона притиском на дугме контролног ормана за жељену вредност. Током летњих месеци цемент који се довози у фабрику бетона има температуре између 60 C и 70 C. Агрегати које се користе за производњу свежег бетона имају температуре преко 30 C, најчешће око 35 C током најтоплијих летњих месеци. Вода која се користи у производњи свежег бетона има температуру између 10 C и 15 C. Мешањем ових компоненти производи се свеж бетон чија је температура преко 30 C, најчешће C. 4. ЗАКЉУЧАК Топлота хидратације подиже температуру бетона током очврћавања бетона и до 25 C, што проузрокује повећање запремине. После очвршћавања бетон се хлади и смањује запремину што ствара напрегнућа и напрслине. Зато је препоручено да температура бетона у току уградње бетона буде смањена испод 30 C тако да максимална постигнута температура током хидратације не пређе температуру која негативно утиче на квалитет бетона. Коришћењем постројења за хлађења бетона течним азотом постигнуте су следеће предности: нижа капитална улагања, краће време испоруке опреме и пуштања у рад, флексибилан капацитет хлађења, једноставно коришћење и одржавање, мали простор за уградњу опреме. У кругу фирме БЕТОН ПЛУС, течни азот је коришћен за хлађење цемента као једне од компоненти које се користе у производњи свежег бетона. Употребом постројења за хлађење бетона помоћу течног азота на једноставан и лак начин се постигло хлађење бетона на жељену температуру. ЛИТЕРАТУРА [1] Јурић, З., Хлађење бетона течним азотом, Build magazin, бр.21, (2012), пп.28. [2] Јурић, З., Хлађење бетона течним азотом, Messer Tehnogas брошура. Вредност температуре свежег охлађеног бетона који се правио са охлађеним цементом помоћу течног азота 32 септембар ПРОЦЕСНА ТЕХНИКА

33

34 ПТ Инжењерска пракса Анализа узрока оштећења споја ПЕ цеви и цевне спојнице В. Лучанин, А. Петровић, М. Симић, Ј. Николић и А. Ђерић На градској дистрибутивној мрежи за транспорт природног гаса дошло је до оштећења везе између PE цеви и PE цевне спојнице. Оштећење је настало после отрпавања дела градске мреже због извођења грађевинских радова за потребе изградње уличне градске канализационе мреже. Последице оштећења су цурење гаса из дистрибутивног градског гасовода. Градски улични дистрибутивни гасовод је до момента отрпавања био у употреби 15 година без знакова цурења на истом. У раду је дата анализа узрока оштећења споја цеви и цевне спојнице на цевоводу градске дистрибутивне мреже за транспорт природног гаса. Анализиране су силе и остали узроци који су довели до попуштања споја цев - спојница као и последице цурења гаса. Анализиран је заварени спој на месту спојница цев и дат је приказ испитивања затезањем предметног споја. УВОД У непосредној близини постојеће уличне ДГМ извођач радова је био приморан да изведе предвиђене земљане радове на изради рова за полагање развода цеви за фекалну канализацију. Да би се утврдио тачан положај постојеће гасне инсталације и њене безбедности од могућих оштећења било је неопходно откопати део гасне мреже. Откопан део је на себи имао Т рачву, којом је вод за дистрибуцију гаса спојен за оближње домаћинство. Израда рова за цеви и шахтове се изводила ручно и помоћу грађевинске механизације у складу са пројектном документацијом. Приликом откопавања и затрпавања дела гасне мреже било је неопходно поштовати Правилник о техничким нормативима за пројектовање и полагање дистрибутивног гасовода од полиетиленских цеви за радни притисак до 4 бар. Правилником је прописано да се засипање рова мора извршити у што краћем временском периоду и да материјал за засипање мора бити таквог састава и гранулације да не оштећује цевовод. Испоставило се да је приликом извођења грађевинских радова на фекалној инсталацији постојао само инжењерски надзор за грађевинске радове а било је неопходно обезбедити и надзорни орган за гасну технику. Према томе сматра се да су земљани радови на откопавању и затрпавању ДГМ извођени несавесно. У току извођења радова, који су трајали дужи временски период, долазило је више пута до оштећења и поправки гасних инсталација као и до њиховог недозвољеног дугог излагања атмосферским условима. Откопан спој Т рачве био је изведен електрофузним заваривањем пре петнаест година и укопан у земљу. У одсуству надзора о примени прописа и правила струке овај спој је био непрописно затрпан након завршетка грађевинских радова на канализационој мрежи. Приликом затрпавања није постављен имобилизациони слој од сабијеног песка него је употребљена само земља која се сабијала ручно и уз помоћ механизације. Гасни прикључак није лежао на равној подлози. Иако није пуштао гас више година, неквалитетан завар на споју Т рачве са цевима, сада је био изложен непредвиђеном положају и динамичким ударима приликом ручног и механичког сабијања слоја земље изнад њега. Ови услови су довели до разарања дефектног споја цеви са Т рачвом, истицања гаса и настанку експлозије изазване варничењем неког од електричних спојева у стамбеном објекту. У овом случају, срећом без људских жртава, дошло је до разарања оближњег објекта домаћинства, са великом материјалном штетом. Циљ овог рада је да се на практичном примеру надзорним инжењерима пре свега скрене пажња на обавезу двојног инжењерског надзора код извођења грађевинских радова, када се ови изводе у близини или на ДГМ. Такође и на њихову обавезу за брижљивим утврђивањем стања спојева, на откопаним деловима подземних гасних инсталација, који могу бити у таквим условима изложени непредвиђеним променама свог напонског стања. СТАЊЕ СПОЈА Т РАЧВЕ И ЦЕВИ НАКОН УВИЂАЈА ПОСЛЕ ЕКСПЛОЗИЈЕ Комплетна улична подземна ДГМ, положена пре петнаест година је изведена од полиетилена високе густине (HDPE). После експлозије извршено је откопавање дистрибутивног гасовода чиме је утврђено неконтролисано цурење земног гаса на гасном прикључку Слика 1. Исечен прикључак цеви са Т рачвом: А и Б места спајања, 1 и 2 места спајања PE цеви DN40 са PE спојницама DN40 34 септембар ПРОЦЕСНА ТЕХНИКА

35 Инжењерска пракса ПТ месту прикључења гасовода за кућу на дистрибутивни гасовод. Тачно место истицања земног гаса је место првог завареног споја, у правцу кретања земног гаса, PE цеви DN40 дистрибутивног гасовода и PE спојнице DN40 која повезује ову цев и PE Т комад. Након прегледа исеченог прикључка цеви DN40 са Т рачвом DN40 (слика 1), утврђен је дефект у споју на једном од крајева рачве (слике 2). Утврђене су и две изражене бразготине и то на PE спојници DN40 и PE цеви DN40 настале дејством неког металног оштрог предмета. Слика 4. Одступање оса PE Т комада DN40 и спојнице DN40 Накнадно је утврђено, након увиђаја, да испод наведеног прикључка није постојао слој песка, већ само земља која је услед обилних киша могла бити однешена, па је ова рачва укопана у тло без ослонца. Слика 2. Оштећење спојнице Такође је утврђено и недозвољено механичко оштећење, непознатог порекла и времена у коме је настао. На слици 3 се види и конично проширење отвора на крају Т рачве на месту где се разорио дефектни спој, под дејством променљивог оптерећења изазваног сабијењем слоја земље ручним или механичким путем. Анализом је такође утврђено да подужне осе цеви и спојнице нису у оси већ под углом што се сматра дефектом (слика 4). АНАЛИЗА Т РАЧВЕ СА ЦЕВИМА ПОМОЋУ МЕТОДЕ КОНАЧНИХ ЕЛЕМЕНАТА Откопана деоница ДГМ биће апроксимирана као просторни носач који образују три крака цеви и три крака Т рачве. Места где цеви улазе у земљу, као и спојеви цеви и Т рачве представљени су укљештењима. Дужина крака цеви износи l c = 0,8 m, дужина крака Т рачве је l r = 0,1 m. Димензије попречног пресека цеви су d c = 0,04 m и d u = 0,0326 m, а димензије попречног пресека Т рачве d c,r = 0,05 m и d u,r = 0,04 m. Динамички удари услед механичког и ручног сабијања земље представљени су статичким концентрисаним оптерећењем од које делује на средини цеви. У прорачуну се узима у обзир и оптерећење од тежине земље које је представљено линијским оптерећењем које делује на модел и износи d u,r = 0,04 m. Анализа модела је обављена у програму Tower 6, фирме RADIMPEX, методом коначних елемената. На следећим сликама је приказан изглед модела. Слика 3. Конус на унутрашњем пречнику цеви DN40 Слика 5. Модел z-osa ПРОЦЕСНА ТЕХНИКА септембар

36 ПТ Инжењерска пракса Резултати који се добијају после извршене анализе неће бити приказани за трећи, управни крак цеви, јер је утицај сила у њему најмањи. Слика 6. Модел y-osa Слика 10. Момент торзије Слика 7. Модел x-osa Слика 11. Нормални напони у аксијалном правцу Слика 12. Напони смицања Слика 8. Трансферзалне силе Слика 9. Моменти савијања Слика 13. Угиб [mm] За десни крак цеви посматра се напонско стање у десном краку цеви, пошто је на споју тог крака и Т рачве дошло до цурења гаса. 36 септембар ПРОЦЕСНА ТЕХНИКА

