ДЕВЕТИ МЕЂУНАРОДНИ ГЕРОНТОЛОШКИ КОНГРЕС THE NINTH INTERNATIONAL CONGRESS OF GERONTOLOGY Врњачка Бања, маја године ЗБОРНИК РАДОВА.

Transcript

1

2 ДЕВЕТИ МЕЂУНАРОДНИ ГЕРОНТОЛОШКИ КОНГРЕС THE NINTH INTERNATIONAL CONGRESS OF GERONTOLOGY Врњачка Бања, маја године ЗБОРНИК РАДОВА Издавач ГЕРОНТОЛОШКО ДРУШТВО СРБИЈЕ Дечанска 14, Београд, Србија 011/ GERONTOLOGICAL SOCIETY OF SERBIA Decanska 14, Belgrade, Serbia / За издавача Др Милош Немањић Главни и одговорни уредник Др Милош Немањић Редакциони одбор проф. др Драгослав Милошевић др Милош Немањић др Драгана Динић Техничка и компјутерска припрема Дејан Немањић Мирјана Мајсторовић Електронско издање 250 примерака Београд, децембар 2014.

3 ГЕРОНТОЛОШКО ДРУШТВО СРБИЈЕ GERONTOLOGICAL SOCIETY OF SERBIA ДЕВЕТИ МЕЂУНАРОДНИ ГЕРОНТОЛОШКИ КОНГРЕС THE NINTH INTERNATIONAL CONGRESS OF GERONTOLOGY КУЛТУРА СТАРЕЊА И СТАРОСТИ ИЗМЕЂУ ТРАДИЦИОНАЛНОГ И САВРЕМЕНОГ МОДЕЛА CULTURE OF AGING AND OLD AGE BETWEEN TRADITIONAL AND CONTEMPORARY MODEL ЗБОРНИК РАДОВА Врњачка Бања, маја године

4 САДРЖАЈ ГЕРОНТОЛОГИЈА ВОЈНИ ПЕНЗИОНЕРИ У СРБИЈИ КАО ОСОБЕНА ПОПУЛАЦИЈА ОД ТРАДИЦИОНАЛНОГ КА САВРЕМЕНОМ МОДЕЛУ СТАРЕЊА И СТАРОСТИ RETIRED MILITARY PERSONNEL AS SPECIFIC POPULATION IN SERBIA - FROM TRADITIONAL TO MODERN MODEL OF AGEING Мр Мирољуб Милошевић... 9 СОЦИОДЕМОГРАФСКА ПЕРСПЕКТИВА СТАРЕЊА СТАНОВНИШТВА СРБИЈЕ THE SOCIO-DEMOGRAPHIC PERSPECTIVE OF AGING POPULATION OF SERBIA Доц. др Сузана Марковић Крстић КУЛТУРОЛОШКЕ ОСНОВЕ СОЦИЈАЛНОГ РАДА СА СТАРИЈИМА CULTURAL BASES OF SOCIAL WORK WITH THE AGED Др Милорад Миловановић ИЗРАДА ПРОЈЕКТНИХ ПРЕДЛОГА У ОБЛАСТИ СОЦИЈАЛНЕ ЗАШТИТЕ DESIGNING PROJECT PROPOSALS IN THE AREA OF SOCIAL PROTECTION Др Ненад Иванишевић ОКВИР КВАЛИТЕТА ЛИДЕРСТВА У СОЦИЈАЛНОЈ ЗАШТИТИ ЗА ОДРАСЛЕ LEADERSHIP QUALITIES FRAMEWORK IN SOCIAL CARE FOR THE ELDERLY Др Ненад Иванишевић СТАРИ ДОСТУПНОСТ ПРАВА И УСЛУГА ИЗ ОБЛАСТИ СОЦИЈАЛНЕ ЗАШТИТЕ НА ПОДРУЧЈУ ГРАДА КРУШЕВЦА OLD AVAILABILITY OF RIGHTS AND SERVICES IN AREA OF SOCIAL PROTECTION IN CITY KRUŠEVAC Ружица Џугурдић, Снежана Живковић ОСОБЕ СА ИНВАЛИДИТЕТОМ УНУТАР СИСТЕМА СОЦИЈАЛНЕ ЗАШТИТЕ - КАРАКТЕРИСТИКЕ КОРИСНИКА И ЕФЕКТИ ДОДАТКА ЗА ПОМОЋ И НЕГУ ДРУГОГ ЛИЦА PEOPLE WITH DISABILITIES WITHIN SYSTEM OF SOCIAL PROTECTION CHARACTERISTICS OF USERS AND EFFECTS OF THE ALLOWANCE FOR ANOTHER PERSON S ASSISTANCE AND CARE Мирјана Соколовић, Тамара Ђорђевић ОРГАНИЗОВАЊЕ СЛОБОДНОГ ВРЕМЕНА У УСТАНОВАМА СОЦИЈАЛНЕ ЗАШТИТЕ НЕКАД И САД ORGANIZING FREE TIME ACTIVITIES IN SOCIAL WELFARE INSTITUTIONS THEN AND NOW Вера Пешић... 96

5 ВОЈНИ ПЕНЗИОНЕРИ КАО ЖРТВЕ ТРАНЗИЦИЈЕ MILITARY RETIREES AS VICTIMS OF TRANSITION Доц. др Милан Драгановић, Мр Милан Живојиновић, доц.др Митар Лутовац УЛОГА И ИЗАЗОВИ ЕКОНОМИЈЕ ЈАВНОГ СЕКТОРА У ПОДРШЦИ СТАРИМ ОСОБАМА THE ROLE AND CHALLENGES OF THE PUBLIC SECTOR ECONOMICS IN PROVIDING SUPPORT TO OLDER PEOPLE Владе Сатарић СЕНИОР ЦЕНТАР КАО САВРЕМЕНИ МОДЕЛ ГЕРОНТОЛОШКИХ УСЛУГА У ЗАЈЕДНИЦИ SENIOR CENTER AS A CONTEMPORARY MODEL OF GERONTOLOGICAL SERVICES IN THE COMMUNITY Вера Витезови Вања Дебељевић, Ивана Радујко, Мариа Марков ЉУБАВ И СЕКС У ТРЕЋЕМ ДОБУ МИТ ИЛИ СТВАРНОСТ? LOVE AND SEX IN THE THIRD AGE - MYTH OR REALITY? Невенка Никић Симатковић, Драгана Стикић, Јелена Стефановић, Сања Ђорђевић ЕКОНОМСКА СТРУКТУРА СТАРИХ У РЕПУБЛИЦИ СРБИЈИ ECONOMIC STRUCTURE OF THE ELDERLY IN SERBIA Наталија Мирић СТАРИ У ФУНКЦИОНАЛНОМ СИСТЕМУ ДРУШТВА ELDERS IN THE FUNCTIONAL SYSTEM OF SOCIETY Др Драгослав Кочовић СОЦИЈАЛНО ЕКОНОМСКИ ПОЛОЖАЈ СТАРИХ ЉУДИ У НИШАВСКОМ ОКРУГУ SOCIAL ECONOMIC POSITION OLD PEOPLE NIS DISTRICT Мр Војкан Станојевић, Ивана Милетић, Звездана М. Младеновић ЗНАЧАЈ ПРИМЕНЕ ЉУДСКИХ ПРАВА И УТИЦАЈ НА КВАЛИТЕТ ЖИВОТА КОРИСНИКА НА РЕЗИДЕНЦИЈАЛНОМ СМЕШТАЈУ ( НА ПРИМЕРУУСТАНОВЕ ЗА СМЕШТАЈ И НЕГУ СТАРИХ ЛИЦА И ЛИЦА СА ПОСЕБНИМ ПОТРЕБАМА НАЦИОНАЛНИ ДОМ ) THE IMPORTANCE OF THE APPLICATION OF HUMAN RIGHTS AND THEIR IMPACT ON THE QUALITY OF LIFE IN RESIDENTIAL ACCOMMODATION (IN THE EXAMPLE OF INSTITUTION FOR ACCOMMODATION AND CARE OF THE ELDERLY AND PERSONS WITH SPECIAL NEEDS "NACIONALNI DOM") Жаклина Дупор, Марина Нађ, Даниела Дуловић, Зорица Стаменић ВАНИНСТИТУЦИОНАЛНА ЗАШТИТА И ЊЕН ЗНАЧАЈ ЗА КВАЛИТЕТ ЖИВОТА СТАРИХ ОСОБА NON-INSTITUTIONAL CARE AND ITS IMPORTANCE TO THE QUALITY OF LIFE OF THE ELDERLY Невенка Никић Симатковић

6 ОБРАЗОВАЊЕ И СТАРЕЊЕ У ГЛОБАЛНОМ И ТЕХНОЛОШКИ СЛОЖЕНОМ ОКРУЖЕЊУ EDUCATION AND AGING IN A GLOBAL AND TECHNOLOGICALLY COMPLEX ENVIRONMENT Проф. др Снежана Медић, Доц. др Зорица Милошевић ОТВОРЕНИ ОБЛИЦИ СОЦИЈАЛНЕ ЗАШТИТЕ СТАРОГ СТАНОВНИШТВА У СЕОСКОЈ СРЕДИНИ Иванка Раду Халабрин УТИЦАЈ ЖИВОТА У ТРАДИЦИОНАЛНОЈ ПОРОДИЦИ НА ПСИХИЧКО СТАЊЕ СТАРИХ ЛИЦА THE EFFECT OF LIVING IN TRADITIONAL FAMILY TO MENTAL STATE OF ELDERLY Далиборка Комленић, др Ненад Иванишевић ПОВЕЋАНА УПОТРЕБА ИНТЕРНЕТА И СОЦИЈАЛНА ИЗОЛАЦИЈА INCREASED INTERNET USE AND SOCIAL ISOLATION Дарко Хинић, Горан Михајловић, Славица Ђукић-Дејановић, Мирјана Јовановић SOCIAL AND DEMOGRAPHIC ASPECTS OF LONELINESS IN ELDERLY PEOPLE FROM UNDERDEVELOPED AREAS Rosina Popova, Maria V. Shishmanova ГРУПНИ СОЦИЈАЛНИ РАД СА БЕСКУЋНИЦИМА У ГЕРОНТОЛОШКОМ ЦЕНТРУ НОВИ САД GROUP SOCAIL WORK WITH HOMLESS IN GERONTOLOGY CENTRE "NOVI SAD" Милош Костић ПАРТИЦИПАЦИЈА КОРИСНИКА У СВАКОДНЕВНОМ ЖИВОТУ У УСТАНОВИ ЗА СМЕШТАЈ ОДРАСЛИХ И СТАРИЈИХ USER PARTICIPATION IN DAY LIFE IN RESIDENTIAL CARE FOR ADULTS AND OLDER PEOPLE Анђелија Ђоловић, Маја Думнић ПЕНЗИОНЕРСКА УДРУЖЕЊА - ПРИКАЗ АКТИВНОСТИ КРОЗ КУЛТУРНУ ПАНОРАМУ И ОЧУВАЊЕ ТРАДИЦИЈЕ PENSIONER S ASSOCIATIONS - REVIEW OF ACTIVITIES THROUGH CULTURAL PANORAMA AND PRESERVING TRADITION Владанка Мискин СУМОРНА СТВАРНОСТ И НИЗАК КВАЛИТЕТ ЖИВОТА СТАРИХ ЉУДИ - НА ПРИМЕРУ ОПШТИНЕ ЛЕПОСАВИЋ - GRIM REALITY AND LOW QUALITY OF LIFE OF OLD PEOPLE -DONE ON EXAMPLE OF TOWN OF LEPOSAVIC- Др Снежана М. Миливојевић

7 КУЛТУРА СТАРЕЊА У СТУДИЈИ БОНТОН СТАРЕЊА ИЛИ ДЕМАНТИ О СТАРЕЊУ CULTURE OF AGING IN THE STUDY "BONTON OF AGING OR DENIAL OF AGING " Мр Радмила Пеција Урошевић НАДА У КУЛТУРУ ХУМАНИЗМА У ДОБА СТАРОСТИ ЕТИЧКЕ ВРЕДНОСТИ ЖИВОТА И ЗА ПОЈЕДИНЦА И ЗА ЈЕДАН НАРОД Mилица Милић ГЕРИЈАТРИЈА ВОЂЕЊЕ ЕВИДЕНЦИЈЕ УСЛУГА ЗДРАВСТВЕНЕ НЕГЕ У УСТАНОВАМА СОЦИЈАЛНЕ ЗАШТИТЕ RECORD KEEPING IN HEALTH CARE SERVICE PROVIDED IN INSTITUTIONS OF SOCIAL PROTECTION Мирјана Јоличић ЧАСОВНИ МОНИТОРИНГ КРВНОГ ПРИТИСКА КАО МЕТОДА ИЗБОРА ЗА ДИЈАГНОСТИКУ И РЕГУЛИСАЊЕ ХИПЕРТЕНЗИЈЕ КОД СТАРИХ 24H MONITORING OF BLOOD PREASURE AS METHOD OF CHOICE FOR DIAGNOSTIC AND REGULATION OF HYPERTENSION TO OLDERLY PEOPLE Др Јагода Ожеговић, Др Марина Пешић Прокић, Др Звездана Пашић, Др Далибор Паспаљ, Др Радица Пешић Бештић ПОРОДИЦЕ НЕГОВАТЕЉИ ПОРОДИЦЕ ОСОБА КОЈЕ ЖИВЕ СА МУЛТИПЛА СКЛЕРОЗОМ FAMILY CARERS - FAMILIES OF PEOPLE LIVING WITH MULTIPLE SCLEROSIS Вања Талески НАСИЉЕ НАД СТАРИМА У ПОРОДИЧНОМ ОКРУЖЕЊУ ABUSE OF THE ELDERLY IN FAMILY ENCIRCLEMENT mr sci. деф. Елизабета Марчета ОРАЛНО ЗДРАВЉЕ СТАРИХ ЉУДИ - ИЗАЗОВ САВРЕМЕНЕ СТОМАТОЛОГИЈЕ ORAL HEALTH OF THE ELDERLY - CHALLENGE OF THE MODERN DENTISTRY Проф. др Ивица Станчић, асс. др Александра Поповац МОГУЋНОСТИ И ИЗАЗОВИ ПАЛИЈАТИВНОГ ЗБРИЊАВАЊА У ГЕРОНТОЛОШКОМ ЦЕНТРУ БЕОГРАД - ПРИКАЗИ СЛУЧАЈА POSSIBILITIES AND CHALLENGES OF PALLIATIVE CARE IN THE BELGRADE GERONTOLOGY CENTRE - CASE STUDY REVIEW- Сања Драгаш-Латас МАЛИГНИ ПОРЕМЕЋАЈ СРЧАНОГ РИТМА КОД СТАРИЈИХ ОСОБА MALIGNANT ARRHYTHMIA IN THE ELDERLY Миливој Срећковић

8 САВРЕМЕНИ ПРИСТУПИ ИНОВАЦИЈИ ПРОГРАМА ПРОМОЦИЈЕ ЗДРАВЉА СТАРИХ ЉУДИ MODERN APPROACHES IN THE INNOVATION OF THE HEALTHCARE PROMOTION PROGRAM FOR THE ELDERLY Љиљана Пешић, Зоран Милошевић СТРАТЕШКО ОПРЕДЕЉЕЊЕ У ЗАШТИТИ СТАРИХ - КУЋНО ЛЕЧЕЊЕ И НЕГА-ИСКУСТВА ГРАДСКОГ ЗАВОДА ЗА ГЕРОНТОЛОГИЈУ И ПАЛИЈАТИВНО ЗБРИЊАВАЊЕ, БЕОГРАД THE STRATEGIC CONCEPT OF PROTECTION OF THE ELDERLY Др Звездана Пашић, Др Марина Пешић Прокић, Др Далибор Паспаљ ИСКУСТВА У ИНСТИТУЦИОНАЛНОМ ЗБРИЊАВАЊУ ОСОБА ОБОЛЕЛИХ ОД АЛЦХАЈМЕРОВЕ БОЛЕСТИ И ДРУГИХ ОБЛИКА ДЕМЕНЦИЈЕ EXPERIENCES IN INSTITUTIONAL CARE OF PEOPLE SUFFERING FROM ALZHEIMER S DISEASE AND OTHER FORMS OF DEMENTIA - GERONTOLOGY CENTER OF NOVI SAD Анђа Берановић, Исидора Петковић ЗНАЧАЈ РАНЕ РЕХАБИЛИТАЦИЈЕ КОД ПРЕЛОМА КУКА ЛЕЧЕНИХ КОНЗЕРВАТИВНИМ ПУТЕМ THE IMPORTANCE OF EARLY REHABILITATION IN HIP FRACTURE TREATED BY CONSERVATIVE THERAPY Маријана Вуксановић,Марина Ристић-Живковић, Ивана Бујагић,Зоран Максимовић,Владан Чокић САВРЕМЕНИ КОНЦЕПТ КВАЛИТЕТА ЖИВОТА СТАРИХ ОСОБА THE MODERN CONCEPT OF QUALITY OF LIFE OF ELDERLY Костић Јована, Кулић Миљан, Кулић Страхиња, Јанић Лазар, Станковић Срђан, Кулић Љиљана, Лазаревић Анђелка, Анђелски Христо КВАЛИТЕТ ЖИВОТА СТАРИХ ПОСЛЕ АКУТНОГ ИНФАРКТА МИОКАРДА QUALITY OF LIFE IN OLD PATIENTS AFTER ACUTE MYOCARDIAL INFARCTION Ранчић Наташа, Лазаревић Констанца, Илић Мирко, Коцић Биљана,м Николић Маја, Величковић Зоран

9 ГЕРОНТОЛОГИЈА

10 ВОЈНИ ПЕНЗИОНЕРИ У СРБИЈИ КАО ОСОБЕНА ПОПУЛАЦИЈА ОД ТРАДИЦИОНАЛНОГ КА САВРЕМЕНОМ МОДЕЛУ СТАРЕЊА И СТАРОСТИ Мр Мирољуб Милошевић 1 РЕЗИМЕ Војни пензионери у Србији, као специфична друштвена група, на чије обликовање је пресудно утицала природа посла и посебни односи у војној организцији у којој су они провели радни век, изузетно тешко је доживела турбулентне друштвене промене које су задесиле земљу крајем 20. и почетком 21. века. Те промене оставиле су неизбрисив траг и на њихово разумевање и однос према проблемима старости и старења. Насилно разбијање југословенске државне заједнице кроз сецесију бивших република, грађански рат на делу простора бивше државе, санкције међународне заједнице, НАТО агресија године и др. само су неки од чинилаца који су директно утицали на однос ове категорије према проблемима старења. Процес транзиције у Србији, који се паралелно одвијао у свим областима живота (економском, политичком, одбрамбеном, правном, културном и др.) посебно је погодио ову популацију, како на групном, тако и на личном и породичном плану, што је узроковало извесна лутања и несналажења и у односу према старости и старењу. Уз сажет опис проблема о коме је реч, аутор би покушао да бар у основним цртама назначи и правце и поступке којима би се војни пензионери усмерили ка разумевању, прихватању и примени савременог културног модела старења. Претпоставка за то је израда пројекта и истраживање. Кључне речи: војни пензионери, војна организација, грађански рат, транзиција, старење УВОД БИТНА СВОЈСТВА ВОЈНЕ ОРГАНИЗАЦИЈЕ КОЈА ОДРЕЂУЈУ СОЦИОЛОШКО-ПСИ- ХОЛОШКИ ПРОФИЛ ВОЈНИХ ПЕНЗИОНЕРА СРБИЈЕ Посебност популације војних пензионера Србије проистиче из саме природе војне професије. Биће војске, као једне од најзначајнијих полуга државе, путем које се обезбеђује монопол државе и њене извршне власти на располагање оружаном силом ради заштите од спољних извора угрожавања и обезбеђења унутрашње стабилности, чини војна делатност. Војну делатност уопште, која представља припремање и саму примену војне силе, пре свега кроз оружану борбу, карактеришу бројне специфичности, међу којима су најзначајније: (1) Сложеност и динамичност организације. (2) Командни однос, као основни унутрашњи однос, који представља кичму вертикалне структуре, условљен природом оружане борбе - отуда је командовање једини начин доношења одлука којим је могуће руководити јединицама у динамици оружане борбе, а командни однос значи и законом утврђену овлашћеност за доношење одлука чије су последице и погибија људи, као и уништавање материјалних добара. (3) Право супремације номиналног носиоца права врховног команданта, у чијој надлежности се концентрише искључиво право одлучивања то је институт и извор права командног одлучивања, од врха до дна. (4) Потпуна одговорност (дисциплинска, кривична, материјална) и безусловна послушност потчињеног према претпостављеном, познатија као војничка одговорност и, у вези с тим, институционализована војна дисциплина. 1 Пуковник у пензији, магистар војне социологије, војни аналитичар и публициста 9

11 (5) Друштвена затвореност војске заснована на повезаности војске и друштвене елите, што подразумева елитистички статус официра, посебан систем војног школства и друго. (6) Утицај неформалних група. (7) Квалитативни скокови ратне технике, као фактор који утиче на примену војне силе. (8) Војна тајна, као најригорознији облик државне тајне. (9) Наглашен значај државних и војних симбола, војни церемонијали, неговање традиција итд. Оружана борба, као начин којим армија врши своју основну друштвену улогу (и путем које се испољава као институција најјаче физичке принуде), у којој се одвија функционалнодинамички спој људи и сложене ратне технике у условима дејства бројних чинилаца деструкције (непријатељска дејства), који се најчешће не могу довољно прецизно предвидети, а којима се мора парирати на лицу места, некад истог тренутка, без постојања напред наведених претпоставки, једноставно не би била могућа. Да би војска могла да успешно изврши своју друштвену улогу (мисију и задатке), односно да би сваки елеменат у систему одбране ефикасно функционисао у сваком тренутку, у војсци се кроз систем школовања старешинског кадра и војну обуку појединаца, посада, јединица и команди, обезбеђује да се у највећој могућој мери разреше напетости у војној организацији између слобода и права појединца и његових психолошко-физичких својстава с једне, и војне организације као посебне државне институције за примену силе, с друге стране ( социјализација појединца и хуманизација групе ), чији је задатак да обезбеди да систем непрекидно, стабилно и ефикасно функционише. У том процесу успоставља се и особен однос између државе и сваког појединца из редова војске, који се огледа и у давању појединачне изјаве (заклетва, свечана обавеза) о спремности да савесно и одговорно извршава наређења претпостављених, да се у борби за слободу и част отаџбине не жали ни властити живот итд. У савременој државности Србије њена војска у сваком историјском периоду напајала се духом слободарства српског народа, исказаним у вишевековној борби за ослобођење од разних освајача. Због тога је храброст и херојство јединица и појединаца исказано у борби са многоструко јачим непријатељем представљало патриотски чин самосвесног жртвовања за одбрану слободе и очувања отаџбине, као израз родољубиве свести и осећај патриотске дужности, од устанака и српско-турских ратова у 19. веку, преко одбране Србије у Првом светском рату, кроз антифашистичку борбу за ослобођење Југославије у Другом светском рату, све до насилне оружане сецесије Словеније и Хрватске, грађанског рата у бившој Републици БиХ и агресије НАТО на СР Југославију године. Након иступања Црне Горе из Државне заједнице Србија и Црна Гора (након референдума године), Република Србија из темеља је реформисала систем одбране тако што је усвојила стратешко-доктринарна документа, нормативно-правни оквир, програм развоја система одбране, професионализовала војску, ревитализовала војну индустрију, одредила оквир међународне војне сарадње и друго. Дефинисани су изазови, ризици и претње Републици Србији, као и мисије и задаци војске (одбрана од оружаног угрожавања споља, очување мира у региону и свету, подршка цивилним властима у супротстављању претњама безбедности), чиме су, како се тврди, створене претпоставке за нову менталну матрицу војске и система одбране. У том процесу неосновано су укинута или умањена нека стечена права војних пензионера, што су они доживели као својеврсну деградацију, дискриминацију, покушај потискивања на маргине друштва и кидање природних веза са Војском Србије. Из овог кратког приказа могу се сагледати социолошко-психолошки, организациони и други чиниоци који су пресудно утицали и на социјално-психолошки и професионални профил садашњих војних пензионера. НЕКЕ СПЕЦИФИЧНОСТИ ПОПУЛАЦИЈЕ ВОЈНИХ ПЕНЗИОНЕРА ДАНАС Независно од тога што је и ова категорија пензионера по својој унутрашњој структури хетерогена по многим параметрима, по чему се не разликује битно од укупне популације пензионера у Србији, њу, ипак, карактеришу нека специфична својства, која одређујуће утичу и на превлађујући модел старења и старости (између традиционалног и савременог). Садашња популација војних пензионера броји око корисника, што у односу на укупан број пензионера у Србији (1,7 милиона) чини око 2,5%. Од овог броја 65% су лични а 35% породични пензионери. Са пуним пензијским стажом од 40 и више година је 51% 10

12 корисника, са 35 до 40 година 29%, а са стажом испод 30 година је 20% војних пензионера. Војни пензионери у највећем броју живе у седиштима градова и општина у Републици, од чега у градским општинама Београда живи нешто више од половине. Према најновијим подацима Удружења војних пензионера (2014), популацију корисника војних пензија чини око 60% лица са високом стручном спремом, око 7% са вишом и око 33% са средњом стручном спремом. Близу корисника војних пензија је са академским степеном магистра, а њих 534 су доктори војних и других наука, што представља неисцрпни резервоар знања и искуства. Многи од њих су предавачи на факултетима и другим образовним институцијама, ангажовани су на реализацији научних пројеката и слично. У истраживању социјалних и здравствених карактеристика војних пензионера спроведеног у организацији Удружења војних пензионера Србије (2006) утврђено је, поред осталог, да је...садашња генерација корисника војних пензија служила држави у време када се вршење војне службе карактерисало честим вежбама бојеве готовости... активно војно лице није могло да бира ни град ни јединицу у којој ће службовати, нити да утиче на број премештаја по потреби службе... да (то) није могло да не остави негативне последице на њихово здравље и здравље њихове породице, као и на школовање деце... итд. Илустративни су подаци из истраживања да је око 80% испитаника по потреби службе имало од 1-7 премештаја (од 4-7 чак око 39%), док је пензију без премештаја дочекало само око 7,5% испитаника, или да је око 72% испитаника изјвило да је код њих утврђено да болују од две и више болести. (Истраживање је објављено у часопису Геронтологија, I/2006) Овоме треба додати и неке моменте који нису обухваћени истраживањем, као, на пример, да је прописима унутрашње службе било забрањено удаљавање из гарнизона без одобрења претпостављеног, да је био ограничен број путовања у иностранство и време боравка ван земље, забрана додатног рада ван војске ради стицања зараде, вишедневни боравци на терену у различитим временским условима, затим дежурства у трајању од 24 сата без накнаде, губитак посла супруга војних лица због премештаја по потреби службе, проблеми деце на школовању при промени језичког подручја, оштећења предмета домаћинства при селидби итд. Остало је забележено да је велики број војних пензионера био у саставима војних јединица ангажованих у борбеним дејствима на територији Хрватске и БиХ, као и да су војни пензионери током 78 дана НАТО агресије године, заједно са осталим субјектима одбране, ношени слободарством, патриотизмом и високим моралом, заузели своје место у строју бранилаца отаџбине, супротстављајући се највећој војној машинерији на свету, укључујући ту и један мањи број војних пензионера, учесника Другог светског рата. Неки угледни медицински стручњаци указују да се све чешће јављају пацијенти са тзв. Вијетнамским синдромом, то јест пострауматским стресним поремећајем који је погодио, према различитим процемана, од 15 40% борачког састава у ратним дејствима године. Појединац код кога се на време не препознају симптоми овог поремећаја и не подвргне се медицинском третману, може постати опасан и по себе и по околину. У круговима војних пензионера овај синдром није запажен као посебна појава, што не значи да неки догађаји са трагичним последицама не сигнализирају његово постојање. Некадашњи припадници војске (ЈНА, Војске СРЈ, Војске Србије) васпитавани и свесно опредељени да се безгранично жртвују за очување државног суверенитета и територијалног интегритета земље, почетком године, неким мерама државе Србије и њених органа, доведени су у тежак положај. Осим што су тиме неки војни пензионери са најмањим примањима доведени скоро на руб преживљавања, свима су повређена елементарна статусна и друга права, њихово људско достојанство и прекршене елементарне законске, моралне и обичајне норме, што је у круговима војних пензионера схваћено и као намера да се они потисну на саме маргине друштва, уз потпуну елиминацију из система одбране и веза са Војском Србије. Ступањем на снагу Закона о Војсци Србије ( ) престао је да важи до тада у примени Закон о Војсци Југославије, чиме је срушен постојећи аутономни систем пензијског и инвалидског осигурања војних осигураника, како је, иначе, то решено и у више од 100 најразвијенијих земаља света. Таквом реформом система социјалног осигурања војних осигураника измењене су, или прилагођене и одредбе Закона о министарствима, Закона о изменама и допунама Закона о пензијском и инвалидском осигурању и других, а због недовољне међусобне усклађености тих прописа корисници војних пензија доспели су у својеврсни правни вакуум. 11

13 У два наврата и године, војним пензионерима није признато право на законом утврђено усклађивање пензија, због чега су они били принуђени да то право остварују путем суда. Код ванредног усклађивања пензија за 11.06% од јануара године, надлежни органи, и поред усвојених уставних жалби корисника војних пензија пред Уставним судом Србије и бројних правноснажних пресуда парничних судова и Управног суда о накнади штете због мање исплаћених пензија, и даље одбијају да ускладе пензије само војним пензионерима. Трансформацијом и реорганизацијом Војске Србије здравствено осигурање корисника војних пензија остало је у надлежности војног здравства. Укинуте су бројне гарнизонске амбуланте, без потребне синхронизације са установама цивилне здравствене службе, што је изазвало низ проблема у остваривању примарне здравствене заштите војних осигураника. Створен је несклад у обиму и начину остваривања права из здравственог осигурања између војних и цивилних осигураника. Војним осигураницима је укинуто право на накнаду трошкова исхране кад због остваривања здравствене заштите путују ван места сталног боравка итд. И у области решавања стамбеног питања близу корисника војних пензија чека решење, од којих је око без икаквог стана (многи од њих још увек су привремено смештени у касарнама и другим војним објектима), а живи у становима мањим од припадајућих. Око 72% војних пензионера чланови су Удружења војних пензионера Србије (основаног године) које се, према својим програмским и статутарним документима, ангажује на: заштити статутарних права и интереса у области пензијског, инвалидског и здравственог осигурања; стамбеног обезбеђења; на побољшању личног и друштвеног стандарда и социјалне заштите; очувању угледа војних пензионера у друштву; развијању патриотских осећања; очувању традиција; јачању угледа Војске Србије итд. Удружење издаје гласило Војни ветеран који излази месечно. О ПОТРЕБИ И ПРОБЛЕМИМА ИСТРАЖИВАЊА ПРЕВЛАЂУЈУЋЕГ КУЛТУРНОГ МОДЕЛА СТАРЕЊА И СТАРОСТИ ВОЈНИХ ПЕНЗИОНЕРА Већ сама помисао на евентуално потпуније истраживање културног модела старења и старости популације војних пензионера Србије отвара велики број питања и проблема које би требало претходно решити. Иако, гледано у целини, ова популација чини око 2,5% укупне популације у Србији, специфична средина у којој су они провели радни век, као и само за њих карактеристични укупни услови живота, како њих тако и њихових породица, упућују на закључак да би такво истраживање било оправдано и вишеструко корисно. При томе не би требало губити из вида да ову популацију карактерише и наглашенији групни идентитет, да представља значајан потенцијал општих, стручних и војних знања и искустава из различитих области, да постоји мотивисаност за волонтерски рад и друго, што би путем резултата истраживања могло бити и прецизније утврђено и затим представљено унутрашњој јавности, као и широј друштвеној заједници. Војне пензионере, гледано у целини, одликује изграђена навика непрекидног учења, поседују значајне предиспозиције за дружења сваке врсте, спремни су да учествују у културним манифестацијама и забавном животу, да путују као туристи. Један број њих предаје на факултетима, објављује књиге, слика, бави се музиком. Отуда би у пројектовању истраживања, полазећи од социолошких и антрополошких претпоставки, требало истражити утицај друштвеног миљеа у коме они (војни панзионери) себе опажају као посебну друштвену групу, како вреднују свој друштвени статус и како се у вези с тим самовреднују, и који су облици њиховог акционог деловања, да би се што објективније утврдио превлађујући модел културе старења и старости у тој популацији. С тим у вези, ваљало би размотрити могућност да се предмет истраживања дефинише на два нивоа: (1) војни пензионери као ствараоци у култури, и/или (2) учесници у јавној и приватној културној потрошњи, у свом дому или у јавним установама културе. Узорак истраживања био би пројектован на укупну популацију војних пензионера, будући да су сви одласком у пензију обезбедили место у категорији радно неактивно становништво, независно од тога што је знатан број њих, у складу са тада важећим законом, пензионисан знатно пре навршених 65 година живота. 12

14 Циљ истраживања био би утврђивање превлађујућег модела (традиционалног или савременог) у култури старења и старости војних пензионера. У зависности од потреба наручиоца истраживања овај циљ би се могао, у потребној мери, прецизније разрадити посебним и појединачним циљевима. Хипотетички оквир могао би се дефинисати општом (генералном) хипотезом која би гласила: У популацији војних пензионера Србије данас превладава савремени модел у култури старења и старости. Овако дефинисана општа хипотеза могла би се прецизније разрадити потребним бројем посебних хипотеза, како би били потпуно покривени предмет и циљ/циљеви истраживања. Начин истраживања (методологија) ослонио би се на проверени метод испитивања, уз коришћење анкете као технике испитивања, за шта би био припремљен посебан образац - анкетни упитник. Инструмент упитник ваљало би посебно пажљиво креирати, да би се избегле могуће грешке и непрецизности у погледу обима и структуре постављених питања, психолошке и логичке стратегије, двосмислена питања итд. Узорак за ово истраживање био би довољно репрезентативан уколико би обухватио испитаника (не вазујући то за 65 година старости), по моделу случајног узорка. Обрада и анализа добијених резултата била би урађена методом анализе, док би резултати истраживања и њихова примена били прилагођени захтевима наручиоца истраживања. С обзиром на обим и значај предложеног истраживања, неопходно би било обезбедити током целог поступка истраживања методску и стручну помоћ релевантних институција. Резултати истраживања били би вишеструко корисни, почев од тога да би се информисањем корисника војних пензија и шире јавности подстакла рамишљања и креативне иницијативе у овом правцу, преко уочавања евентуалних новина у њиховим схватањима и у пракси, до циљне едукације ове популације о активностима којима додатно могу унапредити квалитет живота у овом животном добу, укључујући ту и своје позиционирање на континууму старења и старости, од традиционалног ка савременом. УМЕСТО ЗАКЉУЧКА Изложени подаци и оцене у овом раду упућују на закључак да војни пензионери чине по много чему специфичну друштвену групу, на чију индивидуалну и групну свест је војна организација, као посебна друштвена институција, оставила неизбрисив траг. Криза која је започела на простору велике Југославије, а траје до данашњих дана и у Србији, и у региону (кризна жаришта у региону, ратна дејства у Хрватској и БиХ, санкције међународне заједнице, НАТО бомбардовање године, незавршена својинска трансформација, незапосленост, итд) изазвала је изразитије последице по војне пензионере у односу на остатак пензионерске популације, с обзиром на то да већина њих током радног века, због природе посла којим се бавила, није могла да обезбеди додатне изворе прихода којима би се ублажиле ове негативне последице, а законска регулатива, којом је обезбеђивана социјална и економска сигурност, мењана је на њихову штету. Недовољно осмишљене и исхитрене мере државе и њених органа при трaнсформацији сфере одбране и Војске Србије, којима су, уз остало, редукована или укинута стечена права која су војним пензионерима припадала и као накнада за одговорно вршење војне службе до краја војне каријере, у круговима војнх пензионера схваћене су као настојање државе да их потисне на маргине друштва, да потпуно прекине њихову природну везу са Војском Србије, да их понизи и уруши њихов друштвени углед. Очит пример таквог односа представља неусклађивање пензија само категорији војних пензионера за 11,06% од јануара године до данас. Војни пензионери то нису могли да прихвате, већ преко свог Удружења војних пензионера и индивидуално упорно воде акцију у медијској, институционалној и нормативноправној сфери, како би им била враћена неосновано укинута права о којима је овде било речи, као и нарушен углед и достојанство. Упркос свему, према расположивим сазнањима, у круговима војних пензионера и даље превладава патриотски однос, подршка мерама усмереним ка бољитку, самосталности и европском путу Србије. Предложеним истраживањем, које би, уколико се прихвати, било изведено уз помоћ релевантних институција за ову област, дошло би се до конкретних података са терена о овде изложеним својствима војних пензионера Србије, и до објективне слике о преовлађу- 13

15 јућем културном моделу њиховог старења и старости - за који сматрамо да се помера од традиционалног ка савременом. Добијени резултати истраживања, уколико би била потврђена постављена хипотеза, несумњиво би допринели свестранијем информисању ове популације о савременим тенденцијама и достигнућима у овој области, затим избору најпогоднијих садржаја и облика едукације, као и најшире укључивање војних пензионера у активности које предузимају надлежне државне институције, локална самоуправа и организације невладиног сектора на плану активног старења и подизања квалитета живота уопште, укључујући ту и коришћење њиховог знања и искуства, као ресурса који стоји на располагању. Литература 1. Антић, Ч., Грујић, З. и Поповић, Б Социјалне и здравствене карактеристике корисника војних пензија. Геронтологија, 1/ Министарство одбране РС Бела књига одбране Републике Србије. Београд: Медија центар Одбрана. 3. Буквић, М Методологија истраживања војнополитичких појава. Београд: ВВПШБ. 4. Војна енциклопедија Друго издање. Београд: ВИЗ, том 6 и 10, Војни лексикон Београд: ВИЗ, Војни ветеран Часопис Удружења војних пензионера Србије, бројеви из Грујић, З Удружење војних пензионера Југославије, Србије и Црне Горе Београд: УВПСЦГ. 8. Сл. гласник РС Закон о Војсци Србије. Службени гласник Републике Србије, 116/ Ибрахимпашић, М Армија као друштвена институција. Београд: ВВПШ ЈНА. 10. Јовановић, Б Увод у теорију војног руковођења. Београд: ВИЗ. 11. Јовановић, С Прилог психологији старења и старости. Београд: Геронтолошко друштво Србије. 12. Миланков, М. и Опачић, Б Култура старења и стари у култури: Културни живот и потребе у трећем добу. Београд: Завод за проучавање културног развитка. 13. Лукић, Р Социологија морала. Београд: Завод за издавање уџбеника и наставних средстава. 14. Милић, В Социолошки метод. Београд: Нолит. 15. Немањић, М Културни образац насупрот биологији млади и старији у новом цивилизацијском кључу. Геронтологија, 2/ Немањић, М Излагање на седници Демократског форума Живот старијих. Београд, Турниер, П Учимо старјети. Загреб: Библиотека Око 3 ујутро. 18. Пеција Урошевић, Р Бонтон старења или деманти о старењу. Београд: Чигоја. 19. Шешић, Б Основи методологије друштвених наука. Београд: Научна књига. 14

16 RETIRED MILITARY PERSONNEL AS SPECIFIC POPULATION IN SERBIA - FROM TRADITIONAL TO MODERN MODEL OF AGEING Miroljub Milošević ABSTRACT Retired military personnel in Serbia, as social group whose shaping is strongly influenced by the nature of work and special relations inside military organization, has experienced turbulent social changes that have befallen the country in late 20th and early 21st century with a lot of difficulties. These changes have had significant impact on their understanding and attitude towards the problems of old age and ageing. Violent breakup of Yugoslavia, civil war, economic sanctions, NATO aggression in etc. are just some of the factors that directly influenced the attitude of this category to problems of ageing. Transition process in Serbia, which influenced all aspects of life (economic, political, defense, legal, cultural, etc.) especially affected this population, both as the group and as individuals (on personal and family level) which caused some wandering and disorientation and in relation to the age and the ageing. With a summarized description of the problem in question, the author would try, at least in general terms, to indicate directions and procedures for retired military personnel to understand, accept and implement modern cultural model of ageing. Precondition for this is a project development and research. Key words: Retired military personnel, military organization, civil war, transition, ageing, research 15

17 СОЦИОДЕМОГРАФСКА ПЕРСПЕКТИВА СТАРЕЊА СТАНОВНИШТВА СРБИЈЕ 1 Доц. др Сузана Марковић Крстић 2 РЕЗИМЕ У раду је из социодемографске перспективе сагледано старење становништва у контексту дубљих друштвено-економских и културних промена кроз које је пролазила Србија током последњих деценија. На подручју Србије постоје разлике на нивоу статистичких региона, области и насеља у домену старења становништва. Док је почетком XX века преовладавала демографска младост на свим подручјима Србије, дотле почетак XXI века означава демографска старост са значајним регионалним разликама, као и разликама на нивоу насеља (градских и осталих). Стога је у раду приказан процес старења становништва, кроз анализу промена старосне структуре (удео великих старосних група у укупној популацији у периоду године), индекса старења и просечне старости становништва Србије (на нивоу региона, области и насеља према резултатима Пописа становништва године). Демографска транзиција је трансформисала традиционалне репродуктивне норме у норме савремног типа репродукције (рађање двоје деце или једног детета, али и одустајање од рађања). Услед прихватања савремених репродуктивних норми долази до промена у старосној структури (која се одликује континуираним повећањем удела старијег у укупном становништву), као и до повећања просечне старости становништва Србије. Дакле, разлике у облицима друштвеног организовања, етничким карактеристикама, вредносним системима, прихваћеним репродуктивним моделима (традиционалним или савременим), као и другим социокултурним особеностима детерминисале су динамику становништва и допринеле формирању данашње демографске слике Србије. Кључне речи: старење становништва, старосна структура, просечна старост, региони, градска и остала насеља. Уводне напомене У социодемографском погледу Република Србија представља хетерогену територију, јер су економске, етничке, културне, образовне и друге детерминанте у прошлости имале специфичне карактеристике и утицај на становништво њених ужих територијалних целина (централна Србија, Војводина, Косово и Метохија). С обзиром на то да су се у Србији различитим интензитетом током времена одвијале динамичне промене у неким сферама друштвеног живота (економској, културној), оне су утицале на демографске преображаје, то јест на типове репродукције, структуре, кретање и обележја становништва појединих територијалних целина и региона. Анализе демографских процеса и показатеља указују на опадање стопа наталитета и природног прираштаја, депопулацију, као и на повећање просечне старости и старење становништва Србије у целини. Међутим, постоје значајне разлике које се уочавају на нивоу територијалних целина, као и на нивоу региона и насеља (градских и осталих). Период друштвеног развитка Србије од почетка деведесетих година одликује веома успорен процес модернизације и трансформације из командно-планске у тржишну привреду. За разлику од других централноевропских и источноевропских држава, у којима је сличан социоекономски преображај започео рушењем дотадашњих комунистичких режима и рела- 1 Припремљено у оквиру пројекта Одрживост идентитета Срба и националних мањина у пограничним општинама источне и југоисточне Србије (179013), који се изводи на Универзитету у Нишу Машински факултет, а финансира га Министарство просвете, науке и технолошког развоја Републике Србије. 2 Филозофски факултет, Универзитет у Нишу, suzana.markovic.krstic@filfak.ni.ac.rs 16

18 тивно мирном транзицијом, у југословенском случају овај процес био је пропраћен догађајима који су произвели претежно негативне последице на друштвени, као и на демографски развој. Укупно кретање становништва Србије има своје специфичности које су одраз сложене друштвено-економске и политичке ситуације на простору бивше Југославије. Резултати бројних истраживања указују на промене у становништву Србије које су се одвијале током демографске транзиције. Са процесом индустријализације и њоме праћене урбанизације, након Другог светског рата, а посебно од шездесетих година, одиграле су се крупне промене у развитку становништва Србије, које су довеле, с једне стране, до хомогенизације демографских обележја (мада супротних тежишта) посматрано на нивоу макроцелина, централне Србије, Војводине и Косова и Метохије, а с друге стране, до својеврсне поларизације демогеографских токова, од микро до макрорегионалних нивоа (Војковић, 2003:24). Већ седамдесетих година подручје централне Србије имало је карактеристике наглашено просторнодемографске поларизоване средине, у којој je на 1/6 територије било концентрисано више од 1/3 њене популације (Стојановић, 1998:77), а од деведесетих година на простору Србије јасно се испољавају ефекти ове поларизованости. У Србији су питања територијалног и регионалног развоја почела интензивно да се постављају након друштвених промена године. Ради усаглашавања развоја Србије са европским стандардима (са земљама Европске уније које користе НУТС стандарде 3 ) конципирана је Стратегија регионалног развоја године. Србија је године подељена на седам (Војвођански, Београдски, Западни, Средњи, Источни, Јужни и Косовски), а године на пет статистичких региона (Регион Војводине, Београдски регион, Регион Шумадије и Западне Србије, Регион Јужне и Источне Србије и Регион Косово и Метохија) 4. Ове статистичке регионе многи у Србији виде као вид будуће регионалне поделе Србије. Приликом поделе Србије на статистичке регионе узимани су у обзир број становника, геополитичка позиција, природни потенцијал, постојећа територијална организација и културно-историјско наслеђе. Статистичка регионализација сматра се једним од корака да се превазиђу социоекономске диспропорције у развоју Србије. У раду је, најпре, приказана демографска слика Србије и дистрибуција становништва у њеним ужим територијалним целинама (Централна Србија, Војводина и Косово и Метохија) током последњих шест деценија. Анализа стопа репродукције и укупних стопа фертилитета допринела је разумевању прихваћених репродуктивних модела у појединим територијалним целинама и регионима у Србији. Негативни трендови у сфери природног кретања и репродукције одразили су се на старосну структуру становништва Србије, које по неким показатељима, прелази из стадијума дубоке демографске старости у стадијум најдубље демографске старости (2011). Стадијуми демографске старости кроз које се кретало становништво Србије не осликавају само достигнути ниво старења већ представљају инструмент за сазнавање демографске прошлости и предвиђање демографске будућности (Пенев, 1995:155). Потом је разматрана просечна старост становништва градских и осталих насеља у Србији, чиме се индиректно одговорило на питање о демографској будућности неких сеоских насеља села без будућности (Наумовић и Петковић, 2011: ). Становништво Србије депопулација и старење Репродукција становнишва јесте основа репродуктивних процеса у друштву, јер од типа репродукције зависе промене у броју и просторном распореду становништва, будућа старосна структура, темпо замене генерација, што се одражава на величину контингената младог, радно-способног и старог становништва. На подручју Србије присутне су регионалне 3 За НУТС-1 ниво (фр. nomenclature des unités territoriales statistiques) није одређено да ли ће га чинити Србија као целина или три области (2 аутономне покрајине и тзв. територија Србије ван територије аутономних покрајина). Подела Србије на 7 статистичких региона је подела на нивоу НУТС-2. НУТС- 3 би били управни окрузи (иако овај ниво јединице захтева број становника од минимум , па неки окрузи не испуњавају овај услов). Нижи ниво ЛАУ би чиниле територије градова и општина. Ову организацију простора прати и одговарајућа кодификација територијалних јединица. 4 Влада Републике Србије је године утврдила границе ових региона (усвојила је Уредбу о статистичким регионима) ( Фебруара године предложене су измене Закона о регионалном развоју којима се број региона са седам смањује на пет. 17

19 разлике у домену репродукције, обнављања становништва. Док је почетком XX века преовладавала демографска младост Србије, на свим подручјима, дотле почетак XXI века означава демографска старост, са значајним регионалним разликама. Разлике у репродукцији становништва Србије условљене су многострукошћу деловања фактора етничке припадности, односно цивилизацијским и културолошким особеностима етничких група. Разлике у облицима друштвеног организовања, вредносним системима, културним особеностима, миграционим кретањима етничких група и начину прилагођавања новом окружењу, усвајању нових норми репродуктивног понашања, као и другим особеностима демографског развоја, утицале су на промене демографске слике Србије у периоду године (табела 1). Табела 1. Становништво Републике Србије године Подручје По методологији ранијих пописа По методологији ранијих пописа/пописа По метод. пописа Р. Србија / Р. Србија (без п. за КИМ) Централна Србија Војводина (Регион, 2011) / / / / / / Косово и / Метохија Извор: РЗС (2004:14) и РЗС (2012: 26-28). Становништво Србије се у периоду године повећало за 49,8%. Међутим, очигледне су регионалне разлике у интензитету пораста становништва у међупописним периодима: пораст броја становника централне Србије и Војводине био је знатно умеренији од пораста становништва Косова и Метохије. Становништво централне Србије се од године до године повећало око 39,8%, да би у периоду године дошло до опадања броја становника од око 0,25%. Становништво Војводине се у периоду године повећало за око 27,9%. Међутим, на овој територији је већ у међупописном периоду године забележен пад броја становника, да би у периоду године дошло до повећања за око 4,2%, захваљујући приливу избеглица након распада СФРЈ. За разлику од централне Србије и Војводине, популација Косова и Метохије имала је знатно интензивнији раст. Од године до године забележен је пораст косовско-метохијског становништва за близу 2,7 пута, првенствено захваљујући високом природном прираштају, који је био највећи у Европи (Вукмировић и други, 2008:60). Анализа резултата последњег пописа у Републици Србији (2011) показује да је дошло до депопулације, односно опадања броја становника Републике Србије за становника у периоду између два пописа ( , становника). Опадање броја становника централне Србије и Војводине (у појединим међупописним периодима) настаје из више разлога, делом услед ниског, односно негативног природног прираштаја, а делом услед одлива становништва у иностранство. С друге стране, остварен је прилив досељавањем становништва са простора бивших република СФРЈ и са Косова и Метохије. Миграције су већим делом изазване неповољним животним условима и несигурношћу у тим срединама, а и услед коришћења неких средстава принудног исељавања. Резултат таквог природног и механичког кретања становништва (са специфичним обележјима) у 5 Пошто су резултати Пописа године приказани у складу са Номенклатуром статистичких територијалних јединица (НСТЈ), усвојеном у периоду између два пописа, којом су дефинисане статистичке функционалне територијалне целине, тј. три хијерархијска нивоа: НСТЈ-1 (Србија-север и Србијајуг), НСТЈ-2 (региони) и НСТЈ-3 (области), податак за централну Србију је, ради упоредивости података са претходним пописима, израчунат. 18

20 различитим смеровима (прилив-одлив) јесу разлике у процентуалном уделу становништва појединих подручја Републике Србије у укупном становништву. Наиме, док се удео становништва централне Србије и Војводине у укупном становништву Србије смањивао, удео становништва Косова и Метохије стално се повећавао (табела 2). Табела 2. Учешће становништва појединих подручја у укупном становништву Републике Србије ( ) Година пописа/подручје Република Србија 100,0 100,0 100,0 100,0 100,0 100,0 Централна Србија 63,7 64,0 63,1 62,2 61,1 59,4 Војводина 25,1 24,3 24,3 23,1 21,9 20,6 Косово и Метохија 11,2 11,7 12,6 14,7 17,0 20,0 Извор: Вукмировић и други (2008:60). Подаци из пописа године показују да је удео становништва Косова и Метохије био готово изједначен са процентуалним уделом становништва Војводине у укупном становништву Србије. Четрдесетак година раније становништво Војводине чинило је ¼ укупног становништва Србије, а становништво Косова и Метохије имало је удео од свега 11,2%. Резултати пописа године такође указују на постојање сличности, али и разлика у кретању становништва на нивоу ужих територијалних целина и региона. Наиме, они су први пут приказани у складу са номенклатуром статистичких територијалних јединица (НСТЈ или НУТС) по којој је Србија подељена на статистичке функционалне територијалне целине различитих новоа (НСТЈ-1, Србија север и Србија југ, НСТЈ-2 региони и НСТЈ-3 области), тако да њихова анализа показује да су територијалне целине Србија-север ( ) и Србија-југ ( ) имале приближно исти број становника (РЗС, 2012:28). У последњем међупописном периоду у обе целине дошло је до смањења укупног становништва, с тим што је оно у Србији-југ било четири пута веће ( ), него у Србији-север ( ). Посматрано на нивоу статистичких региона (НСТЈ-2), према првим резултатима пописа године, број становника се кретао од 1,6 милиона (Регион Јужне и Источне Србије и Београдски регион) до 2,0 милиона (Регион Шумадије и Западне Србије). У последњем међупописном периоду су и на нивоу региона биле присутне дијаметрално супротне разлике у кретању броја становника. С једне стране је Београдски регион, чије је становништво повећано (за ), а на другој страни су остала три региона чије је становништво било малобројније у односу на годину. Смањење је било најинтензивније у Региону Јужне и Источне Србије чије је становништво за 9 година било малобројније за лица. Смањење се одвијало мање интензивно у Региону Шумадије и Западне Србије ( ), а најуспореније у Региону Војводине ( ). У Београдском региону повећање становништва је забележено и у периоду (56.658), као и у Региону Војводине (70.351), док је у том периоду у Региону Јужне и Источне Србије ( ) и Региону Шумадије и Западне Србије (-6.994) била присутна депопулација (Пенев и Маринковић, 2012:3). Велике промене у обиму рађања последњих деценија иду у корак са променама у економској, социјалној и културној структури друштва. Промењене друштвене прилике стварају мотивацију за ограничавање рађања. Промењен је положај породице, улога жене у породици и друштву, улога и значај деце за родитеље и друштво. Демографска транзиција је трансформисала традиционалне репродуктивне норме у норме савремног типа репродукције уз велико смањење морталитета деце и читавог становништва. На индивидуалном плану, прихватају се различити репродуктивни модели који ће резултирати вишим или нижим нивоом плодности. Млади људи у конкретним социокултурним условима не налазе мотив за већу репродукцију, па остају у оквирима једног или двоје деце, што није довољно за просту репродукцију. Са променама у брачном понашању, које се испољавају у виду прихватања нових облика заједничког живота (споразумних заједница, кохабитација) и појаве одлагања ступања у брак, промењен је однос према репродукцији. Традиционализам који је раније обликовао понашање појединца, социјалних група и популација постепено слаби, при чему долази до превладавања индивидуализма, самоактуализације и самореализације. Неки аутори (Lestheage; Van de Kaa, 1988) управо јачање индивидуализма сматрају пресудним елементом за почетак друге демографске транзиције (посттранзиционе етапе), односно за 19

21 веће опадање нивоа репродукције. Последица крупних промена постмодерних друштава (и становништва) је драстичан пад фертилитета, знатно испод нивоа потребног за просто обнављање становништва. С обзиром на то да су различити модели репродукције (традиционални и савремени) били присутни у Србији, данас се јављају популациони проблеми у виду недовољног рађања у појединим регионима. Етничке групе се разликују по културним стандардима, верској припадности, економској активности, диференцијалном фертилитету, тако да прихватање различитих модела репродукције у вишенационалним заједницама може да утиче и на повећање социјалних тензија. Наиме, када, поред разлика у нивоу економског развоја, језика, вере и обичаја између различитих етничких група превладавају и разлике у репродукцији становништва, диференцијални фертилитет доприноси повећању друштвених напетости (Аврамов, 1993). У зависности од тога како се одвија репродукција данас зависи будућа старосна структура становништва, односно темпо замене генерација. Рађање представља динамичку основу репродукције становништва, тако да су скоро све мере репродукције тзв. женска варијанта (бруто, као и нето репродукција мере се одређеним стопама, обично само за женско становништво 6 ). Бруто и нето стопе репродукције 7 представљају посебне демографске показатеље, кључне у потпуном сагледавању одвијања репродукције (обнављања становништва), која може бити умањена (становништво се не обнавља, опадање укупног броја становништва; вредност нето стопе репродукције испод јединице), проста (становништво се репродукује; вредност нето стопе репродукције равна јединици) или проширена (становништво се увећава; вредност нето стопе репродукције већа од јединице) 8. Детерминанте које утичу на ток демографских појава имале су различити интензитет деловања на подручју Србије. У табели 3 приказани су подаци који се односе на кретање бруто и нето стопа репродукције у Републици Србији током шездесетогодишњег периода. Табела 3. Бруто и нето стопе репродукције у Републици Србији ( ) Год. Ук. Ц. Србија Бруто стопа Војводина К. и М. Ук. Ц. Србија Нето стопа Војводина К. и М ,83 1,70 1,54 3,60 1,49 1,44 1,31 2, ,24 1,01 1,06 3,22 1,02 0,87 0,91 2, ,09 0,90 0,82 2,64 0,97 0,82 0,75 2, ,11 0,90 0,90 2,36 1,03 0,86 0,86 2, ,01 0,85 0,82 1,70 0,97 0,82 0,80 1, ,72 0,73 0, ,70 0,72 0, ,69 0,69 0, ,68 0,68 0,67... Извор: РЗС (2011:68). 6 Стопа бруто репродукције женског становништва је број женске деце, коју би донела на свет сада новорођена девојчица у току свог фертилног периода, у датим условима рађања по старости, док стопа нето репродукције узима, осим услова рађања и садашње услове умирања. 7 Бруто и нето стопа репродукције становништва израчунавају се на основу података о оном делу становништва које је способно да повећа, односно репродукује становништво, дакле на основу броја женског становништва у фертилном периоду (15-49 година) и броја живорођене женске деце рођене у току једне календарске године. Бруто стопа репродукције, као сума специфичних стопа фертилитета, рачунатих за живорођену женску децу, представља горњу границу репродукције, пошто се не узима у обзир морталитет женског становништва у периоду година живота. 8 При тумачењу резултата мора се имати у виду њихов фиктивни карактер, пошто се у израчунавању полази од хипотезе да ће фертилитет сада рођене женске деце у току целог фертилног периода бити еквивалентан оном код жена фертилног периода у посматраној години и да ће морталитет бити непромењен и једнак оном из године посматрања. Без обзира на све, ако је нето стопа репродукције дуже време ниска, односно испод јединице, то сигурно значи да становништво испољава депопулационе тенденције (Објашњења и поступак израде основних демографских показатеља, у: РЗС (2011:17). 20

22 Анализа података (табела 3) потврђује претпоставке о опадању бруто и нето стопа репродукције на свим подручјима Републике Србије, тако да је већ године вредност нето стопе репродукције била испод јединице (0,97). Међутим, присутна је поларизација која се испољава у виду веома ниских вредности нето стопа репродукције на једној страни (централна Србија и Војводина) и опадајуће, мада још увек високе стопе репродукције становништва на Косову и Метохији (двоструко већа вредност; ,02). Дакле, док на једној страни више није обезбеђено обнављање становништва (проста замена генерација), на другој страни присутна је проширена репродукција становништва, где долази до знатног повећања (удвостручавања) становништва. Оваква диференцирана репродукција становништва за собом повлачи познате неповољне ефекте на старосну структуру и поремећаје у друштвеноекономским структурама, а посебно доприноси променама етничке структуре становништва. Табела 4. Бруто и нето стопе репродукције у Републици Србији Република Србија Србија-север Србија-југ Год. Ук. Свега Београдски регион Регион Војводине Свега Регион Шумад. и Западне Србије Регион Јужне и Источне Србије Регион Косово и Метохија Бруто стопа ,66 0,67 0,68 0,65 0,65 0,66 0,63... Нето стопа ,65 0,66 0,67 0,63 0,64 0,65 0,62... Извор: РЗС (2011:68). Подаци приказани у табели 3 и табели 4 потврђују постојање разлика, како на нивоу већих територијалних целина (Србија-југ и Србија-север) Републике Србије тако и на нивоу региона, мада се због недостатка података за Косово и Метохију (од године) оне не могу у потпуности сагледати. Ипак, анализа нето стопа репродукције (2011. године) у четири региона Републике Србије показује да су најниже вредности присутне у Региону Јужне и Источне Србије (0,62) и Региону Војводине (0,63). Дакле, тенденција опадања бруто и нето стопа репродукције која је започела још седамдесетих година XX века на подручју централне Србије и Војводине, наставља се и у првој деценији XXI века, тако да је онемогућено обнављање становништва у свим регионима у Републици Србији. Рађање је кључна демографска варијабла и позитивна компонента природног прираштаја, тако да је основни динамички чинилац демографских промена. У том смислу, праћење промена у стопама укупног фертилитета 9 (табела 5) послужиће бољем разумевању данашње старосне структуре становништва Србије. 9 Стопа укупног фертилитета (просечан број живорођене деце на једну жену у току целог њеног живота под условом фертилитета из године посматрања) је мера која (уз остале показатеље) указује на трендове промена. Другим речима, стопа укупног фертилитета (тотал фертилитy рате) показује колико би свака жена родила деце када прође кроз фертилни период у условима датих специфичних стопа фертилитета према старости. 21

23 Табела 5. Стопа укупног фертилитета по територијалним целинама и регионима Републике Србије ( ) Године Република Србија 3,494 2,553 2,263 2,274 2,101 1,458 1,405 1,360 Централна Србија 3,156 2,085 1,858 1,847 1,745 1,434 1,411 / Војводина 2,877 2,187 1,687 1,845 1,689 1,444 1,391 / Косово и Метохија 7,700 6,642 5,416 4,815 3,581 / / / Београдски регион / / / / / / / 1,406 Регион Војводине / / / / / / / 1,347 Регион Шумадије и Западне Србије / / / / / / / 1,364 Регион Јужне и Источне Србије / / / / / / / 1,283 Регион Косово и Метохија / / / / / / / / Извор: РЗС (2011:64-66). Репродукција становништва Србије и разлике у фертилитету на нивоу територијалних целина и региона последице су дугорочног дејства многобројних чинилаца и структуралних карактеристика. Опадање стопа укупног фертилитета присутно је на свим подручјима Србије током периода године, мада са значајним разликама с обзиром на интензитет смањења и крајњи резултат. Наиме, ради се о преполовљеним вредностима стопа укупног фертилитета на свим подручјима: у централној Србији (3,156 у години и 1,411 у години), Војводини (2,877 у години и 1,391 у години) и Косову и Метохији (7,700 у години и 3,581 у години). Међутим, без обзира на велико смањење, стопа укупног фертилитета на Косову и Метохији била је највиша у односу на остала подручја у Републици Србији и једино је на овом подручју, у деветој деценији XX века, далеко изнад прага генерацијског обнављања становништва 10 (3,581). У централној Србији је већ године стопа укупног фертилитета била испод прага генерацијског обнављања (2,085), а у Војводини године (1,687). Чиниоци смањења фертилитета 11 претежно су социјалне и економске природе (лоши материјални услови, стамбене прилике, незапосленост). Поред тога, чиниоци као што су здравствено стање, старост супружника, као и стресна стања (и присутна неизвесност услед ратних дејстава и етничких сукоба на појединим подручјима Србије и бивше заједничке државе Југославије), деловали су у правцу смањења броја деце или чак одустајања од рађања. Наиме, економска и социјална несигурност супружника утиче на њихове ставове о репродукцији, тако да је одлука о нерађању или о редукцији рађања (само једно дете) њихов чест одговор. Од деведесетих година XX века све више се разматра утицај социопсихолошких чинилаца, новог стила живота, измењеног система вредности и нових техничко-техно- 10 Праг генерацијског обнављања становништва 2,14 деце по жени, при ниским морталитетним условима. 11 У демографској литератури у факторе који посредно делују на фертилитет убрајају се углавном: социјални и економски (запосленост жене, задовољење материјалних и културних потреба, дечји додатак, развијена здравствена заштита, социјална мобилност и други), историјски (повећање морталитета, а смањење рађања услед ратних дејстава и слично), миграциони (просторна покретљивост), етнички (националне особености, обичаји, начин живота), географски (климатски услови), правни (закон о браку, услови развода), биолошки (здравствено стање, наследне особине) и психолошки (психичко здравље, страх од трудноће и рађања и слично). У факторе који делују непосредно на фертилитет становништва могу се сврстати: старост приликом склапања брака, планирање породице (регулисање рађања контрацепцијом), поремећаји брачног живота и друго. 22

24 лошких услова живота који делују као лимитирајући фактор повећања наталитета. За опадање стопа фертилитета значајан је и утицај распрострањености и прихватања различитих модалитета контроле рађања од стране супружника, који се одлучују за малу породицу са једним или двоје деце. Велике промене у обиму рађања последњих деценија прате промене у економској, социјалној и културној сфери. У том смислу, диференцијални фертилитет показује да постоје разлике у фертилитету појединих група становништва које су формиране на основу етничке припадности, образовног нивоа, економског и социјалног статуса (Марковић Крстић, 2013). Темпо и смер кретања појединих стопа (репродукције, фертилитета, морталитета, природног прираштаја) одражавају се на удео појединих старосних група у укупном становништву, тако да су током времена условили низ промена у старосној структури становништва Србије. Резултанта убрзаног опадања стопа репродукције и фертилитета је промењена старосна структура, која се одликује великим процентуалним уделом старог становништва и континуираним смањењем удела младог становништва у укупном становништву Србије. Табела 6. Старосна структура становништва Републике Србије по великим старосним групама (%) Година пописа Индекс старења (60+/0-19) Просечна старост Република Србија ,6 28,9 20,7 8,8 0,21 28, ,6 30,3 21,9 9,2 0,24 29, ,4 33,6 19,6 10,4 0,29 30, ,3 30,4 22,3 12,9 0,38 32, ,7 29,5 26,4 12,5 0,39 33, ,5 29,0 24,4 16,0 0,53 34, ,4 26,6 28,4 22,6 1,01 40, ,9 26,6 28,8 24,7 1,25 42,2 Централна Србија ,3 29,2 20,9 8,5 0,21 28, ,8 31,2 22,2 8,9 0,24 29, ,7 34,9 20,0 10,4 0,30 31, ,4 31,2 23,7 13,6 0,43 33, ,6 30,1 29,0 13,3 0,48 35, ,1 28,7 26,9 18,0 0,70 37, ,4 26,4 28,2 23,0 40, ,8 26,4 28,6 25,2 1,27 42,8 12 Подаци за Србију за годину су без Косова и Метохије. 13 Израчунато на основу података из РЗС, 2012:

25 Војводина ,5 30,1 22,3 10,1 0,27 30, ,0 30,3 24,0 10,7 0,31 31, ,3 33,2 21,7 11,8 0,36 32, ,1 30,7 24,3 14,8 0,49 34, ,9 29,9 28,4 14,9 0,55 36, ,8 28,8 27,1 18,3 0,71 37, ,7 27,0 28,8 21,5 39, ,0 27,0 29,3 23,6 1,17 41,8 Косово и Метохија ,0 24,3 16,1 7,6 0,15 25, ,8 25,8 15,8 7,6 0,15 25, ,2 27,6 13,9 7,3 0,14 24, ,3 26,4 13,2 7,1 0,13 23, ,4 26,6 14,5 6,4 0,12 24, ,3 30,0 14,7 7,0 0,15 25,4 Извор: Пенев, Г., Војковић, Г. и М. Девеџић (2006а:43-47); РЗС (2002:2); РЗС (2012:12-33); На основу података приказаних у табели 6 може се уочити тенденција опадања процентуалног удела младог становништва (0-19 година) и повећања удела старог становништва (60 и више година) у Србији у периоду године. Док се проценат младог становништва преполовио (41,6% у години и 19,9% у години), удео старог становништва се у истом периоду повећао за 2,8 пута (8,8%:24,7%). Континуирано смањење удела младог, а повећање удела старог становништва утицало је на шестоструко повећање индекса старења (од 0,21 у години до 1,25 у години). Старење је на читавој територији Републике Србије условљено тенденцијом пада наталитета, с тим што се разлике у одвијању овог процеса по ужим територијалним целинама могу објаснити деференцијалним фертилитетом и морталитетом по појединим генерацијама (Пенев, Девеџић и Војковић, 2006). Демографска ситуација на Косову и Метохији потпуно је супротна у односу на остале територијалне целине Републике Србије (централну Србију и Војводину). Удео младих до 20 година старости био је изнад 50% све до године, а у периоду године први пут се незнатно смањује. Прогресивна старосна структура резултат је високог наталитета, сниженог морталитета одојчади и мале деце (централна транзициона подетапа). Дакле, овде је све до године присутно подмлађивање старосне структуре (стадијум демографске младости), а тек године ова популација прелази праг демографске зрелости. Просечна старост становништва Републике Србије је у сталном порасту (13,3 године у периоду године). Просечна старост је значајан показатељ старења становништва и порасла је са 28,9 година (1948) на 42,2 године (2011). Разлике у нивоу просечне старости су веома испољене: док се у централној Србији бележи велики скок просечне старости (од 28,9 година на 42,8 година), а сличне тенденције се испољавају и у Војводини од почетне вредности 30,6 година (1948) порасла је на 41,8 година (2011), дотле се Косово и Метохија издваја изузетно ниском просечном старошћу од 25,1 године (1948) и 25,4 године (1991), односно приметним опадањем просечне старости (подмлађивањем) током посматраног периода ( ) и благим порастом просечне старости ( ). Једна од метода за одређивање карактера старосне структуре је и сврставање популација у стадијуме демографске старости. Дакле, на основу пет индикатора становништво се 24

26 сврстава у један од седам стадијума демографске старости: 1) рана демографска младост, 2) демографска младост, 3) демографска зрелост, 4) праг демографске старости, 5) демографска старост, 6) дубока демографска старост и 7) најдубља демографска старост (табела 7). То омогућава јаснију демографску слику одређеног територијалног подручја и препознавање становништва као младог или старог. Табела 7. Стадијуми демографске старости и критеријуми за њихово одређивање Стадијуми демографске старости Просечна старост (године) Индикатори демографске старости становништва Млади до 20 (%) Млађи од 40 (%) Стари 60+ (%) Индекс старења Рана демографска младост до до 4 до 0,07 Демографска младост ,07-0,14 Демографска зрелост ,14-0,28 Праг демографске старости ,28-0,50 Демографска старост ,50-0,83 Дубока демографска старост ,83-1,25 Најдубља демографска старост 43+ до 20 до ,25+ Извор: Пенев, Г., Војковић, Г. и М. Девеџић (2006а:42), Радивојевић, Б. и др. (1995:168). На основу вредности индикатора демографске старости становништво Србије се у и години налазило у стадијуму демографске старости (пети стадијум). Ипак, појединачне вредности показују да је становништво Србије године било демографски млађе него десет година касније (табела 8). Већ године становништво Србије је у шестом стадијуму дубоке демографске старости, а године, по вредности индикатора удео младог становништва до 20 година, налази се у седмом стадијуму најдубље демографске старости. Сви индикатори упућују на процес интензивног старења становништва Србије. Ради се, дакле, о изузетно сложеном друштвеном феномену, јер се демографски процеси могу сматрати базичним друштвеним процесима, а демографски показатељи синтетичким друштвеним показатељима. Табела 8. Показатељи демографске старости и стадијуми демографске старости у Републици Србији ( ) Индикатор Вредност Стадијум Вредност Стадијум Вредност Стадијум Вредност Стадијум Република Србија Просечна старост 15 35,8 5 37,7 5 40,2 6 42,2 6 (године) 0-20 (%) 27,6 5 26,1 5 22,4 6 19, (%) 56,9 5 54,5 5 49,0 6 46, (%) 14,1 4 18,8 5 22,6 6 24,7 6 Индекс старења 0,51 5 0,72 5 1,01 6 1,25 6 (60+/до 20) Извор: Пенев, Г. и други (2006б:125) и РЗС (2012:12-33). Србија је на почетку XXI века суочена са великим демографским проблемима смањењем удела младог и повећањем удела старог становништва у укупној популацији, смањеном репродукцијом и њеном најтежом последицом старењем становништва. Присутне су разлике у кретању становништва у појединим подручјима Републике Србије које су у 14 Израчунато на основу података у: РЗС (2012:12-33). 25

27 складу са њиховим територијалним, географским, етничким и културним обележјима. С обзиром на то да су друштвени и демографски процеси међусобно повезани, неопходно је предузимање одговарајућих мера у вези са негативним популационим кретањима у Србији, које могу бити успешне само уколико су међусобно интегрисане са мерама за решавање социоекономских проблема, како младих тако и старијих људи у Србији. Депопулација и старење сеоских насеља у Србији Србија је демографски поларизована средина, а поларизација је нарочито видљива у сфери депопулације и старења становништва на нивоу њених ужих територијалних целина и региона ( године). Поларизација се још изразитије испољава на нивоу насеља (градска и остала насеља 13 ), с једне стране у виду опадања броја становника и интензивног старења становништва сеоских насеља и с друге стране у виду повећања становништва градских насеља, као и мање просечне старости становништва ових у односу на сеоска насеља. Анализе резултата пописа и проучавање демографских промена у сеоским насељима Србије указују на три значајна процеса: деаграризацију, депопулацију и старење. Стога су у овом делу рада презентовани и интерпретирани резултати пописа становништва (2002. године и године) који показују да се тренд опадања броја становника сеоских насеља наставља и да се процес старења сеоског становништва интензивније одвија у односу на старење становништва у градским насељима (табела 9). Табела 9. Становништво градских и осталих насеља у Републици Србији Становништво Србије/насеља Број становника Учешће у укупном становништву Просечна старост Р. Србија ,00 100,00 40,2 42,2 Градска насеља ,36 59,44 39,2 41,3 Остала насеља ,64 40,56 41,6 43,6 Извор: (презентација, Старост и пол). Просечна старост становништва Србије, као један од индикатора за одређивање стадијума демографске старости становништва, континуирано расте током друге половине XX века, али су, ипак, највеће вредности забележене у другој деценији XXI века. Наиме, резултати пописа показују да се у периоду године становништво осталих (сеоских) насеља смањило за лица, док се становништво градских насеља за девет година повећало за становника. Истовремено, удео становништва сеоских насеља у укупном становништву Србије смањио се са 43,64% на 40,56%. Смањење броја становника сеоских насеља највећим делом може се објаснити смањењем стопа наталитета (услед мањег удела репродуктивно способног становништва), а повећањем стопа морталитета (због већег удела старијег становништва). До смањивања сеоског становништва (депопулације) долази и услед емиграције младог становништва (селективност миграција). Наиме, пресељавање становништва из периферијских сеоских насеља у веће урбане центре посебно је било наглашено код млађег становништва, које је тражило и налазило перспективу у запошљавању у индустријским и другим непољопривредним делатностима, масовно напуштало село и насељавало се у градским центрима. Тако су сеоске средине заостајале, све више губиле природни (биолошки) супстрат неопходан за обнављање, чиме се продубљивао јаз између урбаних и руралних простора. Резултат тога су велике диспропорције, с високом концентрацијом становништва у градовима и ретко насељеним сеоским подручјима (Марковић Крстић, 2011:174). Депопулација се у селима манифестује и као старење, јер у њима остаје претежно старије становништво. Ови процеси посебно су изражени у сеоским подручјима која су удаљена од већих градова и општинских центара, без инду- 13 Статистика је до године разврставала насеља у три категорије: градска, мешовита и сеоска. У попису године насеља су подељена на градска и остала, тако да се ова подела насеља задржала и у попису 1991., и године. 26

