РАДНА СВЕСКА ИЗ БИОФИЗИКЕ

Μέγεθος: px
Εμφάνιση ξεκινά από τη σελίδα:

Download "РАДНА СВЕСКА ИЗ БИОФИЗИКЕ"

Transcript

1 ПОЉОПРИВРЕДНИ ФАКУЛТЕТ УНИВЕРЗИТЕТ У НОВОМ САДУ Драгутин Т. Михаиловић Бранислава Лалић Илија Арсенић РАДНА СВЕСКА ИЗ БИОФИЗИКЕ НОВИ САД, 2011.

2 ПОЉОПРИВРЕДНИ ФАКУЛТЕТ УНИВЕРЗИТЕТ У НОВОМ САДУ Драгутин Т. Михаиловић Бранислава Лалић Илија Арсенић РАДНА СВЕСКА ИЗ БИОФИЗИКЕ ИМЕ И ПРЕЗИМЕ: БРОЈ ИНДЕКСА:

3 САДРЖАЈ 1. Одређивање густине чврстих тела 1 2. Одређивање густине течности 4 3. Полуге и кинематичко трење 7 4. Површински напон Вискозност течности Еластична својства чврстих тела Специфична топлота Мерење електричних величина Сочива и микроскоп Апсорпција γ зрачења 35

4 Назив вежбе Датум Овера 1 Одређивање густине чврстих тела 2 Одређивање густине течности 3 Полуге и кинематичко трење 4 Површински напон 5 Вискозност течности 6 Еластична својства чврстих тела 7 Специфична топлота 8 Мерење електричних величина 9 Сочива и микроскоп 10 Апсорпција γ зрачења

5 1. ОДРЕЂИВАЊЕ ГУСТИНЕ ЧВРСТИХ ТЕЛА Контролна питања 1. Чему је једнака густина хомогеног тела? 2. Шта је то пикнометар? 3. Како изгледа чеп пикнометра? 4. Како се одређује запремина пикнометра? 5. Која се чињеница користи приликом одређивања запремине чврстих тела пикнометром? 6. Како се одређује запремина чврстог тела помоћу пикнометра? (речима описати поступак) 7. Како се одређује запремина чврстог тела помоћу пикнометра? (Написати једначину наводећи значење сваког члана) 8. Како се одређује густина чврстог тела помоћу пикнометра? (Написати једначину наводећи значење сваког члана) 9. Како гласи Архимедов закон? 10. На ком принципу ради хидростатичка вага? 1

6 11. Како се одређује запремина чврстог тела помоћу хидростатичке ваге? (Написати једначину наводећи значење сваког члана) 12. Како се одређује запремина чврстог тела помоћу хидростатичке ваге? (речима описати поступак) 13. Како се одређује густина чврстог тела помоћу хидростатичке ваге? (Написати једначину наводећи значење сваког члана) 2

7 Експериментални задатак Задатак 1: Одредити густину чврстог тела помоћу пикнометра. Дата је вредност за: густину течности ρ 0 Измерити: масу уситњеног чврстог тела m 1 масу пикнометра са течношћу и чврстим телом поред њега m 2 масу пикнометра са течношћу и телом у њему m 3 Одредити: грешку ваге m Израчунати: густину чврстог тела m1 ρ ρ 0 m2 m3 максималну релативну грешку m 2 m δρ + m1 m2 m3 апсолутну грешку ρ ρ δρ Резултат: ρ ρ ± ρ Задатак 2: Одредити густину чврстог тела помоћу хидростатичке ваге. Дата је вредност за: густину течности ρ 0 Измерити: масу тела у ваздуху m 1 масу тела у течности m 2 Одредити: грешку ваге m Израчунати: густину чврстог тела m1 ρ ρ0 m1 m2 максималну релативну грешку m 2 m δρ + m1 m1 m2 апсолутну грешку ρ ρ δρ Резултат: ρ ρ ± ρ 3

8 2. ОДРЕЂИВАЊЕ ГУСТИНЕ ТЕЧНОСТИ Контролна питања 1. Шта је то ареометар? 2. Навести саставне делове ареометра. 3. Који услов је задовољен у случају када ареометар престане да тоне у течност? 4. Од чега зависи дубина до које ће ареометар потонути у течности? 5. На који начин се одређује густина течности помоћу ареометра? 6. Ако се приликом мерења густине течности помоћу ареометра захтева велика тачност који утицај се мора узети у обзир? 7. Чему је једнака густина течности? 8. Шта је то пикнометар? 9. Како изгледа чеп пикнометра? 10. Како се одређује запремина пикнометра? 4

9 11. Како се одређује густина течности помоћу пикнометра? (Написати једначину наводећи значење сваког члана) 12. Који су саставни делови хидрометра? 13. Описати поступак мерења приликом одређивања густине течности хидрометром. 14. Како се одређује густина течности помоћу хидрометра? (Написати једначину наводећи значење сваког члана) 15. Како се израчунава вредност хидростатичког притиска. 5

10 Експериментални задатак Задатак 1: Одредити густину непознате течности помоћу пикнометра. Дата је вредност за: густину познате течности ρ 0 Измерити: масу празног пикнометра m 1 масу пикнометра са познатом течношћу m 2 масу пикнометра са непознатом течношћу течношћу m 3 Одредити: грешку ваге m Израчунати: m3 m1 - густину непознате течности ρ ρ0 m2 m1 2 m 2 m - максималну релативну грешку δρ + m3 m1 m2 m1 - апсолутну грешку ρ ρ δρ Резултат: ρ ρ ± ρ Задатак 2: Одредити густину непознате течности помоћу ареометра. Резултат: ρ ρ ± ρ ρ ρ ± ρ 6

11 3. ПОЛУГЕ И КИНЕМАТИЧКО ТРЕЊЕ Контролна питања 1. О чему говори момент силе? 2. Како се израчунава момент силе? 3. Како се дефинише крак силе? 4. Како се дефинише услов ротационе равнотеже? 5. Када кажемо да је круто тело у равнотежи? 6. Шта је то полуга? 7. Како се дефинише равнорежа полуге? (написати једначину и навести значење сваког члана) 8. Како се деле полуге? 9. Шематски приказати полугу силе. 7

12 10. Шематски приказати полугу брзине. 11. Шта је трење мировања? 12. Који смер има сила кинематичког трења? 13. Од чега зависи интензитет силе кинематичког трења? 14. Да ли је већа сила статичког или кинематичког трења? 15. Да ли коефицијент кинематичког трења зависи од величине додирне површине? 8

13 Експериментални задатак Задатак 1: Помоћу датих тегова избаждарити динамометар. Одредити: масу тега m број подеока m Q mg вредност једног подеока n n Задатак 2: За дате дужине кракова одредити силу потребну за уравнотежење једнокраке полуге ИИ врсте, ако знамо да тежина полуге може да се занемари. Резултате проверити рачунск. Дате су вредности за: дужине кракова a 1 b 1 a Измерити: силу која је потребна да се полуга доведе у равнотежу F 1 m F 2m Израчуинати: очекивану вредност силе b1 F1 r Q a 2 F2 r b 2 b Q a апсолутну грешку F m F F1 1 1r F2 F2 m F2 Резултат: F F ± 1 1m F1 F2 F2m ± F2 r Задатак 3: Слично као у задатку 2 одредити силу потребну за уравнотеживање једнокраке полуге ИИИ врсте. Резултате проверити рачунски. Дате су вредности за: дужине кракова a 3 b 3 Измерити: силу која је потребна да се полуга доведе у равнотежу F 3m 9

14 Израчунати: b3 очекивану вредност силе F3 r Q a апсолутну грешку F m F F3 3 3r Резултат: F F ± 3 3 3m F3 Задатак 4: Одредити коефицијент кинематичког трења за дату комбинацију подлога. Измерити: масу тела m t масу подлоге m p масу таса са теговима m 1 Q1 m1g Резултат: µ N ( m + m g 1 t p ) Задатак 5: Одредити зависност силе кинематичког трења од нормалне силе којом тело делује на подлогу. Измерити: масу додатних тегова m масу таса са теговима m 2 Q2 m2 g Разултат: µ N ( m + m + m g 2 t p ) 10

15 4. ПОВРШИНСКИ НАПОН Контролна питања 1. Шта је површински слоје течности? 2. Шта је то молекулски притисак? 3. Како се дефинише коефицијенат површинског напона? 4. Која је јединица за коефицијент површинског напона? 5. Написати Лапласову формулу и описати значење сваког члана у њој. 6. Када кажемо да течност кваси суд? 7. Када каземо да течност не кваси суд? 8. Шта су то адхезионе силе? 11

16 9. Шта су то кохезионе силе? 10 Написати израз који се користи приликом релативног одређивања коефицијента површинског напона методом капи. 11. За чега служи сталагмометар? 12. Чему је једнака висина стуба течности у капилари? 13. Написати израз који се користи приликом релативног одређивања коефицијента површинског напона методом капиларе. 12

17 Експериментални задатак Задатак 1: Одредити коефицијент површинског напона непознате течности методом капи. Дата је вредност за: коефицијент површинског напона познате течности γ 0 Измерити: масу чаше m 1 масу једне капи познате течности m 0 m1 m0 n масу једне капи непознате течности m m1 m n Одредити: грешку ваге m Израчунати: коефицијент површинског напона непознате течности γ γ m 0 m0 максималну релативну грешка 2 m m δγ + n m0 m апсолутну грешку γ γ δγ Резултат: γ γ ± γ Задатак 2: Одредити коефицијент површинског напона непознате течности методом капиларе. Дата је вредност за: коефицијент површинског напона познате течности γ 0 Измерити: густину непознате течности ρ висину стуба познате течности h висину стуба непознате течности h 0 13

18 Одредити: грешку ареометра ρ грешку лењира h Израчунати: коефицијент површинског напона ρh γ γ 0 ρ0h0 максималну релативну грешка ρ h h δγ + + ρ h h апсолутну грешку γ γ δγ 0 Резултат: γ γ ± γ 14

19 5. ВИСКОЗНОСТ ТЕЧНОСТИ Контролна питања 1. Шта је то вискозност течности? 2. Написати једначину која изражава Њутнов закон вискозности. 3. Која је јединица динамичког коефицијента вискозности? 4. Каква је веза између динамичког и кинематичког коефицијента вискозности? 5. Како се дефинише флуидност течности? 6. Како гласи Поазејев закон? 7. Шта је хидродинамички отпор? 15