37 Инжењерска пракса ПТ Поред нормалног напона услед концентрисаног и континуалног оптерећења, у аксијалном правцу се јављају још и нормални напони од надпритиска у цеви и услед температурских дилатација. Укупни, максимални, нормални напон гласи: σ = σ p + σ t + σ a = 34,31 MPa, где су: σ p, [MPa] - нормални напон услед надпритиска, σ t, [MPa] - нормални напон услед температурске дилатације, σ a,[mpa] - максимални нормални напон услед концентрисаног и континуалног оптерећења, p$ ds vp = = 1,08 MPa, 4 $ s vt = E$ a$ Dt = 3,12 MPa, vt = 30,11MPa, где су: p = Pa - надпритисак у цеви, d c = 0,04 m - спољашњи пречник цеви, s = 0,0037 m - дебљина зида цеви, E = Pa - модул еластичности за HDPE, a = , 1 - линеарни коефицијент ширења за HDPE, K Δt = 20 К - температурска разлика. Услед надпритиска у цеви, јавља се и напон смицања на месту споја цеви и Т рачве:, F p d 2 2 s $ r 004 $ r $ $ s xp = = = = Pa $ m As ds $ r $ l 004, $ r $ l l Напон смицања услед надпритиска се мења у зависности од дужине вара (споја) цеви и рачве. За случај када је завар изведен неквалитетно l = 0,005 m, напон смицања износи τ pmax = Pa, док је за добро изведен вар l=0,015 m тај напон τ pmin = Pa. Слика 14. Промена напона смицања у зависности од дужине вара Укупни напон смицања на месту вара, у случају да је вар неквалитетно изведен износи: τ = τ а + τ pmax = 3,14 MPa, где су: τ а = 2,34 MPa - напон смицања на месту вара услед концентрисаног и континуалног оптерећења, τ pmax [MPa] - напон смицања на месту вара услед надпритиска у цеви, за случај да вар није добро изведен. Овако добијени резултати биће упоређени са вредностима добијеним експерименталним путем на кидалици. Критична сила при којој је дошло до пуцања цеви у лабораторији износи F kr 9500 N. Важно је напоменути да је дошло до разарања саме цеви, а не споја цеви и рачве, као и то да је у експерименту вар између цеви и рачве био изведен потпуно, тј. дошло је до потпуне хомогенизације материјала целом дужином ношења. Дељењем те силе са површином попречног пресека цеви, односно површином смицања између цеви и Т рачве, добијају се нормални и смичући напон у одговарајућим пресецима. Fkr vkr = = 22, 51 MPa, A5 Fkr xkr = = 504, MPa, A> где су: σ kr, [MPa] - нормални напон у цеви у аксијалном правцу, при коме је дошло до разарања цеви, τ p, [MPa] - напон смицања на месту вара, где су: A о = π / 4 (d s2 -d u2 ) = 421,95 mm 2 површина попречног пресека цеви, A s = d s π l = 1884,96 mm 2 - површина смицања између цеви и рачве l = 15 mm - дужина вара цеви и рачве, d s = 40 mm - спољашњи пречник цеви, d u = 32,6 mm - унутрашњи пречник цеви. ЗАКЉУЧАК Извршеним прорачуном и анализом дошло се до следећих закључака: Упоређивањем максималног нормалног напона у цеви изазваног спољашњим оптерећењем, надпритиском и температурском дилатацијом, са критичим напоном при коме је дошло до разарања цеви на кидалици (34,31 MPa > 22,51 MPa => σ > σ kr ), види се да је требало доћи до знатних механичких оштећења цеви, или чак потпуног пуцања цеви. Али како на месту увиђаја нису утврђене изразите деформације на самој цеви, може се закључити да су цев и рачва били врло лоше заварени, или нису били заварени уопште, и да је дошло до њиховог раздвајања и цурења гаса. У случају да на цев не делује никакво ПРОЦЕСНА ТЕХНИКА септембар

38 ПТ Инжењерска пракса спољашње оптерећење, већ само унутрашњи надпритисак од p = 4 bar, напон смицања који се тада јавља у споју цеви у рачве није довољан да разори ни веома лоше изведен вар између цеви и рачве (за l = 0,001 m τ p = 4 MPa < 5,04 MPa => τ p < τ kr ), тако да не би дошло до цурења гаса, а што је потврђено и исправним радом ДГМ у протеклих 15 година. Неопходно је поштовати Правилник о техничким нормативима за пројектовање и полагање дистрибутивног гасовода од полиетиленских цеви за радни притисак до 4 bar приликом било каквих радова који се избоде на или у близини ДГМ. Такође је неопходно обезбедити одговарајући инжењерски надзор стручњака за гасну технику поред већ постојећег надзора за грађевинске радове. ЛИТЕРАТУРА [1] Богнер, М., Термотехничар, Београд, [2] Исаиловић, М., Богнер, М., Прописи о планирању и изградњи, Београд, [3] Богнер, М., Исаиловић, М., Природни гас, Београд, [4] Правилник о техничким нормативима за пројектовање и полагање дистрибутивног гасовода од PE цеви за радни притисак до 4 bar Републике Србије, Службени лист СРЈ, бр. 20/92. [5] Интерна техничка правила за пројектовање и изградњу гасовода и гасоводних објеката на систему, ЈП СРБИЈАГАС, Октобар, [6] SRPS EN :2011, Системи цевовода од пластичних маса за снабдевање гасовитим горивима - Полиетилен (PE) - Део 1: Опште. [7] SRPS EN :2011, Системи цевовода од пластичних маса за снабдевање гасовитим горивима - Полиетилен (PE) - Део 2: Цеви. Економски индикатори Подаци су преузети из часописа Chemical Engineering. Најновије индексе можете погледати на ( = 100) April 2012 final CE INDEX 595,9 Equipment 730,2 Heat Exchanges and Tanks 686,9 Process Machinery 680,7 Pipe, valves and fittings 935,7 Process Instruments 430,8 Pumps and Compressions 921,8 Electrical equipment 514,9 Structural supports 774,2 Construction Labor 320,7 Buildings 527,1 Engineering Supervision 328,4 38 септембар ПРОЦЕСНА ТЕХНИКА

39

40 ПТ Инжењерска библиотека 1. Монографије из машинства Милован Живковић и Ташко Манески ТЕРМОМЕХАНИЧКИ НАПОНИ ЦЕВОВОДА И ПОСУДА Цена: 750 дин. Борис Слипчевић РАЗМЕЊИВАЧИ ТОПЛОТЕ (II издање) Цена: 900 дин Милан Рикаловић ДОБОШАСТИ РАЗМЕЊИВАЧИ ТОПЛОТЕ Цена: 700 дин Димитрије Вороњец и Ђорђе Козић ВЛАЖАН ВАЗДУХ ТЕРМОДИНАМИЧКЕ ОСОБИНЕ И ПРИМЕНА (IV издање) Цена: 550 дин Милош Кубуровић и Мирослав Станојевић БИОТЕХНОЛОГИЈА Цена: 600 дин Бранислав Тодоровић и Милица Милинковић- Ђапа РАЗВОД ВАЗДУХА У КЛИМАТИЗАЦИОНИМ СИСТЕМИМА (III издање) Цена: 800 дин Срђан Раичковић КОМПРЕСИБИЛНИ И МЕХАНИЧКИ ЗАПТИВАЧИ Цена: 600 дин Родољуб Вучетић ЗДРАВЉЕ ЖИВОТНЕ СРЕДИНЕ & ПРОМЕНА КЛИМЕ Цена: 400 дин Стеван Шамшаловић ТОПЛОТНА ПУМПА - Технологија одрживе производње енергије Цена: 1350 дин 2. Приручници из машинства Бранислав Живковић и Зоран Стајић МАЛИ ТЕРМОТЕХНИЧКИ ПРИРУЧНИК Цена: 1400 дин Светислав Зарић ПРИРУЧНИК ИЗ ИНДУСТРИЈСКЕ ПНЕУМАТИКЕ Цена: 450 дин Богосав Миленковић ПРИРУЧНИК ЗА МЕРЕЊЕ ПРОТОКА ФЛУИДА (мерним блендама, млазницама, Вентуријевим цевима и др.) Цена: 450 дин Родољуб Вучетић ПРИРУЧНИК О УРАВНОТЕЖАВАЊУ ЦЕВНИХ МРЕЖА У ГРЕЈАЊУ, ХЛАЂЕЊУ И КЛИМАТИЗАЦИЈИ Цена: 600 дин Стеван Шамшаловић ТЕХНОЛОГИЈА ХЛАЂЕЊА И СМРЗАВАЊА ХРАНЕ Цена: 450 дин Небојша Граховац ПРИРУЧНИК ЗА ВЛАЖАН КОМПРИМОВАНИ ВАЗДУХ Цена: 450 дин 40 септембар ПРОЦЕСНА ТЕХНИКА