28 стријских погона, комуналне и социјалне инфраструктуре и без развојне перспективе. Становништво сеоских насеља у Србији је старије од становништва градских насеља за 2,3 године и припада седмом стадијуму најдубље демографске старости, док становништво градских насеља припада шестом, стадијуму дубоке демографске старости. Уколико се процес старења становништва сеоских насеља сагледа на нивоу статистичких региона, добијају се резултати који такође потврђују да постоје значајне разлике. Табела 10. Просечна старост становништва Србије по регионима и типу насеља, Просечна старост становништва Укупно Градска насеља Остала насеља Република Србија 42,2 41,3 43,6 Србија-север 41,8 41,7 42,0 Србија-југ 42,7 40,8 44,6 Београдски регион 41,8 41,9 41,4 Регион Војводине 41,8 41,4 42,3 Регион Шумадије и Западне Србије 42,3 40,6 43,7 Регион Јужне и Источне Србије 43,3 41,0 45,7 Регион Косово и Метохија Извор: РЗС (2012:42-589) Подаци приказани у табели 10 потврђују да постоје разлике између севера и југа Србије, као и између појединих региона, градских и сеоских насеља, када је процес старења становништва у питању. Анализа резултата последњег пописа, који се односе на просечну старост становништва, указује на то да је процес старења становништва интензивнији на југу Србије (42,7 година) у односу на север (41,8 година). Међутим, анализа на нивоу насеља (Србија-југ) показује да су разлике посебно наглашене на релацији градска остала насеља, јер је просечна старост становништва у осталим (сеоским) насељима за 3,8 година већа у односу на градска. Посматрано на нивоу региона, најстарије становништво је становништво Региона Јужне и Источне Србије (43,3 године), а најмлађе становништво Београдског региона (41,8 година) и Региона Војводине (41,8 година). У Региону Јужне и Источне Србије разлика између градских (41,0 година) и осталих насеља (45,7 година) је најизразитија (4,7 година) и укупно становништво овог региона, на основу овог индикатора (просечне старости), припада стадијуму најдубље демографске старости. Такође, у овом региону налазе се и општине са најстаријим становништвом у Србији: Црна Трава (53,7 година), Гаџин Хан (52,5 година) и Сврљиг (50,6 година) и са најмањим учешћем малолетног у укупном становништву (Црна Трава 8,5%, Гаџин Хан 11,2% и Сврљиг 12,1%). У овим општинама је највећа концентрација сеоских насеља са малим бројем становника и највећом просечном старошћу у Србији (табела 11). Табела 11. Општине и сеоска насеља са највећом просечном старошћу у Србији Општина Црна Трава Општина Гаџин Хан Општина Сврљиг Село бр. стан. пр. старост Село бр. стан. пр. старост Село бр. стан. пр. старост Павличина 10 74,1 Јагличје 56 69,6 Пирковац 26 74,7 Банковци 31 69,5 Ћелије 44 69,4 Мечји До 29 74,3 Рупље 5 69,1 Горње Власе ,7 Лабуково 70 74,1 Чука 13 67,4 Ново Село 25 67,5 Варош 94 73,1 Рајчетине 21 66,7 Дуга Пољана 39 67,3 Тијовац 73 72,2 Извор: РЗС (2012: , , ). Неразвијеност села и пољопривреде, посебно изражена у брдско-планинском подручју, резултира напуштањем села и пресељавањем једног дела сеоског становништва у приградска насеља или град. То значи и промену делатности, то јест прелазак из примарних у секундарне. Последице таквог кретања становништва су познате претежно младо станов- 27

29 ништво које се школује или радно становништво одлази, напушта своја огњишта и родитеље, а преостало сеоско становништво стари. Све негативне демографске последице тиме нису објашњене, јер смањење сеоског становништва није проузроковано само трајним миграцијама већ и падом наталитета, који је опет последица измењене старосне структуре. Такође, због већег удела старијег становништва, које је често здравствено угрожено, због одсуства медицинске помоћи, долази и до веће стопе морталитета. Што је неко село мање развијено, из њега одлази већи број младих људи, а у њему остају само старији без деце и перспективе. Епилог оваквих демографских кретања у сеоским насељима је познат, то су села без будућности, јер ће временом ова сеоска насеља са малим бројем старог становништва постати само географски топоними, то јест насеља без становника. Дакле, гашење сеоских насеља је појава карактеристична за планинска села неразвијених општина, као и пригранична подручја, мада постаје стварност и у селима развијених општина, а повезује се са експанзијом привредних активности (рударски копови, изградња хидроелектрана, политички догађаји). Социодемографска анализа становништва Србије указује на то да су неповољни демографски трендови, који су се јавили током XX века, настављени или интензивирани, а да су неки демографски процеси (депопулација, старење становништва) добили израженије облике на југу Србије, посебно у Региону Јужне и Источне Србије. У том смислу, може се очекивати њихово још снажније манифестовање током XXI века, уколико се демографска кретања не усмеравају адекватним мерама популационе и социјане политике. Закључак Становништво Србије је у другој половини XX века прешло пут од стадијума демографске зрелости до стадијума дубоке демографске старости у првој и другој деценији XXI века. Србија је суочена са великим демографским проблемима депопулацијом, ниским фертилитетом, континуираним смањењем удела младог становништва, повећањем удела старог у укупном становништву и старењем. Старење становништва је условљено падом наталитета, мада се уочавају разлике у одвијању овог процеса на територијалном нивоу (као последица диференцијалног фертилитета и морталитета по старости) у виду поларизације на релацији Косово и Метохија остатак Србије. У Србији, посматрано без становништва Косова и Метохије, процес старења постаје свеобухватан, захвата сва подручја (регионе, области, општине, насеља). Социодемографска проучавања указују на интензивирање процеса депопулације и старења становништва Србије, као и на разлике у њиховом испољавању у појединим територијалним целинама, регионима, насељима које се поклапају са географским, економским, културним, етничким карактеристикама. Старење становништва је присутно у свим регионима, али је најизраженије у Региону Јужне и Источне Србије. Поред тога, уочене су и разлике на нивоу насеља. Резултати пописа (2002. и године) указују да су сеоска (остала) насеља више од градских захваћена процесима депопулације и старења. Наиме, најчешће у брдскопланинским пределима, у селима удаљеним од градова и центара и без одговарајућих саобраћајних веза са средиштима економског и културног живота, дошло је до највећег опадања становништва. Гашење сеоских насеља је у директној вези са биолошким изумирањем, неразвијеношћу пољопривреде, сиромаштвом и емиграцијом становништва. Велики број таквих села ће у догледно време остати без становника и потпуно нестати (опустети), уколико се то не предупреди одговарајућим решењима. Трендови у кретању становништва Србије и промене у структурама становништва које су се одвијале последњих деценија имаће неповољни утицај на даљи демографски, економски и друштвени развој Србије. Процеси карактеристични за демографску транзицију и друштвену модернизацију (прихватање савременог модела репродукције, низак наталитет и природни прираштај, пораст просечне старости становништва) остављају драматичне последице на старосну и социоекономске структуре становништва у Србији. С обзиром на то да демографске пројекције указују на алармантне последице постојећих негативних трендова у кретању становништва Србије, неопходна је свеобухватна друштвена реакција у виду спровођења мера популационе политике које су саставни део економске, еколошке, културне и социјалне политике. 28

30 Литература 1. Аврамов, Д Појединац, породица и становништво у раскораку. Београд: Научна књига. 2. Марковић Крстић, С Демографска кретања у пограничним општинама и насељима југоисточне Србије. У: Становништво југоисточне Србије: демографска репродукција и социо-културна динамика, књига 1. Прир. Љубиша Митровић, Ниш: Центар за научна истраживања САНУ и Универзитета у Нишу. 3. Марковић Крстић, С Демографски и социокултурни чиниоци опадања наталитета у југоисточној Србији. У: Становништво југоисточне Србије: култура, наталитетска политика и демографска репродукција у југоисточној Србији, књига 3. Прир. Љубиша Митровић, Ниш: Филозофски факултет Универзитета у Нишу, Центар за социолошка истраживања и Центар за научноистраживачки рад САНУ и Универзитета у Нишу. 4. Наумовић, М. и Петковић, Ј Југоисточна Србија села без будућности. У: Становништво југоисточне Србије: демографска репродукција и социо-културна динамика, књига 1. Прир. Љубиша Митровић, Ниш: Центар за научна истраживања САНУ и Универзитета у Нишу. 5. Пенев, Г Становништво по старости и полу. Становништво и домаћинства СР Југославије према попису Становништво, бр. 47. Београд: СЗС и ЦДИ ИДН. 6. Пенев, Г., Војковић, Г. и Девеџић, М. 2006а. Србија међу демографски најстаријим земљама. Наше теме, бр. 1, Београд: Службени гласник. 7. Пенев, Г. и други. 2006б. Становништво и домаћинства Србије према попису године. Београд: РЗСС, ИДН, ЦДИ и ДДС. 8. Пенев, Г. и Маринковић, И Први резултати пописа 2011: велико смањење становништва. Демографски преглед. Београд: Министарство рада и социјалне политике у сарадњи са ЦДИ ИДН и ДДС. 9. Радивојевић, Б. и др Становништво и домаћинства Републике Србије према попису године. Београд: Републички завод за статистику. 10. РЗС Становништво: Упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, Књига 9. Београд: РЗС 11. РЗС Демографска статистика у Републици Србији. Београд: РЗС 12. РЗС Становништво: Старост и пол: Подаци по насељима. Књига 2. Београд: РЗС 13. Стојановић, Б Размештај и густина становништва као основа регионализације. У: Демографске основе регионализације Србије. Посебна издања, књ. 54. Београд: Географски институт Јован Цвијић САНУ. 14. Van de Kaa, D. J The second demographic transition revisdited: theories and expectations. Werkstukken No Amsterdam: Planologisch Demografisch Institut. 15. Војковић, Г Становништво као елемент регионализације Србије. Становништво. XLI(1-4, јануар-децембар). Београд: ИДН и Центар за демографска истраживања. 16. Vukmirović i drugi Dva veka razvoja Srbije statistički pregled: Two centuries of Serbian development Statistical review. Beograd: Republički zavod za statistiku Srbije. 17. РЗС Саопштење Завода за статистику Републике Србије. Бр. 295 (СН 31) од године. Београд: РЗС (преузето априла 2013) (tabele vitalne statistike), (preuzeto,maj 2013) Starost i pol), (preuzeto, maj 2013). 29

31 THE SOCIO-DEMOGRAPHIC PERSPECTIVE OF AGING POPULATION OF SERBIA Doc. dr Suzana Marković Krstić ABSTRACT This paper overviewed socio-demographic perspective of aging in the context of deeper socio-economic and cultural changes that has passed Serbia in recent decades. In Serbia there are differences in the level of statistical regions, districts and settlements in the area of population aging. While the early 20th century the prevailing demographic youth in all areas of Serbia the beginning of the 21st century characterized demographic age with significant regional differences as well as differences in the level of the settlements (town and others). Therefore, in this paper is shown the aging of the population, through the analysis of changes in the age structure (proportion of large age group in the total population in the period 1948 to 2011), the aging index and the average age of the population of Serbia (at the level of regions, districts and settlements according to census results in 2011). The demographic transition has transformed the traditional reproductive norms in the norm of contemporary type of reproduction (having two children or one child, but also the abandonment of birth). Acceptance of contemporary reproductive norms leads to changes in the age structure (which is characterized by a continuous increase in the share of elderly in the total population), as well as increase in the average age of the population of Serbia. Thus, the differences in the forms of social organization, ethnic characteristics, value systems, accepted reproductive models (traditional or contemporary), and other socio-cultural characteristics determined the dynamics of the population and contribute to the forming of the present demographic situation in Serbia. Key words: aging population, age structure, average age, region, city and other settlements. 30

32 КУЛТУРОЛОШКЕ ОСНОВЕ СОЦИЈАЛНОГ РАДА СА СТАРИЈИМА Др Милорад Миловановић 1 РЕЗИМЕ У досадашњој пракси и теорији социјалног рада уопште, а и са старијима посебно, разматрана је веза са психологијом, андрагогијом, социјалном психијатријом и социологијом. Колико ми је познато ниико се није посебно бавио културолошким основама социјалног рада са старијима. Може се рећи да културолошка основа социјалног рада са старијима има шири и ужи приступ. Шири друштвено-културолошки приступ огледа се у односу друштва према популацији старијих? У коликој мери је друштво успело да искористи очуване потенцијале старијих? Ужи културолошки приступ огледа се у томе, колико популација старијих има адекватну перцепцију о својим реалним могућностима? Поставља се питање, до које мере културолошке основе социјалног рада могу да допринесу променама у друштву, на третирању старијих, као активних учесника у друштвеном животу. До сада су третирани као пасивни чланови друштвене заједнице. Утисак је да културолошке основе сопцијалног рада могу оптималније да дођу до изражаја у оквиру локалних заједница, него у оквиру глобалног дурштва. Можда и такав индуктивни приступ у више локалних заједница (различитог типа) може допринети дца и глобално друштво осети потребу за променом става према старијима. У нашој култури постоје усвојени обрасци понашања старијих. Мушкарац или жена када имају 60 и више година, прихватају наметнути образац да су стари. Једино старији који не прихватају такав образац, настављају активно да живе. Социјалним радом са старијима може да се промени досадашњи културни образац, адекватном применом социјалног рада у заједници, са групама и породицом. То је прилика да се непосредним социјалним радом у пракси суштински мења културни образац о старима. Ако се у пракси и теорији социјалног рада прихвати да је културолошка основа утемељени део његовог професионалног испољавања са старијима, то ће имати одјека у непосредној пракси социјалних радника. Овакав приступ ваљало би да нађе своје место у наставним програмима за социјални рад, на катедрама за социјалну политику и социјални рад на одговарајућим факултетима. Кључне речи: стари, социјални рад, културолошки модели старења Одлучио сам да пишем о културолошким основама социјалног рада са старијима, јер колико ми је познато, у нас, до сада није објављен рад са таквим насловом. У досадашњој пракси и теорији социјалног рада уопште и са старијима посебно, обрађивана је веза социјалног рада са социјалном психијатријом, психологијом, педагогијом, андрагогијом и социологијом, али о културолошким осоновама социјалног рада није писано, нити је указивано на његов значај. Може се рећи да делокруг културолошке основе социјаног рада са старијима има шири и ужи приступ. Шири друштвено-културолошки приступ Огледа се у односу друштва према популацији старијих. Познато је да су разређене комуникације старијих са својом околином (често и са својом децом), зато су старије особе са годинама, све више везане за физички простор и ствари које их окружују. Није претерано ако 1 Професор Методике социјалног рада у пензији 31

33 се каже, да амбијент који окружује старе особе представља основни културни оквир (или миље) њиховог свакодневног живљења. Зато, развијање мреже помоћи у кући, дневних клубова и дневних центара за старије у локалним заједницама представља основни оквир задовољавања њихових не само животних, већ и културних потреба. Системском реализацијом поменутих захтева, стварају се услови да очувани потенцијали старих особа оптимално дођу до изражаја. Имам предлог када су у питању научни радници, као и мајстори и занатлије. У првом случају, када су научни радници у питању предлажем да се при Министарству просвете, науке и технолошког развоја образује Матична комисија. Њен задатак био би, када (неки) научни радник поднесе рукопис за штампање, да изабере три рецензента, који су компетентни за ту научну област. Ако рукопис испуњава предвиђене услове,књига би се штампала а аутор би добио одговарајући хонорар. Овакав приступ мотивационо би деловао на научне раднике које још служи глава да и даље буду креативни. Позадина оваквог предлога је што би се избегла могућност некомпетентних моћника да одлучују о рукопису научног радника, да ли треба да се штампа или не. Осећам портребу да изнесем један пример, који је за наше друштвено-културолошке прилике несхватљив. Наиме, Дневни лист Политика је у марту месецу године, у два наставка објавила чланак једног енглеског новинара под називом Зависници од рада. Новинар је дошао на идеју да интервјуише власнике 20 највећих фирми у Енглеској. Новинар је поставио само једно питање: Ко им је најуспешнији менаџер? У две фирме, најуспешнији менаџери имали су 75 и 73 године. Када је новинар питао власника фирме чији је менаџер најстарији, колико ће још дуго он да ради, власник је одговорио: Док прави 20% већи промет од првог до њега. За наше друштвено-културолошке прилике овакав пример је незамислив. Ако се изузму академици, остали обични научни смртници немају шансу да се и даље исказјују у научној области којом се годинама баве. Наш култрни образац о старости је непосредна основа за културолошко опредељење, којим се одређује када је један научни радник неупотребљив иако га служи глава. Демографи најављују да ће проценат старијих грађана до године бити знатно већи него данас, друштво би морало озбиљно да се замисли, како на најбољи начин да искористи расположиве ресурсе који се налазе у научним радницима. О овоме би могло још да се пише. С обзиром да добар број учесника Конгреса погађа овај коментар, верујем да ће се у дискусији изнети корисни предлози. Када су у питњу мајстори и занатлије, мишљења сам да би при месним заједницама требало да се отварају сервиси, којима би се пријављивао мајстор или занатлија одговарајућег занимања. Један службеник би их уводио у евиденцију (основни лични подаци, занимање, адреса са контакт телефоном). Установио би се јединствен ценовник свих услуга, без ПДВ-а. Овакво решење било би корисно и за пружаоце и за примаоце услуга. Активност пензионисаних мајстора и занатлија не би угрожавала отварање радних места за младе. Ако би се изнети предлози озбиљно разматрали од компетентних у ресорном Министарству (уз корекцију и допуну), онда би могли да кажемо да се на делу остварује слоган о активној старости и старењу. Ужи културолошки приступ Огледа се у томе, колико популација старијих има адекватну аутоперцепцију о својим реалним могућностима. Ваља одмах истаћи да на адекватност аутоперцепције старих особа утичу извесни друштвено-културни стереотипи, који звог свог дугог трајања имају снагу културних образаца. Типичан је пример одласка наших грађана у пензију. Уместо да се пензионисање прихвати као завршетак радног односа (испуњен бонус према друштву) и почетак новог квалитативно другачијег начина живљења, многи и образовани грађани пензију доживљавају тако (што) због измењене друштвене улоге себе почињу да опажају као грађане другог реда. Многи после пензионисања почињу да побољевају и да се повлаче у себе. Друштво би у свом интересу требало да уведе припрему потенцијалних кандидата који одлазе у пензију. Мишљења сам да би се таквим приступом избегле или умањиле кризе које изазива пензионисање. Трошкови за реализовање ових активности су неупоредиво мањи од последица које оставља пензионисање на здравље грађана који неприпремљени одлазе у пензију. 32

34 У селу су важећи културни образци другачији него у граду, јер старији мушкарци и жене су ангажовани на одговарајућим пословима у склада са очуваним способностима. Старији мушкарци су више ангажовани око храњења стоке, а старије жене више су ангажоване око чувања унучића и другим домаћим пословима. Мишљења сам да на селу старије особе мање стресно доживљавају старење и старост, него старије особе у граду, јер се њихово ангажовање у породици много мање мења у односу на раније године. На старење у граду много више делују традиционално усвојени културни образци о понашању у старости. Да је претходна констатација тачна показују примери старијих особа у граду које се не обазиру на традиционалне културне образце о понашању у старости, већ настављају да живе оптимално користећи своје очуване потенцијале. Такве старе особе немају времена да мисле о свом крају, јер су свакодневно окупиране активностима за које имају интересовања. Изнета констатација лако се доказује на примеру институционалног збрињавања старих особа. Један број корисника проводи дане поред телевизора. Због једноличности свог живљења, они су прво незадовољни собом, па онда са другим корисницима и особљем. Други корисници, стално су ангажовани или гајењем цвећа, или учешћем у више секција. Њима је сваки дан испуњен. Они су задовољни собом, осталим корисницима и особљем. Ваља поменути још један културни образац који има традиционално обележје. У нас је као општи културни образац прихваћено да жене после 60-е године треба да носе гардеробу тамнијих боја (браон, тегет, црна), јер према неписаним правилима светлије боје нису примерене за тај узраст. Гардероба тамнијих боја неповољно утиче на расположење старијих жена. Насупрот томе може се рећи да женска гардероба светлијих боја буди у старијим женама ведрије расположење. Да бих илустровао изнето мишљење, осећам потребу да изнесем један пример, који је неуобичајен за наше културне прилике. Ради се о селдећем: Давне године у Тучепима се одржавало последње Југословенско саветовање о Планирању у социјалној заштити. Поред нас који смо били учесници Саветовања, боравила је група од око 30 Енглескиња и Енглеза, као туристи у аранжману Југотурса. Најмлађи члан групе имао је 79, а најстарији 84 године. Жене су биле обучене у хаљине пастелних боја. Све хаљине су биле у дезенима. Ешарпе су им такође биле светлих боја. Мушкарци су имали доколенице на ромбове, панталоне пумпарице до испод колена. Сакои су такође били у дезену, а качкети са кришкама (као џокејски). У сали су имали своје место и за време када је музика свирала (од 22:00), они су устајали, ређали се у две колоне једна према другој. Једну колону су чиниле баке, а другу деке. Прво су деке чиниле искорак и правиле наклон према бакама, затим су баке чиниле искорак и правиле кникс према декама. Забављали су се боље него учесници Саветовања. Та три дана био сам више окупиран групом Енглеза него садржајем Саветовања. Импресионирала ме је ведрина тих старих људи. Да је то била наша група туриста, сигурно би био коментар отерали су ирвасе на север. Познато ми је да није упутно закључивати на појединачним примерима, али као илустрација, могу да изазову многе позитивне асоцијације. Допринос културолошке основе социјалног рада заснивању савременог модела о старењу и старости Поставља се питање, до које мере културолошке основе социјалног рада могу да допринесу променама у друштву према старењу и старости, тј. да се старији третирају као активни учесници у друштву. Досадашњи генерални став је био да су старији грађани пасивни чланови заједнице. Утисак је да културолошке основе социјалног рада могу оптималније да дођу до изражаја у локалним заједницама, него у оквиру глобалног друштва. Познато је из социјалне психологије да се ставови који дуго временски трају споро мењају, посебно када су старе особе у питању. Зато сматрам да би применом социјалног рада у организовању локалних заједница у заснивању савременог културног модела према старењу и старости имали више изгледа да се превазиђу традиционални стереотипи да су старе особе баласт друштва. Координирана активност јавног, цивилног и приватног сектора уз укључивање свих релеватних институција и локалних медија допринело би да се традиционални модел о старењу и старости постепено мења у афирмативан однос, који подразумева оптимално коришћење очуваних потенцијала старих особа. Упоредо са развијањем дневних клубова, у оквиру њих би се развијала мрежа волонтера од старих особа. Искуство је показало да старе особе радо прихватају своје вршњаке као волонтере. Узајамно поверење се спонтано развија, јер су њихове личне преокупације веома сличне. Међутим погрешно би било ако не бих истакао да и млади волонтери имају значајну 33

35 улогу мобилисању очуваних потенцијала старих особа. Свака млада особа подстицајно делује на старије особе. Поред развијања мреже волонтера у оквиру локалних заједница, значајно је систематски неговати и добросуседске односе са старим особама. У мотивационом погледу добар сусед може спонтано допринети да стара особа брже мења неке своје традиционално укорењене ставове према себи, породици и друштвеној заједници. Добросуседска помоћ се може организовати спонтано или у оквиру одговарајућих програма социјалне или здравствене заштите старих особа у локалној заједници (општини), чији носиоци могу бити: центар за социјални рад, Дом здравља, организације цивилног друштва које се баве старим лицима, дневни клубови за старе и др. У нас је до сада углавном долазила до изражаја спонтана добросуседска помоћ. Имајући у виду значај добросуседске помоћи, треба је развијати и у граду и у селу. У граду је једноставније развијати добросуседску помоћ на периферији, где старе особе живе у партерним кућама. Суседи се међусобно знају и посећују. У центру града су обично вишеспратнице и солитери у којима се станари обично и не познају и самим тим мањи су изгледи за спонтано неговање добросуседске помоћи. Обим и врсте добросуседске помоћи углавном зависе од способности старе особе колико је у могућности да сама задовољи своје потребе. Поред помоћи у задовољавању текућих животних и других услуга, врхунац креативне добросуседске помоћи односио би се на одвођење старе особе у биоскоп, позориште или на концерт. У селу се добросуседске услуге у извесној мери разликују од градских, јер се поред задовољавањатекућих животних потреба, често односе на помоћ у башти и њиви, као и око чувања стоке. Породица као база културолошке основе социјалног рада Све промене, које су се последњих седам деценија дешавале у нашем друштву имале су непосредног утицаја на односе у породици. Почев од послератне убрзане индустријализације и њом изазване бурне унутрашње миграције, па преко привредне реформе, када је у релативно кратком временском интервалу око милион радника отишло на привремени рад у иностранство, који и даље траје (преко друге генерације). Затим је уследио распад Југославије и НАТО бомбардовање, коме су предходиле санкције Савета безведности Уједињених нација. Наша породица је у релативно кратком периоду прешла пут од традиционално-патријахалне до двогенерацијске, такозване нуклеарне породице. Старе етичке и клутурне вредности су укинуте као преживеле, а нове етичке и културне вредности нису ни прокламоване, па самим тим нису могле да буду усвојене. Све те промене које су се дешавале у нашим породицама имале су утицаја и на односе унутар породице према својим старим члановима. То се посебно испољавало према старима који су примали минималне пензије. На селу је та ситуација била другачија, јер су радно способни чланови породице одлазили на рад у иностранство, а бабе и деде су са децом остајали на селу. Под утицајем Совјетског Савеза вођена је неодговарајућа аграрна политика. Совјети су сматрали да је богат мужик спахија, а у нас је сматрано да је богат сељак кулак. Много касно смо схватили да без богатог сељака нема ни богатог друштва. Новац који је улаган у поличке фабрике, да је улаган у наводњавање и регулацију водоплавних река, где би нам данас био крај. Све ово о чему говорим имало је непосредног одраза на однос према старима, како у породици тако и у друштву. Тако смо дошли до парадоксалне ситуације. Што је друшвена криза постајала израженија, утолико се све више осећала потреба за испољавањем породичне и друштвене солидарности. Међутим, због осиромашења породице и друштва све су мање били у стању да задовоље акутне социјалне потребе својих старих чланова. Упоредо са нарастањем друштвене кризе повећавао се број усамљених старих особа, као и испољавање породичног наисља према старим особама. У исто време са испољавањем породичног насиља растао је број деце која не испуњавају своје материјалне обавезе према родитељима. Да би стари родитељ остварио то право треба да тужи своје дете и да судским путем добије издржавање. У нашој култури, већина родитеља, радије пристаје да гладује, него да тужи своје дете. Социјални радник као водитељ случаја, може да допринесе усклађивању односа између родитеља и децеда се настали конфликт превазиђе на обострано задовољство. 34

36 Социјалним радом са породицама у којима живе старе особе, може се очекивати да ће породица као систем и старе особе као чланови тог система, лакше мењати традиционалне културне обрасце. Старе особе ће лакше и са мање емоционалног отпора прихватати савремене културне обрасце, ако се то одвија у породици која има позитивне функционалне односе међу својим члановима. У таквим случајевима породична атмосфера мотивационо делује на своје чланове. Применом социјалног рада са породицом, на основу почетне процене социјалног радника као водитеља случаја, могу се утврдити упоришне тачке, правац деловања и начин усвајања савремених културних образаца. Друштвена криза у нашем друштву је изазвана страначким борбама за власт и најездом тајкуна, који су стекли огромно богатство за мање од две деценије. У том друштвеном вакууму без уважавања елементарног грађанског морала и културе опхођења, нестала је са друштвене и политичке сцене средња класа. Просперитет у једном друштву не доносе његови најбогатији грађани, већ снажна средња класа. Она је отворена према свим моралним и културним вредностима. Држава је прокламовала слоган о активном старењу, што подразумева одговарајући квалитет живљења и задовољавање не само основних животних, већ и разноврсних културних потреба. С обзиром да ће у наредном периоду наше друштво и даље демографски старити, важно је да се у локалним заједницама сагледају очувани потеницијали старих особа и да у планираним активностима буду оптимално укључени. То би имало утицаја на побољшање њиховог социјалноекономског положаја. Старе особе и сексуалност У нашој култури старе особе мушког и женског пола, без обзира на ниво образовања, нерадо говоре о својој сексуалности. Проф. Др Никола Милошевић у својој књизи Геронтологија пише о истраживању које је спроведено у Војводини и односило се на здравствене и социјалне потребе код особа оба пола старијих од 60 година. Осовни резултати који се односе на област сексуалности гласе: 34% мушкараца и 28% жена нису желели да говоре о својим сексуалним односима; 23% мушкараца и 11% жена не одржавају сексуалне односе, јер немају прилике, а имају интересовање; 17% мушкараца и 36% жена не одржавају сексуалне односе иако имају прилике, јер немају интересовања. 2 Аутор истиче да је добра страна овог испитивања што је 2/3 испитаника одговарало на питања о сексуалности. Када је у питању сексуалност старих особа, може се рећи да најбоље пролазе оне старе особе које се не придржавају традиционалних образаца о сексуалности у старости. Проф. Др Душан Петровић истиче: Позитивно подразумева и задовољавање важних психолошких потреба, а пре свега потребе за активношћу и стваралаштвом, љубављу и интимношћу. Старе особе имају потребе за добијањем и давањем љубави, јер године нису препрека за емоционалне односе. У старости не престаје ни сексуални живот и треба га користити у свим облицима, јер је то животна потреба, а не порок. Интимност двоје старих људи који су делили године радости и туге је снажан противударац свету који их често гледа а не види. Сматра се да живот у браку продужава животни век за 5 година. Полни живот старих зависи од њиховог претходног живота, као и њиховог става према старости у целини, а посебно према слици о себи. Најзад полни живот се утолико више продужује, уколико је био богатији и срећнији. 3 2 Милошевић Н. (1999): Геронтологија, Нови Сад, стр Петровић Д. (2013): Часопис Геронтологија бр. 2/2013, стр

37 Старе особе и религија Многа религијска питања имају везе са културом, обичајима и моралом. Утисак је да се у старости повећава број верника. Што је човек старији и немоћнији, то је више упућен да тражи одговор у религији. Приликом примене социјалног рада са старим лицима, неопходно је да социјални радник као водитељ случаја испољи задовољавајући ниво професионалне осетљивости, како не би повредио њихова религијска осећања. Има аутора који заступају мишљење да старе особе које верују лакше и мирније прихватају своје старење. После исповедања код свештеника, старе особе се много растерећеније осећају (као да су скинули терет са себе). Религиозност старих особа може се третирати као саставни део њиховог културног идентитета. Има старих особа које казују да побожност уноси мир у њихову личност. Проф. Др Никола Милошевић истиче: Ако се наука схвати као нешто рационално, а вера као нешто емоционално, то не значи да су оне нужно супротстављене. Оне често полазе са различитих позиција и имају различита мерила и путеве сазнања. Ни наука не даје јасне одговоре на сва питања. Наука своје знање проверава, њени резултати морају да буду поновљиви. 4 Религија је заснована на веровању. Религиозност старих особа у граду и селу се разликује у погледу њене усмерености. Религијске активности старих особа у граду усмерене су на личност самог верника и на чланове његове породице. У селу се религиозност проширује и на летину. У селу се старе особе моле и да падне киша, да не буде града и суше. Захваљујући културолошким основама социјалног рада са старим лицима, социјални радник, као водитељ случаја је у прилици да прилагоди свој професионални однос и да примени адекватан стручни поступак и у граду и у селу. Здравствено васпитање у старости Развијен систем здравственог васпитања је добра основа за подизање општег културног нивоа старих особа. С обзиром да су у питању поодмакле године живота у старости, поставља се питање у ком правцу треба да је усмерено здравствено васпитање старих особа? С обзиром да живот у старости прате различити здравствени ризици, неопходно је здравственим васпитањем помоћи старим особама да стекну и учврсте нове навике које се односе на: редовно узимање прописане терапије, режим исхране, избегавање стресних ситуација и др. Упоредо са стицањем нових навика нужно је уверити старе особе да је неопходно радити на елиминисању стечених навика, које могу старој особи да погоршају здравствено стање. Разусловљавање од старих навика је за неке старе особе болан процес. У суочавању са реалношћу свог здравственог стања, старе особе најчешће двојако реагују. Једни се уплаше и обесхрабре, а други минимизирају актуелну здравствену ситуацију. Обе крајности доводе до истог исхода погоршања здравственог стања. Зато је неопходно у социјалном раду са старом особом омогућити јој да вербализује све своје страхове и отпоре у односу на актуелну ситуацију. После тога стара особа је растерећена и отворена је за стицање нових навика, а и спремнија је за разусловљавање старих навика чије је деловање неповољно. Оспособљеност старих особа за самопомоћ и самозаштиту За остваривање позитивног здравља у старости, значајан је активан однос старе особе у реализацији самопомоћи и самозаштите, ради побољшања и унапређења своје социјалноздравствене ситуације. У овим активностима, веће изгледе на успех имају старе особе које оптимистички користе своје очуване потенцијале. Тако позитиван однос према себи утиче и на ментално здравље старе особе. У разусловљавању културних стереотипа о пасивном животу у старости, значајну улогу има породица и ужа друштвена средина. Да би стара особа имала активан однос према себи неопходно је да се осећа прихваћено у средини у којој живи. 4 Милошевић Н. (1999): Геронтологија, Нови Сад, стр

38 Физичке и хоби активности Физичке активности у старости су база за успешно функционисање позитивног здравља. Мали број старих особа се редовно бави неком врстом физичке активности. Кардиолози сугеришу старим особама шетње са променом ритма, као превенцију кардиоваскуларних обољења. Гимнастичке вежбе углавном раде корисници геронтолошких установа које имају салу. После организовања Олимпијаде за учеснике трећег доба, почео је да расте интересза физичке активности. У нашој култури, не само старе особе, већ и особе средњег животног доба немају развијене навике да се систематски баве физичким активностима. У Словенији највећи број грађана се бави планинарењем. У планинарским активностима које се обично упражњавају викендом, учесници су од 7 77 година. Хоби активности којима се баве старе особе могу се поделити у две велике групе. Прву групу чине хоби активности чији учесници уживају у њиховом остварењу. Такве хоби активности су читање књига, слушање музике, посета биоскопу, позоришту, одлазак на концерт, посета спортским приредбама и др. Друга група хоби активности има креативан карактер. Старе особе су непосредни учесници у реализацији ових хоби активности. Ту спадају: ручни рад, хеклање, штрикање, сликање, вајање, гајење цвећа, свирање и певање, играње, писање поезије и прозе и др. Од поменутих и других хоби активности стара особа може да има и материјалне користи. У оквиру ове групе постоје хоби активности које имају дуго трајање, још из времена када је стара особа била у радном односу. Тек када је стара особа отишла у пензију та хоби активност је постала нова професионална обавеза. Имао сам част и задовољство да упознам и више пута разговарам са нашом ранијом примабалерином Нином Кирсановом. Она је имала две велике љубави: балет и археологију. Због великих обавеза према балету, археологија је остајала све време у другом плану. Када је са 50 година отишла у пензију, уписала је као редован студент археологију на Филозофском факултету у Београду. Упоредо са младима испуњавала је све обавезе на терену и археологију је успешно завршила у року. Затим је уписала магистарске студије и њих је успешно завршила у року и на крају је докторирала. Успела је и да објави неколико научних радова. Ово је пример велике мотивације и дуготрајне љубави према археологији. Ваља учинити напоре да се старим особама омогући да се активно баве хоби активностима, јер је то најбољи начин да се обезбеде квалитетан живот и позитивно здравље у старости. Старе особе које активно проводе своје дане биће отворене за прихватање савремених културних образаца. Културно-уметничке активности старих лица У свим дневним клубовима у Србији годинама се негује разноврсна културно-уметничка активност. Резултат тих систематских активности су ГЕФАКС (Геронтолошки фестивал књижевног стваралаштва) у оквиру Дневног клуба за стара лица у Параћину који траје више од две деценије и Фестивал стваралаштва старијих Златно доба чији су оснивачи београдски Геронтолошки клубови. Циљ фестивала од његовог оснивања Године био је и остао исти: манифестација, афирмација, промоција и активација аматерског стваралаштва старих лица, затим неговање и преношење нематеријалне културне баштине, културна интеграција и размена између региона и земаља. Фестивал се традиционално одржава крајем септембра и траје 3-4 дана. Нема утврђену, стандардну програмску шему већ из године у годину прилагођава и иновира форме представљања резултата креативних активности. То је био концепт и XI Фестивала Златно доба одржаног 24. до 26. септембра године уз подршку Секретаријата за социјалну заштиту града Београда. Најбоље тек долази овогодишњи фестивалски слоган предлаже афирмацију која жели да замени уврежени негативни образац: све (најбоље) је прошло и да оснажи сваки напор и покушај да се дође у контакт са властитом креативношћу. Да је то препознато говори и повећање броја учесника, овогодишња бројка од 800 је до сада рекордна. У оквиру ГЕФАКС-а објављени сузапажени књижевни радови у поезији и прози. Када сам говорио о хоби активностима истакао сам да многи запослени у току радног односа носе 37

39 у себи скривена интересовања према некој уметничкој активности, па када оду у пензију просто процветају. Треба подстицати узајамне посете чланова појединих клубова не само у месту већ и у другом граду. Социјална заштита старих лица Савремена теоријска и практична решења у социјалној заштити усмерена су у правцу стварања више разноврсних алтернативних могућности за пружање услуга старим особама. Ако постоји више могућности за примену алтернативих услуга старим лицима, њихово упућивање у геронтолошке установе обављаће се само када је то за стару особу најадекватнија мера социјалне заштите. С обзиром да има више учесника који пружају услуге старим лицима, неопходно је да центар за социјални рад буде координатор свих активности, јер поред јавног сектора учествују невладине организације и приватан сектор. У превентивне активности корисно је укључити и општинске установе културе и универзитете за треће доба где постоје. Систематско развијање услуга помоћи у кући, дневних клубова и дневних центара допринеће да највећи број старих особа (и када су хоронични болесници) остану у породици. У неким случајевима, када су у питању материјално необезбеђене старе особе, поред коришћења претходних услуга могу остварити и материјално обезбеђење. Поменутим приступом мотивационо ће се деловати на старе особе да буду отворене за прихватање савремених културних образаца. Адекватна примена услуга и мера социјалне заштите према старим лицима непосредно се одражава на њихово здравствено стање. Развој потреба у старости Разноликост потреба у старости постаје стимуланс за даље ангажовање и досезање нових могућности. Културолошки ниво социјалног рада посебно долази до изражаја када се уважава хетерогеност потреба у зависности од личних, образовних, културних, религијских, регионалних и других услова живота старих особа. Важно је наћи меру, јер свако пренаглашавање специфичности потреба старијих доводи до њиховог сужавања. Теорија активитета доприноси да се многи стереотипи о старењу и старости одбаце, а да се уместо њих систематски негује приступ о оптималном коришћењу очуваних потенцијала старих особа. За старе особе веома је важно да пронађу меру између реалних могућности и жеље да се постигне више у одређеном времену. За стару особу је значајно да зна у којим областима може да развија своја интересовања. Њена партиципаторска улога у сарадњи са социјалним радником, чини је вреднијом у властитим очима. Осећа да је и сама допринела у примени одређене услуге или мере социјалне заштите. Све то има непосредног утицаја на њен здравствени статус. Проф. Др Душан Петровић указује да Позитивно здравље у старости представља равнотежу телесних, психолошких и социјалних потреба организма Уместо закључка Активирањем очуваних потенцијала старе особе омогућити јој, да њена скривена интересовања изађу на површину и на тај начин доживи себе на нов начин. Литература 1. Витезовић В. (2013): Фестивал стваралаштва старијих; часопис Геронтологија бр. 2/2013, стр Димитријевић Б. (2013): Дучић против Поуиса или о вештинама старења; часопис Геронтлогија бр. 2/2013, стр Јакич-Козарчанин Л. (2003): Старост између државе и породице; Службени гласник 4. Милошевић Н. (1999): Геронтологија; Олд Цоммерце, Нови Сад 5. Немањић М. (2013): Културни образац насупрот биологији млади и старији у новом цивилизованом кључу: часопис Геронтологија бр. 2/ Сумрак Д. (2010): Геронтологија; Социјална мисао, Београд 38

40 CULTURAL BASES OF SOCIAL WORK WITH THE AGED Milorad Milovanovic, PhD ABSTRACT Contemporary theory and practice of social work in general, and of the social work with the aged in particular, is discussed from the standpoint of psychology, andragogy, social psychiatry and sociology. However, as far as I know, the perspective of culture is generally neglected. Cultural bases of social work with the aged could be narrow or a broader. The approach from the broader cultural basis is reflected in the relationship of the society toward the population of the old persons: how a society perceives and uses the potentials of the old? The narrower basis is reflected in the way the old persons themselves perceive their real potentials. An issue to be discussed here is: Whatcould come out as a social change whenthe cultural basisof social work with the oldchange so that they are perceived as active participants in social life of a community? Mainly, the old persons are treated as passive members of a community. It seems, however, that the change of that attitude could be more effective in a small community than in global society (inductively). If inductively, a new approach could spread across a variety of several communities, which as a result could bring the attitude change at a global society. There are some prevailing patterns of old people conduct in ourculture. They are expected to be passive receivers of social aid. If 60 or older, the persons of that age accept the imposed pattern. Only those who reject that pattern continue to live active life. Through social work with the old such pattern can be changed. There is a chance to change the cultural pattern of the conduct of the old substantively. If the theory and practice of social work accept the fact that cultural pattern shapes the conduct of old persons, such awareness could have effects for direct practice of social workers. Such attitude should be promoted through the curricula of the social work instruction at the university studies in social politics and social work. Key words: the old people, social work, cultural models of aging 39

41 ИЗРАДА ПРОЈЕКТНИХ ПРЕДЛОГА У ОБЛАСТИ СОЦИЈАЛНЕ ЗАШТИТЕ Др Ненад Иванишевић РЕЗИМЕ Иако пројектни приступ, као сет методâ решавања конкретних проблема из различитих области друштвене збиље, све више налази своју практичну примену и у нашој земљи, општи је утисак, међутим, да је он недовољно развијен у пословној пракси јавних субјеката. Наиме, конкурентност пословних актера, а тиме и успешност њихове пословне делатности, умногоме зависи од пројектног начина рада и размишљања, као начина проналажења материјалних средстава за реализацију одређених (пројектних) активности. У том контексту, општи циљ овог рада јесте да се евентуалним корисницима приближи целокупна процедура припреме пројектних предлога уз посебан осврт на фазе у процесу имплементације пројеката који су одобрени за финансирање или суфинансирање. Даље, посебан циљ овог рада јесте да афирмише пројектни начин решавања проблема из области социјалне заштите у оквиру установа социјалне заштите. Материјали коришћени у изради публикације која је пред вама производ су вишегодишњег искуства ауторâ у раду на припреми пројектних предлога (конципирању, изради, односно писању), као и спровођењу пројеката финансираних од стране домаћих и међународних институција/организација. Крајњи циљ ове публикације јесте да помогне у развијању вештине потенцијалних корисника у припреми квалитетних пројектних предлога, као и да подучи кориснике како да управљају пројектним циклусом. Ово се може постићи једино уколико се корисницима укаже на значај и вредност пројектног начина рада као методе за решавање одређених проблема, остваривање постављених циљева, изналажење извора финансирања чиме се, у крајњој линији, стварају предуслови за унапређивање рада организације којој припадају. Кључне речи: предлог пројекта, пројекат, пројектни тим, буџет пројекта, матрица логичког оквира Увод Иако пројектни приступ, као сет методâ решавања конкретних проблема из различитих области друштвене збиље, све више налази своју практичну примену и у нашој земљи, општи је утисак, међутим, да је он недовољно развијен у пословној пракси јавних субјеката у транзиционим или посттранзиционим државама каква је Србија. 1 Пројектни приступ финансијске реализације предвиђених активности ради постизања унапред дефинисаног циља заступљен је у Сједињеним Америчким Државама и развијеним земљама Западне Европе још од друге половине 20. века, а свој масовни израз и пун смисао добија крајем осамдесетих и током деведесетих година у земљама у процесу транзиције и то најпре у невладином, а потом и у приватном, односно јавном сектору. Суштина оваквог начина финансирања планираних активности у односу на одређену проблематику изражена је у комуникацији на релацији предлагач пројекта потенцијални донатор, уз међусобно препознавање/подударање интереса, као заједничког именитеља. Управо ће пројектним предлогом предлагач (и потенцијални корисник донације) препоручити осмишљене активности за финансирање потенцијалном донатору. У том контексту, општи циљ овог приручника јесте да се евентуалним корисницима приближи целокупна процедура припреме пројектних предлога уз посебан осврт на фазе у процесу имплементације пројеката који су одобрени за финансирање или суфинансирање. 1 Дакако, неки субјекти, попут невладиних организација, своју примарну делатност заснивају (и финансирају) искључиво на пројектном активизму као основној методологији рада. 40

42 Даље, посебан циљ овог рада јесте да афирмише пројектни начин решавања проблема из области социјалне заштите у оквиру установа социјалне заштите. Материјали коришћени у изради публикације која је пред вама производ су вишегодишњег искуства ауторâ у раду на припреми пројектних предлога (конципирању, изради, односно писању), као и спровођењу пројеката финансираних од стране домаћих и међународних институција/организација. 2 Приручник је углавном прилагођен захтевима тзв. позива које расписује Европска унија 3 преко својих делагацијâ у релевантним државама 4 уз асистенцију одговарајућих државних органа матичних држава 5, као и заједничких им тела 6 - као пример међународног извора финансирања. Појмовно и терминолошко одређење Иако се у домаћој колоквијалној употреби све више користи израз пројекат да би се означио сет радњи које је неопходно предузети како би се постигао одређени циљ, односно решио одређени проблем, неретко се, међутим, сусрећемо са потешкоћом у погледу разумевања његовог основног појмовног значења. Тако се, на пример, дешава да и даље велики број људи у Србији под термином пројекат подразумева искључиво архитектонско-грађевински или техничко-технолошки садржај којим се прецизно и свеобухватно дефинише и документује физичка диспозиција предмета пројектовања и изградње (конструкције), попут зградâ, инфраструктурних објеката, технолошких постројења и слично. Истина је, међутим, да такви пројекти могу бити део пројектне документације једног ширег пројекта који би требало да обухвата комбинацију различитих, али међусобно повезаних активности. Предлог пројекта (писани документ) је најчешће коришћена метода у процесу прикупљања средстава за реализацију одређеног пројекта и представља средство комуникације са потенцијалним донатором, а чији је циљ представљање и финансирање самог пројекта. Реч је заправо о уговору који обавезује организацију да у потпуности следи предложене активности, на који се друга страна (донатор) може позвати и план за наративно и графичко приказивање активности које могу да доведу до испуњења циљева. С друге стране, Пројекат представља скуп логички повезаних, ресурсно дефинисаних, као и временски и просторно ограничених процеса, радњи и метода којима се на систематичан и планирани начин остварује неки, унапред утврђени, достижан (реалан) и јединствен циљ/еви. Врсте пројеката Готово је немогуће набројати све врсте пројеката који би могли бити предмет финансирања из домаћих и међународних извора. У зависности од критеријума поделе, могуће је идентификовати следеће типологије пројеката: (1) Према садржају, то јест проблематици коју обрађују, пројекте можемо разврстати на инфраструктурне, пројекте изградње/реконструкције, санације, набавке опреме, истраживачке, техничко-технолошке, административно-капацитативне, социјално-хуманитарне, еколошке, едукативне, културолошке, и бројне друге. (2) Према временском трајању, разликујемо краткорочне (6-10 месеци); средњорочне (11-18 месеци) и дугорочне (19-24 месеци или дуготрајније) пројекте. (3) Према извору финансирања, пројекти могу бити материјално подржани од стране домаћих и/или међународних субјеката. (4) На основу броја партнера/апликаната у пројекту, пројекти могу бити билатералног, трилатералног и мултилатералног карактера. 2 Наиме, Геронтолошки центар у Суботици је у претходних десет година реализовао преко 50 појединачних пројеката финансираних од стране 15 домаћих и страних установа, а њихова укупна вредност процењује се на више десетина милиона динара. 3 ИПА Програм прекограничне сарадње (IPA Cross-border Co-operation Programme). 4 У оквиру више различитих ИПА програма (видети одељак 2.2). 5 Код нас су то, у првом реду, Канцеларија за придруживање ЕУ и Министарство финансија. 6 О овоме више у одељку

43 (5) Према територијалном обухвату, пројекти се деле на локалне, регионалне, националне и прекограничне. Пројектни циклус Пројектни циклус (видети схематски приказ) је менаџерска дисциплина која следи период трајања пројекта од иницијалне идеје кроз реализацију па све до краја пројекта, односно тачке обнављања пројекта под истим или нешто измењеним условима. Састоји се из шест фаза: идентификације, припреме, процене, формулације предлога пројекта, имплементације и надзора, и евалуације. Будући да је пројектни циклус веома сложен процес, те да његово детаљно образлагање може бити предмет посебног рада, овде ћемо само скицирати његове основне контуре у циљу бољег разумевања целокупне проблематике. Слика: Схематски приказ пројектног цклуса identifikacija Evaluacija priprema implementacija procena formulacija Прва фаза пројектног циклуса представља идентификацију самог пројекта. Како се долази до пројектне идеје и на који се начин она одражава на потребе заједнице? Различити субјекти могу бити предлагачи пројектне идеје. Идентификација пројекта је обично стимулисана специфичним проблемом који постоји и који је потребно решити. Проблем ретко кад има један узрок и углавном потиче из више различитих социоекономских извора. На основу овог прелиминарног увида, сасвим је јасно да се одређени проблем не може решити уколико се не сагледа контекст у којем је настао и уколико се његово решење не потражи на макро, међу и микро новоу у сарадњи са релевантним интересним групама. Релевантне интересне групе чине појединци или организације које ће на посредан или непосредан начин имати бенефите од разматраног пројекта. Начин на који ће се процес идентификације пројектне идеје одвијати зависиће од прелиминарне ситуационе анализе, као и препознавања релевантних интересних/циљних група. На овај се начин, заправо, сагледавају потребе организације, заједнице или неке друге целине, идентификују проблеми, чиме се формира предмет будућег пројекта за чију ће реализацију бити потраживана финансијска средства. Друга фаза пројектног циклуса подразумева уобличавање иницијалне пројектне идеје у детаљнији пројектни предлог. Пракса је показала да се структуирање пројектног предлога најефективније реализује путем тзв. матрице логичког оквира. Процена пројекта представља кључну фазу пројектног циклуса. Предложени пројекат се разматра са више различитих аспеката (видети табелу 1) како би се установило да ли је сврсисходно упустити се у писање пројектног предлога и проналажење извора финансирања. Процена пројекта такође представља прилику да се побољша пројектни план пре него што наступи имплементација. У оквиру ове фазе, врши се провера података и информација прикупљених у ранијим фазама, а нагласак је на преиспитивању методологије предвиђене у току реализације пројекта, да би се потом окончала анализом трошкова и користи (costbenefit analysis). 42

44 Табела : Детерминанте оправданости евентуалног пројекта Детерминанта Упити Техничка д. Финансијска д. Социјална д. Еколошка д. Институционалнонормативна д. Детермината одрживости Да ли је могућно спровести предвиђене пројектне активности у планираном временском оквиру с обзиром на расположиве техничке ресурсе (људске и материјалне капацитете)? Да ли је могуће пронаћи изворе финансирања за реализацију конципиране идеје (да ли је она привлачна за потенцијалне донаторе)? Да ли је планирани финансијски оквир довољан за имплементацију предложеног пројекта? Да ли су предвиђени сви могући/релевантни трошкови пројекта? Да ли је пројекат рационалан/економичан (да ли његове користи превазилазе његове трошкове)? Какве ће ефекте пројекат имати на циљане групе на индувидуалном и колективном нивоу? Да ли су идентификоване циљне групе спремне/вољне да узму учешће у пројектним активностима? Да ли пројекат доноси реалан (било посредан или непосредан) бенефит социјалној групи на који се односи? Да ли ће пројекат имати последице (позитивне или негативне) на природну средину? Да ли је пројекат у сагласности са стратегијом/политиком очувања/заштите животне средине на локалном, регионалном и националном плану? Да ли је предложени пројекат у складу са позитивним прописима на локалном, покрајинском и републичком нивоу? Да ли је институција/организација (носилац пројекта) надлежна да спроводи планиране пројектне активности? Да ли носилац пројекта располаже правним механизмима за имплементацију дотичног пројекта? Да ли пројекат доприноси јачању капацитета ове институције/организације? Да ли ће бенефите пројекта бити могуће одржати и након финализације пројектних активности? На који начин ће се осигурати одрживост пројекта? Временска д. Да ли је предложени пројекат могуће реализовати у задатом временском оквиру уз очување потребног квалитета? Четврта фаза пројектног циклуса формулација пројектног предлога, представља уједно и главну тему нашег рада због чега ћемо се њоме детаљно бавити у следећем одељку Приручника. Ако смо у претходној фази потврдили техничку, финансијску, социјалну, еколошку, институционално-правну, временску, као и оправданост у погледу одрживости пројекта, онда је опортуно приступити изради детаљног пројектног предлога. При формулацији предлога пројекта, од суштинског је значаја познавање приоритетâ и методологије које је развио потенцијални донатор. Различити донатори имају различите приоритете као и начине обраде пројектних захтева (од формално-техничких до мериторно-финансијских). У суштини, пројектни предлог нам омогућава да одговоримо на три кључна питања: 1. Шта је тема пројекта? 2. На који начин ће бити спроведен пројекат? 3. Колико ће коштати пројекат? Преглед садржаја типичног пројектног прегледа дат је у приказу бр

45 Приказ 1 Садржај Сегмент 1: Увод: кратак садржај обрасца, административни подаци подносиоца пројекта Сегмент 2: Историјат пројекта (поступак идентификације проблема, контекст настанка пројектне идеје) Сегмент 3: Циљ(еви) пројекта, његова оправданост, очекивани резултати и логика пројекта Сегмент 4: Структура пројекта: активности и њихови резултати Сегмент 5: Циљне групе Сегмент 6: Одрживост пројекта Сегмент 7: Ризици Сегмент 8: Иновативни карактер пројекта Сегмент 9: Ефекат преливања Сегмент 10: Методологија Сегмент 11: Усаглашеност са задатим приоритетима/мерама програма/конкурса Сегмент 12: Усаглашеност са стратешким документима на општинском, регионалном и републичком нивоу, као и на нивоу ЕУ Сегмент 13: Комплементарност са другим (већ реализованим) пројектима Сегмент 14: Индикатори (показатељи) Сегмент 15: Имплементација пројекта: партнерство, институционални оквир, план и динамика активности, пројектни менаџмент, неопходни ресурси и сл. Сегмент 16: Расходи пројекта: буџетирање Прилози Статутарна документа; документи којима се потврђује финансијски, економски, људски и други капацитети; административно-техничка и стручна документација (дозволе, потврде, изјаве, планови, арх. пројекти; еколошка дозвола и др.) Многи донатори имају свој сопствени пријавни образац, односно формат пројектног предлога. С тим у вези, неки донатори захтевају пријем концепта или пројектне идеје у којима ће бити садржани основни елементи пројекта, а који се достављају пре целовитог (и коначног) пројектног предлога. У случају да је оцена концепта позитивна, подносилац може приступити припреми тражене документације која подразумева целовит пројектни предлог уз пропратне документе којима се потврђује статус, технички, финансијски, људски и други капацитети подносиоца предлога, овлашћења за извођење појединих радњи и поступака, и бројни други. Приликом припремања пројектног предлога важно је увек имати у виду критеријуме изборности (квалификованости) које је одредио донатор. Критеријуми изборности могу се односити на: правно својство потенцијалног апликанта (субјекти приватног или јавног права, владине или невладине организације, буџетске установе, приватна предузећа, националне или међународне организације, итд.); географски (месни) обухват (који субјекти на којим локалитетима имају могућност учествовања на конкурсу и у којим комбинацијама); прихватљивост партнерстава (у случају када се ради о мултилатералним пројектима); финансијски параметар (признати и непризнати трошкови настали на пројекту, финансијски бонитет потенцијалних подносилаца пријаве, прихватљиви административни трошкови и сл.); тематско-садржински обухват (компатибилност са конкурсним приоритетима, односно мерама у смислу прихватљивих тема пројеката, тангентираних циљних група и др.); временски оквир (минимални и максимални период реализације пројектних активности); процедуре јавних набавки (у смислу меродавних прописа); и др. Уколико не задовољи неке од прописаних критеријума, подносилац пројектног предлога биће дисквалификован, а садржај пројектног предлога неће бити узет у разматрање. Имплементација и надзор спадају у пету по реду фазу пројектног циклуса и представљају континуирани процес у току вршења пројектом утврђених појединачних активности. Имплементација заправо обухвата спровођење планираних активности у складу са динамиком дефинисаном у одобреном пројектном документу, као и хронологијом сваке од њих понаособ. Пројекат се увек састоји од неколико логички повезаних активности које скупно одражавају његову суштину и које резултирају одређеним (очекиваним) учинком, произво- 44

46 дом или појавом. Активности обухватају специфичне радње како у тематско-садржинском тако и у административно-техничком смислу. Као примере првих можемо навести одржавање едукационих радионица намењених некој специфичној циљној групи, затим, вршење одређеног истраживања (израда анализа, студија, итд.); извођење материјалних радова (грађевинских, инфраструктурних, заштитарских и слично); спровођење поступка јавних набавки (роба, услуга или радова); организовање социјалних догађаја, студијских путовања и културних дешавања, и др. У административно-техничке радње које су органски везане за одобрени пројекат, а које одражавају права и обавезе корисника донације у односу на донатора, спадају: спровођење конкретних процедура у погледу документовања свих пројектних активности (вођење евиденције о свим радњама од непосредног значаја за пројекат, попут коресподенције, затим докумената насталих у самом пројекту; распоређивање документата релевантним члановима пројектног тима; њихова класификација и начин архивирања, односно чувања, итд.); сачињавање базе података релевантне за ваљано спровођење пројекта; периодично извештавање према донатору и слично. С друге стране, надзор над имплементацијом пројекта нам омогућава да утврдимо да ли се она врши у складу са дефинисаним правилима и процедурама, односно са пројектованим активностима. Сврха надзора јесте управо да укаже на евентуална одступања од плана, као и да алармира менаџмент пројекта на искрсле проблеме. Надзор се манифестује као упоредни преглед употребљених улôга (инпута) и добијеног учинка/производа (аутпута). Он такође обезбеђује правовременост и адекватност уложених инпута, а у случају добијања неочекиваних резултата, њихове узроке је могуће регистровати и потом предузети корективне активности. Постоје два облика надзора над спровођењем пројекта: (1) надзор самог поступка или процеса реализације пројектних актиности; и (2) надзор над постигнутим учинком (резултатом) пројекта. Приказ 2 Да ли се активности одвијају по плану? Да ли се остварују резултати како је то очекивано? На који су начин представници циљних група прихватили пројекат? Идентификујте могуће узрочнике диспропорције планираних и остварених циљева. Да ли су се појавили неки неочекивани резултати и да ли их је могуће уврстити у модификовану логичку матрицу? Да ли су се појавили неки од предвиђених ризика? Препоручите корективне активности у циљу побољшања реализације пројекта. Последња фаза пројектног циклуса, а уједно и могућа 'прото-фаза' новог или модификованог пројекта у оквиру наредног циклуса, јесте евалуација. 7 У евалуацији се полази од ширег концепта него што је то случај с надзором, тиме што се преиспитују првобитне претпоставке на којима је пројекат заснован, постављајући пре свега питање комплементарности реализованог са предефинисаним (написаним) пројектом. Евалуација се у првом реду односи на оцену постигнутих циљева, односно сврхе пројекта. Она се може вршити у различитим временским периодима, и то: (1) у току имплементације пројекта (тзв. текућа евалуација); (2) по завршетку пројекта (терминална или финална евалуација); и (3) протоком одређеног времена након завршетка пројекта (тзв. ex post или накнадна евалуација). Евалуацију обично обављају особе изван пројектног тима (менаџмента). То су најчешће министарства, владине организације, фондације, односно донаторске организације, итд. У случајевима када у евалуацији учествују и сами спроводиоци пројекта, отвара се могућност за институционалну надградњу и јачање капацитета субјекта у питању. Поступак евалуације се састоји од прикупљања свих, за пројекат релевантних података и информација, њихову обраду и критичку анализу. Подаци до којих се на овај начин и за ову сврху дође, имају два основна облика: а) подаци секундарног карактера које чине информације чија намена није у непосредној вези са евалуацијом, али које јесу у вези са пројектом. Они нам, пре свега, помажу да схватимо сврху пројекта (циљеве); облик инвестиција (или улôга); како се он изводи (активности); и чиме резултира (производ, резултати). Основни 7 Премда смо поступак евалуације означили као финалну фазу пројектног циклуса, требало би нагласити да је она органски повезана са надзором пројектних активности. Заправо, она је његов предуслов! 45

47 извори за ову класу података јесу званични документи, попут социолошких и демографских истраживачких студија, развојни планови (општина, региона или државе), ситуационе анализе, извештаји о спроведеним активностима и бројни други. б) Примарни подаци, с друге стране, садрже оне информације које су од непосредног значаја за евалуацију и надзор имплементације пројекта. Њихови извори су све интересне групе тангентиране пројектом. До њих се долази путем непосредног опажања (посматрања), интервјуа, састанака, анкетирања, експериментом (одређујући експерименталну и контролну групу), теренским сондирањем објекта истраживања, итд. Примарни подаци су по својој природи квантитативни, па тиме и подложни статистичкој обради. Они одражавају одређену ситуацију у одређеном временском пресеку. Насупрот њима, секундарни подаци су динамичнији и омогућавају квалитативан увид у објекат (предмет) интересовања. Методологија израде пројектног предлога Баш као и академски рад, предлог пројекта (уколико је добро конципиран и написан) одликују следеће три битне тачке: (1) Писани документ мора да полази од једног одређеног, новог и дотад нерешеног, или бар делимично решеног проблема, и да помоћу његове темељне анализе и предложених поступака долази до нових резултата, односно остваривања пројектованих циљева. Другим речима, пројектни предлог треба да буде, у првом реду, оригиналан. (2) Чињенице и идеје које се износе, и на којима се заснива пројектни предлог, морају бити поуздане, пажљиво и у довољном броју прикупљене, правилно анализиране и интерпретиране, тј. да се на њих евалуатор (односно донатор) може ослонити, те да их и сам може проверити. (3) Пројектни предлог мора да, у складу са карактером проблема, примени најподеснију методу за решевање истог. Када је реч о особинама карактеристичним и општим за један добар пројектни предлог, треба истаћи на првом месту да, у већини случајева, квалитет неког пројектног предлога не зависи од његовог обима. Обим предлога зависи од многих чинилаца, и он може да варира за поједине тематске области, конкурсне програме, приоритете донатора, итд. Али оно што је при томе од битног значаја, јесте чињеница да предмет буде исцрпен, да рад представља, колико год је то могуће, заокружену целину решавања одређеног проблема, односно задовољења одређене потребе ради које се и приступило изради пројектног предлога. Ипак, опште правило је да треба тежити за краткоћом (која је, уз јасноћу и непосредност, основна особина пројектног предлога), за сажетим и снажним начином излагања чињеница и идеја. 8 Поред сажетости, можемо набројати још неколико важних карактеристика добро написаног пројектног предлога, а то су: јединство које одражава постојање једне развијене централне мисли која чини стожер предлога (дакле, нужно је да сви делови рада буду посвећени једној ствари, једној идеји, једном предмету); затим кохерентност, у смислу да сви делови буду у складу, како међусобно, тако и у односу на целину предлога. 9 Надаље, свака мисао, односно низ мисли треба да буду истакнуте према својој важности што је у складу са особином адекватног истицања. Такво истицање постиже се, нарочито, већим или мањим простором који се даје некој мисли и местом у оквиру целине. Премда важна, оригиналност је каткад тешко достижна код писања пројектних предлога. Па ипак, сваки предлог треба да садржи нешто ново, да се одликује неком оригиналношћу и да третира одређени проблем који до тада није, или није у довољној мери решаван. 8 Општи принципи којих би се аутори пројектног предлога морали придржавати су: а) Не почињати излагање сувише издалека, него онде где је то нужно и неопходно (најчешће код описа историјата предметне проблематике). б) Не уносити у предлог ништа што није у непосредној вези са темом, што рад чини разводњеним. в) Не претрпавати рад безначајним појединостима (уместо да одаберу чињенице и идеје битне за предмет, понеки гомилају у свом напису бројне ирелевантне појединости). г) Не понављати оно што је на неки начин већ речено. д) Не разлагати и објашњавати опширно ствари које су саме по себи довољно разумљиве. 9 Још је књижевни критичар Богдан Поповић указао на потребу за кохерентношћу када је рекао да...сви делови једне целине, ма кога она реда била, треба да су у складу међу собом и с том целином. Та целина, у једној целини вишега реда, постаје и сама део који мора бити у складу са осталим деловима те нове и више целине, која је сад, од своје стране, део целине још вишега реда, и тако даље до прве, битне замисли. Више о томе у Б. Поповић, Из теорије књижевности, Београд, 1910, стр

48 У процесу израде пројектног предлога, разликујемо три главне етапе: 1) прикупљање документације, то јест изналажење и прикупљање грађе (чињеница, идеја, аргумената, запажања); 2) распоред грађе (композиција), тј. сређивање и организовање прикупљених информација у једну конхерентну и логички заокружену целину; и 3) редиговање распоређене грађе (изражавање), тј. изналажење најподеснијег и најадекватнијег облика и израза за прикупљене и сређене информације (податке). У пракси, ове три етапе стваралачког процеса међусобно се, мање или више, мешају, преплићу, одвијају се исто толико истовремено колико и сукцесивно, једна за другом. 10 Састављање, писање текста обухвата, по правилу, две фазе: 1) писање концепта и 2) писање коначног текста. Концепт се пише брзо, у жару инспирације, онако како се идеје и чињенице појављују у мислима и стављају на хартију, не обазирући се на то да ли је одређени израз најсрећнији и најадекватнији. А онда, касније, приликом ревизије, проверава се прикладност тих и других израза. Када се заврши писање концепта пројектног предлога, приступа се његовој ревизији. Ревизију текста врше аутори савесним и сабраним читањем, обраћајући пажњу при томе на различите ствари од целине до појединости, од садржине до правописа (на ред излагања, на прелазе између појединих делова предлога, на стилске формулације, граматичку и правописну правилност, итд.). Кључ за израду успешног пројектног предлога јесте анализа донатора којем је исти намењен, као и самих оцењивача. Како би био успешан, пројектни предлог мора да има позитиван ефекат на оне који ће га читати. Шансе за успех су утолико веће уколико се проблематика разрађује на начин на који то донатори очекују и ако су начете теме у складу са потребама донатора. Покушајте да сазнате ко ће бити (који профил људи) члан примарног, а ко секундарног реда за оцењивање пројектних предлога. У ред примарних евалуатора спадају оне особе које ће бити у позицији да непосредно одлучују о проласку пројектног предлога, док ће секундарну групу чинити они који нису одговорни за оцењивање документа, али могу имати какав посредни утицај на исход евалуације. Сама пријава пројекта подноси се у писменој и електронској форми на прописаном обрасцу. 11 Уз пријаву се обавезно прилаже документација која је од значаја за оцену пројектног предлога у складу са горе наведеним критеријумима. По одобравању пројеката, корисник средстава закључује уговор са даваоцем средстава о начину њиховог коришћења и дужан је да реализује пројекат у складу са планираном динамиком реализације и у року који је одређен самим уговором. Наравно, корисник донације има обавезу да додељена средства користи наменски што је подложно надзору Фонда путем периодичне и завршне контроле. У том контексту, носилац пројекта је обавезан да подноси кварталне извештаје о реализацији пројектних активности и прилаже 'доказну' документацију. Поред кварталних, постоје и завршни извештај, као и тзв. накнадни извештај. 12 Завршни извештај би требало да садржи преглед предузетих активности, постигнуте резултате, као и финансијске показатеље утрошених средстава, те опис промена у реализацији пројекта, или пак одступања од плана реализације (уколико их је било). Буџет пројекта Пажњу у овом одељку посветићемо буџетирању трошкова пројеката у оквиру програма ЕУ. Буџет пројекта представља план активности новчано изражен за одређени временски период у специфичним категоријама трошкова са механизмима за контролу (рачуни, уговори, потврде, уплатнице, признанице, потврде о уплати, изводи). Он произилази из свега онога што је написано у претходним поглављима, нарочито из активности. У буџету се у неколико колона детаљно приказују сви трошкови пројекта, колико се захтева од донатора и за које делове буџета. Приказан цифрама треба да је јасан и прецизан, а треба дати и наративно објашњење појединих ставки. Позив за прикупљање пројектних предлога из године предвиђа дводелну буџетску табелу. У првом делу су исказане буџетске линије, и то 10 Midhat Šamić, Kako nastaje naučno djelo, Sarajevo: Svjetlost, Образац пријаве истиче се на интернет страници Фонда 12 Ови извештаји заправо садрже информације о постигнутим резултатима пројекта, а могу се прилагати и до пет година након саме реализације! 47

49 следећим редоследом: 1. Трошкови припреме. 2. Трошкови пројектног тима. 3. Трошкови путовања и смештаја пројектног тима. 4. Трошкови пружања одређених видова услуга (израда техничких пројеката и планова, израда студија, организовање конференција, семинара и радионица, састанци пројектног тима, менаџерске услуге, трошкови администрирања јавних набавки, трошкови надзора, трошкови у вези пружања услуга медијске промоције, и др.). 5. Трошкови набавке опреме/робе (куповина нове и изнајмљивање половне опреме). 6. Трошкови грађевинских радова (изградња и реконструкција). 7. Административни трошкови (правно посредовање, одржавање банкарског рачуна, текући трошкови режије, канцеларијски материјал и др.). Свака од наведених ставки исказује се у еврима (нето износ, без ПДВ-а, осим зарада пројектног тима које се исказују кроз бруто износ), процентуалним учешћем у укупном буџету, јединачном ценом и укупном количином. У другом пак делу буџетске табеле, остављен је простор за наративну елаборацију (опис) сваке од појединачних буџетских линија. Оно што је важно имати у виду јесте да све цене морају бити реалне у смислу да одражавају тренутно стање на тржишту. Надаље, учешће буџета сваког од партнера у укупном буџету пројекта не може бити ниже од 10% (дакле, буџети између партнера могу бити асиметрични до одређене границе). Такође је битно да трошкови припремних активности, као и административни трошкови не прелазе 10% од укупне вредности пројекта, док средства опредељена за грађевинске радове не могу бити виша од 70 процената. Као опште правило ваља споменути да Европска унија финансира пројекте у висини до 85% њихове укупне вредности, док је корисник донације у обавези да обезбеди 15% сопственог учешћа. Изјава апликаната Својом изјавом, подносилац предлога пројекта потврђује одређено чињенично стање јамчећи при том истинитост исте својом моралном и материјалном одговорношћу. Изјава се даје на прописаном обрасцу који мора да садржи назив пројекта, скраћени назив пројекта, назив организације испред које се изјава даје, име одговорног лица, званичан печат организације, датум потписивања и потпис одговорног лица. Изјава о партнерству Изјаву о партнерству потписују и оверавају све партнерске организације, укључујући и придружене партнере, уколико их има. Овим се документом, заправо, потврђује да су партнери заједнички развили пројектну идеју, као и да су дали своју сагласност на текст пројектног предлога који се подноси ЈТС-у. Пројектни тим У овом одељку пријавног формулара потребно је пружити подробне информације о особљу које ће бити задужено за имплементацију пројекта (менаџмент, особље, као и чланови тима), а које је запослено у партнерским установама. Управо је за ова лица неопходно обезбедити биографије попуњене на приложеним обрасцима у форми какву прописује ЈТС. Биографија би требало да садржи назив организације, име члана тима, функцију у пројектном тиму (нпр. менаџер пројекта, координатор, финансијски саветник, истраживач-анкетар, консултант, администратор, програмер, и др.), проценат ангажовања на пројекту у односу на укупно радно време, месечну зараду по основу рада на пројекту (плата се исказује у бруто износу и мора бити комплементарна проценту ангажовања) и опис активности које ће дотична особа обављати. ПОМОЋНЕ МЕТОДЕ ПРИ ИЗРАДИ ПРОЈЕКТНОГ ПРЕДЛОГА Матрица логичког оквира Матрицу логичког оквира је још 1960-их година први развио USAID да би своју широку примену данас нашла готово код свих значајнијих организација, попут EU, FAO, ГТЗ, Светске банке, и наравно домаћих владиних институција. Једна од њених примарних предности је 48

50 свакако њена корисност у неколико фаза пројектног циклуса. Наиме, не само што логичка матрица представља неку врсту водича током припреме пројекта него се она такође користи и у поступку надзора, односно евалуације пројектних активности. Матрица логичког оквира је заправо својеврсни аналитички инструмент који обухвата логичке повезнице између средстава неопходних за реализацију пројекта и његових крајњих резултата. Њен табеларни приказ показује логичку повезаност између ћелија (уноса) матрице. Логика која спаја ћелија у оквиру леве колоне са каткад назива вертикална логика, док се логика која спаја преостале три колоне назива хоризонтална. Вертикалну логику чини хијерархија пројектних циљева, док хоризонтална описује: а) на који ће се начин успех пројекта измерити и потврдити; б) како ће се доћи до ове информације; и в) који су то еxтерни чиниоци који могу спречити пројектни тим у реализацији планираних циљева. Матрица практично одређује основну структуру пројекта кроз четири референтне категорије: (1) Пројектна структура у смислу основних активности, њихових производа и сврхе. (2) Пројектовани циљеви сваког појединачног елемента структуре (објективни и мерљиви индикатори) који се изражавају кроз квантитет, каквоћу, време, циљне групе и месну одредницу. (3) Извори информација (средства потврде/верификације) који служе за доказивање постигнутих резултата. (4) Екстерни амбијент (датост као таква) који садржи елементе независне од самог пројекта, а који могу утицати на његову имплементацију и одрживост. Матрица омогућава кратко и једноставно излагање пројектних циљева на једној А4 страници. Њена потентност потиче из способности да инкорпорира читав дијапазон мишљења/идеја/потреба различитих субјеката укључених у пројекат. Матрица логичког оквира је идеална за готово све врсте пројеката; како за тзв. мекше (нпр. пројекти стратешких планирања, реорганизација предузећа, подизање еколошке свести, едукација у области заштите животне средине, пројекти са израженом социјалном компонентом, др.) тако и за субстантивне (нпр. инжењерски пројекти, изградња или реконструкција, инфраструктурни пројекти и слично) пројекте. Гантов дијаграм Гантограм је заправо врста дијаграма која илуструје временски распоред пројектних активности. Дијаграм носи назив по Хенрију Ганту (Henry Gantt), америчком инжењеру, који га је осмислио још с почетка 20. века. У принципу, гантограм је врло једноставан и практичан инструмент праћења хронологије реализације пројекта. Он показује почетак и завршетак терминалних (временски орочених) елемената пројекта (тј. пројектних активности). Он такође може садржати одредницу одговорног субјекта за реализацију конкретне активности у датом (унапред одређеном) временском оквиру. Закључак Евидентна је тенденција све већег присуства пројектног начина рада, размишљања и финансирања у свакодневном пословном окружењу. Управо из тог разлога, намера овог програма је да приближи процедуру припреме пројектних предлога релевантним чиниоцима. Циљ програма је афирмација пројектног начина решавања проблема у области социјалне заштите. Многе проблеме и препреке које намећу буџетска ограничења је могуће превазићи применом пројектног начина рада и активним прибављањем средстава из пројектних извора, односно од стране домаћих и међународних институција/организација. У закључку рада потребно је још једном нагласити крајњи циљ публикације, који се састоји у настојању да код потенцијалних корисника развије вештине потребне за припрему квалитетних пројектних предлога и да подучи кориснике како да управљају пројектним циклусом. Резимирајући све до сада наведено, битно је нагласити да се овим радом промовише још један начин, недовољно заступљен а веома учинковит, у оквиру којег постоји могућност унапређења система социјалне заштите и у крајњој линији унапређења услуга које се пружају крајњим корисницима. 49