20 8. У којим јединицама се изражава хидродинамички отпор? 9. Како гласи Стоксов закон? 10. Колика је сила отпора кретању сферног тела кроз течност? 11. Које силе су у равнотежи када куглица пада кроз течност константном брзином? 12. На којем закону се заснива рад Оствалдовог вискозиметра? 13. Написати једначину која се користи приликом релативног одређивања коефицијента вискозности Оствалдовим вискозиметром. 16

21 Експериментални задатак Задатак 1: Одредити коефицијент вискозности помоћу Стоксове методе. Дате су вредности за: густину течности ρ 0 густину тела ρ Измерити и унети у табелу: дужину пређеног пута l време падања t полупречник куглице r Бр. м. l [m] t [s] r [mm] η [Pas] Одредити: грешку катетометрa l грешку хронометрa t грешку микрометарског завртњa r Израчунати: коефицијент вискозности 2 2r g( ρ ρ0 ) t η 9l средњу вредност коефицијента вискозности η максималну релативну грешку l t 2 r δη + + l t r апсолутну грешку η ηδη Резултат: η η ± η 17

22 6. ЕЛАСТИЧНА СВОЈСТВА ЧВРСТИХ ТЕЛА Контролна питања 1. Које врсте деформације чврстог тела постоје? 2. Како гласи Хуков закон? 3. Од чега зависи бројна вредност Јунговог модула еластичности? 4. Шта је то напон силе? 5. Шта се дешава уколико напон превазиђе вредност границе еластичности? 6. У ком случају се јавља деформација савијања? 7. У којим јединицама се изражава Јунгов модул еластичности? 8. Нацртати зависност релативног истезања еластичног тела и напона који то истезање изазива. 18

23 Експериментални задатак Задатак 1: Одредити Јунгов модул еластичности савијањем металне шипке правоугаоног попречног пресека. Измерити: дужину шипке d дебљину шипке b ширину шипке a савијање шипке l Одредити: Бр. м. m [kg] F[N] l [m] Е Ј [N/m 2 ] грешку мерне траке d грешку лењира са нониусом b a грешку лењира l Израчунати: 3 4 Fd Јунгов модул еластичности E J 3 l ab средњу вредност Јунговог модула еластичности E J 3 d 3 b a l максималну релативну грешку δ E J d b a l апсолутну грешку E E δ E J J J Резултат: E E ± E J J J 19

24 Задатак 2: Одредити Јунгов модул еластичности савијањем металне шипке кружног попречног пшресека. Измерити: дужину шипке d полупречник попречног пресека шипке r савијање шипке l Одредити: Бр. м. m [kg] F[N] l [m] Е Ј [N/m 2 ] грешку мерне траке d грешку лењира са нониусом r грешку лењира l Израчунати: 3 4 Fd Јунгов модул еластичности E J 4 3l π r средњу вредност Јунговог модула еластичности E J 3 d 4 r l максималну релативну грешку δ E J + + d r l апсолутну грешку E E δ E J J J Резултат: E E ± E J J J 20

25 7. СПЕЦИФИЧНА ТОПЛОТА Контролна питања 1. Ако се у контакту налазе два тела различитих температура у ком правцу ће се обављати транспорт енергије између њих? 2. Ако се у контакту налазе два тела различитих температура када ће престати размена топлоте између тела? 3. Од чега зависи количина топлоте потребна да се температура тела промени за Т? 4. Написати израз за специфичну топлоту c и навести значење сваког члана. 5. Шта је специфична топлота? 6. На ком принципу се заснивају колориметријска мерења? 7. Шта су калориметри? 8. Како се одређује специфична топлота тела c помоћу калориметра? 21

26 9. У којим јединицама се изражава специфична топлота тела c? 10. Како се дефинише топлотни капацитет тела C? 11. У којим јединицама се изражава топлотни капацитет C? 12. Како се преко топлотног капацитета C може изразити количина топлоте Q потребна да се температура тела промени за Т? 13. Написати релацију између топлотног капацитета C и масе тела м и навести значење сваког члана. 14. Које величине је потребно измерити да би специфична топлота тела c била одређена калориметарским методом? 15. Описати поступак помоћу кога може да се одреди топлотни капацитет калориметра C. 22

27 Експериментални задатак Задатак: Одредити специфичну топлоту чврстог тела. Дата је вредност за: специфичну топлоту водe c v Измерити: масу чврстог телa m масу воде у чаши калориметрa m v температуру загрејаног чврстог телa t 1 температуру воде у калориметру t 2 равнотежну температуру t m Одредити: топлотни капацитет калориметра C k грешку термометра t грешку ваге m Израчунати: специфичну топлоту чврстог тела mvcv + Ck tm t2 c m t1 tm максималну релативну грешку 2 t 2 t m δ c + + t1 tm tm t2 m апсолутну грешку c cδ c Резултат: c c ± c 23

28 8. МЕРЕЊЕ ЕЛЕКТРИЧНИХ ВЕЛИЧИНА Контролна питања 1. Од којих карактеристика проводника зависи његов електрични отпор? 2. Који делови органа и ћелија се понашају као омски отпорници? 3. Који делови органа и ћелија се понашају као паралелно везани омски отпорник и кондензатор? 4. Шта је дијатермија? 5. Каква струја се пропушта кроз организам приликом дијатермијске терапије? 6. У којим ситуацијама се примењује дијатермија? 7. Како се дијатермичким поступком третирају кости у организму? 8. Који ефекти се постижу лонгитудиналним постављањем електрода при дијатермији? 24

29 9. Шта је дијатермна коагулација? 10. У које сврхе се примењује дијатермна коагулација? 11. Описати поступак примене електричне струје у деструкцији ткива у циљу уклањања мањих тумора и израслина на кожи? 12. Шта је реографија? 13. Шта је реокардиографија? 14. Шта је реоофтамологија? 15. Шта је реоенцефалографија? 25

30 Експериментални задатак Задатак 1: Везати електрично коло једносмерне струје по датој шеми и пратити промену јачине струје с променом напона. Ову зависност приказати графички и одредити вредност отпора у колу. Измерити: R 1 R 2 Бр. м. U [V] I [mа] U [V] I [mа] I (A) I U U (V) Резулатат: U1 R 1 I 1 26

31 U 2 R 2 I 2 27

32 Задатак 2: Дате отпорнике везати прво редно а затим паралелно. Почети пратити промену јачине струје с променом напона. Зависност приказати графички и одредити вредност отпораредне и паралелне везе отпорника. Резултате проверити рачунски. Измерити: R r Бр. м. U [V] I [ma] U [V] I [ma] R p U r Резулатат: R r [Ω] I U p R p [Ω] I r p R rr [Ω] R + 1 R2 R1 R2 R pr [Ω] R R

33 29

34 9. СОЧИВА И МИКРОСКОП Контролна питања 1. Која сочива су сабирна? 2. Која сочива су расипна? 3. Шта је жижна даљина сочива? 4. Шта је хроматична аберација? 5. Шта је линеарно увећање сочива и како се израчунава? 6. Колико износи даљина јасног вида за нормално око? 7. Шта је угаоно увећање сочива? 8. Шта је лупа? 9. Какви ликови се добијају код микроскопа? 30

35 10. Од чега зависи угаоно увећање микроскопа? 11. Шта је моћ раздвајања микроскопа? 12. Које су димензије типичне бактерије и протозое? 13. На која два начина се може повећати резолуција микроскопа? 14. Које су типичне димензије крвних зрнаца и вируса? 15. Који микроскопи имају највећу резолуцију? Колико пута је увећање овог микроскопа веће од оног код оптичког микроскопа? 31

36 Експериментални задатак Задатак 1: Одредити димензије датих узорака микроскопом. Пречник познатог узорка измерити помоћу микрометарског завртња. Одредити: увећање објективa u ob увећање окуларa u ok укупно увећање u Измерити: пречник познатог узорка d Одредити: број подеока које заузима n d вредност једног подеока n n пречнике непознатих узорака d x x d n Бр. м n x d x [cm] 32

37 Задатак 2: Одредити жижну даљину и оптичку моћ сочива директном методом. Измерити и унети у табелу: удаљеност предмета од оптичког центра сочива p удаљеност лика од оптичког центра сочива l Бр. м. p [cm] l [cm] f [m] d [D] Одредити: грешку мерне траке p l Израчунати: жижну даљину сочива оптичку моћ сочива 1 f p l pl p + l f [ m ] d [D m средњу вредност жижне даљине сочива f [ m] средњу вредност оптичке моћи сочива m 1 d [D ] p l p + l максималну релативну грешку δ f + + p l p + l апсолутну грешку f [ m] fδf 1 ] 1 f Резултат: f [ m] f ± f 33

38 Задатак 3: Одредити жижну даљину и оптичку моћ сабирног сочива помоћу Беселове методе. Измерити и унети у табелу: растојање коњугованих положаја сочивa a удаљеност измађу предмета и заклонa b Бр. м. а [cm] b [cm] f [m] d [D] Одредити: грешку мерне тракe a b Израчунати: жижну даљину сочивa f [ m] оптичку моћ сочивa d b 2 a 4b [D m средњу вредност жижне даљине сочивa f [ m] средњу вредност оптичке моћи сочивa m 1 d [D ] 2 a b максималну релативну грешку δ f + b a b апсолутну грешку f [ m] fδf 1 ] 2 1 f Резултат: f [ m] f ± f 34

39 10. АПСОРПЦИЈА γ ЗРАЧЕЊА Контролна питања 1. Шта је апсорбована доза? 2. Шта је еквивалентна доза? 3. Поделити у три групе органе према њиховој «отпорности» према јонизујућем зрачењу. 4. Шта је γ-зрачење? 5. Како настаје γ-зрачење? 6. Колика је брзина, моћ јонизације и продорност γ-зрачења? 7. Шта је јонизујуће зрачење и какво може бити по својој природи? 35

40 8. Навести процесе преко којих се одвија интеракција јонизујућег зрачења са материјом. 9. Написати израз за слабљење снопа фотона при проласку кроз материјал и навести значење сваког члана. 10. Навести примарне процесе преношења енергије јонизујућег зрачења на биолошке системе? 11. Објаснити теорију директног дејства (теорију мете). 12. Објаснити теорију индиректног дејства (теорију слободних радикала). 13. Које процесе изазива јонизујуће зрачење на ћелијском и/или молекуларном нивоу? 14. Које ћелије и ткива су најмање, односно највише, осетљиве на јонизујуће зрачење? 15. Навести карактеристичне радионуклиде и типична места њиховог накупљања у организму. 36