41 Инжењерска библиотека ПТ Живојин Перишић ВЕНТИЛАЦИЈА ПОРОДИЧНИХ И КОМЕРЦИЈАЛНИХ КУХИЊА Цена: 450 дин 3. Приручници из електротехнике Драган Вићовић & Зоран Хаџић ЕЛЕКТРИЧНЕ ИНСТАЛАЦИЈЕ НИСКОГ НАПОНА Цена: 1250 дин Драган Вићовић & Зоран Хаџић ЗАШТИТА ОБЈЕКАТА ОД АТМОСФЕРСКОГ ПРАЖЊЕЊА Цена: 1200 дин Љиљана Рашајски, Гојко Дотлић и Марија Мрђанов МАЛИ ЕЛЕКТРОЕНЕРГЕТСКИ ПРИРУЧНИК (МЕП) (IV издање, 2009) Цена: 950 дин 4. Техничка регулатива из машинства, електротехнике и додирних дисциплина ПРАВИЛНИЦИ ИЗ ЕЛЕКТРОЕНЕРГЕТИКЕ Постројења, надземни водови, заштита од статичког електрицитета и од пожара Приредила Марија Мрђанов Цена: 700 дин КАБЛОВИ, САМОНОСЕЋИ КАБЛОВИ, УЖАД И КРАТКИ СПОЈ Изводи из техничких стандарда у електроенергетици Приредила Марија Мрђанов Цена: 700 дин Миодраг Исаиловић ТЕХНИЧКИ ПРОПИСИ О ЗАШТИТИ ОДПОЖАРА И ЕКСПЛОЗИЈА (IV издање, 2007) Цена: 900 дин Драгана & Стеван Шамшаловић ВОДИЧ КРОЗ СТАНДАРДЕ И ПРОПИСЕ О ГРЕЈАЊУ, ХЛАЂЕЊУ И КЛИМАТИЗАЦИЈИ Цена: 850 дин 5. Остало Надежда Митровић- Житко и Стеван Вукотић ПРИРУЧНИК ЗА ПРИПРЕМУ ОПШТЕГ ДЕЛА СТРУЧНОГ ИСПИТА ЗА РАДНИКЕ ТЕХНИЧКИХ СТРУКА Цена: 450 дин ЗБИРКА ЗАКОНА И ПРАВИЛНИКА о планирању и грађењу објеката и изради техничке документације (IV издање) Приредила Марија Мрђанов Цена: 750 дин НАУЧНО-ТЕХНИЧКИ ПЕТОЈЕЗИЧНИ РЕЧНИК (ГРЕЈАЊЕ, ХЛАЂЕЊЕ, КЛИМАТИЗАЦИЈА) Цена: 950 дин ПРОЦЕСНА ТЕХНИКА септембар

42 ПТ Технички прописи СПИСАК СРПСКИХ СТАНДАРДА ИЗ ОБЛАСТИ ОПРЕМЕ ПОД ПРИТИСКОМ И СКЛОПОВА КОД КОЈИХ ЈЕ НАЈВЕЋИ ДОЗВОЉЕНИ ПРИТИСАК PS ВЕЋИ ОД 0,5 BAR ( Сл. гласник РС, br. 97/2011) Редни број Ознака српског стандарда Наслов српског стандарда 1. SRPS EN 3-8:2010 Преносни апарати за гашење пожара - Део 8: Додатни захтеви стандарду ЕН 3-7 који се односе на израду, отпорност према притиску и механичка испитивања за апарате са максималним дозвољеним притиском мањим или једнаким 30 barа 2. SRPS EN 19:2005 Индустријске арматуре - Обележавање арматура од метала 3. SRPS EN 287-1:2008 Испит за квалификацију заваривача - Заваривање топљењем - Део 1: Челици 4. SRPS EN 287-1:2009/А2 Испит за квалификацију заваривача - Заваривање топљењем - Део 1: Челици - Измена 2 5. SRPS EN 334:2010 Регулатори притиска за улазне притиске до 100 bar 6. SRPS EN 378-2:2010 Расхладна постројења и топлотне пумпе - Захтеви за безбедност и заштиту животне средине - Део 2: Конструкција, израда, испитивање, обележавање и документација 7. SRPS EN 473:2011 Испитивања без разарања - Квалификација и сертификација особља за ИБР-Општи принципи 8. SRPS EN 593:2010 Индустријске арматуре - Металне лептирасте клапне 9. SRPS EN 676:2009 Аутоматски вентилаторски горионици за гасовита горива 10. SRPS EN 676:2009/ AC:2010 Аутоматски вентилаторски горионици за гасовита горива - Исправка 11. SRPS EN 764-5:2009 Опрема под притиском - Део 5: Усклађеност и провера документације материјала 12. SRPS EN 764-7:2009 Опрема под притиском - Део 7: Безбедносни системи за опрему под притиском која није изложена пламену 13. SRPS EN 1057:2008 Бакар и легуре бакра - Бешавне бакарне цеви кружног попречног пресека за воду и гас које се примењују код санитарија и за грејање 14. SRPS EN :2010 Прирубнице и њихови спојеви - Кружне прирубнице за цеви, арматуре, фазонске комаде и прибор, које носе ознаку PN - Део 1: Прирубнице од челика 15. SRPS EN :2008 Прирубнице и њихови спојеви - Кружне прирубнице за цеви, арматуре, фазонске комаде и прибор, које носе ознаку ПН - Део 3: Прирубнице од легура бакра Наслов српског стандарда на енглеском језику Portable fire extinguishers - Part 8: Additional requirements to EN 3-7 for the construction, resistance to pressure and mechanical tests for extinguishers with a maximum allowable pressure equal to or lower than 30 bar Industrial valves - Marking of metallic valves Qualification test of welders - Fusion welding - Part 1: Steels Qualification test of welders - Fusion welding - Part 1: Steels - Amendment 2 Gas pressure regulators for inlet pressures up to 100 bar Refrigerating systems and heat pumps - Safety and environmental requirements - Part 2: Design, construction, testing, marking and documentation Non destructive testing - Qualification and certification of NDT personnel - General principles Industrial valves - Metallic butterfly valves Automatic forced draught burners for gaseous fuels Automatic forced draught burners for gaseous fuels - Corrigendum Pressure Equipment - Part 5: Compliance and Inspection Documentation of Materials Pressure equipment - Part 7: Safety systems for unfired pressure equipment Copper and copper alloys - Seamless, round copper tubes for water and gas in sanitary and heating applications Flanges and their joints - Circular flanges for pipes, valves, fittings and accessories, PN designated - Part 1: Steel flanges Flanges and their joints - Circular flanges for pipes, valves, fittings and accessories, PN designated - Part 3: Copper alloy flanges Наслов српског стандарда на енглеском језику EN 3-8:2006 EN 3-8:2006/AC:2007 EN 19:2002 EN 287-1:2004 EN 287-1:2004/AC:2004 EN 287-1:2004/А2:2006 EN 334:2005+А1:2009 EN 378-2:2008+А1:2009 EN 473:2008 EN 593:2009 EN 676:2003+А2:2008 EN 676:2003+А2:2008/ AC:2008 EN 764-5:2002 EN 764-7:2002 EN 764-7:2002/AC:2006 EN 1057:2006 EN :2007 EN : септембар ПРОЦЕСНА ТЕХНИКА

43 Технички прописи ПТ 16. SRPS EN :2008/AC Прирубнице и њихови спојеви - Кружне прирубнице за цеви, арматуре, фазонске комаде и прибор, које носе ознаку ПН - Део 3: Прирубнице од легура бакра - Исправка SRPS EN :2008 Прирубнице и њихови спојеви - Кружне прирубнице за цеви, арматуре, фазонске комаде и прибор, које носе ознаку ПН - Део 4: Прирубнице од легура алуминијума 18. SRPS EN 1171:2005 Индустријске арматуре - Засуни од ливеног гвожђа 19. SRPS EN :2009 Криогене посуде - Материјали - Део 1: Захтеви жилавости за температуре испод -80 C 20. SRPS EN :2009 Криогене посуде - Материјали - Део 2: Захтеви жилавости за температуре између -80 C и -20 C 21. SRPS EN 1349:2007 Арматуре за управљање у индустријским процесима 22. SRPS EN 1562:2011 Ливарство - Темперовано ливено гвожђе (темперовани лив) 23. SRPS EN 1563:201 Ливарство - Ливено гвожђе са кугластим графитом (нодуларни лив) 24. SRPS EN 1564:2011 Ливарство - Аустемперовано ливено гвожђе са кугластим графитом (беинитни нодуларни лив) 25. SRPS EN :2011 Прирубнице и њихови спојеви - Правила за пројектовање спојева кружних прирубница са заптивачем - Део 1: Метода прорачуна 26. SRPS EN 1626:2009 Криогене посуде - Вентили за криогени сервис 27. SRPS EN 1653:2007 Бакар и легуре бакра - Дебели лим, лим и ронделе за котлове, посуде под притиском и јединице за складиштење топле воде 28. SRPS EN :2008 Прирубнице и њихови спојеви - Кружне прирубнице за цеви, арматуре, фазонске комаде и прибор, које носе ознаку Class - Део 3: Прирубнице од легура бакра 29. SRPS EN :2008 Прирубнице и њихови спојеви - Кружне прирубнице за цеви, арматуре, фазонске комаде и прибор, које носе ознаку Цласс - Део 4: Прирубнице од легура алуминијума 30. SRPS EN 1797:2007 Посуде за криогене гасове - Компатибилност гас/материјал 31. SRPS EN 1866:2011 Мобилни апарати за гашење пожара - Део 1: Карактеристике, перформансе и методе испитивања 32. SRPS EN 1983:2008 Индустријске арматуре - Кугласте славине од челика 33. SRPS EN 1984:2004 Индустријске арматуре - Засуни од челика 34. SRPS EN ISO :2010 Сигурносни уређаји за заштиту од превисоког притиска - Део 1: Сигурносни вентили Flanges and their joints - Circular flanges for pipes, valves, fittings and accessories, PN designated - Part 3: Copper alloy flanges - Corrigendum 1 Flanges and their joints - Circular flanges for pipes, valves, fittings and accessories, PN designated - Part 4: Aluminium alloy flanges EN :2003/ AC:2007 EN :2002 Industrial valves - Cast iron gate EN 1171:2002 valves Cryogenic vessels - Materials - EN :1998+ Part 1: Toughness requirements АC:1998 for temperatures below -80 C Cryogenic vessels - Materials - EN :2001 Part 2: Toughness requirements for temperatures between -80 C and -20 C Industrial process control valves EN 1349:2000 EN 1349:2000/AC:2001 Founding - Malleable cast irons EN 1562:1997 EN 1562:1997/А1:2006 Founding - Spheroidal graphite cast irons Founding - Austempered ductile cast irons Flanges and their joints - Design rules for gasketed circular flange connections - Part 1: Calculation method Cryogenic vessels - Valves for cryogenic service Copper and copper alloys - Plate, sheet and circles for boilers, pressure vessels and hot water storage units Flanges and their joints - Circular flanges for pipes, valves, fittings and accessories, Class designated - Part 3: Copper alloy flanges EN 1563:1997 EN 1563:1997/А1:2002 EN 1563:1997/А2:2005 EN 1564:1997 EN 1564:1997/А1:2006 EN :2001 +А1:2009 EN :2001 +А1:2009/AC:2011 EN 1626:2008 EN 1653:1997 EN 1653:1997/А1:2000 EN :2003 EN :2003/ AC:2004 Flanges and their joint - Circular EN :2003 flanges for pipes, valves, fittings and accessories, class designated - Part 4: Aluminium alloy flanges Cryogenic vessels - Gas/material EN 1797:2001 compatibility Mobile fire extinguishers EN 1866:2005 Industrial valves - Steel ball valves Industrial valves - Steel gate valves Safety devices for protection against excessive pressure - Part 1: Safety valves EN 1983:2006 EN 1984:2000 EN ISO :2004 EN ISO :2004/ AC:2006 ПРОЦЕСНА ТЕХНИКА септембар