51 Селективна библиографија и интернет извори Литература и документација 1. Поповић Б Из теорије књижевности. Београд: 2. Центар за стратешко економска истраживања ЕУ фондови отворени за Србију. Нови Сад: Војводина-ЦЕСС. 3. European Union Council Regulation (EC) No. 1085/2006. Official Journal of the European Union, 210, (31 July 2006). 4. Драгојловић, Н Србија у процесу европских интеграција, Београд: Европски покрет у Србији. 5. Кнежевић, И. ет ал ИПА - Инструмент за предприступну помоћ ЕУ , Београд: Фонд за отворено друштво. 6. European Union Project Cycle Management Manual. 7. Валент, Ј. ет ал Програм обуке за локалну самоуправу - Министарство за државну управу и локалну самоуправу (МДУЛС): Приручник. Београд: Беофис. Интернет адресе

52 DESIGNING PROJECT PROPOSALS IN THE AREA OF SOCIAL PROTECTION Dr Nenad Ivanišević Abstract Although the project approach, as a set of methods for solving specific problems in various fields of society, increasingly finds its practical application in our country, a general impression, however, is that it is not sufficiently developed in the business practices of public companies. The competitiveness of business subjects, and thus the success of their business activities, largely depends on the project and modes of thinking, as a way of finding material resources for the implementation of specific (project) activities. In this context, the general objective of this study is that the potential customer is introduced to the whole procedure of preparation of project proposals with special reference to the phase of the implementation of projects that have been approved for financing or co-financing. Next, the specific objective of this document is to promote the project way of solving problems in the field of social protection within the social care institutions. The materials used in the preparation of this publication, are the product of many years of experience of the author in the work on the preparation of project proposals (conceiving, developing, and writing), as well as the implementation of projects funded by national and international institutions/organizations. The ultimate goal of this publication is to assist in developing the skills of potential users in the preparation of quality project proposals, as well as to teach users how to manage the project cycle. This can only be achieved if the users realize the importance and value of the project mode as a method for solving certain problems, achievement of set goals, finding sources of funding, which, ultimately creates preconditions for improving the work of the organization to which they belong. Key words: project proposal, project, project team, project budget, logical framework matrix. 51

53 ОКВИР КВАЛИТЕТА ЛИДЕРСТВА У СОЦИЈАЛНОЈ ЗАШТИТИ ЗА ОДРАСЛЕ Др Ненад Иванишевић РЕЗИМЕ Добра социјална заштита има потенцијал да трансформише животе људи. Може да им помогне да остваре независност, имају могућност избора и контроле над негом и подршком коју примају и живе достојанствено и са отвореним могућностима. Висок квалитет лидерства, имплементиран кроз запослене у социјалној заштити, је основа за испоруку високог квалитета неге. У исто време, морамо се издићи изван традиционалне радне снаге и пружити лидерске способности и корисницима услуга, њиховим неговатељима и заједници у којој они живе и раде. Добро лидерство је од фундаменталног значаја за пружање одличне социјалне заштите и подршке. Оно чини значајну разлику у животима људи који користе услуге, затим локалне заједнице, послодаваца без обзира на њихову величину, као и својих запослених. Подршка развоју лидерства на свим нивоима је од кључног значаја за трансформацију социјалне заштите. Одражавајући разноликост социјалне заштите, Оквир показује како лидерство треба да изгледа у различитим контекстима - у смислу практичног лидерства, у смислу заједничког лидерства, рада с низом стакехолдера, и у погледу лидерства заједнице, преузимања иницијативе са заједницама у обликовању услуга. Ове активности подржане су кроз принципе копродукције, персонализацију и пружање подршке у заједници, тако да је добро лидерство такође доступно на микро нивоу, преко самозапошљавања и организација предвођених корисником. Оквир квалитета лидерства има виталну улогу у постављању лидерства у средиште социјалне заштите и подстицања на развој, како би сектор могао да се суочи са изазовима у 21. веку. Кључне речи: демонстрирање личних квалитета, рад са другима, управљање услугама, побољшање услуга, постављање стратегије Улога Оквира Значај лидерства за будућност сектора значи да је од виталног значаја да Оквир има практичну применљивост. Подизање нивоа свести потребе за лидерством је само први корак. Тек када су ови принципи уграђени у начин на који обављамо своје улоге, доћи ће до истинског напретка. Оквир стога почиње постављањем, на јасан и приступачан начин, темеља лидерства. Оквир је базиран на принципима копродукције, персонализације и пружања подршке у заједници, тако да представља водич кроз све врсте заштите. Оквир није само за mainstream послодавце социјалне заштите: може се користити за изградњу лидерских вештина код микро пружалаца услуга, организација предвођених корисником, корисницима услуга који су ангажовали људе за пружање услуга и људима који запошљавају персоналне асистенте. Како је структуиран Оквир се заснива на структури менаџмента која обухвата пет области у којима сви стручни радници морају да покажу лидерске способности и две области које се конкретно односе на виши менаџмент. Ми смо их назвали димензије : демонстрирање личних квалитета рад са другима управљање услугама побољшање услуга подешавање правца 52

54 креирање визије постављање стратегије Свака димензија је подељена на четири елемента. На пример, прва димензија, демонстрирање личних квалитета, подељена је на следећа четири елемента: развијање свести о себи управљање собом наставак личног развоја поступање са интегритетом У оквиру сваког елемента ћете наћи кратак опис како квалитетно лидерство изгледа за све нас, а у складу са наведеним карактеристикама. Након тога су описи како се оваква понашања могу испољити, конкретно на четири различита нивоа лидерства. Узимајући у обзир да многи појединци у сектору социјалне заштите функционишу на различитим нивоима лидерства истовремено, нивои су дефинисани, али не и ограничени на следеће: Радници прве линије Лидери прве линије Оперативни лидери Стратегијски лидери НИВО ЛИДЕРСТВА асистенти неге, неговатељи, волонтери, студенти, привремено помоћно особље, практиканти супервизори, тим лидери, вође смене регистровани менаџери, менаџери услуга виши лидери, директори и менаџери одговорни за правац и контролу организације ДЕМОНСТРИРАЊЕ ЛИЧНИХ КВАЛИТЕТА Развијање свести о себи У циљу развоја самосвести лидери морају да буду спремни да испитају своје вредности, принципе и претпоставке, а, такође, и да уче из својих искустава. Добри лидери: препознају и артикулишу своје вредности и принципе, и разумеју како они могу да се разликују од принципа других појединаца и група идентификују своје снаге и слабости, утицај свог понашања на друге, ефекат стреса на сопствено понашање идентификују своје емоције и предрасуде и схватају како оне могу да утичу на њихово расуђивање и понашање прибављају, анализирају и делују на повратне информације из различитих извора Радници прве линије Лидери прве линије Оперативни лидери Стратегијски лидери КАРАКТЕРИСТИКЕ ЛИДЕРСТВА Демонстрира самосвест у свакодневној пракси, укључујући свест о реаговању других на његове поступке и понашања Лично показује свест реаговања других на његове поступке и понашања. Кроз свакодневну праксу, омогућава запосленима да размишљају о томе како они утичу на пружање услуге. Приказује добро развијен осећај за сопствено понашање и кроз његову презентацију обликује начин на који особље утиче на друге. Показује и залаже се за емпатично лидерство. Користи одговарајућа понашања како би обликовао утицаје за различите појединце, групе и системе. Управљање собом Управљање собом значи бити у стању да се ефикасно организујеш за обављање своје улоге, а такође узимајући у обзир потребе и приоритете других. Добри лидери: управљају утицајем својих емоција на сопствено понашање, узимајући у обзир утицај на друге 53

55 поуздани су у испуњавању својих одговорности и обавеза са доследно високим стандардима обезбеђују да им планови и акције буду флексибилни, и узимају у обзир потребе и радне задатке других планирају свој обим посла и активности да испуне радне обавезе, без угрожавања сопственог здравља Радници прве линије Лидери прве линије Оперативни лидери Стратегијски лидери КАРАКТЕРИСТИКЕ ЛИДЕРСТВА Спреман за изазове и да проба нове ствари. Показује да му је јасна његова одговорност да помогне људима да живе живот какав желе. Може да ради сам, а такође и као саставни део тима Спреман за изазове и да проба нове ствари. Показује ауторитет и лично интервенише када је потребно. Спреман за изазове и да проба нове ствари, истовремено подржавајући иновације других. Преузима одговорност за њихову организацију. Спреман за изазове и да проба нове ствари како би постао ефикаснији лидер. Преузима одговорност за њихову организацију и услуге. Креира културу подршке која дозвољава другима да иновирају. Наставак личног развоја Континуирани лични развој остварује се кроз комбинацију формалног професионалног развоја, личног искуства и повратних информација од других. Добри лидери : Активно траже могуц ности и изазове за учење и лични развој Признају грешке и третирају их као могућности за учење Учествују у континуираним активностима за професионални развој Мењају своје понашање на основу повратних информација КАРАКТЕРИСТИКЕ ЛИДЕРСТВА Радници прве линије Лидери прве линије Оперативни лидери Стратегијски лидери Отворен за учење од других и вољан да подели знање и искуство. Осврће се ка сопственом раду и тражи повратну информацију на одговарајући начин Одржава сопствено учење и развој. Обезбеђује испуњавање одговарајућих потреба запослених за учењем. Осврће се ка сопственом раду и даје и прима конструктивне повратне информације које ће омогућити развој тиму. Одржава сопствено учење и развој. Подржава запослене у препознавању и решавању њихова потреба учења и развоја. Кроз осврт и двосмерне повратне информације развија стандарде и праксу како би се јасно представила очекивања од учења. Одржава сопствено учење и развој. Успоставља и подржава културу учења и усавршавања. Предводи осврт и учење из искуства, најбоље праксе и из других организација. Поступање са интегритетом Поступати са интегритетом значи понашати се на отворен, поштен и етичан начин. Од једнаке важности је спремност да се предузму одговарајуће мере када се етика крши од стране других. Добри лидери: Подржавају личне и професионалне моралне вредности, узимајући у обзир вредности организације и поштовање културе, веровања и способности појединаца Ефикасно комуницирају са појединцима, поштујући њихове друштвене, културне, верске и етничке припадности, старост, пол и способности Вреднују, поштују и промовишу једнакост упркос различитостима Предузимају одговарајуће кораке уколико су етика и вредности компромитовани 54

56 КАРАКТЕРИСТИКЕ ЛИДЕРСТВА Радници прве линије Лидери прве линије Оперативни лидери Стратегијски лидери Показује висок ниво личног и професионалног понашања и доследно примењује основне етичке вредности у пракси. Он је аутентично благ, искрен, поуздан, доследан и брижан у свим својим активностима. Показује и поставља високе стандарде личног и професионалног понашања и успоставља границе између личне и професионалне одговорности. Доследно примењује основне етичке вредности у пракси и промовише их у другима. Показује и поставља високе стандарде личног и професионалног понашања и предводи културу професионализма. Доследно примењује основне етичке вредности у пракси и промовише их у другима. Отелотворује веома висок стандард личног и професионалног понашања и ствара културу која појачава личне и професионалне стандарде. Доследно примењује основне етичке вредности у пракси и успоставља њихове стандарде. РАД С ДРУГИМА Развијање мреже Сарадња у оквиру и кроз системе игра кључну улогу у пружању услуга. Ефективни лидери раде у сарадњи с људима који користе услуге, њиховим неговатељима и представницима и колегама како би испоручили и побољшали услуге. Добри лидери: Идентификују могућности где сарадња са другима у оквиру мреже и кроз друге мреже може донети додатне погодности Стварају услове да би појединци и групе заједно радили на постизању циљева Промовишу размену информација и ресурса Активно траже погледе других КАРАКТЕРИСТИКЕ ЛИДЕРСТВА Радници прве линије Лидери прве линије Оперативни лидери Стратегијски лидери Активно ствара и одржава ефикасне екстерне везе. Активно тражи везе са друштвеним групама и активностима и ефикасно усмерава и повезује људе са тим групама. Идентификује и ангажује друге организације и мреже. На одговарајући начин изазива, дели знање и има константни дијалог са друштвеним групама како би осигурао њихову укљученост. Идентификује и ангажује друге организације и мреже како би делили ставове и приступе. На одговарајући начин изазива, дели знање и има константни дијалог са друштвеним групама како би осигурао да они испуњавају захтеве људи који користе услуге. Промовише односе на највишем нивоу с другим организацијама и мрежама у и ван сектора. Дели погледе и приступе са интегритетом. Изградња и одржавање односа Да би изградили и одржали успешне односе, лидери морају бити спремни да слушају, подржавају друге, стекну поверење и покажу разумевање. Добри лидери: Слушају друге и препознају различите перспективе Емпатични су и узимају у обзир потребе и осећања других Ефикасно комуницирају са појединцима и групама и делују као позитиван узор Задобијају и задржавају поверење и подршку колега 55

57 КАРАКТЕРИСТИКЕ ЛИДЕРСТВА Радници прве линије Лидери прве линије Оперативни лидери Стратегијски лидери Улаже време и активно гради и одржава ефикасне и односе с поштовањем, прилагођава свој приступ према појединцу, ситуацији и контексту. Моделира и промовише ефикасне и односе с поштовањем унутар тима. Показује да су односи кључни у подршци људима да живе живот какав желе. Показује разумевање за мотиве људи и активно учествује у њима. Креира услугу која вреднује и промовише ефикасне и респектабилне односе међу људима. Задржава везу и разумевање за оно што се дешава на првој линији услуга. Има способност да испољи утицај на прави начин, користећи одговарајући језик, како вербално и невербално, и ефикасно реагује на сигнале. Преводи политике и смернице у разумљиве информације према потребама корисника, породице, неговатеља и јавности. Успоставља и промовише културу засновану на ефикасним и респектабилним односима. Лично интервенише како би се осигурало да су пракса, култура и перформансе засноване на квалитетним односима, да би омогућили људима да живе живот какав желе. Креира најбољу климу за ефикасну комуникацију унутар и изван организације. Показује највиши ниво комуникације, да води и промовише потребе других изван непосредне организације. Може да укључи било какву публику у убедљиву политичку расправу. Подстицање доприноса Лидери подстичу допринос, стварају окружење у којима други имају поверење и прилику да дају свој допринос. Добри лидери: Обезбеђују охрабрење и прилику за људе да се укључе у доношење одлука и буду конструктивни Поштују, вреднују и признају улоге, доприносе и експертизе других Користе стратегије за управљање сукобом интереса и разликама у мишљењима Задржавају фокус доприноса на пружању и побољшању услуга људима који користе услуге КАРАКТЕРИСТИКЕ ЛИДЕРСТВА Радници прве линије Лидери прве линије Оперативни лидери Стратегијски лидери Подстиче и помаже људима који користе услуге да изразе своје ставове и потребе за негом и подршком, омогућавајући им да учествују у заједничком одлучивању. Омогућава људима да играју активну улогу у животу заједнице, користећи своје јединствене таленте и вештине као учесници, а не само као примаоци услуга. Подстиче и помаже људима који користе услуге и особљу да изразе сопствене ставове, омогућавајући им да учествују у заједничком одлучивању. Ствара позитиван амбијент који омогућава људима да искажу свој максимум. Подстиче и омогућава и особљу и људима који користе услуге да се укључе у копродукцију функционисања сервиса. Идентификује предности, изазове и проблеме за друге људе и користи ово разумевање да позитивно сарађује с њима. Активно ствара културу копродукције, заједничке одговорности, заједничког одлучивања, подршке и учешћа заједнице. Моделира понашање које идентификује предности, изазове и проблеме за друге људе и бави се њима на позитиван начин. Предводи и моделира права и привилегије у оквиру организације и шире, стварајући културу која узима у обзир цео човеков живот, укључујући физичке, менталне, културне, емоционалне и духовне потребе. 56

58 Рад у тимовима Ефективни лидери раде у тимовима у циљу обезбеђивања и побољшања услуга. Добри лидери: Имају јасан осећај своје улоге, одговорности и сврхе у оквиру тима Усвајају тимски приступ, признају и уважавају напоре, доприносе и компромисе Препознају заједнички циљ тима и поштују одлуке тима Спремни су да воде тим, који укључује праве људе у право време КАРАКТЕРИСТИКЕ ЛИДЕРСТВА Радници прве линије Лидери прве линије Оперативни лидери Стратегијски лидери Ради проактивно на индивидуалним разликама и жељама ради постизања планираног исхода тима Одржава лични стил који узима најбоље од других и тима. Препознаје и подстиче појединачна понашања, предности и ставове у ефикасном тиму. Одржава лични стил који добија најбоље од тимова у целој организацији. Гради услуге засноване на комбинованим доприносима различитих људи Одржава лични стил који добија најбоље од тимова кроз систем. Предводи организацију разлика, узајамности и копродукције. УПРАВЉАЊЕ УСЛУГАМА Планирање Лидери се укључују у планирање, доприносећи плановима у циљу постизања организационих циљева. Добри лидери: Подржавају планове за услуге које су део шире стратегије система здравствене и социјалне заштите Прикупљају повратне информације од људи који користе услуге и од колега да би помогли развој планова Дају свој стручни допринос у процесу планирања Процењују опције у смислу користи и ризика КАРАКТЕРИСТИКЕ ЛИДЕРСТВА Радници прве линије Лидери прве линије Оперативни лидери Стратегијски лидери Активно доприноси дискусији о заштити и вредностима за побољшање рада, користећи одговарајуће повратне информације. Приказује посвећеност дизајну услуга у складу са потребама и жељама људи који користе услуге, учи из искуства, а уз одговарајућу процену шанси и ризика. Доследно настоји да обликује услуге око потреба и жеља људи који користе услуге, учи из искуства, а уз одговарајућу процену шанси и ризика Ствара културу обликовања услуга око потреба и жеља људи који користе услуге уз одговарајуће управљање и оквир управљања ризицима Управљање ресурсима Ефективни лидери знају који ресурси су на располагању и користе свој утицај да би осигурали да се користе ефикасно, безбедно и на начин који одражава разноликост потреба. Добри лидери: Прецизно идентификују ниво средстава која су потребна да би се испоручиле ефикасне услуге Обезбеђују да се услуге пружају у оквиру додељених средстава Брину о смањењу отпада Предузимају активности када се ресурси не користе ефикасно и ефективно 57

59 КАРАКТЕРИСТИКЕ ЛИДЕРСТВА Радници прве линије Лидери прве линије Оперативни лидери Стратегијски лидери Разуме који ресурси су на располагању и користи одговарајућу врсту и ниво ресурса за обезбеђивање сигурне и ефикасне неге и подршке. Идентификује захтеве за ресурсима у вези са пружањем услуга. Управља ресурсима и предузима мере да обезбеди њихово ефективно и ефикасно коришћење Предвиђа захтеве за ресурсима у вези са ефикасном и ефективном испоруком сложене неге и помоћи. Управља ресурсима узимајући у обзир утицај националних и локалних стратегија и приоритета. Подуговара изван традиционалних услуга, узимајући најбоље од онога што друштвене групе и други у заједници имају да понуде Стратешки управља ресурсима у организацији и ширем сектору неге и подршке. Обезбеђује особље уз подршку и потребне ресурсе за ефикасно испуњавње улога. Има стратешки преглед расположивих одредби које утичу на одлучивање и поставља правац организације Управљање људима Када управља људима, од лидера се очекује да даје смернице, прати перформансе, мотивише друге и промовише равноправност у различитости. Добри лидери: Обезбеђују смернице и упутства за друге ефикасно користећи вештине чланова тима Оцењују рад чланова тима како би се осигурало да су испуњени планирани исходи услуга Подржавају чланове тима да развију своје улоге и одговорности Подржавају друге да обезбеде добру негу и боље услуге КАРАКТЕРИСТИКЕ ЛИДЕРСТВА Радници прве линије Лидери прве линије Оперативни лидери Стратегијски лидери Подржава колеге, људе који користе услуге, њихове породице и неговатеље да би се обезбедила високо квалитетна нега и подршка. Моделира и подстиче особље да се омогући људима који користе услуге да стекну праву контролу своје неге и подршке. Води, усмерава и подржава колеге, људе који користе услуге, њихове породице и неговатеље да обезбеде постизање високо квалитетних резултата неге. Одржава лични стил који добија најбоље од других преко мреже. Води, усмерава и подржава колеге, људе који користе услуге, њихове породице и неговатеље и ширу заједницу да би се осигурало постизање квалитетних резултата неге. Моделира понашање које извлачи најбоље из других. Спреман је да активно води културне промене потребне за подршку копродукција са људима који користе услуге, неговатељима, породицима и широм јавности. Управљање учинцима (перфомансама) Да би се ефикасно управљало перформансама лидери морају бити спремни да држе себе и друге одговорне за организационе резултате. Добри лидери: Анализирају податаке о перформансама из различитих извора Предузимају мере за побољшање перформанси Предузимају одговорност за решавање тешких проблема Уграђују поуке из искуства у будуће планове 58

60 КАРАКТЕРИСТИКЕ ЛИДЕРСТВА Радници прве линије Лидери прве линије Оперативни лидери Стратегијски лидери Преузима личну одговорност за кључна питања како би се осигурало обезбеђивање квалитетне неге и помоћи Преузима личну одговорност за кључна питања како би се осигурало обезбеђивање квалитетне неге и помоћи кроз одговорност и посвећеност. Преузима личну одговорност за кључна питања како би се осигурало обезбеђивање квалитетне неге и помоћи и негује културу у којој су људи уверени у преузимању одговорности. Преузима личну одговорност за кључна питања како би се осигурало обезбеђивање квалитетне неге и помоћи и одржава лични интегритет који промовише изврсност. ПОБОЉШАЊЕ УСЛУГА Обезбеђивање безбедности људи који користе услуге Да би се осигурала безбедност људи који користе услуге, лидери морају да процене и управљају ризицима у вези са развојем услуга, балансирањем економских фактора и потребе за безбедношћу корисника. Добри лидери: Идентификује и квантификује ризик за људе који користе услуге, користећи информације из различитих извора Користе доказе, позитивне и негативне, да би се идентификовале могућности Користе системске начине процене и смањења ризика Прате ефекте и исходе промена КАРАКТЕРИСТИКЕ ЛИДЕРСТВА Радници прве линије Лидери прве линије Оперативни лидери Стратегијски лидери Реагује на начин и спреман је да оспори квалитет, безбедност и перформансе Показује да је спреман да оспори квалитет, безбедност и перформансе и улива културу "безбедности оспоравања" у оквиру тима. Показује да је спреман да оспори квалитет, безбедност и перформансе и улива културу безбедности оспоравања" у организацији Ствара културу у којој су људи спремни да оспоре квалитет, безбедност и перформансе. Критичка евалуација Радећи појединачно или као део тима, лидери морају да мисле аналитички и концептуално како би утврдили где се услуге могу побољшати. Добри лидери: Прибављају и делују по повратним информацијама и искуствима људи који користе услуге и њихових старатеља Процењују и анализирају процесе користећи савремене методологије за унапређење процеса Идентификују побољшања социјалне заштите и креирају решења кроз заједнички рад Вреднују опције, планирају и предузимају мере за спровођење и евалуацију побољшања 59

61 КАРАКТЕРИСТИКЕ ЛИДЕРСТВА Радници прве линије Лидери прве линије Оперативни лидери Стратегијски лидери Активно тражи стални дијалог са људима који користе услуге, њиховим породицама и старатељима како би се обезбедило стално побољшање заштите и подршке, као и да је она дизајнирана око животних жеља и потреба људи. Ствара динамичну атмосферу у тиму и омогућава запосленима да траже могућности за промене и иновацију, на основу потреба и жеља људи који користе услуге. Активно обликује и подржава тржиште социјалне заштите у сарадњи са људима који користе услуге, како би се осигурало да су одговарајуће услуге наручене, да су прилагођене и да одговорају њиховим жељама и потребама. Ствара организационе услове који подржавају промене, тако што омогућава развој тржишта и подстицање иновација и идеје за унапређење. Подстицање побољшања и иновација Лидери треба да подстичу побољшања и иновације како би се створила клима континуираног побољшања услуга. Добри лидери: Доводе у питање status quo Делују као позитиван узор за иновације Подстичу дијалог и расправу са широким кругом људи Развијају креативна решења за трансформацију услуга и неге КАРАКТЕРИСТИКЕ ЛИДЕРСТВА Радници прве линије Лидери прве линије Оперативни лидери Стратегијски лидери Активно је ангажован у побољшању живота људи у стању социјалне потребе. Учи из свог искуства и настоји да стално унапређује свој рад и рад службе. Подстиче особље да тражи могућности за људе да учествују у животу заједнице. Демонстрира културу сталног унапређења са својим тимом и ангажује се са другима да се обезбеди усвајање и примена добре праксе. Обезбеђује да су услуге дизајниране око доприноса који људи могу да дају као и њихових потреба, узимајући подршку у заједници као полазну тачку. Моделира и ствара културу побољшања и ради кроз цео систем на побољшању праксе. Показује културу сталног унапређења у оквиру своје услуге и споља. Води циклус развоја и унапређења базиран на потребама и тежњама људи који користе услуге, њихових породица, старатеља, особља и шире друштвене заједнице. Показује и предводи културу сталног унапређења и изврсности. Предводи расправу о високом квалитету неге и подршке интерно и екстерно. Олакшавање трансформације Олакшавање трансформације значи допринос промени процеса који воде ка побољшању здравствене и социјалне заштите. Добри лидери: Моделирају очекиване промене Артикулишу потребу за променама и њихов утицај на људе и услуге Промовишу промене и доводе до редизајна система Мотивишу и фокусирају групе да остваре промене 60

62 КАРАКТЕРИСТИКЕ ЛИДЕРСТВА Радници прве линије Лидери прве линије Оперативни лидери Стратегијски лидери Ствара позитивну везу са људима која подржава промене. Амбасадор је одличне услуге неге. Утиче на друге да се придржавају права и стицања права људи који користе услуге. Пружа реактивну подршку и препознаје природу промена са којима се суочавају људи који користе услуге и особље прве линије. Креира тим који предводи одличну социјалну заштиту.утиче на друге организације, трећа лица и породице да се придржавају права и стицања права људи који користе услуге. Активно слуша и реагује да створи позитивне везе са људима који користе услуге и особљем, како би добило подршку за развој и промене. Креира услугу која предводи и промовише одличну социјалну заштиту. Утиче и подржава особље у њиховом раду са другим организацијама, трећим лицима и породицама на подржавању права људи који користе услуге. Извлачи позитивне одговоре од других широм сектора и ангажује људе за развој и промене. Креира организацију која је водећи пример одличне праксе. Показује висок степен вештина утицаја на друге организације, трећа лица и породице да се укључе у подржавање права и стицање права људи који користе услуге. ПОДЕШАВАЊЕ ПРАВЦА Идентификовање контекста за промене Идентификовање контекста за промене подразумева узимање више фактора у обзир како би се у потпуности разумело окружење у коме се промена одвија. Добри лидери: Показују свест о политичком, друштвеном, техничком, економском, организационом и професионалном окружењу Разумеју и тумаче релевантне законе и оквире одговорности Предвиђају и припремају се за будућност тражењем идеја, најбоље праксе и нових трендова који ће имати утицај на исходе социјалне заштите Развијају и комуницирају о аспирацијама КАРАКТЕРИСТИКЕ ЛИДЕРСТВА Радници прве линије Лидери прве линије Оперативни лидери Стратегијски лидери Активно настоји да разуме низ фактора који одређују зашто је настала промена. Идентификује екстерне и интерне покретаче промена и саопштава другима разлоге за промене. Активно настоји да разуме потенцијални утицај спољашњег окружења здравствене и социјалне заштите на организацију. Преводи импликације промена у стратегије и акције. Синтетизује знања из широког спектра извора. Идентификује будуће изазове и императиве који ће створити потребу за променом и померити услуге у новим правцима. Утиче на контекст промена у најбољем интересу људи који користе услуге. Примена знања и чињеница Лидери морају да прикупе информације које им омогућавају да покрену промене система и процеса засноване на чињеницама, с циљем да се идентификују могућности за побољшање услуга. 61

63 Добри лидери: Користе одговарајуће методе за прикупљање података и информација Врше анализу по критеријумима заснованим на доказима Користе информације да оспоре постојеће праксе и процесе Утичу на друге да користе знање и чињенице да се постигне најбоља пракса КАРАКТЕРИСТИКЕ ЛИДЕРСТВА Радници прве линије Лидери прве линије Оперативни лидери Стратегијски лидери Доприноси промени неефикасне, непотребне или неизводљиве праксе Подржава и подстиче тим да се промени неефикасна, непотребна или неизводљива пракса Подржава и подстиче организацију да промени неефикасну, непотребну или неизводљиву праксу. Користи знање и чињенице у циљу побољшања управљања ризиком Користи знање и чињенице за побољшање оквира за управљање ризиком и развој ефикасније стратегије Доношење одлука Када лидери доносе одлуке, они то раде тако да заснивају своје судове на доступним чињеницама и сопственим вредностима. Добри лидери: Учествују и доприносе процесима одлучивања у организацији Поступају на начин који је у складу са вредностима и приоритетима њихове организације и професије Информишу кључне људе који утичу на одлуке и доносе их Доприносе својом јединственом перспективом одлукама тима, одељења, система и организације Радници прве линије Лидери прве линије Оперативни лидери Стратегијски лидери КАРАКТЕРИСТИКЕ ЛИДЕРСТВА Консултује се са другима и доприноси одлукама о будућем правцу/визији своје организације. Показује да може да утиче на друге у интересу људи који користе услуге. Обезбеђује заговарање за свој тим. Гради процесе одлучивања да би се поставиле јасне улоге и одговорности ради олакшања ефикасног побољшања перформанси. Обезбеђује залагање за своју организацију. Гради процесе одлучивања који постављају јасне улоге и одговорности које омогућују ефикасно побољшање перформанси. Оспорава стечене интересе како би се обезбедила добра нега и подршка. Гради стратешко доношења одлука да би се поставиле јасне улоге и одговорности за олакшање ефикасног побољшања перформанси. Евалуација утицаја Лидери мере и процењују резултате, предузимају корективне мере тамо где је потребно и преузимају одговорност за своје одлуке. Добри лидери: Тестирају и процењују нове опције услуга Стандардизују и промовишу нове приступе Превазилазе препреке за имплементацију Формално и неформално шире добру праксу 62

64 Радници прве линије Лидери прве линије Оперативни лидери Стратегијски лидери КАРАКТЕРИСТИКЕ ЛИДЕРСТВА Процењује дејство промене на резултате за људе који користе услуге и прави препоруке за будућа побољшања. Проналази начине да се омогући људима који користе услуге да стекну стварну контролу над својом негом и подршком. Процењује и уграђује приступе и методе рада који су се показали ефикасним у пракси тимова и појединаца. Моделира и подстиче особље да пронађе начине да се омогући људима који користе услуге да стекну стварну контролу над својом негом и подршком. Идентификује резултате који се могу применити на другим местима у организацији и укључује их у оперативно/бизнис планирање. Шири учење на основу промена које су уведене. Моделира и подстиче лидере прве линије да пронађу начине да се омогући људима који користе услуге да стекну стварну контролу над својом негом и подршком. Синтетизује учења која произилазе из промена које су уведене и обухвата их у стратешком планирању. Шири учење са ширим заједницом здравствене и социјалне заштите. Подстиче и води културу омогућавања. КРЕИРАЊЕ ВИЗИЈЕ Лидери који су на високим руководећим позицијама стварају убедљиву визију за будућност, шире је унутар и изван организације. Ово захтева да покажу ефикасност у развоју визије за организацију, утичу на визију ширег сектора социјалне заштите, шире и отелотворују визију. Развој визије за организацију Добар лидер: Активно сарађује са колегама и кључним утицајним људима, укључујући и људе који користе услуге и јавност, о питањима битним за будућност организације Широко скенира и анализира читав низ фактора који ће утицати на организацију, за стварање могућих сценарија за будућност Креира визију која је смела, иновативна и одражава основне вредности социјалне заштите Континуирано осигурава да је визија организације компатибилна са будућим активностима у оквиру ширег система социјалне заштите Карактеристике лидерства у целој организацији/ширем сектору социјалне заштите и подршке: Активно ангажује кључне актере у стварању смеле, модерне, заједничке визије, која одражава будуће потребе и аспирације становништва и будући правац социјалне заштите. Мисли широко и усклађује визију основних вредности социјалне заштите и вредности ширег система социјалне заштите. Утицај на визију ширег система здравствене и социјалне заштите Добар лидер: Тражи могућности да се укључи у расправу о будућности услуга везаних за здравље и негу Ради у партнерству са другима у систему здравствене и социјалне заштите на развијању заједничке визије Преговара компромисе у интересу бољих услуга за људе који користе услуге Утиче на кључне доносиоце одлука који одређују будућу политику владе која утиче на сектор социјалне заштите Карактеристике лидерства у целој организацији/ширем сектору социјалне заштите и подршке: 63

65 Активно учествује и води дебате о будућности социјалне заштите и пратећих услуга. Управља политичким интересима, балансирајући тензије између организационих тежњи и ширег окружења. Обликује и утиче на локалне, регионалне и националне приоритете и агенде здравствене и социјалне заштите. Ширење визије Добри лидери: Шире своје идеје и ентузијазам о будућности организације и њених услуга самоуверено и на начин који ангажује и инспирише друге Изражавају визију јасно, недвосмислено и енергично Обезбеђују да су стакехолдери унутар и изван непосредне организације свесни постојања визије и утицаја који она може имати на њих Улажу време за добијање критичне подршке за визију и осигуравају да је она у власништву оних који ће је ширити Карактеристике лидерства у целој организацији/ширем сектору социјалне заштите и подршке: Јасно комуницира визију на начин да ангажује и оснажи друге. Користи ентузијазам и енергију да инспирише друге и подстакне заједничко власништво визије. Предвиђа и конструктивно решава изазове. Отелотворење визије Добар лидер: Делује као узор, понаша се на начин који одражава вредности и принципе који проистичу из визије Показује самопоуздање, самоувереност, истрајност и интегритет у остваривању визије Оспорава понашања која нису у складу са визијом Идентификује симболе, ритуале и начин рада у оквиру организације који нису у складу са визијом, и замењује их са онима који јесу Карактеристике лидерства у целој организацији/ширем сектору социјалне заштите и подршке: Доследно приказује страст за визију и демонстрира своју посвећеност томе кроз своје свакодневне активности. Користи лични кредибилитет да делује као убедљив заступник за визију. ПОСТАВЉАЊЕ СТРАТЕГИЈЕ Лидери који су на високим руководећим позицијама постављају стратешку визију кроз договор и развој стратешких планова који стављају негу пацијената у средиште услуга, и обезбеђују да се они преточе у достижне оперативне планове. Ово захтева ефикасност при формулисању стратегије, развоју стратегије, имплементирању стратегије и уграђивању стратегије у организацију. Формулисање стратегије Добри лидери: Воде рачуна о култури, историји и дугорочним основним питањима за организацију Користе здраву организациону теорију при развоју стратегије Идентификују најбољу праксу која се може применити у организацији Идентификују стратешке опције које ће пратити визију организације Карактеристике лидерства у целој организацији/ширем сектору социјалне заштите и подршке: Критички ревидирају релевантна размишљања, идеје и најбољу праксу и примењују холистички приступ, како би се конципирала стратегија у складу са визијом. 64

66 Развој стратегије Добар лидер: Сарађује са кључним појединцима и групама на формулисању стратешких планова у складу са визијом Труди се да разуме туђе планове, мотиве и покретаче у циљу развијања стратегије која је одржива Креира стратешке планове који су изазовни, а опет реални и оствариви Идентификује и ублажава неизвесности и ризике повезане са стратешким изборима Карактеристике лидерства у целој организацији/ширем сектору социјалне заштите и подршке: Интегрише ставове широког спектра заинтересованих страна да се развије кохерентна, удружена и одржива стратегија. Процењује организациону спремност за промене. Управља ризицима, политичким осетљивостима и еколошким неизвесностима које су укључене. Имплементирање стратегије Добри лидери: Осигуравају да су стратешки планови преточени у изводљиве оперативне планове уз идентификацију ризика, критичних фактора успеха и мера евалуације Идентификују и јачају организационе способности неопходне за испоруку стратегије Успостаљају јасан систем одговорности за испоруку свих елемената стратегије, позивају људе на одговорност и очекују да и они буду позвани на одговорност ако затреба Реагују брзо и одлучно на догађаје који захтевају промену стратегије Карактеристике лидерства у целој организацији/ширем сектору социјалне заштите и подршке: Конструктивно реагује на изазове. Ставља системе, структуре, процесе, ресурсе и планове у сврху испоручивања стратегије. Успоставља систем одговорности и сматра људе у локалним, регионалним и националним структурама одговорним за заједничку испоруку стратешкух и оперативних планова. Показује флексибилност када су потребне промене. Уграђивање стратегије Добри лидери: Подржавају и инспиришу друге одговорне за испоруку стратешких и оперативних планова, помажући им да превазиђу препреке и изазове и да остану фокусирани Креирају консултативну организациону културу да подрже испоруку стратегије и подстакну стратешке промене у оквиру ширег система социјалне заштите Успостављају климу транспарентности и поверења, где се о резултатима отворено расправља Прате и оцењују стратешке исходе, врше подешавања да се обезбеди одрживост стратегије Карактеристике лидерства у целој организацији/ширем сектору социјалне заштите и подршке: Омогућавају и подржавају услове и културу потребну да се одрже промене кључне за успешну испоруку стратегије. Одржавају динамику понављањем кључне поруке, праћењем напретка и препознавањем када је стратегија прихваћена од стране других. Процењују резултате и користе научено да би прилагодили стратешке и оперативне планове. Закључак У закључку овог програма важно је напоменути значај примене стечених знања. Дакле, Оквир квалитета лидерства са својим карактеристикама, квалитетима и вредностима потребно је имплементирати у оквиру свакодневног рада у области социјалне заштите. Овај програм има намеру да подигне свест о потреби за квалитетним лидерством, а при томе пружа конкретна упутства и ваљане смернице за деловање у пракси. 65

67 Када принципи који су промовисани у програму буду примењени у пракси, оствариће се истински напредак у систему социјалне заштите. На тај начин, овај програм на јасан и приступачан начин поставља темеље лидерства. У оквиру програма се описују и базични принципи, као што су: копродукција, персонализација, пружање подршке у заједници. У покушају да резимирамо све што је у оквиру овог програма обуке представљено потребно је нагласити да се он односи на све типове организација у социјалној заштити одраслих, од микро пружалаца услуга до великих и уређених система. Намера програма је да пружи појединцима и организацијама репер за мерење њиховог садашњег нивоа способности менаџмента и могућност за стварање циљаних развојних планова. Литература 1. Милосављевић М. и Бркић М Социјални рад у заједници. Социјална мисао, 2. Halmi A Socijalni rad u lokalnoj zajednici. Zagreb: Zavod grada Zagreba za socijalni rad 3. Бркић М Цивилно друштво, невладине организације и социјални рад. Социјални рад и социјална политика. У: Зборник радова III. Београд: Факултет политичких наука. 4. Булингер Х. и Новак Ј Мрежни социјални рад. Бања Лука: Филозофски факултет 5. Cleary, J Leadership starts with me. London: The National Skils Academy. 6. Стратегија развоја социјалне заштите у Републици Србији Службени гласник РС, 108/2005 Интернет адресе

68 LEADERSHIP QUALITIES FRAMEWORK IN SOCIAL CARE FOR THE ELDERLY Dr Nenad Ivanišević ABSTRACT Good Social Care has the potential to transform people's lives. It can help them achieve independence, give them a choice and control over care and support they receive and offers them life with dignity and with open possibilities. High quality leadership, implemented through employees in social protection is the basis for the delivery of high quality care. At the same time, we must rise beyond the traditional workforce and provide leadership capacity to users, their families and the community in which they live and work. Good leadership is fundamental to providing excellent care and social support. It makes a significant difference in the lives of people who use the service, their local communities, employers, regardless of their size, as well as their employees. Support for the development of leadership at all levels is crucial for the transformation of social protection. Reflecting the diversity of social protection, this document shows how leadership should look like in different contexts - in terms of practical leadership, in terms of joint leadership, working with a range of stakeholders, and in terms of community leadership, taking initiative with communities in shaping services. These activities are supported by the principles of co-production, personalization and support in the community, so that good leadership is also available at the micro level, through self-organization and organization led by the user. Key words: demonstrating personal qualities, working with others, managing services, improving services, setting strategy. 67

69 СТАРИ ДОСТУПНОСТ ПРАВА И УСЛУГА ИЗ ОБЛАСТИ СОЦИЈАЛНЕ ЗАШТИТЕ НА ПОДРУЧЈУ ГРАДА КРУШЕВЦА 1 ПРИМЕНА РЕЗУЛТАТА ИСТРАЖИВАЊА У КРЕИРАЊУ, ВОЂЕЊУ И УНАПРЕЂЕЊУ СОЦИЈАЛНО-ЗАШТИТНЕ УЛОГЕ ЛОКАЛНЕ САМОУПРАВЕ У ЗАДОВОЉЕЊУ ПОТРЕБА СТАРИХ Ружица Џугурдић, Снежана Живковић РЕЗИМЕ Проблеми старих у Крушевцу дуги низ година неоправдано су запостављени, имајући у виду да популација старих није у могућности да своје потребе задовољи самостално и да јој је потребна помоћ заједнице. У оквиру планирања и развоја крушевачког Центра за социјални рад, стари су група која је препозната као тренутно најмање видљива. Иако су њени проблеми познати заједници, не постоји јасан носилац принадлежности/инстанца која би покренула процесе промене ка интегралној заштити старих и планирала активности како би се унапредила постојећа заштита. Циљ овог пројекта је испитивање доступности постојећих права и услуга из система социјалне заштите за остарела лица града Крушевца. Методологија анализа секундарних извора података, (демографски и подаци о броју и структури корисника институционалне и ванинституционалне заштите), анализа нормативних и стратешких докумената Републике Србије и Града Крушевца, анализа извештаја и истраживања о заштити старих у Србији. Закључак - становништво у Крушевцу убрзано стари. Бављење питањима старих је од приоритетног значаја за локалну заједницу. Права и услуге дефинисана законима Републике Србије и постојећа локална документа, нису довољан основ за задовољавање потреба старих. У локалним документима недостају механизми који би објединили различите системе, пре свега здравствену и социјалну заштиту, а онда и владин, невладин и приватни сектор, као и системске мере за доступност права и услуга. Изостала је имплементација донетих локалних стратегија и акционих планова, па тако и могућности за организовање дневних услуга у заједници (боравака и клубова за старе), као и повећање доступности права и услуга. У Крушевцу, права из области социјалне заштите грађани остварују кроз рад Центра за социјални рад и Геронтолошког центра као институционалних облика заштите. Остваривање права и услуга отежано је бројним ограничењима које стари имају али и ограничењима које имају институције: пре свега кадровским, просторним, смештајним, финансијским, професионалним. За сада услуге пружају искључиво институције социјалне заштите. Приватни и невладин сектор нису присутни у систему пружања услуга. Најзаступљенија услуга у години јесте помоћ у кући за стара лица, како у Србији тако и у Крушевцу. Предлог мера 1 Израду овог истраживачког извештаја омогућила је Мрежа истраживача социјалних прилика (ИСП) кроз пројекат Подршка истраживачко-аналитичке праксе у области социјалне заштите. Намера Мреже ИСП била је да подстакне истраживаче/ице на коришћење постојеће истраживачке грађе и прикупљање нове грађе у области социјалне заштите како би се унапредила социјално-заштитна пракса и њен допринос у креирању и вођењу социјалне политике и система социјалне заштите у локалној заједници. Анализа је рађена у периоду од до

70 1. Боље информисање старих 2. Посредовање у поступку остваривања права 3. Партиципација стручњака и корисника у формулисању буџетских приоритета у заштити старих Kључне речи: стари, старење, интегрална заштита, доступност, права и услуге Увод Проблеми старих у Крушевцу дуги низ година неоправдано су запостављени, имајући у виду да популација старих није у могућности да своје потребе задовољи самостално и да јој је потребна помоћ заједнице. У оквиру планирања и развоја крушевачког Центра за социјални рад (у даљем тексту ЦСР), стари су група која је препозната као тренутно најмање видљива. Иако су њени проблеми познати заједници, не постоји јасан носилац принадлежности/инстанца која би покренула процесе промене ка интегралној заштити старих и планирала активности како би се унапредила постојећа заштита. На основу анализе доступне грађе која се односи на питања и положај старих у Крушевцу, у овом извештају биће представљени одређени закључци и предлози мера. Циљеви истраживања Општи циљ овог пројекта је испитивање доступности постојећих права и услуга из система социјалне заштите за остарела лица града Крушевца. Специфични циљеви су следећи: унапредити ванинституционалну заштиту кроз предлог мера боље информисање старих и посредовање у поступку остваривања права са посебним акцентом на старе из руралних подручја; допринос и унапређење истраживачко-аналитичке праксе у области социјалне заштите. Опис методологије У овом извештају коришћени су секундарни извори података, укључујући демографске и друге податке домаће статистике, као и подаци о броју и структури корисника институционалне и ванинституционалне заштите за стара лица. Поред тога, урађена је и анализа нормативних и стратешких докумената Републике Србије и града Крушевца, извештаји и истраживања о институционалној и ванинституционалној заштити старих, укључујући анализу права, услуга, носилаца услуга, њихово повезивање и облике сарадње. Анализирани подаци дају нам одговор на питање: каква је заштита остарелих лица у Крушевцу у односу на Србију? Поред тога, на основу интервјуа са стручним радницима службе за заштиту одраслих и старих крушевачког ЦСР, дошло се до сазнања о проблемима у организовању заштите и у остваривању постојећих права остарелих лица. Опис проблема: Убрзано старење становништва 2 Старење је збирни појам за скуп процеса који доприносе погоршању здравља и коначно смрти као крајње последице старења. 3 Процес старења код индивидуа одвија се зависно од генетског наслеђа, утицаја животне средине и стила живота. Старење је економски, културолошки, социолошки и психолошки феномен и сви ови аспекти старења испреплетани су и међусобно се условљавају. Старење је нормална физиолошка појава, то јест процес који траје читав живот и у којем човек доживљава сталне биолошке, психолошке и социјалне промене. 2 Становништво у Крушевцу убрзано стари. Иако је просечна старост крушевачке популације на нивоу републичког просека, на територији општине Крушевац већа је заступљеност старих него у другим деловима земље. Истовремено, повећава се број старих преко 80 година старости, уз пораст учешћа жена. Из ових разлога, бављење питањима старих је од приоритетног значаја за локалну заједницу. 3 Проф. др Недељко Родић, Физичке димензије старења, предавање 2, Педагошки факултет у Сомбору, година. 69

71 Старост су промене везане за одређен период живота. Календарски старост се односи на лица са преко 65 година живота. То је појава која није једнака за све људе, на њу утичу фактори наслеђа, квалитета живота, односа друштва и његових очекивања, што значи да постоје велике индивидуалне разлике зависно од особе до особе. Са проблемима старења (феномен) и старости (процес) суочавају се све државе, без изузетка. Најтежа је ситуација у земљама економски ослабљеним и/или недовољно развијеним, као и земљама са високом стопом старог становништва. Србија је, нажалост, земља која припада и једној и другој групи земаља. Према подацима Института друштвених наука, међу већим популацијама демографски најстарија земља је Италија (18%). Међу 25 демографски најстаријих земаља у свету је и Србија (територија ван подручја Косова и Метохије), са уделом од 17,4 % старијих од 65 година. По попису из године, Република Србија има непуних 7,2 милиона становника. Број становника се значајно смањио (за 4,15%) у односу на годину, када је био 7,5 милиона становника. Осим тога, повећала се и просечна старост (која износи 42,2 године), чиме се Србија сврстала у водеће земље света по старости становништва (на четвртом месту). Просечна старост мушкараца године износи 40,9 година, а 43,5 година када је реч о женама. У саопштењу Републичког завода за статистику стоји да удео лица старих 65 и више година у укупном становништву Републике Србије износи 17,4%, а удео млађих од 15 година је 14,3%, што указује на то да се налазимо у поодмаклој фази демографског старења. Испитивања проблема старих указују на основне проблеме ове популације у Србији: сиромаштво, неуједначена доступност права и услугама, изолованост, повећана потреба за здравственом заштитом, занемаривање. Последња истраживања указују на драматичну ситуацију по питању сиромаштва. 4 Резултати истраживања спроведеног године на репрезентативном узорку у шест региона у Србији показали су да чак 42% старих живи испод линије сиромаштва. Више од трећине нема никава примања, а садашњи механизми помоћи нису довољни да ублаже најдубље сиромаштво. У препорукама Влади апелује се да локалне самоуправе испуњавају своје обавезе и развију ширу мрежу услуга. Крушевац, као и многи градови Србије, има негативну стопу природног прираштаја и раст учешћа старих у укупном броју становника. Према последњем попису, град има становника чија је просечна старост на нивоу Републике Србије (42,2 године). Укупан број старих је или 18% становништва, што је веће учешће старих од просека у Србији. Истовремено, повећава се и број старијих од 80 година. Однос мушкараца и жена указује на веће присуство жена у популацији старих, што потврђује правилност о дужем животном веку жена, па тако приликом планирања заштите треба обратити посебну пажњу на проблеме жена у руралним срединама. Проблеми старих у Крушевцу, као и у другим срединама, у првом реду су сиромаштво, неуједначена доступност права, изолованост, отежано физичко и мантално функционисање и занемаривање. У односу на место пребивалишта, 45% корисника ЦСР живи на селу. Код остарелих тај проценат је нешто већи 47%. Запажа се да је већи број жена из руралног подручја у самачким домаћинствима затражило помоћ ЦСР. Претпоставка је да изолованост у већој мери погађа старе на селу, јер је основна здравствена заштита територијално покривена, али специјалистичке службе налазе се у граду, као и установе социјалне заштите и фонд за пензијску и инвалидску, као и здравствену заштиту. За пензионере је обезбеђена месечна карта за превоз, али је ван ове врсте помоћи остао велики број старих (они који нису остварили право на пензију, а који и иначе припадају најугроженијој и најмање видљивој категорији старих). Старачка и самачка домаћинства су група корисника са већим ризиком. У структури остарелих корисника ЦСР заступљени су са 18,66%. Несумљиво да је далеко већи број старих којима недостаје брига, али не обраћају се Центру за помоћ. Заступљенија су старачка самачка домаћинства из урбаног подручја (69%), а разлог би могао бити боља информисаност. Проблеми у заштити могу бити и навике и менталитет старих, који их онемогућавају да учествују у налажењу најбољих решења за свој случај. Присутни су неповерење, неприхватање алтернатива које се нуде, као и тешко разумевање процедура и поступака кроз које у 4 Дијалог организација цивилног друштва о питањима старијих на Западном Балкану, Strategic Мarketing, Београд, Организација Amity представила је резултате истраживања које је, на репрезентативном узорку од испитаника у шест српских региона, спровео Strategic Мarketing. 70

72 заштити пролазе. Стари често доживљавају и занемаривање и насиље у кругу својих ближњих, али је мали број спреман да пријави такве случајеве. Пракса је показала да су најделотворнији видови заштите они који помажу останку у природном амбијенту, што је у складу са очекивањима старих. У раду са старима потребна је помоћ заједнице у стицању поверења, у заштити од бројних злоупотреба којима су изложени. Правни оквир и пракса у заштити старих лица града Крушевца 1. Права и услуге који су дефинисани законима Републике Србије и постојећа локална документа нису довољан основ за задовољавање потреба старих, с обзиром на убрзано старење популације у Крушевцу, као и на социјално и здравствено стање старих. Локална документа не предвиђају механизме за изградњу интегративног приступа у пружању услуга за старе, не постоје механизми за осигурање доступности постојећих права и услуга, као ни обавеза праћења доступности права и услуга. 2. Ограничене финансије као и смене владајућих структура и њихово недовољно познавање проблема, онемогућиле су имплементацију донетих локалних стратегија и акционих планова, па су тако ограничене и могућности за организовање дневних боравака и клубова за старе, као и повећање доступности права и услуга. 3. Недостају политике афирмативног приступа којима би се развијао плурализам у пружању услуга. То би омогућило систематично и организовано приступање заштити старих као и стављање у исти положај институције, невладин и приватни сектор у преузимању ванинституционалне подршке старима. Тренутно је велика неравнотежа у корист институција које обезбеђују ресурсе државним средствима, док приватни и невладин сектор нема ту могућност. Свака особа, па и стара, има право на живот испуњен садржајима који ће му дати смисао и оправдање. Потребно је изградити систем вредности заснован на солидарности и могућностима да се појединци развијају у складу са својим природним потенцијалима, ма којој генерацији припадали, како би свет постао боље место од овог који се нуди. Међународна документа настоје да ове цивилизацијске вредности уграде у системе земаља, чланица ЕУ, као и земаља које су кандидати за чланство. У извештајима Владе Републике Србије који се односе на сиромаштво и заштиту старих уочава се као главни проблем фрагментираност институција за дуготрајну заштиту и њихов недовољан број. Поврх тога, наглашава се недовољна развијеност ванинституционалне мреже, недоследно спровођење концепта деинституционализације и непостојање довољно решења у свакодневној пракси, попут центара за ментално здравље и других области интеграције здравствене и социјалне заштите. 5 У области здравствене заштите обухваћена су права лица старијих од 65 година која представљају нарочито издвојену групу, ка којој се усмерава посебна пажња, с обзиром на повећану изложеност ризицима оболевања. Као рањива група, стари могу остварити право на бесплатно здравствено осигурање, а ослобођени су и плаћања партиципације приликом одласка код лекара. Реформски процеси у систему социјалне заштите Републике Србије доносе деинституционализацију, развој мреже институција на националном нивоу, организовање услуга у локалној заједници. Питања старења су интегрисана у националним стратегијама како би систем социјалне заштите постао ефикаснији, локалне заједнице преузеле део бриге о старима и како би се подстакло учешће непрофитног и приватног сектора у развијању и повећању обима и квалитета услуга. У фокусу је феномен старења усклађивање друштвених и привредних токова са демографским променама. Како је старење универзална појава, друштво се трансформише тако да старење утка у све сегменте живота у заједници, како би све генерације доприносиле општој добробити. Дугорочни циљеви националних докумената се односе на брже и ефикасније сузбијање сиромаштва, приоритетно развијање видова друштвене подршке породици и помоћи старијим људима у њиховом природном животном окружењу и обезбеђивање равномернијег приступа услугама смештаја. 5 Први национални извештај о социјалном укључивању и смањењу сиромашта у Републици Србији, Београд, година 71

73 У Крушевцу су питања старих и старења решавана кроз локалне стратегије којима се планирало отварање дневних боравака, клубова и прихватне станице прихватилишта намењеног старима. Акциони планови предвиђају отварање развојног саветовалишта за старе, организовање и дистрибуцију информативних летака у току сваке године, како би се побољшала информисаност о правима и услугама. Када је реч о правима, Одлуком о правима и услугама у социјалној заштити града Крушевца обезбеђују се права свим грађанима, па тако и старима у случајевима када постоји потреба. У овом тренутку, једино право намењено старима које се примењује у пракси односи се на бесплатан градски превоз. Услуге које се реализују на територији града Крушевца су помоћ у кући, услуге давања станова у закуп и социјално становање. Остале услуге дефинисане Одлуком, а намењене старима, нису заживеле. Услуга помоћи у кући се пружа становништву градског и приградског подручја од године. Пружалац услуге је Геронтолошки центар, који се налази у градској зони. Од године реализује се и помоћ у кући на селу. Овај пројекат је започет кроз јавне радове у партнерству локалне управе, ЦСР, Националне службе за запошљавање и Министарства економије. Усвајањем буџета града Крушевца за годину, услуга помоћи у кући на селу постаје редовна активност Центра за социјални рад. Институционална заштита за стара лица у Крушевцу Права из области социјалне заштите грађани Крушевца остварују кроз рад ЦСР и Геронтолошког центра као институционалних облика заштите. Анализа података прикупљених од институција показала је да је низак ниво учешћа старих у структури корисника новчане социјалне помоћи, да су основни и увећани додатак за туђу негу и помоћ у постојећим условима компензација сиромаштва. Остваривање права и услуга отежано је бројним ограничењима које стари имају. Добра је околност да сви који имају потребу за смештајем и буду збринути у оквиру Геронтолошког центра у Крушевцу. Проблеми у заштити су: недостатак прихватилишта, недовољно стручних радника у ЦСР, недостатак знања и вештина у раду са старијим особама, како у Центру тако и код осталих актера који су укључени у заштиту. Социјална заштита старих може бити институционална и ванинституционална. Институционална заштита се остварује кроз рад установа социјалне заштите: центара за социјални рад, домова за старе, прихватилишта и прихватне станице и стационара за смештај старих лица која захтевају дуготрајну негу. У Крушевцу ЦСР је установа која постоји 50 година, чији је примарни задатак организовање социјалне заштите на територији града и вршење јавних овлашћења које му је држава поверила, као и вршење послова из домена органа старатељства. У току године удео корисника Центра у укупном броју становника града Крушевца је 12% ( корисника). Пораст броја корисника илуструје податак из године, када је удео корисника социјалне заштите био 5%. Поред значајног пораста броја корисника, мењају се и продубљују проблеми и потребе становника у зависности од ширег контекста друштва, а пре свега последица које остављају транзиционе промене. Социјална и породично-правна заштита остарелих корисника одвија се у оквиру службе за заштиту одраслих и старих. Заступљеност старих корисника обухваћених мерама социјалне заштите у односу на популацију старих у Крушевцу је 17% ( лица), дакле већа него остале корисничке групе у ЦСР. Ипак, сагледавањем тог односа у претходним годинама, закључује се да је најмањи пораст броја корисника у популацији старих. Анализом заштите уочавамо да је до пораста углавном долазило због законских измена у остваривању права. Ово се, пре свега, односи на основни и увећан додатак за помоћ и негу. Број старих корисника најмање се повећавао у домену права на материјална давања, упркос сазнањима да продубљивање сиромаштва највише погађа остареле. Разлог оваквом стању може се потражити у: недостатку потпуне информисаности, отежаним околностима у прикупљању документације, цензусима који онемогућавају пензионере са најнижим пензијама да остваре право, као и неспремности да имовину ставе под хипотеку и утуже законске сроднике на издржавање. 72

74 Табела 1: Број остарелих корисника према врсти заштите у крушевачком Центру за социјални рад (2012.) Заштита Број остарелих корисника/лица Новчана социјална помоћ (основна и увећана) 596 Додатак за помоћ и негу и увећани додатак за помоћ и негу 399 Смештај у установу 141 Смештај у породицу 17 Једнократне помоћи у новцу и натури 452 Стари су заступљени са око 6% у структури корисника новчане социјалне помоћи ( НСП). Овако низак ниво учешћа указује да постоје препреке у остваривању права код оних који испуњавају услове за остваривање. Додатак за помоћ и увећани додатак као здравствена категорија за многе остареле представља могућност да обезбеде лице које ће им помагати у кућним условима. Остаје питање колико је старих са недовољно средстава за егзистенцију којима ови износи то надокнађују. Како се ради о тешко оболелим лицима којима је овај вид заштите неопходан, додатно проблем представља прикупљање здравствене и остале документације, када старо лице нема сроднике. Проблеми у смештају остарелих корисника којима је ова услуга потребна односе се на недостатак просторних капацитета, нарочито у специјализованим установама. Велики проблем у процесу збрињавања представља недостатак прихватилишта, упркос евидентној потреби. У граду постоји народна кухиња у којој бесплатан оброк користи свега 4,2% старих, од укупног броја корисника (661), што ни издалека не задовољава потребу старих који нису у могућности да себи спреме оброк, и/или немају приходе за куповину намирница. Чини се да највећи проблем представља достављање хране. У другим срединама то се решава организовањем хране на точковима. Додатно, услуга која је дефинисана Одлуком, а није дата Табелом, односи се на обезбеђивање бесплатног превоза пензионера старијих од 65 година чија је пензија мања од просечне у Републици Србији и инвалидних лица. Корисници нису на евиденцији ЦСР. ЦСР је у години учествовао у преносу средстава превознику за издавање месечних карата за око корисника. Током године служба за заштиту старих ЦСР процењивала је обухват и заштиту старих у оквиру истраживања рађеног за потребе Републичког завода за социјалну заштиту. По њиховом мишљењу, потребе старих нису на адекватан начин задовољене. Недостаје боља обавештеност о правима, мерама и услугама, сарадња ЦСР са локалном самоуправом, са здравственим службама, већи број извршилаца, као и више знања и вештина у раду са старијим особама. За сада, служба за заштиту старих доприноси социјалној интеграцији старих кроз стручни рад, интервенцијама у бољој комуникацији са породицом, материјалном подршком, посредовањем у лечењу, информисањем о правима. На жалост, ово није довољно да обезбеди остваривање права за већи број корисника, као ни довољно да задовољи бројне потребе и проблеме које имају остарели грађани у локалној заједници. Очекивања од ЦСР су велика, а он не располаже довољним ресурсима да организује и обезбеди заштиту свим корисницима којима је она неопходна. У Крушевцу је добра околност што постоји Геронтолошки центар. Постојање ове установе омогућава старим Крушевљанима ефикасно збрињавање. Од 220 корисника око 90 је са територије града Крушевца, остали остарели су са територије 29 општина. Капацитет установе је углавном попуњен 100%. Од укупног броја корисника, две трећине чине жене. Подиже се старосна граница код корисника који долазе у центар. Смањује се и број оних који у оквиру одржавања контаката са породицом и сродницима бораве код њих у посети за викенде и празнике. Ванинституционална заштита старих Закон о социјалној заштити дефинише услуге које обезбеђује локална самоуправа којима се пружа подршка и помоћ грађанима и њиховим породицама ради побољшања и очу- 73

75 вања квалитета живота, отклањања или ублажавања ризика неповољних животних околности као и потенцијала корисника за самосталан живот у заједници. То су: дневни боравак, свратиште, становање уз подршку, персонална асистенција, саветодавно-терапијске и социоедукативне услуге и прихватилиште. Законодавац је предвидео да ове услуге може пружати, поред институција социјалне заштите, и приватни и невладин сектор. Најзаступљенија услуга у години јесте помоћ у кући за стара лица, како у Србији тако и у Крушевцу. Поред ове услуге, у Крушевцу постоје повремене и спорадичне акције помоћи остарелима које организује локална власт у сарадњи са ЦСР, Колом српских сестара, службом месних заједница и Црвеним крстом. Од средине године, у Крушевцу се пружа услуга Телеасистенција. Ванинституционална заштита подразумева планирање заштите старих која обезбеђује останак у природном окружењу, што доприноси њиховом квалитету живота. То захтева организовану мрежу обезбеђивања здравствених и социјалних услуга. Законодавац је предвидео да ове услуге може пружати, поред институција социјалне заштите, и приватни и невладин сектор. Закон о социјалној заштити дефинише услуге које обезбеђује локална самоуправа којима се пружа подршка и помоћ грађанима и њиховим породицама ради побољшања, односно очувања квалитета живота, отклањања или ублажавања ризика неповољних животних околности као и потенцијала корисника за самосталан живот у заједници. То су: дневни боравак, свратиште, становање уз подршку, персонална асистенција, саветодавно-терапијске и социоедукативне услуге и прихватилиште. Подаци о ванинституционалној заштити у досадашњој пракси пружају сазнања о разним могућностима обједињавања/интегрисања више услуга, као и системско повезивање и планирање у пружању више разноврсних услуга које се сажимају и допуњују. Током године у Србији услуге социјалне заштите су се пружале у 138 од 145 локалних самоуправа. Најзаступљенија услуга у години јесте помоћ у кући за стара лица. Услуга се пружа у 122 локалне самоуправе, што чини 84% од укупног броја локалних самоуправа у Србији. 6 Сагледавајући примере организованих услуга ванинституционалне заштите за старе у Србији, уочава се да су пружаоци у најмањем броју државне службе (локалне управе), у највећем броју установе социјалне заштите (ЦСР и домови за старе), потом удружења грађана. Приватни сектор се појављује значајније као пружалац услуге смештаја (приватни домови и пансиони за старе). У Крушевцу услуга помоћи у кући представља форму подршке боравку корисника у природном окружењу и то у оним случајевима у којима особа није у стању да се стара о себи, то јест уколико породица није у могућности да пружи одговарајућу подршку, или не постоји. Она обухвата услуге обављања делатности у домаћинству чишћење и распремање, куповину хране, лекова, плаћање рачуна и осталих потрепштина. Табела 2: Упоредни показатељи услуге помоћ у кући Помоћ у кући - Србија Помоћ у кући - Крушевац Од укупног броја корисника Од укупног броја корисника 95% су старији од 65 година 93 % су старији од 65 година Од укупног броја корисника Од укупног броја корисника 70% су жене 95% су жене Пружаоци помоћи у кући су доминантно Пружаоци помоћи у кући су у потпуности државни 70% државни 100% Учешће буџета локалне самоуправе у Учешће буџета локалне самоуправе у финансирању услуге - 73% финансирању услуге - 82,78% 64% корисника је из урбане средине 37% корисника је из урбане средине 6 Истраживање Мапирање услуга социјалне заштите у надлежности локалних самоуправа, Центар за либерално-демократске студије, Београд, године. 74

76 У односу на постојећу лепезу услуга у Србији, Крушевац реализује само једну услугу чији су корисници стари, у нешто мањем броју и одрасли оболели. Упоређујући ову услугу са истом врстом услуга које се пружају у Србији, постоји сличност по питању старости корисника, заступљености жена и пружаоца услуга. У Србији они су у већини државни (две трећине), док су у Крушевцу искључиво државни. Учешће буџета у финансирању ове услуге у Србији је у просеку 73%, док је у Крушевцу нешто веће (82,78%) и то кроз заштићену цену (105 динара на сат). Табела 3: Преглед реализације услуге Помоћ у кући (јун године) Карактеристике Геронтолошки центар ЦСР Укупно Укупан број корисника Укупно мушкараца Укупно жена Укупан број корисника-село Укупан број корисника-град Старост од 51 до 64 године Старост од година Преко 80 година Број лица која пружају услугу Цена услуге по сату (у динарима) Укупни расходи у (у милионима динара) 105 Не плаћа се Расходи, 30.јун.2013.године Број корисника који плаћају партиципацију Износ партиципације јун (у хиљадама динара) Извори финансирања Буџет ЛС Буџет ЛС - Услугу помоћ у кући у Крушевцу пружају ЦСР за кориснике на сеоском подручју и Геронтолошки центар у претежно градском и приградском подручју. У односу на укупан број, преовладавају корисници са сеоског подручја, где доминирају жене (73%). Средства за финансирање услуге обезбеђују се у 83% случајева из буџета локалне самоуправе. Остатак се обезбеђује из сопствених средстава. Поред услуге помоћи у кући у Крушевцу постоје повремене и спорадичне акције помоћи остарелима: обезбеђивање хуманитарних пакета у зимском периоду; исплата једнократних помоћи за набавку огревног дрва старачким и самачким домаћинствима, које организује локална власт у сарадњи са ЦСР, Колом српских сестара, службом месних заједница и Црвеним крстом. Не постоји удружење чија је мисија везана за заштиту старих 7, осим Удружења пензионера, које постоји од године, броји око 5000 чланова, располаже објектом за пружање угоститељских услуга, припрема оброке по повлашћеној цени, пружа медицинску помоћ, фризерске услуге и обезбеђује огрев за зиму за своје чланове, врши тријажу за остваривање права на бесплатан превоз пензионера. 7 У Србији су у појединим срединама верске заједнице веома активне и преузеле су пружање услуга старима. У покушају да истражимо активности верских организација по питању хуманитарног рада у Крушевцу (о којима у локалној средини нема никаквих сазнања), нисмо наишли на заинтересоване за разговор. 75

77 Од средине године, у Крушевцу се пружа услуга под називом Услуге телеасистенције за потребе 25 старијих корисника, у оквиру компаније Асистел. Под услугом телеасистенције подразумева се стална услуга, 24 часа дневно, 365 дана годишње. Пружа се путем телефонске линије и специјалне алармне опреме инсталиране у кући корисника. Корисник по потреби упућује позив који за циљ има разговор, давање савета, потребних информација, као и повезивање са потребним сервисима, услугама и осталим средствима ради задовољавања потребе корисника. Уговор између града Крушевца и компаније Асистел потписан је на годину данa. Примери добре праксе у заштити старих лица Издвајамо примере добре праксе који се реализују у појединим локалним самоуправама. То су услуге које пружа информативни центар за старије у Београду, као и група старијих за самопомоћ из Крагујевца. Услугу информативни центар за старије организује установа Геронтолошки центар Београд, уз подршку Министарства рада, запошљавања и социјалне политике. Намењена је старијим суграђанима и члановима њихових породица који живе на територији Републике Србије. Центар је основан са задатком да информише старије о питањима од значаја из области: социјалне заштите, здравствене заштите, пензиjског и инвалидског осигурања, услуга које се пружају на нивоу локалне самоуправе, комуналних и других служби, образовања, културе, банкарских услуга; пружа се и подршка старима при остваривању права из различитих области, промовишу се институције за помоћ и подршку старијима и подстиче међугенерацијска солидарност. Удружење грађана Викторија у Крагујевцу од године спроводи програме организовања група старијих за самопомоћ. Овим програмом се развијају иницијативе чији је циљ промоција генерацијске и међугенерацијске продуктивне размене и солидарности фокусирајући се на старије особе као друштвени ресурс. Групе су формиране како у градској тако и у сеоској средини. Резултати рада група за самопомоћ довели су до промене свести људи у локалној заједници о потреби укључивања старијих људи у активности локалне заједнице, а уочено је и да институције боље препознају потребе старих људи и организују активности за задовољавање тих потреба. Старији људи доприносе превазилажењу стереотипа старији = неактивни и активно се укључују у рад група за самопомоћ. Закључак Становништво у Крушевцу убрзано стари. Бављење питањима старих је од приоритетног значаја за локалну заједницу. Права и услуге дефинисане законима Републике Србије и постојећа локална документа, нису довољан основ за задовољавање потреба старих. У локалним документима недостају механизми који би објединили различите системе, пре свега, здравствену и социјалну заштиту, а онда и владин, невладин и приватни сектор, као и системске мере за доступност права и услуга. Изостала је имплементација донетих локалних стратегија и акционих планова, па тако и могућности за организовање дневних услуга у заједници (боравака и клубова за старе), као и повећање доступности права и услуга. У Крушевцу, права из области социјалне заштите грађани остварују кроз рад ЦСР и Геронтолошког центра као институционалних облика заштите. Остваривање права и услуга отежано је бројним ограничењима које стари имају, али и ограничењима које имају институције: пре свега кадровским, просторним, смештајним, финансијским, професионалним. Организовање ванинституционалне заштите дефинише Закон о социјалној заштити. Обезбеђује је локална самоуправа, а циљ је побољшање и очувања квалитета живота старих. Тиме се отклањају или ублажавају бројни ризици којима су стари изложени. Законодавац је предвидео да ове услуге може пружати, поред институција социјалне заштите, приватни и невладин сектор. Најзаступљенија услуга у години јесте помоћ у кући за стара лица, како у Србији тако и у Крушевцу. Поред ове услуге, у Крушевцу постоје повремене и спорадичне акције помоћи остарелима које организује локална власт у сарадњи са ЦСР, Колом српских сестара, службом месних заједница и Црвеним крстом. Од средине године у Крушевцу се пружа услуга Телеасистенције. 76

78 Предлог мера 1. Боље информисање старих У садашњем систему информисања потенцијални корисник долази до информација: доласком у ЦСР, у комуникацији са онима који су већ остварили неко право, по упуту из других институција (Здравствени центар, Фонд пензијског и инвалидског осигурања), преко секретара месних заједница, удружења пензионера, ређе путем медија (недовољно емисија на те теме). Поставља се питање у којој мери су сви наведени субјекти на прави начин информисани о правима и услугама, начину њиховог остваривања и потребној документацији, као и спремности да у том смислу пруже помоћ. У циљу унапређења обухвата старих услугама социјалне заштите, потребно је унапредити начин на који стари добијају информације о својим правима и услугама. Боље информисање од постојећег мора осигурати: систем који обухвата све кључне актере у заједници, а чија би окосница био тим који осмишљава и води процес (и који би дефинисао скуп активности, обуку, временски период реализације, финансијска средства и редовност праћења броја старих обухваћених системом интегралне заштите). У оквиру главног циља, боље информисање старих као мера коју препоручујемо, потребно је увођење нових активности. Њих треба да прате дефинисани актери (носилац активности - назив установе/организације, као и име и презиме лица у оквиру установе), дефинисано време трајања и/или фреквенција пружања услуге, постављени рокови, праћење ефеката и потребна средства за реализацију. Са циљем бољег информисања старих лица о правима и услугама на локалном нивоу могуће је урадити следеће: Спроводити акције за боље информисање старих. На организован начин обилазити старе у разуђеним сеоским подручјима и мапирати њихове потребе, уз учешће здравствених, социјалних и служби месних заједница. Организовати информативне састанке за старе и чланове њихових породица у насељима на тему Права и како до њих, са тимом стручњака различитих профила. Већ постојећи ресурс Контакт центар умрежити са онима који су посредници у пружању помоћи старима (секретари месних заједница, волонтери), где водећу улогу има одељење за друштвене делатности, група за социјалну и здравствену заштиту. Размотрити одрживост пилот пројекта Телеасистенција, где водећу улогу има одсек за друштвене делатности, група за социјалну и здравствену заштиту. Увести систем праћења ефеката спроведених активности како би се утврдило у којој мери и у којима аспектима је побољшано информисање старих. 2. Посредовање у поступку остваривања права Посредовање у поступку остваривања права може бити нова услуга с обзиром на изражене потребе старих, нарочито из руралних подручја. Сеоска подручја су удаљена од административних центара, те стари врло често, због материјалних и здравствених разлога, нису у могућности да дођу до њих, тако да је потребно осмислити механизме доступности права и услуга старима (нпр. могућност остваривања неких од права у месним канцеларијама, укључивање волонтера/група за самопомоћ). Ово би биле организоване акције са ограниченим временом трајања, а спроводили би их упућени волонтери из локалних средина. 3. Партиципација стручњака и корисника у формулисању буџетских приоритета у заштити старих Рационалније и сврсисходније трошење средстава намењених старима из буџета града било би могуће уз партиципацију, то јест консултације са стручњацима и корисницима приликом припреме локалног буџета. Укупна средства која су у години потрошена из буџета града Крушевца за заштиту старих износе око 30 милиона динара, од чега је за превоз пензионера употребљено око 20 милиона динара. Другачијом организацијом и расподелом постојећих средстава могуће је знатно унапредити квантитет и квалитет заштите старих. 77