41 Експериментални задатак Задатак 1: Одредити природни фон. Дато је: време мерењa t [s] Бр. м. z т [1/ s] z 0 Израчунати: одброј за природни фон по јединици временa средњу вредност природног фонa z 0 z 0 z t t Задатак 2: Графичким путем одредити коефицијент апсорпције гама зрачења за дати материјал. Дебљину плочица измерити микрометарским завртњем. Дато је: време мерењa t [s] Бр. м. x [mm] z t z 1 [1/ s] z [1/ s] ln z Израчунати: одброј по јединици временa z 1 z t t одброј по јединици времена умањен за средњу вредност природног фонa z z 1 z 0 природни логаритам одброја по јединици временa ln z -1 ln z Резултат: µ [m ] x 37

42 38

43 39

44 40

45 41

46 42

47 43

48 44

У к у п н о :

У к у п н о : ГОДИШЊИ (ГЛОБАЛНИ) ПЛАН РАДА НАСТАВНИКА Наставни предмет: ФИЗИКА Разред: Седми Ред.број Н А С Т А В Н А Т Е М А / О Б Л А С Т Број часова по теми Број часова за остале обраду типове часова 1. КРЕТАЊЕ И

Διαβάστε περισσότερα

Теорија електричних кола

Теорија електричних кола др Милка Потребић, ванредни професор, Теорија електричних кола, вежбе, Универзитет у Београду Електротехнички факултет, 7. Теорија електричних кола i i i Милка Потребић др Милка Потребић, ванредни професор,

Διαβάστε περισσότερα

1.2. Сличност троуглова

1.2. Сличност троуглова математик за VIII разред основне школе.2. Сличност троуглова Учили смо и дефиницију подударности два троугла, као и четири правила (теореме) о подударности троуглова. На сличан начин наводимо (без доказа)

Διαβάστε περισσότερα

Одређивање специфичне тежине и густине чврстих и течних тела. Одређивање специфичне тежине и густине чврстих и течних тела помоћу пикнометра

Одређивање специфичне тежине и густине чврстих и течних тела. Одређивање специфичне тежине и густине чврстих и течних тела помоћу пикнометра Одређивање специфичне тежине и густине чврстих и течних тела Густина : V Специфична запремина : V s Q g Специфична тежина : σ V V V g Одређивање специфичне тежине и густине чврстих и течних тела помоћу

Διαβάστε περισσότερα

предмет МЕХАНИКА 1 Студијски програми ИНДУСТРИЈСКО ИНЖЕЊЕРСТВО ДРУМСКИ САОБРАЋАЈ II ПРЕДАВАЊЕ УСЛОВИ РАВНОТЕЖЕ СИСТЕМА СУЧЕЉНИХ СИЛА

предмет МЕХАНИКА 1 Студијски програми ИНДУСТРИЈСКО ИНЖЕЊЕРСТВО ДРУМСКИ САОБРАЋАЈ II ПРЕДАВАЊЕ УСЛОВИ РАВНОТЕЖЕ СИСТЕМА СУЧЕЉНИХ СИЛА Висока техничка школа струковних студија у Нишу предмет МЕХАНИКА 1 Студијски програми ИНДУСТРИЈСКО ИНЖЕЊЕРСТВО ДРУМСКИ САОБРАЋАЈ II ПРЕДАВАЊЕ УСЛОВИ РАВНОТЕЖЕ СИСТЕМА СУЧЕЉНИХ СИЛА Садржај предавања: Систем

Διαβάστε περισσότερα

г) страница aa и пречник 2RR описаног круга правилног шестоугла јесте рац. бр. јесу самерљиве

г) страница aa и пречник 2RR описаног круга правилног шестоугла јесте рац. бр. јесу самерљиве в) дијагонала dd и страница aa квадрата dd = aa aa dd = aa aa = није рац. бр. нису самерљиве г) страница aa и пречник RR описаног круга правилног шестоугла RR = aa aa RR = aa aa = 1 јесте рац. бр. јесу

Διαβάστε περισσότερα

налазе се у диелектрику, релативне диелектричне константе ε r = 2, на међусобном растојању 2 a ( a =1cm

налазе се у диелектрику, релативне диелектричне константе ε r = 2, на међусобном растојању 2 a ( a =1cm 1 Два тачкаста наелектрисања 1 400 p и 100p налазе се у диелектрику релативне диелектричне константе ε на међусобном растојању ( 1cm ) као на слици 1 Одредити силу на наелектрисање 3 100p када се оно нађе:

Διαβάστε περισσότερα

2. Наставни колоквијум Задаци за вежбање ОЈЛЕРОВА МЕТОДА

2. Наставни колоквијум Задаци за вежбање ОЈЛЕРОВА МЕТОДА . колоквијум. Наставни колоквијум Задаци за вежбање У свим задацима се приликом рачунања добија само по једна вредност. Одступање појединачне вредности од тачне вредности је апсолутна грешка. Вредност

Διαβάστε περισσότερα

Количина топлоте и топлотна равнотежа

Количина топлоте и топлотна равнотежа Количина топлоте и топлотна равнотежа Топлота и количина топлоте Топлота је један од видова енергије тела. Енергија коју тело прими или отпушта у топлотним процесима назива се количина топлоте. Количина

Διαβάστε περισσότερα

10.3. Запремина праве купе

10.3. Запремина праве купе 0. Развијени омотач купе је исечак чији је централни угао 60, а тетива која одговара том углу је t. Изрази површину омотача те купе у функцији од t. 0.. Запремина праве купе. Израчунај запремину ваљка

Διαβάστε περισσότερα

Ротационо симетрична деформација средње површи ротационе љуске

Ротационо симетрична деформација средње површи ротационе љуске Ротационо симетрична деформација средње површи ротационе љуске слика. У свакој тачки посматране средње површи, у општем случају, постоје два компонентална померања: v - померање у правцу тангенте на меридијалну

Διαβάστε περισσότερα

Положај сваке тачке кружне плоче је одређен са поларним координатама r и ϕ.

Положај сваке тачке кружне плоче је одређен са поларним координатама r и ϕ. VI Савијање кружних плоча Положај сваке тачке кружне плоче је одређен са поларним координатама и ϕ слика 61 Диференцијална једначина савијања кружне плоче је: ( ϕ) 1 1 w 1 w 1 w Z, + + + + ϕ ϕ K Пресечне

Διαβάστε περισσότερα

b) Израз за угиб дате плоче, ако се користи само први члан реда усвојеног решења, је:

b) Израз за угиб дате плоче, ако се користи само први члан реда усвојеног решења, је: Пример 1. III Савијање правоугаоних плоча За правоугаону плочу, приказану на слици, одредити: a) израз за угиб, b) вредност угиба и пресечних сила у тачки 1 ако се користи само први члан реда усвојеног

Διαβάστε περισσότερα

ЛАБОРАТОРИЈСКЕ ВЕЖБЕ ИЗ ФИЗИКЕ ПРВИ КОЛОКВИЈУМ I група

ЛАБОРАТОРИЈСКЕ ВЕЖБЕ ИЗ ФИЗИКЕ ПРВИ КОЛОКВИЈУМ I група ЛАБОРАТОРИЈСКЕ ВЕЖБЕ ИЗ ФИЗИКЕ ПРВИ КОЛОКВИЈУМ 21.11.2009. I група Име и презиме студента: Број индекса: Термин у ком студент ради вежбе: Напомена: Бира се и одговара ИСКЉУЧИВО на шест питања заокруживањем

Διαβάστε περισσότερα

Смер: Друмски саобраћај. Висока техничка школа струковних студија у Нишу ЕЛЕКТРОТЕХНИКА СА ЕЛЕКТРОНИКОМ

Смер: Друмски саобраћај. Висока техничка школа струковних студија у Нишу ЕЛЕКТРОТЕХНИКА СА ЕЛЕКТРОНИКОМ Испит из предмета Електротехника са електроником 1. Шест тачкастих наелектрисања Q 1, Q, Q, Q, Q 5 и Q налазе се у теменима правилног шестоугла, као на слици. Познато је: Q1 = Q = Q = Q = Q5 = Q ; Q 1,

Διαβάστε περισσότερα

L кплп (Калем у кплу прпстпперипдичне струје)

L кплп (Калем у кплу прпстпперипдичне струје) L кплп (Калем у кплу прпстпперипдичне струје) i L u=? За коло са слике кроз калем ппзнате позната простопериодична струја: индуктивности L претпоставићемо да протиче i=i m sin(ωt + ψ). Услед променљиве

Διαβάστε περισσότερα

У к у п н о :

У к у п н о : ГОДИШЊИ (ГЛОБАЛНИ) ПЛАН РАДА НАСТАВНИКА Наставни предмет: ФИЗИКА Разред: Осми Ред.број Н А С Т А В Н А Т Е М А / О Б Л А С Т Број часова по теми Број часова за остале обраду типове часова 1. ЕЛЕКТРИЧНО

Διαβάστε περισσότερα

Теорија електричних кола

Теорија електричних кола Др Милка Потребић, ванредни професор, Теорија електричних кола, предавања, Универзитет у Београду Електротехнички факултет, 07. Вишефазне електричне системе је патентирао српски истраживач Никола Тесла

Διαβάστε περισσότερα

Република Србија МИНИСТАРСТВО ПРОСВЕТЕ, НАУКЕ И ТЕХНОЛОШКОГ РАЗВОЈА ЗАВОД ЗА ВРЕДНОВАЊЕ КВАЛИТЕТА ОБРАЗОВАЊА И ВАСПИТАЊА МАТЕМАТИКА ТЕСТ

Република Србија МИНИСТАРСТВО ПРОСВЕТЕ, НАУКЕ И ТЕХНОЛОШКОГ РАЗВОЈА ЗАВОД ЗА ВРЕДНОВАЊЕ КВАЛИТЕТА ОБРАЗОВАЊА И ВАСПИТАЊА МАТЕМАТИКА ТЕСТ Република Србија МИНИСТАРСТВО ПРОСВЕТЕ, НАУКЕ И ТЕХНОЛОШКОГ РАЗВОЈА ЗАВОД ЗА ВРЕДНОВАЊЕ КВАЛИТЕТА ОБРАЗОВАЊА И ВАСПИТАЊА МАТЕМАТИКА ТЕСТ УПУТСТВО ЗА ОЦЕЊИВАЊЕ ОБАВЕЗНО ПРОЧИТАТИ ОПШТА УПУТСТВА 1. Сваки

Διαβάστε περισσότερα

ВИСОКА ТЕХНИЧКА ШКОЛА СТРУКОВНИХ СТУДИЈА У НИШУ

ВИСОКА ТЕХНИЧКА ШКОЛА СТРУКОВНИХ СТУДИЈА У НИШУ ВИСОКА ТЕХНИЧКА ШКОЛА СТРУКОВНИХ СТУДИЈА У НИШУ предмет: ОСНОВИ МЕХАНИКЕ студијски програм: ЗАШТИТА ЖИВОТНЕ СРЕДИНЕ И ПРОСТОРНО ПЛАНИРАЊЕ ПРЕДАВАЊЕ БРОЈ 2. Садржај предавања: Систем сучељних сила у равни

Διαβάστε περισσότερα

Писмени испит из Теорије површинских носача. 1. За континуалну плочу приказану на слици одредити угиб и моменте савијања у означеним тачкама.