44 ПТ Технички прописи 35. SRPS EN ISO :2009 Сигурносни уређаји за заштиту од превисоког притиска - Део 3: Сигурносни вентили и сигурносни уређаји са распрскавајућим диском у комбинацији 36. SRPS EN ISO :2009 Сигурносни уређаји за заштиту од превисоког притиска - Део 4: Сигурносни вентили који раде са пилот уређајем 37. SRPS EN ISO :2009 Сигурносни уређаји за заштиту од превисоког притиска - Део 5: Регулисани сигурносни системи за растерећење притиска 38. SRPS EN ISO :2008 Испитивање у циљу провере заваривача - Заваривање топљењем - Део 3: Бакар и легуре бакра 39. SRPS EN ISO :2008 Испитивање у циљу провере заваривача - Заваривање топљењем - Део 3: Бакар и легуре бакра 40. SRPS EN ISO :2008 Испитивање у циљу провере заваривача - Заваривање топљењем - Део 4: Никл и легуре никла 41. SRPS EN ISO :2008 Испитивање у циљу провере заваривача - Заваривање топљењем - Део 5: Титан и легуре титана, цирконијум и легуре цирконијума 42. SRPS EN :2010 Пљоснати производи од челика за опрему под притиском - Део 1: Општи захтеви 43. SRPS EN :2010 Пљоснати производи од челика за опрему под притиском - Део 2: Нелегирани и легирани челици са особинама утврђеним за повишене температуре 44. SRPS EN :2010 Пљоснати производи од челика за опрему под притиском - Део 3: Заварљиви финозрни конструкциони челици, нормализовани 45. SRPS EN :2010 Пљоснати производи од челика за опрему под притиском - Део 4: Челици легирани никлом са особинама утврђеним за ниске температуре 46. SRPS EN :2010 Пљоснати производи од челика за опрему под притиском - Део 5: Заварљиви, термомеханички ваљани финозрни челици 47. SRPS EN :2010 Пљоснати производи од челика за рад под притиском - Део 6: Заварљиви, каљени и отпуштени финозрни челици 48. SRPS EN :2010 Пљоснати производи од челика за опрему под притиском - Део 7: Нерђајући челици 49. SRPS EN 10204:2008 Метални производи - Типови докумената о контролисању 50. SRPS EN 10213:2011 Одливци од челичног лива за рад под притиском Safety devices for protection against excessive pressure - Part 3: Safety valves and bursting disc safety devices in combination Safety devices for protection against excessive pressure - Part 4: Pilot operated safety valves Safety devices for protection against excessive pressure - Part 5: Controlled safety pressure relief systems Qualification test of welders - Fusion welding - Part 2: Aluminium and aluminium alloys Approval testing of welders - Fusion welding - Part 3: Copper and copper alloys Approval testing of welders - Fusion welding - Part 4: Nickel and nickel alloys Approval testing of welders - Fusion welding - Part 5: Titanium and titanium alloys, zirconium and zirconium alloys (ISO :2000) Flat products made of steels for pressure purposes - Part 1: General requirements Flat products made of steels for pressure purposes - Part 2: Non-alloy and alloy steels with specified elevated temperature properties Flat products made of steels for pressure purposes - Part 3: Weldable fine grain steels, normalized Flat products made of steels for pressure purposes - Part 4: Nickel alloy steels with specified low temperature properties Flat products made of steels for pressure purposes - Part 5: Weldable fine grain steels, thermomechanically rolled Flat products made of steels for pressure purposes - Part 6: Weldable fine grain steels, quenched and tempered Flat products made of steels for pressure purposes - Part 7: Stainless steels Metallic products - Types of inspection documents Steel castings for pressure purposes EN ISO :2006 EN ISO :2004 EN ISO :2004 EN ISO :2004/ AC:2008 EN ISO :2004 EN ISO :1999 EN ISO :199 EN ISO :2000 EN :2007+А1:2009 EN :2009 EN :2009 EN :2009 EN :2009 EN :2009 EN :2007 EN 10204:2004 EN 10213:2007 EN 10213:2007/ AC: септембар ПРОЦЕСНА ТЕХНИКА

45 Технички прописи ПТ 51. SRPS EN :2007 Бешавне челичне цеви за опрему под притиском - Технички захтеви за испоруку - Део 1: Цеви од нелегираног челика са особинама утврђеним за собну температуру 52. SRPS EN Бешавне челичне цеви за опрему под притиском-технички захтеви за испоруку - Део 2: Цеви од нелегираног и легираног челика са особинама утврђеним за повишену температуру 53. SRPS EN :2011 Бешавне челичне цеви за опрему под притиском-технички захтеви за испоруку - Део 3:Цеви од легираног финозрног челика 54. SRPS EN :2011 Бешавне челичне цеви за опрему под притиском-технички захтеви за испоруку - Део 4:Цеви од нелегираног и легираног челика са особинама утврђеним за ниску температуру 55. SRPS EN :2011 Бешавне челичне цеви за опрему под притиском-технички захтеви за испоруку - Део 5:Цеви од нерђајућег челика 56. SRPS EN :2008 Шавне челичне цеви за опрему под притиском - Технички захтеви за испоруку - Део 1: Цеви од нелегираног челика са особинама утврђеним за собну температуре 57. SRPS EN :2008 Шавне челичне цеви за опрему под притиском - Технички захтеви за испоруку - Део 2: Цеви од нелегираног и легираног челика произведене поступком електрозаваривања са особинама утврђеним за повишену температуре 58. SRPS EN :2011 Шавне челичне цеви за опрему под притиском-технички захтеви за испоруку-део 3: Цеви од финозрног легираног челика 59. SRPS EN :2011 Шавне челичне цеви за опрему под притиском-технички захтеви за испоруку-део 4:Цеви од нелегираног челика произведене поступком електрозаваривања са особинама утврђеним за ниске температуре 60. SRPS EN :2008 Шавне челичне цеви за опрему под притиском - Технички захтеви за испоруку - Део 5: Цеви од нелегираног и легираног челика произведене поступком електролучног заваривања под заштитним слојем, са особинама утврђеним за повишену температуре 61. SRPS EN :2011 Шавне челичне цеви за опрему под притиском-технички захтеви за испоруку-део 6:Цеви од нелегираног челика заварене под заштитним слојем са особинама утврђеним за ниске температуре Seamless steel tubes for pressure purposes - Technical delivery conditions - Part 1: Non-alloy steel tubes with specified room temperature properties Seamless steel tubes for pressure purposes - Technical delivery conditions - Part 2: Nonalloy and alloy steel tubes with specified elevated temperature properties Seamless steel tubes for pressure purposes - Technical delivery conditions - Part 3: Alloy fine grain steel tubes Seamless steel tubes for pressure purposes - Technical delivery conditions - Part 4: Non-alloy and alloy steel tubes with specified low temperature properties Seamless steel tubes for pressure purposes - Technical delivery conditions - Part 5: Stainless steel tubes Welded steel tubes for pressure purposes - Technical delivery conditions - Part 1: Non-alloy steel tubes with specified room temperature properties Welded steel tubes for pressure purposes - Technical delivery conditions - Part 2: Electric welded non-alloy and alloy steel tubes with specified elevated temperature properties Welded steel tubes for pressure purposes - Technical delivery conditions - Part 3: Alloy fine grain steel tubes Welded steel tubes for pressure purposes - Technical delivery conditions - Part 4: Electric welded non-alloy steel tubes with specified low temperature properties Welded steel tubes for pressure purposes - Technical delivery conditions - Part 5: Submerged arc welded non-alloy and alloy steel tubes with specified elevated temperature properties Welded steel tubes for pressure purposes - Technical delivery conditions - Part 6: Submerged arc welded non-alloy steel tubes with specified low temperature properties EN :2002+ А1:2004 EN :2002 EN :2002/ А2:2007 EN :2002 EN :2002/ А1:2004 EN :2002 EN :2002/ А1:2004 EN :2004 EN :2004/ AC:2005 EN :2002 EN :2002/ А1:2005 EN :2002 EN :2002/ А1:2005 EN :2002 EN :2002/ А1:2005 EN :2002 EN :2002/ А1:2005 EN :2002 EN :2002/ А1:2005 EN :2002 EN :2002/ А1:2005 ПРОЦЕСНА ТЕХНИКА септембар