79 Коришћени извори: 1. Влада РС Стратегија за смањење сиромаштва. Београд: Влада Републике Србије. 2. Влада РС Стратегија развоја социјалне заштите. Београд: Влада Републике Србије. 3. Влада РС Национална стретегија о старењу година. Београд: Влада Републике Србије. 4. Влада РС Закон о социјалној заштити. Београд: Влада Републике Србије. 5. Влада РС Закон о здравственом осигурању. Београд: Влада Републике Србије. 6. Влада РС Закон о здравственој заштити. Београд: Влада Републике Србије. 7. Влада РС Саопштење Делегације Србије на УН Министарској конференцији о старењу. Беч, септембра године, 8. Влада РС. (н.д.) Социјални профил општина РЗСЗ Синтетизовани подаци о раду Центара за социјални рад и Установа за смештај корисника у години. Београд: Републички завод за социјалну заштиту. 10. Град Крушевац Стратегија локалног одрживог развоја града Крушевца ( ) 11. Град Крушевац Стратегија социјалне политике града Крушевца ( ). 12. Град Крушевац Одлука о правима и услугама у социјалној заштити града Крушевца. 13. Жегарац, Н. и Бркић, М Развој локалних услуга ка стандардима квалитета. Београд: Фонд за социјалне иновације и УНДП. 14. Нешић, М. и Нешић, В Социјално психолошки и психофизиолошки аспекти старења и старости. Ниш: Филозофски и Медицински факултет. 15. Родић, Н Физичке димензије старења: предавање 2. Сомбор: Педагошки факултет. 16. РЗСЗ Анализа положаја старијих корисника у систему социјалне заштите у Србији са посебним освртом на потребе и могућности за развојем услуга за старије у локалној заједници: Истраживање. Београд: Републички завод за социјалну заштиту. 17. ЦЛДС Мапирање услуга социјалне заштите у надлежности локалних самоуправа: Истраживање. Београд: Центар за либерално-демократске студије. 18. РЗСЗ Положај старијих корисника у систему социјалне заштите у Србији и развој локалних услуга дугорочног збрињавања: Истраживање. Београд: Републички завод за социјалну заштиту. 19. РЗСЗ и МРЗСП Развој система праћења и извештавања о услугама на локалном нивоу за особе са инвалидитетом и друге маргинализоване групе и превенцију социјалне искључивости: Истраживање. Београд: Министарство за рад, запошљавање и социјалну политику и Републички завода за социјалну заштиту. 20. РЗС Попис становништва, домаћинстава и станова године у Републици Србији: Књига 2: Старост и пол. Београд: Републички завод за статистику, 78

80 OLD AVAILABILITY OF RIGHTS AND SERVICES IN AREA OF SOCIAL PROTECTION IN CITY KRUŠEVAC Ružica Džugurdić, Snežana Živković ABSTRACT Problems of the elderly for many years in Krusevac are unjustified neglected, having in consideration that the elderly population is not in possibility to satisfy its own needs and that it needed the help of the community. As part of the planning and development Centre for Social Work of Kruševac, the elderly are the group that is currently recognized as the least visible. Although its problems are known to the community, there is no clear instance that can initiate the process of change to the integral protection of old and plan actions to improve existing protection. The aim of this project is to examine the availability of existing rights and services from the social welfare system for old people of the city of Krusevac. Methodology - analysis of secondary data sources ( demographic data and data of the number and structure of beneficiaries of institutional and non-institutional care), the analysis of normative and strategic documents of the Republic of Serbia and the city of Krusevac, analysis of the reports and studies on the protection of the elderly in Serbia. Conclusion - population in Krusevac is rapidly aging. Dealing with issues of old people is a priority for the local community. Rights and services defined by the Republic of Serbia and the existing local documents are not sufficient basis to satisfy the needs of the elderly. The local documents don t have mechanisms to consolidate disparate systems, before all health and social care, and then the governmental, NGOs and the private sector, as well as the system measure for the availability of rights and services. There was no implementation of the adopted local strategies and action plans, including the options for the organization of daily services in the community (residence and clubs for the elderly), and increasing the availability of rights and services. In Krusevac, rights of social protection of citizens have been realized through the work of the Centre for Social Work and Gerontology Center as institutional forms of care. Realization of the rights and services is difficult because of the numerous limitations that old people have and because of limitations that institutions have: first of all human, physical, accommodation, financial, professional. For now services are provided exclusively by institutions of social protection. Private and NGO sector are not included in the system of services. The most common services in the 2012th year is a home help for the elderly, as if Serbia as to in Krusevac. Proposed measures : 1 Better Information of old people, 2 Meditation in process of rights realization, 3.Participation of experts and users in the formulation of budget priorities to protect the elderly. Keywords: old, aging, integrated security, availability, rights and services 79

81 ОСОБЕ СА ИНВАЛИДИТЕТОМ УНУТАР СИСТЕМА СОЦИЈАЛНЕ ЗАШТИТЕ - КАРАКТЕРИСТИКЕ КОРИСНИКА И ЕФЕКТИ ДОДАТКА ЗА ПОМОЋ И НЕГУ ДРУГОГ ЛИЦА 1 Мирјана Соколовић 2, Тамара Ђорђевић 3 Резиме У овом раду је приказано истраживање чији су циљеви били да се испитају карактеристике живота особа са инвалидитетом, обезбеђеност свакодневне неге и помоћи других лица, као и ефекти материјалне подршке коју добијају по основу инвалидитета. Такође се желело утврдити који је обим неге и помоћи корисницима неопходан, начин на који обезбеђују подршку других лица за обављање послова без којих им живот не би био могућ, да ли за те послове издвајају и колико новчаних средстава од наменског месечног додатка. Узорак је обухватио 57 пунолетних испитаника који користе право на додатак за помоћ и негу другог лица и увећени додатак у Центру за социјални рад у Старој Пазови. Испитивање је обављено у 9 (од 10) насељених места oпштине Стара Пазова. Резултати су показали да особе са инвалидитетом највећи део послова неговања, послова у кући и послова у окружењу нужно морају да обаве уз подршку других лица, да су кључни пружаоци подршке чланови породице, да ресурси у окружењу нису довољно доступни нити развијени. Новцем од додатка, већином не плаћају друга лица, већ њиме задовољавају основне животне потребе (исхрана, лечење, хигијена, одећа, становање). Материјалну подршку коју им редовно обезбеђује држава, а признаје центар за социјални рад у виду права, сматрају веома важном у специфичној организацији свог свакодневног живота. Кључне речи/појмови: социјална заштита, особе са инвалидитетом, послови неге и помоћи, свакодневне потребе, особе за подршку, материјални додатак; Увод Појам ''нега и помоћ другог лица'' својом привидном једноставношћу, која, могуће да проистиче из културе ''неговања и помагања'' као пожељних форми човековог понашања, отвара широк круг садржаја који стварају тешкоћу тачног одређења и јасног дефинисања. Брига за сопствени опстанак и задовољавање основних животних потреба (исхрана, становање, хигијена, одевање, здравље) својствена је сваком људском бићу. Човек ове своје потребе задовољава кроз рад чија га стваралачка суштина води његовом самоусавршавању, самоостварењу, слободи. Инвалидитет мења, умањује и зауставља (понекад онемогућава да се икада довољно развију) стваралачке способности и вештине појединца и он, мање или више, постаје ослоњен на рад других људи. Управо та, делатна суштина човека садржана је у појму ''нега и помоћ другог лица'' и она нужно указује на узајамни однос најмање две особе радом повезане око обављања послова без којих живот не би био могућ. У контексту потребе за друштвеном (такође и породичном, суседском, грађанском) помоћи, спроведено истраживање посматра особе са инвалидитетом као најосетљивију групу грађана. 1 Истраживање је спроведено у оквиру пројекта ''Подстицај и подршка истраживачко-аналитичкој пракси стручних радника и сарадника у области социјалне заштите/2013'' Удружења истраживача социјалних прилика МРЕЖА ИСП на чијој је интернет страни / објављено у целости; 2 социјални радник, Службa кућне неге, помоћи у кући и клуба за одрасла и стара лица Центра за социјални рад у Старој Пазови 3 социјални радник, руководилац Службе кућне неге, помоћи у кући и клуба за одрасла и стара лица Центра за социјални рад у Старој Пазови 80

82 Истовремено, у контексту законом дефинисаних циљева социјалне заштите чијим се услугама и правима умањује или отклања зависност појединаца и породица од социјалних служби 4, особеност инвалидитета који је најчешће трајно стање појединца, непобитно указује да је зависност или, достојанственије речено - ''веза'' између особа са инвалидитетом и социјалне заштите такође трајног карактера, чак и под разумљивом претпоставком да материјална подршка ублажава зависност особа са инвалидитетом (на личном, породичном и социјалном плану). Оквир посматрања система социјалне заштите и особа са инвалидитетом у њему од којег се пошло у ово истраживање јесте центар за социјални рад, као основна институционална јединица у којој сви грађани Србије под једнаким условима остварују законом утврђена права у овој области. Улога центра за социјални рад у остваривању и коришћењу права на додатак и увећан додатак за помоћ и негу другог лица (скраћено: ДНП/УДНП) огледа се у спровођењу административних, управно-правних послова, вођењу евиденције и извештавању о корисницима. Међутим, поступком за остваривање права, као ни важећим стандардима и процедурама у социјалној заштити, не предвиђа се обавеза вођења стручног поступка, пружања услуга индивидуалне процене, планирања, праћења и вредновања ефеката наведених ''компензаторних'' права, што резултира стањем да документација центра не пружа увид у аутентичне животне потребе и проблеме особа са инвалидитетом, услед чега изостаје увид у оствареност сврхе новчаног додатка за који је у систему социјалне заштите, односно у државном буџету (традиционално) обезбеђено стабилно и континуирано финансирање. Стога истраживање тежи да промени стање утолико што указује на уочене проблеме и нуди неке од могућих праваца промена. Коначно, истраживање је подстакнуто намером да се пронађу недостајући одговори на нужна и логици практичара у социјалном раду незаобилазна и суштинска питања: на које потешкоће особе са инвалидитетом наилазе у организовању свакодневног живота; да ли им неко и ко помаже да постојеће потешкоће превазиђу и задовоље основне биопсихосоцијалне потребе; да ли новцем од додатка за помоћ и негу другог лица успевају исту да обезбеде и од кога, или он има другу намену и служи задовољавању других потреба; да ли и како особе са инвалидитетом вреднују и користе материјалну подршку коју им обезбеђује држава кроз додатак за помоћ и негу другог лица и увећани додатак? Одговори на ова питања до којих се дошло истраживањем, учинили су видљивијим особе са инвалидитетом унутар система социјалне заштите, подршку коју им систем пружа и сврху додатка за помоћ и негу другог лица. У крајњем исходу они отварају пут процени остварености циљева социјалне заштите којима се настоји допринети унапређењу друштвеног положаја особа са инвалидитетом и чине оправданом потребу проширивања обима истраживања са узорка једне, на узорак већег броја општина у циљу потврђивања добијених резултата. Циљ истраживања Истраживање је имало за циљ да утврди специфичне карактеристике особа са инвалидитетом и њиховог свакодневног живота које чине оквир и предуслов за пружање друштвене подршке у виду додатка за помоћ и негу другог лица, али и да практично провери да ли и у ком обиму особе са инвалидитетом, коришћењем новчаног додатка, могу обезбедити и обезбеђују негу и помоћ другог лица да би задовољиле основне животне потребе и свакодневно функционисање. Методе рада У истраживању су коришћене следеће методе: 4 Закон о социјалној заштити, чл 3, став 2 ''Циљеви социјалне заштите остварују се пружањем услуга социјалне заштите и другим активностима које предупређују, умањују или отклањају зависност појединца и породица од социјалних служби.'' 81

83 1. Анализа докумената кључних за дефинисану тему истраживања (стратешких докумената, закона, извештаја и истраживања); 2. Анализа евиденције и документације Центра за социјални рад општине Стара Пазова и документације сваког од испитаника у обухваћеном узорку корисника; 3. Структурисани интервју случајног стратификацијског узорка корисника ДНП/УДНП у Центру за социјални рад општине Стара Пазова. Eмпиријски део истраживања спроведен је на случајном стратификацијском узорку од 57 пунолетних корисника додатка за помоћ и негу другог лица и увећаног додатка за помоћ и негу другог лица у Центру за социјални рад општине Стара Пазова 5 (11,3% укупног броја од 505 пунолетних корисника). Испитаници су разврстани у две одабране старосне категорије: одрасли (18 до 64 године) и старији (65 и више година). Теренско испитивање је обављено у 9 од 10 насељених места у општини коришћењем структурисаног интервјуа који је према унапред припремљеној основи за разговор обухватио 20 питања отвореног и затвореног типа са неколико тематских целина груписаних у две области које су обухватиле: прва - специфичне карактеристике особа са инвалидитетом и њиховог свакодневног живота укључујући испитивање породичних и срединских ресурса као индикатора за процену обезбеђености свакодневне помоћи и неге и друга - ефекте додатка за помоћ и негу другог лица укључујући и испитивање формалних извора материјалне подршке, информисаност корисника, њихове ставове и оцене као индикаторе могућих промена у систему подршке. Резултати емпиријског дела истраживања Под специфичном карактеристиком особа са инвалидитетом у овом истраживању које настоји да ближе упозна и објасни појам ''нега и помоћ другог лица'' сматра се начин на који особе са инвалидитетом организују свакодневни живот. Полазиште овог приступа као суштинско обележје по којем се особе са инвалидитетом разликују од других људи подразумева ''личне способности за обављање радњи без којих живот није могућ''. Обзиром да инвалидитет умањује човекове личне способности (иако оне у извесној мери увек постоје), она увећава потребу за подршком (помоћи или негом) других лица. Познаваоци околности живота особа са инвалидитетом знају да реципроцитет између умањених способности и потребне подршке не мора бити правило и да често особе са тежим облицима инвалидитета задржавају висок степен самосталности компензујући умањене, другим способностима и вештинама (често и личним снагама, вољом, духовношћу, врлинама, емоцијама, поступањима). У пракси се сусрећу и супротни примери, што упућује на важност упознавања субјективног доживљаја особа са инвалидитетом о потреби за подршком другог лица. 5 Општина Стара Пазова налази се у Аутономној покрајини Војводина, припада региону Срема и спада у ред развијених општина Србије. Територија општине обухвата површину од 351 км² земљишта равничарског типа. Удаљена је 30 км од Београда и 45 км од Новог Сада са којима је, као и са свим дестинацијама Европе, повезана путевима међународног ранга, железничким саобраћајем и пловним током Дунава који у дужини од 24 км протиче њеном територијом. Изразито је миграторно подручје са мултинационалном, мултиконфесионалном и мултикултуралном структуром својих житеља. У општини живе становника у 10 насељених места од којих су 3 градског, а 7 сеоског типа. Центар за социјални рад је једина установа социјалне заштите у овој општини. Основан је године и у свом, више од три деценије дугом постојању, развио је добру и иновативну праксу и сврстао се у ред успешнијих центара Србије. Послове у центру обавља 28 запослених радника чији рад се финасира из републичког (18) и општинског (10) буџета. Од године Центар има посебну организациону јединицу основану Одлуком Скупштине општине: Службу кућне неге, помоћи у кући и клуб за дневни боравак у оквиру које се пружају услуге старијим лицима и особама са инвалидитетом. Капацитет службе је 80 корисника неге и помоћи и 70 корисника/чланова клуба. У Служби је запослено 7 људи. На евиденцији старопазовачког центра за социјални рад у години (подаци закључно са ) налазило се 4895 корисника што показује да је заступљеност корисника социјалне заштите у укупној популацији општине 7%. Велики број корисника услуга свих узраста јесу лица са потешкоћама на ''биопсихофизичком'' плану, било да су то особе са инвалидитетом или лица са изразитим здравственим тешкоћама. Укупно учешће ове групе корисника на евиденцији Центра износи - 23% (1120 лица), а више од половине њих - 52% (585 лица свих узраста) јесу особе са инвалидитетом које користе право на додатак и/или увећани додатак за помоћ и негу другог лица. 82

84 Испитивање личног доживљаја потребе за подршком, чији су резултати приказани у Табели 1, показује да је највећем проценту испитаника ''увек потребна помоћ''. Старији испитаници (16-80%) у већем проценту изражавају потребу за највећим степеном подршке у односу на одрасле испитанике (22-59%). Преосталих 20% старијих испитаника (4) определило се за одговоре помоћ често потребна (2-10%) и помоћ потребна понекад (2-10%). Ни један старији испитаник није се изјаснио да му је ''довољно присуство и надзор'' и да му помоћ није неопходна. Табела 1 - Лични доживљај потребе за подршком ЛИЧНИ ДОЖИВЉАЈ ПОТРЕБЕ ЗА ПОДРШКОМ Одрасли Старији Укупно Број % Број % Број % Да, увек ми је потребна Да, потребна ми је често Понекад ми је потребна Довољно ми је присуство и надзор Није ми неопходна Укупно Практични оквир за испитивање неге и помоћи другог лица у овом истраживању налази се у посебно састављеној листи која представља ''скуп животних потреба које особа са инвалидитетом у свакодневном животу задовољава ослањајући се на рад/ње које обавља друго лице из разлога што су личне способности за обављање тих радњи смањене''. У структуру неге и помоћи другог лица укључени су елементи три групе сродних послова: послови неговања, послови у кући и послови ван куће (у окружењу). Потреба за подршком у обављању наведених послова степенована је на 4 нивоа по узору на ''нормативе и стандарде за пружање услуга социјалне заштите''. Такође је сложеност степена подршке рангирана од I степена који обухвата највећу потребу за подршком до IV степена који подразумева најмању потребу за подршком. Разлика у приступу овог истраживања је у томе што је учесталост подршке посматрана као индикатор који одређује степен - сложеност потребе за подршком по принципу да ''већа'' учесталост подразумева и ''већи степен'' неопходне подршке. На овај начин је обављено испитивање степена подршке у виду помоћи коју је потребно пружити особи са инвалидитетом у обављању свакодневних радњи. Динамика посматрања је ''дневно'' (свакодневно), односно јединица времена ''дан''. Животне потребе које се нужно задовољавају уз помоћ и подршку других лица посматране су и испитане кроз сегменте који обухватају 3 групе сродних послова којима се задовољавају сродне потребе. Из добијених резултата се може уочити да је за највећи број послова старијим особама са инвалидитетом ''увек потребна помоћ другог лица'' - ''подршка првог степена'', да је та помоћ најнеопходнија за обављање послова ван куће и одговори се крећу у оквирима врло високе заступљености - 90% до 100% (18 до 20). Ови послови укључују кретање ван стана/куће, набавке и плаћања, одласке код лекара и остваривање права (личне исправе, лечење, субвенције, рад, школовање и сл.). Детаљан приказ добијених резултата испитавања неопходних степена подршке старијим особама са инвалидитетом у обављању свакодневних радњи налази се у Табели 2. 83

85 Табела 2 - Животне потребе старијих ОСИ које се задовољавају уз помоћ других лица ЖИВОТНЕ ПОТРЕБЕ КОЈЕ СЕ ЗАДОВОЉАВАЈУ УЗ ПОМОЋ ДРУГИХ ЛИЦА Подршка I спепена увек потребна помоћ другог лица Подршка II степена често потребна помоћ другог лица Подршка III степена понекад потребна помоћ другог лица Подршка IV степена потребно присуство и надзор другог лица Подршка није неопходна корисник је самосталан ГРУПЕ ПОСЛОВА Број % Број % Број % Број % Број % I послови неговања Послуживање (свлачење, облачење, храњење...) Одржавање личне хигијене Узимање лекова Екскреција (излучивање продуката метаболизма) Трансфер (премештање са постеље на колица, столицу, тоалет...) Употреба медицинско - техничких помагала Укупно I II послови у кући Кретање у стану/кући Припремање хране Одржавање хигијене рубља и стана Укупно II III послови ван куће (послови у окружењу) Кретање ван стана/куће Набавке ван куће и плаћања Одлазак код лекара Остваривање права (личне исправе, лечење, субвенције, рад, школовање...) Укупно III УКУПНО I+II+III 260 (100%) % 14 5% 5 2% 5 2% 63 24% У обављању послова у кући старијим испитаницима је највећи степен подршке потребан у вези припремања хране - 17 (85%) и одржавања хигијене рубља и стана 17 (85%), а најмање помоћи је потребно за кретање у стану/кући 7 (35%). Када је у питању потреба за подршком у обављању послова неговања, анализа одговора испитаника даје занимљиве резултате готово је реципрочан однос између потребе старијих за највећим степеном подршке и самосталности у обављању ових радњи, и износи 55% према 49%. У пословима неговања старима је највише помоћи потребно за одржавање личне хигијене 13 (65%), узимање лекова 12 (60%) и за послуживање - свлачење, облачење, храњење 10 (50%). Нешто мање помоћи (у распону од 5 до 8, односно од 25% до 40%) потребно је обезбедити код употребе медицинско-техничких помагала, трансфера (премештања са 84

86 постеље на колица, столицу или тоалет) и код екскреције (излучивања продуката метаболизма). У оквиру приказаних резултата може се направити веза између ''сложености потребе за подршком'' у обављању појединих послова у том смислу да ''врста послова'' која изискује највећи степен подршке представља и највећи проблем за особе са инвалидитетом. У том контексту се добијени резултати могу посматрати и са аспекта процене степена изражености животних проблема. Потреба за подршком нужно води ка упитаности: ко ову подршку обезбеђује, ко су та ''друга лица'' која пружају негу и помоћ особама са инвалидитетом? Јесу ли то чланови њихових породица? Са киме испитаници живе у домаћинству? Анализом и поређењем структуре породичних домаћинстава одраслих и старијих испитаника која је приказана у Табели 3, види се да већина испитаника 36 (97%) одраслих и 16 (80%) старих има непосредно доступне породичне ресурсе, односно чланове породице са којима живи у породичном домаћинству. Највећи број корисника ДНП/УДНП - 12 (32%) одраслих и 8 (40%) старих живи у вишечланим породицама (пет и више чланова). У двочланим и трочланим домаћинствима живи двоструко већи проценат одраслих - 51% (19) у односу на старе - 25% (5), док је у четворочланим домаћинствима њихов удео готово подједнак - 14% (5) одраслих и 15% (3) старих. У самачким домаћинствима живи 1 одрасло (3%) и 4 старија лица (20%). Табела 3 Структура породичног домаћинства испитаника СТРУКТУРА ПОРОДИЧНОГ ДОМАЋИНСТВА 4 Одрасли Старији Укупно Број % Број % Број % Самачко Двочлано Трочлано Четворочлано Домаћинство са пет и/или више чланова Укупно Податак да 20% старијих особа са инвалидитетом живе сами у домаћинству може бити значајан у разматрањима о остварености права на живот у природној средини и питањима доступности - обезбеђености услуга у заједници. Када је у питању анализа породичних околности и обезбеђености неге и помоћи ''других'' лица у оквиру породичног домаћинства, уочава се да су чланови породице 6 кључни пружаоци неге корисницима ДНП/УДНП. Резултати приказани у Табели 4 показују да је чак 45 (76%) чланова породичних домаћинстава старијих испитаника укључено у пружање неге и помоћи својим инвалидним члановима, 8 (14%) није у могућности да помаже (ради се о малој деци, старијим или болесним члановима породице), а само 6 (10%) не помаже, иако је у могућности. Подршку I степена углавном пружају чланови породице сина или ћерке (пре свега снаја) - 9, а затим син и/или ћерка - 7, а значајну подршку II и III степена обезбеђују унуци чланом породичног домаћинства у овом истраживању сматрају се брачни и ванбрачни другови и сви сродници у правој и побочној линији који живе у истом домаћинству или у засебном домаћинству ако је оно у склопу истог стамбеног објекта или окућнице тј. на истој адреси/прим.аут. 85

87 Табела 4 - Подршка чланова породице старијим ОСИ ПОДРШКА ЧЛАНОВА ПОРОДИЧНОГ ДОМАЋИНСТВА Сроднички однос Увек помаже Помаже често Понекад помаже Буде присутан/на Укупно Не помаже Не може да помаже Укупно 5+6 Укупно I 5 6 II I+II Родитељ/родитељи Брат и/или сестра Баба и/или деда Син и/или ћерка Унук и/или унука Брачни/ванбрачни друг Члан породица сина или ћерке (снаја, зет) Други сродници (тетке, сестричине и др.) Укупно % На значај помоћи чланова породице указују и лични ставови испитаника, односно њихов субјективни доживљај важности породичне подршке о чему сведоче врло високе оцене дате на скали процене ''значајности помоћи чланова породице у организацији свакодневног живота'' - просечна оцена коју су старији испитаници дали на скали од 1 до 10 износи 9,74. Резултати истраживања су на више него очекиван начин показали да породице које имају члана са инвалидитетом имају и свој аутентични идентитет у којем важно место заузимају породична припадност и солидарност, у којима се ''уважава ситуација ближњег'' и у којима рад/ње пружања неге и помоћи ''представљају стожер узајамности и заједништва и услов без кога нема опстанка унутар породице''. (М.Петричковић) Истраживањем је сагледана и подршка у окружењу и то: а/ неформална подршка лица из ближег окружења и б/подршка пружалаца неге из јавног, приватног, НВО сектора и Цркви. Из резултата приказаних у Табели 5 види се да 21 (57%) одраслих и 9 (45%) старијих особа са инвалидитетом нема ову врсту помоћи. Међутим, за разлику од одраслих испитаника, којима највише подршке пружају суседи и пријатељи 9 (24%) а сродници који не живе у домаћинству не представљају значајан ресурс (свега један одрасли испитаник ослања се на њихову помоћ), пружање подршке старијим испитаницима је готово равномерно распоређено на испитиване категорије лица из ближег окружења. Тако 5 (25%) испитаника има подршку сродника који не живе у домаћинству, исти број (5-25%) испитаника има подршку представника удружења грађана, док се 4 (20%) испитаника ослања на помоћ суседа и пријатеља. Помоћ сродника, суседа и пријатеља углавном се односи на послове помоћи у кући и окружењу (набавке, плаћања, одлазак код лекара), док се помоћ представника удружења грађана односи најчешће на помоћ око обављања послова ван куће (остваривање разних врста права). 86

88 Табела 5 - Пружаоци неге и помоћи у окружењу ПРУЖАОЦИ ПОМОЋИ И НЕГЕ ИЗВАН ПОРОДИЧНОГ ДОМАЋИНСТВА / ПОМОЋ У ОКРУЖЕЊУ а/лица из ближег окружења Одрасли Старији Број % Број % 1. Сродници који не живе у домаћинству Суседи, пријатељи Представници удружења грађана Нема ову врсту помоћи б/пружаоци неге из јавног, приватног, НВО сектора или Цркве и др. Друштво за афирмацију инвалида ''Феникс'' Стара Пазова (пројекат) Центар за социјални рад Стара Пазова Служба за кућну негу и помоћ у кући (овлашћени пружалац) ШОСО Антон Скала Стара Пазова (пројекат) Евангеличка црква у Старој Пазови и ЕХО Нови Сад (пројекат) Удружење за МНРО Нови Београд Удружење студената са хендикепом Београд Неформални плаћени пружаоци неге (''рад на црно'') Нема ову врсту помоћи Даљом анализом помоћи и неге у окружењу види се да свега 11 одраслих и 3 старија испитаника имају помоћ и негу од пружалаца из јавног, НВО сектора и цркве, укључујући и неформално плаћене пружаоце неге. Укупно 4 испитаника (три одрасла и једно старо лице) плаћа лице која се неформално за новац баве овим пословима ( рад на црно ). Осим што осликавају доступност претходно наведене помоћи самим корисницима, подаци указују на мале капацитете пружалаца услуга на локалном нивоу. Од пружалаца наведених у Табели 5 б/ (редни бројеви 1. до 4.) једино је Служба за кућну негу и помоћ у кући званични формални пружалац услуга одраслим инвалидним и старијим лицима (са капацитетом 80 корисника за цело подручје општине), док су преостала три пружаоца (б/ 1., 2. и 4.) услуге помоћи у кући (без неге) обезбеђивали у току године по пројектној основи. Након испитивања организације свакодневног живота, породичних околности и обезбеђености неге и помоћи, приступило се и испитивању ефеката ''додатка за помоћ и негу другог лица'', које је подстакнуто тешкоћом да се дође до званичних или практичних одговора на питање: да ли особе са инвалидитетом новцем од додатка за помоћ и негу другог лица успевају исту да обезбеде и од кога, или он има другу намену и служи задовољавању других потреба? Очекивање од овог тематског дела јесте да потврди или оповргне полазиште ослоњено на уверењу да постоји раскорак између сврхе ''додатка за помоћ и негу другог лица'' и његове намене. Већ кроз прва два питања која се односе на плаћање других лица за услуге помоћи и неге, испитаници су се у врло малом броју изјаснили да ту помоћ плаћају. Прво се питање односило на плаћање члановима породице, а друго на плаћање других лица/пружалаца. Одговори на оба питања су дати у Табелама 6 и 7. Анализа одговора из Табеле 6, из које се види да само једно старо лице плаћа чланове породице за то што га помажу и негују, у контексту добијених резултата о врло високом проценту подршке од стране чланова породичног домаћинства показује и другу - етичку страну узајамног односа, а то је да чланови породице помажу без накнаде. Оба посматрана аспекта и њихови резултати несумњиво показују висок степен постојаности и повезаности у 87

89 породицама које имају инвалидног члана када се ради о ''обављању послова без којих живот не би био могућ''. Они дају добар основ за продубљена испитивања - квалитета односа, заједничких вредности, најчешћих потешкоћа и других особености живота у овим породицама. Табела 6 - Плаћање за услуге помоћи и неге члановима породице ПЛАЋАЊЕ ПОМОЋИ И НЕГЕ ЧЛАНОВИМА ПОРОДИЦА Одрасли Старији Укупно Број % Број % Број % Плаћа Понекад плаћа Не плаћа Укупно Поред плаћања чланивима породице, испитано је и плаћање за услуге помоћи и неге другим лицима ван породичног домаћинства (неформално и формално плаћање). Резултати приказани у Табели 7 показују да старији у већем проценту - 25% (5) плаћају ове услуге у односу на одрасле испитанике - 8% (3). Табела 7- Плаћање за услугу помоћи и неге лицима изван породице ПЛАЋАЊЕ ПОМОЋИ И НЕГЕ ЛИЦИМА/ПРУЖАОЦИМА ИЗВАН ПОРОДИЦЕ Одрасли Старији Број % Број % Плаћа Понекад плаћа Не плаћа Укупно У Табели 8 је приказан начин располагања новцем и из њега се за обе групе испитаника види скоро уједначен однос ситуација у којима они самостално располажу новцем 16 (43%) одраслих и 10 (50%) старијих, и оних ситуација у којем се новцем располаже заједнички у оквиру породичног домаћинства 21 (57%) одраслих и 10 (50%) старијих. Табела 8 - Начин располагања новцем од ДНП/УДНП НАЧИН РАСПОЛАГАЊА НОВЦЕМ ОД ДНП/УДНП Корисник самостално располаже новцем Новцем се располаже у оквиру породичног домаћинства Одрасли Старији Укупно Број % Број % Број % Укупно Обзиром да новац није намењен плаћању других лица за услуге помоћи и неге, што је истраживање показало, занимљиво је било утврдити у коју сврху се новац троши, која се плаћања њиме врше, односно које животне потребе се њиме задовољавају. У Табели број 9 дат је преглед намене новца од ДНП/УДНП. 88

90 Табела 9 - Намена новца од ДНП/УДНП НАМЕНА НОВЦА ОД ДНП/УДНП Одрасли Старији Број % Број % Исхрана Лекови Загревање стана/куће Хигијена (лична и животног простора) Режијски трошкови (струја, вода, ПТТ...) Одећа и обућа Медицинско-техничка помагала Превоз (одлазак код лекара) Културно-забавне потребе Одмор и рекреација Становање (станарина) Друго Уколико бисмо о добијеним резултатима закључивали аналогијом да се више новца издваја за задовољавање оних потреба чије решавање представља већи животни проблем, онда би ранг проблема био компатибилан утврђеном рангу намене и улагања новца - што може значити да одрасли испитаници имају највише проблема са набавком хране 34 (92%), док старима највећи проблем представљају трошкови лечења 19 (95%). Од осталих потреба које задовољавају новцем од ДНП/УДНП, старији испитаници су навели исхрану 17 (85%), загревање животног простора 12 (60%), плаћање електричне енергије, воде за домаћинство, телефонских разговора - 9 (45%), одржавање личне хигијене и хигијене животног простора 8 (40%) итд. Табела 10 - Приходи корисника и чланова породичног домаћинства ПРИХОДИ КОРИСНИКА И ЧЛАНОВА ПОРОДИЧНОГ ДОМАЋИНСТВА Приходи корисника Приходи чланова домаћинства Одрасли Старији Одрасли Старији а/врста прихода Број % Број % Број % Број % Зарада Пензија (лична, инвалидска, породична, борачка, војна, самосталних делатности, инострана) Новчана социјална помоћ (увећана НСП, посебна новчана накнада) Издавање у закуп (обрадивог земљишта, стамбеног простора, пословног простора, машина/опреме/уређаја) Дечји додатак/увећани дечји додатак По основу права на издржавање Повремени/допунски приходи Укупно: а (112-53,33%) б/без других прихода (98-46,67%) Укупно: а+б ( %) Одговори на питања о учешћу ДНП/УДНП у структури свих других прихода корисника и чланова породице налазе се у Табели 10 у којој је приказана и врста посматраних прихода. 89

91 Прво се може видети да 13 (65%) старијих корисника права осим додатка за помоћ и негу има и други приход и то најчешће пензију 11 (55%). Резултати такође показују да приходе остварује 27 (46%) чланова домаћинстава старијих испитаника, и да су им најчешћи извори прихода лични доходак 12 (20%) и пензија 10 (17%). Формални извори материјалне подршке који се примају месечно на основу остварених права (зарада, пензија, новчане помоћи и додаци) различити су у појединим породичним домаћинствима испитаника по врсти и броју примања која остварују сви чланови заједно. Стога делује значајно питање ''ко у породици остварује приходе'' односно ''ко својим приходом учествује у трошковима породичног живота''? Неки од одговора на ова питања налазе се у Табели 11. Табела 11 - Структура месечних примања породичних домаћинстава испитаника ОБЕЗБЕЂЕНОСТ ДРУГИХ РЕДОВНИХ ПРИХОДА КОРИСНИКА И ЧЛАНОВА ПОРОДИЧНОГ ДОМАЋИНСТВА Ни корисник ни члан/ови породице немају других редовних прихода Корисник има, а члан/ови породице немају других редовних прихода Корисник нема, а члан/ови породице имају других редовних прихода И корисник и члан/ови породице имају других редовних прихода Одрасли Број домаћинстава % Старији Број домаћинстава Укупно Преглед приказаних резултата показује да у 6 (30%) породица старијих, уз корисника који остварује приход од ДНП/УДНП и други лични приход, приход остварује и неко од чланова породице. Исти број породица старијих испитаника 6 (30%) поред ДНП/УДНП корисника има и приход/е који остварује неко од чланова породице. Међутим, може се приметити знатно већи проценат породица старијих - 30% (6) у којима приход остварује искључиво корисник у односу на проценат породица одраслих - 5% (2) са истом структуром примања. Индикативан је податак да је у 7 породица (5 породица одраслих и 2 породице старијих) једини приход ДНП/УДНП корисника, па се у овим случајевима не може говорити о додатку, јер основног прихода нема. Приказани подаци о приходима могу да послуже као солидна полазна основа за детаљније испитивање материјалне обезбеђености особа са инвалидитетом. Руководећи се реалним очекивањима да је новац од ДНП/УДНП особама са инвалидитетом решио нека животна питања, а нека није, у покушају разрешавања ове дилеме у непосредном разговору са испитаницима постављена су два питања отвореног типа а одговори на њих су, рангирани по заступљености: а/на питање Која је Ваша животна питања (проблеме) решио ДНП/УДНП, односно новац који Вам држава исплаћује по том основу старији испитаници су у највећем проценту дали одговоре да им је новац решио егзистенцијална питања (трошкови исхране, режија, загревања животног простора, хигијене и сл.) 18 (90%) и проблем набавке лекова 17 (85%). Да им је новчани додатак омогућио плаћање другог лица за помоћ одговорило је свега 2 испитаника (10%), док је исти број испитаника - 2 (5%) дао одговор да му је ДНП/УДНП омогућио конфорнији живот. б/као животна питања и проблеме који су и даље остали нерешени старији испитаници су у највећем проценту навели управо егзистенцијална питања 8 (40%), затим набавку лекова и лечење 5 (25%), неприступачност унутар стана/куће 1 (5%), стамбено питање 1 (5%), немогућност плаћања другог лица за помоћ и негу 1 (5%), док се 7 (35%) испитаника изјаснило да нема нерешених животних питања. % 90

92 Резултати истраживања о ефектима додатка кроз преглед намене новца (који је приказан у Табели 9) и кроз одговоре на питања о решеним и нерешеним животним питањима из претходна два става, приближавају три постављена аспекта посматрања у једну, готово идентичну слику из које се види да новац у највећој мери служи задовољавању основних животних потреба. И поред добијених показатеља о намени новца који испитаници примају по оствареном праву на ДНП/УДНП, закључак о његовој важности не би био заокружен, по схватању истраживача, без оцене личног доживљаја особа са инвалидитетом и чланова њихових породица о важности додатка и увећаног додатка за помоћ и негу другог лица у њиховом животу. На питање о ''важности помоћи коју држава обезбеђује исплатом ДНП/УДНП'' старији испитаници су на скали од 1 до 10 оценили просечном оценом 7,75, док је оцена одраслих испитаника већа и износи 8,49. Истраживање је обухватило и испитивање коришћења других права, услуга и олакшица која се могу остварити по основу инвалидитета, као и информисаност о њима. Из резултата представљених у Табели 12, види се да је проценат коришћења права, услуга и олакшица (по врстама наведеним у табели) који износи 21% (78) за одрасле и 18% (35) за старије испитанике (Табела 12, колона 1) мањи од процента који указује да се права, услуге и олакшице не користе - 79% (292) за одрасле и 82% (165) за старије испитанике (Табела 12, колоне 2 и 3). Табела 12 Права, услуге, олакшице - коришћење и информисаност ПРАВА, УСЛУГЕ, ОЛАКШИЦЕ КОРИШЋЕЊЕ И ИНФОРМИСАНОСТ Ослобађање партиципације за лекове и помагала Бањско лечење и рехабилитација Право на чланство у удружењу инвалида Попуст у плаћању електричне енергије Попуст у плаћању комуналних услуга Попуст у плаћању ПТТ услуга, интернета Други попусти (РТВ претплата, увоз возила, путарина) Једнократне помоћи у новцу Помоћ у натури (огрев и др.) Користи Зна али не користи Не зна Одрасли Старији Одрасли Старији Одрасли Старији Оброк у народној кухињи Друго Укупно права, услуга и олкшица 78 (21%) 35 (18%) 160 (43%) 69 (34%) 132 (36%) 96 (48%) 91

93 Када се посматра информисаност и неинформисаност о правима, услугама и олакшицама, резултати приказани у Табели 12 показују да је за одрасле испитанике проценат информисаности 64% (колоне 1 и 2) а проценат неинформисаности 36% (колона 3), док је за старије испитанике проценат информисаности и неинформисаности готово једнак и износи 52% (колоне 1 и 2) према 48% - 96 (колона 3). Из података о коришћењу анализираних облика подршке за особе са инвалидитетом и информисаности о њима може се закључити да испитаници у недовољној мери користе разне врсте подршке и да нису довољно информисани о постојећим правима, услугама и олакшицама. Резултати дају занимљиве подстицаје за рад на '''побољшању информисаности'', али би продубљена анализа резултата и тражење одговора на питање ''како то да неко зна, а не користи'' могла дати одговоре о разлозима таквог стања - о доступности наведених садржаја, сложености процедура за коришћење, прихватљивости критеријума, целисходности коришћења, мотивима за коришћење и/или аргументима за некоришћење. Испитивањем извора информисаности старијих испитаника о правима по основу инвалидитета добијени су следећи резултати: 5 испитаника (25%) информације добија преко медија, од социјалног радника, односно лекара информације прибавља по 4 (20%) испитаника, исти број испитаника - по 3 (15%) информише се у удружењу инвалида, преко интернета и од суседа и/или пријатеља, док само један испитаник (5%) информације добија од чланова породице. Четвртина старијих испитаника 5 (25%) није навела извор информација. Од старијих испитаника 14 (70%) је упознато са тиме коју врсту додатка прима и од кога, односно препознаје правни оквир и надлежну институцију, док 6 (30%) испитаника не зна тачно коју врсту додатка прима, и од које институције. Резултати су показали да су старији испитаници - 70% (14) у већем проценту упознати са правним оквиром ДНП/УДНП у односу на одрасле 51% (19). Субјективни доживљај испитаника о начину на који држава и њене институције брину о особама са инвалидитетом, након анализе комплетне испитане грађе и упоређених свих резултата, може се прихватити као реалан параметар за оцену испуњености очекивања особа са инвалидитетом, у оквиру групе која је учествовала у овом истраживању. Резултати приказани у Табели 13 показују да одрасли испитаници - 70% (26) у знатно већем проценту од старијих - 35% (7) имају субјективни доживљај да држава о њима брине. Анализа одговора старијих испитаника показује да готово трећина испитаника сматра да држава и њене институције не брину о особама са инвалидитетом - 30% (6), док готово незнатно већи проценат испитаника - 35% (7) сматра да је та брига делимична. Табела 13 Став испитаника о бризи државе и њених институција ЛИЧНИ ДОЖИВЉАЈ И ПРОЦЕНА ОРГАНИЗОВАНЕ БРИГЕ ОД СТРАНЕ ДРЖАВЕ И ЊЕНИХ ИНСТИТУЦИЈА Одрасли Старији Број % Број % Да, брину Делимично брину Не брину Аутентични искази старијих о очекивањима од државе и поруке људима који одлучују о правима особа са инвалидитетом изворно су забележене у редовима који следе: лакша доступност правима по основу инвалидитета - 5 (25%), више бриге о угроженим категоријама становништва 4 (20%), већа материјална подршка ОСИ 3 (15%), више бриге о здрављу ОСИ 3 (15%), чешћи обиласци ОСИ ради бољег увида у њихове потребе и проблеме 2 (10%), помоћ у запошљавању ОСИ и чланова њихових породица 2 (10%), помоћ у решавању стамбеног питања ОСИ 1 (5%), да се настави овако 4 (20%). Чак половина старијих испитаника 10 (50%) изјавило је да ништа не очекује од државе, а 3 (15%) испитаника нема поруку. 92

94 Закључак У истраживачком раду је приказана једна група корисника центра за социјални рад који услед инвалидности примају новчани додатак који је изворно (и традиционално) намењен подршци у обезбеђивању неге и помоћи другог лица, што неизоставно указује на респект који држава има према тешкоћама самосталног функционисања особа са инвалидитетом које у финасијском погледу ублажава на прихватљив начин. Циљеви истраживања су остварени утолико што се дошло до недостајућих сазнања о карактеристичним аспектима организовања свакодневног живота особа са инвалидитетом, о степену подршке која им је у циљу потпуног и прихватљивог функционисања неопходна, о кључним особама на које су у томе ослоњени и о намени новца који у виду материјалне помоћи добијају по основу инвалидитета. У крајњем исходу добијена сазнања која кроз овај рад постају видљива стручној и широј јавности, могу послужити унапређењу социјалне заштите и подстаћи нова истраживања. Истраживање је потврдило да постоји размимоилажење између сврхе додатка и његових практичних ефеката. Иако додатак, како је доказано, не служи плаћању других лица за пружање неопходне неге и помоћи, његови ефекти на живот особа са инвалидитетом су вишеструки: унапређује се положај особа са инвалидитетом који користе ДНП/УДНП кроз њихову укљученост у систем организоване подршке коју гарантује држава; обезбеђује се бољи стандард живота и већа социјална сигурност особама са инвалидитетом/корисницима и њиховим породицама; омогућава се живот у кругу породице, и останак у природној средини; умањује се брига за сопствени опстанак и потпуни губитак самосталности и независности. Истраживање је препознало и показало начин на који особе са инвалидитетом успевају да организују свој свакодневни живот и открило извор подршке који се у декларативном смислу назива ''нега и помоћ другог лица''. Та ''друга лица'', у светлу резултата овог истраживања јесу ''блиске особе'' - чланови породице. Они су тачка ослонца за особе са инвалидитетом и њихове их спонтане социјалне активности подстакнуте бригом за опстанак члана породице и породични интегритет, чине најдрагоценијим партнером државе и њених институција у систему социјалне подршке особама са инвалидитетом. Коришћени извори 1. Вуковић Дренка, Социјална сигурност и социјална права, Факултет политичких наука Универзитета у Београду, Београд Водич кроз права и услуге у социјалној заштити, информативна брошура, Центар за социјални рад општине Стара Пазова, Закон о социјалној заштити (Сл. гл. РС бр. 24/2011.г.) 4. Закона о социјалној заштити и обезбеђењу социјалне сигурности грађана Републике Србије - ван снаге (Сл. гл. РС 36/91, 33/93, 67/93, 52/96, 29/ /2004 и 115/2005), 5. Закон о пензијском и инвалидском осигурању (Сл. гл.рс бр. 34/2003, 64/2004, 84/2004, 85/2005, 101/2005, 63/2006, 5/2009, 107/2009 и 101/2010), 6. Закона о спречавању дискриминације особа са инвалидитетом (Сл.гл. РС бр. 33/06), 7. Закон о здравственој заштити (Сл.гл. РС, бр 107/2005, 72/ др.закон, 88/2010, 99/2010, 57/2011,119/2012 i 45/2013 и др.) 8. Закон о здравственом осигурању, (Сл.гл.РС бр. 107/2005, 109/2005-испр., 57/2011, 110/ одлука УС и 119/2012) 9. Закон о правима пацијената, (Сл. гласник РС, бр. 45/13) 10. Здравка Леутар, Ана Штамбук, Силвија Русић, Социјална политика и квалититета живота старијих особа са тјелесним инвалидитетом, изворни знанствени рад, Правни факултет Свеучилишта у Загребу, студијски центар социјалног рада, Загреб, Извештај о раду Центра за социјални рад у Старој Пазови за годину, Центар за социјални рад општине Стара Пазова, Стара Пазова

95 12. Извештај о раду Службе кућне неге и помоћи у кући са клубом за одрасла и стара лица за годину, Центар за социјални рад општине Стара Пазова, Стара Пазова Извештај о положају особа са инвалидитетом - анализа правне регулативе и праксе, Центар за самосталан живот инвалида Србије, Београд Међународна класификација болести и сродних здравствених проблема 15. Петричковић Милан, Теорија социјалног рада (епистемолошки корени социјалног рада), Социјална мисао, Београд Правилник о организацији, нормативима и стандардима рада центра за социјални рад, (Сл. гл. РС бр. 59/2008, 37/2010) 17. Правилник о ближим условима и стандардима за пружање услуга социјалне заштите, (Сл. гл.рс бр. 42/ Правилник о образовању и начину рада органа вештачења РФ ПИО (Сл.гл.РС, бр. 59/28 и 75/2008 изм.) 19. Правилник о медицинско-техничким помагалима за која се средства пбезбеђују у буџету РС, (пречишћен текст, Сл. гл. РС бр. 22/08) 20. Синтетизовани извештај о раду центара за социјални рад за годину, Републички завод за социјалну заштиту, Београд, Соколовић Мирјана, Старимо с љубављу - приручник за добре суседе, приручник за едукацију волонтера за рад са старим људима и професионалаца који се баве унапређењем волонтеризма, Центар за социјални рад у Старој Пазови, и 2006./друго издање 22. Соколовић Мирјана, Центар за социјални рад локална институција социјалне заштите и други наслови, Видици информативно образовни приручник социјалне заштите у Старој Пазови, Центар за социјални рад Стара Пазова, Стратегије унапређења положаја особа са инвалидитетом у Републици Србији, Устав Републике Србије (Сл. гл. РС, број 98/

96 PEOPLE WITH DISABILITIES WITHIN SYSTEM OF SOCIAL PROTECTION CHARACTERISTICS OF USERS AND EFFECTS OF THE ALLOWANCE FOR ANOTHER PERSON S ASSISTANCE AND CARE Mirjana Sokolović, Tamara Đorđević ABSTRACT This work presents the research that aimed to investigate people s with disabilities life characteristics, daily care and help provision, and also the effects that material support they are getting on the base of disabilities has. We also wanted to determine the volume of care and help that users need, the way they are providing other people s support for performing the key jobs for their daily functioning, and answer the question do they use their monthly addition to pay someone to perform these jobs, and how much. The sample included 57 respondents who are using the other person s help and care addition right in the Center for social works Stara Pazova. The examination was carried out in 9 (from 10) populated settlements in the Municipality of Stara Pazova. The results have shown that caring, jobs in household and also jobs in environment people with disabilities mostly have to do with other people s support, that family members are key providers of the support, that resources in environment are not available and develop enough. Using their money addition, they mostly, instead of hiring people for help, are satisfying their basic living needs (nutrition, treatment, hygiene, clothing, housing). They consider that material support that State is regularly providing, and Centre for social works is recognizing in form of right, is very important for their daily life organization. Theme, ideas and approaches, and also authentic insights and knowledge that this research presents, seems reasonable need to expand the scope of the sample including more municipalities, in order to confirm obtained results. Key words: people with disabilities, caring and helping, daily needs, persons for support, material addition. 95

97 ОРГАНИЗОВАЊЕ СЛОБОДНОГ ВРЕМЕНА У УСТАНОВАМА СОЦИЈАЛНЕ ЗАШТИТЕ НЕКАД И САД Вера Пешић 1 РЕЗИМЕ Увод: Продужетак људског века и пораст броја старих људи не само да мењају демографску структуру становништва, већ утичу на неопходност промена у свим сферама друштвеног живота, па и у области културе старења. Институционални облици заштите старих људи данас су неминовност која се намеће сходно убрзаном темпу савременог живота и продуженом животном добу. Изузетно значајан делокруг рада у установама за смештај старих особа треба да буде посвећен организовању слободног времена, кроз различите активности. Ове активности уз друге услуге (исхрана, становање, хигијена, социјална укљученост, здравствена заштита и др.), треба да допринесу квалитету и садржају живота старих особа и такође треба да задовоље и одговоре на потребе и очекивања оних који су се определили за смештај у установи социјалне заштите. Управо кроз организцију слободног времена у постојећим условима треба да се оствари могућност да се оплемени живот садржајима који се не односе на основне потребе. Све ово има за циљ очување здравља старих особа, како физичког, тако и психичког. Циљ: Анализирати активности слободног времана корисника услуга некад и могућности и начин организовања слободног времена сада. Методологија: Истраживање је извршено увидом у документацију - извештаје рада, програме рада, постере и фотографије који указују на некадашње начин организовања разних активности - и сагледавање садашњих начина активације корисника у оквиру њиховог боравка у установи социјалне заштите. Резултати рада: Према подацима просечна старосна доб била је 75 година, док је данас 85 гоцина. Некад су се корисници опредељивали за смештај у установи социјалне заштите ради задовољења основних животних потреба, а данас првенствено због усамљености и бољег квалитета живота. Активности су биле организоване са мало садржаја док је данас јако велика понуда разних активности, а заинтересованост је на још већем нивоу. Закључак: Овакав вид осмишљавања слободног времена некада се није радио плански и циљано као данас. Резултати оваквог напретка су очигледни: смањује се осећај усамљености и отуђености, развијају се и негују међугенерацијски односи и живот старих корисника у установама социјалне заштите добија на квалитету. Кључне речи: старост, слободно време, активности, квалитет живота Увод Важно је колико добро живиш, а не колико дуго Л.А.Сенека Старење је неизбежан, природан процес али је сасвим нормално предпоставити да то није увек лако прихватити. Најчешће старост или треће доба, везујемо за здравствене проблеме, болове, проблем зависности од других, усамљеност... али то није увек случај и свакако не мора бити. Старење није нешто статично, круто, већ нешто динамичмо, променљиво, то јест начин на који се сада живи неће бити исти као за следеће генерације нити је исти као што су живеле предходне генерације. Ако се осврнемо уназад, видимо да живот наших предака није као 1 спец.струковна медицинска сестра, Геронтолошки центар Бачка Паланка 96

98 живот наших родитеља или наше деце... дакле, старост не мора бити иста. Биће другачије за све генерације као што је другачије и друштво у коме живимо. Једна веома битна потреба старих особа је једноставно дружење. Дружење као компонента професионалног старења који особи помаже да буде исто толико битна колико и физичка помоћ коју пружа медицинско и друго особље.старијим особама је потребан разговор и контакт један на један да би свој ум држали будним и на тај начин утицали или елиминисали могућност настанка неког психичког обољења. Овакав вид помоћи заправо може неким особама помоћи не само да опстану већ и да знатно напредују у психо физичком смислу. Увек је у животу много лакше ако имате друштво. За сваку старију особу најпримереније је да живи у свом дому, у познатом животном окружењу, уз континуирани контакт са породицом, сродницима и пријатељима. Међутим то није увек могуће. Различити су разлози због којих се старије особе определе за смештај у установе социјалне заштите. Најчешћи разлози су здравствено стање и усамљеност. Задатак установа социјалне заштите је да својим корисницима превасходно, обезбеде активно старење, које треба да буде у функцији очувања и унапређења квалитета живота у старости, а самим тиме да допринесу јачању самопоштовања. Квалитет живота старих особа треба поистоветити са адекватним старењем које се односи на активан живот примерен специфичним потребама животног доба. Дакле, традиционално третирање старости као пасивног животног стадијума је предрасуда које најпре треба да се ослободе припадници ове популације, а затим и остали чланови друштва. Основни услови квалитетног живота старијих особа су одговарајућа здравствена заштита и нега која ће обезбедити дужу виталност, а тиме и основу за остварење осталих активности које могу допринети садржајнијем животу. Здравље јесте најважнији фактор квалитета живота старијих особа, али не и једини. Изузетно значајан делокруг рада у установама социјалне заштите треба да буде посвећен садржају живота корисника, кроз различите активности јер оне треба да допринесу побољшању квалитета живота. Управо кроз радно-окупациону терапију у постојећим условима треба да се оствари могућност организације слободног времена корисника на смештају. Многи случајеви су показали да је наше задовољство током слободног времена најбољи показатељ квалитета живота генерално. Поред слободног времена, које сматрамо фактором животне средине, на квалитет живота такође утиче личност и фактори животне средине. Радно-окупационе активности корисника у већини установа за смештај старих особа, су веома битне јер доводе и подстичу доживотну активност и учење, као саставни део квалитетеног и креативног живота старих особа. Одговарајуће радно и окупационо ангажовање корисника. Радно-окупациона терапија обухвата све мануелне, креативне, рекреативне, едукативне и осталне активности са циљем постизања и побољшања одређене физичке и менталне функције корисника. Применом радно-окупационе терапије побољшавају се: свакодневне животне активности, усваја се режим дана (испуњава се слободно време) и развијају се радне активности. Циљ рада: Анализирати активности и слободно време корисника услуга некад и могућности и начини организовања слободног времена сада. Приказати како су корисници некад проводили слободно време а како сада. Методологоја рада: Истраживање је извршено увидом у документацију извештаје рада, програме рада, постере и фотографије које указују на некадашњи начин организовања разних активности сагледавање садашњих начина активације корисника у оквиру њиховог боравка у установи социјалне заштите. Резултати рада: Према подацима из регистра пре двадесет година просечна старосна доб била је 75 година, док је данас 85 година. Некад су се корисници опредељивали за смештај у установу социјалне заштите ради задовољења основних животних потреба, болести, немогућности да се поридица о њима брине а данас првенствено због нарушеног здравственог стања и усамљености. Слободно време корисници проводе учествујући у разним активностима које су се пружале некад и данас али у различитим обимима. Садржај радно-окупационе терапије у оквиру организованог коришћења слободног времена у установи социјалне заштите је веома различитог карактера, од оних најједноставнијих до најсложенијих активности, од активности физичке до активности умне природе. Некад- активности: понуда активности мала, веома мали број активних корисника (40%) 97

99 обављање свакодневних активности помоћи у кухињи (чишћење трпезарије) рад на телефонској централи гајење цвећа рад у башти (где су биле такве могућности) ситније поправке инвентара ручни рад (штрикање и вез) посета деце из оближње основне школе са скромним програмом Данас-активности: социјалне активности (терапијска и домска заједница) здравствене активности (јутарња гимнастика и физикална терапија) образовно-едукативне (предавање, читање штампе) радно-окупационе (секције: рецитаторска, литерарна, шаховска, еколошка, ратарска, биолошка) културно-забавне друштвене игре (карте, човече не љути се, домине, шах, бинго и др) Данас у установама социјалне заштите постоји терапијслка заједница која се бави откривањем и решавањем личних проблема корисника у цињу побољшања њиховог квалитета живота у установи. Терапијка заједница мобилише и мотивише потенцијале за креативност и продуктивност. Данас се све више говори о образовању старих као о веома погодном и веома широком пољу активности која има изражене терапијске ефекте. У неким установама, корисници имају могућност да се описмене, као и да уче сртани језик. Задовољство које корисник осети када савлада неку нову вештину или стекне неко ново знање, треба да га подстакне да крене даље у стицање нових вештина и знања. Има организованих школа са разним темама: учење енглеског језика, обука на рачунару, школа лековитог биља, курса шивења и вајање глине). Данас се спроводи широка лепеза активности кроз низ секција (рецитаторка, литерарна, шаховска, еколошка, ратарска, биолошка и др.). Организују се на нивоу установа разна такмичења, где се корисници између себе посећују одлазећи у друге установе, размењујући разна искуства из активности која их повезује, док некад корисници нису ишли у посете другим установама. Данас је велика понуда броја активности. У посету долазе сва удружења из локалне заједнице (жена, ликовних стваралаца, књижевника и др.), све основне и средње школе из локалне заједнице, културно-уметничка друштва, певачке групе, предшолске установе за сваки значајан датум и верски празник. Сваки верски празник се поштује и прославља уз поштовање националних обележја и традиције. Једна од најразвијенијих активности је ручни рад. Поред плетења ту је вез, ткање, рад са ликом, рад са пластелином, керамички рад, резбарење и израду предмета од дрвета и метала, бојење, сликање на свили и стаклу, рад са кожом итд. Често се организују представе, прела и разна друга дружења. Велики број организованих продајних изложби где се сви произведени радови излажу. Гледајући према полу жене су увек активније од мушкараца и некад и данас. Оне су укључене у више активности док мушкарци углавном слободно време проводе гледајући телевизор и читајући новине. Понуда активности је подједнако привлачна и за жене и мушкарце. Наравно да би се нека активност реализовала морају постојати одређени услови, материјални и просторни. Са растом броја активности расту и трошкови, међутим ти трошкови се управо преко продаје производа покривају. Закључак: Овакав вид осмишљавања слободног времена некада се није радио плански и циљано као данас. Резултати оваквог напретка су очигледни: смањује се осећај усамљености и отуђености, развијају се и негују међугенерацијски односи и живот старих корисника у установама социјалне заштите добија на квалитету. Слободно време често посматрамо као губљење времена, али можемо говорити и о смислености бескорисног. Монотонија која убија, ствара потребу за променом, нечим новим. Ништа вредно не настаје у журби, све што је важно тражи време да сазри. Слободно време нам враћа пуноћу, мирис и укус живота, извлачи боје из сивила свакодневице. Слободно време треба органозовати да буде време игре и стваралаштва, а онда и време продуктивног дружења, иначе је дангуба. 98

100 Литература: 1. Младен Давидовић и сарадници Теорија старења Геронтологија 1/ Мр. Лидија Јакић Козарчанин Социјална рехабилитација у домовима за старе Београд год. 3. Дрча д. Јанко Старост и кризне ситуације Нови Сад, 2002.год. 4. Проф.др Анђелка Милић Старост и активност VI Геронтолошки конгрес, 2002.год. 99

101 ORGANIZING FREE TIME ACTIVITIES IN SOCIAL WELFARE INSTITUTIONS THEN AND NOW Vera Pešić ABSTRACT Introduction: Longer life expectancy and increasing number of old people are not only changing the demographic structure of society, but they are also affecting the necessity of change in all spheres of social life and thus the culture of aging. Institutional forms of social welfare for the elderly are a necessity brought by an increasing life tempo in these modern times and also the increasing life expectancy. A highly important part of work in nursing homes should be dedicated to organizing free time through various activities. These activities, aside from other services provided (food, shelter, hygiene, social involvement, health care etc.), should contribute to quality and fulfillment of life of the elderly and should also fulfill and respond to needs and expectations of those individuals who choose to be located in a nursing home. In fact, with organizing free time in current conditions, a possibility should be created for enrichment of life through activities which are not associated with basic needs. The final aim is ofcourse preservation of physical as well as mental health of the elderly. Goal: Analyzing free time activities in the past as well as possibilities and ways of organizing free time in the present. Methodology: Research is conducted by inspection of documentation work reports, work programs, posters and photos which indicate how various activities used to be organized in the past and also by analyzing modern ways of introducing the elderly to free time activities in a nursing home. Results: According to statistics, average life expectancy in the past was 75 years, whereas now it is icreased to 85 years. The main reason for an elderly person to choose a nursing home used to be the gratification of basic human needs. Today the reason is mainly loneliness and improvement of life quality. Furthermore, in the past, only a small number of activities was available. Nowadays, many more free time activities are introduced which as a result has increased the interest of the elderly. Conclusion: The way of organizing free time activities was not as planned and purpose-based as today. Results of this progress are appartent: the feelings of loneliness and alienation are relieved, intergenerational relations are developed and the quality of life in nursing homes is highliy increased. Key words: old age, free time, activities, quality of life 100

102 ВОЈНИ ПЕНЗИОНЕРИ КАО ЖРТВЕ ТРАНЗИЦИЈЕ Доц. др Милан Драгановић 1, Мр Милан Живојиновић 2, доц.др Митар Лутовац 1 РЕЗИМЕ Више хиљада способних војних старешина експресно је пензионисано, тобож у циљу реформи, смањења бројног стања и трошкова. Када је то урађено, проглашени смо баластом система. Док смо били у служби, перманентно нам је умањиван део личних доходака и неко би хтео сада то да заборави, а код већ пензионисаних никада није ни примењен Закон о начину исплата пензија. Годинама смо од зарада издвајали за стамбену изградњу, а велики део нас је стамбено незбринут. Укидају нам здравствене установе, у војним апотекама нема лекова, за рефундирање трошкова за њихову набавку нема новца... Реформа је схваћена као просто бројно смањење, законски и незаконски, уставно и неуставно, по критеријуму и без критеријума, одокативно и нељудски. Дакле, није баш тачно да је у питању политичко пензионисање и да су пензионисани само они који су учествовали у рату. Уосталом, зар не тврдимо да Србија није била у рату, осим године. Међутим, док се отпуштеном вишку кадра обезбеђује подршка и обука, а војни пензионери још увек уживају предности социјалних бенефиција и војних принадлежности, ратни војни ветерани се често занемарују и налазе се у економски и социјално тешком положају. Требало би размотрити могућност да се ратним ветеранима и другим угроженим групама пружи коректна, добро одмерена помоћ. Кључне речи: транзиција, војска, пензионисање, жртве, ратни ветерани Увод Више од 18 година након потписивања Дејтонског споразума и преко 14 година након агресије на Савезну Републику Југославију, све земље западног Балкана су прошле фазу бројчаног смањења и реорганизације својих оружаних снага. У Србији је проглашена војна неутралност, али се активности спроводе у НАТО-овом Партнерству за мир. Министарство одбране се мора носити и са изазовом модернизације Војске како би она могла удовољити будућим задацима у оквиру међународних мисија. Ипак, ваља приметити да је реформа најдоследније спроведена и увежбавана на војним пензионерима. Таквим методом реформе Војске створена је армија војних пензионера. Следећи корак је био да се реформишу војни пензионери. Са нескривеном жељом да се војни пензионери што пре охладе, решили су да им заледе пензије, па су укинули законску одредбу по којој пензије прате повећање плата активних војних лица. Тако официр који сада иде у пензију има скоро 40 одсто већу пензију од онога ко је пензионисан пре три године. Која то логика може да докаже како је неко за три године издвојио толико у фонд да му пензија буде толико већа. 1. Статус војних пензионера у Републици Србији Војска је по много чему специфична организација, не само што је оружана сила него што је то организација затвореног типа, од државног интереса, због чега је под цивилном контролом, са веома прецизно и детаљно уређеном организацијом и начином функционисања. Њен послодавац је држава која је изузетно заинтересована да војска ефикасно, рационално и економично испуњава своје уставне обавезе, свесна да њих може успешно извршавати само високостручни наменски школован и мотивисан кадар, спреман за рад у тешким, 1 Факултет за менаџмент, Универзитет Унион, Београд 2 докторант Правног факултета у Београду, Универзитет у Београду 101

103 специфичним и стресним, а понекад и опасним по живот условима. Тај кадар мора да буде спреман и да прихвати одређена ограничења Уставом загарантованих права грађана. Образовна структура војних пензионера је следећа: 32,49% их је са средњом спремом и 60,12% са високом стручном спремом. Међу њима је велики број професора, врхунских истраживача и конструктора, доктора наука и оних који су завршили највише војне школе, магистрирали, стекли стручну специјализацију у областима којима се баве. Према студији универзитета у Висконсину, објављеној у листу,,политика, најстреснији посао имају професионални војници. На основу свега написаног, лако је извући логичан закључак - да држава тај кадар мора да плати нешто више од других занимања. Служба у војсци је радни однос у коме су веома детаљно и јасно регулисани обавезе, права и механизми контроле испуњавања и једних и других. То све регулисано је законом и подзаконским актима по систему прихвати или немој! Ту нема места за преговоре и договоре. Опредељујући се за војну службу, професионални војници, будући корисници војне пензије, били су свесни обавеза које прихватају, али су с правом очекивали да држава, као послодавац, испуни своје законом и подзаконским актима прописане обавезе. Међу правима на чије правовремено и потпуно извршавање рачуна професионални војник је право на одговарајућу плату, а касније пензију, која му припада у износу прописаном законом и подзаконским актима. Све ово је добро познато војним пензионерима, али је написано ради оних који себи дозвољавају слободу да стално понављају да су пензије велике и да оптерећују буџет. Свима њима треба јасно саопштити, ако је потребно и више пута, да војним пензионерима нико не поклања пензију. Они су је зарадили радећи веома одговоран и тежак посао, уплаћујући све законом прописане доприносе. Према закону, припадајући износ пензије стечено је право и оно се може умањити или ограничити за одређени временски период само ако се промени пропис по коме је остварено. Свако другачије поступање је противзаконито. Плата професионалних војника и пензије војних пензионера нису одређене на основу колективног уговора, под притиском синдиката, струковних и других удружења, или под претњом штрајка. Тога у Војсци није било и не сме бити. Све је детаљно регулисано Законом о Војсци Југославије. 2. Однос медија према војним пензионерима Последњих неколико месеци у информативним емисијама РТС-а емитовано је више прилога у којима се потенцира да су у Србији највеће војне пензије. Та својеврсна кампања (да ли случајно?), поклапа се са доношењем одлуке Уставног суда Србије, у маратонском судском поступку, која спречава дискриминацију војних пензионера у режији неких државних органа (чиновника) и Управног суда Србије. Очекивало се да ће се Јавни сервис позабавити управо епилогом неправде дуге шест година, која је упорно наношена делу грађана Србије (око оштећених војних пензионера), уз навођење свих проблема и препрека на путу за утврђивање истине и правде, кад оно нама се дели пацка да су војне пензије највеће у држави. Ни речи у Јавном сервису да је Уставни суд у поновљеном поступку (вероватно редак случај у домаћој судској пракси) побио све наводе Управног суда, дајући за право војним пензионерима. Немам намеру да се мешам у уређивачку политику Радио-телевизије Србије, нити да захтевам да глорификује ставове војних пензионера Србије, али с правом захтевамо и очекујемо да грађане Србије објективно информишу о чињеницама, уважавајући све стране у спору. Истине ради, у Статистичком месечном билтену Републичког фонда ПИО у неколико табела прегледа основних података у категорији осигураника запослених, посебно су издвојена професионална војна лица. Само по себи то није проблематично, али издвајањем војних пензионера из осталих категорија пензионера у јавности се ствара искривљена слика да су војне пензије највеће. Истина је ипак другачија: војне пензије нису највеће. У истом извору података (Статистички месечни билтен Републичког фонда ПИО) испуштене су категорије запослених који су пензионисани по посебним савезним и републи- 102

104 чким прописима (учесници НОР-а пре године, носиоци Споменице 1941, Савезно МИП, Савезно МУП, административне пензије, борци на одговорним дужностима, Републичког МУП-а, изузетне пензије, националне пензије, академици, рудари и други), као и (таквих је код професионалних лица или 6,4 пута мање) корисника који имају већи износ пензије од динара, колико износи просечна пензија за професионална војна лица. Изношењем података којима се у први план стављају војни пензионери, стварају се услови за манипулације и формирање негативног расположења према војнопензионерској популацији. Поводом оваквог нетачног и тенденциозног изношења података УВП Србије је Републичком Фонду ПИО упутило захтев да убудуће или изнесе податке о свим категоријама пензионера, или да не издваја ни војне пензионере. Пензије војних лица нису проистекле из привилегија, него су, пре свега, одраз стручне спреме (60,12% корисника војне пензије има високу, 7,39% вишу и 32,49% средњу стручну спрему), радног стажа и специфичности војне службе професионалних лица. Те пензије (војне) се не могу поредити са пензијама осталих пензионера из категорије запослених лица, јер је напросто реч о неупоредивим категоријама. Наиме, у Србији је 6,52% тзв. цивилних пензионера има високу школску спрему, а међу војним је таквих готово десет пута више, то јест 60,12 одсто. Разумљиво је, стога, да се не могу упоређивати просечне пензије војних лица са осталим пензионерима. 3. Статус пензионера и војних ветерана у државама-републикама бивше СФРЈ Готово двадесет година од рата, ратни ветерани широм региона осећају се запостављено, док се њихови животни проблеми разликују од државе до државе. Данас, готово 19 година после завршетка ратова у Хрватској и БиХ, бивши војници препуштени су на милост и немилост својих држава, које пролазе кроз тешку економску кризу, а степен поштовања које им се указује варира између Србије, Хрватске и БиХ. Ратни ветерани у БиХ и Србији осећају да их се држава сети само приликом прослава дана државности и војске или када политичари играју на карту патриотизма. Тешки економски услови утицали су и на смањење државне помоћи коју примају бивши војници, због чега многи од њих живе у сиромаштву. У Хрватској и Босни и Херцеговини ветерани имају друштвени углед и статус. У Хрватској ратни војни инвалиди остварују 32 социјална права, док у Србији свега 12. Тамо су одавно решена питања из социјалне и здравствене заштите и сада се баве бенефицијама у просвети, док је код нас још на дневном реду стамбено збрињавање Република Србија Ратни ветерани се често поистовећују са режимом деведесетих и оптужују их да су водили унапред изгубљене освајачке ратове. Суштина је да су се одазвали патриотском позиву и да су ишли по наређењу руководства које је изабрао народ. У Србији има преко ветерана који су учествовали у ратовима на просторима бивше СФРЈ и неретко се осећају као двоструке жртве. Прво су морали у рат, а сада, у промењеној друштвеној клими, малтене треба тога да се стиде. Ратни ветерани се листом осећају као да су невидљиви и огорчени су због Владе и друштва у целини. Миломир Николић, ветеран рата у БиХ и на Косову, тврди да власт није заинтересована да помогне својим бившим војницима. Држава једноставно нема новца, а можемо и да се кладимо да, када би и то мало некако распоређивала, ми бисмо били последњи на реду. За њих има сада пречих ствари. Кад смо им требали, искористили су нас и сада су нас само одбацили, каже Николић. Сећам се, деведесетих смо били поштовани, али како се држава распала и ми смо се распали, додаје он. Деведесетих година прошлог века, када је започео распад Југославије, Србија, као сукцесор бивше социјалистичке државе, преузела је контролу и над тадашњом Југословенском народном армијом (ЈНА). Тачан број оних који су се борили за Србију није познат. Док га држава процењује на око пола милиона, борачка удружења верују да је тај број много виши. Према нашим подацима, око људи се борило за Србију током ратова у бившој Југославији, каже Миле Милошевић, председник Удружења ратних ветерана Србије. Милоше- 103

105 вић тврди да већина ратних ветерана није добила ни динар од државе и описује њен однос према тој популацији као срамотан. Српски ратни ветерани протестују у Ваљеву, фото: Бета Незадовољни својом позицијом и односом државе, око бивших бораца тужило је Србију пред Европским судом за људска права у Стразбуру. Ветерани тврде да је држава прекршила њихова основна људска права и захтевају од власти одштету. Србија има само једно одељење које се бави проблемима ратних ветерана, унутар Министарства рада и социјалне политике, међутим, његова подршка је ограничена само на помоћ ратним инвалидима и породицама погинулих војника. Ипак, очекује се да ће се њихов положај до краја године променити, до када би требало да се усвоји закон о борачко-инвалидској заштити, који је у припреми. У Србији има ратних војних инвалида и породица палих бораца ратова од до године. Они имају највише четири основа за новчана примања у зависности којој категорији инвалидности припадају: право на личну инвалиднину, новац за ортопедски додатак, накнаду за туђу негу и помоћ и месечна новчана примања за незапослене. Ратни војни инвалиди разврстани су у десет категорија инвалидности, највећа примања имају они из прве групе, са 100 одсто инвалидности. Њих укупно у Србији има око 250 и у тој, најтежој категорији су лица без обе руке, или обе ноге, параплегичари, слепи Организовање ратних ветерана у Србији Удружења ветерана се региструју у Агенцији за привредне регистре, а за оснивање удружења су, према слову закона, довољне само три особе. Министарство сваке године расписује конкурс на који се ова удружења могу да се јаве са пројектима. Јави се у просеку удружења сваке године. Имајући у виду да последњих година имамо најезду формирања нових удружења, Министарство за рад је кренуло у поступак утврђивања репрезентативности, вршећи унакрсна испитивања података која су им удружења о својим члановима доставила. Сва та удружења категорисана су у четири групе: ратни војни инвалиди, породице погинулих, цивилни инвалиди рата и неговатељи традиције. По тој класификацији, отворено је питање где сад спада неки борац који је преживео рат, а није остао инвалид? Та класификација је само начин да се дође до правог броја ветерана, нису сви учесници ратова чланови неког од ових удружења, нити су у обавези да то буду. Они своја права остварују на основу закона. Ми, нажалост, још немамо закон по коме би било могуће да се направи централни регистар ветерана. 104