Писмени испит из Теорије површинских носача. 1. За континуалну плочу приказану на слици одредити угиб и моменте савијања у означеним тачкама. Београд, 24. јануар 2012. 1. За континуалну плочу приказану на слици одредити угиб и моменте савијања у означеним тачкама. dpl = 0.2 m P= 30 kn/m Линијско оптерећење се мења по синусном закону: 2. За плочу

Διαβάστε περισσότερα

Слика 1 Ако се са RFe отпорника, онда су ова два температурно зависна отпорника везана на ред, па је укупна отпорност,

Слика 1 Ако се са RFe отпорника, онда су ова два температурно зависна отпорника везана на ред, па је укупна отпорност, Температурно стабилан отпорник састоји се од два једнака цилиндрична дела начињена од различитих материјала (гвожђе и графит) У ком односу стоје отпорности ова два дела отпорника ако се претпостави да

Διαβάστε περισσότερα

СИСТЕМ ЛИНЕАРНИХ ЈЕДНАЧИНА С ДВЕ НЕПОЗНАТЕ

СИСТЕМ ЛИНЕАРНИХ ЈЕДНАЧИНА С ДВЕ НЕПОЗНАТЕ СИСТЕМ ЛИНЕАРНИХ ЈЕДНАЧИНА С ДВЕ НЕПОЗНАТЕ 8.. Линеарна једначина с две непознате Упознали смо појам линеарног израза са једном непознатом. Изрази x + 4; (x 4) + 5; x; су линеарни изрази. Слично, линеарни

Διαβάστε περισσότερα

Tестирање хипотеза. 5.час. 30. март Боjана Тодић Статистички софтвер март / 10

Tестирање хипотеза. 5.час. 30. март Боjана Тодић Статистички софтвер март / 10 Tестирање хипотеза 5.час 30. март 2016. Боjана Тодић Статистички софтвер 2 30. март 2016. 1 / 10 Монте Карло тест Монте Карло методе су методе код коjих се употребљаваjу низови случаjних броjева за извршење

Διαβάστε περισσότερα

ТАКМИЧЕЊЕ ИЗ ФИЗИКЕ УЧЕНИКА ОСНОВНИХ ШКОЛА ШКОЛСКЕ 2012/2013. ГОДИНЕ. која се троши на његово загревање након затварања прекидача.

ТАКМИЧЕЊЕ ИЗ ФИЗИКЕ УЧЕНИКА ОСНОВНИХ ШКОЛА ШКОЛСКЕ 2012/2013. ГОДИНЕ. која се троши на његово загревање након затварања прекидача. ШКОЛСКЕ 0/03. ГОДИНЕ. Друштво физичара Србије VIII Министарство просвете, науке и технолошког РАЗРЕД развоја Републике Србије ЗАДАЦИ. Отпорности у струјном колу приказаном на слици износе R.8, R и R 3.

Διαβάστε περισσότερα

РЈЕШЕЊА ЗАДАТАКА СА ТАКМИЧЕЊА ИЗ ЕЛЕКТРИЧНИХ МАШИНА Електријада 2004

РЈЕШЕЊА ЗАДАТАКА СА ТАКМИЧЕЊА ИЗ ЕЛЕКТРИЧНИХ МАШИНА Електријада 2004 РЈЕШЕЊА ЗАДАТАКА СА ТАКМИЧЕЊА ИЗ ЕЛЕКТРИЧНИХ МАШИНА Електријада 004 ТРАНСФОРМАТОРИ Tрофазни енергетски трансформатор 100 VA има напон и реактансу кратког споја u 4% и x % респективно При номиналном оптерећењу

Διαβάστε περισσότερα

Писмени испит из Метода коначних елемената

Писмени испит из Метода коначних елемената Београд,.0.07.. За приказани билинеарни коначни елемент (Q8) одредити вектор чворног оптерећења услед задатог линијског оптерећења p. Користити природни координатни систем (ξ,η).. На слици је приказан

Διαβάστε περισσότερα

ПОВРШИНа ЧЕТВОРОУГЛОВА И ТРОУГЛОВА

ПОВРШИНа ЧЕТВОРОУГЛОВА И ТРОУГЛОВА ПОВРШИНа ЧЕТВОРОУГЛОВА И ТРОУГЛОВА 1. Допуни шта недостаје: а) 5m = dm = cm = mm; б) 6dm = m = cm = mm; в) 7cm = m = dm = mm. ПОЈАМ ПОВРШИНЕ. Допуни шта недостаје: а) 10m = dm = cm = mm ; б) 500dm = a

Διαβάστε περισσότερα

Апсорпција γ зрачења

Апсорпција γ зрачења Универзитет у Крагујевцу Природно математички факултет Мр Владимир Марковић Предмет: Нуклеарна физика Експериментална вежба: Апсорпција γ зрачења Када сноп γ зрачења пролази кроз материју, његов интензитет

Διαβάστε περισσότερα

3.5. МЕРЕЊЕ СИЛЕ ДИНАМОМЕТРОМ

3.5. МЕРЕЊЕ СИЛЕ ДИНАМОМЕТРОМ 3.5. МЕРЕЊЕ СИЛЕ ДИНАМОМЕТРОМ Подсетимо се. Шта је сила еластичности? У ком смеру она делује? Од свих еластичних тела која смо до сада помињали, за нас је посебно интересантна опруга. Постоје разне опруге,

Διαβάστε περισσότερα

Теорија електричних кола

Теорија електричних кола Др Милка Потребић, ванредни професор, Теорија електричних кола, вежбе, Универзитет у Београду Електротехнички факултет, 7. Теорија електричних кола Милка Потребић Др Милка Потребић, ванредни професор,

Διαβάστε περισσότερα

ПИТАЊА ЗА КОЛОКВИЈУМ ИЗ ОБНОВЉИВИХ ИЗВОРА ЕНЕРГИЈЕ

ПИТАЊА ЗА КОЛОКВИЈУМ ИЗ ОБНОВЉИВИХ ИЗВОРА ЕНЕРГИЈЕ ПИТАЊА ЗА КОЛОКВИЈУМ ИЗ ОБНОВЉИВИХ ИЗВОРА ЕНЕРГИЈЕ 1. Удео снаге и енергије ветра у производњи електричне енергије - стање и предвиђања у свету и Европи. 2. Навести називе најмање две међународне организације

Διαβάστε περισσότερα

Писмени испит из Теорије плоча и љуски. 1. За континуалну плочу приказану на слици одредити угиб и моменте савијања у означеним тачкама.

Писмени испит из Теорије плоча и љуски. 1. За континуалну плочу приказану на слици одредити угиб и моменте савијања у означеним тачкама. Београд, 24. јануар 2012. 1. За континуалну плочу приказану на слици одредити угиб и моменте савијања у означеним тачкама. = 0.2 dpl = 0.2 m P= 30 kn/m Линијско оптерећење се мења по синусном закону: 2.

Διαβάστε περισσότερα

6.5 Површина круга и његових делова

6.5 Површина круга и његових делова 7. Тетива је једнака полупречнику круга. Израчунај дужину мањег одговарајућег лука ако је полупречник 2,5 сm. 8. Географска ширина Београда је α = 44 47'57", а полупречник Земље 6 370 km. Израчунај удаљеност

Διαβάστε περισσότερα

Закони термодинамике

Закони термодинамике Закони термодинамике Први закон термодинамике Први закон термодинамике каже да додавање енергије систему може бити утрошено на: Вршење рада Повећање унутрашње енергије Први закон термодинамике је заправо

Διαβάστε περισσότερα

ВИСОКА ТЕХНИЧКА ШКОЛА СТРУКОВНИХ СТУДИЈА У НИШУ

ВИСОКА ТЕХНИЧКА ШКОЛА СТРУКОВНИХ СТУДИЈА У НИШУ ВИСОКА ТЕХНИЧКА ШКОЛА СТРУКОВНИХ СТУДИЈА У НИШУ предмет: МЕХАНИКА 1 студијски програми: ЗАШТИТА ЖИВОТНЕ СРЕДИНЕ И ПРОСТОРНО ПЛАНИРАЊЕ ПРЕДАВАЊЕ БРОЈ 3. 1 Садржај предавања: Статичка одређеност задатака

Διαβάστε περισσότερα

ЂОРЂЕ С ТРАТИМИРОВИЋ УВОД У ЕКСПЕРИМЕНТ И ЛАБОРАТОРИЈУ

ЂОРЂЕ С ТРАТИМИРОВИЋ УВОД У ЕКСПЕРИМЕНТ И ЛАБОРАТОРИЈУ ЂОРЂЕ С ТРАТИМИРОВИЋ УВОД У ЕКСПЕРИМЕНТ И ЛАБОРАТОРИЈУ Садржај Системи јединица - Међународни систем јединица (SI) 5 Вежба 1: Вискозност 21 Вежба 2: Густина 35 Вежба 3: Омов закон у колу једносмерне струје

Διαβάστε περισσότερα

Динамика. Описује везу између кретања објекта и сила које делују на њега. Закони класичне динамике важе:

Динамика. Описује везу између кретања објекта и сила које делују на њега. Закони класичне динамике важе: Њутнови закони 1 Динамика Описује везу између кретања објекта и сила које делују на њега. Закони класичне динамике важе: када су објекти довољно велики (>димензија атома) када се крећу брзином много мањом

Διαβάστε περισσότερα

ОСНОВE ЕЛЕКТРОТЕХНИКЕ 1

ОСНОВE ЕЛЕКТРОТЕХНИКЕ 1 ОСНОВ ЕЛЕКТРОТЕХНИКЕ 1 - примери испитних питања за завршни испит - Електростатика Временски константне струје Напомене: - ово су само примери, али не и потпуни списак питања, - на испиту се не морају

Διαβάστε περισσότερα

Слика 1. Слика 1.2 Слика 1.1

Слика 1. Слика 1.2 Слика 1.1 За случај трожичног вода приказаног на слици одредити: а Вектор магнетне индукције у тачкама А ( и ( б Вектор подужне силе на проводник са струјом Систем се налази у вакууму Познато је: Слика Слика Слика

Διαβάστε περισσότερα

КВАЛИФИКАЦИОНИ ИСПИТ ИЗ ФИЗИКЕ ЗА УПИС НА САОБРАЋАЈНИ ФАКУЛТЕТ ЈУН год.