46 ПТ Технички прописи 62. SRPS EN :2011 Шавне челичне цеви за опрему под притиском-технички захтеви за испоруку-део 7:Цеви од нерђајућег челика 63. SRPS EN :2008 Челични отковци за опрему под притиском - Део 1: Општи захтеви за отковке добијене слободним ковањем 64. SRPS EN :2008 Челични отковци за опрему под притиском - Део 2: Феритни и мартензитни челици са особинама које су утврђене за повишене температуре 65. SRPS EN :2007 Челични отковци за опрему под притиском - Део 3: Челици легирани никлом са особинама које су утврђене за ниске температуре 66. SRPS EN :2008 Челични отковци за опрему под притиском - Део 4: Заварљиви финозрни челици са високим напоном течења 67. SRPS EN :2008 Челични отковци за опрему под притиском - Део 5: Мартензитни, аустенитни и аустенитно феритни нерђајући челици 68. SRPS EN :2011 Цевне спојнице за сучеоно заваривање - Део 2: Нелегирани и легирани феритни челици са посебним захтевима за испитивање 69. SRPS EN :2011 Цевне спојнице за сучеоно заваривање - Део 4: Пластично прерађени аустенитни и аустенитноферитни (дуплекс) нерђајући челици са посебним захтевима за испитивање 70. SRPS EN 10269:2009 Челици и легуре никла за причвршћиваче са особинама утврђеним за повишене и/или ниске температуре 71. SRPS EN 10269:2011 Челици и легуре никла за причвршћиваче са особинама утврђеним за повишене и/или ниске температуре - Измена SRPS EN 10272:2011 Шипке од нерђајућег челика за опрему под притиском 73. SRPS EN 10273:2011 Топловаљане заварљиве челичне шипке за опрему под притиском, са карактеристикама које се захтевају за повишене температуре 74. SRPS EN :2011 Прецизне челичне цеви-технички захтеви за испоруку - Део 4: Бешавне хладновучене цеви за хидрауличне и пнеуматске системе 75. SRPS EN :2011 Прецизне челичне цеви - Технички захтеви за испоруку - Део 6: Шавне хладновучене цеви за хидрауличне и пнеуматске системе 76. SRPS EN ISO 10931:2009 Системи цевовода од пластичних маса за индустријску употребу - Поливинилиденфлуорид (ПВДФ) - Спецификације за компоненте и систем Welded steel tubes for pressure purposes - Technical delivery conditions - Part 7: Stainless steel tubes Steel forgings for pressure purposes - Part 1: General requirements for open die forgings Steel forgings for pressure purposes - Part 2: Ferritic and martensitic steels with specified elevated temperature properties Steel forgings for pressure purposes - Part 3: Nickel steels with specified low temperature properties Steel forgings for pressure purposes - Part 4: Weldable fine grain steels with high proof strength Steel forgings for pressure purposes - Part 5: Martensitic, austenitic and austenitic-ferritic stainless steels Butt-welding pipe fittings - Part 2: Non alloy and ferritic alloy steels with specific inspection requirements Butt-welding pipe fittings - Part 4: Wrought austenitic and austenitic-ferritic (duplex) stainless steels with specific inspection requirements Steels and nickel alloys for fasteners with specified elevated and/or low temperature properties Steels and nickel alloys for fasteners with specified elevated and/or low temperature properties-amendment 1 Stainless steel bars for pressure purposes Hot rolled weldable steel bars for pressure purposes with specified elevated temperature properties Steel tubes for precision applications - Technical delivery conditions - Part 4: Seamless cold drawn tubes for hydraulic and pneumatic power systems Steel tubes for precision applications - Technical delivery conditions - Part 6: Welded cold drawn tubes for hydraulic and pneumatic power systems Plastics piping systems for industrial applications - Poly(vinylidene fluoride) (PVDF) - Specifications for components and the system EN :2005 EN :1998 EN :1998/ А1:2002 EN :1999 EN :1999/ AC:2000 EN :1998 EN :1998 EN :1998/ А1:2001 EN :1999 EN :1999/ AC:2000 EN :2007 EN :2008 EN 10269:1999 EN 10269:1999/ А1:2006 EN 10269:1999/ А1:2006/AC:2008 EN 10272:2007 EN 10273:2007 EN :2003 EN :2005 EN ISO 10931: септембар ПРОЦЕСНА ТЕХНИКА

47 Технички прописи ПТ 77. SRPS EN 12178:2009 Системи за хлађење и топлотне пумпе - Уређаји за показивање нивоа течности - Захтеви, испитивање и означавање 78. SRPS EN 12263:2009 Системи за хлађење и топлотне пумпе - Безбедносни уређаји прекидања за ограничавање притиска - Захтеви и испитивања 79. SRPS EN :2005 Индустријске арматуре - Испитивање арматура - Део 1: Испитивања притиском, поступци испитивања и критеријуми прихватања - Обавезни захтеви 80. SRPS EN 12284:2010 Расхладни системи и топлотне пумпе - Арматуре - Захтеви, испитивања и обележавање 81. SRPS EN 12288:2008 Индустријске арматуре - Засуни од легуре бакра 82. SRPS EN 12334:2008 Индустријске арматуре - Одбојне арматуре од ливеног гвожђа 83. SRPS EN 12392:2007 Алуминијум и легуре алуминијума - Производи пластичне прераде - Посебни захтеви за производе који су намењени за производњу опреме под притиском Refrigerating systems and heat pumps - Liquid level indicating devices - Requirements, testing and marking Refrigerating systems and heat pumps - Safety switching devices for limiting the pressure - Requirements and tests Industrial valves - Testing of valves - Part 1: Pressure tests, test procedures and acceptance criteria - Mandatory requirements Refrigerating systems and heat pumps - Valves - Requirements, testing and marking Industrial valves - Copper alloy gate valves Industrial valves - Cast iron check valves Aluminium and aluminium alloys - Wrought products - Special requirements for products intended for the production of pressure equipment 84. SRPS EN 12420:2008 Бакар и легуре бакра - Отковци Copper and copper alloys - Forgings 85. SRPS EN 12434:2009 Криогене посуде - Криогена Cryogenic vessels - Cryogenic флексибилна црева flexible hoses 86. SRPS EN 12451:2007 Бакар и легуре бакра - Бешавне цеви кружног попречног пресека за измењиваче топлоте 87. SRPS EN 12452:2007 Бакар и легуре бакра - Ваљане, оребрене, бешавне цеви за измењиваче топлоте 88. SRPS EN :2010 Индустријске арматуре - Чврстоћа кућишта - Део 1: Табеларни поступак за прорачун тела челичне арматуре 89. SRPS EN :2010 Индустријске арматуре - Чврстоћа кућишта - Део 2: Прорачунски поступак за прорачун тела челичне арматуре 90. SRPS EN :2008 Арматуре - Чврстоћа кућишта - Део 3: Експериментални поступак 91. SRPS EN :2009 Индустријске арматуре - Чврстоћа кућишта - Део 4: Рачунски поступак за прорачун тела арматура произведених од металних материјала различитих од челика 92. SRPS EN 12542:2011 Опрема и прибор за ТНГ - Стабилни заварени челични цилиндрични резервоари серијске производње за складиштење течног нафтног гаса (ТНГ) запремине не веће од 13 м3 - Пројектовање и производња Copper and copper alloys - Seamless, round tubes for heat exchangers Copper and copper alloys - Rolled, finned, seamless tubes for heat exchangers Industrial valves - Shell design strength - Part 1: Tabulation method for steel valve shells Industrial valves - Shell design strength - Part 2: Calculation method for steel valve shells Valves - Shell design strength - Part 3: Experimental method Industrial valves - Shell design strength - Part 4: Calculation method for valve shells manufactured in metallic materials other than steel Static welded steel cylindrical tanks, serially produced for the storage of Liquefied Petroleum Gas (LPG) having a volume not greater than 13 m3 and for installation above ground - Design and manufacture EN 12178:2003 EN 12263:1998 EN :2003 EN 12284:2003 EN 12288:2003 EN 12334:2001 EN 12334:2001/ А1:2004 EN 12334:2001/ AC:2002 EN 12392:2000 EN 12420:1999 EN 12434:2000 EN 12434:2000/ AC:2001 EN 12451:1999 EN 12452:1999 EN :2005 EN :2005/ AC:2007 EN :2004 EN :2002 EN :2002/ AC:2003 EN :2008 EN 12542:2010 ПРОЦЕСНА ТЕХНИКА септембар