106 Постојање регистра ветерана и јединствене базе података је један од предуслова за ефикасније решавање њихових проблема. Треба рећи и да ми појам ратни ветеран користимо по инерцији, јер заправо не постоји дефиниција ратног ветерана. Устав Србије га препознаје, али није дефинисано шта је војни или ратни ветеран. Да ли је официр, подофицир, војник на редовном служењу војног рока? Да ли је то резервиста, да ли је полицајац или припадник цивилне заштите? Тренутно материју заштите ратних војних инвалида, породица погинулих и цивилних инвалида рата регулише девет закона, уредби и више подзаконских аката. Предлог закона о борачкој и инвалидској заштити Покрет ветерана је предао на усвајање још почетком године. Као што се у тексту спомиње, када год држави запне она позове ветеране. Тако је било и сада у Косовској Митровици пред прво поновљено гласање. Иначе, Предлог закона превиђа легитимацију коју би добили борци, ратни војни инвалиди, мирнодопски војни инвалиди, породица погинулог борца, умрлог инвалида и цивилне жртве рата. Легитимација би доносила одређена права која би се у новчаном делу исплаћивала месечно и по смрти, права на олакшице приликом путовања, лечења, решавања стамбеног питања и друга права Федерација БиХ У БиХ ветерани имају сличан материјални статус као код нас, али далеко веће друштвено признање. Али, целокупна слика у БиХ још је сложенија. Након што су се борили на супротним странама током рата у БиХ, као припадници АБиХ, ХВО или ВРС, многи од војника наставили су да после рата служе раме уз раме у Оружаним снагама БиХ. Пре две године Парламентарна скупштина БиХ изменила је Закон о оружаним снагама, наложила мушкарцима старијим од 35 година да се пензионишу и обећала им пензије, са циљем да се армија подмлади. Међутим, дато обећање није одржано, што је узроковало масовне протесте бивших војника широм Босне и Херцеговине. Нарцис Мишановић, председник организације демобилисаних бораца општине Нови град Сарајево и пензионисани припадник АБиХ, каже да је борачка популација тренутно најугроженија врста на свету. Данас борци АБиХ, који су тапшани по рамену цијелим током крвавог рата у БиХ, рове по сметљиштима. Ситуација је таква да велики број бораца сада живи на рубу егзистенције, жали се Мишановић. Бивши припадник ХВО из Вареша Златко Пркић тврди да актуелна власт жели да превари оне који су били на првој линији одбране да ли АБиХ, ХВО или ВРС, свеједно. Ми једноставно немамо државе. Они покушавају да нас изиграју. Ми немамо права, нисмо ни у каквом закону, каже Пркић. Ветерани рата у БиХ траже од државе да им омогући бесплатну здравствену заштиту, пензије, инвалиднину за ратне инвалиде, право првенства у здравству и запошљавању. Пантелија Ћургуз, председник Борачке организације Републике Српске, иако забринут као Пркић, охрабрен је тренутном ситуацијом. Он каже да борци у Републици Српској деле судбину државе и ентитета у економском и социолошком смислу, у ситуацији која је далеко од идеалне, али да верују да има простора за велики напредак. Могу да се осигурају нова радна мјеста за борачку популацију. Ми желимо да живимо од свог рада, а не да чекамо да ли ће бити новца у буџету за неке пензије, додаје Ћургуз Босански патент Но, у Федерацији БиХ Влада је предизборним сетом закона из године делила права, дословно шаком и капом, којима је обухваћено, по разним основама, око пола милиона људи. Од новчаних накнада за демобилисане борце, накнада за ратне војне инвалиде и цивилне жртве рата, до накнада за одликовања стечена у рату. А одликовани су, уз накнаду, стекли право и могућност повољног пријевременог пензионисања. И управо та законска одредба отворила је шуму неправилности и злоупотреба одликовања у разне сврхе. Иначе, овај босански патент, незабележен у свијету, да се даје новчана накнада за исказану храброст и омогућава привремено пензионисање, резултирао је са већ шест хиљада пензионисаних младих одличника. Но, осим накнаде и пензије у БиХ на основу одликовања, велики број припадника ХВО-а остварио је и другу пензију у Републици Хрватској - на основу инвалидитета. И тако 105

107 одличници ХВО-а истовремено примају две пензије и две накнаде у двије државе. Један од одличника је и актуелни главни тајник ХДЗ-а БиХ Владо Џојић. У рату је био командант 106. бригаде у Посавини, гдје је рањен, а у БиХ има процјену инвалидитета 50 посто. У вријеме доношења закона о повлаштеним мировинама, Џојић је био на челу Здруженог штаба Оружаних снага БиХ с чином генерал бојника. Након што је остварио право на хрватску пензију од осам хиљада куна, затражио је пријевремено пензионисање од Предсједништва БиХ и на темељу Туђманова одликовања добио пензију од двије хиљаде конвертибилних марака. Иначе, према међудржавном споразуму, хрватска се пензија може активирати тек кад се заврши професионални ангажман у БиХ, али се не прецизира може ли иста особа, за исти ратни пут, по двјема основама примати двије пензије у двије земље. Управо та непрецизност у споразуму стимулира одличнике на пријевремено пензионисање, јер им рачуница говори да им је исплативије не радити него радити. Бившег челника Оружаних снага БиХ и актуелнога главног тајника ХДЗ-а БиХ Џојића Слободна Далмација је питала сматра ли моралним да истовремено прима двије високе пензије у двије земље за исти ратни пут. Ја сам један од хиљаде људи који је стекао право пензионисања на темељу међудржавног споразума. У Хрватској примам пензију на основи инвалидитета, а у БиХ на основи стажа, чина и одликовања. Тако је према закону, нисам починио прекршај. Примам двије пензије по двије различите основе, вели Џојић. А како је добио тако велику хрватску пензију кад му је инвалидитет процијењен на 50 посто? Џојић ће објаснити да се при обрачуну пензије рачуна и чин, који носи значајан број бодова. Исто ће потврдити и у ХЗМО-у, што ипак говори да се и чин двоструко наплаћује. Иначе, критерији за одређивање степена инвалидитета у БиХ и у РХ нису се у пракси показали уједначенима. Постоје случајеви да су поједини припадници ХВО-а у БиХ добили процјену 80-постотног тјелесног оштећења, а у Хрватској 30-постотног и обратно. А љекарске комисије су одлучивале на темељу истих специјалистичких налаза, из исте документације, без прегледа и присуства третираног инвалида ХВО-а. Но, да у БиХ није било проблем стећи статус ратног војног инвалида, свједочи и чињеница да педесетпостотни инвалиди и данас раде као специјални полицајци. Штавише, у појединим полицијским станицама има више ратних инвалида него здравих специјалаца. А према овом предизборном сету закона, који је ММФ окарактеризирао схизофреним, није било тешко доказати ни да сте били припадник неке војне компоненте ако и нисте били. Ако неко није био евидентиран у војној бази података као припадник војне формације, довољно је било пронаћи два свједока и статус војника био је осигуран. И након овог популистичког закона, који је федералном двојцу Драгану Човићу и Сулејману Тихићу требао осигурати изборну побједу, а довео је до банкрота федералног буџета, федерална је влада у новом сазиву отишла и корак даље донијела је уредбу са законском снагом, опет прије избора, и омогућила пензионисање и на темељу чина. А будући да пензионисања у БиХ, по принципу спојених посуда, директно утјечу и на умировљења у РХ, јер сви с високим чином, ако имају инвалидитет с прве црте бојишнице, имају право на хрватску пензију, број пензионера ХВО-а у Хрватској може се само повећавати Република Српска Босанскохерцеговачка јавност је са неверицом дочекала вест да су пензионисани припадници Оружаних снага из Федерације БиХ, који су након 18 месеци протеста испословали аконтативне пензије, одлучили да део примања уруче отпуштеним војницима из Републике Српске, који то право још нису стекли. Људи који су се некад борили једни против других, а након рата заједно били војници Оружаних снага БиХ, заједно су се нашли на ивици беде, јер ентитети не примењују одлуку државног парламента о њиховом пензионисању. Овај случај озбиљно је уздрмао све шаблоне владајућих структура, које се годинама одржавају на равнотежи страха и распиривању тензија. Отпуштени војници Армије Босне и Херцеговине, њих 1200, одлучили су да од своје прве аконтативне пензије, изборене дословно протестима пред парламентом, а која износи нешто око 150 евра, издвоје по пет евра за 300 бивших војника из Републике Српске, који су отпуштањем остали без примања. Представник отпуштених војника РС Раде Џелетовић, који је потврдио да ће ова средства 106

108 бити уручена најугроженијим пезионисаним војницима у РС, каже како су некадашњи непријатељи данас браћа по невољи. Људи су то прихватили као један људски, пријатељски гест, јер нас је невоља зближила. Наша деца треба да живе као и деца ових политичара. Највероватније да би и ми исто тако урадили, каже Џелетовић. Отпуштени припадници Оружаних снага у РС-у су, као и њихове колеге у Федерацији, пензионисани пре две године према закону о Оружаним снагама на основу којег војници након навршених 35 година старости стичу право на превремену старосну пензију. Међутим, упркос решењима о пензионисању, и једни и други се 18 месеци боре да остваре право на пензије. И док је за ветеране у Федерацији пронађено бар привремено решење тако што се ентитетска влада обавезала да им исплаћује аконтативне пензије, пензионисани војници у Републици Српској остали су и без тих минималних примања, јер њихове пензије нису планиране буџетом. Изгледа да ће једино стално примање ветерана у Републици Српској још месецима бити ова необична донација војника из Федерације, који су спремни на издвајања све док то буде потребно. Оваква солидарност доиста одудара од свих матрица понашања у босанскохерцеговачком друштву, које политички моћници и данас држе као таоце распиривања национализма у дневнополитичке сврхе. Потез, који до темеља руши послератни мит о немогућности заједничког живота, повукли су управо људи који су на својим леђима изнели терет рата, што му даје још већи значај Република Хрватска У земљи од око четири милиона становника, која се налази у ЕУ, осмина Хрвата су бивши војници који су се борили за независност своје земље од Југославије. Предраг Матић, и сам бивши борац и актуелни хрватски министар за бранитеље, каже да је тачан број ветерана у земљи непознат. Не знамо тачно колико је људи уистину судјеловало у рату, али можемо се позвати на изјаву бившег предсједника државе Фрање Туђмана, који је изјавио да је у рату судјеловало људи. Но, ту је изјаву дао годину дана послије рата, када се број бранитеља повећао за око , па можемо сумњати и у ту бројку, каже Матић. Хрватска јако држи до својих бранитеља, јер смо ми побједничка војска, додаје он. Хрватска, за разлику од многих других земаља, укључујући и Србију, има министарство задужено за ратне ветеране. Држава тренутно издваја око 800 милиона евра за ратне ветеране, што је око пет одсто овогодишњег државног буџета. Иако је брига државе за бивше борце најбоља у региону, у Хрватској има и оних који тврде да није све тако сјајно. Мирко Љубичић, председник Удруге хрватских војних инвалида Домовинског рата Хвидра из Загреба, сматра да друштво игнорише муке оних који су у рату задобили повреде због којих су остали трајни инвалиди. Напомињем да не смијемо мијешати ратне инвалиде и ветеране. Ми који смо пролили крв, који имамо четири дана коме, не можемо се успоређивати с неким тко је био мјесец или три године у војсци али остао здрав. Ратни инвалиди апсолутно су скупина која је платила највећу цијену Домовинског рата, жали се Љубичић. Политичари се према инвалидима често односе деклараторно, а у суштини је све то само дио политичког фолклора и демагогије, објашњава он Хрватски патент Док Иван Шукер, хрватски министар финансија, у свјетским банкама подиже кредите да би сервисирао враћање кредита и исплату пензија, истовремено, на темељу међудржавног споразума с БиХ о правима страдалника ХВО-а, из хрватског буџета у БиХ мјесечно за исплату пензија одлази 20 милиона куна, односно годишње 230 милиона куна, пише Слободна Далмација. Република Хрватска тим се међудржавним споразумом из године обавезала на исплату инвалидских пензија страдалницима ХВО-а, чиме их је изједначила с правима припадника Хрватске војске. Истина, међудржавним је споразумом онемогућено пензионисање на темељу дијагнозе ПТСП-а, признаје се само рањавање на првој линији одбране и заточеништво у логору, за што је било потребно приложити потврду Међународног Црвеног крста. 107

109 Упркос захтјевном правилнику за пензионисање, од 18 хиљада захтјева, 6694 припадника ХВО-а до сада су остварила право на хрватску инвалидску пензију. А да би могли аплицирати за хрватску војно-инвалидску пензију, морали су у БиХ остварити статус ратног војног инвалида, који се стјецао у опћинској љекарској комисији с категоризацијом степена инвалидитета. Тако ФБиХ страдалнику ХВО-а исплаћује мјесечну накнаду за инвалидитет, а Република Хрватска мјесечну пензију!? Стога је недвојбено да међудржавни споразум с БиХ, у најмању руку, захтијева ревизију и анекс који би онемогућио двоструко пензионисање по двјема основама за исти ратни пут. Таквим споразумом припадници ХВО-а привилегирани су у односу на хрватске војнике, који имају само једну пензију, као и у односу на припаднике Армије БиХ. А хрватски порезни обвезници плаћају главног тајника ХДЗ-а БиХ, по закону, док се он волонтерски, према потреби ангажира у заступању интереса стожерне странке босанскохерцеговачких Хрвата. Ови пакети закона, на рубу памети, који се испреплећу кроз буџете двију земаља, недвојбено захтијевају ревизију, пише уз остало Слободна Далмација Последице рата Након рата, већина бивших војника има проблем да се прилагоди мирнодопском животу, објашњава социјални психолог Исмет Диздаревић, будући да су током рата ветерани уживали подршку својих заједница, а данас су заборављени усред бројних свакодневних проблема. Сви су подржавали војнике током рата. Људи су одвајали од уста да би их хранили, али данас они више не виде систем подршке. Не могу да вјерују да им данас, након што су дали све од себе током рата, пријети глад, каже Диздаревић. Ратно искуство и оружана борба до сада су најчешће разматрани са војних, политичких и историјских аспеката али у новије време све се чешће посматра психолошки аспект феномена рата. Рецимо, око 300 бивших припадника ВРС, према званичним подацима, извршило је самоубиство после рата у БиХ. Претпоставља се да су узроци самоубистава већине ветерана управо ратне и постратне трауме као и стрес. Неретка је појава да управо учесници у неком од ратова након много година поубијају чланове своје породице, нападају комшије без видног разлога, а велики број њих се креће и изван закона. Нажалост, већина људи са посттрауматским стресним поремећајем (ПТСП) нема психијатријску негу. Већина њих и не зна да болује од нечега. И само лечење не обухвата хоспитализацију. Ивица Панчић, аналитичар и бивши министар хрватских бранитеља, каже да се ветерани широм региона суочавају са истим егзистенцијалним проблемима. За многе бранитеље, рат је био најважнији догађај у њиховом животу и тада су се осјећали важнима. Када је рат завршио, пали су на друштвену маргину, каже Панчић. У САД има 23 милиона ратних ветерана а да разне службе за бивше борце, као што су здравствене и пензионе службе, прате њих осам милиона. Више анкета указује на пораст стопе суицида међу младима који напусте војску. То је последица стреса, трауме која иде уз догађаје на терену, последица смањења војске која увек мора да чини додатни напор и у којој се војници шаљу са задатка на задатак. У самој америчкој војсци број самоубистава је достигао рекорд од 309 у години у односу на 267 у години, према подацима Пентагона. У периоду између и године у америчкој војсци се убило војника што је више од броја погинулих војника у борбама у Авганистану од године, њих Пентагон и министарство за ратне ветеране не воде статистику о смртности војника који су напустили војску. Према подацима америчке владе, од самоубистава колико се догоди годишње у САД, 20 одсто се приписује бившим борцима, то јест годишње. ЗАКЉУЧАК 1. Војни пензионери и ратни ветерани су популација са највише заслуга, а најмање поштовања. 2. Статусна питања војних пензионера решавати у складу са оствареним законским правима. 3. Најхитније донети закон о регулисању статуса борачко инвалидске популације 108

110 ЛИТЕРАТУРА 1. Републички фонд ПИО Статистички месечни билтен Републичког фонда ПИО фебруар februar-2014.pdf 3. Izvor =167&nav_id=

111 MILITARY RETIREES AS VICTIMS OF TRANSITION Doc. dr Milan Draganović, Mr Milan Živojinović, доц.др Митар Лутовац ABSTRACT Thousands of capable military leaders express his retirement, ostensibly in order to reform and cuts in costs. Once this is done, we declared ballast system. While we were in the service, continuing our curtailed portion of salaries and some would like to forget now, but in a retired never applied law on the method of payment of pensions. For years we have pulled out of earnings for housing construction, a major part of us is without housing. Abolish our health institutions, in military pharmacies no drugs for reimbursement of expenses for their purchase no money... The reform is seen as simply numerical reduction, legal and illegal, constitutional or unconstitutional, according to the criteria and no criteria odokativno and inhuman. So, it is not true that it is a "political retirement" and retired only those who participated in the war. After all, did not claim that Serbia was not at war, except1999 year. However, while the discharged excess staff provides support and training, and military retirees still enjoy the benefits of social security benefits and military accessories, military war veterans are often neglected and are in economically and socially difficult position. Consideration should be given to war veterans and other disadvantaged groups provide fair and adequate support. Keywords: transition, the military, retirement, victims, war veterans 110

112 УЛОГА И ИЗАЗОВИ ЕКОНОМИЈЕ ЈАВНОГ СЕКТОРА У ПОДРШЦИ СТАРИМ ОСОБАМА Владе Сатарић 1 РЕЗИМЕ Креирање социјално повољне и одрживе економије јавног сектора у области планирања јавних расхода намењених социјалној заштити подлеже низу чињеница, претпоставки и питања. Физички и технички их је немогуће све сагледати, али је нужно на неке посебно обратити пажњу, те чињенице од којих се мора поћи су: Развијеност економије Развијеност система јавних финансија на различитим нивоима Демографске карактеристике Стопа сиромаштва Стопа незапослености и др. Претпоставке су: Немогуће је створити савршени систем подршке који ће заштитити сваког појединца у сваком тренутку, али је могуће створити систем намењен општој и стручној јавности на увид, коришћење, уподобљавање и сл. и који инсистира на томе (Отворени метод координације). Ресурси друштва нису неограничени, нужно је њима одговорно управљати. Економски парадокс је у чињеници да је на исто питање могуће дати два тачна одговора, као и понудити две опције од којих ни једна не представља најсрећније решење. Питања су: Шта? За кога? Како? Велика светска економска криза оставила је и оставља озбиљан траг на ровиту економску одрживост Републике Србије, која је била у неповољном положају и пре настанка кризе. Тежину транзиције кроз коју држава пролази најбоље одсликавају чињенице да се 24,6% становништва налази у ризику од сиромаштва, а када су у питању старији, та стопа је 19,5%. Јавни дуг државе прелази 62,3% БДП-а, буџетски дефицит у је готово 173,7 милијарди динара, а исте године стопа незапослености готово 29%. Ништа боља слика није ни када говоримо о демографским карактеристикама где се према попису из године укупан број становника смањио за око 4%, док је проценат учешћа најстаријих суграђана у укупном броју становника порастао на 17,4% (2002. године је износио 16,54%). И ту није крај. За сваког појединца, па тиме и националну економију, посао је најбоља заштита од сиромаштва и социјалне искључености. Међутим, за најрањивије (у овом случају старе) ово решење није реално, те су им нужне минималне државне гаранције кроз одређени ниво подршке. Кључне речи: јавне финансије, социјална политика, стари Увод У својој књизи Теорија јавних финансија 2, Ричард Мазгрејв сматра да држава има три економске функције: стабилизациону, 1 НВО Снага пријатељства Amity 2 Мазгрејв Р., Теорија јавних финансија, Научна књига Београд,

113 алокативну и функцију расподеле. Свака од ових функција може имати засебну политику, али све три су међусобно зависне и повезане. Начин на који држава може испунити ове своје три функције је кроз инструменте остваривања: јавних прихода и примања (порези, доприноси, продаја имовине и др.), јавних трошкова (расходи и издаци) и стварања правне регулативе (устава, закона и подзаконских аката). Иако на први поглед све делује једноставно, јер постоје 3 функције, међусобно зависне, и три инструмента за њихово спровођење, ипак није тако. Економија, па самим тим и економија јавног сектора, више нема власника, ни границу, како просторну тако ни временску, јер њено креирање не зависи од правног уређења, демографских фактора, географских предиспозиција само једне државе и др. (економија јавног сектора на макро и микро нивоу), већ и од глобалне економије. Ако узмемо у обзир да економија дефинише једну државу, а да сама економија нема коначну дефиницију, не треба да чуде питања где је и у којој мери улога државе у креирању социјалне, здравствене, образовне, одбрамбене и других политика. Техничко технолошки развој друштва подстиче и развој економије, па је логично очекивати да економија на исти начин узвраћа у смислу унапређења квалитета живота појединца и друштва као целине. Нажалост, чињенице показују и доказују да није тако било и да најчешће није тако у стварном животу. Наиме, приметно је и изузетно велико глобално раслојавање друштва на богате и сиромашне, при чему мали проценат становништва држи готово све богатство и ужива у благодетима развоја економије, док наспрам ње имамо све већи број оних који под налетом економских и технолошких промена остају на маргинама егзистенције. Ово је један од доказа да иако постоје три кључне функције државе и три инструмента, то није било довољно да држава обезбеди правичну расподелу економског благостања свим својим члановима. Ово раслојавање је обухватило готово све земље света и све категорије становништва и довело је до ситуације да уколико држава не успостави снажније и доследније инструменте за управљање трима горе наведеним функцијама, доћи ће до ситуације да подлегне закону природе, да само најјачи опстају. Демографски показатељи За потребе израде овог рада биће обрађени само неки демографски показатељи, који су од највећег значаја за креирање економије јавног сектора. Србија се сврстава међу демографски старе земље. Просечна старост становништва у Србији данас је 42,2 године, што је знатно више од просечне старости становништва највећег броја европских земаља. Иако се број становника у Србији смањује, број оних са 65 и више година се благо повећава. То је условљено трима познатим чињеницама: ниским наталитетом, миграционим кретањима и продужавањем животног века. Према Попису становништва из 2011, у Србији живи становника, међу којима је оних који су стари 65 и више година. Удео старих са 80 и више година је у периоду између два пописа повећан са 1,94% на 3,59%, то јест са 145,5 хиљада на 258 хиљада. Посматрајући укупан број становника у периоду од 1981, када је Србија према попису имала највећи број становника ( ), па до данас, бележи се пад од готово 23% становништва опште популације, док се за исто време бележи раст од 49,46% популације са 65 и више година. Истовремено, учешће старијих од 65 година у општој популацији те износило је 8,98%, а године њихово учешће у општој популацији је 17,4%. Демографске промене нису исте у свим регионима, па тако у Београдском региону живи 2,6 пута више становника него 1948, док у региону Јужне и источне Србије сада живи мање становника него непосредно после Другог светског рата. 3 Пројекције сачињене од Републичког завода за статистику за период указују да ће у наредних 30 година становништво Републике Србије бити изложено даљем 3 Књига 20: Упоредни преглед броја становника 1948., 1953., 1961., 1971., 1981., 1991., и 2011., Попис 2011., Републички завод за статистику, април

114 деловању демографског старења. Удео младих је низак са тенденцијом даљег пада, док је удео старих висок и стално расте. 4 Социјално-економске карактеристике Пад БДП-а у и благи раст након тога, није допринео значајним изменама у макроекономском оквиру. Најзначајније привредне гране (грађевинарство, пољопривреда, трговина) из године у годину бележе пад или стагнацију, а управо оне имају највећи утицај на БДП, зараде и запосленост. Иако номинална повећања зарада постоје, инфлаторна кретања разбијају привид напретка. Када је у питању тржиште рада, њега карактерише неусклађеност понуде и тражње радне снаге, несклад у старосној структури и квалификацијама, дугорочна незапосленост и висока стопа незапослености младих (преко 51%). У периоду од до бруто друштвени производ по глави становника у Србији расте све до 2009, када почиње да се бележи први пад у односу на претходну годину, који се наставља и у 2010, да би у последње три године имао тенденцију благог раста у односу на претходне године, са изузетком Табела 1. БДП per capita у еврима 5 Годин а 2.545, 2.726, 3.147, 3.857, 4.446, 3.954, 3.835, 4.350, 4.111, 4.453, БДП Задуженост земље одржава се на константно високом нивоу, при чему спољни дуг Србије почиње да расте од 2005, да би 2013, према расположивим подацима, износио 80,81% БДП-а. 6 Реална економска и социјална ситуација у Србији наметнула је високо учешће укупних јавних расхода, посебно за исплате пензија, социјалних помоћи, материјалних помоћи незапосленима и сл., што по аутоматизму сужава простор инвестицијама у привредни сектор. Ситуација великог броја незапослених, радно способних лица доводи до тога да се за њихово збрињавање и преживљавање примењују пасивне, уместо активних мера социјалних политика, па се тако догађа да када се говори о новчаним социјалним давањима, приметан је константан пораст учешћа радно способних корисника ове услуге, а пад броја радно неспособних. Таквој ситуацији допринео је и, према нашој процени, недовољно добро организован процес приватизације, па је тако од па до сада успешно приватизовано 160 предузећа, а неуспелу приватизацију је прошло њих Управо у овим неуспелим случајевима приватизације долази до раста броја незапослених, јер новац од прихода остварених приватизацијом, уместо у инвестиције, једним делом одлази и на пасивне мере социјалне заштите. Посматрајући анкету о радној снази, могу се видети прилично обесхрабрујући подаци који приказују пад стопе запослености и раст стопе незапослености. Није на одмет поменути да је у априлу стопа незапослености лица узраста између 15 и 64 године била 26,1% 8, што према неким истраживањима, представља највећу стопу незапослености од године. Према подацима из године, стопа незапослености радно способног становништва износила је 23,0% 9. Ово је више него двоструко већа стопа незапослености у односу на просек земаља ЕУ Пројекције становништва Републике Србије, , Републички завод за статистику, јануар Табела основних макроекономских индикатора, Министарство финансија Републике Србије, март Спољни дуг Републике Србије према дужницима и рочности, Народна банка Србије, Статистички билтен, март Анализа ефеката приватизације у Србији, Агенција за приватизацију Републике Србије, Анкета о радној снази, Републички завод за статистику април Анкета о радној снази, Републички завод за статистику, Eurostat, Newsrelease, Euroindicators, Euro area unemoloyment rate, март

115 И поред најава Владе Србије да ће у складу са Националним акционим планом о запошљавању повећати издвајања за активне политике тржишта рада, средства за ову намену су минимала. Тако и поред плана да се издвајања из буџета повећају на 0,4% БДП-а до 2013, нажалост, бележимо пад са 0,18% у на 0,1% у години. Исти извор података подсећа да је, према пројекцијама Министарства економије и регионалног развоја, број субвенција за запошљавање смањен са преко 30 хиљада у на око 12 хиљада у години. 11 Поред ових показатеља, смањење кредитног рејтинга Србије умногоме утиче на намере страних улагача да инвестирају у привреду, што се одражава, како на тржиште рада тако, последично, и на смањење БДП-а. Рејтинг агенција Fitch смањила је у јануару кредитни рејтинг Србије за један степен, на В+, али је то једним делом било компензовано најавом могућности склапања аранжмана с ММФ-ом и почетком преговора о чланству Србије у ЕУ. С обзиром на то да је фискална позиција Србије у центру пажње страних инвеститора, међународних финансијских институција и рејтинг агенција, склапање аранжмана с ММФом, као гаранција доследности у спровођењу фискалне консолидације, допринело би смањењу премије ризика. 12 Све претходно наведено утиче на високу стопу незапослености, праћену погоршавањем односа између броја лица која уплаћују фондове пензионо-социјалног осигурања и оних који се из тих фондова издржавају. Тако на пример, у септембру однос укупно регистрованог броја запослених и укупног броја пензионера износио је 1,05:1 13, да би у фебруару тај однос био 1,03:1 14. Уколико би се на страни пензионера додао број издржаваних особа, однос између броја запослених и броја оних који се издржавају на рачун те запослености био би далеко драстичнији. Табела 2: Корисници пензије по врсти права (фебруар 2014.) 15 Врста делатности Старосне пензије Основ пензијског осигурања Инвалидске пензије Породичне пензије Број корисника Запослени Просечна пензија Број корисника Самосталне делатности Просечна пензија Број корисника Пољопривредници Просечна пензија Анализирањем броја корисника пензија и њиховог просечног износа, на основу Табеле 2. може се закључити да је основ осигурања највећег броја корисника запосленост, иза њих следе пољопривредни пензионери и на крају самосталне делатности, при чему око 59% пензионера чине старосни, око 19% инвалидски, а око 22% породични пензионери. Овај податак је значајан из разлога што у пракси врло често долази до изједначавања термина стари и пензионери. Социјалне, економске и политичке неједнакости и специфичности, како на националном тако и на општинском, односно регионалном нивоу, у Републици Србији у значајној мери отежавају постизање сагласности за утврђивање потребних циљева и праваца, не само у реформисању законодавног система већ и у стварању мултисекторских мрежа, како на нивоу јавног сектора тако и на нивоу цивилног друштва. Све то неповољно утиче на социјалну 11 Квартални монитор бр 27, октобар-децембар Извештај о инфлацији, Народна банка Србије, фебруар Билтен јавних финансија. Република Србија, Министарство финансија, септембар Билтен јавних финансија. Република Србија, Министарство финансија, фебруар Статистички месечни билтен, II/2014, Републички фонд за пензијско и инвалидско осигурање, април

116 сигурност свих група становништва, а нарочито оних социјално најрањивијих и маргинализованих. Из Табеле 3. можемо видети да у марту једино град Београд има просечне зараде веће од републичког нивоа, док се сви остали региони налазе испод тог просека. Највеће одступање има регион Шумадије и западне Србије, иако често Јужна и источна Србија слове за сиромашне регије. Табела 3: Просечне зараде по запосленом, према статистичким територијалним јединицама Регион Република Србија Београдски регион Регион Војводине Регион Шумадије и западне Србије Регион Јужне и источне Србије Просечне зараде (РСД) 16 Просечне зараде без пореза и доприноса (РСД) 17 XII/2013. III/2014. XII/2013. III/ Друштвени и политички контекст Светска финансијска криза од негативно се репродукује на многе области друштвеног живота, при чему на економске тешкоће наилазе чак и оне земље у развоју које су ранијих година успеле да успоставе стабилну монетарну политику и да креирају адекватне регулативе буџетских политика. С обзиром на глобализацију и велику тржишну међузависност и повезаност, како развијених земаља тако и земаља у развоју, било је за очекивати да ће економски најнеразвијеније државе осећати највише последице кризе. Србија се суочава са изазовом да редефинише свој национални социјални оквир предузимањем мера и активности које имају за циљ да ублаже актуелне последице кризе, од којих су незапосленост и сиромаштво свакако најтеже. Према проценама домаћих, али и светских економиста, за очекивати је да ће последице економске кризе у Србији деловати у знатно дужем временском периоду, него што је то случај са неким другим државама света. Иако се врло често такво стање правда транзиционим процесима у којима се Србија налази, не може се игнорисати чињеница да су поједини сегменти кризе, како економске тако и социјалне, настали и из личне неодговорности и неорганизованости, како појединаца тако и појединих система. Због неповољног односа броја пензионера и осигураника, рада на црно, неуплаћивања доприноса за осигурање радника од стране државних јавних предузећа, али и приватних предузетника и послодаваца, држава мора да покрива недостајућа средства. Економска криза неповољно утиче на социјални положај најстаријих и ниво задовољавања њихових најелементарнијих потреба, јер су према свим показатељима они изложени највећем степену ризика од сиромаштва, друштвене изолације и социјалне искључености. Економска криза, која се и могла очекивати почетком овог миленијума када је Србија ушла у период транзиције и реформе свих виталних и најзначајнијих друштвених система, свакако ће условити ревидирање и редефинисање тада формулисаних, а сада још увек актуелних националних стратегија у области социјалне политике и система социјалне сигурности, планова и активности датум прегледа датум прегледа

117 Економска криза је уједно и време за преиспитивање ефикасности неформалних облика подршке старима (подршка породице), имајући у виду да породична солидарност губи на интензитету ако криза дуго траје. Промене у породичној структури и миграције радно способних чланова доприносе јачању фактора несигурности у старости у условима недовољно развијене мреже социјалних служби. Истраживања показују да је неформална породична подршка и даље примарни начин одржавања старих изван сиромаштва, али да она више није тако сигурна. 18 Изазови у овој сфери остају и даље велики. Обухват старијих лица и особа са инвалидитетом услугама у заједници још увек је на ниском нивоу и незадовољавајући. У многим локалним самоуправама се тек почиње са развојем услуга у заједници. Очекивало се да нови Закон о социјалној заштити подстакне развој ванинституционалне заштите, посебно кроз наменске трансфере сиромашним општинама и градовима, финансирање становања уз подршку са националног нивоа, као и кроз оснивање регионалних центара за породични смештај. Локалне самоуправе су указивале да им је неопходна подршка у имплементацији новог Закона о социјалној заштити и сматрају да би било добро организовати континуиране обуке за запослене у локалној самоуправи и друге социјалне актере 19. Сиромаштво у Србији Немогуће је пронаћи студију која се бави анализом било које политике у Србији, а да се не наиђе на констатацију: Србија је земља сиромашних. Према методологији која је коришћена до године, линија апсолутног сиромаштва је износила динара месечно по потрошачкој јединици и према овој методологији, у Србији је живело 9,2% становништва испод ове линије, при чему су старији од 65 година чинили 7,9%. 20 Ово је све до краја био једини податак који се користио када се говорило о сиромаштву. Те урађена је Анкета о приходима и условима живота 21, заснована на стандардизованој методологији држава чланица Европске уније. Према овој методологији, више се не посматра апсолутно сиромаштво, већ стопа ризика од сиромаштва, што треба да значи да ове особе нису нужно и сиромашне, већ само имају већи ризик од сиромаштва. Стопа ризика од сиромаштва у износила је 24,6%, а за праг ризика од сиромаштва је уведен износ од динара месечно за једночлано домаћинство. У поређењу са другим европским земљама 22, Србија заузима апсолутно прво место према стопи ризика од сиромаштва. Посматрано према старости, дошло се до резултата да особе старије од 65 година имају најнижу стопу ризика од сиромаштва (19,5%). Ако узмемо у обзир да у Србији живи преко старосних пензионера са примањима нижим од динара, при чему не треба занемарити ни чињеницу да око старијих од 65 година није у пензијском систему и нема редовне месечне приходе, мора се признати да овај податак прилично изненађује. На основу исте анкете, Гини коефицијент код нас износи 0,38 и такође је изнад европског просека и готово највиши у односу на друге европске земље. Поред овог показатеља неуједначености расподеле прихода, приметна је и врло озбиљна регионална неуједначеност развијености општина. Тако према Уредби 23 о развијености региона и јединица локалне самоуправе, само Београдски регион остварује вредност БДП-а изнад републичког просека, док сви остали региони остварују мању вредност. Када су у питању јединице локалних самоуправа, чак 46 општина припада групи изразито недовољно развијених, чији је степен развијености испод 60% републичког просека. У оквиру ових 46 општина, издвајају се Сатарић Н., Рашевић М., Милорадовић С., Они не могу да чекају, Студија о сиромашним старијим лицима у Србији, Оснаживање партнерства између централне и локалних власти у планирању и припреми политика за социјално укључивање, Тим за социјално укључивање и смањење сиромаштва, Кабинет потпредседника Владе за европске интеграције, Сиромаштво у Републици Србији, , Саопштење број 117, Републички завод за статистику, април Сиромаштво и социјална неједнакост у Републици Србији, Саопштење број 366, Републички завод за статистику, децембар Gini coefficient of equivalised disposable income, Eurostat, датум промене Уредба о утврђивању јединствене листе развијености региона и јединица локалне самоуправе за годину, Сл. гласник Републике Србије 62/

118 јединице локалне самоуправе које припадају групи девастираних подручја са степеном развијености испод 50% републичког просека. Државно уређење и моћ државе Посматрајући економију јавног сектора, не само државе Србије већ и на глобалном нивоу, готово се са сигурношћу може рећи да невидљива рука економије Адама Смита 24 никада заиста није ни имала шансу. Нагли процват економије настао као последица развоја индустрије и отварања граница тржишта је довео до потребе да држава мора да узме већу улогу у регулисању њеног функционисања. Шта је то што државу овлашћује да регулише економију? Пре свега, појединци задужени за управљање државним институцијама су легитимно изабрани представници народа, који са овлашћењима носе и одговорности које их ограничавају/условљавају у доношењу одлука. Друго, једино држава поседује неограничена права, јер њени овлашћени представници чине и законодавни и извршни део власти, те самим тим они могу да користе и средства принуде (плаћање пореза, доприноса и сл.). Начин уређења државе Србије у довољној мери јасно дефинише поделу одговорности међу националним, покрајинским и локалним нивоима, па тако треба да буде формулисано и функционисање економије јавног сектора. Према Уставу, 25 Република Србија има највећу одговорност у области запошљавања, здравства, социјалне сигурности и заштите и другим областима, као и у развоју Србије, и то на начин да обезбеди политику и мере за подстицање равномерног развоја и једнаких могућности. У покушају да обезбеди ефикасно и ефективно функционисање свих нивоа власти и појединачних органа, са националног нивоа се делегира део одговорности и обавеза на покрајински, односно ниво јединица локалне самоуправе. Аутономне покрајине/јединице локалне самоуправе надлежне су у питањима која се, на сврсисходан начин, могу остваривати унутар аутономне покрајине, односно саме јединице локалне самоуправе. Одговорност државе огледа се и у томе да она мора да препозна и обезбеди добро, односно услугу чак и ако је њени становници не препознају, однoсно не траже. Не мали је број оних који своје планове креирају најдаље за сутрашњицу, без креирања личног финансијског плана који их може обезбедити од чињенице да сутрашњица не мора бити онаква каквом су је они планирали. Ово нарочито у ситуацији ниског дневног приходовања, када условљени задовољавањем егзистенцијалних потреба тренутка нису ни у могућности да планирају за неко будуће време. Улога и изазови економије јавног сектора у креирању социјалних политика подршке у старости Изузимајући све остале постојеће врсте програма (права и услуга) које се односе на стара лица, осврт ће бити направљен само на програме новчане подршке старим лицима по основу права из области социјалне заштите у смислу права на новчану социјалну помоћ, односно увећану новчану социјалну помоћ. Како би се изашло у сусрет тешкоћама на које наилазе појединци, породице, друштвене групе и заједнице у целини, неопходно је организовано деловање друштва и одговарајућих институција/организација, које имају задатак да предузму све неопходне мере ради превенције и отклањања узрока због којих су тешкоће и настале. Иако је према Закону о социјалној заштити свако одговоран за своју судбину, појединци, породице и групе сплетом животних околности и општег друштвеног контекста ипак то нису у стању да ураде и управо у тим моментима им је помоћ неопходна. Друштвено деловање мора представљати координисану акцију кроз стратешки добро постављене програме и кроз акционим плановима разрађене методе, како такво деловање програма социјалне заштите и подршке не би угрозило друге развојне програме и допринело проширењу круга оних који не могу без помоћи Државе. Такође, програми не треба и не 24 Смит А., Истраживање природе и узрока богатства народа, Култура, Београд, Сл. гласник Републике Србије 98/

119 смеју да представљају пасивизацију њихових корисника, већ да условљавају активни приступ у складу са могућностима. Заснована на принципима солидарности и узајамности, заштита сиромашних настаје из потребе, али и свести друштва да сваки појединац, породица и локална заједница могу услед различитих узрока општег, посебног или појединачног карактера доспети у стање да им је потребна заштита и помоћ ради превазилажења тешкоћа и задовољења основних потреба. 26 Такође, у наредном периоду посебан изазов представља даље унапређење професионалних (стручних) и управљачких капацитета за пружање услуга, посебно у малим и недовољно развијеним општинама, али и обезбеђење мултисекторске сарадње, и то у смислу: формулисања здравствено-социјалних установа и здравствено-социјалних услуга, као неопходног предуслова за деинституционализацију и унапређење заштите особа са душевним обољењима, али и других особа са инвалидитетом и лица којима је потребна палијативна нега; повезивања са одељењима Националне службе за запошљавање, као предуслова за активацију и социјално укључивање корисника социјалне помоћи; повезивање са образовним установама, како би се обезбедила подршка за потпуно укључивање деце са сметњама у развоју у образовни систем. 27 Неопходан предуслов даљег развоја социјалне заштите је и јачање регулаторних и контролних механизама, унапређење стручних капацитета и даље информатичко оснаживање како на националном тако и на локалном нивоу. У области социјалног укључивања, посебно је важно унапредити међусекторску сарадњу кроз развој интегративних услуга на националном и локалном нивоу, нарочито у сфери здравствене заштите, образовања и запошљавања. 28 Планирање економије јавног сектора и у области социјалних политика (као и код економије уопште) полази од становишта оскудности ресурса, тј. полази се од прављења избора у вези са коришћењем ограничених ресурса. Ту се управо постављају питања: Шта? За кога? Како? Одговор на ова три базична питања се не може једноставно дати. Наиме, свака економска политика мора да испуни још два додатна принципа, а то су принципи ефикасности и правичности. Нарочито треба водити рачуна да, иако је испуњен један принцип, то нужно не мора да значи и испуњеност другог, при чему се мора водити рачуна да правичност никада не сме да угрози ефикасност, јер ће касније, економски гледано, и сама правичност бити угрожена. Најбољи начин остваривања правичности не представља то како ћемо ресурс поделити, већ како да утичемо на то да се ресурс повећа. Практично, правичност је друштвено и социјално пожељна, а ефикасност је нужна и захтева континуираност. Како бисмо могли да наставимо даљу анализу изазова, биће корисно да се кроз један практичан пример прикаже однос једног сата доколице и једног сата рада у просечној четворочланој породици, где један члан породице ради. Ако се пође од претпоставке да је минимална цена рада у Србији 115 динара по сату, долази се до податка да током месеца (у просеку 176 радних сати), један запослени може остварити зараду од приближно динара у нето износу, што подељено на радне дане износи око 920 динара по једном радном дану. Ако се сада та иста породица измести у стање социјалне потребе, као корисник новчане социјалне помоћи, она може да оствари примања од око динара, што подељено на просечан број радних сати током месеца доводи до резултата да један сат доколице кошта 90 динара, односно само 25 динара мање, него што је сат рада. Ово отвара питање мотивације за тражењем посла ако узмемо у обзир изузетно малу разлику између једног сата рада и једног сата доколице. Практично, особа која користи нов- 26 Вуковић Д., Системи социјалне сигурности, Факултет политичких наука Универзитета у Београду, Институт за политичке студије и Центар за социјалну политику, Београд, 1998 (цит.) 27 Пренето из Први национални извештај о социјалном укључивању и смањењу сиромаштва у Републици Србији, Влада Републике Србије, март Ибид. 118

120 чану социјалну помоћ може да за 2-3 дана надокнади разлику између остваривања прихода у случају запослености и незапослености, а сви остали дани рада су му чист профит. Овде наравно да имамо на уму и ситуацију слабе понуде на тржишту рада, али не треба заборавити да постоје и случајеви где постоји могућност остваривања прихода путем рада, али се она не користи. Наведена неравномерност наравно није резултат тога да је новчана социјална помоћ висока, већ тога да су минималне зараде или пензије сувише мале. Ово представља прву, а уједно и највећу препреку давања одговора на питање шта је то, то јест која је то мера коју би требало да уведемо, чиме бисмо постигли правичност и ефективност у дужем временском периоду. Сличан однос се добија и ако упоредимо износ просечне пољопривредне пензије у Србији, са просечним износом увећане новчане социјалне помоћи. Наиме, просечна пољопривредна пензија износи динара, а увећана новчана социјална помоћ динара. Када су у питању старе особе, питање за кога се практично и не поставља, јер и Устав, а и Закон о социјалној заштити гарантују минимум материјалне сигурности и независност појединца и породице у задовољавању животних потреба. Следеће питање, како, практично треба да да највише одговора, али је уједно и најтеже за одговор. Одговор на ово питање није само успостављање модела социјалне сигурности у старости већ и његова оправданост, односно позитивне и негативне стране у дужем временском периоду. Тако на пример, социјална пензија о којој се поново говори у последње време, може бити добар модел обезбеђивања материјалне сигурности у старости за садашњу генерацију старијих од 65 година, иако у закључку Студије стоји да за земљу као што је Србија, где је 85% становништва изнад старосне границе покривено пензијама из пензијског осигурања, увођење социјалних пензија није опција, али се истовремено нуде три друге опције (подизање породичне пензије до најниже старосне/инвалидске пензије, увођење гарантоване пензије и посебан модул за старе у оквиру општег програма социјалне помоћи) 29. Истовремено се отвара и питање колико би политика увођења социјалних пензија или неке од опција била подстицајна за будуће генерације, како оне које остварују приходе тако и оне који нису у могућности да их остваре. Закључак Економија јавног сектора у области креирања социјално одговорне политике бриге о старим лицима у Србији још увек представља озбиљан изазов где је немогуће створити савршен систем, али где је и нужно озбиљно радити на развоју најповољнијих опција за стварање економског и правичног окружења у коме ће се на најбољи могући начин управљати ресурсима друштва. Опције морају обухватати не само утицаје које одређена социјална политика уводи у датом тренутку већ и оно што се може догодити у неком дужем временском периоду, нарочито ако се осврнемо на демографске прогнозе, као и на проценат незапослених, односно проценат оних за које је питање да ли ће бити у могућности да остваре минимум законских услова за остваривање пензије по основу радног ангажмана. Држава Србија обавезује на плаћање обавезног пензионог осигурања и даје могућност допунских мера осигурања (добровољно и приватно осигурање) које треба да обезбеде квалитетан живот у старости, али се истовремено отвара и питање колико је оних који ће моћи да искористе допунске опције. Литература 1. Eurostat News release. Euroindicators. Euro area unemoloyment rate. Март Eurostat Gini coefficient of equivalised disposable income. Eurostat, датум промене Агенција за приватизацију РС Анализа ефеката приватизације у Србији. Београд: Агенција за приватизацију Републике Србије. 4. РЗС Анкета о радној снази. Београд: Републички завод за статистику. 29 Матковић Г., Станић К., Социјална заштита у старости: дуготрајна нега и социјалне пензије, Факултет за економију, финансије и администрацију, Центар за социјалну политику, Тим за социјално укључивање и смањење сиромаштва, Београд,

121 5. РЗС Анкета о радној снази. Београд: Републички завод за статистику. 6. Министарство финансија Билтен јавних финансија. Београд: Република Министарство финансија РС, септембар Министарство финансија Билтен јавних финансија. Београд: Министарство финансија РС, фебруар НБС Извештај о инфлацији. Београд: Народна банка Србије, фебруар Квартални монитор бр 27, октобар-децембар РЗС Упоредни преглед броја становника 1948., 1953., 1961., 1971., 1981., 1991., и 2011., Попис Књига 20. Београд: Републички завод за статистику. 11. Мазгрејв, Р Теорија јавних финансија. Београд: Научна књига. 12. Матковић, Г. и Станић, К Социјална заштита у старости: дуготрајна нега и социјалне пензије. Београд: Факултет за економију, финансије и администрацију, Центар за социјалну политику, Тим за социјално укључивање и смањење сиромаштва. 13. РЗС Пројекције становништва Републике Србије, Београд: Републички завод за статистику. 14. Сатарић, Н., Рашевић, М. и Милорадовић, С Они не могу да чекају: Студија о сиромашним старијим лицима у Србији. 15. РЗС Сиромаштво и социјална неједнакост у Републици Србији. Саопштење број 366, децембар Београд: Републички завод за статистику. 16. РЗС Сиромаштво у Републици Србији, Саопштење број 117, април Београд: Републички завод за статистику. 17. Смит, А Истраживање природе и узрока богатства народа. Београд: Култура. 18. НБС Спољни дуг Републике Србије према дужницима и рочности. Статистички билтен, март Београд: Народна банка Србије. 19. РФ ПИО Статистички месечни билтен, II/2014. Београд: Републички фонд за пензијско и инвалидско осигурање. 20. Министарство финансија Табела основних макроекономских индикатора : март Београд: Министарство финансија Републике Србије. 21. Сл. гласник Уредба о утврђивању јединствене листе развијености региона и јединица локалне самоуправе за годину. Сл. гласник Републике Србије 62/

122 THE ROLE AND CHALLENGES OF THE PUBLIC SECTOR ECONOMICS IN PROVIDING SUPPORT TO OLDER PEOPLE Vlade Satarić ABSTRACT Creating socially favourable and sustainable public sector economics in the area of planning the public spending intended to social care is a subject of the facts, assumptions and issues. It is impossible to comprehend them all physically and technically, but it is necessary to pay attention to some of them and therefore: The facts to start with are: Development of economics; Development of the public finances system on different levels; Demographic characteristics; Poverty rate; Unemployment rate etc. When it comes to assumptions, those are: It is impossible to create the perfect system of support which will protect every individual at any time but it is possible to create a system intended to general and professional public to have insight in, to use it, adjust it, etc., the one that insists on those things (Open method of coordination). Resources of the society are not unlimited, it is necessary to manage them accountably. Economical paradox is in the fact that it is possible to provide two correct answers on one question and to offer two options where neither represents the happiest solution. When it comes to questions, those are: What? For whom? How? Great world economic crisis left and is still leaving serious mark on vulnerable economical sustainability of the Republic of Serbia, which was in unfavourable position even prior to the crisis. Difficulties of transition of the State is best reflected in the fact that 24.6% of population is at risk of poverty, and when it comes to older persons it is 19.5%. Public debt of the State is over 62.3% GDP, the budget deficit was nearly billion dinars in 2013, and the unemployment rate was nearly 29% in the same year. Noting is better when speaking about the demographic characteristics where, according to 2011 Census total number of citizens reduced for approx. 4%, while the percentage of the oldest citizens in general population increased to 17.4% (in 2002 it was 16.54%). And it does not end there. For each individual, and consequently for national economics, the best protection against poverty and social inclusion is employment. However, for the most vulnerable (in this case, older people) this solution is not realistic, so they need minimum of guarantee of the state to a certain level of support. Key words: pubic finances, social policy, older people, elderly 121

123 СЕНИОР ЦЕНТАР КАО САВРЕМЕНИ МОДЕЛ ГЕРОНТОЛОШКИХ УСЛУГА У ЗАЈЕДНИЦИ Вера Витезовић 1, Вања Дебељевић 2, Ивана Радујко 3, Мариа Марков 4 РЕЗИМЕ Међународна документа и националне статегије и законска решења синхронизована са трендом демографског старења становништва издвајају дневне услуге у заједници као основни облик друштвене заштите старијих особа. Почеци ванинституционалне заштите остарелих грађана у Београду датирају од године оснивањем првог клуба за дневни боравак Др Михајло Ступар од стране центра за социјални рад Нови Београд. Организациони оквир за пружање услуга отвореног модела социјалне заштите старијих од године постаје Р.Ј. Дневни центри и клубови у саставу Геронтолошког центра Београд. Пораст релативног и апсолутног броја старијих људи у укупној популацији поставља државама све веће социјалне захтеве за стварањем пријатељског окружења које подстиче активно старење и развија стандарде за пружање геронтолошких услуга заснованих на правима старијих. Ослонац модерном инклузивном концепту бриге о старијим лицима је Р.Ј. Дневни центри и клубови са корисника (на дан ) и 31 годином искуства у пружању услуга социјалне заштите које подржавају живот у заједници. Постепена надоградња и одрживи развој постојећег система дневних услуга у заједници у оквиру Р.Ј. Дневни центри и клубови иду у правцу конципирања сениор центра као свеобухватног модела подршке у заједници намењеног свакој особи која је доспела у треће животно доба, а који је уклопљен у интегративни систем социјалне заштите. Пројектоване услуге и програми сениор центра обухватили би следеће сегменте: клубове за активно старење, помоћ и нега у кући, центре за дневни боравак одраслих и старијих лица, услуге подршке за самостални живот, социјално едукативне услуге, социјално предузетништво, културни форум и академију 65+. Услуге би се пружале у модалитету основних, додатних и пакета услуга у зависности од потреба корисника и других старијих особа и заснивале би се на принципима континуитета, ефикасности, доступности, слободе избора услуга и унапређења пружања услуга. Циљ интеграције геронтолошких услуга и програма у заједници кроз сениор центар је задовољење разноврсних потреба старијих особа, очување и побољшање квалитета живота, отклањање ризика неповољних животних околности и повећање нивоа њихове самосталности у свакодневном животу. Кључне речи: Демографски показатељи указују да човечанство интензивно стари што је навело демографе да означе 21. век столећем старих људи у којем се старост више не третира као индивидуални изазов, већ као генерацијски и цивилизацијски, онај који поставља државама све веће економске и социјалне захтеве. Све дужи животни век и пензионерски стаж одређују положај старијих особа у савременим друштвима. Одговор се тражи доношењем глобалне акционе стратегије о старењу која се дефинише међународним документима. Кључни документ глобалне политике старења, који се тиче последица старења популације, добробити и активне партиципације старијих особа, јесте Мадридски интернационални план акције о старењу усвојен године. Један од стратешких праваца акције овог плана је обезбеђивање услова за одржавање независног начина живота старијих људи. 1 социјални радник, Геронтолошки центар Београд 2 специјалиста јавног здравља-нутрициониста, Геронтолошки центар Београд 3 социјални радник, Геронтолошки центар Београд 4 менаџер масовних медија, Управник Р.Ј. Дневни центри и клубови, Геронтолошки центар Београд 122

124 Актуализује се и потреба доношења посебне Конвенције УН о правима старијих људи, због постојања нормативних празнина и неадекватног одговора на различите аспекте живота старијих лица у постојећим правним актима о људским правима. Конвенција, између осталог, има за циљ да помогне старијим особама да воде достојанствен живот као равноправни чланови друштва који имају знање, способност и искуство, а не да буду третирани као до сада - патерналистички. Повећање удела старијих од 65 година у укупној популацији је реалност и наше земље. Чак шестина становништва је старија од 65 година. Према синтетичком показатељу - индексу демографских ресурса, Србија припада типу демографски угроженог подручја, које карактерише изразита депопулација и демографско заостајање и сврстава је у групу земаља са изузетно старом популацијом, не само у Европи него и светским размерама. Полазећи од те чињенице, одређен је стратешки правац акције ка квалитетно другачијем, свестранијем и ангажованијем приступу питањима старења становништва. Препоруке међународних докуменaта имплементиране су у националне, пре свега, Националну стратегију о старењу ( ), затим Стратегију за смањење сиромаштва и Стратегију развоја социјалне заштите. Заједнички садржалац ових докумената је предвиђање обезбеђивања интензивнијег и бржег развоја мреже сервиса и услуга за старија лица на локалном нивоу уз унапређивање квалитета пружених услуга и већу доступност, а посебан акценат је на развијању услуга дневног боравка и помоћи у кући. Дневне услуге у заједници постају приоритетни облик друштвене бриге о старијима који уважава захтеве и потребе старијих за останак у природном окружењу, упркос могућим ризицима и потешкоћама и који резонира са традиционалним веровањима везаним за кућни праг и огњиште. У друштвеним заједницама са доминантном улогом породичне организације, као што је наша (у нашем народу постоји чак 50-так назива који су у употреби за блиску фамилију) изрека Не напуштај кућни праг и огњиште има значење моралног императива. Отуда је разумљиво да старији пре бирају услуге вандомске заштите. Вандомска заштита старијих лица у Београду Исте године када је основано Геронтолошко друштво Србије, 1973, отворен је први клуб за дневни боравак одраслих и старијих лица при центру за социјални рад на територији општине Нови Београд, који је понео име заштитника сиромашних људи у невољи, др Михајла Ступара. Клуб је имао искључиво социјално-заштитну функцију и био је израз хуманистичког и патерналистичког односа према старијим лицама. Отворен у склопу програма акција Уз`о деда свог унука, аутора Добросава Трипковића, чији је циљ био указивање на чињеницу да је природан однос старих и младих саставни део човекољубља и неодвојиви садржај живота сваког грађанина. До отворена су још три клуба истог имена, који су покривали потребе старијих лица целе општине Нови Београд. Године оснива се ООУР Дневни центри и клубови (у састав је ушло 10 клубова преузетих од центара за социјални рад) при Градском центру за заштиту старих као организатору тзв. ванинституционалне заштите старих. Те године је одржана Светска скупштина о старењу у Бечу, која доноси Бечки међународни план акције о старењу са тезом да квалитет живота није мање значајан од његове дужине. Прерастањем Градског центра за заштиту старих у специјализовану установу социјалне заштите Геронтолошки центар, године, у оквиру Пословне јединице Дневни центри и клубови створен је јединствен модел организовања вандомске заштите старијих. Оснива се Служба помоћи у кући (за територију општине Звездара, са 12 корисника, 1986.) што доводи до интегрисања облика отворене заштите старијих, а у складу са усвојеним моделом садржаним у стручним документима ( Концепција, садржај рада и врсте услуга дневних центара и клубова за старије грађане и услови и критеријуми за њихово коришћење, Место и улога 'помоћи у кући' са аспекта социјалне заштите ), које је израдио Завод за проучавање социјалних проблема града Београда. Социјално-заштитна функција клубова подигнута је на виши ниво и развијају се као вид друштвеног стандарда старијих лица. Концепт организације београдских клубова послужио је као модел за оснивање и ширење оваквих установа у Србији. Закон о социјалној заштити и обезбеђивању социјалне сигурности грађана условио је године раздвајање оснивачких права између Републике и Града унутар Геронтолошког центра и утемељио савремени приступ развоју дневних услуга у заједници за чије обезбеђење су надлежне јединице локалне самоуправе, с тим да се има у виду и потреба укључивања и других друштвених чинилаца. 123

125 Систем социјално-заштитних услуга за старе употпуњен је године формирањем у оквиру Радне јединице Дневни центри и клубови центра за дневни боравак одраслих и старих лица (капацитет 30 корисника) у функцији помоћи породици како би остарело лице остало у оквиру породице. У пракси овај вид услуге је модификован стварањем комбинованог облика центра-клуба што доприноси бољој искоришћености капацитета и функционалном преплитању услуга, а с друге стране, разноврснијој понуди активности. Интегрисањем новог облика услуге, Р.Ј. Дневни центри и клубови потврдила је да је ослонац модерном инклузивном концепту бриге о старијим лицима са корисника (на дан године) и 31 годином искуства у пружању услуга социјалне заштите, које подржавају живот у заједници на принципима стручног социјалног рада. У овом тренутку вандомски геронтолошки капацитети, са мрежом клубова у чијем саставу су 22 дневна центра и клуба, 14 организационих јединица службе помоћи у кући и већ поменути центар за дневни боравак одраслих и старијих, остварују следеће стандардне функције: погодности и услуге клупског дневног боравка у функцији дружења и ангажовања старијих лица, са сервисним услугама исхране и прања личног рубља и постељине; услуге центра за дневни боравак одраслих и старијих лица у функцији дневног збрињавања и помоћи породици корисника; услуге помоћи у кући; услуге социјалног рада. Услуга помоћи у кући у систему Р.Ј. Дневни центри и клубови Имајући у виду да је крајем године Геронтолошки центар Београд, као пружалац услуге преко Р.Ј. Дневни центри и клубови, добио лиценцу за пружање услуга помоћи у кући старијим лицима први испунивши постављене стандарде и услове за пружање услуга социјалне заштите, у овом одељку ћемо изнети достигнути ниво услуге помоћи у кући. Правилник о ближим условима и стандардима за пружање услуга социјалне заштите од маја месеца године, нашао је своју примену и у Служби помоћ у кући. Сви стручни поступци, процедуре и документација, усклађени су према Правилнику. Оно што Службу помоћ у кући карактерише је индивидуални приступ кориснику и пружање услуга у складу са реалним потребама корисника и дефинисаним степеном подршке. Корисници услуга помоћи у кући, као и њихови сродници, учествују у изради индивидуалног плана услуге. Свакодневно 687 геронтодомаћица у директном раду са корисником, реализују активности у складу са индивидуалним планом услуге. Кроз 27-годишњу праксу Служба је већ препознатљива по пакету услуга које пружа, а које смо назвали основне услуге. Пакет основних услуга обухвата следеће: помоћ у обезбеђивању исхране, помоћ у одржавању личне хигијене, помоћ у одржавању хигијене стана, помоћ у загревању просторија, помоћ у задовољавању социјалних, културно-забавних и других потреба, посредовање у обезбеђивању различитих врста услуга. Током јула месеца године обављено је истраживање у оквиру Службе помоћ у кући, на општинама Врачар, Звездара, Нови Београд, Чукарица и Младеновац. Коришћена је анкета, као техника истраживања. Анкета је рађена анонимно, на репрезентативном узорку (11.65% од укупног броја геронтодомаћица), истог дана и у истом термину, како би се добили најтачнији одговори. Циљ истраживања је био да се тачно установи које услуге се најчешће пружају корисницима, као и њихово временско трајање и учесталост. Истовремено, добијени су и одговори на питања које услуге корисници захтевају, а нису дефинисане Правилником, тј. не спадају у пакет основних услуга. Резултати истраживања су потврдили да је пакет основних услуга неопходан свим корисницима, те да су изузетно задовољни концепцијом и њиховим начином пружања. Међутим, око 60% корисника има потребу и за другим врстама услуга које Служба помоћ у кући тренутно не пружа, а које смо сврстали у категорију додатне услуге. Употребивши термин тренутно не пружа, желимо у ствари да скренемо пажњу на нашу спремност да, у интересу корисника, понудимо и додатне услуге, како би задовољили све њихове потребе и омогућили им што дужи и квалитетнији боравак у њиховом природном окружењу. Организатор помоћи у кући би, у складу са проценом и индивидуалним планом услугe, имао могућност да тачно дефинише које ће се услуге пружати кориснику (основне и додатне), као и њихово временско трајање и учесталост. 124

126 У сваком случају, Служба би пружала пакет основних услуга свим корисницима који право на помоћ у кући остварују преко надежног Центра за социјални рад, а по актуелним ценама које утврђује Град Београд. Међутим, додатне услуге би се пружале корисницима на основу непосредног уговарања и по конкурентним ценама на тржшту. Континуитет и стабилност основних услуга, по којима је Служба препознатљива би се задржао, а сталним испитивањем задовољства корисника и ослушкивањем њихових потреба, развијале би се и додатне разноврсније и креативније услуге, које је Служба у могућности да пружи. Цена услуга помоћи у кући, која тренутно износи око динара, није се мењала задњих седам година, што је довело до процентуалног смањења уплата корисника у односу на просечну пензију. Уколико би се извршила корекција цене уплате, сразмерно учешћу уплате корисника у односу на раст просечне пензије, од повећања годишњег прихода по основу уплата корисника могуће је упослити 52 радника, од тога 51 геронтодомаћицу и 1 организатора одсека Помоћ у кући, а број нових корисника износио би 153 (за недељну услугу 5 пута по 2 сата), односно 204 корисника (за недељну услугу 3 пута по 2 сата). Наведени подаци добијени су истраживањем ' Оптимизација партиципације корисника у услугама помоћ у кући (август 2013.год.), којим је утврђено како да се партиципација корисника искористи и уложи у запошљавање геронтодомаћица, а самим тим повећа и број корисника којима се пружа услуга, а без додатних средстава из буџета Града. Перспективе развоја система дневних услуга у заједници Нови приступ у сагледавању и решавању животних проблема старијих људи огледа се у захтеву да се друштвена пажња и акција усмери према животном положају свеукупне популације остарелих особа уз, с једне стране, респектовања њихових не само материјалних и биолошких људских потреба већ и психолошких, емоционалних, културних, образовних, рекреативних, радно стваралачких и других потребa, а с друге, уважавања могућности старијих особа да допринесу на свим пољима друштвене заједнице. Стручна оријентација ка систему специјализованих услуга подршке заједнице старијим особама темељи се на прихватању и промовисању различитих потреба старијих лица, од оних егзистенцијалних до низа социокултурних потреба савременог старог човека. Ово практично може да значи да се садржај појма, тзв. ванинституционалне заштите помера према објективним разноврсним потребама старијих људи, а кроз једну пројектовану организациону форму сениор центар за пружање геронтолошких услуга у заједници. На тај начин створиле би се претпоставке за преплитање и интеракцију досадашњих услуга, развој нових и нека основа за комерцијализацију одређених услуга на тржишним принципима било да их реализују сами корисници (нпр. подучавање страних језика) или сарадници установе. Нормативни оквир развоју система специјализованих социјалних услуга у заједници за старије особе даје Закон о социјалној заштити из године, који јасно дефинише категорију дневних услуга у заједници (дневни боравак, помоћ у кући, свратиште и друге услуге које подржавају боравак корисника у породици и непосредном окружењу), као и услуге подршке за самосталан живот, саветодавно-терапијске и социјално-едукативне услуге. Перспектива развоја може се потражити у визији модела Пријатељски градови за старија лица који је развила Светска здравствена организација, одбацивши концепт старост као болест и усвојивши супститут старост као ресурс. Стуктуре градова са пријатељским окружењем за старије особе подржавају и омогућавају широк спектар капацитета намењених старијим суграђанима за друштвену партиципацију, забаву, помоћ у свакодневици, стваралаштво, развој, запосленост, заштиту за оне који су више рањиви, уз предвиђање и флексибилно реаговање на однос потреба и жеља старијих. Постепена надоградња и одрживи развој постојећег система дневних услуга у заједници у оквиру Р.Ј. Дневни центри и клубови иду у правцу конципирања сениор центра као свеобухватног система подршке у заједници намењеног свакој особи која је доспела у треће животно доба. Услуге сениор центра обухватиле би следеће сегменте: сервисне услуге, клубове за активно старење, помоћ и нега у кући, дневни боравак старијих лица, услуге подршке за самостални живот, социјално едукативне услуге, социјално предузетништво, културни форум и академију 65+. Услуге би се пружале у виду основних, додатних и пакета услуга у зависности од потреба корисника и других старијих особа, и заснивале би се на 125

127 принципима ефикасности, доступности, слободе избора услуга и унапређења пружања услуга. Функције сениор центра Сврха услуга сениор центра, као мултифункционалног система је задовољење разноврсних потреба старијих особа, очување и побољшање квалитета живота, отклањање ризика неповољних животних околности и повећање нивоа њихове самосталности у свакодневном животу. Сениор центар би имао следеће функције: организовање дневног боравака, клуб-инфо центар, пружање сервисних услуга, пружање услуга помоћи и неге у кући, клубови за активно старење, интернет клуб, геронтолошко саветовалиште и друге функције у складу са потребама корисника. Функција дневног боравка у постојећој пракси, због терминолошке непрецизности и коришћења једног термина за два различита садржаја, изазива недоумицу, јер се термин центар за дневни боравак користи и кад је реч о клубу. Одлука о правима и услугама социјалне заштите града Београда из дефинише да у оквиру дневних услуга постоји дневни боравак за одрасла и старија лица, који се онда остварује посебно у клубовима и посебно у дневним центрима. Функција дневног боравка у сениор центру односила би се на дневно збрињавање старијих особа којима је потребно обезбедити целодневни надзор, било због тога што оне нису у стању да брину о себи, или не могу остати без надзора због тежег обољења које захтева стално присуство другог лица. Ова функција има улогу помоћи породици да очува и што потпуније остварује социјално-заштитну и емотивну функцију према својим остарелим члановима. Концепција сениор центра која разликује клуб-инфо центар и клуб за активно старење омогућила би да се класификују клубови за дневни боравак у оквиру постојеће мреже клубова и да се стандардизација услуге изврши на нивоу клупске мреже, а не посебно за сваки клуб. На тај начин би се сваком клубу, у складу са његовим просторним и локацијским могућностима, одредила одговарајућа садржина и уједно очувала достигнута клупска инфраструктура и тековине овог вида друштвене бриге о старијим лицима. Клуб-инфо центар би обезбеђивао услове за дружење и информисање о свим доступним услугама, правима и програмима за старија лица. Клуб за активно старење омогућава корисницима задовољавање културно-забавних, рекреативних, психолошких, образовних, радно стваралачких и других потреба, затим интра и интергенерацијско преношење искуства, утицање на елиминацију старизма, друштвену партиципацију и социјалну интеграцију, учешће у планирању и доношењу одлука путем корисничких тела, неговање хуманистичких вредности и испољавање вршњачке солидарности, формирање група за самопомоћ, волонтирање. У оквиру клубова за активно старење могуће је развити делатност културног форума који би синтетизовао досадашње тековине стваралачких активности корисника клубова у које спадају: Пензионерско аматерско културноуметничко друштво београдских геронтолошких клубова (постоји од године), часопис Златно доба (1986. изашао први број, специфичан по томе што га стварају и уређују корисници), Књижевни клуб Мирослав Антић (основан 1989), драмску трупу Пита луда куда (формирана 1997). Овај форум би био репрезент културног стваралаштва старијих у форми мини културног центра са галеријским простором, дебатним и предавачким зонама и издавачком делатношћу. У саставу клубова за активно старење били би и академија 65+ која би развијала програме перманентног образовања, отворена радионица удружене креативности (О`Рук) за неговање креативног ручног рада, задруга социјалног предузетништва корисника и волонтерски круг. У оквиру клубова, социјални радници би пружали услуге подршке за самостални живот и социјално-едукативне услуге. Одређени програми били би доступни свим старијим лицима. Интернет клуб иде у корак са експанзијом нових техничко-технолошких достигнућа и представља нову услугу за ново доба. Оваква врста клуба омогућава формирање социјалне мреже старијих лица, које повезују исте потребе, вредности и идеје у функцији група за самопомоћ и информисање, а са услугом саветодавног социјалног рада. Сервисне услуге исхране ( храна за понети и у трпезарији клуба), прања и пеглања личног рубља и постељине и друге додатне: теле-аларм, храна на точковима су значајна 126

128 карика у ланцу дневних услуга у заједници, флексибилно су постављене, могу да се проширују и прилагођавају потребама корисника и доступне су свим старијим особама. Геронтолошко саветовалиште кроз сталну форму рада у једном или више клубова има међусобно тесно повезана подручја рада: различити програми припреме за пензионисање и за живот у старости; едукативни програми обуке чланова породице за подршку остарелим члановима; програми јачања адаптивних способности укључујући и формирање новог животног стила са прихватањем нових улога; програми за коришћење слободног времена; програми комуникационих вештина и др. Геронтолошко саветовалиште има могућност да утиче на превазилажење животних криза у старости. Доступно је свим старијим особама. Подручја саветовалишта могу се проширивати и на консалтинг у вези са економиком кућног буџета и могућностима повећања прихода, становањем и побољшањем безбедности у стану, заштитом права, порезима, транспортом и др. Услуге помоћи и неге у кући излазе у сусрет потребама одраслих и старијих лица којима је неопходан први степен подршке, што значи да нису способни да самостално брину о себи и укључе се у активности дневног живота у заједници, због чега им је потребно физичко присуство и помоћ другог лица. Сениор центар може на два начина да помогне овим корисницима, у зависности од тога у којој мери је потребно физичко присуство другог лица. Први начин је понуда персоналних асистената, кроз пакет додатних услуга, а други, који је и најизвеснији је понуда неговатељице-домаћице. Правилником о ближим условима и стандардима за пружање услуга социјалне заштите предвиђа се постојање профила неговатељица-домаћица у оквиру дневних услуга у заједници, како би се унапредио и одржао квалитет живота корисника. Имајући у виду досадашњи опис посла геронтодомаћице, базиран на обезбеђивању основних егзистенцијалних потреба, првенствено помоћи у обезбеђивању исхране, било би неизводљиво проширивање на здравствену негу, која између осталог подразумева мењање пелена непокретним или инконтинентним корисницима, као и купање корисника. Профил неговатељица-домаћица је новина у социјалној заштити, која даје могућност корисницима да своје потребе задовоље кроз систем пружања дневних геронтолошких услуга у заједници. Неговатељица-домаћица би пружала услуге неге, са завршеном обуком за пружање неге и помоћи у кући, по акредитованом програму. У оквиру услуге помоћи и неге у кући биле би понуђене додатне услуге: понуда персоналних асистената путем уговора, организовање превоза на специјалистичке лекарске прегледе, услуга превоза за друге потребе, здравствене услуге у кући (долазак лекара, медицинске сестре, физиотерапеута), услуге педикира и маникира, услуге фризера, услуге кетеринга, организовање посета биоскопима и позориштима, ангажовање хаусмајстора; овим се листа не исцрпљује. Сениор центар свеобухватни превентивни центар Квалитет животног стандарда у старости директно је условљен економском снагом и привредним просперитетом друштвене заједнице. Зато је разумљиво опредељење у оквиру националне регулативе да се обезбеди интегративни приступ у погледу сагледавања, програмирања, организовања и предузимања друштвених мера од значаја за област старења. То је начин да се најбоље искористе постојећи друштвени ресурси и остваре максимални ефекти синергичног деловања. Предуслов за стварање флексибилнијег нормативног оквира за развој свеобухватнијих услуга за свеукупну популацију старијих је редефинисање и другачије мерење старости на основу новог проспективног концепта, који полази од биометријског, а не као до сада хронолошког приступа. Данашњи и некадашњи стари људи нису исти, не живе подједнако дуго, немају исти стил живота и разлике нису само индивидуалне већ и генерацијске. Пораст просечног живота генерацији формално старих оставља могућност за својеврсну рециклажу година и за вишегодишњи квалитетан и активан живот који се по стилу не разликује од живога који воде они који још не слове за старе. Овакво поимање старости последично би могло утицати на промену досадашње праксе да се друштвени ресурси концентришу на оне са највећим акутним потребама ка преусмеравању на превенцију и универзализам старијих људи као грађана. Материјална основа за финансирање једног новог система дневних геронтолошких услуга у заједници било би удруживање средстава локалне заједнице са средствима из других извора: партиципације корисника у трошковима, увођење проширеног, односно допунског добровољног пензијског и инвалидског осигурања и учешћу у финансирању дру- 127

129 штвеног стандарда корисника пензија и развоју мреже специјализованих капацитета за помоћ старијим људима, затим за поједине програме из буџета државе, а такође и увођењем комерцијалних услуга у одређеним случајевима. Сениор центар у систему интегративне друштвене бриге о старијим лица имао би улогу споне, организован на тај начин да, спајањем услуга преко спектра могућности и организација, обезбеди једноставан приступ свим релевантним информацијама и услугама и боље корисничко искуство. Развијао би услуге фокусиране на ране интервенције превентивног карактера, које подржавају социјалну инклузију старијих лица и промовишу независност, благостање и активно старење. Нови приступ без погрешних врата омогућава укључивање старијих лица у дизајн услуге посредујући између различитих услуга и развојних опција у односу на потребу сваког појединачног корисника побољшавањем доступности информација о услугама усмереним на старије људе. Примена принципа помоћ на време у пружању услуга у оквиру система сениор центра обезбеђује вишеструке ефекте: мање проблема за старије људе у каснијем животу, независност од институционалне подршке заједнице, могућност избора и достојанствен живот, укључивање у социјалне мреже, повећање друштвене партиципације, већу мотивисаност да се уради више за себе, повећава се допринос друштвеној заједници, стварање позитивног погледа на ново животно доба уз повећање самопоштовања, унапређење потенцијала старијих лица, прихватање одговорности за свој статус у процесу промена друштвених улога. На раскршћу између ригидног погледа на старост, који је луцидно изразио академик Матија Бећковић у изреци: да никада није било толико срамота људе да буду стари, као у наше време, и приступа старењу као новом добу за нове могућности, систем услуга сениор центра који одражава потребе и тежње садашњих и будућих генерација старијих људи приближава нас гледишту једног пољског књижевника који је, такође луцидно, изрекао мисао: младост је природни таленат, старост је уметничко дело. Литература 1. Вујошевић, М Стратегија заштите старих лица у реформи социјалне заштите. Геронтологија, 1/2002, Гајић, Ж Перспективе развоја ванинституционалне заштите старих у Београду. Геронтологија, 1/96, Девеџић, М и Стојилковић, Ј Ново поимање старости проспективна старост. Становништво 2012, Службени гласник РС Закон о социјалној заштити. Службени гласник РС, 24/ Манојловић, П Историјат, суштина и смисао првобитног концепта геронтолошког центра. Геронтологија 1/96, Манојловић, П Дневни боравак у систему социјалне заштите и друштвене помоћи пензионерима и другим старим и инвалидним одраслим лицима и његове функционалне карактеристике. У: Дневни боравак нови вид збрињавања у старости, Београд: s.n., стр Манојловић, П Оснивање и организовање клубова пензионера. У: Зборник радова другог, трећег и четвртог сусрета геронтолошких центара и домова СР Србије. Београд: s.n., стр Матић, В Искуство у реализацији програма Свесно старење. Геронтологија, 1/2002, Милић, А Стари људи у процесу друштвене транзиције. У: Стари људи-господари своје судбине Београд: s.n., стр Митић, К Стари људи и саветовалишне и саветодавне услуге. У: Геронтолошка саветовалишта, Београд: s.n., стр Влада РС Национална стратегија о старењу. Службени гласник РС, бр. 55/05, 71/ Недељковић, И Геронтолошка наука и пракса на путоказима старости. У: Старење и старост за безбедни и активни живот. Београд: s.n., стр Службени лист града Београда Одлука о правима и услугама социјалне заштите. Службени лист града Београда, бр. 55/