КВАЛИФИКАЦИОНИ ИСПИТ ИЗ ФИЗИКЕ ЗА УПИС НА САОБРАЋАЈНИ ФАКУЛТЕТ ЈУН год. КВАЛИФИКАЦИОНИ ИСПИТ ИЗ ФИЗИКЕ ЗА УПИС НА САОБРАЋАЈНИ ФАКУЛТЕТ ЈУН 7. год. Тест има задатака. Време за рад је 8 минута. Задаци са редним бројем -6 вреде по поена задаци 7- вреде по 5 поена задаци 5- вреде

Διαβάστε περισσότερα

ОСНОВА ЕЛЕКТРОТЕХНИКЕ

ОСНОВА ЕЛЕКТРОТЕХНИКЕ МИНИСТАРСТВО ПРОСВЕТЕ РЕПУБЛИКЕ СРБИЈЕ ЗАЈЕДНИЦА ЕЛЕКТРОТЕХНИЧКИХ ШКОЛА РЕПУБЛИКЕ СРБИЈЕ ПЕТНАЕСТО РЕГИОНАЛНО ТАКМИЧЕЊЕ ПИТАЊА И ЗАДАЦИ ИЗ ОСНОВА ЕЛЕКТРОТЕХНИКЕ ЗА УЧЕНИКЕ ДРУГОГ РАЗРЕДА број задатка 3

Διαβάστε περισσότερα

Универзитет у Крагујевцу Факултет за машинство и грађевинарство у Краљеву Катедра за основне машинске конструкције и технологије материјала

Универзитет у Крагујевцу Факултет за машинство и грађевинарство у Краљеву Катедра за основне машинске конструкције и технологије материјала Теоријски део: Вежба број ТЕРМИЈСКА AНАЛИЗА. Термијска анализа је поступак који је 903.год. увео G. Tamman за добијање криве хлађења(загревања). Овај поступак заснива се на принципу промене топлотног садржаја

Διαβάστε περισσότερα

7. ЈЕДНОСТАВНИЈЕ КВАДРАТНЕ ДИОФАНТОВE ЈЕДНАЧИНЕ

7. ЈЕДНОСТАВНИЈЕ КВАДРАТНЕ ДИОФАНТОВE ЈЕДНАЧИНЕ 7. ЈЕДНОСТАВНИЈЕ КВАДРАТНЕ ДИОФАНТОВE ЈЕДНАЧИНЕ 7.1. ДИОФАНТОВА ЈЕДНАЧИНА ху = n (n N) Диофантова једначина ху = n (n N) има увек решења у скупу природних (а и целих) бројева и њено решавање није проблем,

Διαβάστε περισσότερα

Предмет: Задатак 4: Слика 1.0

Предмет: Задатак 4: Слика 1.0 Лист/листова: 1/1 Задатак 4: Задатак 4.1.1. Слика 1.0 x 1 = x 0 + x x = v x t v x = v cos θ y 1 = y 0 + y y = v y t v y = v sin θ θ 1 = θ 0 + θ θ = ω t θ 1 = θ 0 + ω t x 1 = x 0 + v cos θ t y 1 = y 0 +

Διαβάστε περισσότερα

6.2. Симетрала дужи. Примена

6.2. Симетрала дужи. Примена 6.2. Симетрала дужи. Примена Дата је дуж АВ (слика 22). Тачка О је средиште дужи АВ, а права је нормална на праву АВ(p) и садржи тачку О. p Слика 22. Права назива се симетрала дужи. Симетрала дужи је права

Διαβάστε περισσότερα

АНАЛОГНА ЕЛЕКТРОНИКА ЛАБОРАТОРИЈСКЕ ВЕЖБЕ

АНАЛОГНА ЕЛЕКТРОНИКА ЛАБОРАТОРИЈСКЕ ВЕЖБЕ ЕЛЕКТРОТЕХНИЧКИ ФАКУЛТЕТ У БЕОГРАДУ КАТЕДРА ЗА ЕЛЕКТРОНИКУ АНАЛОГНА ЕЛЕКТРОНИКА ЛАБОРАТОРИЈСКЕ ВЕЖБЕ ВЕЖБА БРОЈ 2 ПОЈАЧАВАЧ СНАГЕ У КЛАСИ Б 1. 2. ИМЕ И ПРЕЗИМЕ БР. ИНДЕКСА ГРУПА ОЦЕНА ДАТУМ ВРЕМЕ ДЕЖУРНИ

Διαβάστε περισσότερα

8.2 ЛАБОРАТОРИЈСКА ВЕЖБА 2 Задатак вежбе: Израчунавање фактора појачања мотора напонским управљањем у отвореној повратној спрези

8.2 ЛАБОРАТОРИЈСКА ВЕЖБА 2 Задатак вежбе: Израчунавање фактора појачања мотора напонским управљањем у отвореној повратној спрези Регулциј електромоторних погон 8 ЛАБОРАТОРИЈСКА ВЕЖБА Здтк вежбе: Изрчунвње фктор појчњ мотор нпонским упрвљњем у отвореној повртној спрези Увод Преносн функциј мотор којим се нпонски упрвљ Кд се з нулте

Διαβάστε περισσότερα

Математика Тест 3 Кључ за оцењивање

Математика Тест 3 Кључ за оцењивање Математика Тест 3 Кључ за оцењивање ОПШТЕ УПУТСТВО ЗА ОЦЕЊИВАЊЕ Кључ за оцењивање дефинише начин на који се оцењује сваки поједини задатак. У општим упутствима за оцењивање дефинисане су оне ситуације

Διαβάστε περισσότερα

МАТРИЧНА АНАЛИЗА КОНСТРУКЦИЈА

МАТРИЧНА АНАЛИЗА КОНСТРУКЦИЈА Београд, 21.06.2014. За штап приказан на слици одредити најмању вредност критичног оптерећења P cr користећи приближан поступак линеаризоване теорије другог реда и: а) и један елемент, слика 1, б) два

Διαβάστε περισσότερα

Република Србија МИНИСТАРСТВО ПРОСВЕТЕ, НАУКЕ И ТЕХНОЛОШКОГ РАЗВОЈА ЗАВОД ЗА ВРЕДНОВАЊЕ КВАЛИТЕТА ОБРАЗОВАЊА И ВАСПИТАЊА

Република Србија МИНИСТАРСТВО ПРОСВЕТЕ, НАУКЕ И ТЕХНОЛОШКОГ РАЗВОЈА ЗАВОД ЗА ВРЕДНОВАЊЕ КВАЛИТЕТА ОБРАЗОВАЊА И ВАСПИТАЊА Република Србија МИНИСТАРСТВО ПРОСВЕТЕ, НАУКЕ И ТЕХНОЛОШКОГ РАЗВОЈА ЗАВОД ЗА ВРЕДНОВАЊЕ КВАЛИТЕТА ОБРАЗОВАЊА И ВАСПИТАЊА ЗАВРШНИ ИСПИТ У ОСНОВНОМ ОБРАЗОВАЊУ И ВАСПИТАЊУ школска 0/06. година ТЕСТ МАТЕМАТИКА

Διαβάστε περισσότερα

Република Србија МИНИСТАРСТВО ПРОСВЕТЕ, НАУКЕ И ТЕХНОЛОШКОГ РАЗВОЈА ЗАВОД ЗА ВРЕДНОВАЊЕ КВАЛИТЕТА ОБРАЗОВАЊА И ВАСПИТАЊА

Република Србија МИНИСТАРСТВО ПРОСВЕТЕ, НАУКЕ И ТЕХНОЛОШКОГ РАЗВОЈА ЗАВОД ЗА ВРЕДНОВАЊЕ КВАЛИТЕТА ОБРАЗОВАЊА И ВАСПИТАЊА Република Србија МИНИСТАРСТВО ПРОСВЕТЕ, НАУКЕ И ТЕХНОЛОШКОГ РАЗВОЈА ЗАВОД ЗА ВРЕДНОВАЊЕ КВАЛИТЕТА ОБРАЗОВАЊА И ВАСПИТАЊА ЗАВРШНИ ИСПИТ НА КРАЈУ ОСНОВНОГ ОБРАЗОВАЊА И ВАСПИТАЊА школска 01/01. година ТЕСТ

Διαβάστε περισσότερα

= 0.6 m. У првом мору у брод се може утоварити максималан терет m. = 50 t, а у другом m

= 0.6 m. У првом мору у брод се може утоварити максималан терет m. = 50 t, а у другом m VIII РАЗРЕД ТАКМИЧЕЊЕ ИЗ ФИЗИКЕ УЧЕНИКА ОСНОВНИХ ШКОЛА ШКОЛСКЕ 0/04. ГОДИНЕ. Друштво физичара Србије Министарство просвете, науке и технолошког развоја Републике Србије ЗАДАЦИ - општа одељења ДРЖАВНИ НИВО.04.04..

Διαβάστε περισσότερα

7.3. Површина правилне пирамиде. Површина правилне четворостране пирамиде

7.3. Површина правилне пирамиде. Површина правилне четворостране пирамиде математик за VIII разред основне школе 4. Прво наћи дужину апотеме. Како је = 17 cm то је тражена површина P = 18+ 4^cm = ^4+ cm. 14. Основа четворостране пирамиде је ромб чије су дијагонале d 1 = 16 cm,

Διαβάστε περισσότερα

Вектори vs. скалари. Векторске величине се описују интензитетом и правцем. Примери: Померај, брзина, убрзање, сила.

Вектори vs. скалари. Векторске величине се описују интензитетом и правцем. Примери: Померај, брзина, убрзање, сила. Вектори 1 Вектори vs. скалари Векторске величине се описују интензитетом и правцем Примери: Померај, брзина, убрзање, сила. Скаларне величине су комплетно описане само интензитетом Примери: Температура,

Διαβάστε περισσότερα

ЕНЕРГЕТСКИ ПРЕТВАРАЧИ 2 (13Е013ЕП2) октобар 2016.