48 ПТ Технички прописи 93. SRPS EN :2007 Бакар и легуре бакра - Бешавне бакарне цеви кружног попречног пресека за климатизацију ваздуха и хлађење - Део 1: Цеви за цевоводе 94. SRPS EN :2008 Бакар и легуре бакра - Бешавне бакарне цеви кружног попречног пресека за климатизацију ваздуха и хлађење - Део 2: Цеви за опрему 95. SRPS EN 12778:2008 Посуђе за кување - Посуђе за кување под притиском за употребу у домаћинству 96. SRPS EN :2008 Котлови са водогрејним цевима и помоћна опрема - Део 1: Опште одредбе 97. SRPS EN :2008 Котлови са водогрејним цевима и помоћна опрема - Део 2: Материјали за делове котлова под притиском и помоћну опрему 98. SRPS EN :2010 Котлови са водогрејним цевима и помоћна опрема - Део 3: Пројектовање и прорачун делова под притиском 99. SRPS EN :2010 Котлови са водогрејним цевима и помоћна опрема - Део 5: Израда и конструкција делова котла под притиском 100. SRPS EN :2010 Котлови са водогрејним цевима и помоћна опрема - Део 6: Контролисање за време конструкције, документација и обележавање делова котла под притиском 101. SRPS EN :2010 Котлови са водогрејним цевима и помоћна опрема - Део 7: Захтеви за опрему котла 102. SRPS EN :2010 Котлови са водогрејним цевима и помоћна опрема - Део 8: Захтеви за системе котла за сагоревање течних и гасовитих горива 103. SRPS EN :2009 Котлови са водогрејним цевима и помоћна опрема - Део 9: Захтеви за опрему котла за ложење прашкастих горива 104. SRPS EN :2009 Котлови са водогрејним цевима и помоћна опрема - Део 10: Захтеви за заштиту од прекорачења притиска 105. SRPS EN :2009 Котлови са водогрејним цевима и помоћна опрема - Део 11: Захтеви за граничне уређаје за котао и прибор 106. SRPS EN :2009 Котлови са водогрејним цевима и помоћна опрема - Део 14: Захтеви за ДЕНОX системе за димни гас који користе течни амонијак под притиском и амонијак растворен у води Copper and copper alloys - Seamless, round copper tubes for air conditioning and refrigeration - Part 1: Tubes for piping systems Copper and copper alloys - Seamless, round copper tubes for air conditioning and refrigeration - Part 2: Tubes for equipment Cookware - Pressure cookers for domestic use Water-tube boilers and auxiliary installations - Part 1: General Water-tube boilers and auxiliary installations - Part 2: Materials for pressure parts of boilers and accessories Water-tube boilers and auxilliary installations - Part 3: Design and calculation for pressure parts Water-tube boilers and auxiliary installations - Part 5: Workmanship and construction of pressure parts of the boiler Water-tube boilers and auxiliary installations - Part 6: Inspection during construction; documentation and marking of pressure parts of the boiler Water-tube boilers and auxiliary installations - Part 7: Requirements for equipment for the boiler Water-tube boilers and auxiliary installations - Part 8: Requirements for firing systems for liquid and gaseous fuels for the boiler Water-tube boilers and auxiliary installations - Part 9: Requirements for firing systems for pulverized solid fuels for the boiler Water-tube boilers and auxiliary installations - Part 10: Requirements for safeguards against excessive pressure Water-tube boilers and auxiliary installations - Part 11: Requirements for limiting devices of the boiler and accessories Water-tube boilers and auxiliary installations - Part 14: Requirements for flue gas DENOX-systems using liquefied pressurized ammonia and ammonia water solution EN :2001 EN :2001/ А1:2005 EN :2001 EN :2001/ А1:2005 EN 12778:2002 EN 12778:2002/ А1:2003 EN 12778:2002/ АC:2003 EN :2001 EN :2001 EN :2001 EN :2001 EN :2002 EN :2002 EN :2002 EN :2002 EN :2002 EN :2007 EN : септембар ПРОЦЕСНА ТЕХНИКА

49 Технички прописи ПТ 107. SRPS EN :2009 Котлови са водогрејним цевима и помоћна опрема - Део 16: Захтеви за системе котла за ложење на чврста горива са решетком и у флуидизираном слоју 108. SRPS EN :2007 Коморни котлови - Део 1:Опште одредбе 109. SRPS EN :2007 Коморни котлови - Део 2: Материјали за делове под притиском за котлове и опрему 110. SRPS EN :2010 Коморни котлови - Део 3: Пројектовање и прорачун делова под притиском 111. SRPS EN :2010 Коморни котлови - Део 4: Израда и конструисање делова под притиском за котао 112. SRPS EN :2010 Коморни котлови - Део 5: Контролисање током конструисања, документација и обележавање делова под притиском за котао 113. SRPS EN :2008 Коморни котлови - Део 6: Захтеви за опрему котла 114. SRPS EN :2007 Коморни котлови - Део 7: Захтеви за системе сагоревања течних и гасовитих горива за котао 115. SRPS EN :2010 Коморни котлови - Део 8: Захтеви за заштиту од прекорачења притиска 116. SRPS EN :2010 Коморни котлови - Део 9: Захтеви за граничне уређаје за котао и прибор 117. SRPS EN :2009 Коморни котлови - Део 12: Захтеви за системе сагоревања за чврста горива за котао 118. SRPS EN :2010 Надземни ГРП резервоари и посуде - Део 1: Сирови материјали - Спецификација услова и услови прихватљивости 119. SRPS EN :2010 Надземни ГРП резервоари и посуде - Део 2: Композитни материјали - Хемијска отпорност 120. SRPS EN :2010 Надземни ГРП резервоари и посуде - Део 3: Пројектовање и израда 121. SRPS EN 13133:2008 Тврдо лемљење - Провера стручне оспособљености лемилаца 122. SRPS EN 13134:2008 Тврдо лемљење - Квалификација технологије 123. SRPS EN 13136:2010 Системи за хлађење и топлотне пумпе - Уређаји за растерећење притиска и цевовод са којим су повезани - Методе за прорачун 124. SRPS EN 13136/А1:2010 Системи за хлађење и топлотне пумпе - Уређаји за растерећење притиска и цевовод са којим су повезани - Методе за прорачун - Измена 1 Water-tube boilers and auxiliary EN :2002 installations - Part 16: Requirements for grate and fluidizedbed firing systems for solid fuels for the boiler Shell boilers - Part 1: General EN :2002 Shell boilers - Part 2: Materials for pressure parts of boilers and accessories Shell boilers - Part 3: Design and calculation for pressure parts Shell boilers - Part 4: Workmanship and construction of pressure parts of the boiler Shell boilers - Part 5: Inspection during construction, documentation and marking of pressure parts of the boiler Shell boilers - Part 6: Requirements for equipment for the boiler Shell boilers - Part 7: Requirements for firing systems for liquid and gaseous fuels for the boilers Shell boilers - Part 8: Requirements for safeguards against excessive pressure Shell boilers - Part 9: Requirements for limiting devices of the boiler and accessories Shell boilers - Part 12: Requirements for grate firing systems for solid fuels for the boiler GRP tanks and vessels for use above ground - Part 1: Raw materials - Specification conditions and acceptance conditions GRP tanks and vessels for use above ground - Part 2: Composite materials - Chemical resistance GRP tanks and vessels for use above ground - Part 3: design and workmanship EN :2002 EN :2002 EN :2002 EN :2002 EN :2002 EN :2002 EN :2001 EN :2001/ AC:2002 EN :2007 EN :2003 EN :2003 EN :2003 EN :2008+А1:2010 Brazing - Brazer approval EN 13133:2000 Brazing - Procedure approval EN 13134:2000 Refrigerating systems and heat pumps - Pressure relief devices and their associated piping - Methods for calculation Refrigerating systems and heat pumps - Pressure relief devices and their associated piping - Methods for calculation - Amendment 1 EN 13136:2001 EN 13136:2001/ А1:2005 ПРОЦЕСНА ТЕХНИКА септембар

50 ПТ Технички прописи 125. SRPS EN 13175:2009 Опрема и помоћни прибори за течни нафтни гас - Спецификација и испитивање вентила и фитинга за резервоаре за течни нафтни гас (ТНГ) 126. SRPS EN 13348/NА Бакар и легуре бакра-бешавне бакарне цеви кружног попречног пресека за гасове у медицини или вакуум 127. SRPS EN 13371:2009 Криогене посуде - Спојнице за криогени сервис 128. SRPS EN 13397:2007 Индустријске арматуре - Мембранске арматуре од металних материјала 129. SRPS EN :2010 Посуде под притиском које нису изложене пламену - Део 1: Опште одредбе 130. SRPS EN :2010 Посуде под притиском које нису изложене пламену - Део 2: Материјали 131. SRPS EN :2010 Посуде под притиском које нису изложене пламену - Део 3: Пројектовање 132. SRPS EN :2010 Посуде под притиском које нису изложене пламену - Део 4: Израда 133. SRPS EN :2010 Посуде под притиском које нису изложене пламену - Део 5: Контролисање и испитивање 134. SRPS EN :2010 Посуде под притиском које нису изложене пламену - Део 6: Захтеви за пројектовање и израду посуда под притиском и делова под притиском израђених од ливеног гвожђа са кугластим графитом (нодуларног лива) 135. SRPS EN :2010 Посуде под притиском које нису изложене пламену - Део 8: Допунски захтеви за посуде под притиском од алуминијума и легура алуминијума 136. SRPS EN :2008 Посуде за криогене гасове - Стабилне посуде изоловане вакуумом - Део 1: Основни захвите 137. SRPS EN :2008 Посуде за криогене гасове - Стабилне посуде изоловане вакуумом - Део 2: Пројектовање, израда, преглед и испитивање 138. SRPS EN :2008/ AC:2010 Посуде за криогене гасове - Стабилне посуде изоловане вакуумом - Део 2: Пројектовање, израда, преглед и испитивање- Исправка 139. SRPS EN :2008 Посуде за криогене гасове - Стабилне посуде изоловане вакуумом - Део 3: Захтеви за употребу 140. SRPS EN :2007 Индустријски метални цевоводи - Део 1: Општи захтеви 141. SRPS EN :2007/ А2:2010 Индустријски метални цевоводи - Део 1: Општи захтеви -Измена SRPS EN :2007 Индустријски метални цевоводи - Део 2: Материјали LPG equipment and accessories - Specification and testing for Liquefied Petroleum Gas (LPG) tank valves and fittings Copper and copper alloys - Seamless, round copper tubes for medical gases or vacuum Cryogenic vessels - Couplings for cryogenic service Industrial valves - Diaphragm valves made of metallic materials Unfired pressure vessels - Part 1: General Unfired pressure vessels - Part 2: Materials Unfired pressure vessels - Part 3: Design Unfired pressure vessels - Part 4: Fabrication Unfired pressure vessels - Part 5: Inspection and testing Unfired pressure vessels - Part 6: Requirements for the design and fabrication of pressure vessels and pressure parts constructed from spheroidal graphite cast iron Unfired pressure vessels - Part 8: Additional requirements for pressure vessels of aluminium and aluminium alloys Cryogenic vessels - Static vacuum insulated vessels - Part 1: Fundamental requirements Cryogenic vessels - Static vacuum insulated vessels - Part 1: Fundamental requirements - Cryogenic vessels - Static vacuum insulated vessels - Part 1: Fundamental requirements - Corrigendum Cryogenic vessels - Static vacuum insulated vessels - Part 3: Operational requirements Metallic industrial piping - Part 1: General Metallic industrial piping - Part 1: General - Amendment 2 Metallic industrial piping - Part 2: Materials EN 13175:2003+А2:2007 EN 13348:2008 EN 13371:2001 EN 13397:2001 EN :2009 EN :2009 EN :2009 EN :2009 EN :2009 EN :2009 EN :2009 EN :2002 EN :2002 EN :2002/ AC:2006 EN :2003 EN :2003/ А1:2005 EN :2002 EN :2002/ А1:205 EN :2002/ А2:2008 EN : септембар ПРОЦЕСНА ТЕХНИКА

