ОСНОВИ ОРГАНСКЕ ХЕМИЈЕ

Transcript

1 ОСНОВИ ОРГАНСКЕ ХЕМИЈЕ Предавања УВОДНО ПРЕДАВАЊЕ Др Весна Антић, ванредни професор Др Малиша Антић, ванредни професор

2 Радна недеља Датум Предавање I - Увод, структура органских молекула II - Алкани III - Алкени IV - Алкини и диени V - Ароматични угљоводоници VI - Тест 1

3 VII - Халогеналкани, Стереоизомерија VIII - Алкохоли и феноли IX - Алдехиди и кетони X - Тест 2 XI - Карбоксилне киселине XII - Угљени хидрати XIII - Аминокиселине, пептиди, протеини XIV - Нуклеинске киселине XV - Тест 3

4 БОДОВАЊЕ Активност Број поена Тест 1 10 Тест 2 10 Тест 3 10 Колоквијум Испит 50 Укупно 100 F = 2,67

5 ОЦЕЊИВАЊЕ Прелазна оцена на тесту и колоквијуму је ако се освоји најмање 50 % поена: тест 5 поена, колоквијум 10 поена. Сви тестови и колоквијум су обавезни!

6 Број поена Оцена

7 RASPORED ISPITA IZ OSNOVA ORGANSKE HEMIJE (Školska 2011/2012) ISPIT POČINJE U h Junski rok Julski rok Septembarski rok Oktobarski rok

8 TESTOVI SE RADE U TERMINU OD h do h (Trajanje testa 45 minuta) TEST I TEST II TEST III

9

10 ОСНОВИ ОРГАНСКЕ ХЕМИЈЕ Предавачи: др Весна Антић, ванредни професор и др Малиша Антић, ванредни професор Асистенти: мр Небојша Бањац, мр Александар Костић, Ана Тасић и Небојша Пантелић Технички сарадник: Бојана Миловановић Недељни фонд часова: предавања 3 часа, вежбе 2 часа.

11 Literatura: 1. K. Peter C. Vollhardt, Neil E. Schore Organska hemija 2. R.T. Morrison, R.N. Boyd "Organska kemija 3. M.V. Piletić, B.Lj. Milić Organska hemija I i II-deo, Tehnološki fakultet, Novi Sad, M. Rajković, V. Antić i M. Antić Zbirka pitanja i zadataka iz opšte i neorganske hemije i organske hemije, (sajt Srpskog hemijskog društva, besplatno dostupni mnogi časopisi i časopisi SHD-a Predavanja dr Vesna Antić, vanredni profesor i dr Mališa Antić, vanredni profesor.

12 ORGANSKA HEMIJA - HEMIJA UGLJENIKA I NJEGOVIH JEDINJENJA Do 1828 godine sva hemijska jedinjenja bila su bila podeljena u dve grupe: Neorganska, dobijena iz minerala i Organska, dobijena iz biljnog i životinjskog materijala, t.j. iz materijala koji je proizvod živih organizama. Važila je, takozvana, vitalistička teorija (vis vitalis) po kojoj je za nastajanje organskih jedinjenja neophodna živa sila (Vital Force). Friedrich Wöhler (Fridrih Veler) je 1828 sintetisao u laboratoriji prvo organsko jedinjenje iz neorganskog, ureu iz amonijum-cijanata. NH 4 CNO H 2 NCONH 2

13 1857 Kekulé dokazao da je ugljenik četvorovalentan Kekulé i Couper, dokazali sposobnost ugljenikovih atoma da se meďusobno povezuju i grade ciklične strukture 1874 Van t Hoff i Le Bel objasnili trodimenzionalni tetraedarski model vezivanja ugljenikovih atoma Kraj XIX i početak XX veka obeležila su mogobrojna otkrića što je dovelo do naglog razvoja hemije, a posebno ORGANSKE HEMIJE

14 Broj do sada poznatih neorganskih jedinjenja je oko Broj do sada poznatih organskih jedinjenja je oko sa tendecijom stalnog rasta. Šta uslovljava ovako veliki broj organskih jedinjenja? Osobine atoma ugljenika Atom ugljenika je četvorovalentan i gradi jake kovalentne veze

15

16

17

18

19

20 Hemijska veza Atomi se meďusobno spajaju zato što spojeni čine energetski stabilniji sistem Da bi nastao energetski stabilniji sistem, atomi prelaze u takve elektronske konfiguracije koje omogućavaju da se snizi energija sistema i to tako što: a) Atomi prelaze u pozitivno i negativno naelektrisane jone, koji meďusobnim privlačenjem (uz oslobaďanje energije izmene), čine jonsku vezu u jonskoj kristalnoj rešetki (uz oslobaďanje energije kristalne rešetke). b) Atomi se spajaju kovalentnom vezom stvaranjem jednog (ili više) zajedničkog elektronskog para deobom valentnih elektrona, uz oslobaďanje energije.

21 Jonska veza Na (s) Na (g) ½ Cl 2 (g) Cl (g) Δ sub H = 108,87 kj/mol (1/2) Δ dis H = 119,66 kj/mol E i = 494,97 kj/mol E a = - 364,43 kj/mol Na + (g) + Cl (g) Na + Cl (s) E k = - 769,85 kj/mol Entalpija nastajanja kristalnog NaCl Na(s) + 1/2Cl 2 (g) Na + Cl (s) Δ f H = - 410,87 kj/mol Δ f H = Δ sub H + (1/2) Δ dis H + E i + E a + E k

22

23 Kovalentna veza H H H H H H H --- H H : H H 2

24

25 Atomske orbitale 1s 2s 2p x 2p y 2p z

26 Ugljenik - sp 3 hibridizacija hibridizacija A.O. E hibridizovane A.O. osnovno stanje pobuďeno stanje

27

28

29

30 Ugljenik - sp 2 hibridizacija nehibridizovana A.O. E hibridizacija A.O. osnovno stanje pobuďeno stanje hibridizovane A.O.

31

32

33 BF 3 H 2 C=O

34 Ugljenik - sp hibridizacija nehibridizovane A.O. E hibridizacija A.O. osnovno stanje pobuďeno stanje hibridizovane A.O.

35

36

37 O=C=O

38 Polarna kovalentna veza

39 ili = 1,82 D Mera polarnosti neke veze je električni dipolni momenat, koji je jednak proizvodu naelektrisanja i rastojanja između težišta naelektrisanja = 0 D = 1,62 D

40

41

42

43

44

45

46 Kovalentna jedinjenja grade molekule Kovalentna veza može biti polarna ili nepolarna Molekuli sa polarnim kovalentnom vezama mogu, ali ne moraju, biti polarni.

47

48

49

50

51

52

53

54