ЕНЕРГЕТСКИ ПРЕТВАРАЧИ 2 (13Е013ЕП2) октобар 2016. ЕНЕРГЕТСКИ ПРЕТВАРАЧИ (3Е03ЕП) октобар 06.. Батерија напона B = 00 пуни се преко трофазног полууправљивог мосног исправљача, који је повезан на мрежу 3x380, 50 Hz преко трансформатора у спрези y, са преносним

Διαβάστε περισσότερα

брзина којом наелектрисања пролазе кроз попречни пресек проводника

брзина којом наелектрисања пролазе кроз попречни пресек проводника Струја 1 Електрична струја Кад год се наелектрисања крећу, јавља се електрична струја Струја је брзина којом наелектрисања пролазе кроз попречни пресек проводника ΔQ I Δtt Јединица за струју у SI систему

Διαβάστε περισσότερα

C кплп (Кпндензатпр у кплу прпстпперипдичне струје)

C кплп (Кпндензатпр у кплу прпстпперипдичне струје) C кплп (Кпндензатпр у кплу прпстпперипдичне струје) i u За кплп са слике на крајевима кпндензатпра ппзнате капацитивнпсти C претппставићемп да делује ппзнат прпстпперипдичан наппн: u=u m sin(ωt + ϴ). Услед

Διαβάστε περισσότερα

ПРИЈЕМНИ ИСПИТ ИЗ ФИЗИКЕ ЗА УПИС НА САОБРАЋАЈНИ ФАКУЛТЕТ УНИВЕРЗИТЕТА У БЕОГРАДУ јун године

ПРИЈЕМНИ ИСПИТ ИЗ ФИЗИКЕ ЗА УПИС НА САОБРАЋАЈНИ ФАКУЛТЕТ УНИВЕРЗИТЕТА У БЕОГРАДУ јун године ПРИЈЕМНИ ИСПИТ ИЗ ФИЗИКЕ ЗА УПИС НА САОБРАЋАЈНИ ФАКУЛТЕТ УНИВЕРЗИТЕТА У БЕОГРАДУ јун 004. године Тест има 0 задатака. Време за рад је 80 минута. Задаци 4 вреде по 3 поена, задаци 8 вреде по 4 поена, задаци

Διαβάστε περισσότερα

5.2. Имплицитни облик линеарне функције

5.2. Имплицитни облик линеарне функције математикa за VIII разред основне школе 0 Слика 6 8. Нацртај график функције: ) =- ; ) =,5; 3) = 0. 9. Нацртај график функције и испитај њен знак: ) = - ; ) = 0,5 + ; 3) =-- ; ) = + 0,75; 5) = 0,5 +. 0.

Διαβάστε περισσότερα

ОБЛАСТИ: 1) Тачка 2) Права 3) Криве другог реда

ОБЛАСТИ: 1) Тачка 2) Права 3) Криве другог реда ОБЛАСТИ: ) Тачка ) Права Jov@soft - Март 0. ) Тачка Тачка је дефинисана (одређена) у Декартовом координатном систему са своје две коодринате. Примери: М(5, ) или М(-, 7) или М(,; -5) Jov@soft - Март 0.

Διαβάστε περισσότερα

УВОД У ЕКСПЕРИМЕНТ И ЛАБОРАТОРИЈУ Банка питања

УВОД У ЕКСПЕРИМЕНТ И ЛАБОРАТОРИЈУ Банка питања УВОД У ЕКСПЕРИМЕНТ И ЛАБОРАТОРИЈУ Банка питања ЈЕДИНИЦЕ: А) Изразите следеће изведене јединице преко основних јединица SI система, при чему ћете користити релације које су наведене:. њутн F N F a. паскал

Διαβάστε περισσότερα

ЕЛЕКТРОНИКЕ ЗА УЧЕНИКЕ ТРЕЋЕГ РАЗРЕДА

ЕЛЕКТРОНИКЕ ЗА УЧЕНИКЕ ТРЕЋЕГ РАЗРЕДА МИНИСТАРСТВО ПРОСВЕТЕ, НАУКЕ И ТЕХНОЛОШКОГ РАЗВОЈА РЕПУБЛИКЕ СРБИЈЕ ЗАЈЕДНИЦА ЕЛЕКТРОТЕХНИЧКИХ ШКОЛА РЕПУБЛИКЕ СРБИЈЕ ДВАДЕСЕТ ДРУГО РЕГИОНАЛНО ТАКМИЧЕЊЕ ОДГОВОРИ И РЕШЕЊА ИЗ ЕЛЕКТРОНИКЕ ЗА УЧЕНИКЕ ТРЕЋЕГ

Διαβάστε περισσότερα

ЛАБОРАТОРИЈСКЕ ВЕЖБЕ ИЗ ПРЕДМЕТА ОСНОВИ МЕХАНИКЕ ФЛУИДА

ЛАБОРАТОРИЈСКЕ ВЕЖБЕ ИЗ ПРЕДМЕТА ОСНОВИ МЕХАНИКЕ ФЛУИДА ЛАБОРАТОРИЈСКЕ ВЕЖБЕ ИЗ ПРЕДМЕТА ОСНОВИ МЕХАНИКЕ ФЛУИДА Студент: Број индекса: Оверио: Нови Сад 014 1. СТРУЈАЊЕ ТЕЧНОСТИ 1.1 Опис лабораторијског постројења Лабораторијска вежба урадиће се на лабораторијском

Διαβάστε περισσότερα

Република Србија МИНИСТАРСТВО ПРОСВЕТЕ, НАУКЕ И ТЕХНОЛОШКОГ РАЗВОЈА ЗАВОД ЗА ВРЕДНОВАЊЕ КВАЛИТЕТА ОБРАЗОВАЊА И ВАСПИТАЊА

Република Србија МИНИСТАРСТВО ПРОСВЕТЕ, НАУКЕ И ТЕХНОЛОШКОГ РАЗВОЈА ЗАВОД ЗА ВРЕДНОВАЊЕ КВАЛИТЕТА ОБРАЗОВАЊА И ВАСПИТАЊА Република Србија МИНИСТАРСТВО ПРОСВЕТЕ, НАУКЕ И ТЕХНОЛОШКОГ РАЗВОЈА ЗАВОД ЗА ВРЕДНОВАЊЕ КВАЛИТЕТА ОБРАЗОВАЊА И ВАСПИТАЊА ЗАВРШНИ ИСПИТ НА КРАЈУ ОСНОВНОГ ОБРАЗОВАЊА И ВАСПИТАЊА школска 013/014. година ТЕСТ

Διαβάστε περισσότερα

РЕШЕНИ ЗАДАЦИ СА РАНИЈЕ ОДРЖАНИХ КЛАСИФИКАЦИОНИХ ИСПИТА

РЕШЕНИ ЗАДАЦИ СА РАНИЈЕ ОДРЖАНИХ КЛАСИФИКАЦИОНИХ ИСПИТА РЕШЕНИ ЗАДАЦИ СА РАНИЈЕ ОДРЖАНИХ КЛАСИФИКАЦИОНИХ ИСПИТА 006. Задатак. Одредити вредност израза: а) : за, и 69 0, ; б) 9 а) Како је за 0 и 0 дати израз идентички једнак изразу,, : : то је за дате вредности,

Διαβάστε περισσότερα

УПУТСТВО ЗА ПРИПРЕМУ ЛАБОРАТОРИЈСКИХ ВЕЖБИ ИЗ ФИЗИКЕ За студенте који раде вежбе УТОРКОМ од до у сали 22

УПУТСТВО ЗА ПРИПРЕМУ ЛАБОРАТОРИЈСКИХ ВЕЖБИ ИЗ ФИЗИКЕ За студенте који раде вежбе УТОРКОМ од до у сали 22 УПУТСТВО ЗА ПРИПРЕМУ ЛАБОРАТОРИЈСКИХ ВЕЖБИ ИЗ ФИЗИКЕ За студенте који раде вежбе УТОРКОМ од 17 00 до 20 00 у сали 22 Лабораторијске вежбе представљају предиспитну обавезу за курс Лабораторијске вежбе из

Διαβάστε περισσότερα

Примена првог извода функције

Примена првог извода функције Примена првог извода функције 1. Одреди дужине страница два квадрата тако да њихов збир буде 14 а збир површина тих квадрата минималан. Ре: x + y = 14, P(x, y) = x + y, P(x) = x + 14 x, P (x) = 4x 8 Први

Διαβάστε περισσότερα

Вежба бр. 1 СПЕЦИФИЧНА ТЕЖИНА. Рударско-геолошки факултет. γs = [(4) / (8)] Катедра за механику стена Београд

Вежба бр. 1 СПЕЦИФИЧНА ТЕЖИНА. Рударско-геолошки факултет. γs = [(4) / (8)] Катедра за механику стена Београд Рударско-геолошки факултет Вежба бр. СПЕЦИФИЧНА ТЕЖИНА Остали подаци: Редни број Ознака узорка Пикнометар број Маса суве пробе Ws (g) Маса пикнометра пуног воде Ww (g) Ws Ww () (5) Маса пикнометра, воде

Διαβάστε περισσότερα

УПУТСТВО ЗА ПРИПРЕМУ ЛАБОРАТОРИЈСКИХ ВЕЖБИ ИЗ ФИЗИКЕ За студенте који раде вежбe УТОРКОМ од до у сали 28

УПУТСТВО ЗА ПРИПРЕМУ ЛАБОРАТОРИЈСКИХ ВЕЖБИ ИЗ ФИЗИКЕ За студенте који раде вежбe УТОРКОМ од до у сали 28 УПУТСТВО ЗА ПРИПРЕМУ ЛАБОРАТОРИЈСКИХ ВЕЖБИ ИЗ ФИЗИКЕ За студенте који раде вежбe УТОРКОМ од 14 00 до 20 00 у сали 28 Лабораторијске вежбе представљају предиспитну обавезу за курс Лабораторијске вежбе из

Διαβάστε περισσότερα

Ваљак. cm, а површина осног пресека 180 cm. 252π, 540π,... ТРЕБА ЗНАТИ: ВАЉАК P=2B + M V= B H B= r 2 p M=2rp H Pосн.пресека = 2r H ЗАДАЦИ:

Ваљак. cm, а површина осног пресека 180 cm. 252π, 540π,... ТРЕБА ЗНАТИ: ВАЉАК P=2B + M V= B H B= r 2 p M=2rp H Pосн.пресека = 2r H ЗАДАЦИ: Ваљак ВАЉАК P=B + M V= B H B= r p M=rp H Pосн.пресека = r H. Површина омотача ваљка је π m, а висина ваљка је два пута већа од полупрчника. Израчунати запремину ваљка. π. Осни пресек ваљка је квадрат површине

Διαβάστε περισσότερα

Први корак у дефинисању случајне променљиве је. дефинисање и исписивање свих могућих eлементарних догађаја.