51 Технички прописи ПТ 143. SRPS EN :2007 Индустријски метални цевоводи - Део 3: Пројектовање и прорачун 144. SRPS EN :2007/ А2: SRPS EN :2007/ А3:2010 Индустријски метални цевоводи - Део 3: Пројектовање и прорачун -Измена 2 Индустријски метални цевоводи - Део 3: Пројектовање и прорачун -Измена SRPS EN :2007 Индустријски метални цевоводи - Део 4: Израда и монтажа 147. SRPS EN :2007 Индустријски метални цевоводи - Део 5: Контролисање и провера 148. SRPS EN :2007 Индустријски метални цевоводи - Део 6: Додатни захтеви за укопане цевоводе 149. SRPS EN :2009 Метални индустријски цевоводи - Део 8: Допунски захтеви за цевоводе од алуминијума и легуре алуминијума 150. SRPS EN 13611:2009 Уређаји за безбедност, регулацију и управљање гасним горионицима и гасним апаратима - Општи захтеви 151. SRPS EN :2009 Криогене посуде - Безбедносни уређаји за заштиту од претераног притиска - Део 1: Сигурносни вентили за криогени сервис 152. SRPS EN :2009 Криогене посуде - Безбедносни уређаји за заштиту од претераног притиска - Део 2: Сигурносне мембране, безбедносни уређаји за криогени сервис 153. SRPS EN :2009 Криогене посуде - Безбедносни уређаји за заштиту од претераног притиска - Део 3: Одређивање захтеваног пуњења - Капацитет и величине 154. SRPS EN 13709:2005 Индустријске арматуре - Запорни вентили и запорно-одбојни вентили од челика 155. SRPS EN 13789:2005 Индустријске арматуре - Вентили од ливеног гвожђа 156. SRPS EN 13799:2010 Мерила запремине за резервоаре са течним нафтним гасом 157. SRPS EN 13831:2009 Затворене експанзионе посуде са уграђеном мембраном за уградњу у води 158. SRPS EN 13835:2011 Ливарство - Аустенитно ливено гвожђе 159. SRPS EN 13923:2010 ФРП посуде под притиском омотане влакнима - Материјали, пројектовање, израда и испитивање 160. SRPS EN 14071:2010 Сигурносни вентили за растерећење притиска резервоара са течним нафтним гасом - Помоћна опрема Metallic industrial piping - Part 3: Design and calculation - Amendment 1 Metallic industrial piping - Part 3: Design and calculation- Amendment 2 Metallic industrial piping - Part 3: Design and calculation- Amendment 3 Metallic industrial piping - Part 4: Fabrication and installation Metallic industrial piping - Part 5: Inspection and testing Metallic industrial piping - Part 6: Additional requirements for buried piping Metallic industrial piping - Part 8: Additional requirements for aluminium and aluminium alloy piping Safety and control devices for gas burners and gas burning appliances - General requirements Cryogenic vessels - Safety devices for protection against excessive pressure - Part 1: Safety valves for cryogenic service Cryogenic vessels - Safety devices for protection against excessive pressure - Part 2: Bursting disc safety devices for cryogenic service Cryogenic vessels - Safety devices for protection against excessive pressure - Part 3: Determination of required discharge - Capacity and sizing Industrial valves - Steel globe and globe stop and check valves Industrial valves - Cast iron globe valves EN :2002 EN :2002/ А1:2005 EN :2002/ А2:2006 EN :2002/ А3:2008 EN :2002 EN :2002 EN :2004 EN :2004+А1:2005 EN :2007 EN 13611:2007 EN :2008 EN :2002 EN :2002 EN 13709:2002 EN 13789:2002 Contentes gauges for LPG tanks EN 13799:2002 EN 13799:2002/ AC:2007 Closed expansion vessels with EN 13831:2007 built in diaphragm for installation in water Founding - Austenitic cast irons EN 13835:2002 EN 13835:2002/ А1:2006 Filament-wound FRP pressure EN 13923:2005 vessels - Materials, design, manufacturing and testing Pressure relief valves for LPG tanks - Ancillary equipment EN 14071:2004 ПРОЦЕСНА ТЕХНИКА септембар

52 ПТ Технички прописи 161. SRPS EN 14075:2009 Стабилни заварени челични цилиндрични резервоари серијске производње за подземну уградњу и складиштење течног нафтног гаса (ТНГ) запремине не веће од 13 м3 - Пројектовање и производња 162. SRPS EN 14129:2010 Сигурносни вентили за растерећење притиска резервоара са течним нафтним гасом 163. SRPS EN :2008 Посуде за криогене гасове - Стабилне посуде које нису изоловане вакуумом - Део 1: Основни захтеви 164. SRPS EN :2008 Посуде за криогене гасове - Стабилне посуде које нису изоловане вакуумом - Део 2: Пројектовање, израда, преглед и испитивање 165. SRPS EN :2008/ А1:2009 Посуде за криогене гасове - Стабилне посуде које нису изоловане вакуумом - Део 2: Пројектовање, израда, преглед и испитивање - Измена SRPS EN :2008 Посуде за криогене гасове - Стабилне посуде које нису изоловане вакуумом - Део 3: Захтеви за руковање 167. SRPS EN :2008/ А1:2010 Посуде за криогене гасове - Стабилне посуде које нису изоловане вакуумом - Део 3: Захтеви за руковање - Измена SRPS EN 14222:2009 Коморни котлови од нерђајућег челика 169. SRPS EN :2009 Опрема под притиском за системе за хлађење и топлотне пумпе - Део 1: Посуде - Општи захтеви 170. SRPS EN :2009 Опрема под притиском за системе за хлађење и топлотне пумпе - Део 2: Цеви - Општи захтеви 171. SRPS EN 14341:2008 Индустријске арматуре - Одбојне арматуре од челика 172. SRPS EN 14359:2010 Акумулатори пуњени гасом за хидрауличне погоне 173. SRPS EN 14382:2010 Безбедносни уређаји за гаснорегулационе станице и инсталације - Гасни запорни уређаји за улазне притиске до 100 bar 174. SRPS EN 14394:2009 Котлови за централно грејање - Котлови за централно грејање са аутоматским вентилаторским горионицима - Називно топлотно оптерећење које не прелази 10 МW и највећу радну температуру од 110 Ц 175. SRPS EN 14570:2010 Опремање надземних и подземних резервоара за течни нафтни гас Static welded steel cylindrical tanks, serially produced for the storage of Liquefied Petroleum Gas (LPG) having a volume not greater than 13 m3 and for installation underground - Design and manufacture Pressure relief valves for LPG tanks Cryogenic vessels - Static nonvacuum insulated vessels - Part 1: Fundamental requirements Cryogenic vessels - Static nonvacuum insulated vessels - Part 2: Design, fabrication, inspection and testing Cryogenic vessels - Static nonvacuum insulated vessels - Part 2: Design, fabrication, inspection and testing - Amendment 1 Cryogenic vessels - Static nonvacuum insulated vessels - Part 3: Operational requirements Cryogenic vessels - Static nonvacuum insulated vessels - Part 3: Operational requirements - Corrigendum EN 14075:2002 EN 14075:2002/ А1:2004 EN 14129:2004 EN :2003 EN :2003 EN :2003/ AC:2006 EN :2003/ А1:2006 EN :2004 EN :2004/ AC:2004 EN :2004/ А1:2005 Stainless steel shell boilers EN 14222:2003 Pressure equipment for refrigerating systems and heat pumps - Part 1: Vessels - General requirements Pressure equipment for refrigerating systems and heat pumps - Part 2: Piping - General requirements Industrial valves - Steel check valves Gas-loaded accumulators for fluid power applications Safety devices for gas pressure regulating stations and installations - Gas safety shut-off devices for inlet pressures up to 100 bar Heating boilers - Heating boilers with forced draught burners - Nominal heat output not exceeding 10 MW and maximum operating temperature of 110 C Equipping of LPG tanks, overground and underground EN :2006 EN :2007 EN 14341:2004 EN 14359:2006 EN 14382:2005+А1:2009 EN 14382:2005+А1:2009/ AC:2009 EN 14394:2005+А1:2008 EN 14570:2005 EN 14570:2005/ А1: септембар ПРОЦЕСНА ТЕХНИКА