130 14. Пешин, Ћ Развој клубова и помоћи у кући у Београду. Геронтологија 1/96, Трипковић, Д Буквар човекољубља. Београд: с. н. 16. Влада РС Стратегија за смањење сиромаштва у Србији. Београд: Влада Републике Србије. 17. Влада РС Стратегија развоја социјалне заштите. Службени гласник РС, 55/05, 71/

131 SENIOR CENTER AS A CONTEMPORARY MODEL OF GERONTOLOGICAL SERVICES IN THE COMMUNITY Вера Витезовић 5. Вања Дебељевић 6, Ивана Радујко 7, Мариа Марков 8 ABSTRACT International documents and national strategies and legal solutions synchronized with the trend of demographic aging of the population set aside daily services in the community as the main form of social protection of the elderly. The beginnings of non-institutional care of older people in Belgrade dates from when it was establishment the first club for older people, "Dr. Mihajlo Stupar" by the City Center for Social Work Novi Beograd. The organizational framework for the provision of an open model of social protection of the elderly in became RJ "Day care centers and clubs" within the Gerontology Center of Belgrade. The increase in the relative and absolute number of older people in the total population sets to countries increasing social demands for the creation of a friendly environment that promotes active aging and develop standards for the provision of gerontological services based on the rights of the elderly. Support of the modern concept of inclusive care for the elderly is RJ "Day care centers and clubs", with 8,908 users (as of ) and 31 years of experience in providing social welfare services that support life in the community. Gradual upgrade and sustainable development of the existing system of daily services in the community within the RJ "Day care centers and clubs" go in the direction of designing a Senior center as well as a comprehensive model of community support intended for any person who has reached the third age, which is incorporated in the integrated system of social protection. Designed services and programs to Senior center include the following segments: Clubs for active aging, "help and care at home", day care centers, adult and elderly support services for independent living, social and educational services, social entrepreneurship, cultural forum and Academy Services to be provided in a separate basic, additional and service packages depending on the needs of customers and other adults, and will be based on the principles of continuity, efficiency, accessibility, freedom of choice of services and improve service delivery. The aim of the integration of gerontological services and programs to the community through the Senior center is to meet the diverse needs of the elderly, maintaining and improving the quality of life, eliminating the risk of adverse living conditions and increase their level of independence in daily life. Key words: 5 social worker, Gerontology Center of Belgrade 6 public health specialists, nutritionists; Gerontology Center of Belgrade, Coordinator of Service "Help at Home" 7 social worker; Gerontology Center of Belgrade 8 manager of mass media, Gerontology Center of Belgrade, Manager RJ "Day care centers and clubs" 130

132 ЉУБАВ И СЕКС У ТРЕЋЕМ ДОБУ МИТ ИЛИ СТВАРНОСТ? Невенка Никић Симатковић 1, Драгана Стикић 2, Јелена Стефановић 3, Сања Ђорђевић 4 РЕЗИМЕ Љубав нема ограничења, нема ни поуздану дефиницију, али љубав има широк спектар деловања. То је сложена емоција коју чине: радост, узбуђење, срећа, психичка и физичка снага, самопоуздање. Као и свака друга емоција, љубав изазива низ позитивних телесних промена. Није чудо што је Меша Селимовић рекао да је Човек без љубави увек на губитку. Тако љубав у старости такође представља подстицај за циљеве који дају смисао животу. Пружањем и примањем љубави људи се осећају значајним и корисним. Партнерска љубав представља значајан извор подршке и личног задовољства. Треће доба представља само по себи крунисање и врхунац живота када и мушкарци и жене улазе у знатно спокојнији, мирнији и уравнотеженији период. Истраживања показују да људи могу да буду сексуално активни читавог живота и да је то заправо питање става, животног оптимизма и виталности. Живот у двоје је свакоко квалитетнији, потпунији и доприноси већем задовољству. Управо зато, циљ рада је испитивање ставова и навика особа трећег животног доба у вези са љубављу и сексуалношћу. Испитивање је спроведено у Дому за старе Вождовац, који послује у оквиру Установе Геронтолошки центар Београд, на случајном узорку. Испитивање је спроведено путем анкете. У анализи добијених података коришћене су мере дескриптивне статистике. Добијени резултати показали су спремност корисника да говоре о свом љубавном и сексуалном животу, као и да се интересовање и жеља за љубављу и блискошћу са другом особом не смањује са годинама. Евидентно је да жеља и сексуална активност особе постоји и у зрелом добу с тим што се њено испољавање са годинама мења. Кључне речи: Треће доба, љубав, секс, предрасуде Теоријски оквир проблема Човек без љубави увек на губитку Меша Селимовић Љубав нема ограничења нити има поуздану дефиницију, али има широк спектар деловања. То је сложена емоција коју чине: радост, узбуђење, срећа, психичка и физичка снага, самопоуздање. Као и свака друга емоција, љубав изазива низ позитивних телесних промена. Тако љубав у старости такође представља подстицај за циљеве који дају смисао животу. Пружањем и применом љубави људи се осећају значајним и корисним. Партнерска љубав представља значајан извор подршке и личног задовољства. Сексуални живот старих особа је дуго био табу тема не само за проучавање него и за свакодневни живот. Сексуалност особа треће животне доби намеће суочавање са два основна проблема и то: разумевање старења и старости уопште и разумевање и прихватање сексуалности у старијој доби. 1 дипломирани андрагог и специјалиста социјалне рехабилитације, управник РЈ Дом Вождовац у Установи Геронтолошки центар Београд 2 дипломирани социјални радник, Геронтолошки центар Београд, РЈ Дом Вождовац 3 дипломирани психолог, Геронтолошки центар Београд, РЈ Дом Вождовац 4 дипломирани социјални радник, Геронтолошки центар Београд, РЈ Дом Вождовац 131

133 Сексуалност особа трећег животног доба је тема којој се посвећује мало пажње и о којој се ретко говори у друштву. Старије особе, такође, са нелагодом говоре о властитој сексуалности, јер је реч о врло деликатној теми. Преовладава погрешно уверење да је већина старијих особа асексуална, те да је занимање за секс абнормално и нетипично понашање за особе треће животне доби. Занемаривање сексуалних потреба старијих особа заправо је занемаривање једног веома важног аспекта здравља овог дела популације. Однос према сексуалном животу вековима је био под утицајем различитих социо-културних предрасуда. Наука је доста дуго заобилазила овај проблем. Неопходно је разбити зид ћутања о сексуалности код старијих особа. Озбиљније о овојој теми почело се говорити тек у другој половини 20. века. Прва систематска истраживања везана су за америчког научника Кинсија и његове сараднике који су истраживали проблем сексуалности на поприлично великом узорку од испитаника различитих узраста. Преко 100 лица је било старије од шездесет година. Резултате својих истраживања су објавили и године. Дошли су до закључка да је: - највећа активност код мушкараца од 16 до 20 година, а после постепено слаби; - импотентност код мушкараца се јавља у обиму 20% на узорку од шездесет година, да би била 75% у доби од 80 година живота; - ожењени мушкарци и удате жене су активнији од неожењених, односно неудатих; - код жена има мало знакова старења у сексуалним активностима, односно могућностима до у касно доба живота. Мастерс и Џонсон су године утврдили да постоји шест фактора који утичу на смањење сексуалности и то: - монотонија у сексуалним односима - преокупираност каријером - умор код људи преко 50 година - претерано радовање јелу и пићу потискује сексуалну активност - неке болести, менталне и физичке - страх од сексуалног неуспеха Најновије истраживање у САД које је обухватило 3000 старијих особа оба пола између седамдесет пет и осамдесет пет година живота, показује да секс заузима значајно место у животу особа трећег животног доба и да године старости играју мању улогу у сексуалној активности него што се мисли. Резултати истраживања су објављени у стручном Медицинском журналу Нове Енглеске. Висок проценат парова овог узраста размењују интимност, љубав и упражњавају секс кад год им прилике дозволе. Резултати горе поменутог истраживања говоре да: - 3/4 (73%) жена и мушкараца старости између 54 и 64 године живота, и више од половине (53%) старости између 65 и 74 године су водили активни сексуални живот; - 26% особа старости између 75 и 85 година живота још увек имају повремене сексуалне односе; - 2/3 жена и мушкараца старости између 65 и 74 године и 54% старијих између 75 и 85 година изјавило је да упражњава секс два или три пута месечно; - скоро 1/4 сексуално активних 70-годишњака и 80-годишњака потврдило је да имају сексуални однос једном недељно. Међутим, у којој мери су изјаве веродостојне или су само лепе жеље, тешко се може утврдити. У једној италијанској студији у коју су биле укључене особе старије од 60 година потврђено је да након 60-тих година почиње нови живот, јер је 54,2% признало заљубљеност, а многи од испитаника су изјавили да и у 80-тим годинама уживају у сексу. Када сам питао баку када је престала волети (мисли се на секс), а била је у својим 80- тим годинама рекла је Дете, то ћеш морати питати неког старијег од мене (Travis i Sadd, 1977) Психолог Александра Јанковић каже да не постоји универзална једначина када је реч о интимним односима, већ да они зависе од капацитета, воље и партнерских релација. Опис спроведеног истраживања и тумачење добијених резултата Истраживање је спроведено у Установи Геронтолошки центар Београд, РЈ Дом Вождовац, током марта месеца године. 132

134 Основни циљ спроведеног истраживања био је да се испитају ставови особа трeћег животног доба у вези са љубављу као њихови ставови у вези са сексуалном активношћу у њиховим годинама. Узорак истраживања Истраживање је спроведено на узорку од 48 корисника Дома Вождовац, (од 270 корисника, колики је капацитет дома). Испитаници су одaбрани случајним узорковањем. Такође, један број испитаника је самоиницијативно желео да учествује у истраживању, тако да су и они укључени у коначан узорак испитивања. Узорак истраживања је био хетероген по полу, годинама живота, образовању и брачном статусу (Табеле 1, 2, 3, 4). Табела 1: Дистрибуција узорка по полу Пол Мушки Женски Бр. испитаника Табела 2: Дистрибуција узорка по годинама живота Године живота Бр. испитаника До 50 година 0 Од године 0 Од година 4 Од година 24 Од година 18 Преко 90 година 3 Табела 3: Дистрибуција узорка по степену образовања Степен образовања Бр. испитаника Без школе 0 Завршена основна школа 4 Завршена средња школа 26 Завршена виша школа/факултет

135 Табела 4: Дистрибуција узорка по брачном статусу Брачни статус Бр. испитаника Ожењен/удата 4 Разведен/разведена 18 Удовац/удовица 21 У ванбрачној заједници 4 Инструмент коришћен у истраживању За испитивање ставова особа трeћег животног доба у вези са љубављу, као и њихових ставова у вези са сексуалном активношћу, коришћен је упитник који су конструисали аутори овог истраживања. Упитник је чинило 27 питања, подељених у две групе. Прва група питања односила се на социодемографске карактеристике испитаника како би се добиле информације о структури узорка (пол, године живота, образовање, брачни статус). Друга група питања у упитнику односила се на наведену тему истраживања (22 питања). Питања су углавном била затвореног типа, и испитаници су давали одговоре заокруживањем једног или више од понуђених одговора (17 питања). Пет питања у упитнику било је отвореног типа и испитаници су сами уписивали одговоре на њих. Попуњавање упитника било је анонимно. Испитаници су упитнике попуњавали самостално, а попуњене упитнике убацивали су у специјалну кутију предвиђену за то. Изузетак су испитаници смештени на стационарном одељењу, којима је, због њиховог здравственог стања, приликом попуњавања упитника помагао социјални радник дома. Проблем истраживања Овим истраживањем аутори су желели да испитају ставове и навике особа трећег животног доба у вези са љубављу, као и њихове ставове и навике у вези са сексуалном активношћу у њиховим годинама. Спроведено истраживање је дескриптивно-експлоративног типа. Основни циљ био је испитати и описати постојеће стање у вези са наведеном темом. Општа претпоставка аутора овог истраживања била је да је разговор о љубави и сексу код особа трећег животног доба, као и уживање у истим, табу тема. Посебне претпоставке које су аутори овог рада желели да испитају у овом истраживању биле су: 1. Особе трећег животног доба, без обзира на пол, упражњавају секс. 2. Емотивна блискост међу партнерима, посебно у зрелим годинама, предуслов је за веће уживање у сексу. 3. Могуће је пронаћи праву љубав у зрелим годинама. 4. Особе трећег животног доба задовољне су својим досадашњим сексуалним искуством. Овим истаживањем аутори су желели да испитају и које су, по мишљењу наших испитаника, предности љубави и упражњавања сексуалних активности у зрелим годинама. Тумачење резултата Општа претпоставка Општа претпоставка од које смо кренули у овом истраживању је да је разговор о љубави и сексу код особа трећег животног доба табу тема. Анализом добијених резултата, испоставило се да добијени подаци не иду у прилог општој претпоставци истраживача. Испитаници су били отворени за попуњавање упитника, чак су и самоиницијативно желели да учествују у истраживању. Након завршеног истраживања, многи од њих су имали потребу да поразговарају о њему са стручним радницима дома. На питање у упитнику Да ли је, по Вашем мишљењу, секс табу тема у вашем окружењу?, чак 59% испитаника је одговорило одрично (Графикон 1). 134

136 Графикон 1 Да ли је, по Вашем мишљењу, секс табу тема у Вашем окружењу? ДА НЕ У складу са поменутим налазом је и податак да, у већини случајева, испитаницима није непријатно да износе ставове о свом сексуалном животу. На питање Да ли Вам је непријатно да причате о свом сексуалном животу?, 62.50% испитаника одговорило је одрично (Табела 5). Табела 5 Да ли Вам је непријатно да причате о свом сексуалном животу? Не 62.50% Да 37.50% Интересантан је податак да, иако испитаници не сматрају да је прича о сексу и љубави табу тема у њиховом окружењу, ипак већина њих се не осећа довољно слободно да о овим темама разговара са својом децом и унуцима. На питање Да ли са Вашом децом можете да причате на тему љубави и секса отворено?, 63% испитаника одговорило је одрично, 27% сматра да са својом децом може отворено да прича о наведеним темама, док 10% испитаника није дало одговор на ово питање (Табела 6). Табела 6 Да ли са Вашом децом можете да причате на тему љубави и секса отворено? Не 63% Да 27% Без одговора 10% Што се тиче одговора на питање: Са ким бисте Ви, о теми секса, најрадије причали? (испитаници су на ово питање могли да одаберу више од једног понуђеног одговора), 33% добијених одговора односило се на разговор са пријатељем. На разговор са лекаром, односно социјалним радником/психологом односило се 28% добијених одговора. Испитаници су, такође, одговорили да би о овој теми разговарали и са својом децом (свега 135

137 2% добијених одговора), као и са неким другим (углавном са својим партнерима) - 5% добијених одговора (Табела 7). Табела 7 Са ким би сте Ви, о теми секса, најрадије причали? Са лекаром 28% Са соц. радником, психологом 28% Са пријатељем 33% Са децом 2% Са неким другим 5% Посебне претпоставке 1. Особе трећег животног доба, без обзира на пол, упражњавају секс Претпоставка од које су кренули истраживачи је да особе трећег животног доба упражњавају и уживају у сексуалним активностима без обзира на пол. Подаци показују да је 67% испитаника било спремно да одговори на питања у упитнику која су се односила на ову претпоставку. На питање: Да ли имате сексуалне односе са својим партнером/партнерком?, 33% испитаника је одговорило потврдно, а исто толико је дало одричан одговор. Интересантно је да, иако велики број испитаника сматра да прича о сексу за њих није табу тема, чак 33% испитаника је одбило да одговори на ово питање (Графикон 2). Графикон 2 Да ли имате сексуалне односе са својим партнером/партнерком? ДА НЕ БЕЗ ОДГ. На питање које се односи на учесталост сексуалних односа, чак 64,51% испитаника је одбило да одговори на постављено питање. Одговор је дало свега 35,49% испитаника. Дистрибуција добијених одговора представљена је у Табели 8. Табела 8 Колико често имате сексуалне односе? Врло ретко 23% Једном месечно 6% Једном недељно 24% Два пута недељно 47% 136

138 2. Емотивна блискост међу партнерима, посебно у зрелим годинама, предуслов је за веће уживање у сексу Ова претпоставка показала се као апсолутно оправдана. Чак 92% испитаника сматра да је емотивна блискост међу партнерима предуслов за веће уживање у сексу, док 8% испитаника није желело да одговори на постављено питање (Графикон 3). Графикон 3 Да ли сматрате да је емотивна блискост са партнером предуслов за веће уживање у сексу? ДА НЕ БЕЗ ОДГОВОРА Интересантно је да ниједан испитаник није одговорио одрично на ово питање. Такође, велики број испитаника сматра да је секс важан у животу сваког човека (96% од укупног броја испитаника), као и да, по њиховом мишљењу, учесталији сексуални односи доприносе бољем и стабилнијем здравственом стању (85,40% од укупног броја испитаника). Добијени резултати представљени су у Табелама 9 и 10. Табела 9 Табела 10 Да ли сматрате да је секс важан у животу сваког човека? Да 96% Не 4% По Вашем мишљењу, да ли чешћи сексуални односи доприносе бољем и стабилнијем здравственом стању? Да 84,40% Не 13,60% Не размишљам о томе 2% 3. Могуће је пронаћи праву љубав у зрелим годинама Следећа претпоставка овог истраживања била је да испитаници сматрају да је могуће пронаћи праву љубав у зрелим годинама. Добијени подаци иду у прилог овој претпоставци. Чак 73% испитаника сматра да је то могуће, 10% нема став о томе, док 17% испитаника сматра да није могуће пронаћи љубав у њиховим годинама (Графикон 4) 137

139 Графикон 4 Да ли мислите да је могуће пронаћи љубав у Вашим годинама? ДА НЕМАМ СТАВ НЕ На питање: Слажете ли се са изреком Љубав не зна за године?, 81% испитаника одговорило је позитивно, 11% њих се не слаже са наведеном изреком, док 8% испитаника нема став о томе (Табела 11). Добијени резултати такође иду у прилог претпоставци аутора овог истраживања. Табела 11 Слажете ли се са изреком Љубав не зна за године? Да 81% Немам став 8% Не 11% 4. Особе трећег животног доба задовољне су својим досадашњим сексуалним искуством Резултати показују да су испитаници углавном задовољни својим досадашњим сексуалним искуством. Чак 85% испитаника изјављују да су задовољни својим досадашњим сексуалним искуством (52% испитаника је у потпуности задовољно, док се њих 33% изјашњава као углавном задовољно). Свега 15% испитаника није задовољно својим искуством на сексуалном плану (Графикон 5). Графикон 5 Оцените степен задовољства досадашњим сексуалним искуством ЗАДОВ. УГЛАВНОМ ЗАДОВ. НИСАМ ЗАДОВ. 138

140 На питање: Да ли мислите да сте у животу имали довољан број партнера? 68,75% испитаника сматра да је у животу променило довољан број партнера, док 31,25% испитаника сматра да је имало недовољан број партнера (Табела 12). Табела 12 Да ли мислите да сте у животу имали довољан број партнера? Да 68,75% Не 31,25% Интересантно је да су одговор на последње питање неки од испитаника имали потребу да допуне коментаром. Неки од коментара добијених на питање Да ли мислите да сте у животу имали довољан број партнера? су: - Шта значи број? - Љубав, волети се не броји. Такође, и не мери. - Да. Ипак, требало је више. - Не. Без обзира на број, секса ми никад није било доста. - Умрећу жељна љубљења, миловања и комплетирања тих чиниоца, али се поносим што не морам гледати у земљу кад пролазим поред групе мушкараца. На питање Да ли мислите, са Вашег становишта, када је у питању сексуални живот, да сте нешто пропустили? 41,66% испитаних је одговорило потврдно, док нешто више од половине испитаних, 58,34%, сматра да није пропустило ништа у свом сексуалном искуству (Табела 13). Табела 13 Да ли мислите, са Вашег становишта, када је у питању сексуални живот, да сте нешто пропустили? Да 41,66% Не 58,34% Када је од испитаника затражено да наведу шта је то што мисле да су пропустили у свом досадашњем искуству, неки од добијених одговора били су: Нисам увек поред жене имао и швалерку. Сада, када жене траже партнера, у мени гледају сексуално немоћног, а никако да пробају. Нисам правилно одабрао брачног друга. Требало је да будем активнија. У сексуалном односу сам била јако стидљива. Нисам била опуштена е сад је касно. Вероватно, васпитање је допринело! Погрешно одабрани партнер. Имали смо складан брак (60 година). Сексуално смо одговарали једно другом, те је и наша љубав била узајамна. Због тога нисам ни имао потребе за другом партнерком, те сматрам, да у том погледу нисам ништа пропустио. Нисам нашао сродну душу у погледу секса. Нисам била лепа, па ми није нико досађивао, па сам бежала од згоде. Најбољи коњ у терету стане, најчвршћа жена у згоди пане. Нисам имала нежности са друге стране и ту сам изгубила доста лепог секса. Због болести и сувише сам се стидела да се препустим уживању. Пропустила сам прилику да се сексуално доживим са особом која ме је волела мојом грешком ( Сами смо у свему што волимо ). Што нисам имао сексуални однос са свим вољеним особама и што сам имао сексуалне односе са особама које нисам волео. Искреност, пажљивост, разумевање, захвалност, толерантност. Правила сам велике паузе од једног до другог, а то зато што сам морала потпуно да се очистим од једног, па да могу поново почети везу. 139

141 Није секс у питању, већ мој приватан живота, мислим да нисам успела. После развода нисам дуго имала партнера. Некад нисам припремио партнерку. Могло је бити боље, брз темпо живота. Понекад недовољна припрема партнерке. После смрти супруге изгубио сам сексуални живот (у својој 53 години). Немам сексуални живот последњих десет година и не знам одговор на ово питање, а раније нисам га посебно довољно усклађивао са укупним животом. Предности љубави и секса у зрелим годинама Као највећу предност љубави и секса у зрелим годинама, највећи број испитаника издвојио је то што су партнери, у овим годинама, способни да једно другом пруже потпунију психичку и емотивну подршку. На ову ставку односило се 45% добијених одговора. Такође, нешто мањи број испитаника сматра да је то што умеју да усреће једно дуго. На ову ставку односило се 18% добијених одговора. На питање По Вашем мишљењу, које су највеће предности љубави у зрелом добу? испитаници су могли, ако су имали потребу, да изаберу више понуђених одговора. Дистрибуција добијених одговора приказана је у Табели 14. Табела 14 По Вашем мишљењу, које су највеће предности љубави у зрелом добу? То што сте мудрији 10% То што не спутавате једно друго 4% То што не вагате задужења, 10% равноправни сте Умете да усрећите једно друго 18% Имате више времена једно за друго 12% Способни сте да једно другом пружите потпунију психичку и 45% емотивну подршку Закључак Људи су сексуална бића од дана рођења па до судњег дана, те је стога нормално да људи старије доби одржавају сексуалне и интимне везе. На основу спроведеног истраживања, дошли смо до закључка да се интересовање за љубав и секс не смањује с годинама живота. Људи у зрелим годинама су активни, упражњавају сексуалне активности, заљубљују се и не сматрају да је срамота говорити о томе. Испитивање је показало да потреба за нежношћу и љубављу као и за сексом постоји код оба пола подједнако. Емотивна блискост са партнером препозната је као јако важан фактор у испуњеном љубавном и сексуалном животу Секс у трећем животном добу не може бити онакав какав је био када је човек био млад али он и даље може бити испуњавајући. Секс има благотворан учинак на здравље старијих особа. Код оба пола тада може доћи до отпуштања супстанци које јачају имунолошки систем, као и до ослобађања ендофрина који зауставља бол, користи срцу, плућима, побољшава дисање и циркулацију, помаже у опуштању и доприноси да се осећају много боље. Морају се нагласити и промене које се дешавају у сексуалности људи трећег животног доба. То је период у коме се догађају велике промене у организацији и психичком животу жена и мушкараца. Жене су у предности, оне пролазе кроз менопаузу, али се њихове способности да одржавају интимне релације не губе, док код мушкараца са годинама долази до слабљења потенције и проблема са простатом. 140

142 Треће животно доба треба да, само по себи, буде врхунац живота, јер жена и мушкарац улазе у знатно спокојнији, мирнији и уравнотеженији период када могу прибећи неким другим облицима имтимности: љубљење, грљење, размена нежности које могу помоћи да се одржи осећај повезаности. Као да у старијем добу долази до тријумфа искуства када људи знају шта им је потребно, спрeмнији су да сачувају оно право и да то на квалитетан начин и остваре. (Александра Јанковић). Код већине парова у годинама, комуникација и стрпљење су кључни елементи који ће омогућити да одрже здраву сексуалну повезаност. Овим нашим истраживањем желели смо да подстакнемо јавност у сврху што квалитетнијег осмишљавања едукације за све оне који се баве старијим особама. Едукација на пољу старења и сексуалности кључна је за све оне који свакодневно долазе у непосредни контакт са старијим особама, као што су лекари, социјални радници, психолози, неговатељице... Развијањем емпатије према стилу живота старијих особа, развијањем позитивних ставова о тој теми, могу се учинити животи многих старијих особа квалитетнијим и срећнијим. Сексуалне активности старијих особа се на специфичан начин испољавају унутар породице, али још специфичније је њихово испољавање у условима као што су домови у којима бораве старије особе. У установама социјалне заштите потребно је узети у обзир колико су људи у свакодневном контакту са старијим особама подложни предрасудама, односно имају ли правилан однос према сексуалности старијих особа. Зато је важно: више пажње посветити едукацији запослених у циљу бољег препознавања сексуалних потреба старијих особа; поштовати приватност корисника у домовима за старе и обезбедити услове за задовољавање сексуалних потреба корисника; стручним приступом у раду са старијим особама развијати однос поверења корисник стручни радник како би се створили услови за отворене разговоре на тему проблема у вези са сексуалним дисфункцијама; едуковати старије особе за узимање појединих лекова који би појачали њихову сексуалну функцију. Дакле, може се закључити да многе старије особе имају или желе сексуални живот, али често то не могу да остваре и због неразумевања околине то прикривају. Старије особе имају потребу за добијањем и давањем љубави. У старости не престаје ни сексуални живот и треба то користити у свим облицима, јер је то животна потреба, а не порок (Д. Петровић). Полни живот се свакако продужује уколико је био богатији и срећнији. При том, осећај слободе може се узети као извесна предност старости. Али према мишљењу стручњака, човек може да буде сексуално активан читавог живота и то је питање става, животног оптимизма и виталности. Литература 1. Дрча, Ј Друштво и стари. Нови Сад: Прометеј. 2. Тривунац, С Љубав, виталност, сексуалност, религиозност у ставовима старих људи из града. Психологија 1-2, Петровић, Д Позитивно здравље у старости. Геронтологија, 2/ Masters, W Sex and aging- expectations and reality. Hosp Prac, 15, Newman G. & Nichols C.R Sexual activities in older persons. JAMA, 173, Wiley, D & Bortz, W.M Sexuality and Againg-Usual and Successful. Journal of Gerontology - Medical Sciences, 51(3), M142-M

143 LOVE AND SEX IN THE THIRD AGE - MYTH OR REALITY? Nevenka Nikić Simatković, Dragana Stikić, Sanja Đorđević, Jelena Stefanović ABSTRACT Love has no limitations, not only one valid definition, but love has a wide specter of influence. It is a complex emotion that consists of joy, excitement, thrill, happiness, mental and physical strength, confidence. As any other emotion, love triggers a sequence of positive body transformations. It is not a surprise that Mesa Selimovic once said that a man without love is always at loss. Hence, also in the old age of a person, love represents a stimulus for goals which give life a purpose. By giving and receiving love, people feel significant and valuable. Partner s love is a meaningful source of support and personal fulfillment. The third age represents the coronation and highlight of life, in which both men and women enter a more peaceful, calm andd balanced period of their life. Research has shown that people can be sexually active throughout their life and it is actually only a question of attitude, healthy dose of optimism and vitality. Life in two has more quality to it, fulfillment and contributes to greater satisfaction. It is because of this that the goal of this paper is to research attitudes and habits of the third age in regards to love and sexuality. The research was conducted at the Retirement Home Vozdovac, which operates as a part of the Belgrade Gerontology Centre. The research was conducted through accidental sampling questionnaire. Method used in analysis of data was descriptive statistics. Results showed willingness of the beneficiaries to speak about their sexual and love life, as well as that the level of their interest and need for love and closeness do not decline with age. It is apparent that desire and sexual activity exist in the mature age but that only their expression changes throughout the years. Key words: third age, love, sex, prejudice 142

144 ЕКОНОМСКА СТРУКТУРА СТАРИХ У РЕПУБЛИЦИ СРБИЈИ Наталија Мирић 1 РЕЗИМЕ У раду ће бити анализирана економска структура становништва старог 65 и више година у периоду од до године. Према последњем попису становништва године стари 65 и више године чине преко 17% укупне популације Србије. С обзиром да је растућа категорија становништва, битно је указати на њихове економске карактеристике. Законска регулатива одласка у пензију, промене у структури привреде, деаграризација коју прати дерурализација, транзиција јесу процеси који заправо обликују економску структуру ове категорије становништва. То потврђује изражени тренд опадања стопе активности старих 65 и више година са 30,9% на 4,1% године. С друге стране, удео економски неактивних се повећао, од којих је 83% пензионера према најновијем попису становништва. Анализа регионалног аспекта указује на приметне разлике у економској активности на нивоу округа наше земље. Кључне речи: старо становништво, економска структура, економска активност, економска неактивност Увод Попут промена у осталим демографским структурама, и економске су претрпеле велике промене у другој половини 20. века. Највећи утицај имала је привредна експанзија после Другог светског рата која је убрзала започете процесе демографског развоја и дала знатан печат репродукцији и бројним структурама становништва. Друштвено-економски развој омогућио је укидање дечијег рада, а утицао је и на смањење активности омладине и старог становништва, и на интензивирање привредног активирања женске популације у непољопривредним делатностима. Генерално, може се рећи да је смањење пољопривредног становништва дало основни печат трансформацији социоекономских структура становништва у другој половини 20. века (Радивојевић, 2006). Мијатовић (2004) наводи да је старо становништво веома осетљиво на ризике који долазе из социоекономског окружења, а због често скромне или непостојеће радне способности и из тога проистекле знатне зависности приликом задовољавања свакодневних потреба од других, били то потомци или држава. Стога је старим људима сигурност, односно извесност преко потребна. Велики друштвени ломови, као они у Србији током 1990-тих година, који резултују смањењем друштвеног производа и доходака свих група становништва често доводе старе људе до ивице егзистенције. И транзиција, која је у Србији заиста започета године, представља такав период промена у коме се повећавају ризици за старе људе реформишу се пензијски и здравствени систем, мењају се (релативне) цене егзистенцијалних и комуналних добара, битне промене доживљава и систем социјалне заштите итд. С обзиром да су растући контингент становништва, с једне стране, и да су многи аутономни процеси након Другог светског рата у Србији доста утицали на њихов положај на тржишту, битно је указати на економске карактеристике старих. За анализу економских карактеристика старих у Србији у овом раду биће коришћени подаци пописа становништва од до године. Фокус рада јесте економска активност становништва старог 65 и више година. Анализа ће бити вршена на нивоу централне Србије и Војводине, као и на нивоу управних округа Србије. 1 Студент докторских студија Географског факултета у Београду, natalymiric@gmail.com, 065/

145 Економска активност старих у Србији Основно економско обележје становништва јесте привредна активност. У свим послератним пописима, осим у последњем, економска активност обухвата три модалитета: активно, лица са личним приходима и издржавано становништво. У попису године примењена је класификација становиштва на економски активно и економски неактивно (које обувата издржавано и лица са личним приходима). Графикон 1. Економска структура становништва Србије од до године Извор: Према подацима пописа становништва ( ) Активно становништво (понуда радне снаге) је расло до године, након чега отпочиње тренд опадања. Стопа активности је опала са 50,4% у до 41,3% у години. Овакав тренд кретања активног становништва можемо тумачити, на једној страни, демографским факторима који делују преко смањења и старења самог радног контингента, а на другој страни, социоекономским факторима који се првенствено везују за промену у структури привреде, али и за законске прописе о дужини радног стажа, пензионисања, дужине школовања и сл. Однос економски активних и економски неактивних може се исказати коефицијентом економске зависности. Сходно интензивнијем расту неактивног становништва, овај коефицијент је у Србији у порасту. Према подацима пописа године на 100 економски активних било је 102 неактивна, односно 142 у години. Највеће промене забележила је категорија лица са личним приходима, чији је број повећан скоро девет пута у периоду , тј. од 2,9% на преко двадесет процената. Пензионери су најзаступљенији у овој категорији становништва, око 98% према најновијем попису. Радивојевић (2006) истиче да је највећи утицај на раст броја лица са личним приходима имао све већи обухват активног становништва пензијским осигурањем, али и пораст нивоа запослености. Пад опште стопе активности прати знатно интензивнији пад стопе активности становништва старог 65 и више година. У периоду стопа активности старог становништва се смањила 7 пута, тј. са 30,9% у на 4,5% године. Услед драстичног пада стопе економске активности старог становништва, разлика у односу на општу стопу активности се повећала са 20 на 40 процентних поена у периоду Без обзира на генерално изражени тренд опадања, стопа активности мушкараца старих 65 и више година је двоструко виша у односу на стопу активности жена исте старости. Код мушкараца стопа је смањена са 44,1% у на 6,9% у години, а код жена са 20,5% на 2,7% у истом периоду. Опадање пољопривредног становништва, као главне карактеристике друштвене поделе рада наше земље, се осликава управо у опадајућем тренду економске активности старог становништва. Такође, такво кретање опредељују и повољнији услови пензионог осигурања, законска регулатива о дужини радног стажа и одређена старосна граница одласка у пензију. Промене у економској активности старог становништва Србије евидентне су и по подручјима. Промене су имале исти правац и интензитет, тј. одвијале су се у правцу драстичног опадања економске активности становништва старог 65 и више (Централна Србија са 35,1% у на 7,4% године; Војводина са 20,4% на 1,6%). Међутим, виши ниво економске активности у централној Србији у односу на Војводину карактеристика је читавог посматраног периода, а распон у стопама је значајан. Као и за Србију у целини, на оба подручја је забележена виша стопа активности мушкараца старих 65 и више година у односу на жене исте старости, у свим пописима. 144

146 Табела 1. Општа стопа активности и стопа активности становништва старог 65 и више година, године Србија Цетрална Србија Војводина Општа стопа активности Стопа активности становништва старог 65+ година Општа стопа активности Стопа активности становништва старог 65+ година Општа стопа активнос ти Стопа активности становниш тва старог 65+ година Укупно 49,4 30,9 51,4 35,1 43,8 20, Мушко 59,5 44,1 60,2 47,5 57,7 35,1 Женско 39,5 20,5 42,8 25,1 30,6 9,9 Укупно 48,0 31,4 49,3 40,9 44,3 14, Мушко 56,3 41,6 56,6 49,9 55,6 24,7 Женско 40,0 24,1 42,3 33,9 33,7 7,6 Укупно 45,3 8,8 45,5 9,3 44,9 7, Мушко 52,8 11,7 52,4 11,9 53,8 11,4 Женско 38,3 6,7 38,9 7,4 36,5 4,8 Укупно 41,3 4,5 41,9 7,4 40,7 1, Мушко 48,6 6,9 48,6 10,5 48,6 3,1 Женско 34,5 2,7 35,8 4,8 33,2 0,6 Извор: Према подацима пописа становништва ( ) Према најновијем попису, становништво старо 65 и више година чини око 17% укупне популације Србије. У Србији је према попису из године од укупно лица старих 65 и више година било активно, од којих је запослено, што је чинило 4,4% старог становништва. Сходно двоструко вишој економској активности старих мушкараца у односу на жене, и стопа запосленост прати исти тренд. Број запослених мушкараца старих 65 и више година у години је био двоструко већи у односу на запослене жене исте старости, тј у односу на У састав активног становништва улази, поред запослених, и незапослено становништво које чини веома мали удео старих и мушкараца и жена, свега 0,1%. Уместо за незапосленост, већина старог становништва се опредељује за економску неактивност. Заправо, према најновијем попису забележено је економски неактивних, што је чинило 95,5% укупне популације старе 65 и више година. Пензионери су најзаступљенија категорија, са чак 83,0%, што се може тумачити великим обухватом активног становништва пензијским осигурањем. Поредећи категорије неактивних старих мушкараца и жена, приметна је разлика у њиховој структури. Пензионери су доминантна категорија оба пола, с тим што су за око 10 процентних поена бројнији код мушкараца. Односно, категорији пензионера припада 88,9% мушкараца и 78,7% жена старости 65 и више година. С друге стране, категорија лица која обављају само кућне послове у свом домаћинству, тј. домаћице су десет пута бројније код старих жена у односу на старе мушкарце. Удео лица која обављају само кућне послове у свом домаћинству међу мушкарцима старости 65 и више година је био 145

147 готово занемарљив 0,8%, док је код жена исте старости 12,7%. Остале категорије неактивних, које обухватају неспособне за рад, лица која су се налазила на издржавању казне затвора и др. су такође двоструко већи удео забележили код старих жена у односу на мушкарце, тј. 5,5% у односу на 2,8%. Табела 2. Становништво старо 65 и више година према економској активности, године Економски активно Економски неактивно Пол Укупно Свега Обавља занимање Не обавља занимање Свега Пензионери Лица са приходима од имовине Лица која обављају само кућне послове у свом домаћ. Остало Број Укупно Мушко Женско % Укупно 100 4,5 4,4 0,1 95,5 83,0 0,4 7,6 4,4 Мушко 100 6,9 6,8 0,1 93,1 88,9 0,4 0,8 2,8 Женско 100 2,7 2,6 0,1 97,3 78,7 0,3 12,7 5,5 Извор: Према подацима пописа становништва године Привредна делатност активног старог становништва Промене у готово свим сферама привредног и друштвеног живота у Србији биле су врло изражене у другој половини 20. века. Темпо промена у структури привреде био је најбржи у шездесетим, а водећу улогу у брзом привредном развоју имала је индустрија. (ЦДИ ИНД, 1995). Као директна последица промене у структури привреде, привредна делатност, као једно од основних економских обележја, претрпела је значајне промене. Радивојевић (2006) наводи да је основни правац промена у структури активног становништва Србије према делатности је смањивање активних, и у апсолутном и у релативном износу, у примарном сектору, а повећање активних у секундарном у терцијарном сектору. Тако се у периоду од до године структура запослених потпуно обрнула ако се има у виду примарни наспрам секундарног и терцијарног заједно. Почетком педесетих удео запослених у примарном сектору износи 75,3%, а у години само 15%. Опадање пољопривредне радне снаге у укупној, резултат је експанзије непољопривредних делатности, али и промењених потреба саме пољопривредне производње у погледу обима и структуре неопходне радне снаге, које са собом доноси техничко-технолошки прогрес. Сходно годинама старости и лакшег упошљавања у пољопривреди, структура запосленог старог становништва не прати тренд укупно запосленог становништва Србије, што говори о опадајућем и најнижем уделу примарних делатности. Заправо, 86,7% запослених мушкараца старости 65 и више година и 93,6% запослених жена исте старости упошљавале су примарне делатности (пољопривреда, шумарство и рибарство) у години. Све остале делатности бележе занемарљиве уделе у укупном старом запосленом становништву, тј. код жена ни једна делатност секундарног и терцијарног сектора не прелази један процентни поен, а код мушкараца су прерађивачка индустрија, трговина на велико и мало, образовање, стручне, научне, иновационе и техничке делатности бележиле удео око 1,5%. 146

148 Табела 3. Старо економски активно станивништво које обавља занимање према делатности и полу, године Делатност Укупно Мушкарци Жене Број % Број % Број % Укупно Пољопривреда, шумарство, рибарство , , ,6 Рударство 16 0, ,04 1 0,005 Прерађивачка индустрија 687 1, , ,8 Снадбевање ел.енергијом, паром, гасом,климатизација Снадбевање водом; управљање отпадним водама, отпадом и сл. 36 0, ,01 1 0, ,1 53 0,1 7 0,03 Грађевинарство 481 0, ,3 18 0,06 Трговина на велико и мало; поправка моторних возила и мотоцикала 494 0, , ,7 Саобраћај и складиштење 215 0, ,6 17 0,06 Услуге смештаја и исхране 101 0,2 72 0,2 29 0,1 Информисање и комуникација 113 0,2 90 0,3 23 0,1 Финансијске делатности и делатност осигурања 51 0, ,1 10 0,05 Пословање некретнинама 8 0,01 6 0,01 2 0,005 Стручне, научне, иновационе и техничке делатности Административне и помоћне услужне делатности Државна управа и одбрана;обавезно социјално осигурање 704 1, , ,8 75 0,1 48 0,1 27 0, , ,5 59 0,3 Образовање 574 1, , ,7 Здравствена и социјална заштита 412 0, , ,7 Уметност, забава и рекреација 141 0, ,4 20 0,1 Остале услужне делатности 320 0, , ,9 Делатност домаћинства као послодавца; делатност домаћинстава која производе робу и услуге за сопствене потребе Делатност екстериторијалних организација и тела 10 0,01 / / 10 0,05 9 0,01 5 0,01 4 0,005 Непознато 226 0, ,4 96 0,4 Извор: Према подацима пописа становништва године Висока заступљеност пољопривредне делатности међу запосленим старим становништвом донекле може указати на саму старосну структуру активних пољопривредника у Србији. Демографско старење, као главно обележје популације наше земље, присутно је и код пољопривредног становништва, чак је и интензивније. Промене старосне структуре активних пољопривредника у последња два века дешавале су се правцу смањења удела становништва старијег од 65 година, тј. са 22,2% у години на 14,9% активних пољопривредника старих 65 и више година године. Радивојевић (2006) наводи да је смањење углавном последица повећаног пензионисања пољопривредника, код којих је почев од године уведено обавезно пензионо осигурање, под истим условима као и за непољопривреднике. Занимање економски активног старог становништва Професионална структура старог становништва је у складу са структуром старог активног становништва по делатностима. Према попису године најзаступљенији међу запосленим старим становништвом су пољопривредници, шумари, рибари и сродни радници 147

149 (85,7%), а затим следе једноставна занимања (5,5%) и стручњаци и уметници (3,8%), док су остала занимања занемарљива (испод 1%). Табела 4. Економски активно становништво старо 65 и више година према занимању и полу, године Занимање Србија Мушкарци Жене Број % Број % Број % Укупно Руководиоци, функционери и законодавци 345 0, ,8 37 0,2 Стручњаци и уметници , , ,3 Инжeњери, стручни сарадници и техничари 579 1, , ,2 Административни службеници 126 0,2 81 0,2 45 0,2 Услужна и Трговачка занимања 446 0, , ,8 Пољопривредници, шумари, рибари и сродни , , ,9 Занатлије и сродни 737 1, , ,6 Руковаоци машинама и постројењима,монтери и возачи 274 0, ,7 13 0,06 Једноставна занимања , , ,1 Војна занимања 3 / 3 / / / Непознато 197 0, ,3 89 0,5 Извор: Према подацима пописа становништва, године Професионална структура старих указује да су нека занимања више-мање резервисана за жене а нека за мушкарце. Од занимања, која су заступљенија код старијих запослених мушкараца, издвајају се стручњаци и уметници (4,6% старијих запослених мушкараца наспрам 2,3% старијих запослених жена), и занатлије и сродни радници (1,7% наспрам 0,6%). С друге стране, старије жене су заступљеније у групи једноставних занимања, која укључују: надничаре, сакупљаче смећа, чистаче улица, курире, кухињске помоћнице и слично (9,1% старијих запослених жена наспрам 3,5% старијих запослених мушкараца). Доминантна категогија пољопривредника, шумара, рибара и сродних радника је готово једнако присутна код оба пола ( 86,4% мушкараца, 84,9% жена). Битно је указати на корелацију између професионалне структуре и образовних карактеристика старог становништва. Заправо, лоше образовне карактеристике ове категорије становништва се управо осликавају у структури према делатности и занимању. Према попису године, од укупно становништва старог 65 и више година је било неписмено, тј. 7,2%. Сходно томе, око 60% старе популације је без школе или са непотпуним основним образовањем и око 12% је са основном школом, док је свега четвртина са средњим, вишим и високим образовањем. У том смислу ситуација је знатно лошија код старих жена, што потиче првенствено од разлика које постоје у старијим узрастима, условљених неповољнијим положајем жена у друштву у прошлости. Сасвим је логично претпоставити да оваква образовна структура старог становништва доприноси изразитој доминацији занимања која не захтевају високу стручност и квалификацију и оних која се јављају као последица развоја и ширења нових технологија. 148

150 Извори средстава за живот старог становништва Пописни подаци о изворима средстава за живот релевантни су за сагледавање основних извора прихода из којих се финансирала потрошња становиштва током године која је претходила попису. Имајући у виду њихов значај, посебно социоекономски аспект, питање о изворима средстава за живот је укључено у садржај Пописа Подаци су прикупљани за сва лица без обзира на то да ли су лица у години која је претходила попису имала неки приход или су била издржавана (без прихода) (РЗС, 2014). Табела 5. Становништво старо 65 и више година према изворима средстава за живот и полу, године Укупно Зарада или друга примања по основу рада Пензија Приходи од имовине Социјална примања Зајам / уштеђевина Издржавано лице Остало Број Укупно Мушкарци Жене % Укупно 100 3,1 84,1 0,9 1,0 0,05 10,3 0,5 Мушкарци 100 4,7 90,9 0,9 0,7 0,05 2,2 0,5 Жене 100 1,9 79,2 0,9 1,3 0,05 16,1 0,5 Извор: Према подацима пописа становништва, године Структура старих према изворима прихода осликава структуру становништва старог 65 и више година према економској активности. Удео запослених у овој категорији становништва одговара уделу зараде или других примања на основу рада. С обзиром на доминантну категорију пензионера међу популацијом старом 65 и више година, основни извор средстава за живот јесте пензија (скоро 85%). Битно је истаћи и незанемарљив удео издржаваних лица (10,3%), тј. 2,2% код мушкараца и 16,1% код жена старости 65 и више година. Велики број издржаваних жена ове старости одражава велику заступљеност жена која обављају кућне послове у свом домаћинству, тј. домаћица. Регионални аспект Указаћемо на ниво економске активности у укупном становништви старости 65 и више година на нивоу управних округа у време пописа године. Подсећамо да је према последњем попису стопа економске активности старих на нивоу целе Србије износила 4,5%. На нивоу округа распон између најмањих и највећих стопа економске активности је веома изражен. Распон се креће од нивоа 1% (Београдски, Западнобачки и Јужнобачки округ) до 19,8% (Колубарски округ). Иначе, поред Колубарског округа, у којем је забележена највиша стопа економске активности старих, остали окрузи са највишим стопама активности (преко 10%) сконцентрисани су такође у западној Србији (Златиборски и Моравички округ) и два округа у југоисточној Србији (Зајечарски и Јабланички). Од укупно 25 округа Србије, петнаест округа је бележило стопу активности старих испод 5%, односно пет округа је бележило стопу економске активности старих у интервалу од 5-9,9%. Све округе Војводине, затим Београдски, Поморавски, Шумадијски, Браничевски, Нишавски, Пиротски, Подунавски и Топлички округ карактеришу ниске стопе економске активности становништва старости 65 и више година (испод 5%). 149

151 Сходно лакшој економској активацији старих у пољопривреди, Колубарски округ и остали окрузи са највишом стопом активности старих су истовремено и окрузи са скоро стопроцентном заступљеношћу примарног сектора у укупном броју активних лица старих 65 и више година. То су: Колубарски, Златиборски, Зајечарски и Јабланички округ. С друге стране, Београдски регион, који бележи најнижу стопу активности старих, је истовремено и округ са најнижим уделом примарног сектора у укупном активном становништву ове старости (23,8%). Према томе, превасходно пољопривредно становништво ових округа опредељује и висину економске активности старих. Осим Београдског округа, осталих 24 округа бележи удео примарног сектора у укупном активном старом становништву преко 50%. Односно, једино је Јужнобачки округ са уделом примарног сектора у интервалу од 50-59,9%, затим два округа у интервалу од 70-79,9% (Западнобачки и Севернобачки), шест у распону од 80-89,9% (Јужнобанатски, Севернобанатски, Средњобанатски, Сремски, Нишавски и Подунавски), док осталих 15 округа је са уделом примарног сектора међу старим становништвом преко 90%. Окрузи најнижих стопа економске активности су окрузи највиших стопа економске неактивности старих и обрнуто. Распон измеђи најниже и највише стопе економске неактивности је изражен, и креће се од 80,3% у Колубарском до 99% у Београдском региону. Од укупно 25 округа, само шест округа бележи стопе економске неактивности у интервалу од 80-89,9% (Колубарски, Златиборски, Моравички, Зајечарски, Јабланички и Нишавски округ), док код осталих висина овог показатеља се креће изнад 90%. Кретање стопе економске неактивности старих је у складу са кретањем стопе економске активности по окрузима Републике Србије. С обзиром да су најбројнија катерија старог становништва, на карти 4 је приказан удео пензионера у популацији старости 65 и више година. Већи обухват пензијским осигурањем у непољопривреди и слаба заступљеност примарног сектора, у којем се стари лакше активирају, доприносе томе да је у Београдском округу највећи удео пензионера међу старима (преко 90%). На другој страни, округе западне Србије као и неколико округа југоисточне Србије карактерише удео пензионера у интервалу од 70-70,9%, при чему се издваја Колубарски округ са испод 70% пензионера у укупном становништву старости 65 и више година. 150

152 Извор: Према подацима пописа становништва, године *** На крају рада се може рећи да данас веома мали број старијих лица остаје запослен после испуњења услова за пензију, а запошљавање после пензионисања је веома ретко. Група аутора (2010) наводи да је запосленост старе популације углавном везана за неформалну економију. Међу становницима старијим од 65 година који раде доминирају индивидуални пољопривредници, међу којима многи нису остварили право на пензију. Посматрано према статусу на тржишту рада, популација старих особа разликује се у односу на општу популацију Србије пре свега по већем учешћу пољопривредника и мањем учешћу запослених за плату, што има за последицу знатно виши проценат рањиве запослености старијих у односу на укупно становништво. Тако се може рећи да ниска стопа економске активности и висок проценат рањиве запослености указује на веома неповољан положај старије популације на тржишту рада у односу на општу популацију Србије. Ниска стопа економске активности старе популације дугује се пре свега веома ниској активности жена. Знатно нижа стопа економске активности жена старости 65 и више година у односу на мушкарце исте старости (2,7% и 6,9%) последица је, на једној страни, ранијег одласка жена у пензију, будући да је старосна граница за одлазак у пензију нижа за жене у односу на мушкарце, а на другој страни, самог положаја жена у друштву у прошлости. Тако је и стопа запослености значајно мања код жена него код мушкараца (2,6% и 6,8%). Веома мали број незапослених међу популацијом старости 65 и више година говори у прилог високе стопе економске неактивности старог становништва. Скоро 85% укупног становништва старог 65 и више година се опредељује за економску неактивност због пензионисања. Поред пензионера, као доминантне категорије, лица која обављају само кућне послове у свом домаћинству, тј. домаћице су такође незанемарљиво заступљене, поготову међу старим женама (12,7%). Заправо, овај податак указује на категорију старих која је несамостална и економски зависна према критеријуму прихода, тј. 16% жена старости 65 и више година су издржавана лица. Резултати пописа из године указују на значајне регионале разлике у економској активности старе популације, али треба нагласити да су оне наглашеније у централној Србији 151

153 него у Војводини. Генерално, подаци најновијег пописа показују да је западна Србија подручје највишег нивоа економске активности становништва старости 65 и више година. Да овакву ситуацију опредељује првенствено структура привреде округа у Србији, потврђује чињеница да је западна Србија, нарочито Колубарски округ, истовремено и подручје највеће заступљености пољопривредне делатности. Лакше упошљавање и слабији обухват пензијским осигурањем старог становништва у пољопривреди сведочи стопа економске активности старих у Колубарском округу од скоро 20%. Литература 1. ГРУПА АУТОРА Положај рањивих група на тржишту рада Србије. Београд: FREN Foundation for the Advancement of Economics. 2. МИЈАТОВИЋ, Б Социоекономски положај старих у Србији. Социолошки преглед, 37(3-4), , 3. РАДИВОЈЕВИЋ, Б Економске структуре становништва Србије. У: Г. Пенев ур. Становништво и домаћинства Србије према попису године. Београд: РЗС, ИДН, ЦЗДИ, ДДС. 4. ЦДИ, ИНД Развитак становништва Србије Београд: Центар за демографска истраживања. 5. РЗС Економска активност, књига 7. Београд: Републички завод за статистику. 6. РЗС Делатност, књига 15. Београд: Републички завод за статистику. 7. РЗС Занимање, књига 14. Београд: Републички завод за статистику. 8. РЗС Извори средстава за живот, књига 16. Београд: Републички завод за статистику. 152

154 ECONOMIC STRUCTURE OF THE ELDERLY IN SERBIA Natalija Miric ABSTRACT This paper analyzes the economic structure of the population aged 65 years and over the period since 1981th to 2011th year. According to the latest census 2011th, people old 60 years and more accounted for over 17% of the total population of Serbia. This age category is growing category of population, and it is important to point out their economic characteristics. Legislation retirement, changes in the structure of the economy, transition are processes that shape the economic structure of the population. This confirms the strong trend decreasing of rate activity aged 65 years and more from 30,9% in 1981th to 4,5% in 2011th. On the other hand, the share of economically inactive increased, of which 83% are retired according to the latest census. Analysis of the regional aspect indicates a noticeable differences in economic activities at the district level in our country. Keywords: aging population, economic structure, economic activity, economic inactivity 153

155 СТАРИ У ФУНКЦИОНАЛНОМ СИСТЕМУ ДРУШТВА 1 Др Драгослав Кочовић 2 РЕЗИМЕ Увек је човек комуницирао са околином, скупљао плодове, ловио, размењивао, трговао, опонашао, учио, веровао, бојажљиво се захваљивао и молио, служио се гласом, покретима тела, изражавајући своја унутрашња осећаја, емоције, страхове и др. Путем еволуције људска врста је развијала и обликовала своје способности и издигла се изнад других живих организама. Тако су кроз време и простор настајали различити облици друштвене организације живота у којима физичка, вербална и писана комуникација постаје доминантна. Несумњиво, да је данас комуникација сваке врсте основа живота човека, основа друштва и полуга развоја. У структури друштва постоје бројни садржаји и њима одговарајуће комуникације које условно и грубо можемо груписати од рођења до 18 година, од 18 до 60 година и изнад 60 година. У првој групи је социјализаторска комуникација у којој је суштина учење вредносном понашању, у другој групи је стручно-професионална комуникација која обезбеђује текући материјално духовни живот. Трећу групу чине особе традиционално посматрани као пасивни припадници који губе способност комуникације. Суштина је да ова група одржи ваљану комуникацију са друштвом на основу материјалног и духовног стваралаштва, доприноса стваралаштву и одрживости развоја. У таквој друштвеној динамици трећа група неће бити пасивна, неће бити маргинална и одбачена од друштва. У том погледу од пресудне важности је одржати живу везу ове групе са претходне две на основу ставова, мишљења и закључака о нечему што је вредно за сва три контингента, а у делу продуктивног: материјалног, духовног, безбедносног, развојног и сл. На тим основама врши се размена потенцијала: енергије, емоција и артикулација појединачних, групних и заједничких циљева. Тек тада имамо оптималну друштвену динамику и оптимално ангажовање и коришћење људског ресурса. Губитак интеракције (комуникације) изазива раздеобу људског ресурса, а то производи губитак потребне душтвене динамике, одсуство продуктивног ангажовања, повећавање трошкова и издржавање једног дела људског друштва (трећи контигент). Тако се миленијумима стварала свест која одржава тихи јаз који се постепено повећавао и за производ има негативан однос па чак и презир према старим особама, како у породици, односно од најближих сродника, тако и од доброг дела друштва. У таквом односу и стању ствари спречава се оптимална размена вредности, мисли и идеја, а изостаје или се губи интегрисана, стабилна и неконфликтна друштвена заједница. Кључне речи: стари, контингент, способност, вредност, друштво, функционално, систем Општи приступ проблему Са својом уплашеном појавом у природи човек је исконска врста примата чија је лична немоћ претворена у снагу путем групе, што му је омогућило опстанак и развој. Посматрано кроз време и простор, група је облик друштвене организације која се показала као једини трајни простор и начин испољавања и развијања човекoвих потенцијала. Са својим способностима и синергијским деловањем кроз групу у ширим друштвеним и природним размерама, човек успешно делује и ствара до данас. На том дугом путу 1 Рад је у оквиру пројекта бр којег финансира Министарство за науку и технологију Р.Србије. 2 Редовни професор Факултета политичких наука у Београду, е-маил: dragoslav.kocovic@gmail.com, Универзитет у Београду, Факултет политичких наука 154

156 сопственог развоја и трајања, човек у друштву којем припада, у различитим епохама и цивилизацијама изнедрио је бројне облике и форме друштвеног живота. У том процесу настали су брак, породица, домаћинство, несродничке заједнице, власништво, обликовани и диференцирани народи, нације и државе. Несумњиво, човек је производио и производи себе и у исти мах производио и производи друштво. Створио је и развио бројне улоге и њима одговарајуће установе и инстиуције, што у својој укупности чини све садржајнију, али и још увек недовршену мрежу човекових индивидуалних и групних активности, материјалних и духовних потреба. У тим односима и процесима, човек је увек комуницирао са околином: скупљао плодове, ловио, размењивао, трговао, опонашао, учио, веровао, бојажљиво се захваљивао и молио, служио се гласом, покретима тела, изражавајући своја унутрашња осећања, емоције, страхове и др. 3 Путем еволуције људска врста је развијала и обликовала своје способности и издигла се изнад других живих организама. Тако су кроз време и простор настајали различити облици друштвене организације живота у којима физичка, вербална и писана комуникација постаје доминантна. Несумњиво, да је данас комуникација сваке врсте основа живота човека, основа друштва и полуга развоја. У структури друштва постоје бројни садржаји и њима одговарајуће комуникације које условно и грубо можемо груписати: од рођења до 18 година, од 18 до 60 година и изнад 60 година. У првој групи је социјализаторска комуникација у којој је суштина учење вредносном понашању, у другој групи је стручно-професионална комуникација која обезбеђује текући материјално-духовни живот. Трећу групу чине особе традиционално посматранe као пасивни припадници који губе способност комуникације. Суштина је да ова група одржи ваљану комуникацију са друштвом на основу: моралних норми, материјалног и духовног стваралаштва, доприноса стваралаштву и одрживог развоја. У таквој друштвеној динамици трећа група неће бити пасивна, неће бити маргинална и одбачена од друштва. У том погледу од пресудне важности је одржати живу везу ове групе са претходне две на основу ставова, мишљења и закључака о нечему што је вредно за сва три контингента, а у делу продуктивног: материјалног, духовног, безбедносног, развојног и др. На тим основама врши се размена потенцијала: енергије, емоција и артикулација појединачних, групних и заједничких садржаја, циљева и интереса. Тек тада имамо оптималну друштвену динамику и оптимално ангажовање и коришћење људског ресурса. 4 Губитак интеракције (комуникације) изазива раздеобу људског ресурса, а то производи губитак потребне друштвене динамике, одсуство продуктивног ангажовања, повећавање трошкова и издржавање једног дела људског друштва (трећи контингент). Тако се миленијумима стварала свест која одржава јаз који се постепено повећавао и за производ има претежно негативан однос па чак и презир према старим особама, како у породици, односно од најближих сродника, тако и од доброг дела друштва. У таквом односу и стању ствари спречава се оптимална размена вредности, мисли и идеја, а изостаје или се губи интегрисана, стабилна и неконфликтна друштвена заједница. Удаљавање трећег контингента значи његову друштвену изолацију (већу или мању). Тиме престаје постојање интегрисане људске врсте, односно затварање у себе трећег контингента који се као такав делом доживљава као терет породице и терет за друштво. Не тако ретко то доводи до нежељених односа између старих и осталог дела друштва, као и унутар 3 Људско понашање (човеково понашање) је веома сложена појава. Ако желимо да упознамо понашање појединца и психички живот човека, неопходно је засебно размотрити поједине стране тог понашања...људско понашање је увек поступање (активност) појединца као биопсихосоцијалног бића... Појам људског понашања је веома широк и укључује све облике индивидуалног испољавања (говор, гестови, радње, физиолошке промене)"...погледати: Љубивој Гвоић, Основи науке о понашању, смостално ауторско издање, Београд стр "За разлику од људског (индивидуалног понашања)...друштвено (колективно) понашање је модел прихваћеног и пожељног типа интеракције у једном друштву или друштвеној групи којим се, помоћу признатих вредности, норми, правила и прописа, регулишу односи између чланова у одређеној друштвеној групи, између различитих друштвених група и друштва као целине и појединца... Друштвена интеракција се односи како на формалне тако и на неформалне ситуације у којима људи сусрећу једни друге". Погледати више: Ентони Гиденс, Социологија, Економски факултет, Београд

157 породице између старих и осталих чланова: стари-локална средина, стари-шира друштвена заједница. Одсуство интеракције пасивизира остареле, а млађа генерација бива лишена искуства и мудрости. Нестаје међусобно обликовање, отварају се дилеме и јачају предрасуде. При томе се стари осећају безвредним, пролазним, а прва два контингента их неретко доживљавају бескорисним и трошком заједнице. Суштина је у продуктивној комуникацији између контингената. Отуда друштво треба да циљано негује комуникацију између свих узраста и старосних група, а као резултат јавили би се нови обрасци понашања између генерација, а тиме и сасвим нов идентитет друштва. У таквом друштву стари би себе доживљавали слободним, пожељним и потребним; стари би одржавали динамику међусобних односа са друштвом на ваљаном нивоу; тада долази до комплементарних односа стари-друштво и обрнуто. То подразумева: брижљивост и пријатељство; развијање и одржавање индивидуалних способности, а не супериорности; неговање обзира према другоме ма којег узраста; проучавање, детаљисање и као резултат формулисање ставова, судова и закључака. Тако се спречава настајање, одржавање и продубљивање моралног вакума међу генерацијама. Основне карактеристике старости Старост је резултат опадања свих функција организма човека, резултат је биолошких процеса (метаболизам, хормони, имунитет, промене на нивоу ћелија), а то изазива опадање физиолошких, психичких и социјалних способности. 5 Губи се физичка способност изражена превасходно у кретању, умешности и спретности. Губи се способност памћења, мишљења, запажања и закључивања. Све то ограничава, то јест умањује способности у делу социјалног функционисања, што неретко код старих изазива осећај сопствене сувишности и безвредности, а то, углавном, за последицу има повлачење остареле особе у себе (око 15% одлази у алкохолизам). Старост производи: губитак активне улоге у процесу рада, усамљеност услед смрти брачног друга, усамљеност због недостатка или одласка биолошког наслеђа, опадање или потпун губитак способности за самосталан живот, ишчезава потреба за планирањем, брзо се губе пређашњи садржаји живота, битисање се своди на живот од данас до сутра. Развој науке и њене примене у пракси, а пре свега у исхрани, становању и лечењу, условио је повећање квалитета живота, а то се, у крајњој линији, одразило на повећавање дужине живота и веће учешће старих у укупној популацији. Индустријализација, слободно кретање рада и капитала, научна сазнања, иновације и брзе промене пре свега у технологији, равноправност полова и укупна демократизација друштва директно су разорили патријархалну породицу. Колективно, односно породично и рурално превладано је индивидуалним и урбаним. Све то за резултат има индивидуализам, а он углавном води у старачку усамљеност. То се све негативно одражава на место, улогу и квалитет живота остарелих особа. Упркос одређеним активностима и мерама друштва кроз институције геријатрије, геронтологије, програма подршке, специјализованих професија и кадрова за бригу о остарелим, ипак је све то недовољно у погледу квантитета и квалитета садржаја живота старих особа. Читава лепеза директних мера према старима у уској вези је са материјалним могућностима, степеном развоја друштва, системом вредности, научним сазнањима о човеку, а пре свега са биолошким процесима. Нагласак је на потреби да се у односу са старима негују брижни и топли односи, подстиче ангажовање њихових преосталих способности, социјална покретљивост и одржавање мреже социјалних улога и интеракције. Да се подстиче ведрина и оптимизам, максимално ослањање на самога себе и живот у природном окружењу, то јест живот у оној средини у којој је човек одрастао, радио и живео. Циљ је да се живи што дуже и што квалитетније - животу додати године, а годинама сигурност и благостање. Влада општа сагласност да ниједно савремено друштво није нашло адекватан модел хуманог поступања према 5 "Старост је биолошки процес који указује на (физичке и психичке) физиолошке способности човека, односно помањкање или губитак способности ". Погледати о облицима осигурања (старосне и инвалидске пензије): Драгослав Кочовић, Социјално осигурање, Факултет политичких наука, Београд стр. 83,

158 остарелим особама. И даље су отворена питања, у делу биолошког, психичког и социјалног, како оптимално побољшати, унапредити и дугорочно одржавати хумани систем бриге о остарелим, а да се при томе хуманост не посматра само кроз чисто економске категорије (интерес, профит) већ кроз то шта стари могу постићи и пружити употребљавајући сопствене преостале способности. Уједињене нације сматрају да је старост и остарело становништво успех човечанства и растућа обавеза држава да свом становништву трећег контингента обезбеде висок степен социјалне сигурности и адекватне услове живота. Ти услови морају бити у складу са културом и локалном средином којој остареле особе припадају. Свако издвајање из локалне и субкултурне средине остареле особе доживљавају као последње путовање, а своје одредиште (старачки дом) последњом станицом живота. Тада свака остарела особа, без обзира на све, себе сматра одбаченом или, у најбољем случају, неповратно одвојеном од своје друштвене и природне средине. Европски модел у приступу развоју и однос према старима Основно језгро ЕУ је унутрашње тржиште заједнице, снажна економска повезаност, слободна конкуренција и тржишна утакмица, слобода кретања рада и капитала. 6 Овакава оријентација је мотивисана дугорочним економско-социјалним и политичким циљевима: "Уједињење Европе је пут који је ЕУ изабрала у циљу претварања европског континента у јединствену економско-политичку целину. Све то са циљем да уједињена Европа буде довољно конкурентна САД, и све више растућим економским и политичким џиновима какви су Русија, Кина и Индија. Процес уједињења Европе је тако само једна од карика у процесу глобализације која је сваким даном све видљивија". 7 У том контексту и процесу ваља напоменути квалитативну друштвену основу, идеју, политичку оријентацију, односно доктрину државе благостања која се негује на европском простору. Благостање даје социјални импулс, политичку боју и тон култури и посебност Европској унији. 8 Полазна теза заступника ове доктрине је постизање општег благостања у западноевропском друштву на основу постигнутог материјалног богатства и великих економских могућности. То је у ствари редистрибуција друштвеног богатства, која се постиже и остварује интервентном улогом државе у области расподеле. Односно, знатно ангажованијом државом у економској и социјалној сфери, прерасподели дохотка у циљу стварања услова за динамичнији економски и социјални развој, веће социјалне покретљивости, пожељне интеграције и неопходне равнотеже друштва. Дакле, Европска унија и у њој социјално-политички модел благостања је производ политичког консензуса где је задатак влада ових држава да обезбеде стабилност и просперитет друштва у условима нерешивог сукоба између четири захтева: за високим квалитетом социјалног старања; јавни захтев за ограничавање опорезивања; обезбеђивање економског раста; и обезбеђивање наклоности гласача. Сасвим је очигледно да се Европска унија у процесу глобализације суочава са низом тешкоћа и проблема који изазивају бројне недоумице. 9 Међутим, упркос вишегодишњим расправама са циљем ревизије државе благостања у државу конвергенције, појачано је уверење да социјална политика и брига о угроженим категоријама нису у 6 Имајући у виду наше настојање да уђемо у Европску унију, неопходно је да пре тога испунимо одређене услове. Земља мора да је: европска, демократска, са владавином права, тржишном привредом и да прихвати законе, правне обичаје и правну праксу (аки комунитер) ЕУ. Погледати више о томе: Мирослав Н. Јовановић, чланак: Колико Европској унији треба Србија и колико Србија треба Европској унији, Нова српска политичка мисао, бр. 2. Београд 2005, стр Мирољуб Јевтић, чланак: Утицај вере на уједињавање старог континента, Српска политичка мисао, бр. 4. Београд 2008, стр Колико је познато, термин "благостање" први пут употребљен је у законодавству Србије године, када је донет Закон о народном благостању, којим је обезбеђена материјална и социјална сигурност човека. Знатно касније, после 47 година (1920) енглески економиста, професор Пигу Артур Сесил ( ) употребио је термин "благостање". Погледати више о држави благостања: Драгослав Кочовић, Социјална политика, ФПН, Београд 2007., Слободанка Недовић, Држава благостања, агенција Драганић, Београд Драгослав Кочовић, Утицај религије на социјалну политику у Европској унији, Српска политичка мисао, Институт за политичке студије, бр. 3, Београд стр

159 супротности са економском политиком. 10 То значи да су издвајања за социјалну сигурност прихватљив развојни тренд и да је то, у суштини, главно обележје европског социјалног модела. Европска унија придаје велики значај локалном и регионалном развоју који превазилази интересни карактер организовања ЕУ, јер се не ставља нагласак само на владе држава већ и на општине и регионе унутар сваке државе. 11 Јачањем локалне и регионалне власти на основама владавине права и изградње цивилног друштва саставни је део европског еволутивног процеса и суштинске европске интеграције. Јачање локалне самоуправе са тежиштем на плебисцитарном изјашњавању и одлучивању путем референдума, пут је за развој солидарности, равномеран развој, заштиту човекове околине и очување посебности појединих региона и држава унутар Уније. Сматра се да су општине, градови, окрузи и региони бољи начин за досезање ових циљева и ближи су грађанима него држава. Због тога се једна трећина буџета ЕУ усмерава у мање развијене регионе у циљу развоја општина, градова, срезова, и региона у целини. Таква политика подстиче регионални развој, висок степен разумевања, толеранције и коначно постиже економску и социјалну стабилност. Од тих средстава (1/3 буџета) 90% одлази у структурне фондове који служе да обезбеде равномерност у развоју богатих и сиромашних региона. Кроз законодавна решења, посебно она из дела социјалног законодавства, може се сагледати однос друштва према остарелој популацији, то јест, однос младих према старима. Овом питању придаје се посебна пажња у ЕУ кроз Социјалну агенду и програме који из ње произилазе "Управо мерама (програмима) које допуњавају недовољност накнада (пензија) по основу осигурања спречава се сиромаштво и оно од 40% пада на 17% домаћинстава". 12 С друге стране, настоји се да се остарелој популацији, без обзира на то да ли су или не својим радом обезбедили редовни прилив финансијских средстава (пензије), обезбеди материјална потпора довољна за основне потребе. Такође, Социјална повеља ЕУ потенцира изградњу станова и кућа примерених потребама човека и његовој природи, као и продужавање радног века изнад уобичајене границе, сагласно очуваним физичким и интелектуалним, односно стручним потенцијалима. 13 Истражујући приступ политици старих и старењу у Европској унији, Наталија Перишић пише: "предвиђено је да активна политика старења обухвата доживотно учење, каснији одлазак у пензију и активан живот након пензионисања, као и обезбеђивање одговарајућих здравствених услуга у старости". 14 Ова ауторка говори да политика ЕУ и програмска решења у приступу старости и старењу представљају мешавину мера које обухватају: систем осигурања и међугенерацијску солидарност, отклањање дискриминације у запошњавању и спречавање сиромаштва старих, збрињавање, лечење и негу остарелих особа. 15 Несумњиво је да се на европском простору негује и држи одговорност на високом нивоу када је у питању однос према старијој популацији. 10 Упркос оваквом ставу који за сада превлађује, снажни су притисци који заговарају реформу овог система са основним циљем преношења ризика са државе на појединца и сужавање обавезних видова осигурања. Погледати: Драгослав Кочовић, Социјално осигурање, ФПН, Београд 2005, стр Међутим, ту треба бити јако опрезан. Наиме, земље ЕУ већ дужи временски период, свака за себе, углавном, чине стабилну територијалну целину где јачање локалне самоуправе, а пре свега регионалне иницијативе и аутономног развоја, не производе сепаратизам и опасност од дезинтеграције државе. Код нас, због историјских околности и спреге прикривених а по кад-кад отворених тежњи ка околним државама, то отвара простор сепаратизму и подстиче страх осталих делова државе и државне власти од дробљења државне целине. 12 Драгослав Кочовић, Социјално осигурање, Факултет политичких наука, Београд 2005, стр Наталија Перишић, Европски социјални модели, магистарска теза, Факултет политичких наука, Београд 2008, стр Наталија Перишић, Европски социјални модели, магистарска теза, Факултет политичких наука, Београд 2008, стр Исто. 158

160 Стари у социјалном моделу сигурности Европске уније Актуелном моделу ЕУ који обухвата шири скуп мера социјалне сигурности припада и обавезно социјално осигурање. Обавезним социјалним осигурањем обухваћени су сви главни социјални ризици: привремена или трајна неспособност за рад, старост, болест, несрећа на послу, незапосленост. Заједничка карактеристика социјалног модела за све земље ЕУ су новчана давања и права на одређене услуге. Новчана давања имају за циљ да делимично или у целости надокнаде доходак услед социјалних ризика међу којима се налази и ризик од старости. На нивоу Европске уније, а у оквиру Устава ЕУ који додуше није усвојен, али је замењен-компензован другим документом, утврђене су заједничке смернице и оквир норми које регулишу друштвени живот Уније. Тако међу чланицама има одређених варијација у односу према остарелим особама и начину обезбеђивања сигурности за овај део популације. Несумњиво да брига о остарелим и начин решавања овог питања представља изазов за све земље не само чланице ЕУ. У документима ЕУ интересовање за остареле особе појављује се почетком деведесетих година прошлога века. Наиме, демографска проблематика ЕУ се посматра кроз проблем репродукције европске културе кроз смањени прираштај и кроз остваривање друштвене интеграције на основама социјалне правде и економске ефикасности. У документу Зелена књига из године, нагласак је на демографским променама, а у оквиру њих акценат је на солидарности међу генерацијама. 16 У суштини, шири је спектар приступа популацији и обухвата: подстицај демографског раста, изналажење начина за остваривање међугенерацијске равнотеже, за хармоничан животни век сваког човека и др. Лисабонским документом ЕУ је настојала да запосленост радника старости од 55 до 65 година подигне на 50% до године. Међутим, постигнути резултати нижи су за 5,3% од планираних. Питања старих и решавање проблема остарелих особа уграђена су у Стратегију запошљавања до године. У овом документу се апелује на послодавце да имају више слуха за запошљавање стријих; предвиђа: да се време коришћења услуга породичне неге рачуна у радни стаж; увођење најнижих прихода као начина за спречавање осиромашење старих; побољшавање услова рада старих и продужавање радног века, што је у складу са политиком активног старења; економско квантификовање буџета са позиције старења популације. Одређује се значај и улога Социјалног фонда и Европског фонда у регионалном развоју; предлаже се реформа пензионог система на основама солидарности са нагласком на очувању равнотеже радно активних, с једне, и издржаваних, с друге стране; здравствена заштита; збрињавање и нега остарелих; отклањање свих препрека на путу запошљавања старих и отклањање дискриминације према овој популацији како би се избегло њихово осиромашење и сегрегација. У контексту широко конципираних мера сигурности за старе налази се систем пензионог осигурања ЕУ који има два модалитета: један је финансиран на основу доприноса осигураника, а други чине народне односно националне пензије. Пензијско осигурање за случај старости које почива на висини доприноса и дужини радног стажа обезбеђује пензијски износ који директно зависи од доприноса и од дужине радног стажа осигураника. Код другог модела осигурања за случај старости - националне пензије, рад, запосленост и допринос не морају бити основ за пензију. Према овом моделу, сваки становник који није по основу рада и доприноса остварио право на пензију има право на пензију по основу година старости (по основу места становања Холандија, Данска, В.Британија, Ирска, а по основу држављанства Шведска). Оба модела старосних пензија имају за циљ обезбеђивање сигурне старости. У суштини нигде не постоји само један приступ осигурању већ више комбинација по разним основама, а пре свега по основу: доприноса и висине доприноса за осигурање, дужине радног стажа, година старости, дужине боравка у једној земљи и држављанства. Комбинована примена ових услова одређује и разлике у висини пензија. У оваквом систему социјалног осигурања држава има кључну улогу. 16 Commission of the European Communities 2005,