Први корак у дефинисању случајне променљиве је. дефинисање и исписивање свих могућих eлементарних догађаја. СЛУЧАЈНА ПРОМЕНЉИВА Једнодимензионална случајна променљива X је пресликавање у коме се сваки елементарни догађај из простора елементарних догађаја S пресликава у вредност са бројне праве Први корак у дефинисању

Διαβάστε περισσότερα

ДВАДЕСЕТПРВО РЕГИОНАЛНО ТАКМИЧЕЊЕ ЗАДАЦИ ИЗ ОСНОВА ЕЛЕКТРОТЕХНИКЕ ЗА УЧЕНИКЕ ПРВОГ РАЗРЕДА

ДВАДЕСЕТПРВО РЕГИОНАЛНО ТАКМИЧЕЊЕ ЗАДАЦИ ИЗ ОСНОВА ЕЛЕКТРОТЕХНИКЕ ЗА УЧЕНИКЕ ПРВОГ РАЗРЕДА МИНИСТАРСТВО ПРОСВЕТЕ, НАУКЕ И ТЕХНОЛОШКОГ РАЗВОЈА РЕПУБЛИКЕ СРБИЈЕ ЗАЈЕДНИЦА ЕЛЕКТРОТЕХНИЧКИХ ШКОЛА РЕПУБЛИКЕ СРБИЈЕ ДВАДЕСЕТПРВО РЕГИОНАЛНО ТАКМИЧЕЊЕ ЗАДАЦИ ИЗ ОСНОВА ЕЛЕКТРОТЕХНИКЕ ЗА УЧЕНИКЕ ПРВОГ

Διαβάστε περισσότερα

Катедра за електронику, Основи електронике

Катедра за електронику, Основи електронике Лабораторијске вежбе из основа електронике, 13. 7. 215. Презиме, име и број индекса. Трајање испита: 12 минута Тест за лабораторијске вежбе 1 2 3 4 5 6 7 8 9 1 11 12 13 14 15 16 17 5 1 5 1 5 5 2 3 5 1

Διαβάστε περισσότερα

КРУГ. У свом делу Мерење круга, Архимед је први у историји математике одрeдио приближну вред ност броја π а тиме и дужину кружнице.

КРУГ. У свом делу Мерење круга, Архимед је први у историји математике одрeдио приближну вред ност броја π а тиме и дужину кружнице. КРУГ У свом делу Мерење круга, Архимед је први у историји математике одрeдио приближну вред ност броја π а тиме и дужину кружнице. Архимед (287-212 г.п.н.е.) 6.1. Централни и периферијски угао круга Круг

Διαβάστε περισσότερα

Република Србија МИНИСТАРСТВО ПРОСВЕТЕ, НАУКЕ И ТЕХНОЛОШКОГ РАЗВОЈА ЗАВОД ЗА ВРЕДНОВАЊЕ КВАЛИТЕТА ОБРАЗОВАЊА И ВАСПИТАЊА

Република Србија МИНИСТАРСТВО ПРОСВЕТЕ, НАУКЕ И ТЕХНОЛОШКОГ РАЗВОЈА ЗАВОД ЗА ВРЕДНОВАЊЕ КВАЛИТЕТА ОБРАЗОВАЊА И ВАСПИТАЊА Република Србија МИНИСТАРСТВО ПРОСВЕТЕ, НАУКЕ И ТЕХНОЛОШКОГ РАЗВОЈА ЗАВОД ЗА ВРЕДНОВАЊЕ КВАЛИТЕТА ОБРАЗОВАЊА И ВАСПИТАЊА ЗАВРШНИ ИСПИТ У ОСНОВНОМ ОБРАЗОВАЊУ И ВАСПИТАЊУ школска 014/01. година ТЕСТ МАТЕМАТИКА

Διαβάστε περισσότερα

МЕХАНИЧКЕ ОСЦИЛАЦИЈЕ. Осиловање

МЕХАНИЧКЕ ОСЦИЛАЦИЈЕ. Осиловање МЕХАНИЧКЕ ОСЦИЛАЦИЈЕ Понедељак, 29. децембар, 2010 Хуков закон Период и фреквенција осциловања Просто хармонијско кретање Просто клатно Енергија простог хармонијског осцилатора Веза са униформним кретањем

Διαβάστε περισσότερα

МИЋО М. МИТРОВИЋ Практикум ФИЗИКА 6 збирка задатака и експерименталних вежби из физике за шести разред основне школе САЗНАЊЕ Београд, 2013.

МИЋО М. МИТРОВИЋ Практикум ФИЗИКА 6 збирка задатака и експерименталних вежби из физике за шести разред основне школе САЗНАЊЕ Београд, 2013. МИЋО М МИТРОВИЋ Практикум ФИЗИКА 6 збирка задатака и експерименталних вежби из физике за шести разред основне школе САЗНАЊЕ Београд 01 ПРАКТИКУМ ФИЗИКА 6 Збирка задатака и експерименталних вежби из физике

Διαβάστε περισσότερα

МАШИНЕ НЕПРЕКИДНОГ ТРАНСПОРТА. ttl. тракасти транспортери, капацитет - учинак, главни отпори кретања. Машине непрекидног транспорта. предавање 2.

МАШИНЕ НЕПРЕКИДНОГ ТРАНСПОРТА. ttl. тракасти транспортери, капацитет - учинак, главни отпори кретања. Машине непрекидног транспорта. предавање 2. МАШИНЕ НЕПРЕКИДНОГ ТРАНСПОРТА предавање.3 тракасти транспортери, капацитет учинак, главни отпори кретања Капацитет Капацитет представља полазни параметар при прорачуну транспортера задаје се пројектним

Διαβάστε περισσότερα

СКРИПТА ЗА ПРВИ КОЛОКВИЈУМ ИЗ ОПШТЕГ КУРСА ФИЗИЧКЕ ХЕМИЈЕ I

СКРИПТА ЗА ПРВИ КОЛОКВИЈУМ ИЗ ОПШТЕГ КУРСА ФИЗИЧКЕ ХЕМИЈЕ I СКРИПТА ЗА ПРВИ КОЛОКВИЈУМ ИЗ ОПШТЕГ КУРСА ФИЗИЧКЕ ХЕМИЈЕ I 9/ . ГУСТИНА ТЕЧНОСТИ Апсолутна густина ( ρ ) је маса јединице запремине на одређеној 4 температури и притску (јединица у СИ систему за апсолутну

Διαβάστε περισσότερα

Стања материје. Чврсто Течно Гас Плазма

Стања материје. Чврсто Течно Гас Плазма Флуиди 1 Стања материје Чврсто Течно Гас Плазма 2 Чврсто тело Има дефинисану запремину Има дефинисан облик Молекули се налазе на специфичним локацијама интерагују електричним силама Вибрирају око положаја

Διαβάστε περισσότερα

Република Србија МИНИСТАРСТВО ПРОСВЕТЕ И НАУКЕ ЗАВОД ЗА ВРЕДНОВАЊЕ КВАЛИТЕТА ОБРАЗОВАЊА И ВАСПИТАЊА

Република Србија МИНИСТАРСТВО ПРОСВЕТЕ И НАУКЕ ЗАВОД ЗА ВРЕДНОВАЊЕ КВАЛИТЕТА ОБРАЗОВАЊА И ВАСПИТАЊА Република Србија МИНИСТАРСТВО ПРОСВЕТЕ И НАУКЕ ЗАВОД ЗА ВРЕДНОВАЊЕ КВАЛИТЕТА ОБРАЗОВАЊА И ВАСПИТАЊА ЗАВРШНИ ИСПИТ НА КРАЈУ ОСНОВНОГ ОБРАЗОВАЊА И ВАСПИТАЊА школска 011/01. година ТЕСТ МАТЕМАТИКА УПУТСТВО

Διαβάστε περισσότερα

T. max Т / [K] p /[ 10 Pa] 1,01 1,23 1,74 2,39 3,21 4,42 5,87 7,74 9,35 11,60

T. max Т / [K] p /[ 10 Pa] 1,01 1,23 1,74 2,39 3,21 4,42 5,87 7,74 9,35 11,60 II РАЗРЕД 49. РЕПУБЛИЧКО ТАКМИЧЕЊЕ ИЗ ФИЗИКЕ УЧЕНИКА СРЕДЊИХ ШКОЛА ШКОЛСКЕ /. ГОДИНЕ Друштво Физичара Србије Министарство просвете и науке Републике Србије ЗАДАЦИ ФИЗИЧКИ ФАКУЛТЕТ БЕОГРАД 9.4... Малу плочицу,

Διαβάστε περισσότερα

ФИЗИКА Појам флуида. Агрегатна стања. ваздух, вода, крв,... гасови и течности три агрегатна стања материје

ФИЗИКА Појам флуида. Агрегатна стања. ваздух, вода, крв,... гасови и течности три агрегатна стања материје ФИЗИКА 2010. Понедељак, 1. новембар 2010. године Статика флуида Густина и притисак флуида Промена притиска са дубином флуида Паскалов принцип Калибрација, апсолутни притисак и мерење притиска Архимедов

Διαβάστε περισσότερα

Температура. везана за топло и хладно ово није једнозначно у субјективном смислу

Температура. везана за топло и хладно ово није једнозначно у субјективном смислу ФИЗИКА 2010 Понедељак, 15. новембар и 22. новембар 2010 Температура Топлотно ширење чврстих тела и течности Закони који важе за идеални гас Кинетичка теорија Фазне трансформације Влажност, испаравање,

Διαβάστε περισσότερα

Простирање топлоте. - Зрачењем (радијацијом) - Струјањем (конвекцијом) - Провођењем (кондукцијом)

Простирање топлоте. - Зрачењем (радијацијом) - Струјањем (конвекцијом) - Провођењем (кондукцијом) Простирање топлоте Простирање топлоте Према другом закону термодинамике, топлота се креће од топлијег тела ка хладнијем телу, односно од више према нижој температури. На тај начин је одређен смер простирања