53 Технички прописи ПТ 176. SRPS EN :2009 Комплети таласастих металних црева за апарате под притиском - Део 1: Захтеви 177. SRPS EN 14917:2011 Метални компензатори са мехом за апарате под притиском 178. SRPS EN :2010 Гасна инфраструктура - Цевоводне гасне инсталације са радним притисцима већим од 0,5 bar за индустријске инсталације и радним притисцима већим од 5 bar за индустријске и неиндустријске инсталације - Део 2: Детаљни функционални захтеви за пројектовање, материјале, изградњу, контролу и испитивање 179. SRPS EN ISO 15493:2009 Системи цевовода од пластичних маса за индустријску употребу - Акрилонитрилбутадиенстирен (АБС), неомекшани поливинилхлорид (ПВЦ-У) и хлоровани поливинилхлорид (ПВЦ-Ц) - Спецификације за компоненте и систем - Метричке серије 180. SRPS EN ISO 15494:2009 Системи цевовода од пластичних маса за индустријску употребу - Полибутен (ПБ), полиетилен (ПЕ) и полипропилен (ПП) - Спецификације за компоненте и систем - Метричке серије 181. SRPS EN ISO 15613:2009 Спецификација и квалификација технологије заваривања металних материјала - Квалификација технологије заваривања на бази испитивања пре производње 182. SRPS EN ISO :2008 Спецификација и квалификација технологије заваривања металних материјала - Квалификација технологије заваривања - Део 1: Електролучно и гасно заваривање челика и електролучно заваривање никла и легура никла 183. SRPS EN ISO :2009/А1 :2009 Спецификација и квалификација технологије заваривања металних материјала - Квалификација технологије заваривања - Део 1: Електролучно и гасно заваривање челика и електролучно заваривање никла и легура никла - Измена SRPS EN ISO Спецификација и квалификација технологије заваривања металних материјала - Квалификација технологије заваривања - Део 2: Електролучно заваривање алуминијума и његових легура 185. SRPS EN ISO :2008 Спецификација и квалификација технологије заваривања металних материјала - Квалификација технологије заваривања - Део 4: Поправка заваривањем алуминијумских одливака Corrugated metal hose assemblies for pressure applications - Part 1: Requirements Metal bellows expansion joints for pressure applications Gas infrastructure - Gas installation pipework with an operating pressure greater than 0,5 bar for industrial installations and greater than 5 bar for industrial and non-industrial installations - Part 1: Detailed functional requirements for design, materials, construction, inspection and testing Plastics piping systems for industrial applications - Acrylonitrile-butadiene-styrene (ABS), unplasticized poly(vinyl chloride) (PVC-U) and chlorinated poly(vinyl chloride) (PVC-C) - Specifications for components and the system - Metric series Plastics piping systems for industrial applications - Polybutene (PB), polyethylene (PE) and polypropylene (PP) - Specifications for components and the system - Metric series Specification and qualification of welding procedures for metallic materials - Qualification based on pre-production welding test Specification and qualification of welding procedures for metallic materials - Welding procedure test - Part 1: Arc and gas welding of steels and arc welding of nickel and nickel Specification and qualification of welding procedures for metallic materials - Welding procedure test - Part 1: Arc and gas welding of steels and arc welding of nickel and nickel alloys - Amendment 1 Specification and qualification of welding procedures for metallic materials - Welding procedure test - Part 2: Arc welding of aluminium and its alloys Specification and qualification of welding procedures for metallic materials - Welding procedure test - Part 4: Finishing welding of aluminium castings EN :2006 EN 14917:2009 EN :2009 EN ISO 15493:2003 EN ISO 15494:2003 EN ISO 15613:2004 EN ISO :2004 EN ISO :2004/ А1:2008 EN ISO :2005 EN ISO :2005/ AC:2009 EN ISO :2005 ПРОЦЕСНА ТЕХНИКА септембар

54 ПТ Технички прописи 186. SRPS EN ISO :2009/AC:2009 Спецификација и квалификација технологије заваривања металних материјала - Квалификација технологије заваривања - Део 4: Поправка заваривањем алуминијумских одливака - Исправака 187. SRPS EN ISO :2008 Спецификација и квалификација технологије заваривања металних материјала - Квалификација технологије заваривања - Део 5: Електролучно заваривање титана, цирконијума и њихових легура 188. SRPS EN ISO :2008 Спецификација и квалификација технологије заваривања металних материјала - Квалификација технологије заваривања - Део 6: Електролучно и гасно заваривање бакра и његових легура 189. SRPS EN ISO :2009 Спецификација и квалификација технологије заваривања металних материјала - Квалификација технологије заваривања - Део 7: Наваривање 190. SRPS EN ISO :2008 Спецификација и квалификација технологије заваривања металних материјала - Квалификација технологије заваривања - Део 8: Заваривање цеви за цевну плочу 191. SRPS EN ISO : SRPS EN ISO :2008 Спецификација и квалификација технологије заваривања металних материјала - Квалификација технологије заваривања - Део 11: Заваривање електронским снопом и ласером Спецификација и квалификација технологије заваривања металних материјала - Квалификација технологије заваривања - Део 11: Заваривање електронским снопом и ласером 193. SRPS EN ISO 15620:2009 Заваривање - Заваривање трењем металних материјала 194. SRPS EN ISO 16135:2009 Индустријске арматуре - Кугласте славине од термопластичних материјала 195. SRPS EN ISO 16136:2009 Индустријске арматуре - Лептирасте клапне од термопластичних материјала 196. SRPS EN ISO 16137:2009 Индустријске арматуре - Одбојне арматуре од термопластичних материјала 197. SRPS EN ISO 16138:2009 Индустријске арматуре - Мембранске арматуре од термопластичних материјала 198. SRPS EN ISO 16139:2009 Индустријске арматуре - Засуни од термопластичних материјала 199. SRPS EN ISO 21787:2009 Индустријске арматуре - Вентили од термопластичних материјала Specification and qualification of welding procedures for metallic materials - Welding procedure test - Part 4: Finishing welding of aluminium castings - Corigerdum Specification and qualification of welding procedures for metallic materials - Welding procedure test - Part 5: Arc welding of titanium, zirconium and their alloys Specification and qualification of welding procedures for metallic materials - Welding procedure test - Part 6: Arc and gas welding of copper and its alloys Specification and qualification of welding procedures for metallic materials - Welding procedure test - Part 7: Overlay welding Specification and qualification of welding procedures for metallic materials - Welding procedure test - Part 8: Welding of tubes to tube-plate joints Specification and qualification of welding procedures for metallic materials - Welding procedure test - Part 11: Electron and laser beam welding Specification and qualification of welding procedures for metallic materials - Welding procedure test - Part 11: Electron and laser beam welding Welding - Friction welding of metallic materials Industrial valves - Ball valves of thermoplastics materials Industrial valves - Butterfly valves of thermoplastics materials Industrial valves - Check valves of thermoplastics materials Industrial valves - Diaphragm valves of thermoplastics materials Industrial valves - Gate valves of thermoplastics materials Industrial valves - Globe valves of thermoplastics materials EN ISO :2005/ AC:2007 EN ISO :2004 EN ISO :2006 EN ISO :2007 EN ISO :2002 EN ISO :2002 EN ISO :2002 EN ISO 15620:2000 EN ISO 16135:2006 EN ISO 16136:2006 EN ISO 16137:2006 EN ISO 16138:2006 EN ISO 16139:2006 EN ISO 21787: септембар ПРОЦЕСНА ТЕХНИКА

55 ЦЕНТАР ЗА КВАЛИТЕТ ЛАБОРАТОРИЈА ЗА ПРОЦЕСНУ ТЕХНИКУ, ЕНЕРГЕТСКУ ЕФИКАСНОСТ И ЗАШТИТУ ЖИВОТНЕ СРЕДИНЕ Краљице Марије 16, Београд Руководилац лабораторије: проф. др Дејан Радић Контакт телефон: Лабораторија за процесну технику, енергетску ефикасност и заштиту животне средине је акредитована лабораторија за испитивање која послује у оквиру Центра за квалитет Иновационог центра Машинског факултета у Београду. Акредитована лабораторија је као независна организациона структура произашла из искуства стечених испитивањима који су чланови Катедре за процесну технику Машинског факултета у Београду обаваљали у оквиру научно-истраживачког рада и сарадње са привредним организацијама. У оквиру Лабораторије за процесну технику, енергетску ефикасност и заштиту животне средине тренутно ради 10 запослених, специјализованих у областима процесног инжењерства, енергетске ефикасности и заштите животне средине. Обим акредитације обухвата: механичка испитивање опреме под притиском (стабилне посуде под притиском, котлови и цевоводна арматура), термотехничка испитивања котлова, размењивача топлоте и кула за хлађење воде у циљу доказивања њихових перформанси и физичко-хемијска испитивања емисије прашкастих материја и гасовитих загађујућих материја у ваздух. Лабораторије за процесну технику, енергетску ефикасност и заштиту животне редовно прати све измене законске регулативе и интензивно усвајања нових (EN, ISO...) стандарда у нашој земљи и у складу са тим води рачуна о правовременом ажурирању обима акредитације и набавци одговарајуће мерне опреме која омогућава примену метода испитивања према важећим стандардима. То опредељење Лабораторије резултирало је да се у обиму акредитације појаве само референтне методе, као што су на пример методе мерења емисије у складу са списком референтних метода који је дат у Уредби о граничним вредностима емисије у ваздух (Сл. гласник Републике Србије број 71/2010) или методе испитивања посуда и котлова према стандардима серије SRPS EN 13445, SRPS EN 12952, SRPS EN и слично. Детаљан обим акредитације Лабораторије за процесну технику, енергетску ефикасност и заштиту животне се може погледати на сајту Акредитационог тела Србије ( под акредитационим бројем ПРОЦЕСНА ТЕХНИКА септембар

56