161 У ЕУ је веома распрострањен модел превременог одласка у пензију: Белгија, Холандија, В. Британија, Француска и др. У том случају, тако остварене пензије имају сразмерно мањи износ, а у неким земљама постоји законска могућност одлагања одласка у пензију: В. Британија, Луксембург, Немачка, Француска, Италија, Шпанија. Постоји и могућност делимичног пензионисања за оне који су запослени и ушли у пету деценију живота, што подразумева краће радно време и део пензије. Ова законска могућност је предвиђена са циљем да се што пре запошљава млада радна снага са непуним радним даном, а истовремено да стари искусни радници остану у процесу рада са половичним радним временом. Здравствена заштита и здравствено осигурање су веома развијени у Европској унији и састоје се од обавезног (непрофитног) и добровољног осигурања (профитног). Земље ЕУ придају велики значај овом систему заштите те су велика средства уложена у истраживања, лечење болести и отклањање инвалидности, а истовремено су велика очекивања у домену прецизнијег дијагностиковања, ефикаснијег лечења и разумевања проблема у области здравства. Овде је држава главни покретач, носилац и финансијер. У овом делу осигурања, због промена у структури становништва и дужини живота, енормно се повећавају трошкови лечења. То је условило да је систем здравствене заштите у ЕУ изложен преиспитивању и значајним променама које се, пре свега, односе на лимитирање издвајања буџетских средстава за ове потребе. У земљама ЕУ од укупних издатака за социјалну заштиту 70-85% одлази за потребе здравства. Када имамо у виду да становништво, посебно у Западној Европи, стари, то јест, да се повећава учешће старих у укупној популацији и да се повећава очекивана дужина живота, без сваке сумње је неизоставна потреба организовања здравства на основама које ће обезбедити садржајнији и квалитетнији живот у доба старости. У овој транснационалној заједници (земљама ЕУ) систем здравствене заштите је разнолик, међутим, можемо га сврстати у две групе: национални-државни систем здравствене заштите и осигурања у коме су услуге у надлежности јавног сектора (државног-националног), и мешовити систем здравствене заштите (приватни и јавни сектор) где услуге финансирају путем обавезног доприноса за здравствено осигурање. Трошкови здравства у ЕУ учествују од 5% до 10% у друштвеном производу. 17 Погоршавање здравственог стања условљава здравствену заштиту и повећавање издатака за здравствене потребе. Искуство западноевропских земаља показује да је здравствена потрошња код људи изнад 65 година старости четири пута већа од људи млађих од те доби (4,3 пута већа у доби изнад 65 година, а у старости изнад 75 година 5,9 пута од потрошње оних који су старости до 64 године). На основу ових показатеља, развијеног осећања хуманизма и солидарности за потребе људи утврђена је стратегија и циљеви у погледу организације и развја здравствене заштите у ЕУ. Стратегија и циљеви развоја здравствене заштите дати су у документу "Циљеви за здравље за све", усвојеном у Европском уреду Светске здравствене организације у Копенхагену године. Суштина здравственог развоја дата је у три премисе: прво, додавање година животу, што подразумева смањивање превремене смртности становништва; друго, додавање здравља животу, подразумева смањивање појава нових болести и учесталости болести, несрећа, привремене и трајне неспособности за рад и што већи број година живота без болести и инвалидности; треће, додавање живота годинама, подразумева квалитет живота, односно очување и унапређивање здравља што обухвата физичко, ментално и социјално благостање. Тиме се, како би то Е. Кант рекао, постиже царство циљева. 18 Основни проблем у делу здравствене заштите у ЕУ су трошкови, односно дилема у којој мери део финансирања здравствених услуга пренети на терет корисника услуга. Опасност је да у случају плаћања дела услуга, најсиромашнији неће бити у могућности да користе потребне услуге, што није добро. У случају пак бесплатних услуга захтеви за њима се енормно увећавају. Отуда су у ЕУ бројни модалитети финансирања и коришћења (према приходима) здравствених услуга. 17 Communication From the Commission: Modernising and Improving Social Protection in Europen Union, COM (97), 102, str Драгослав Кочовић, Социјално осигурање, Факултет политичких наука, Београд стр

162 Западноевропски здравствени стручњаци сматрају да институционални, технолошкомедицински модел заштите старих људи није дао очекивани квалитет живота у старости. Предлажу екологијско-бихевијорални, индивидуалистички, самозаштитни модел који одговара пожељном начину живота човека у погледу исхране, породичног живота, социјалне подршке и др. Закључна разматрања Несумњиво да је друштво сложена целина у којој се одвијају они садржаји који чине суштину живота човека (а то је читава лепеза људских потреба) и услови у којима се ти садржаји реализују (економски, политички, културни). Овакав функционални друштвени систем треба да поспеши и омогући што већу мобилност становништва, како би се ослобођена снага, моћ и вештина синергијски претворили у моћно средство прогреса, мира и склада и постигло ваљано и пожељно управљање које имплицира економски и друштвени прогрес и већи степен рада, социјалне сигурности, социјалне правде, слободе, солидарности, хуманизма и виши ниво животног стандарда. Тек у таквим услвима друштвена заједница постаје ваљана посуда за претапање економских, културних и социјалних различитости и моћно средство за ослобађање од заостале и неразвијене социјалне прошлости. Након тога, а ми то очекујемо, човек економски, политички и општекултурно припада заједници у којој се конфликтност своди на најмању могућу меру - то је пожељно стање. На овај начин отвара се широк простор за иницијативу грађана, владавину права, демократско одлучивање, ефикасно управљање, поштовање основних права, слобода и дужности, јавности и одговорности. Индустријализација и технолошки напредак са собом су донели шансу за егалитаризам, индивидуализацију и личне политичке, економске и социјалне слободе што чини основе демократски развијеног друштва. Овакав пакт права и слобода ослободио је човека од традиционалних патријахалних веза, а пре свега задруге и вишечлане породице. Тако слободан, укључио се у свет брзог окретања капитала, већег профита и безграничног кретања за већим зарадама, дохотком, стандардом и што извеснијом социјалном будућношћу. 19 Међутим, с 19 У индустријски развијеним земљама пољопривредом се бави мање од 10% становништва: у САД 4,5%, Енглеској 5,6%, Француској 7% итд. Али, ове земље су велики пољопривредни произвођачи, обезбеђују вишак пољопривредних производа и висок степен задовољавања потреба свог становништва. Пољопривредни произвођач у овим земљама производи толико количина животних намирница да подмирује потребе 150 потрошача. Где је доминантна пољопривреда као привредна грана, тамо се око 80% становништва бави пољопривредном производњом. Истовремено, у тим земљама село је пренасељено и екстензивна производња не може да обезбеди ни прехрањивање становништва, посебно у екстремним географско-климатским условима. Колики је проблем у елементарном задовољавању потреба становништва у свету види се кроз бројне показатеље. Осамдесетих година прошлога века у сиромаштву је живело око 750 милиона, по проценама у овом веку сиромаштво је захватило 1,2 милијарде људи. Према подацима Програма УН за развој 1,5 милијарда људи у земљама у развоју зарађује мање од једног долара дневно. Најтежи и најдугорочнији проблем је глад. У свету данас гладује око 600 милиона људи, од последица глади у земљама у развоју сваке године умре 25 милиона људи. Последице глади највише погађају децу. У овим земљама половина деце испод пет година старости је неухрањена, 90 милиона деце је иложено суровој глади, од које годишње умре седам милиона. У овој групи земаља живи 4,4 милијарде становника што је 63% светске популације, те се тежина проблема огледа и у следећим подацима: 2,6 милијрди немају основне санитарне услове, 1,1 милијарда је без одговарајућег стана, 1,4 милијарда нема воде за пиће, 880 милиона нема здравствену заштиту, а половина деце школског узраста је ван система образовања. 19 У циљу смањивања сиромаштва године је одржана конференција ФАО на којој је захтевано брисање дугова сиромашних земаља, смањивање сиромаштва на 400 милиона до гдине. На овом скупу генерални секретар ОУН Кофи Анан истакао је да богате земље не поштују раније утврђене обавезе о финансијској помоћи сиромашним земљама и да је за ове потребе неопходно сваке године издвојити 24 милијарде долара. У Мадриду године одржан је самит земаља Латинске Америке, Кариба и ЕУ где је истакнут проблем сиромаштва и оштро критикована глбализација у којој су сиромашне земље и даље само извозници сировина, а увозници финалних производа. Такође, године одржан је самит шефова, влада и представника 189 земаља у Јоханесбургу, где се расправљало о ранје донетим документима, одрживом развоју у свету, као и о актуелним проблемима енергије, пољопривреде, здравства и развоја под мотом "Народ, планета, развој" са циљем да се сиромаштво преполови до године. 161

163 друге стране, егалитаризам је са свим својим предностима донео и низ тешкоћа са којима се данас свака развијена држава суочава. Наиме, повећава се учешће старих у укупном броју становништва које у европском развијеном делу чини 13,5%. Веће учешће старих је добар показатељ напретка и прогреса и раста свих оних мерила која одређују животни стандард и социјалну сигурност човека (исхрана, оразовање, лечење, становање и др.). Али то захтева обезбеђивање трајних извора за задовољавање потреба човека у старости. На овом пољу се гради и одређује квалитет односа друштва према старима и односа младе генерације према потребама старих. Литература 1. Драгослав Кочовић, Утицај религије на социјалну политику у Европској унији, Српска политичка мисао, Институт за политичке студије, бр. 3, Београд Драгослав Кочовић, Социјално осигурање, Факултет политичких наука, Београд Драгослав Кочовић, Социјална политика, ФПН, Београд Ентони Гиденс, Социологија, Економски факултет, Београд Слободанка Недовић, Држава благостања, агенција Драганић, Београд Лела Милошевић Радуловић, Јасмина Петровић, Ивана Илић Крстић, Стари људи у пограничју источне и југоисточне Србије, Зборник радова, Службени гласник Београд, Машински факултет Ниш Љубивој Гвоић, Основи науке о понашању, самостално ауторско издање, Београд Мирослав Н. Јовановић, Колико Европској унији треба Србија и колико Србија треба Европској унији, Нова српска политичка мисао, бр. 2. Београд Мирољуб Јевтић, Утицај вере на уједињавање старог континента, Српска политичка мисао, бр. 4. Београд Наталија Перишић, Европски социјални модели, магистарска теза, Факултет политичких наука, Београд Communication From the Commission: Modernising and Improving Social Protection in Europen Union, 12. Commission of the European Communities

164 ELDERS IN THE FUNCTIONAL SYSTEM OF SOCIETY PhD Dragoslav Kočović ABSTRACT Human has always communicated with his surroundings, whether he gathered fruits, hunted, exchanged, traded, mimicked, learnt, believed, fearfully thanked and prayed, used voice, body language, expressed his inner feelings, emotions, fears etc. Through evolution, mankind has developed and shaped its capabilities and rose above other life forms. Through time and space, various social organizations of life emerged, in which physical, verbal and written communication became dominant. Today, communication of all kinds is unquestionably the basis of human life, basis of society and the lever of progress. In the society structure, there are numerous contents and matching communications which can be roughly placed in groups from birth until age 18, from ages 18 to 60 and above age 60. In the first group, there is the social communication with the objective of learning the value system; in the second group, the major communication is the business-professional one, securing the current material-spiritual life. The third group consists of persons traditionally viewed as passive members that gradually lose the ability to communicate. It is essential that this group maintains proper communication with the society based on material and spiritual creativity, contribution to achievement and sustainable development. In such social dynamics, the third group would no longer be passive, marginalized or rejected from society. With that in mind, it is of key importance to maintain an active bond between this group with the aforementioned two, building on opinions, thoughts and conclusions about matters vital to all three groups, and which lies in the productive area: material, spiritual, safety, development and such. Upon this basis there is an exchange of potential: energy, emotions and articulation of individual, group and public goals. It is only then that the optimal social dynamics and the deployment of human resources can be reached. The loss of interaction (communication) triggers the division of human resources, which results in the loss of necessary social dynamics, lack of productive engagement, cost increase and sustention of one part of the human society (the third group). Through millenniums, this is how the consciousness formed that reflected the silent gap, gradually increasing and leading to negative relation and even disdain towards the elder members, as within the family and closest relatives, such in the large part of the society. In this atmosphere and state of affairs, the optimal flow of values, opinions and ideas is severed, and the integrated, stabile and harmonious social community disappears or fades. Key words: elders, group, capability, value, society, functional, system. 163

165 СОЦИЈАЛНО ЕКОНОМСКИ ПОЛОЖАЈ СТАРИХ ЉУДИ У НИШАВСКОМ ОКРУГУ Мр Војкан Станојевић 1, Ивана Милетић 2, Звездана М. Младеновић 3 РЕЗИМЕ Старење становништва је феномен коме се још увек прилагођавају чак и најразвијеније земље. Повећан удео старих у популацији тражи планирање нових потреба, услуга,установа и профила...да би се одржао или чак побољшао економски статус и укупни квалитет живота ове групације становника. Становништво наше земље је дуго било млађе од становништва осталог дела Европе али су деведесете године прошлог века донеле неповољне друштвене и демографске факторе, низак наталитет, висок морталитет, емиграцију младог и средовечног, углавном образованог, становништва... Према попису из г. Било је 9.24% старијег становниства од 65 година а већ године 17% а прогнозе говоре да ће бити 22% старијих од 65 година. За протеклих пола века остарили смо у просеку више од 6 година.у Србији је стопа фертилитета са 3,13 спала на 1,41 дете. Имамо негативан прираштај становника од у Војводини а од и у већем делу земље.свако пето сеоско домаћинство је старачко а његови чланови су старији од 65 година и ту доминирају старачка самачка домаћинства.у последњих 10 година у 370 села није рођено ни једно дете а у преко 100 села нема ни једне жене фертилне доби (15-49 година). У односу на укупан број становника око 19% је пензионера а више од 3 % старијих је ван ПиО система. Старији од 65 година су изложенији натпросечном ризику од сиромаштва. Нишавски округ се простире на југоисточном делу Србије и захвата површину од км2 на којој у 282 насеља живи становника. Округ чини град Ниш и шест општина Алексинац, Гаџин Хан, Дољевац, Мерошина, Ражањ и Сврљиг. Просечна старост становника округа је 42,35 година а кохорта која приказује број млађих од 18 година је мања од броја старијих од 65 година, уз негативан природни прираштај -5,5, стопа смртности је 14,7 и све то даје стопу демографског пражњења од 0,64. Демографска девастација овог дела Србије у последњих пола века показује контрасну слику демографске репродукције становништва на територији наше земље од натпросечног наталитета *демографске бомбе* на КиМ и у општинама које одразавају такву националну структуру, преко умереног наталитета и демографске девастације у форми сенилизације и депопулације у југоисточној, источној Србији... Овај контраст је праћен миграцијама, механичким кретањима становништва, пражњењем унутрашњости и стварањем имиграционих сабирних центара од градова попут Београда, Новог Сада, Ниша... Кључне речи: Нишки округ, депопулација, село, стари људи, обнављање становништва, социјалне промене Живимо у бурним историјским временима политичких превирања, ограничених ратова, економских криза које производе све мање енормно богатих и све више сиромашних, егзистенцијално угрожених, старих, болесних и усамљених, који не могу да егзистирају без туђе помоћи. Та помоћ може доћи од стране породице, сродника, комшија или шире друштвене заједнице. Старање о старима на овим просторима и даље има међугенерацијски карактер. Међутим, породица и сама захваћена кризом, све мање има могућности да сама поднесе терет тог проблема. Наше друштво је генерално остарело па се процењује да око људи живи у старачким домаћинствима или сами, док су млађи, нарочито последњих двадесетак година, напуштали земљу и родитеље у потрази за послом и бољим животом. 1 дипл. соц. радник, ГЦ *Јеленац*, Алексинац 2 дефектолог, ГЦ *Јеленац*, Алексинац 3 социјална радница, ГЦ *Јеленац*, Алексинац 164

166 Старење становништва је феномен 21. века и њему се још увек прилагођавају чак и најразвијеније земље света. Повећан удео старих у популацији покреће бројне економске, социјалне, здравствене и психолошке проблеме појединаца, породица и становништва у целини. Велики број старих људи ће због болести, инвалидности или исцрпљености, а без адекватне подршке породице, бити упућен на коришћење одговарајућих услуга здравствене и социјалне заштите. Све то, поред оптерећења буџета, тражи планирање нових потреба, услуга здравствене и социјалне заштите, установа и профила, да би се одржао свеукупни квалитет живота ове групације становника. Због тога је неопходан даљи развој појединих система социјалног обезбеђења становништва и убрзано прилагођавање специфичним животним условима и потребама ове све бројније групације становништва. СРБИЈА ЗЕМЉА СТАРИХ ЉУДИ И ЗАОСТАЛЕ ИНДУСТРИЈЕ Садашња Србија је земља са становништвом које стари и све се више смањује, а исто то се дешава и са њеном индустријом, указано је у чланку на интернет страници EUObserver.com из Брисела. Привреда Србије и нишавског региона се налази у процесу транзиције и реструктурирања, то јест прелази, кроз болну трансформацију, у отворену тржишну привреду. Након деценије санкција и изолације које су нанеле ненадокнадиве штете националној привреди, Србија је прихватила концепт отварања, кооперације са светом и приватизације. Треба напоменути да је пре године привреда Србије била добро интегрисана у светску привреду, а да су њена предузећа пратила савремене токове техничко-технолошког напретка. Животни стандард становништва је био виши него у околним социјалистичким земљама, које су управо улазиле у период транзиције. Овај процес се обавља успорено због бројних ограничавајућих фактора, од којих треба указати на неке основне који су последица чињенице да је Србија због познатих дешавања у деведесетим годинама прошлог века, када је забележен економски суноврат, у транзицију кренула са временским заостатком од 20-так година и бројним ограничењима која отежавају пословање привреде. То су: технолошко-економско заостајање значајног броја инсталираних капацитета смањена оперативна способност (само 12-15% оне из године), опрема израубована и непримерена текућим, технолошким и производним захтевима тржишта; доминантна заступљеност традиционалне индустријске производње; незавршен процес приватизације; неразвијеност привредне инфраструктуре; неразвијеност тржишних институција; висок спољно-трговински дефицит; проблем дезинвестирања мањак инвестиција у односу на отпис основних средстава и евидентна потреба за великим инвестиционим улагањима; изражена неликвидност и недостатак краткорочних и дугорочних средстава за финансирање производње, извоза и нових инвестиционих програма; недостатак капитала за улагања у нову опрему и технологију; отежан повратак на тржишта изгубљена дугогодишњим санкцијама; неповољна старосна структура становништва и интензиван одлазак у иностранство стручне, креативне младе радне снаге. Присуство и интензитет демографског старења, али и његова извесност у будућности су један од демографских изазова у свим друштвима захваћеним старењем. Бројне су последице таквих промена у старосној популацији и тичу се првенствено одрживости пензионог и система социјалне заштите. Са економског аспекта, у постојећим околностима је битна и величина радне снаге и њена структура, јер долази до опадања ефективне понуде рада и до раста коефицијента зависности старих. Према попису из године било је 9,24% становништва старијег од 65 година, а већ године 17%, док прогнозе говоре да ће већ бити 22% старијих од 65 година. У земљама са високим фертилитетом и брзином раста становништва, тј. са младом популацијом, учешће младих до 20 година износи чак једну половину укупног броја становника, док је у Србији ниже од једне четвртине. Старосна структура по кохортама одавно нема пирамидални, где су млађе генерације бројније од старијих, већ правоугаони облик, са подједнаком бројношћу готово свих генерација. 165

167 За протеклих пола века смо остарили у просеку више од 6 година. Имамо негативан прираштај становника од године. Свако пето сеоско домаћинство је старачко, његови чланови су старији од 65 година и доминирају самачка старачка домаћинства. Економски и социјални ефекти демографске транзиције и старења становништва су врло неповољни, почевши од смањења друштвене виталности и предузимљивости до великог оптерећења ресурса пензијским и здравственим трошковима за стара лица. У односу на укупан број становника око 19% су пензионери а више од 3% старијих је ван ПИО система. Старији од 65 година су изложенији натпросечном ризику од сиромаштва. Република Србија са просечном старошћу становника од 41,6 година (2011), једна је од десет најстаријих земаља у свету. Најстарији су региони источне и јужне Србије, где је чак 25% становништва старије од 60 година. У периоду између два пописа, године, стање становништва у Републици Србији се изменило. Према последњем попису Србија има становника (без КиМ). Број млађих од 18 година је или 20,05 %. Број старијих од 65 година је или 17,39 % ; Проценат младих (0-14) је пао са16,1% на 15,0%, док је проценат старих (65 и више година) порастао са 16,6% на 16,8%. Просечан животни век је продужен за 1,8 год. (са 69,7 на 71,6 година, код мушкараца, а са 75,0 на 76,8 г. код жена). Број пензионера испод најнижег износа пензија је Удео жена у фертилном периоду је са 24,1% опао на 22,9% у укупном становништву. За последњих 60 година стопа фертилитета је са 3,13 сведена на 1,41 дете, што је испод граничног репродуктивног нивоа 2,1 дете, тако да већ неколико деценија имамо негативан природни прираштај. У последњих 10 година у 370 села није рођено ниједно дете, а у преко 100 села не живи ниједна жена фертилне доби (15-49 година). Природни прираштај је 4,6. Стопа смртности је 14,2. 166

168 У будућности се очекује повећана заступљеност старих, хронично оболелих и функционално зависних особа. Познато је да старе особе најчешће обољевају од хроничних незаразних болести, понекад имају и више болести истовремено (мултиморбидитет) - као што су болести срца и крвних судова, рак, шећерна болест и др. Због старења становништва, начина и услова живота у порасту је и број особа које живе са неком врстом инвалидитета. Ризик од деменције са годинама старости нагло расте, па се процењује да преко 25% старијих од 85 година има смањене когнитивне функције. Многи стари људи временом губе способност да самостално живе због ограничене покретљивости, психолошке или моралне слабости или других физичких проблема, па им је због тога у мањем или већем степену, потребна дугорочна помоћ сродника или геронтодомаћице у кући, лечење у болници или смештај у установу социјалне заштите дом за старе. Нишавски округ чине град Ниш и општине Алексинац, Гаџин Хан, Дољевац, Мерошина, Ражањ и Сврљиг. На површини од км2 живи становника. То је типичан град-регион. Ниш је један од три макрорегионална центра и трећи по величини град у Србији и као такав врши снажан утицај на развојна кретања у региону јужне и источне Србије. Привреда Ниша располаже са 86% вредности имовине и 82% капитала Нишавског округа, који је развојно неуједначено подручје са наглашеним структурним поремећајима више од 65% становника и 75% привредних активности сконцентрисано је у Нишу. То говори о развојним диспропорцијама унутар области, односно гравитационом и екстракционом дејству Ниша у односу на остале општине и ресурсе. Карактеристике Нишавског округа: Неискоришћеност постојећих ресурса Стагнација привредне конкурентности Унутаррегионални развојни дисбаланси 1. геостратегијски положај 1. структурни поремећаји 1. доминација Ниша 2. коридор 10, пруга 2. распад великих система - ЕИ, МИН, Нисал, Нитекс, Вулкан пад виталности 3. аеродром 3. незапосленост 3. неразвијене општине 4. универзитет 4. недостатак инвестиција 4. рурална подручја 5. људски ресурси простор погранична сарадња 7. недостатак идентитета подручја недостатак стратешких иницијатива недостатак сарадње - ван региона - у региону 167

169 Запослено је становника (а без посла је само у Нишу људи и у целом региону) који остварују око 89% прихода и 80% добити, док у стварању губитка учествује чак 94%. Питање запослености не треба поједноставити и спустити на ниво егзистенцијалног питања. То је у основи питање привредног развоја и облик укључивања људског фактора у тај развој. Запосленост битно утиче на социоекономску структуру друштва и најпрецизнији је индикатор обима и дубине социоекономске трансформације друштва. Број запослених се у привреди ове општине у посматраном периоду готово преполовио. Раст незапослености није зауставио ни долазак страних инвеститора и отварање око 3000 нових радних места. Стопа незапослених је рекордних 37,36 %. Према неким подацима, радника фирми у реструктурирању потражује минималних зарада. На делу је породична солидарност, па се већина незапослених издржава од пензија родитеља, које се још увек редовно исплаћују, радом у сивој економији, обављањем повремених и привремених послова, радом у пољопривреди, ако има имање. Нишлије су тек на 61. месту по зарадама. Од априла године се утростручио број прималаца новчане социјалне помоћи, тако да је сада корисника. КОРИСНИЦИ СОЦИЈАЛНЕ ЗАШТИТЕ У НИШАВСКОМ ОКРУГУ ГОДИНЕ 0 Општина деца млади одрасли остарели укупно 1. Град Ниш Алексинац Гаџин Хан Дољевац Мерошина Ражањ Сврљиг Нишавска област Grad Niš Aleksinac Gadžin Han Doljevac deca odrasli ukupno Merošina Ražanj 168

170 Упоредни преглед броја становника по пописима 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, и године насеље Град Ниш Алексинац Гаџин Хан Дољевац Мерошина Ражањ Сврљиг Нишавски округ Упоредни преглед броја становника по пописима 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, и године, индекси броја становника насеље / / / / / / / / /48 Град Ниш 100% 111,7 121,5 131,7 119,0 106,7 103, ,6 281 Алексинац 100% 105,5 104,4 98,3 101,8 94,9 94,0 80,1 98,4 84,36 Гаџин Хан 100% 99,2 91,5 83,3 81,5 79,8 82,1 64,30 40,4 31,68 Дољевац 100% 106,7 105,5 101,9 102,2 100,0 96,8 89,25 113,4 104,53 Мерошина 100% 106,2 97,1 95,4 97,0 92,3 94,8 86,20 83,5 76 Ражањ 100% 103,7 96,0 90,9 91,1 87,1 87,4 67,30 62,7 48,26 Сврљиг 100% 102,0 91,9 87,6 91,5 85,6 85,0 68,70 54,6 44 Нишавски округ 100% 106,9 107,9 111,0 108,5 100,5 99,0 94,30 138,1 132 Демографска девастација овог дела Србије у последњих пола века илустрација је демографске репродукције становништва на територији целе земље - пада наталитета и демографске девастације у форми сенилизације и депопулације. Ова појава је праћена миграцијама, механичким кретањима становништва, пражњењем унутрашњости и претварањем у имиграционе сабирне центре већих градова попут Београда, Новог Сада и наравно Ниша. Карактеристично је и просечно смањивање величине породице, тако да она по последњем попису броји свега 2,9 чланова. Овај податак индиректно указује на могућност старих за породичном подршком, као и на квалитет живота лишеног разних видова помоћи. Одабрани модел транзиције, без социјалне одговорности, у облику радикалног неолиберализма и зависне модернизације, додатно је искомпликовао све проблеме у нашој земљи и нишавском региону. Процесом транзиције су посебно погођени старији радници доби изнад 55 година. Они који су имали услова (и среће ) су превремено пензионисани, други су остављени да се снађу стари за нови почетак, млади за умирање како често кажу. Транзиција је довела до деиндустријализације земље и Округа, девастације привреде, масовне незапослености и осиромашења становништва, што је проузроковало нове миграције становништва, пропадање и нестајање читавих села, одложено заснивање бракова и смањење 169

171 репродуктивне моћи становништва. Раст незапослености није зауставио ни долазак страних инвеститора и отварање нових 3000 радних места - напротив, број незапослених се повећао за још људи. Стопа незапослености достигла је рекордних 37,36% и за 50% је виша од републичког просека! Све то блокира процес просте демографске репродукције становништва и извлачење из неразвијености овог региона. РАСПОЛОЖИВА СРЕДСТВА И ЛИЧНА ПОТРОШЊА У години (просек по домаћинству ) р.бр. регион Београдски Регион Војводине Шумадије и Зап. Србије Јужне и Источне Србије укупно 1. Расположива средства Приходи домаћинства у новцу Приходи из редовног радног односа Приходи ван редовног радног односа Приходи од пољопривреде Потрошачки и ивестициони кредити Породица је на овим просторима одувек била стуб заштите својих чланова, посебно немоћних - деце и старих. Међутим, и сама захваћена материјалном и моралном кризом, тражи веће ангажовање друштва у решавању нагомиланих проблема. На овим просторима још увек постоје велике вишегенерацијске породице, које се држе традиционалне заштите својих чланова, затим породице чији су се млађи чланови одвојили, али и даље одржавају међусобне контакте и, на крају, постоје породице где је дошло до одвајања млађих генерација са ретким или готово прекинутим контактима са старијим члановима. Углавном су старији чланови таквих породица у веома тешкој социоекономској позицији, без сталних прихода и могућности да послују по суровим тржишним принципима. Све чешће се у написима, дискусијама и сл. јавља термин сиромаштво. Некада се под тим подразумевао недостатак средстава/прихода за набавку минималне корпе роба и услуга. Данас се под сиромаштвом подразумева стање у коме недостају основне могућности за достојанствени живот. Оно се манифестује на разне начине, међу којима су недостатак прихода и средстава да се осигура одржива егзистенција, глад, неухрањеност, слабо здравље, ограничен приступ или недоступност образовању и осталим темељитим услугама, повећана смртност од болести, бескућништво и неадекватни стамбени услови, друштвена дискриминација и изолација, несигурно окружење. Такође, и негација људских права, попут неучествовања у грађанским, друштвеним и културним активностима у заједници. Све то доводи до тзв. мултидимензионалности сиромаштва као свеприсутније појаве, коју карактерише трајна или хронична ускраћеност ресурса, способности, могућности избора, сигурности и моћи који су потребни за адекватан животни стандард и остварење других грађанских, економских, политичких, културних и социјалних права. Два су основна типа сиромаштва релативна и апсолутна линија. Релативна линија сиромаштва представља могућност упоређивања стандарда једне категорије становништва са другом у истим друштвеним условима у посматраној земљи. Апсолутна линија сиромаштва може бити линија екстремног и линија генералног сиромаштва. Екстремна линија сиромаштва или линија прехрамбеног сиромаштва, одређује се на основу вредности прехрамбеног пакета који садржи минимум неопходних калорија и храњивих састојака. Генерална линија сиромаштва садржи, поред новчане вредности потребне за подмиривање екстремне линије, и износ за плаћање непрехрамбених роба и услуга које се троше. Шта (статистички) значи бити сиромашан у Србији? Према саопштењу РЗ за статистику Србије, од године, стопа ризика од сиромаштва у години је била 24,6%. Релативна линија сиромаштва износи динара. За двоје одраслих са једним дететом старости до 14 година, праг ризика од сиромаштва је 170

172 динара, док је за четворочлано домаћинство са двоје одраслих и двоје деце старости до 14 година, овај праг динара. Са овим износом би требало да се задовоље минималне животне потребе за храном, огревом и другим основним потребама. Надлежно министарство сиромашним сматра грађане са и мање динара месечно, што је очигледно ниже од званичне статистичке линије сиромаштва елементарне егзистенције. Другом одраслом лицу које живи у истом домаћинству додаје још 3.765динара месечно, а детету још динара. Статистика каже да се око људи налази испод дефинисане линије потрошње. Међутим, важно је разумети да сиромаштво није једнако распоређено између различитих категорија друштва. Скоро људи у Србији прима неку врсту помоћи. Једна јеврејска клетва каже: Дабогда живео у историјским временима. Социјално економски положај старих (и не само њих) у Нишавском округу је веома тежак и представља слику историјског времена у коме живимо. Након вишегодишњих санкција, ратова у окружењу, НАТО агресије, бомбардовања и уништења дела привреде и инфраструктуре овог дела Србије, лошим реструктурирањем, преостала предузећа су, углавном, уништена (без жеље да се упуштамо у политику), радници (у постојећој ситуацији-срећници, јер се пензије редовно исплаћују) који су испуњавали неки од услова за пензију су пензионисани упркос упозорењу из давних 80-тих да ће са континуираним порастом броја пензионера, реална вредност њихових принадлежности, а тиме и куповна моћ, реално опадати. Истраживање Центра за демократију је показало да сваки пети незапослени има више од 50 година, а сваки други отпуштени у Србији припада тој популацији, која је послата на тржиште радне снаге са минималним, понекад ни теоријским шансама да се поново запосли и дочека пензију. Мало је могућности за запошљавање, влада дискриминација у погледу запошљавања јавно се траже радници до 35 година старости. Неке законске одредбе, које су иницијално требало да повећају права радника, заправо им стварају проблеме. Пример је одредба по којој послодавац плаћа отпремнине раднику за цео радни стаж, а не за онај део проведен код њега. Према признању дела самих послодаваца, они због тога зазиру од запошљавања старијих радника јер би у случају отпуштања отпремнине угрозиле предузећа. У тренутку када је стопа незапослености изузетно висока, поставља се питање да ли старијим радницима таква одредба више користи или штети. Проблем представља и велики број радника који раде у сивој економији. Према оцени Београдског центра за људска права, главни разлози због којих се посао тражи у сивој привреди, где радници немају никакву заштиту су висока незапосленост, као и неефикасна заштита права из радног односа. Истраживање Центра за демократију показало је да у Србији у сивој економији има између и милион радника, а међу секторима у којима се најчешће запошљавају су индустрија, грађевина, хотелијерство. Најподложнији запошљавању у неформалној економији су млади и неквалификовани радници, као и необразовани и старији од 40 година. У остарелим селима у Округу, посебно оним удаљенијим од градова су углавном остали стари са застарелом технологијом и машинама старијим од 20 година, са уситњеном производњом свега и свачега, неспособни да се укључе у тржишну утакмицу са великим корпорацијама, без некадашњих задруга које су откупљивале и такву производњу и пружале каквутакву сигурност. Дискутабилан је број и капацитет установа за смештај одраслих и старих лица у Нишавском округу, с обзиром на постојећу дубину и дужину економске кризе. Смештај у установу социјалне заштите, којих у овом региону има (не)довољно, углавном није последица жеље корисника, нарочито уколико има било каква примања или се на његово име води имовина веће материјалне вредности, већ последица немогућности породице да на адекватан начин помогне збрињавање остареле и болесне особе. У Србији, и Нишавском региону посебно, током економске кризе је погоршана ситуација са поштовањем социјалних и економских права. То се може видети већ из основних података о стопи незапослености, просечној плати и потрошачкој корпи. Из тих података јасно је да свака трећа особа не може да пронађе посао и да већина становника тек с тешкоћама измирује основне потребе, попут становања и хране. У још тежем положају су млади радници, неквалификовани, необразовани, радници без искуства, старији од 40 година, као и одређене "осетљиве" друштвене групе. Међутим, јасна слика ове области се за сада не може стећи. Наиме, подаци о социјалној искључености, који пружају слику о ситуацији великог броја становника који спадају у такозване осетљиве групе, попут жена, Рома, незапослених, 171

173 особа са инвалидитетом, старих у Србији се не прикупљају систематично. Такође, нема података о бескућништву иако је становање једно од основних права. Србија је потписница бројних конвенција из области економских и социјалних права и једна од земаља које су приликом ратификовања основног акта Савета Европе у овој области - Европске социјалне повеље - прихватиле највише обавеза - 88 од 98 параграфа. Незапосленост погађа скоро сваког четвртог тражиоца посла, социјални дијалог, као оквир за уређивање услова рада, није функционалан, а синдикати, по мишљењу већине грађана, не обављају своју функцију заштите права радника, поготово у приватном сектору. Права радника у Србији нарушена су и након приватизација, када је део предузећа нестао, оставивши раднике без посла, али и без отпремнина које би им припадале. Још један горући проблем су здравство и здравствено осигурање, будући да су нарушена и права радника чији послодавци не плаћају доприносе, због чега су они фактички кажњени тиме што не могу да користе здравствено осигурање. Једно од права из Европске социјалне повеље, којој је Србија приступила године, јесте и заштита од искључености из друштва. Како је показао Први национални извештај о социјалном укључивању и смањењу сиромаштва у Србији, стопа ризика од сиромаштва у Србији је виша него у ЕУ. Такође, одређене групе су изложеније ризику од незапослености - Роми и старији, а мушкарци су генерално гледано у повољнијем положају од жена. Проблем са Ромима је и то што је сам квалитет запослености низак, будући да доминира такозвана неформална запосленост, то јест рад у сивој економији, а сиромаштво у тој етничкој заједници ствара зачарани круг, јер је и стопа школовања нижа него у општој популацији. Према Међународној повељи о економским, социјалним и културним правима, коју је Србија прихватила, свакој особи је потребно омогућити одговарајући животни стандард, који подразумева храну, одећу, смештај и стално побољшање услова живота. Просечно домаћинство у Србији нема новца за стандардну потрошачку корпу, већ само за минималну, показују званичне статистике. За просечну потрошачку корпу у Србији у марту године било је потребно динара, а за минималну динара, док је у исто време, према Анкети о потрошњи домаћинстава, просечно домаћинство имало на располагању динара. До маја цена потрошачке корпе је порасла на и , док је мало вероватно да је у расположивим средствима забележен сличан раст. Наиме, просечна плата у Србији чак је опала са мартовских на у мају 2012, док у погледу запослености није било значајнијих кретања. Просечна потрошачка корпа, међутим, не би требало да представља луксуз. Њоме је за трочлано домаћинство предвиђено динара за воће и воћне производе, то јест 12 килограма и 200 грама воћа месечно, што значи 135 грама дневно по особи. Такође, предвиђено је око 160 грама меса по особи, укључујући и месне прерађевине попут сухомеснатих производа и паштета, у укупном износу од динара, као и по 400 грама поврћа од чега мало више од 130 грама кромпира, по месечној цени од укупно динара. Будући да се препоручује редован дневни унос свежег воћа и поврћа, а да 135 грама има у једној јабуци мање величине, јасно је да количине предвиђене стандардном потрошачком корпом не би требало смањивати. Такође, за одећу и обућу предвиђено је динара, а за становање, воду, струју, гас и друга горива динара. Предвиђена је потрошња за алкохолна пића и дуван динара, за одећу и обућу 3.185, за комуникације динара, а за рекреацију и културу динара месечно. Јасно је, међутим, да многе категорије становништва у Нишавском округу себи не могу да приуште потрошачку корпу. Уколико би у трочланој породици две особе биле запослене и зарађивале минималну зараду, која у Србији у износи динара, не би имали новца за стандардну, а с таквом платом не би се могла приуштити ни минимална корпа. Минимална зарада у Србији се утврђује у социјалном дијалогу у којем учествују влада, синдикати и удружења послодаваца. Ни та плата, међутим, која тешко да може да задовољи основне потребе, није гарантована свима, будући да велики део предузећа не примењује колективне уговоре. Број људи који живе од ових за живот недовољних прихода није мали - према подацима Министарства за рад и социјалну политику с почетка године, помоћ је примало породица, односно особа, што је изнад 3% укупног становништва. Статистика показује и да у овом тренутку свака десета особа у Србији добија неку врсту социјалне 172

174 помоћи од државе, па око особа у Србији добија дечји додатак, додатак за туђу негу и помоћ и новчану социјалну помоћ. Право на рад - у Србији је сваки четврти незапослен, а у Нишавском округу сваки трећи. Социјална заштита - све више корисника, све мање пара. У наредном периоду акценат треба да буде на новим формама институционалног и ванинституционалног решавања проблема социјално угрожених слојева становништва, а то су: већа међусобна сарадња свих носилаца друштвене бриге о старим лицима; стварање клубова за окупљање старих и пензионисаних лица на нивоу МЗ; јачање (кадровско, материјално, организационо) патронажне и службе за негу старих и болесних лица; организовање и подстицање добровољног рада грађана и омладине за помоћ старим и изнемоглим лицима; предузимање селективних мера социјалне заштите којима би се доприносило побољшању виталних карактеристика становништва; примена савремених метода мултидисциплинарног рада, односно савременог социјалног рада; активан превентивни рад на терену; реализација активности на ублажавању и санирању проблема остарелих лица кроз институционално и ванинституционално збрињавање. Ни посла ни пензије или у граду нема шта да се ради, а на селу нема ко да ради! Закључак је да су на дистибуцију газдинства у односу на линију сиромаштва у Нишавском округу деловали: - успорено структурно реформисање аграра - о чему сведочи висок проценат сиромашних међу малим и једночланим газдинствима; - неповољан економски положај пољопривредника у протеклим годинама. Због малих и нередовних плата, већина запослених ради на породичном газдинству и тиме допуњује ионако танак породични будзет. У 40% газдинстава појединци обављају ниско продуктиван рад који није оријентисан на тржиште, већ на репродукцију домаћинства. Социјална заштита на селу Старачка домаћинства (њих 12%) која нису остварила право на пензију изложена су двоструко више сиромаштву него иста домаћинства која примају пензију. Преко половине испитаника радног узраста не уплаћује ПИО, чиме остају потпуно незаштићени у случају повреда и инвалидитета, а излажу се изразито високим ризицима сиромаштва у доба старости. Проблем непокривености ПИ осигурањем далеко је израженији код пољопривредника, него запослених у непољопривредним делатностима. Домаћинства са различитим социјалним проблемима најчешће се ослањају на сопствене ресурсе у пружању неге и бриге о старим, непокретним, члановима са инвалидитетом, или у решавању породичних проблема. Уколико настоје да обезбеде социјалну подршку, то најчешће чине преко ЦСР и локалне здравствене установе. У најтежем положају су стари на селу, посебно они који живе у старачким домаћинствима, који се суочавају са озбиљним препрекама у обезбеђивању социјалних услуга за стара и немоћна лица. Ниво социјалног капитала је низак - чак 10% испитаника се не ослања ни на рођаке, ни на комшије и пријатеље када су у стању социјалне потребе. Традиционални облици везивања, преко сеоских окупљања и испомагања код обимнијих пољопривредних радова, губе на значају, а нови облици везивања су изузетно слабо развијени. Културна партиципација је изузетно слабо диверсификована и своди се на пасивне облике (гледање телевизије). Мали број испитаника чита било које новине или књиге. Још мањи проценат посећује културне манифестације или иде на екскурзије и друга путовања. 173

175 Главни разлози за слабу културну партиципацију - стил живота у којем се много времена троши на радне активности, али и слаба мотивисаност и незаинтересованост. Становници села у Нишавском округу, као и у читавој Србији, готово да уопште не пријављују директна искуства дискриминације у јавном животу. Имајући у виду остале налазе истраживања који указују на велику инфраструктурну депривисаност села, слаб ниво социјалне кохезије и низак степен социјалног и културног активизма, могло би се рећи да они заправо тешко и долазе у прилику да буду индивидуално дискриминисани. Укупни услови живота највећи део становника села у Округу доводе на маргиналну социјалну позицију и често искључују читаве заједнице из развојних токова друштва. У селима у Округу се запажа зачарани круг пропадања - ниска густина насељености недостатак критичне масе за услуге и производњу ниске стопе отварања фирми и пословних подухвата одсуство генерисања радних места миграције + старење локалне популације смањење густине становништва. Овај круг пропадања у многим руралним срединама у ЕУ је прекинут одговарајућим политикама које су водиле унапређењу инфраструктуре, привлачењу инвестиција, развоју производних, услужних делатности, али и унапређењу пољопривреде и остваривању позитивних стопа раста. За Србију је стога од великог значаја дефинисање стратегије руралног развоја на националном и локалном нивоу и деловање у правцу прекидања описаних ланчаних трендова који воде пропадању руралних заједница. Негде сам прочитао реченицу, коју ћу парафразирати на самом крају: У потпуној осами широм Србије станује више од старих са дебелим здравственим картонима и танким новчаницима. Литература 1. Влада РС Национална стратегија о старењу ( ). Београд: Министарство рада, запошљавања и социјалне политике РС. 2. Крстић, В Становништво југоисточне Србије: Компаративна студија демографског развитка. Ниш: Impressum 3. Сатарић,Н., Рашевић, М. и Милорадовић, Они не могу да чекају: Студија о сиромашним старијим лицима у Србији. Београд: Удружење грађана Снага пријатељства-амитy. 4. Разни резултати анкета Републичког завода за статистику; 5. Демографски прегледи Министарства за рад, запошљавање и социјалну политику. 174

176 SOCIAL ECONOMIC POSITION OLD PEOPLE NIS DISTRICT Mr Vojkan Stanojević, Ivana Miletić, Zvezdana M. Mladenović ABSTRACT The idea of sustainable development emerges as the only global paradigm that offers the possibility of future generations to establish harmony, economic and environmental objectives or provide conditions which will not be worse than the conditions under which they now live. Social changes that have resulted after breaking of the former Yugoslavia caused (political consequences: war conflicts, material destructions, refugees, economic consequences, general privatization, social consequences depletion of grass roots of population, social influence older generations were more or less marginalized in all former Serbia republics, although they were generally the most numerous group The population of Serbia is characterized by an intensive process of demographic aging as result of major changes that have occurred in the age-sex structure in the second half of the twentieth century, and is conditioned primarily long - term decrease in fertility rates. Demographic transition is an integral part of the deeper socio- economic changes through which passes Serbia (and Nis district) during the last decades. Demographic erosion of the Nis district, population of the village at the base was caused by socio-economic changes in which the development and stratified, a growing number of farmers tended to leave the village. Land reclamation of peasant societies affected. New demographic structure of the resultant of some demographic processes and indicators declining birth rate and natural increase (depopulation),as well as increasing life expectancy (average age) and the aging of rural population. Key words : Nis district, depopulation, village, old people, the renewal of population, social changes 175

177 ЗНАЧАЈ ПРИМЕНЕ ЉУДСКИХ ПРАВА И УТИЦАЈ НА КВАЛИТЕТ ЖИВОТА КОРИСНИКА НА РЕЗИДЕНЦИЈАЛНОМ СМЕШТАЈУ ( НА ПРИМЕРУУСТАНОВЕ ЗА СМЕШТАЈ И НЕГУ СТАРИХ ЛИЦА И ЛИЦА СА ПОСЕБНИМ ПОТРЕБАМА НАЦИОНАЛНИ ДОМ ) Жаклина Дупор, 1 Марина Нађ 2, Даниела Дуловић 3, Зорица Стаменић 4 РЕЗИМЕ Установа за смештај и негу старих лица и лица са посебним потребама Национални Дом је приватан дом који има десетогодишње искуство у раду са особама трећег животног доба и особама са специфичним потребама. У намери да подигнемо квалитет живота корисника спровели смо анкету на тему познавања људских права како међу корисницима тако и међу запосленима. У истраживању су учествовале две групе испитаника, прву групу испитаника су чинили корисници, а другу групу испитаника су чинили запослени. Предмет истраживања: Квалитет живота у корелацији са степеном остваривања права: Право на приватност Право на слободан избор услуга Право на информисаност Право на притужбу Право на учешће у доношењу одлука Право на поверљивост података Право на слободу кретања. Циљ спроведене анкете је стицање увида у информисаност испитаника на тему људских права, у којој мери их препознају као и о значају људских права у свакодневном животу са посебним освртом права старих на резиденцијалном смештају. Методе рада које су коришћене приликом истраживања су анкета и интервјуи са обе групе испитаника. Резултати истраживања на узорку од 80 испитаника су груписани, евалиурани и презентовани у виду статистичких података, табела и графикона. На основу резултата можемо рећи да постоји недовољна информисаност у обе групе испитаника и да је сходно томе потребна додатна едукација. У скаду са резултатима анкете сачинили смо едукативни материјал, користећи најзначајнија документа међународних организација (Европска унија, Уједињене нације, Савет Европе). Кључне речи: људска права, истраживање квалитет живота МЕТОДОЛОГИЈА ИСТРАЖИВАЊА Увод: Установа за смештај и негу старих лица и лица са посебним потребама Национални Дом је приватан дом који има десетогодишње искуство у раду са особама трећег животног доба и особама са специфичним потребама. Ове године смо акценат у раду ставили на 1 дипломирани психолог Установа за смештај и негу старих лица и лица са посебним потребама Национални Дом Владимировац, Владимировац, zd.zaklina@gmail.com 2 виши радни терапеут, marinanadj@gmail.com 3 дипломирани социјални радник, dacacca81@gmail.com 4 glavna medicinska sestra 176

178 људска права са посебним освртом на права корисника на резиденцијалном смештају. Идеја за поменуту активност родила се из сарадње са Удружењем грађана Снага пријатељства Amity, који су прошле године посетили нашу Установу и спровели мониторинг људских права. Како бисмо стекли праву слику о томе колико наши корисници и запослени препознају људска права и њиховом значај, одлучили смо се да спроведемо истраживање. Сматрајући да је од изузетне важности да и запослени прошире своја сазнања из области људских права, укључили смо и њих у испитаничку групу. Верујемо да би стицање нових сазнања запослених на тему људских права корисницима омогућило да на ефикаснији начин препознају и остварују своја права у свакодневном животу. 1. ПРЕДМЕТ ИСТРАЖИВАЊА Квалитет живота у корелацији са степеном остваривања права: Право на приватност Право на слободан избор услуга Право на информисаност Право на притужбу Право на самоодлучивање Право на приватност Право на слободу кретања 2. ЦИЉ Спроведене анкете је стицање увида у информисаност испитаника на тему људских права, у којој мери их препознају, као и о значају људских права у свакодневном животу са посебним освртом на права старих на резиденцијалном смештају. 3. МЕТОДЕ И ТЕХНИКЕ ИСТРАЖИВАЊА Општа метода организовања истраживања је неекспериментална, а обзиром на циљ, истраживање је експлоративно. Технике прикупљања података За потребе овог истраживања конструисан је упитник, састављен од стране групе аутора овог истраживања. 4. УЗОРАК ИСТРАЖИВАЊА Истраживање је обављено на погодном узорку. У истраживању су учествовали корисници и запослени из Националног Дома у Владимировцу. Укупно је испитано 80 испитаника. 30 је било запослених, од којих 5 упитника није адекватно попуњено и нису статистички значајни,а преосталих 25 су адекватно попуњени и статистички обрађени. Преосталих 50 испитаника су били корисници, валидних и статистички обрађених је било 30 упитника. 5. ПОСТУПАК ИСТРАЖИВАЊА Прелиминарно истраживање је извршено на групи од 16 испитаника (8 корисника и 8 запослених). Допринело је да се почетно формулисаном инструменту одређене тврдње кори- 177

179 гују и преформулишу. Овако редукован инструмент се примењивао у истраживању. Испитивање је обављено индивидуално са сваким испитаником у марту године. Учешће у испитивању је било добровољно од стране испитаника уз објашњење о каквом истраживању се ради и да ће се резултати користити у истраживачке сврхе. Испитаници су упознати са процесом истраживања, информацијом да је упитник анониман и да приликом попуњавања истог, нису ограничени временом. Целокупно испитивање спровели су аутори овог рада. 6. ТЕХНИКЕ СТАТИСТИЧКЕ ОБРАДЕ Сви подаци су прикупљени и статистички обрађени у компјутерском програму СПСС. Коришћене су технике за статистичку обраду: Дескриптивна статистика, графикони и табеле Резултати: Корисници У истраживању учестовало је 30 испитаника, 15 корисника мушког пола односно 50%, и 15 корисника женског пола 50%. Старосна структура испитаника креће се од 36 од 96 година. Категорији од 36 до 55 година припада 1 испитаник, односно 3,3% од укупно испитаних корисника. Категорији од 56 до 75 година 9 испитаника, односно 30%. Категорији од 76 до 95 година 19 испитаника, односно 63,3%; категорији 96 година 1 испитаник, односно 3,3%. Када је реч о занимању корисника највећи део су домаћице 9 испитаника, односно 30% од укупно испитаних корисника; радника у индустрији 5 испитаника, односно 16,7%; возача 4 испитаника, односно 13,3%; трговца и грађевинских техничара по 2 испитаника, односно по 6,7%; контролор, службеник, виша медицинска сестра, желеничар, економски техничар, агроном, електричар, инжењер по 1 испитаник, односно по 3,3% од сваког наведеног занимања. Приликом анализирања категорије школске спреме 15 испитаника има основно образовање, односно 50% од укупно испитаних корисника. Средњу стручну спрему има 12 испитаника, односно 40%; вишу стручну спрему 1 испитаник, односно 3,3%, а високу стручну спрему 2 испитаника, односно 6%. Према месту становања структура корисника је следећа: 8 лица, односно 26,7% је из Панчева; 7 лица, односно 23,3% из Београда; 2 лица, односно 6,7% из Банатског Новог Села и Владимировца, а по 1 лице, односно 3,3% из Банатског Брестовца, Вршац, Врање, Нови Сад, Лесковац, Параћин, Долово, Дебељача, Јагодина, Старчево, Ковачица. Корисници су следећих националности: српске националности је 24 лица, односно 80%; мађарске националности је 2 лица, односно 6,7%; црногорског порекла је 2 лица, односно 6,7%; ромског порекла је 1 лице, односно 3,3%; словачког порекла је 1 испитаник односно 3,3%. Анализа постављених питања - 1. На питање: Да ли сте били у прилици да се упознате са одредбама Европске конвенције о људским правима и основним слободама?, са одговором ДА одговорило је 3 испитаника, односно 10% од укупно испитиваних корисника. Негативан одговор ( НЕ ) имало је 22 испитаника, односно 73,3%. Одговор ДЕЛИ- МИЧНО имало је 5 испитаника односно 16,7% На питање: Да ли сте икада били у ситуацији да се упознате са Универзалном декларацијом људских права? са одговором ДА одговорио је 1 испитаник односно 3,3% од укупно испитаних корисника; са НЕ одговорило је 22 испитаника, односно 73,3%; са ДЕЛИМИЧНО одговорило је 7 испитаника односно 23,3% На питање: Набројте људска права., највећи број испитаника, њих 13, односно 43,3% од укупно испитиваних корисника навело је Право на живот ; 8 испитаника, односно 26,7% имало је одговор Право на слободу ; 6 испитаника, односно 20% је навело је Право на здравствену заштиту ; 2 испитаника, односно 6,7% имало је одговор Право на рад ; 1 испитаник, односно 3,3% навело је Право на приватност. 178

180 - 4. На питање: Које је право по Вама најважније?, највећи број испитаника, њих 11, односно 36,7% од укупно испитиваних корисника сматра најважнијим Право на слободу ; 8 испитаника, односно 26,7% навело је Право на живот ; 6 испитаника, односно 20% навело је као одговор Право на здравствену заштиту ; по 1 испитаник, односно по 3,3% одговорили су са Право на рад, Право на приватност, Право на одлучивање, Право на гласање, Право на безбедност На питање: Да ли сте икада били у ситуацији да су вам права била ускраћена?, највећи број испитаника одговорило је са НЕ, и то 25, односно 83,3% од укупно испитаних корисника. Пет испитаника, односно 16,7 % одговорило је са ДА, и то у следећим случајевима: ускраћеном праву на рад 2 испитаника, и 3 испитаника је навело ускраћено право на одлучивање На питање: Да ли сматрате да се поштују права националних мањина у вашем окружењу (Националном Дому)?, сви испитаници су одоговорили са ДА (30 лица, односно 100% испитаних корисника). - Посебан куриозитет ова анкете је што су корисници препознали да се у мултинационалном окружењу у којем живе поштују права националних мањина На питање: Које од наведених права препознајете у свакодневном животу, односно које право Вам је највише доступно?, највећи број испитаника препознало је Право на информацију и то 10 испитаника, односно 33,3% од укупно испитиваних корисника; 6 испитаника, односно 20% навело је Право на самоодлучивање ; 5 испитаника, односно 16,7% навело је Право на слободан избор услуга ; 4 испитаника, односно 13,3% навело је Право на приватност ; 3 испитаника, односно 10% препознало је Право на притужбу ; 2 испитаника односно 6,7% навело је Право на материјалну подршку На питање: Да ли су Вам довољно јасна горе поменута права дефинисана Законом о социјалној заштити?, највећи број испитаника, њих 18, односно 60% од укупно испитаних корисника, одговорило је са ДА, док је са НЕ одговорило, 12 испитаника, односно 40% На питање: Да ли Вам је неко од поменутих права ускраћено?, од укупно испитиваних корисника 24 је одговорило са НЕ, што је 80% испитаних. Позитивно, односно са ДА одговорило је 6 испитаника што је 20% од укуног броја испитаника, Као најчешћи пример ускраћивања права навели су: Право на одлучивање На питање: Да ли сте икада били дискриминисани?, већина испитиваних корисника, њих 17, односно 56,7% одговорило је са НЕ, а 13 испитаника, односно 43,3% одговорило је ДА На питање: По ком основу сте били жртва дискриминације?, већина испитаника, њих 13 од укупно испитиваних навело је као основ дискриминације ПОЛ (најчешће приликом запошљавања); 10 испитаника, односно 26,7% као основ дискриминације навело је СТАРОСТ ; 5 испитаника, односно 10% је дискминисано по основу НАЦИОНАЛНОСТИ ; а по 1 испитаник, односно по 3,3% навели су ВЕРОИСПОВЕСТ и БОЛЕСТ. Из обрађених података који се односе на познавање прокламованих права (Европске конвенције о људским правима и основним слободама и Универзалном декларацијом људских права) закључили смо да је само мали број испитаника био у прилици да се са истима упозна или им нису били у довољној мери доступни. Карактеристично је да највећи број корисника као основно право препознаје право на живот, слободу и здравствену заштиту, што је уско повезано са њиховим потребама и приоритетима; док мали проценат корисника препознаје као важна и остала грађанска, политичка и права из области културе. Претпоставка је да је вероватно већи број корисника током свог живота био у ситуацији да су им нека права била ускраћена, али нису имали довољно сазнања да то препознају. Запослени У истраживању је учествовало 25 испитаника. Припапнице женског пола чине 88 % испитиваних лица (22 испитаника), а мушког пола 12% испитиваних лица (3 испитаника). 179

181 Старосна структура испитаника креће се од 18 до 56 година. Категорији од 18 до 35 година припада 9 испитаника, односно 36% од укупно испитаних запослених. Категорији од 36 до 55 година, 15 испитаника, односно 60%. Категорији од 56 година, 1 испитаник, односно 4%. Запослене групишемо по основу радних места на следећи начин: неговатељице чине 40% испитаних (10 лица); медицински техничари чине 12% од укупно испитаног запосленог особља (3 лица); собарице чине 12% (3 лица); домари чине 8 % (2 лица); кувари чине 8 % (2 лица); виша медицинска сестра чини 4% (1 лице); психолог чини 4% (1 лице); социјални радник чини 4% (1 лице); радно окупациони терапеут чини 4% (1 лице); управник чини 4% (1 лице). Када је реч о школској спреми, 12% од укупно испитиваних запослених има основно образовање (3 лица); 68% средњу стручну спрему (17 лица); 8% има вишу стручну спрему (2 лица); а 12% високу стручну спрему (3 лица). Запошљавање у Националном дому вршено је углавном из околних места, тако да имамо следеће показатаље: 6 испитаника, односно 24% од укупно испитаних запослених је из Банатског Новог Села; 6 испитаника, односно 24% је из Владимировца; 5 испитаника, односно 20% је из Банатског Карловца; 2 испитаника, односно 8% је из Алибунара; 2 испитаника, односно 8% је из Николинаца; по 1 испитаник, односно по 4% је из Панчева, Иланџе, Девојачког бунара и Јерменоваца. Националну стукруру запослених чини: 17 испитаника, односно 68% од укупно испитаних лица је српског порекла; 7 испитаника, односно 24% је румунског порекла; 1 испитаник, односно 8% је словачког порекла. Анализа постављених питања - 1. На питање: Да ли сте били у прилици да се упознате са одредбама Европске конвенције о људским правима и основним слободама?, са одговором ДА одговорило је 8 испитаника, односно 32% од укупно испитиваних запослених. Негативан одговор ( НЕ ) имало је 5 испитаника, односно 20%. Одговор ДЕЛИМИЧНО имало је 12 испитаника односно 48% На питање: Да ли сте икада били у ситуацији да се упознате са Универзалном декларацијом људских права? са одговором ДА одговорило је 5 испитаника, односно 20%% од укупно испитаних запослених; са НЕ одговорило је 10 испитаника, односно 40%; са ДЕЛИМИЧНО одговорило је 10 испитаника, односно 40% - 3. На питање: Набројте људска права., највећи број испитаника, њих 8, односно 32% од укупно испитиваних запослених навело је Право на слободу ; 5 испитаника, односно 20% имало је одговор Право на приватност ; 4 испитаника, односно 16% је навело је Право на информацију ; по 2 испитаника, односно по 8% имало је одговор Право на слободан избор, Право на здравствену заштиту, Право на верску припадност ; 1 испитаник, односно 4% навело је Право на образовање На питање: Које је право по Вама најважније?, највећи број испитаника, њих 7, односно 28% од укупно испитиваних запослених сматра најважнијим Право на слободу ; 5 испитаника, односно 20% навело је Право на живот ; 5 испитаника, односно 20% навело је као одговор Право на приватност ; 4 испитаника, односно 16% одговорили су са Сва права, 2 испитаника, односно 8% навело је Слобода говора ; по 1 испитаник, односно по 4% навело је Право гласања и Право на рад На питање: Да ли сте икада били у ситуацији да су вам права била ускраћена?, највећи број испитаника одговорило је са НЕ, и то 20, односно 80% од укупно испитаних запослених. Пет испитаника, односно 20% одговорило је са ДА. Као најчешће ускраћивана права навели су: право на жалбу, право на обрзовање и право на материјалну подршку На питање: Да ли сматрате да се поштују права националних мањина у вашем окружењу (Националном Дому)?, сви испитаници су одоговорили са ДА (25 лица, односно 100% испитаних корисника) На питање: Које од наведених права препознајете у свакодневном животу, односно које право Вам је највише доступно?, највећи број испитаника препо- 180

182 знало је Право на информацију и то 13 испитаника, односно 52% од укупно испитиваних запослених; 9 испитаника, односно 36% навело је Право на приватност ; 2 испитаника, односно 8% навело је Право на самоодлучивање ; 1 испитаник, односно 4% навео је Право на притужбу На питање: Да ли су Вам довољно јасна горе поменута права дефинисана Законом о социјалној заштити?, највећи број испитаника, њих 19, односно 76% од укупно испитаних запослених, одговорило је са ДА, док је са НЕ одговорило, 6 испитаника, односно 24% На питање: Да ли Вам је неко од поменутих права ускраћено?, од укупно испитиваних корисника 20 је одговорило са НЕ, што је 80% испитаних. Позитивно, односно са ДА одговорило је 5 испитаника што је 20% од укупног броја испитаних запослених, при чему је било ускраћено Право на материјалну подршку код 3 лица, а код 2 испитаника, ускраћено је Право на слободан избор услуга На питање: Да ли сте икада били дискриминисани?, већина испитиваних корисника, њих 16, односно 64% одговорило је са НЕ, а 9 испитаника, односно 36% одговорило је ДА На питање: По ком основу сте били жртва дискриминације?, по 3 испитаника, односно по 12% као основ дискриминације навело је СТАРОСТ и ПОЛ ; 2 испитаника, односно 8% је дискминисано по основу ВЕРОИСПОВЕСТИ ; 1 испитаник, односно 4% као основ дискриминације навео је НАЦИОНАЛНОСТ. Што се тиче опште информианости везано за Европску конвенцију о људским правима и Универзалном декларацијом о људским правима, стиче се утисак као и код испитаника корисника, да у највећем броју постоји недовољна информисаност и само начелно познавање појма и значења. Као најзначајнија права наводе, као и корисници, право на живот, слободу, здравље и приватност, а о појединим правима из политичке и социјално економске сфере нису довољно упознати. Најчешће ускраћивано право у току свог живота навели су право на жалбу, образовање и материјалну подршку, а најдоступнија су им права на информисање, право на приватност и на самостално доношење одлука. Припадници националних мањина као и припадници већинског становништва међу испитаницима запосленима, сматрају да се у њиховом окружењу у пуној мери поштују права националних мањина, а само један испитаник је навео да је некада био жртва дискриминације по националној основи, чешће су били жртве дискриминације по старосној и полној основи. Заједничко у обе групе испитаника је да је боље познавање и информисаност о људским правима и слободама међу женама испитаницима, из градске средине које имају средње и више образовање. Обе групе су препознале најпре општа људска права (на живот и слободу), а у мањој мери права из осталих група права. Заједничко испитаницима у обе групе је уверење о поштовању права и слобода националних мањина у окружењу. ЗАКЉУЧАК Спроведено истраживање и његови резултати, вишеструко су значајни за наш даљи рад. Неопходно је појаснити садржину појединих људских права, како корисницима, тако и запосленима и омогућити прецизне и јасне механизме за остваривање права корисника на резиденцијалном смештају. Дужност заштите људских права и надлежност за њихово остваривање има држава, али и појединци и институције. Мишљења смо, да пре свега морамо знати која су наша права, јер је то предуслов борбе за њихово остваривање, Само информисање и познавање није довољно, потребно је наћи начине и стечена знања претворити у праксу. Уколико и сами трпимо неправде у нашем окружењу, ћутимо из страха, не реагујемо на дискриминацију, можемо платити високу цену. Полазећи од ових уверења, сматрамо за неопходно да се у наредном периоду посветимо едукацији кроз индивидуалне и групне активности и радионице, како са корисницима, тако и са запосленима. Сматрамо да је сензибилисање запослених о значају људских права кључна карика у стварању ефикасних и адекватних механизама за заштиту истих. 181

183 Важно је да учинимо све да се глас старих чује када се одлучује о питањима везаним за њихово правно имовинско стање и питање њихове егзистенције. било да живе у својим кућама или су на домском смештају јер су стари посебно рањиви на злоупотребе и подложни занемаривању и злостављању. Оно што можемо учинити је да унапредимо знања запослених о конкретним начинима примене стандарда поштовања људских права старијих у свакодневном раду са њима, као и да информишемо старе и њихове породице о правима и начинима остваривања истих. У прилог рада стављамо и анкетни упитник којим смо вршили истраживање. АНКЕТНИ УПИТНИК Пред Вама је упитник од 11 питања, који је анониман и користиће се у истраживачке сврхе. Основни подаци о испитаницима 1. Пол : Мушко / Женско ( Заокружите) 2. Старосна доб : (Заокружите) а.) б.) ц.) д.) е.) Наведите занимање: 4. Ваша школска спрема: (Заокружите) а.) основно образовање б.) средња стручна спрема ц.) виша стручна спрема д.) висока стручна спрема 5. Наведите место сталног пребивалишта: 6. Националност: Анкетна питања 1. Да ли сте били у прилици да се упознате са одредбама Европске конвенције о људским правима и основним слободама? а.) Да б.) Не ц.) Делимично 2. Да ли сте икада били у ситуацији да се упознате са Универзалном декларацијом Људских права? а.) Да б.) Не ц.) Делимично 3. Набројте људска права. 4. Које је право по Вама најважније? 5. Да ли сте некада били у ситуацији да су Вам била ускраћена права? (Наведите ситуацију) 6. Да ли сматрате да се поштују права Националних мањина у Вашем окружењу ( Национални Дом )? а.) Да б.) Не 182

184 7. Које од наведених права препознајете у свакодневном животу,односно које право Вам је највише доступно? (Заокружите) а.) Право на информацију б.) Право на приватност ц.) Право на притужбу д.) Право на материјалну подршку е.) Право на слободан избор услуга ф.) Право на самоодлучивање у доношењу одлука. 8. Да ли су Вам довољно јасна горе поменута Права дефинисана законом о социјалној заштити? а.) Да б.) Не 9. Да ли Вам је неко од поменутих права ускраћено? (Наведите које). 10. Да ли сте икада били дискриминисани? а.) Да б.) Не 11. По ком основу сте били жртва дискриминације? ( Заокружите или допуните) а.) Старост б.) Пол ц.) Националност д.) (Несто друго, наведите). 183

185 THE IMPORTANCE OF THE APPLICATION OF HUMAN RIGHTS AND THEIR IMPACT ON THE QUALITY OF LIFE IN RESIDENTIAL ACCOMMODATION (IN THE EXAMPLE OF INSTITUTION FOR ACCOMMODATION AND CARE OF THE ELDERLY AND PERSONS WITH SPECIAL NEEDS "NACIONALNI DOM") Žaklina Dupor 5, Marina Nađ 6, Daniela Dulović 7, Zorica Stamenić 8 ABSTRACT Institution for accommodation and care of the elderly and persons with special needs "Nacionalni Dom " is a private facilitie that has ten years of experience working with people of the third age, and people with specific needs. In order to improve the quality of life of users, we carried out a survey on knowledge of human rights among users and among employees. The study involved two groups, the first group was comprised of users, and the second group consisted of employees. Case study : Quality of life correlated with the degree of realization of human rights : The right to privacy The right to free choice of services Right to information The right to complain The right to participate in decision -making The right to confidentiality The right to freedom of movement. The aim of the survey is to gain insight into the awareness of the respondents on the subject of human rights, the extent to which they recognize and the importance of human rights in their daily lives, with special emphasis on the rights of elderly in residential accommodation. Methods of work that have been used in research are surveys and Interviu with both groups. The results of research on a sample of 80 subjects are grouped, evaluated and presented in the form of statistics, tables and graphs. Based on the results, we can say that there is insufficient information in both groups and therefore is required additional education. In line with the results of the survey we have compiled educational materials, using the most important documents of international organizations (European Union, United Nations, Council of Europe). Key words: human rights, research, quality of life. 5 psychologist 6 occupational Therapist 7 social worker 8 head nurse 184

186 ВАНИНСТИТУЦИОНАЛНА ЗАШТИТА И ЊЕН ЗНАЧАЈ ЗА КВАЛИТЕТ ЖИВОТА СТАРИХ ОСОБА Невенка Никић Симатковић 1 РЕЗИМЕ Због убрзаног демографског старења становништва, очекује се даљи пораст старих особа које су у осмој или деветој деценији живота и које ће бити физички и психички зависне од своје средине. Модерна нуклеарна породица није у могућности да успостави своју заштитну функцију у односу на своје чланове. Приликом разрешавања насталих животних проблема и тешкоћа у старости по правилу се увек настоји са применом тзв. отворених облика односно ванинституционалних облика социјалне заштите у старости, јер пружају одређене социјално-психолошке и економске предности у односу на смештај у одговарајућу институцију. Велика предност је због остајања у природној средини, при чему се не отварају проблеми адаптације на нову средину и знатно су јефтинији. У свеокупној заштити старих веома значајан сегмент поред институционалне заштите имају ванинституционални облици заштите. Систем ванинституционалних облика помоћи и заштите представља скуп активности и мера које се пружају особама трећег животног доба када дођу у стање социјалне потребе, да се све тешкоће превазиђу и живот учине подношљивим у средини за коју су емотивно везани. Циљ овог рада је испитивање односа старих особа у оквиру различитих облика ванинституционалне заштите као њихово задовољство понуђеним садржајима и активностима. Испитивање је спроведено у Установи Геронтолошки центар Београд, РЈ Дневни центри и клубови и то на случајном узорку након чега је приказана и упоредна анализа структуре корисника клубова за старе и корисника службе помоћи у кући. Добијени резултати су показали да заинтересованост старијих лица за ванинституционалне облике заштите стално расте као и да су ванинституционални облици заштите превентивни и ефикасни и уједно економичнија помоћ старима да што дуже остану релативно самостални у природном окружењу, како би избегли или одложили смештај у институцију. Кључне речи: ванинституционална заштита, помоћ у кући, клубови, квалитет живота Теоријски оквир проблема Време и искуство су ме научили да је живот путовање, а не циљ. Уколико се неко више фиксира за крајњи циљ, утолико чешће пропусти живот током путовања. Leo Buscaglija Због убрзаног демографског старења становништва очекује се даљи пораст старих особа које су у осмој или деветој деценији живота и које ће бити физички и психички зависне од своје средине. Док се појам старења као процес кроз који пролази свака људска индивидуа, може релативно јасно дефинисати, знатно је теже дефинисати појам старости. Старост се може посматрати како са биолошког тако и са психолошког и социјалног становишта. Основне последице процеса старења су успоравање и опадање свих виталних функција. Свака индивидуа стари на себи својствен начин, неко стари брже, а неко спорије. Са биолошке тачке гледишта, старост карактерише поремећена хомеопатска функција, опадање 1 дипломирани андрагог и специјалиста социјалне рехабилитације, управник РЈ Дом Вождовац у оквиру Установе Геронтолошки центар Београд 185

187 психофизичких адаптивних капацитета и промене у биолошко-молекуларним функцијама (долази до прогресивног губљења мишићне масе, смањења снаге и издржљивости, смањења брзине, интензитета и трајности неуромускуларних реакција, сензорног система, слабљење слуха и вида). Када се говори о психичким последицама старења човека, најзначајније промене се дешавају у општем успоравању психичких функција. Време реаговања у старости је спорије, заборављање наученог је брже (нарочито се заборављају свежи догађаји), пажња опада. Старија особа је несигурна и уплашена од новог и непознатог. Такође, преокупација спољним светом сада се окреће ка унутрашњeм. Jедан од најважнијих психолошких фактора по ширини дејства је свaкако губитак мотивације. Опадање физичке снаге и способности не значи аутоматски и опадање интелектуалних способности. Интелектуалне способности свакако опадају ако се не користе. Ово је доста контроверзно питање за које се може навести пуно аутора који заузимају позитиван, али исто толико заузима и супротан став. У андрaгогији се већ као аксиом користи мисао да вежбањем менталних функција долази до њиховог очувања, односно успоравања опадања менталних функција. Проблеми са којима се старе особе данас суочавају сигурно су узроковани и бројним социјалним факторима. Одласком у пензију, старије особе бивају суочене са два велика проблема, а то су смањена материјална примања, с једне стране, и смањене социјалне комуникације, с друге стране. Самим тим долази до повећања слободног времена, губитка значајних особа из уже или шире средине, што све може водити у депресију. Како савремена породица није више способна да одговори различитим обавезама, све више долази до отуђености, односно одбачености старих. Зато су најчешће социјалне потребе старих особа: обезбеђивање материјалне сигурности, јачање породице и породичних односа, бољи и чешћи социјални контакти, борба против усамљености, конфорније становање, итд. Формулу за срећан живот старих дао је Mac Leon, a гласи: S = FS x MA x BP или срећа у пензионерском добу једнака је финансијска сигурност x ментална активност x бити потребан. Без обзира о ком проблему је реч, увек се мора имати у виду целовита личност старије особе са свим њеним интересовањима, проблемима, страховима, очекивањима, правима, слободама, оптерећењима, али и са јединством свих тих фактора. На квалитет живота сваке особе утиче телесно, психичко и социјално стање, према професору Мирославу Симићу - с обзиром да су то неопходни чиниоци за добру адаптацију, очување и унапређење квалитета живота старих. Социјална заштита старих има за циљ да својим програмима омогућава уједначавање положаја старих у коришћењу добара, с једне стране, као и подизање квалитета живота, с друге стране. Она представља компоненту развоја друштва усмерену на обезбеђивање социјалне сигурности оних чланова друштва који нису у стању да самостално остваре задовољавајуће животне стандарде и одговарајући степен интеграције у друштвени живот. Број старих који живе са својом децом у Европи се последњих деценија нагло снижава. Тако у земљама северне Европе са 50% опада на 15%, у средњој Европи са 60% на 30%, а у јужној Европи се најдуже одржава заједнички породични живот старих од 60-80%. Већина истраживања је показала да ванинституционални облици збрињавања значајније утичу на очување квалитета живота у старости. Ванинституционални облици збрињавања пружају могућност старима да што дуже функционишу у свом природном окружењу, па на тај начин доприносе очувању менталног здравља и квалитета живота у старости. Ово је разлог да се и даље ради на унапређивању ванинституционалних облика збрињавања. Међутим, у случају да се старој особи не могу обезбедити адекватни социјални, здравствени, стамбени и породични услови у природној животној средини, социјална заштита се обезбеђује смештајем у институције отвореног или затвореног типа. Отворена заштита старих у Београду прошла је више фаза од оснивања првог геронтолошког клуба при Центру за социјални рад године, као и службе за помоћ у кући која је основана године. 186