Διαβάστε περισσότερα

Република Србија МИНИСТАРСТВО ПРОСВЕТЕ И НАУКЕ ЗАВОД ЗА ВРЕДНОВАЊЕ КВАЛИТЕТА ОБРАЗОВАЊА И ВАСПИТАЊА

Република Србија МИНИСТАРСТВО ПРОСВЕТЕ И НАУКЕ ЗАВОД ЗА ВРЕДНОВАЊЕ КВАЛИТЕТА ОБРАЗОВАЊА И ВАСПИТАЊА Тест Математика Република Србија МИНИСТАРСТВО ПРОСВЕТЕ И НАУКЕ ЗАВОД ЗА ВРЕДНОВАЊЕ КВАЛИТЕТА ОБРАЗОВАЊА И ВАСПИТАЊА ЗАВРШНИ ИСПИТ НА КРАЈУ ОСНОВНОГ ОБРАЗОВАЊА И ВАСПИТАЊА школска 00/0. година ТЕСТ МАТЕМАТИКА

Διαβάστε περισσότερα

Република Србија МИНИСТАРСТВО ПРОСВЕТЕ, НАУКЕ И ТЕХНОЛОШКОГ РАЗВОЈА ЗАВОД ЗА ВРЕДНОВАЊЕ КВАЛИТЕТА ОБРАЗОВАЊА И ВАСПИТАЊА

Република Србија МИНИСТАРСТВО ПРОСВЕТЕ, НАУКЕ И ТЕХНОЛОШКОГ РАЗВОЈА ЗАВОД ЗА ВРЕДНОВАЊЕ КВАЛИТЕТА ОБРАЗОВАЊА И ВАСПИТАЊА Република Србија МИНИСТАРСТВО ПРОСВЕТЕ, НАУКЕ И ТЕХНОЛОШКОГ РАЗВОЈА ЗАВОД ЗА ВРЕДНОВАЊЕ КВАЛИТЕТА ОБРАЗОВАЊА И ВАСПИТАЊА ПРОБНИ ЗАВРШНИ ИСПИТ школска 016/017. година ТЕСТ МАТЕМАТИКА УПУТСТВО ЗА ПРЕГЛЕДАЊЕ

Διαβάστε περισσότερα

Нивелмански инструмент (нивелир) - конструкција и саставни делови, испитивање и ректификација нивелира, мерење висинских разлика техничким нивелманом

Нивелмански инструмент (нивелир) - конструкција и саставни делови, испитивање и ректификација нивелира, мерење висинских разлика техничким нивелманом висинских техничким нивелманом Страна 1 Радна секција: 1.. 3. 4. 5. 6. Задатак 1. За нивелмански инструмент нивелир са компензатором серијски број испитати услове за мерење висинских : 1) Проверити правилност

Διαβάστε περισσότερα

ЗБИРКА РЕШЕНИХ ЗАДАТАКА СА ПРИЈЕМНИХ ИСПИТА НА ФАКУЛТЕТУ ЗАШТИТЕ НА РАДУ У НИШУ

ЗБИРКА РЕШЕНИХ ЗАДАТАКА СА ПРИЈЕМНИХ ИСПИТА НА ФАКУЛТЕТУ ЗАШТИТЕ НА РАДУ У НИШУ ЗБИРКА РЕШЕНИХ ЗАДАТАКА СА ПРИЈЕМНИХ ИСПИТА НА ФАКУЛТЕТУ ЗАШТИТЕ НА РАДУ У НИШУ Ниш, 016. ЗБИРКА РЕШЕНИХ ЗАДАТАКА СА ПРИЈЕМНИХ ИСПИТА НА ФАКУЛТЕТУ ЗАШТИТЕ НА РАДУ У НИШУ Издавач Факултет заштите на раду

Διαβάστε περισσότερα

МИЋО М. МИТРОВИЋ Практикум ФИЗИКА 7 збирка задатака и експерименталних вежби из физике за седми разред основне школе САЗНАЊЕ Београд, 2013.

МИЋО М. МИТРОВИЋ Практикум ФИЗИКА 7 збирка задатака и експерименталних вежби из физике за седми разред основне школе САЗНАЊЕ Београд, 2013. МИЋО М МИТРОВИЋ Практикум ФИЗИКА 7 збирка задатака и експерименталних вежби из физике за седми разред основне школе САЗНАЊЕ Београд, 1 ПРАКТИКУМ ФИЗИКА 7 Збирка задатака и експерименталних вежби из физике

Διαβάστε περισσότερα

Вежба 17 Kарактеристикa транзистора

Вежба 17 Kарактеристикa транзистора Вежба 17 Kарактеристикa транзистора Увод Проналазак транзистора означава почетак нове ере у електроници. Проналазачи транзистора Бардин (Bardeen), Братеин (Brattain) и Шокли (Shockley) су за своје откриће

Διαβάστε περισσότερα

ФИЗИКА. Динамика. Силе су вектори. Динамика

ФИЗИКА. Динамика. Силе су вектори. Динамика ФИЗИКА Динамика Сила Њутнови закони кретања Тежина, трење и друге силе Основне силе у природи Статика 1 Динамика При описивању кретања се користе још две величине, маса и сила. Даје везу између кретања

Διαβάστε περισσότερα

4.4. Паралелне праве, сечица. Углови које оне одређују. Углови са паралелним крацима

4.4. Паралелне праве, сечица. Углови које оне одређују. Углови са паралелним крацима 50. Нацртај било које унакрсне углове. Преношењем утврди однос унакрсних углова. Какво тврђење из тога следи? 51. Нацртај угао чија је мера 60, а затим нацртај њему унакрсни угао. Колика је мера тог угла?

Διαβάστε περισσότερα

УПУТСТВО ЗА ПРИПРЕМУ ЛАБОРАТОРИЈСКИХ ВЕЖБИ ИЗ ФИЗИКЕ За студенте који раде вежбe ПЕТКОМ од до у сали 22

УПУТСТВО ЗА ПРИПРЕМУ ЛАБОРАТОРИЈСКИХ ВЕЖБИ ИЗ ФИЗИКЕ За студенте који раде вежбe ПЕТКОМ од до у сали 22 УПУТСТВО ЗА ПРИПРЕМУ ЛАБОРАТОРИЈСКИХ ВЕЖБИ ИЗ ФИЗИКЕ За студенте који раде вежбe ПЕТКОМ од 14 00 до 20 00 у сали 22 Лабораторијске вежбе представљају предиспитну обавезу за курс Лабораторијске вежбе из

Διαβάστε περισσότερα

УПУТСТВО ЗА ПРИПРЕМУ ЛАБОРАТОРИЈСКИХ ВЕЖБИ ИЗ ФИЗИКЕ За студенте који раде вежбe УТОРКОМ од до у сали 22

УПУТСТВО ЗА ПРИПРЕМУ ЛАБОРАТОРИЈСКИХ ВЕЖБИ ИЗ ФИЗИКЕ За студенте који раде вежбe УТОРКОМ од до у сали 22 УПУТСТВО ЗА ПРИПРЕМУ ЛАБОРАТОРИЈСКИХ ВЕЖБИ ИЗ ФИЗИКЕ За студенте који раде вежбe УТОРКОМ од 14 00 до 20 00 у сали 22 Лабораторијске вежбе представљају предиспитну обавезу за курс Лабораторијске вежбе из

Διαβάστε περισσότερα

ТЕСТ МАТЕМАТИКА УПУТСТВО ЗА ПРЕГЛЕДАЊЕ

ТЕСТ МАТЕМАТИКА УПУТСТВО ЗА ПРЕГЛЕДАЊЕ Република Србија МИНИСТАРСТВО ПРОСВЕТЕ, НАУКЕ И ТЕХНОЛОШКОГ РАЗВОЈА ЗАВОД ЗА ВРЕДНОВАЊЕ КВАЛИТЕТА ОБРАЗОВАЊА И ВАСПИТАЊА ТЕСТ МАТЕМАТИКА ПРИЈЕМНИ ИСПИТ ЗА УЧЕНИКЕ СА ПОСЕБНИМ СПОСОБНОСТИМА ЗА ИНФОРМАТИКУ

Διαβάστε περισσότερα

ОСНОВА ЕЛЕКТРОТЕНИКЕ

ОСНОВА ЕЛЕКТРОТЕНИКЕ МИНИСТАРСТВО ПРОСВЕТЕ РЕПУБЛИКЕ СРБИЈЕ ЗАЈЕДНИЦА ЕЛЕКТРОТЕХНИЧКИХ ШКОЛА РЕПУБЛИКЕ СРБИЈЕ ЧЕТРНАЕСТО РЕГИОНАЛНО ТАКМИЧЕЊЕ ПИТАЊА И ЗАДАЦИ ИЗ ОСНОВА ЕЛЕКТРОТЕНИКЕ ЗА УЧЕНИКЕ ДРУГОГ РАЗРЕДА број задатка 1

Διαβάστε περισσότερα

УНИВЕРЗИТЕТ У НОВОМ САДУ ПРИРОДНО-МАТЕМАТИЧКИ ФАКУЛТЕТ ДЕПАРТМАН ЗА МАТЕМАТИКУ И ИНФОРМАТИКУ. Томсонов ефекат. семинарски рад. Нови Сад, 2010.

УНИВЕРЗИТЕТ У НОВОМ САДУ ПРИРОДНО-МАТЕМАТИЧКИ ФАКУЛТЕТ ДЕПАРТМАН ЗА МАТЕМАТИКУ И ИНФОРМАТИКУ. Томсонов ефекат. семинарски рад. Нови Сад, 2010. УНИВЕРЗИТЕТ У НОВОМ САДУ ПРИРОДНО-МАТЕМАТИЧКИ ФАКУЛТЕТ ДЕПАРТМАН ЗА МАТЕМАТИКУ И ИНФОРМАТИКУ Томсонов ефекат семинарски рад професор: Светлана Р. Лукић студент: Драгиња Прокић87/06 Нови Сад, 00. Термоелектричне

Διαβάστε περισσότερα

I Тачка 1. Растојање две тачке: 2. Средина дужи y ( ) ( ) 2. II Права 1. Једначина прамена правих 2. Једначина праве кроз две тачке ( )

I Тачка 1. Растојање две тачке: 2. Средина дужи y ( ) ( ) 2. II Права 1. Једначина прамена правих 2. Једначина праве кроз две тачке ( ) Шт треба знати пре почетка решавања задатака? АНАЛИТИЧКА ГЕОМЕТРИЈА У РАВНИ I Тачка. Растојање две тачке:. Средина дужи + ( ) ( ) + S + S и. Деоба дужи у односу λ: 4. Површина троугла + λ + λ C + λ и P

Διαβάστε περισσότερα