188 Систем ванинституционалних облика помоћи и заштите представља целовити скуп друштвених мера и активности којима је сврха да се особама трећег животног доба, онда када дођу у стање социјалне потребе, када наступе одговарајући животни проблеми и тешкоће и када им је због такве животне ситуације потребна друштвена помоћ, омогући да настале животне проблеме и тешкоће превазиђу или учине подношљивим, настављајући и даље живот у свом стилу и средини у којој су провели активан део свог живота за који су емотивно везани (Петар Манојловић). Приликом разрешавања насталих животних проблема и тешкоћа у старости по правилу се увек настоји са укључивањем у, тзв. отворене облике социјалне заштите у старости, јер пружају одређене социјално-психолошке и економске предности у односу на смештај у одговарајућу институцију, јер се не отварају проблеми адаптације на нову средину и знатно су јефтинији. Током протеклих деценија, у развијеним земљама Европе, под утицајем геронтолошких истраживања и развоја геронтологије, долази до преиспитивања и крупних проблема у погледу доктрине и критерија институционалних збрињавања у старости у смислу да се право на домски смештај на терет друштвених средстава обезбеђује првенствено потпуно зависним особама и неким категоријама полузависних, а све остале категорије се упућују на коришћење ванинституционалних услуга. Ванинституционална заштита представља природну карику ка остваривању достојанственог живота у позним годинама. Међу најзначајније облике ванинституционалне заштите (отворене облике социјалне заштите) спадају: помоћ у кући дневни центри за стара и одрасла лица клубови за дневни боравак старих Помоћ у кући се обезбеђује старим и изнемоглим хронично оболелим лицима која нису у стању да се старају сама о себи и којима породица не може да пружи одговарајућу заштиту или су без породичног старања. Путем службе помоћи у кући пружају се услуге које се обављају у домаћинству корисника и које су неопходне за свакодневни живот, као што су: помоћ у обезбеђивању исхране, одржавању личне хигијене, хигијене одеће и постељине, загревању и одржавању хигијене стана, као и помоћ у задовољењу неких елементарних људских потреба и обезбеђивању сервисних услуга. Помоћ у кући се пружа посредством владиног и невладиног сектора. Унутар државног, службе делују у оквиру центра за социјални рад или као посебне пословне јединице у већим организационим целинама (геронтолошки центри). Поступак за остваривање услуга помоћи је високо формализован код служби које делују у државном сектору и надлежни орган општине, односно града утврђујe мерило и критеријуме за учешће корисника, односно сродника у трошковима услуга. Разлике су евидентне од општине до општине. Дневни центри и клубови обезбеђују својим корисницима дневни боравак, исхрану, одговарајуће услуге здравствене заштите, радну и окупациону терапију, културно-забавне, рекреативне активности, у зависности од потреба корисника. На овај начин се збрињавају особе које не могу остати без надзора и контроле, а остали чланови породице могу обављати редовне обавезе. Овај облик старања особи враћа самопоуздање и задовољство због растерећивања породице, што свакако доприноси бољем квалитету живота и односа у породици. Клуб за стара лица представља место за окупљање старих лица где могу задовољавати социјално-заштитне и културно-забавне потребе. Основани су почев од године при општинским центрима за социјални рад. Интензивнији развој мреже клубова у Београду се бележи године, формирањем посебне радне организације у оквиру Геронтолошког центра за смештај старих. Капацитет београдских клубова послужио је као модел за оснивање и ширење оваквих установа у Србији и тадашњој Југославији. Клубови за старе пружају основне услуге и то: културно-забавне, спортско-рекреативне, креативне, образовне, услуге комуникације и социјалних интеракција, саветодавно-информативне услуге, као и проширене, где спадају основне здравствене услуге, услуге одржавања личне хигијене, обезбеђивање исхране (по регресираним ценама). Дакле, ванинституционални оквир збрињавања који је социјална пракса у Норвешкој и Француској, као хуман и за старе особе најквалитетнији начин живота, следи и стратегија 187

189 наше земље са циљем да постојеће сервисне услуге унапреди и учини их доступним што већем броју корисника. Предмет, циљ, методологија истраживања и тумачење добијених резултата Истраживање је спроведено у Установи Геронтолошки центар Београд, РЈ Дневни центри и клубови, године. Основни циљ спроведеног истраживања био је да се испита задовољство старих особа понуђеним садржајима и активностима у оквиру различитих облика ванинституционалне заштите. Истраживање је спроведено на узорку од 200 корисника у оквиру РЈ Дневни центри и клубови, и то 100 корисника услуга помоћи у кући и 100 клупских корисника. Испитаници су одабрани случајним узорковањем. Узорак истраживања је био хетероген по полу, годинама старости, образовном и породичном статусу. За испитивање су коришћена два упитника и то: за кориснике помоћи у кући коришћен је упитник који се састојао од 13 питања и упитник за кориснике клубова који се састојао од 14 питања. Прва група питања се односила на социодемографске карактеристике испитаника како би се добиле информације о структури узорка (пол, године живота, образовање, породични статус). Друга група питања у оба упитника се односила на тему истраживања, и питања су углавном била затвореног типа, а испитаници су давали одговоре заокруживањем једног или више понуђеног одговора. Попуњавање упитника је било анонимно. У групи испитаника корисника помоћи у кући знатно је већи број жена (70%) у односу на мушкарце (30%). Већина испитаника, око 80% је старосне доби преко 70 година. Подаци су показали да је знатно већи број жена корисника помоћи у кући што је у корелацији са просечном дужином животног века жена. При том, број корисника помоћи у кући расте са продубљиваном старости. Што је територија развијенија и живот дужи, то је већи проценат жена у популацији. У групи испитаника корисника клубова већину чине мушкарци (58%) у односу на жене (42%). Од укупног броја, 92% испитаника је старосне доби од година. Што се тиче образовног статуса, и код једне и код друге групе испитаника највећи проценат је са средњом стручном спремом. Може се констатовати да је прилично висока образовна структура, с обзиром да средње, више и високо образовање има 82% испитаника корисника помоћи у кући, у односу на 84% колико је овај образовни ниво заступљен код испитаника у клубовима за стара лица. 60% испитаника помоћи у кући и 70% испитаника у клубовима живе од личне пензије. Породичну пензију користи 28% испитаника корисника помоћи у кући, односно 15% чланова клубова. Очекиван је податак, с обзиром на године старости, да већина корисника бар када су у питању испитаници у оквиру помоћи у кући нема брачног друга, то јест живи сам или сама (77%). У категорији испитаника у клубовима тај број је доста нижи и износи 39%, док 43% живи са брачним другом. Због изражене усамљености старих особа, јачањем ванинституционалних облика заштите може се утицати на побољшање квалитета живота у позним годинама. Подаци добијени овим истраживањем указују да су корисници помоћи у кући у 99% случајева задовољни радом геронтодомаћица, а 92% испитаника је потврдило да је у потпуности задовољно понуђеним услугама у оквиру овог облика социјалне заштите. Такође, веома висок проценат испитаника (93%) су задовољни сатницом распореда геронтодомаћица у њиховом домаћинству. Нешто мањи проценат испитаника (73%) сматра да је ангажовање геронтодомаћица дневно по два сата довољно за задовољење њихових основних потреба. Задовољство које су испитаници показали у односу на организацију службе помоћи у кући и у односу на рад геронтодомаћица у њиховом домаћинству је директно повезано са одговорима на питање: Да ли бисте додали неке додатне послове геронтодомаћицама?, јер се чак 96% изјаснило да им не би додавали никакве послове. Задовољство активностима које се одвијају у клубу показују резултати истраживања где је 72% испитаника чланова клубова задовољно активностима у клубу, а 92% су задовољни 188

190 организацијом рада домаћица клуба. Овим се потврђује чињеница да главна функција клубова није само да се створи простор за старе особе већ да поред дружења време испуне бројним активностима. Трећина корисника клубова је истакла да у клуб долазе сваки дан 34%, 32% то чини једном недељно, а 33% испитаника више пута месечно. Као најчешћи разлог доласка у клуб, испитаници наводе дружење у 61%, а 25% се определило за спортске активности; 37% испитаника чланова клубова за старе наводе као разлоге ређег доласка у клуб породичне обавезе. Испитаници су се у 74% случајева сложили са чињеницом да властито старење доживљавају квалитетније од када долазе у клуб. Разлози су, пре свега, у томе што су то махом виталне, у великој мери независне особе, првенствено заинтересоване за структуирано коришћење слободног времена, задовољење социокултурних, рекреативних потреба, као и потреба за дружењем и припадношћу. Интересантни су одговори испитаника и једне и друге групе по питању става према одласку у дом за стара лица. Највећи број испитаника корисника помоћи у кући (43%) има негативан став према одласку у дом што иде у прилог потреби за организовањем и увођењем нових облика ванинституционалне заштите. Позитиван став према одласку у дом имају испитаници у клубовима (47%). Претпостављамо да је то из разлога што се још увек не налазе у релативно тешкој ситуацији, што су још увек задовољни својим начином живота. Закључак Због изражене усамљености старих особа, јачањем ванинституционалних облика заштите може се свакако утицати на побољшање квалитета живота у позним годинама. На основу спроведеног истраживања и анализе резултата дошли смо до података да би даљи развој ванинституционалне заштите старих особа морао да буде основна стратегијска тачка друштвене заштите старих из следећих разлога: - ванинституционални облици заштите су превентивни и ефикасни, а уједно економичнија помоћ старима да што дуже остану релативно самостални у свом природном окружењу, да избегну или одложе смештај у институцију, све док не дођу у потпуну зависност од туђе неге и помоћи; - заинтересованост старих особа за ванинституционалне облике заштите старих стално расте; - овај облик заштите ужива научну, стручну и општедруштвену подршку као хуман вид помоћи који омогућава достојанствен живот у старости; - садржај рада услуге и облици деловања у ванинституционалној заштити обезбеђују задовољење свих виталних потреба старије особе; - на овај начин се смањује притисак на домове, а социјална заштита старих хуманизује. Анализом постојећег система социјалне заштите долази се до следећих чињеница: - систем није у стању да обухвати сва стара лица; - недовољна развијеност различитих облика ванинституционалне заштите старих (сеоско подручије); - недовољна информисаност старих особа и целог друштва о правима из области социјалне заштите старих лица; - не постоје одговарајући општеважећи савремено конципирани нормативи и стандарди за пружање ванинституционалних услуга у овој области; - не постоји повезаност услуга социјалне и здравствене заштите које би се на интегралан начин пружале. Дакле, да би се побољшао квалитет живота старих особа, неопходно би било предузети следеће мере: - да се стара лица третирају као активни учесници развоја друштва; - да се ствара позитивна друштвена клима и разумевање проблема старости као стања, старења као процеса и старих лица као добне групе; - да се стално подстиче друштвена интеграција старих особа, унапређује њихов друштвени положај; 189

191 - да се уважи феномен старења у свим аспектима развоја друштва и обезбеди квалитетнији, свестранији и ангажованији однос свих субјеката друштва према питањима старења; - да се омогући старим особама да живе достојанствено и безбедно, уз уважавање различитих потреба и начина њиховог задовољења и спречавање њихове маргинализације; - да се посвети пуна пажња развијању различитих видова подршке породици и помоћи старим особама у њиховом животном окружењу; - да услуге социјалне заштите морају бити отворене, доступне, флексибилне, и да одговарају потребама старих особа како би на тај начин унапредили квалитет њиховог живота. Литература 1. Булатовић, Р Додати живот годинама. Београд: Институт за педагогију и андрагогију Филозофског факултета у Београду. 2. Жегарац, Н. и Бркић, М Развој локалних услуга социјалне заштите -Ка стандардима квалитета. Београд : Фонд за социјалне иновације и UNDP 3. Манојловић, П Старење и живот у старости: Стање и карактеристике протеклог периода и пројекција до године. Београд: Институт за социјалну политику. 4. Манојловић, П Изазови старости. Београд: Геронтолошко друштво Србије. 5. Манојловић, П Заједнице становања старих људи. Београд: Геронтолошко друштво Србије. 6. Пешин, Ћ Развој клубова и помоћи у кући. Геронтологија, 1/ Поповић, Љ Помоћ у кући као облик ванинституционалне заштите старих људи у Београду. Геронтологија, 2/ Сатарић, Н. и Рашевић, М Ванинституционална заштита старих људи у Србији. Београд: Снага пријатељства-amity. 190

192 NON-INSTITUTIONAL CARE AND ITS IMPORTANCE TO THE QUALITY OF LIFE OF THE ELDERLY Nevenka Nikić Simatković ABSTRACT Because of rapid demographic aging of the population it is expected to further increase of the elderly who are in the eighth or ninth decade of life, who will depend on their family and social environment. The modern nuclear family is not able to establish its protective function to its members. Life problems and difficulties in the old age, as a rule, are always resolved by using of the socalled open form or non-institutionalized forms of social protection in old age. They provide certain socio-psychological and economic advantages compared to use of institutional care. The advantage of staying in the natural environment is non existing problems of adaptation to the new environment and it is much cheaper. Very important segment in protection of elderly people is non-institutional forms of care. The system of non-institutional forms of assistance and protection is a set of activities and measures to provide people of the third age when they are in need, to overcome all difficulties and make life bearable in the environment for which they are emotionally attached. The aim of this study was to investigate satisfaction of older people with offered amenities and activities within different forms of non-institutional care. The study has been conducted in the institution Gerontology Center Belgrade, Day centers and clubs, on a random sample and presents comparative analysis of the users of the clubs for elderly and users of the home care assistance. The results obtained showed that the interest of the elderly for non-institutional forms of care is growing steadily and proves that the non-institutional forms of preventive care are efficient and economical. At the same time, non - institutional care provides elderly to stay relatively independent in its natural environment, in order to avoid or delay placement in institution. Key words: non-institutional care, home care assistance, clubs, quality of life. 191

193 ОБРАЗОВАЊЕ И СТАРЕЊЕ У ГЛОБАЛНОМ И ТЕХНОЛОШКИ СЛОЖЕНОМ ОКРУЖЕЊУ 1 Проф. др Снежана Медић 2, Доц. др Зорица Милошевић 2 РЕЗИМЕ Култура образовања и култура старења и старости могуће је да никада нису биле тако директно повезане и условљене колико то очигледно данас захтева глобално и технолошки развијено друштво. Културни образац старости се гради и мења у зависности од промена образаца микро и макро окружења у коме се стари. Данашња динамика промена ових образаца у савременом свету најчешће није добар савезник старења. Захтеви за променом понашања проистекли из промена образаца окружења не познају генерацијске разлике, али су различите генерације различито способне, вољне, спремне и друштвено припремљене да на њих одговоре. Знање које људи имају и начин како га користе има главни утицај на њихове животне шансе данас, говоре резултати ОЕЦД-овог првог круга међународног истраживања о компетенцијама одраслих PIAAC (Programme for the International Assessment of Adult Competencies). Наиме, десет година након ПИСА-e којом су мерена образовна постигнућа деце од 15 година, појављује се истраживање PIAAC (популарно названо ПИСА за одрасле) фокусирано на сличне компетенције код одраслих. У нашем раду трага се за поукама и препорукама које, на основу резултата овог истраживања спроведеног међу развијеним земљама, могу да будућност наше старости учине извеснијом. Пратиће се, анализирати и упоређивати резултати о кључним, животним компетенцијама за XXI век, кохорте која ће живети нову старост (од 55 до 65 година). Овај рад садржи концептуализацију могуће рефлексије добијених резултата PIAAC истраживања у контекст наше постојеће политике и праксе образовања старих. Рад ће бити фокусиран на проблеме старења и старости у односу на процес развоја компетенција, њихово коришћење у овом добу, бенефите које доноси старима и начин њиховог губљења током времена. Анализа резултата ове међународне студије може да допринесе грађењу како нове парадигме/културе образовања за старење и старост тако и разумевању њених консеквенци на потребу мењања традиционалне политике образовања и брже напуштање традиционалних образаца културе старења. Кључне речи: култура старења, образовање старих, PIAAC, ПИСА 1. Увод Свако време, свака култура, сваки народ имали су неки облик свог експлицитног или имплицитног лапота 3. Ново време глобализације технолошки сложеног друштва у XXI веку, донело је у културу старења образовање као нови алат-средство лапота. На глобалном нивоу, неједнак приступ и доступност, неједнак квалитет и право на једнако образовање, право на одржавање, чување и развој кључних вештина за живот током читавог живота, учинили су образовање могућим и ефикасним средством лапота у XXI веку. Подаци међународног истраживања о степену поседовања кључних компетенција код одраслог становништва (OECD Programme for the International Assessment of Adult Competencies, у даљем тексту - PIAAC) о којима је реч у овом раду јасно разбијају предрасуде да ће нови стари бити спремнији за квалитетнији лични, друштвени и економски живот него претходне генерације старих и да ће биолошки нестанак садашњих, изразито мање образованих старих у односу на 1 Рад је настао у оквиру пројекта Института за педагогију и андрагогију (Филозофски факултет, Београд) Модели процењивања и стратегије унапређивања квалитета образовања (бр ), који финансира Министарство просвете, науке и технолошког развоја Републике Србије. 2 Филозофски факултет Универзитета у Београду, Одељење за педагогију и андрагогију 3 Лапот се везује за народна предања неких словенских крајева, а означава обичај убијања стараца (Раденковић, 2003). 192

194 друге генерације, смањити-променити слику јаза међу генерацијама. Ово истраживање показује да тај јаз има тенденцију да исто тако буде дубок и велик само што ће се заснивати на другим елементима. Непоседовање довољног степена кључних способности за XXI век донеће нове, још погубније последице по могућност укључивања старих у друштво, могућност коришћења услуга, економску сигурност, здравствену заштиту, добар живот. Компетенције за XXI век више нису директно везане за степен достигнутог формалног образовања, већ практиковање и развој ових вештина кроз читав животни век доноси спокојство и сигурност. Потребна знања и вештине некада су била иста у младости и старости. Знања која су сада потребна старима у старости нису ни постојала у њиховој младости. Можда никада до сада старост није толико зависила од могућности целоживотног образовања и можда као никада до сада стари не могу да рачунају на коришћење плодова образовања које су стекли у младости, ма како оно високо било. Никада у људској цивилизацији контекст живота једне генерације није био тако различит у младости и старости. То је нова законитост модерног друштва која је већ успостављена и извесна. Животни контексти младих и старих нису више само различити већ постају два света, два универзума посматрајући како интер тако и интрагенерацијски. Хоће ли се у будућности ти универзуми приближавати или ће тенденције њиховог удаљавања бити јаче и веће? Везу између њих може да успостави и оствари само учење и образовање. Ускраћена могућност, недоступност образовања и неједнак приступ и праведност у образовању за све генерације, током целог животног тока, у данашњим условима живота у сложеном технолошком окружењу је савремени лапот XXI века. Познавајући ситуацију у нашој земљи, образовни контекст и његове елементе, а који су били праћени у Међународном истраживању о компетенцијама одраслих PIAAC (или ПИСА за одрасле како је популарно зову) и у коме Србија није учествовала, ипак можемо да претпостављамо какве би резултате српска популација одраслих могла да оствари када би била тестирана. Претпоставке би могле да буду прилично поуздане. С једне стране, резултати ПИСА истраживања из (Baucal и Павловић Бабић, 2010) говоре о карактеристикама и домену језичке, математичке и научне писмености сада већ младих одраслих (16 до 26 година), који су били прва старосна кохорта обухваћена PIAAC истраживањем, а којим су мерене исте компетенције. С друге стране, PIAAC истраживање је показало да степен остварености и поседовања компетенција одраслих зависи од: квалитета формалног образовног система које се показује и успешношћу на ПИСА тестовима (при дну европске лествице); образовне структуре становништва (50% одраслих без завршеног средњег образовања, према: Попис становништва, домаћинстава и станова у РС Школска спрема, писменост и компјутерска писменост, 2013); квалитета образовања за све друштвене групе (поуздано знамо да је врло различит); обухвата деце образовањем (врло неповољан, према: Стратегија развоја образовања у Србији до године, 2012); учешћа/партиципације одраслих у образовању (13% у Србији наспрам 60% у развијеним земљама, према: Анкета о образовању одраслих, 2011; OECD, 2013a); система образовања одраслих, а пре свега успешности његовог функционисања (код нас још неконституисан и неинтегрисан у образовни систем Србије); прихваћене стратегије доживотног образовања и учења (код нас се још увек њена суштина не разуме исправно); образовања, учења и коришћења кључних компетенција на радном месту, а још значајније у породичном и друштвеном окружењу (није од виталног значаја у нашој земљи). Остављамо читаоцима да закључе какве би то резултате могла да оствари наша одрасла популација. Ми смо убеђени да би нас наши резултати сврстали на само дно лествице. Ако имамо на уму да су наши, сада одрасли старости од 16 до 26 година старости, године показали да су у 52% функционално неписмени (нпр. не разумеју текст који су прочитали), да немамо адекватан систем образовања одраслих или доживотно образовање који би чувало, одржавало и развијало и оно мало функционалне писмености што се нашло у иницијалном образовању, остаје нам да се тешимо да великог јаза међу генерацијама у незнању не би било, да је социјална праведност у нашој земљи високо задовољена. Ниска способност да успешно решавамо проблеме у свом окружењу прерађујући и користећи при томе информације различитог типа, изгледа да нам је свима подједнако расподељена, али вероватно су старији и најстарији у овој општој светској трци за знањем и вештинама успели најмање да уграбе. Андрагози Института за педагогију и андрагогију Филозофског факултета у Београду раде анализу значаја PIAAC резултата добијених у досадашњим истраживањима за нашу земљу и припрему укључивања наше земље у будућа PIAAC истраживања. Мада стари преко 65 година нису обухваћени овом студијом и како наша земља није била укључена у тестирање, у циљу озбиљног упозорења претходно датог, анализираћемо оне 193

195 резултате PIAAC истраживања који су по нашој процени релевантни за нас, за образовање старих и тему нашег рада. 2. Шта је PIAAC? Програм за међународну процену компетенција одраслих (Program for International Assessment of Adult Competencies PIAAC) означава нову генерацију истраживања компетенција одраслих, како га многи одређују. Он следи приступе који су раније развијени у важним међународним истраживањима о процени развијености кључних компентенција одраслих као што су Међународна процена писмености одраслих International Adult Literacy Survey IALS и Процена писмености и животних вештина одраслих Adult Literacy and Life Skills Survey ALL (NIACE, 2013; Anh Dang, 2013; Friebe, Gebrande, Schmidt-Hertha, 2013; Popović, 2009; Schleicher, 2008). Оно што PIAAC истраживање чини новом генерацијом је двоструко обогаћивање мерења различитих вештина: прво, у смислу ширења опсега компетенција које се процењују у различитим практичним доменима, као и у додавању нових домена вештинама. У дефинисање и идентификацију кључних компетенција неопходних за живот у савременом друштву били су укључени разни експерти, међу њима и они који су били укључени у ПИСА тестирање и дошло се до следеће прихваћене дефиниције: компетенција се дефинише као способност да се успешно испуне сложени захтеви у одређеном контексту. Коришћење компетенције или ефикасна акција подразумева мобилизацију знања, когнитивних и практичних вештина, као и социјалне и понашајне компоненте као што су ставови, емоције, вредности и мотивација (ОЕЦД, 2003: 2). Три базичне вештине су процењене као кључне компетенције које су нам потребне за добар живот и сматрају се релевантним за ефикасно и успешно учествовање у друштвеном и економском животу (ОЕЦД, 2012: 10). PIAAC пореди писменост, математичке компетенције и решавање проблема у технолошки сложеном окружењу, као и разне генеричке вештине као што су сарадња, комуникација и организација времена. Подаци из PIAAC-a нуде много важних и разноврсних информација о нивоу компетенција одраслих у три домена, што отвара богато поље могућности за национална и међународна поређења и анализе (ОЕЦД, 2013а). Заинтересованима подаци пружају јасну слику о томе колико су грађани једне земље опремљени потребним вештинама које захтева XXI век, и како се људи са ниским степеном развијености мерених вештина суочавају са много већим ризиком од економски неповољног положаја, већом вероватноћом незапослености и лошим здравственим стањем. Ако постоји једна централна порука која проистиче из овог истраживања, то је, да оно што људи знају и шта раде са оним што знају, има велики утицај на њихове животне шансе (ОЕЦД, 2013б: 3). 3. Разлике између PIAAC-а и ПИСЕ Истраживање PIAAC се фокусира на вештине писменост, рачунање и решавање проблема које су сличне онима које се процењују у ПИСА истраживању. Како се наводи у ОЕЦД студији (ОЕЦД, 2013б) ове две студије користе различите задатке оцењивања, које одражавају различите контексте у којима 15-годишњи ђаци и одрасли живе. Истраживања имају комплементарне циљеве: ПИСА настоји да утврди начине на које ђаци могу да уче боље, начине на које наставници могу да их успешније поучавају, а школе могу радити ефикасније. Истраживање о вештинама код одраслих (PIAAC) фокусира се на то како одрасли развијају своје вештине, како они користе те вештине, и које предности стичу користећи их. У том циљу, истраживање о вештинама код одраслих прикупља податке о томе како се вештине користе код куће, на радном месту и у заједници; како се развијају ове вештине, одржавају и губе током живота; и како су ове вештине у вези са учешћем на тржишту рада, приходима, здрављем, друштвеним и политичким ангажовањем. 4. Шта мери PIAAC шта се процењује? Истраживање о вештинама код одраслих (PIAAC) процењује спретност одраслих у писмености, рачунању и решавању проблема у технолошки богатим окружењима. Ове компетенције су кључне вештине за обраду информација које су релевантне за одрасле у многим друштвеним контекстима и радним ситуацијама, и неопходне за потпуно интегрисање и учествовање у тржишту рада, образовању и обуци, и друштвеном и грађанском животу (ОЕЦД, 2013а: 25). Поред тога, истраживањем се прикупља низ информација које се 194

196 односе на активности учесника у читалачким и способностима рачунања, употребу информационих и комуникационих технологија у раду и у свакодневном животу, као и на низ генеричких вештина, као што су сарадња са другима и организовање времена, који се захтевају од стране појединаца на њиховом послу. Испитаници су такође упитани да ли њихове вештине и квалификације одговарају њиховим захтевима рада и да ли они имају аутономију над кључним аспектима свог рада (ОЕЦД, 2013б). Овај први круг истраживања организован је године и у њему су учествовале 24 земље (22 чланице ОЕЦД, плус Кипар и Русија). Истраживање је обављено на узорку од одраслих од 16 до 65 година старости. Други круг истраживања (2012, резултати ће бити објављени 2016) укључио је девет додатних земаља, а трећи круг почиње у мају (ОЕЦД, 2013б). 5. Критике PIAAC истраживања и реакција на те критике Без сваке сумње, PIAAC истраживање нуди важне податке о праћењу, мерењу и упоређивању компетенција одраслих. Добијени подаци могу пружити снажне импулсе за даља истраживања, како у земљама учесницама тако и у оним земљама које нису биле укључене у досадашње кругове PIAAC истраживања. При томе, треба се водити и неким критикама које се упућују PIAAC истраживању (Schmidt-Hertha, Gebrande, Friebe, 2014; Anh Dang, 2013; Friebe, Gebrande, Schmidt-Hertha, 2013): Истраживање PIAAC није било иницирано од стране неутралног тела, већ политиком и интересима ОЕЦД-а, што објашњава снажан фокус овог истраживања на вештине потребне тржишту рада и запошљавању. Сходно томе, PIAAC није толико студија о вештинама одраслих, колико је студија о људским ресурсима који су на тржишту рада. Усмереношћу PIAAC-а на писменост, рачунање и решавање проблема у технолошки богатом окружењу као кључним компетенцијама одраслих које се могу мерити, неке друге вештине одраслих које су једнако важне у животу остају неистражне, као што су, на пример, интерперсоналне, вештине креативности, сарадње са другима. И само дефинисање кључних вештина одраслих изазива полемике у дефинисању писмености, на пример, PIAAC искључује одреднице које се односе на писање и обликовање документа, што даље отвара питање: да ли ово истраживање води ка новој дефиницији вештина писмености одраслих у развијеним земљама, која ће бити фокусирана на функционалне и економске сврхе писмености. Узимајући у обзир ОЕЦД као економску организацију, нема потребе објашњавати које су све употребе и визије писмености искључене у овом истраживања. Велика методолошка питања отварају се у односу на развијање ајтема у тестовима у различитим земљама и тешкоће њиховог транспортовања из једне земље у другу (NIACE, 2013). Највећи број критичара истиче као замерку PIAAC истраживању то што се односи само на активно радно становништво, то јест искључује одрасле старије од 65 година (NIACE, 2013). Ово се сматра битним не само због тога што је овај део популације у порасту већ и због тога што њихово неукључивање у истраживање можда пружа јаку поруку разним политикама запошљавања/пензионисања. PIAAC истраживање обухвата питања о неким социјалним и здравственим аспектима живота, али се сматра да многе друге области треба укључити у истраживање (грађанско ангажовање, породични живот) да би се стекли бољи увиди у однос између компетенција и ширих друштвених питања (NIACE, 2013). Сматра се и да постоји опасност да ће PIAAC истраживање постати следећи златни стандард на основу ког ће владе заснивати своје политике (NIACE, 2013). У том смислу, истиче се да PIAAC треба разумети пре као глобалну слику о вештинама одраслих, и да резултати овог истраживања (као и ма ког истраживања) нису апсолутни и необориви, они само указују на изазове са којима се можемо суочити. PIAAC не говори шта је чему узрок, а шта је последица. Пошто говори о повезаности мерених појава, земље треба да предузму индивидуалне студије како би разјасниле значење добијених резултата на овом нивоу као што је то PIAAC урадио. Као што је ПИСА иницирала израду различитих националних студија и праћење различитих елемената система образовања који су ПИСА истраживањем индиковани као релевантни, тако и PIAAC студија захтева подробнија научна истраживања феномена на које је PIAAC указао, а релевантна су за поједине земље. Мере које би се предузимале у образовним политикама, а које би се ослањале на PIAAC резултате, требало би да буду засноване на тим посебним националним 195

197 истраживањима. Велика истраживања попут PIAAC-а имају ограничења, и она су увек компромис између оног што се жели урадити и онога што је могуће урадити (NIACE, 2013). Чак и ако јавне и политичке реакције на резултате PIAAC-а буду уздржаније у односу на ПИСА истраживање, међународна процена компетенција одраслих може да пружи важне импулсе за даља истраживања и добре аргументе за значај целоживотног учење и неопходности јавног финансирања образовања одраслих. Домети резултата PIAAC истраживања су ограничени с обзиром на тип веза које открива међу мереним феноменима. Озбиљне стратегије интервенције у образовни систем захтевају додатно истраживања. Управо је неукључивање старијих од 65 година био један од кључних разлога да Институт за образовања одраслих у Бону (German Institute for Adult Education, Bonn) у сарадњи са Лудвиг-Максимилијан Универзитетом у Минхену (Ludwig-Maximillian University, Munich) и Универзитетом у Тибингену (University of Tübingen) конципирају и реализују истраживање под називом Компетенције у каснијем животу (Competencies in Later Life CiLL). Ово истраживање засновано је на методологији PIAAC истраживања, а репрезентативни узорак обухвата људе старости од 66 до 80 година. У поређењу са PIAAC истраживањем, кључна разлика која се појавила између њега и CiLL истраживања односи се на то да фокусирање на детаљна питања о професији и тренутном запослењу нису могла бити укључена у CiLL истраживање као што су била укључена у PIAAC-у (Schmidt-Hertha, Gebrande, Friebe, 2014). Такође, већина испитаника у CiLL истраживању (око 70%) користила је штампане форме задатака за решавање проблема у технолошки сложеном окружењу, у односу на 30% оних који су користили рачунаре. У CiLL истраживању тражили су се одговори на следећа питања: 1. Које компетенције свакодневног живота могу бити посматране код старијих? 2. У којој мери старији имају вештине читања, писања, рачунања и решавања проблема? 3. Каква је веза између социоекономских карактеристика (године, пол, образовање, породично порекло, место становања, бивша професија, здравље, коришћење медија, партиципација у континуираном образовању) и нивоа компетенција? 4. Која је улога процеса континуираног образовања у формирању специфичних компетенција? Према резултатима CiLL-a (Schmidt-Hertha, Gebrande, Friebe, 2014): Ниво сопственог и образовања родитеља, показао се као значајан предиктор вештина писмености и рачунања у каснијем животу, што је и PIAAC истраживања показало. Како је PIAAC показао да је у Немачкој степен развоја кључних компетенција високо повезан са социодемографским карактеристикама (Графикон 2), то потврђује и налаз да код старијих од 65 година, ниво општег и стручног образовања (који се обично постиже у младости и раном одраслом добу) може објаснити значајан део варијансе у вештинама писмености и рачунања, него што то показује PIAAC за млађе узрасте. Квалитативни подаци показују значај нових изазова у различитим областима свакодневног живота (управљања сопственим финансијама, прикупљање и разумевања информација о здравственој заштити, хоби, грађанско ангажовање) које нуде читав спектар нових захтева за учење и развој компетенција у каснијем животу. Међу њима се истиче промена улоге старијих у породици, када друштвени компетенције и животна искуства старијих посебно добијају на значају у њиховој интеракцији са унуцима. Иако још увек није завршена процена резултата CiLL-а, досадашња процена указује на то да је неопходно повећати партиципацију старијих у образовању. У том смислу, побољшање основних предуслова за образовања одраслих остваривање права на наставак образовања, повећање јавних средстава за образовање одраслих, нови облици образовног рада, превазилажење баријера и побољшање приступа и доступности доживотном образовању сматра се и основним предусловом за боље коришћење ресурса старијих грађана (Schmidt- Hertha, Gebrande, Friebe, 2014). 6. Дефиниције кључних компетенција мерених у PIAAC истраживању Писменост се дефинише као способност разумевања, процењивања, коришћења и ангажовања са писаним текстовима да би се учествовало у друштву, постизали сопствени циљеви, и развијало сопствено знање и потенцијали. Писменост обухвата низ вештина од декодирања писаних речи и реченица до разумевања, интерпретације и вредновања комплексних текстова. Међутим, то не укључује производњу-писање текста. Информације о вештинама одраслих особа са ниским нивоом знања добијене су проценом читалачких ком- 196

198 поненти које покривају речник текста, разумевање реченице и течност читања (ОЕЦД, 2013б). Рачунање се дефинише као способност приступа, коришћења, интерпретације и комуницирање са математичким информацијама и идејама, како би се особа укључила и управљала математичким захтевима у низу ситуација у одраслом добу. У том циљу, рачунање подразумева управљање ситуацијама и решавање проблема у реалном контексту, одговарајући на математичке садржаје и концепте представљене на више начина (ОЕЦД, 2013б). Решавање проблема у технолошки богатим срединама се дефинише као способност коришћења дигиталне технологије, средстава комуникације и мреже за стицање и процену информација, комуникацију са другима и обављање практичних задатака. Процена се фокусира на способност решавања проблема у личне, радне и грађанске сврхе постављањем одговарајућих циљева и планова, и приступања и коришћења информација путем рачунара и рачунарских мрежа (ОЕЦД, 2013б). 7. Главни резултати о расположивости ових компетенција у друштву и њихово коришћење на послу, код куће и социјалном окружењу Графикон о свеукупним налазима за све компетенције мерене заједно није доступан. Због високе корелације писмености са осталим компетенцијама уобичајено се овај графикон користи као илустрација за остварена постигнућа одраслог становништва међу земљама учесницама (Графикон 1). Графикон 1. Вештине писмености код одраслих старости од година проценти постигнућа одраслих на свим нивоима (ОЕЦД, 2013а: 29) 197

199 7.1. Шта одрасли могу да ураде са својом писменошћу, математичким компетенцијама и решавањем проблема у технолошки сложеном окружењу? Велики је проценат одраслих из испитиваних земаља који имају најнижи ниво постигнућа у језичкој и математичкој писмености. Између 4,9% до 27,7% њих вешто је само на најнижем нивоу језичке писмености, а чак 8,1% до 31,7% на најнижем нивоу математичке писмености. То, на пример, значи да ови појединци могу, у најбољем случају, да прочитају релативно кратак текст и да пронађу једну информацију која је идентична са информацијама датим у питању или директиви, разумеју основни речник, одређују значење реченице, и читају текстове континуирано са извесним степеном флуентности. Они могу, у најбољем случају, извршити један корак или једноставне математичке процесе који укључују бројање, сортирање, основне аритметичке операције, разумевање једноставних процената, и лоцирање и идентификовање елемената једноставних или уобичајених графичких или просторних представа (ОЕЦД, 2013б: 8). За разлику од њих, отприлике сваки пети Финац и Јапанац имају читалачке вештине на високом нивоу (ниво 4 или 5). То значи, на пример, да могу да обављају операције у више корака до интеграције, интерпретације, или синтезе информација из сложених или дугих текстова који укључују условне и/или конкурентске информације; они могу да сачине сложене закључке и да одговарајуће примене претходно знање, као и интерпретирају или процењују истинитост суптилних тврдњи или аргумената. Они су такође добри и у математичкој писмености: могу да анализирају и да се ангажују у сложеним расуђивањима о количини и подацима, статистици и шансама, просторним односима, променама, пропорцијама и формулама; обављају задатке који укључују више корака и одабирају одговарајуће стратегије за решавање проблема и процеса; и разумеју аргументе и комуницирају добро образложеним објашњењима за одговоре или изборе (ОЕЦД, 2013б: 8). У многим земљама велики је проценат одраслих који немају искуства и вештина у коришћењу информационо-комуникационих технологија у свакодневним животним задацима. Минимум од 7% одраслих је у скандинавским земљама до 23% у Кореји, Италији, Словачкој, Пољској и Шпанији. Само 2,9% до 8,8% свих испитиваних одраслих остварује највиши ниво компетентности у решавању проблема у технолошки сложеном окружењу Како су социодемографске карактеристике повезане са компетенцијама? Резултати истраживања показују како су постигнућа у компетенцијама дистрибуирана међу појединцима у зависности од различитих социодемографских карактеристика као што су социоекономско порекло, образовна постигнућа, имигрантско порекло, старост, пол и врста занимања. Идентификација група са ризиком од ниских постигнућа помаже да им се пружи циљана подршка. Резултати истраживања показују да су у различитим земљама социодемографске карактеристике различито повезане са степеном развијености кључних компетенција код одраслих. Резултати варирају међу земљама. Висока повезаност забележена је у Енглеској, Немачкој, Италији, Пољској и САД. Али зато, у неким земљама као што су Јапан, Аустралија, Холандија, Норвешка и Шведска висока постигнућа нису повезана са социодемографским карактеристикама, што се повезује са високим нивоом правичности у тим земљама. Француска, Немачка, Пољска и САД показују како исподпросечна постигнућа тако и велике социјалне разлике. С обзиром на то да је и у ПИСА тестирању деце утврђено да је баш у овим земљама у оквиру ОЕЦД-а социјална покретљивост ниска, PIAAC истраживање сугерише да се однос између друштвено неповољног положаја и ниско развијених вештина може успоставити рано у животима појединаца. На пример, Кореја је међу три земље са најнижим постигнућима када се пореде постигнућа старијих између 55 и 65 година старости, док се млади Кореанци између 16 и 24 године са својим постигнућима налазе на другом месту врха листе, одмах иза Јапанаца. Слично, старији Финци су негде око просека за све земље, све старосне групе, али су млађи одрасли у самом врху. За разлику од њих, старији Енглези и млађи Енглези постижу у просеку сличне резултате, то јест јаза између њих нема. 198

200 Графикон 2. Синтеза социодемографских разлика у вештинама писмености (ОЕЦД, 2013а: 103) Графикон 3. Јаз између старијих и млађих генерација у вештинама писмености (ОЕЦД, 2013а: 31) Социоекономско порекло: Однос између образовања родитеља и вештина варира међу земљама и међу генерацијама. Генерално говорећи, он је много слабији код млађих него код старијих особа. У Кореји и САД веза између социоекономског 199

201 порекла и постигнућа је много слабија код младих одраслих него код старијих одраслих, што може бити сигнал велике социјалне мобилности младих. У другим земљама, евидентни су супротни налази. У неким земљама веза између образовања родитеља и постигнућа у компетенцијама мења се током времена, што може бити одраз утицаја компензаторних механизама у каснијем животу. Ово, такође, може бити одраз промена у нивоу образовања међу онима из различитих социоекономских средина, или промене квалитета образовања. Побољшање квалитета образовања код оних из угрожених средина слаби значај социјалног порекла. Али, ако исту количину напредовања имају и они из повољних социјалних средина онда везе између друштвеноекономског порекла и вештина остаје, или може бити чак и јача (ОЕЦД, 2013а). Графикон 4. Разлике у вештинама писмености и социоекономско порекло (ОЕЦД, 2013а: 113) Како видимо са Графикона 4, највећа разлика између постигнућа одраслих са најмање једним родитељем који има завршено високо образовање и оних чија оба родитеља имају ниже нивое образовања, нађена је у САД и Немачкој (57 и 54 поена). Ово су такође земље са најнижим скором писмености међу одраслима код којих ниједан родитељ нема завршено средње образовање. Супротно, Аутралија, Естонија, Јапан и Шведска показују мале разлике између ове две групе одраслих (28 и 33 поена). Ове земље такође карактеришу виши нивои постигнућа међу одраслима код којих ниједан од родитеља нема завршено средње образовање. Образовно постигнуће: Постоји висока позитивна повезаност између степена формалног образовања и компетенција. Одрасли који имају терцијални (висок) ниво образовања имају у просеку 36 поена предности на скалама постигнућа писмености од оних са средњим или нижим образовањем. Али, више образовање не преводи се аутоматски на боље вештине, оно заправо обезбеђује приступ пословима који 200

202 укључују даље учење и више информационо-обрађивачких задатака. Зато има налаза који показују да јаз између вештина одраслих са високим образовањем и оних без завршене средње школе значајно варира. У Канади и САД, на пример, тај јаз је три пута већи него у Аустралији, Аустрији, Естонији, Финској, Италији, Јапану, Норвешкој и Словачкој (ОЕЦД, 2013б). Највеће изненађење представља резултат о варијацијама у поседовању вештина међу појединцима са сличним квалификацијама, како унутар тако и међу земљама. На пример, Јапанци и Холанђани старости од године који су завршили само средњу школу лако надигравају високошколце исте старости из неких земаља, на пример, из Италије (ОЕЦД, 2013б). Графикон 5. Дистрибуција постигнућа у вештинама писмености и образовање у Италији и Јапану (ОЕЦД, 2013а: 33) У многим земљама људи различитог образовног нивоа достижу сличну успешност у поседовању кључних вештина. Значајан је удео одраслих са средњим образовањем који надмашује одрасле са високом стручном спремом. Како је пронађено, ове се разлике јављају из неколико разлога. Неки су људи стекли нове вештине након формалног образовања, а неки су их изгубили. Са становишта старијих и старих врло је релевантан налаз да што је особа дуже ван формалног образовања, слаби директна веза између њеног формалног образовања и вештина, и расте улога других фактора који могу утицати на вештине, као што су рад или друштвено окружење. Другим речима, искуство у формалном образовању 55- годишњака вероватно је да има мање директног утицаја на његове или њене компетенције него што је то случај код 26-годишњака. Квалитет образовања се може значајно променити током деценија, чак и унутар исте земље, тако да појединци са привидно истим квалификацијама или нивоима постигнућа могу имати веома различита искуства у образовању (ОЕЦД, 2013б: 15). Али је значајно рећи да се показује да квалитет формалног образовања има кључну улогу, јер он обезбеђује даље приступе учењу који су директно повезани са степеном развоја и одржавања компетенција. Што се образовања тиче, образовног система и образовне политике једне земље, изузетно је важан налаз о повезаности учења и образовања које се дешава ван система формалног образовања и постигнућа у развоју и очувању вештина. Како појединци старе и проводе више времена ван образовања, други фактори, као што је учешће у активностима образовања одраслих, задаци које обављају на послу, и ангажовање у активностима које укључују коришћење писмености, рачунања и вештина решавања проблема ван рада, постају све важнији за унапређење и одржавање ових вештина (ОЕЦД, 2013б: 17). Ма шта и ма 201

203 колико било уложено да формални систем испродукује као потребне компетенције, све то постаје узалудно уложен труд и новац ако се не обезбеди даља подршка кроз доживотно учење и ван формалног система. Учење које се одвија у окружењу одраслог, у породици, на радном месту, у социјалном окружењу и кроз самоусмерене активности постаје кључно значајно. Могућности за доживотно учење су релевантне за раднике у оба, како у висококвалификованим тако и у нискоквалификованим занимањима. У високотехнолошким секторима, радници морају да ажурирају своје компетенције и да држе корак са брзо (рапидно) мењајућим техникама. Радници у нискотехнолошким секторима и они који обављају нискоквалификоване послове морају да науче да буду прилагодљиви, јер су они под већим ризиком да изгубе посао, како рутинске задатке све више обављају машине, а и пошто се компаније могу преселити у земље са нижим трошковима рада (ОЕЦД, 2013б: 16). Када се ниско формално образовање удружи са недостатком могућности да се касније настави са развојем компетенција, затвара се зачарани круг у коме сиромашни имају мање шансе да унапреде своје компетенције. Одрасли са ниским вештинама су у ризику да буду заробљени у ситуацији у којој ретко имају користи од образовања и учења одраслих, и њихове способности остају слабе или се погоршавају током времена што још више отежава партиципацију ових појединаца у активности учења. Ово представља тежак политички изазов за земље као што су Канада, Енглеска/Северна Ирска, Ирска, Италија, Шпанија и САД, где је значајан удео одраслих на или испод нивоа 1 на скалама писмености и рачунања. Помагање одраслима са ниским вештинама да се прекине овај зачарани круг је од кључног значаја. Многе земље нуде субвенционисане програме за одрасле у писмености и рачунању, дизајниране да унапреде вештине одраслих код којих су оне ниске. Поред тога, посебан циљ политика може бити да се повећа учешће (партиципација) неквалификованих одраслих (одраслих са ниским вештинама) у учењу одраслих, на пример кроз циљане субвенције. Резултати из PIAAC-а указују да су Данска, Финска, Холандија, Норвешка и Шведска најуспешније у проширивању могућности за учење одраслих за оне одрасле чији је скор на или испод нивоа 1. Имигрантско порекло: Значајна је разлика у постигнућу између имиграната и домаћег становништва у све три мерене области. Пол: Мушкарци постижу веће резултате у математичкој писмености и решавању проблема у технолошки сложеним срединама него жене, али јаз није велики и додатно се смањује када се остале карактеристике узму у обзир. Међу млађим одраслима, јаз у родној разлици у компетенцијама је занемарљив. Старост: Старије особе обично остварују нижа постигнућа него млађи у свим земљама, али величина јаза између генерација знатно варира међу земљама, што указује да политика и друге околности могу ослабити утицај фактора одговорних за иначе негативан однос између кључних вештина и старости. Постигнућа старијих повезана су како са квалитетом иницијалног образовања које имају тако и са могућношћу да предузму даље тренинге или буду укључени у активности које помажу очувању и развоју компетенција током целог живота. О могућностима процене квалитета образовања старијих, детаљније у: Медић, Матејић-Ђуричић и Милошевић, Генерацијски јаз у постигнућу може да буде последица различитих образовних политика у различитим земљама. Интервентне мере у образовању могу бити квантитативног и квалитативног карактера. И једне и друге могу утицати на генерацијски јаз у оба смера, смањити га или продубити. На пример, у САД велики обухват становништва у образовању након средње школе као образовна политика након II светског рата, донела је добробит да је јаз међу генерацијама мали. Али, исто тако квантитативна мера спроведена у Кореји као што је стопостотни обухват деце образовањем и подизање образовног стандарда на обавезно средње образовање, довели су до највећег јаза у постигнућу међу генерацијама међу испитиваним земљама. И мере увођења квалитета у образовни систем сматрају се разлогом евидентираног продубљеног јаза међу генерацијама, па се тако тумачи налаз за становништво Финске, где су најстарији у својим постигнућима негде око добијеног просека за све земље, али су млади далеко на врху лествице. Земље као што је наша очигледно се морају подједнако бавити и квантитативним и квалитативним мерама. Осим ових мера и други фактори изазивају јаз међу генерацијама због различитих могућности различитих генерација за даљим образовањем, због губитка компетенција које се не стављају у функцију, неподстицајним срединама за учење. Резултати не зависе само од тога 202

204 како је развијен систем образовања одраслих у различитим земљама већ управо колико успешно функционише и укључује групе са различитим социодемографским карактеристикама. Резултати показују да земље остварују различиту брзину прогреса у побољшању вештина свих слојева становништва. Ефикасност земље у развоју писмености кроз узастопне генерације сведочи о остваривом темпу промена (описан пример Кореје која је ниско на табели са старима, а на врху са млађима). У другим земљама, на пример у Енглеској/Северној Ирској и САД, побољшања између младих и старих су једва видљива. Њихови млади нису много боље припремљени од оних који су у пензији. Тако је Енглеска/Северна Ирска међу три најбоље земље када се ради о писмености старијих (55-60), али је међу доње три када се ради о писмености млађих, старости од године (Графикон 6). Графикон 6. Старосне разлике и постигнућа у вештинама писмености (ОЕЦД, 2013а: 107) Лева страна Графикона 6 показује да у скоро свим земљама одрасли старости од година постижу најниже скорове у вештинама писмености. Једино у Енглеској/Северној Ирској они постижу резултате који су слични постигнућима одраслих од године. Најнижи ниво вештина писмености међу старијима показује се у Шпанији, Италији и Француској. Старији у Јапану постижу највише скорове, који су у многим случајевима већи од постигнућа млађих категорија у свим осталим земљама. Десна страна Графикона 6, показује да највеће разлике у вештинама писмености и рачунања између одраслих старости године и одраслих старости година постоје у Кореји (49 поена). Две земље у којима су најмање разлике у вештинама писмености и рачунања између ове две старосне групе су Енглеска/Северна Ирска и Кипар. И уз контролисање других варијабли истраживања (образовно постигнуће, социоекономско порекло) године старости показују јаку везу са компетенцијама. Резултати истраживања показују да је варијација у вештинама већа и приметнија унутар земаља, него што је међу различитим земљама. У слободној интерпретацији то би могло да значи да социјална правда више има национални значај него глобални 203

205 карактер. Али овакав податак охрабрује, јер објашњава да је моћ у националним снагама и рукама, да заједнице треба самостално да одлучују о праведној расподели добара у друштву међу којима је образовање једно од најзначајнијих. Ту лежи шанса да старији одрасли и стари буду подједнако важни за планере стратегија економског развоја и образовних политика. Ако не добробит људи, онда побољшање продуктивности увођењем нових технологија и организације рада би требало да брине креаторе прагматичних политика, јер је евидентно да би такве намере биле ометене ниским нивоом развијености вештина у основним занимањима Како се компетенције користе на радном месту? Резултати зависе од великог броја феномена тржишта рада укључујући продуктивност и родни јаз у приходима. Резултати показују да је занимање много више повезано са коришћењем компетенција на послу него образовне квалификације или тип уговора са послодавцем. Преко 21% радника се сматра преквалификованим за свој посао, док се 13% сматра недовољно квалификованим, што је значајно повезано са приходима и продуктивношћу Како се компетенције развијају и губе током живота? Колико год да је показано како је степен поседовања кључних компетенција повезан са квалитетом претходног образовања и доступношћу и партиципацијом у образовању одраслих, толико је исто уочљиво да најмање шансе да побољшају своје компетенције имају управо они који су најслабији. Образовање показује своју моћ тако што с једне стране ствара позитиван циклус за одрасле са високим вештинама, и зачарани круг неуспеха за оне са ниским нивоом постигнућа. Постоји значајна варијација у јазу међу генерацијама међу испитиваним земљама, а као узрок се наводи различит квалитет образовања, а пре свега, доступност даљем образовању. То је директно повезано са степеном партиципације одраслих у активностима образовања одраслих. Земље са највећом стопом партиципације у образовању одраслих, од преко 60%, имају и најбоље резултате за старије сегменте популације. На пример, одрасли који постижу најбоље резултате, на нивоу 4/5, имају три пута веће шансе да учествују у образовању одраслих него они са нивоом 1. Партиципација у образовању одраслих у нашој земљи је око 13,6% (Анкета о образовања одраслих, 2011). Постигнуће у компетенцијама је значајно повезано са годинама, достижући врхунац у 30-тим годинама. Након тога стално опадају, и најстарије групе показују ниже нивое постигнућа од млађих. И лонгитудинална истраживања примењена код оних који су учествовали у ПИСА тестирању показују да вештине стално опадају после 30-тих. Пад постигнућа током времена повезан је како са обимом тако и са квалитетом могућности које је особа имала да развије своје компетенције (посебно, али не искључиво кроз формално образовање и тренинге) током живота, као и ефектима биолошког старења. Одрасли који се чешће укључују у активности у којима се користе мерене компетенције, како на радном месту тако и ван њега, имају много боља постигнућа у поређењу са оним што су добили од формалног образовања. Укључивање у релевантне активности ван радног места има значајнију повезаност са постигнућима у компетенцијама него са сличним активностима на радном месту (пример таквих активности, детаљније у: Милошевић, Медић и Поповић, 2013). Вештине су од вредности само када се користе. Неискоришћене вештине представљају губљење вештина и почетних инвестиција у тим вештинама. Што више појединци користе своје вештине и укључују се у сложене и захтевне задатке, како на послу тако и другде, већа је вероватноћа да се може спречити опадање вештина услед старости (ОЕЦД, 2013б). Из анализе добијених резултата следе препоруке да доживотно учење и циљана обука, нарочито средином каријере, могу да побољшају запошљивост у каснијем животу и обесхрабре рано повлачење са тржишта рада (ОЕЦД, 2013б: 23). 204

206 7.5. Повезаност између степена развоја компетенција са економском и социјалном добробити Достигнућа у свим компетенцијама су позитивно и независно удружена са могућношћу веће партиципације на тржишту рада, запошљивошћу и са већим приходима. На пример, подаци показују да је просечна зарада по сату радника који је постигао 4/5 ниво писмености, 60% већа од радника који постижу скорове на нивоу 1 или ниже. Они са ниским нивоом писмености имају два пута веће шансе да буду незапослени. Што се тиче резултата на нивоу појединих земаља, приходи по глави становника су знатно већи у земљама са становништвом које достиже више нивое развоја компетенција (ОЕЦД, 2013б). Графикон 7. Вероватноћа позитивних друштвених и економских резултата међу одраслима са највишим нивоом писмености (ОЕЦД, 2013а: 27) У свим земљама, појединци чији су резултати на нижим нивоима компетенција у писмености чешће од оних са вишим скором извештавају о лошем здрављу, верују да они имају мало утицаја на политичке процесе и не учествују у волонтерским активностима. У већини земаља, особе са нижим постигнућима вероватно ће имати нижи ниво поверења у друге. Резултати показују да низак ниво вештина обраде информација ограничава приступ услугама, боље плаћеним пословима, учествовању у додатном образовању, а од чега диретно зависи и развој и одржавање већ развијених вештина током живота. Са Графикона 7, може се прочитати да се у просеку по земљама, појединци који су у писмености на нивоу 1 два пута чешће изјашњавају о ниском нивоу поверења него појединци са скором 4/5, чак и ако се урачуна њихов образовни и друштвени статус, или појединци који постижу највише скорове 2,1 пута више процењују своје здравље као добро него они са најнижим нивоом вештина. 8. Закључци и препоруке На основу кључних налаза PIAAC-а релевантних за старије сегменте популације, као што су: резултати који генерално показују високу повезаност у степену поседовања компетенција и социоекономских фактора међу којима је старост значајан индикатор; да степен стеченог формалног образовања више не гарантује очекивани степен поседовања кључних компетенција варијације међу земљама и унутар земаља су велике; да како се појединац удаљава од иницијалног образовања тако расте значај других фактора који обезбеђују раст, развој и одржавање вештина; ма како да великим улагањима можемо обезбедити квалитет иницијалног образовања, инвестиција се показује узалудном ако у систему образовања ти исти, подржани као ђаци, сада немају могућност да кроз доживотно образовање стечене компетенције сачувају и даље развијају образовне активности ван формалног образовног система постају кључне; да укључивање у образовање ван радног места има већи значај за развој компетенција него образовање на радном месту налаз је да доживотно образовање и циљана обука, могу да побољшају запошљивост у каснијем животном добу и обесхрабре рано повлачење са тржишта рада; 205

207 да јаз међу генерацијама треба да буде стална брига друштва и да увођење различитих мера у системе образовања различито утиче на јаз међу генерацијама; можемо донети следеће закључке и препоруке. Разумевање везе између компетенција и старења важно је за друштва која старе, нарочито за креирање дугорочних политика у свим областима функционисања друштва. Те везе су свакако препознате у донетој, али нереализованој Стратегији старења (Медић, 2010). Резултати овог истраживања могу бити посебна врста упозорења за наше доносиоце одлука у свим областима живота, због специфичне слике, тј. начина и обима старења нашег друштва која поприма слику обрнуте пирамиде. Дугорочне пројекције и стратегије за решавање кључних друштвених проблема треба да узму у обзир тенденције на које ово истраживање указује, како би мере које се доносе биле успешне. На пример, стратешка мера продужавања радног века запослених и одлагања одласка у пензију мора бити подједнако како социјална тако и економска мера. Али, ова мера не може испунити очекивања ако се, како ово истраживање каже, не води довољно рачуна о стању компетенција најстаријег сегмента радно активног становништва, степена њихове сачуваности и могућности њиховог унапређења и коришћења. У том смислу, оваква мера не може да има потпуно економско оправдање. Без друштвене бриге и изостанка друштвене подршке за очување и развој компетенција старијег сегмента радно активне популације, мера своди проблем пензионисања ниско продуктивних само на социјалну сферу. То доводи до тога да је готово сасвим свеједно да ли ће старији радници који примају плату из буџета, из буџета примати плату или пензију. Буџету је свеједно како се зову његови расходи. Али свакако није свеједно шта и како чини његове приходе. Још оштрије се отвара питање продуктивности старијих радника у производном и приватном сектору. Због ниже продуктивности, а која је последица ниског степена поседовања кључних компетенција како нам подаци из истраживања говоре, старији су увек у првим редовима за лапот. Све друштвене кризе потврђују да се они налазе у првим редовима. Масовна отпуштања старијих запослених након године код нас потврђују ову тезу. Мере за њихово поновно запошљавање отишле су послодавцима. Од ових буџетских пара које су се пресипале из једног имена у друго, већи би ефекти били да су правовремено биле уложене у развој компетенција потребних старијој радно активној популацији. Додуше, донете су и одлуке о обукама за оне који су остали без посла, али због нестручних одлука које се не заснивају на подацима, те су обуке мало имале везе са потребама и проблемима отпуштене радне снаге. Свака друштвене криза која доноси рестрикцију средстава, заправо сврстава старије у прве редове за лапот здравствена и социјална заштита, спупштање пензија са социјалног на биолошки минимум, а за образовање старијих никад није ни издвајано. Образовање одраслих и доживотно образовање даје шансу да када људи остаре могу бити у стању да сами о себи брину, доносе одлуке које су најбоље за њихову добробит, а не да им у незнању и недостатку потребних способности држава као тутор кроји животну политику за њихове личне паре које су улагали у њу. У овој држави су неке обавезе доживотне и ту се значење овог термина потпуно разуме. Али, када су у питању остваривања права онда се не разуме шта то значи, у чему предњачи право на доживотно образовање. Можемо у потпуности да се сагласимо са критикама које се упућују овом програму истраживања. Пре свега, на његову усмереност на радно активне грађане, изостанак групе старих од 65 до 80 година, као и усмереност испитивања контекста у коме се тестирају кључне компетенције у сетинзима који су најближи и у којима је ангажовано радно активно станoвништво па тако, генерално говорећи, његовом већем значају за друштвене економије и процене конкурентских капацитета економија међу земљама, а у зависности од нивоа развијености кључних компетенција њених грађана, које су обухваћене овим истраживањем. Са становишта овог рада, ипак овакав приступ у PIAAC истраживању има за тему нашег истраживања и предмет нашег интересовања вишеструк значај. Прво, старосна група од 50 до 65 година за нас представља будућу нову генерацију старих. Друго, критике које су упућене овом истраживању навеле су неке земље да организују истраживања у својим земљама управо за ову старосну групу, тако да можемо имати увиде и у актуелно стање о степену поседовања ових компетенција код старих од 65 до 80 година. Треће, нова генерација старих, због демографских промена и прагматично-економски оријентисаних образовних политика, почиње да добија нове статусе у групацији радно активног становништва (продужење радног века, разне форме пензионисања, разни облици економског и социјалног ангажовања старих), па су добијени подаци изузетно релевантни за образовну политику према старијима 206

208 и старима, како због реконцептуализације политике припреме за пензију тако и са становишта подршке развоју и одржавању стечених компетенција код старијих и старих. Истраживање показује да је већ истекло и крајње време да се напусте ренесансно просветитељске представе у главама доносиоца различитих политика образовања за све, у којима је образовање пријатна, просветљујућа и забавна активност за доколицу старих, те, сходно томе, то уживање треба сами и да плате. Оваквим глобалним приступом даље се спроводи лапот. О различитим могућностима и значењу активационог учење у старости, детаљније у: Медић, Ако је потребно извести национална истраживања по неким одређеним питањима које индикује PIAAC, што се старих тиче свакако би било занимљиво и важно утврдити критичне недостатке у компетенцијама најстаријег сегмента радно активног становништва. Тако би програми припреме за пензију требало да отклоне кључне недостатке у компетенцијама које су потребне за доношење самосвесних одлука у старости и преузимање личне одговорности за квалитет сопственог живота. Резултати показују да мерене вештине имају велики утицај и значај за квалитет људских живота, отварање животних перспектива и социјалну инклузију. Оне су подједнако значајне како за појединце тако и за државе у целини. Стари и будући стари су према налазима овог истраживања у великом ризику да остану на друштвеним маргинама, социјално, економски и здравствено угрожени. Готово да је и без укључивања наше земље у ово истраживање јасно, на основу општих тенденција, да развој кључних компетенција за XXI век треба да буде окосница политике образовања одраслих и могућност да се образовање учини таквим добром које се праведније може расподелити међу различитим групама које су у великом ризику да га не добију (стари, сиромашни, мањине, жене). Како су мерене вештине научљиве за све, нема појединаца или група којима су непримерене на било који начин, што даље значи да све форме, облици и нивои формалног, неформалног и информалног образовање треба увек да садрже димензију развоја ових компетенција или функционалног образовања и учења. Посебна пажња у истраживању посвећена је анализи недостатка поверења, евидентног код грађана који остварују нижа постигнућа на мереним компетенцијама. Док је узрочну природу тих односа тешко распознати, јасно је да су ове везе важне, јер поверење је лепак савремених друштава и темељ економског понашања. Без поверења у власти, јавне институције и добро регулисаног тржишта, јавна подршка за амбициозне и иновативне политике се тешко покреће, нарочито тамо где су краткорочне жртве укључене и где дугорочне бенефиције нису евидентне. Мањак поверења такође може довести до ниже стопе повиновања правилима и прописима и стога довести до потребе строжије и бирократске регулације (прописа). Грађани и предузећа могу избегавати упуштање у ризик, одлагање одлуке у вези инвестиција, иновација и мобилности радне снаге које су од суштинског значаја за раст и повратак конкурентности. Наглашавање правичности и интегритета у развоју политике и њеној имплементацији обезбеђује да креирање политике буде инклузивније, чиме се гради прави ангажман са грађанима који укључује њихове вештине (ОЕЦД, 2013б: 7). Тешко је кад штићеник нема поверења у свог тутора. Преведено на проблем који разматрамо у раду, нова теза могла би да се формулише тако да тутор у рукама има образовање као средство за задобијање већег поверења од стране свог штићеника и да му управо помоћу образовања може дати дозволу да одрасте. С обзиром на то да резултати показују да су варијације у дистрибуцији компетенција међу одраслим становништвом веће унутар земаља него међу земљама, то упућује на закључак да свака земља у политици образовања треба да има поуздане податке о компетенцијама сопственог становништва као основу за доношење одлука и мера заснованих на подацима. Мерене су дистрибуције различитих димензија компетенција међу земљама, међу различитим генерацијама што заиста чини драгоцену базу података свим земљама како би могле да донесу исправне и праведне мере за унапређење стања писмености у земљи. Политичари би требало да разумеју да ниска постигнућа неких врста писмености нису резултат опадања компетенција у њиховим земљама, него резултат брзог раста тих компетенција у другим земљама. Како резултати показују, на њима је одлука да одаберу темпо и начин у ком смислу ће унапређивати стање у свом образовном систему. У том смислу нашој земљи веома недостају подаци ове врсте као поузани показатељи куда и како треба да идемо. Оно што се на основу истраживања са сигурношћу може тврдити и што је релевантно за земље као што је наша, где социоекономски обрасци објашњавају део учинка у постигнућу популације у вештинама, имплицира да ће стање вештина које су им доступне 207

209 обавезно опадати током наредних деценија, осим ако се не предузму акције на две стране побољшати вештине код младих, кроз бољу наставу и писмености и математике у школи, а и кроз пружање више могућности одраслима да развијају и одржавају своје вештине током старења (ОЕЦД, 2013б: 13). Једна од кључних препорука коју ОЕЦД нуди на основу резултата истраживања је да: будући да је скупо да се развију вештине популације, земље морају да дају приоритет улагању у оскудне ресурсе и дизајнирају политике развоја вештине тако да те инвестиције пожњу највеће економске и социјалне користи. На тај начин, оне треба да одмере краткорочна и дугорочна улагања. На пример, МекНејр у својој прегледној студији (McNair, 2010) наводи да у пракси највећи део јавних средстава намењених образовању одраслих бива утрошен на образовање људи старости од 18 до 25 година, остављајући 11% тих средстава за одрасле старости од 25 до 49 година, 2,5% онима старости од 50 до 74, а мање од 1% за најстарије. Иако постоје добри разлози да се више инвестира у младе, МекНејр сматра да је обим ове диспропорције тешко оправдати и истиче да је повећање потрошње на учење старијих људи могуће и то без повећања укупних трошкова. Наиме, број младих људи је у паду (због ниског наталитета), а пошто је расход по глави много већи за младе, то би могућности образовања могле бити доступније много већем броју старијих особа са истим новцем (McNair, 2010). На основу добијених резултата, ОЕЦД препоручује да послодавци могу да ураде много више да би се створила клима која подржава учење и да инвестирају у учење - неки појединци могу да поднесу више финансијског терета. И владе могу да ураде много више тако што ће да дизајнирају ригорозне стандарде, обезбеде финансијске подстицаје и направе сигурну мрежу, тако да сви људи имају приступ висококвалитетном образовању и обукама. * * * Резултати ПИСА-е за одрасле показују колико су значајни и колико вреде резултати ПИСА-е за децу. Формално образовање образује децу и младе за пројектовану и претпостављену будућност. Ако у тој будућности нема образовног система да подржи ту пројекцију формалног система, онда улагање у иницијално образовање постаје само себи циљ и губи своју сврху. Доживотно образовање и развој система образовања одраслих су наочаре за политичко слепило за све што није школа и све што нису деца и млади. Литература 1. Anh Dang, Q GRALE and PIAAC: (De) Constructing the World of Adult Learning and Education. Dostupno na: preuzeto: Републички завод за статистику Анкета о образовању одраслих. Београд: Републички завод за статистику 3. Baucal, A. i Pavlović Babić, D Nauči me da mislim, nauči me da učim PISA 2009 u Srbiji: prvi rezultati. Beograd: Institut za psihologiju Filozofskog fakulteta u Beogradu, Centar za primenjenu psihologiju. 4. Friebe, J., Gebrande,J. & Schmidt-Hertha, B What research will show us and what we need to understand about Competencies in Later Life. Adult Education and Development. No. 80, Dostupno na: preuzeto: McNair, S Learning and Work in an Ageing Society in the UK. U: E. Nuissl, C. Schiersmann, i E. Gruber, eds. REPORT Zeitschrift für Weiterbildungsforschung. Leibniz, Bonn: Deutsches Institut für Erwachsenenbildung Leibniz-Zentrum für Lebenslanges Lernen e.v., Bonn str Медић, С Образовањем старих ка друштву за све. Геронтологија, 2, Медић, С., Матејић-Ђуричић, З. и Милошевић, З Мултимодални приступ у процени квалитета образовања. У : Н. Качавенда-Радић, Д. Павловић-Бренеселовић и Р. Антонијевић, ур. Квалитет у образовању. Београд: Институт за педагогију и андрагогију Филозофског факултета, стр Medić, S The Importance of Activating Learning in the Third Age. Andragoške studije, 2,

210 9. Милошевић, З., Медић, С. и Поповић, К Вредносне разлике као изазов у интергенерацијском и интеркултурном учењу. Андрагошке студије, 2, NIACE Programme for the International Assessment of Adult Competences (PIAAC) a briefing note on the background from NIACE. Dostupno na: NIACE.pdf, preuzeto: OECD Definition and Selection of Competencies: Theoretical and Conceptual Foundations (DeSeCo). Summary of the final report Key Competencies for a Successful Life and a Well-Functioning Society. Dostupno na: preuzeto: OECD Literacy, Numeracy and Problem Solving in Technology-Rich Environments: Framework for the OECD Survey of Adult Skills. Dostupno na: %20Revised%2028oct2013_ebook.pdf, preuzeto: OECD. 2013a. OECD Skills Outlook First Results from the Survey of Adult Skills. Dostupno na: preuzeto: OECD. 2013b. Skilled for Life? Key findings from the Survey of Adult Skills. Dostupno na: preuzeto: РЗС Попис становништва, домаћинстава и станова у РС Школска спрема, писменост и компјутерска писменост. Београд: Републички завод за статистику 16. Поповић, К ОЕЦД међународни програм мерења компетенција одраслих (PIAAC). Андрагошке студије, 1, Раденковић, Љ Словенска предања о убијању стараца у контексту културе. Зборник Матице српске за славистику, 63, Schleicher, A PIAAC: A New Strategy for Assessing AdultCompetencies. International Review of Education, 54(5-6), Schmidt-Hertha, B., Gebrande, J. & Friebe, J Competencies in later life. Lifelon Learning in Europe, No. 1, Dostupno na: preuzeto: Влада РС Стратегија развоја образовања у Србији до године. Доступно на: preuzeto:

211 EDUCATION AND AGING IN A GLOBAL AND TECHNOLOGICALLY COMPLEX ENVIRONMENT 4 Zorica Milošević 5, Snežana Medić 6 ABSTRACT It is possible that in the past culture of education and culture of aging and old age were never directly related and mutually conditioned to such an extent that would be sufficient to meet the demands of emerging global and technologically developed society. Cultural pattern of old age is being constructed and changed depending on the changes in the patterns of micro and macro environment in which aging occurs. Current dynamic of changes in these patterns, in the modern world, is usually not a good ally of the aging process. Demands for behavioural changes that are results of the changes of environment patterns do not recognize generational differences. At the same time different generations vary in their ability, willingness, readiness and socially preparedness to respond to them. The results from the OECD's first round of an international survey of Adult Competencies PIAAC (Programme for the International Assessment of Adult Competencies) show that knowledge that people posses and the way they are using it has a major impact on their life chances today. In fact, ten years after PISA (by which the educational achievement of children 15 years of age was measured), PIAAC research (popularly called PISA for adults) emerges and focuses on similar competencies of adults. In our paper we are searching for lessons learned and recommendations which, based on the results of the survey conducted among developed countries, can make the future of our old age more certain. The results of key, life competencies for the XXI century of the cohort which will live new old age (55 to 65 years), will be observed, analyzed and compared. This work contains a conceptualization of possible reflection of the results of PIAAC research in the context of our existing policies and practices of the education of elderly. This work will be focused on the problems of aging and old age in relation to the process of competence development, its use at this age, the benefits it has for the elderly and the way these competencies are lost in time. Result analyses of this international study can contribute to the creation of a new paradigm/culture of education for aging and old age and also bring new understanding of the consequences it has on the need to change traditional education policies and faster abandoning of traditional culture patterns of aging. Key words: culture of aging, education of elderly, PIAAC 4 This paper is a part of research project undergoing realization at The Institute of Pedagogy and Andragogy, Faculty of Philosophy in Belgrade, Models of assessment and strategies for improvement of quality of education (179060), supported by Ministry of Education, Science and Technological Development RS. 5 PhD, Assistant professor at the Department of Pedagogy and Andragogy, Faculty of Philosophy, University of Belgrade 6 PhD, Professor at the Department of Pedagogy and Andragogy, Faculty of Philosophy, University of Belgrade 210

212 ОТВОРЕНИ ОБЛИЦИ СОЦИЈАЛНЕ ЗАШТИТЕ СТАРОГ СТАНОВНИШТВА У СЕОСКОЈ СРЕДИНИ Иванка Раду Халабрин 1 Геронтолошки центар Панчево је установа социјално-здравствене заштите која се бави смештајем и збрињавањем старих лица, то јест пружањем услуга институционалних и ванинституционалних облика збрињавања остарелих. Отворени облици заштите функционишу као организован облик пружања услуга из области социјалне заштите од године, а Геронтолошки центар од године. У складу са савременим стремљењима друшвене бриге о старима, неопходно је континуирано и интезивно радити на њеном развоју, јер на то указују потребе остарелих и то: економске, то јест материјалне, здравствене, стамбене, потребе за исхраном и одржавањем менталних функција, потребе за породичном заштитом, културно-забавне и рекреативне активности, окупациона терапија, потребе за креативним радом и афирмацијом. Отворени облици социјалне заштите у граду Панчеву функционишу на основу следећих правних докумената које је усвојила Скупштина града Панчева: Стратегија социјалне заштите града Панчева Стратешки циљ 1 - унапређивање постојећих и развијање нових услуга социјалне заштите на локалном нивоу; развијање услуга помоћи у кући у граду и насељеним местима. Реализатори: Центар за социјални рад, Геронтолошки центар Панчево, Секретаријат за јавне службе и социјална питања. Градска одлука о социјалној заштити грађана града Панчева (права у области социјалне заштите-чланови од 5 до 10). Заштита се обавља у оквиру службе Дневни боравак за одрасла и стара лица или у, како се популарно називају, клубовима. Спроводи се у три објекта и пружа следеће услуге: Нега и помоћ у кући Исхрана у просторијама клубова Дистрибуција оброка на кућну адресу корисника Прање и пеглање веша Организовање културно-забавних активности Лечење у кућним условима (превасходно као пројектна, а онда и буџетом локалне самоуправе финансирана активност) Наведеним облицима помоћи обухваћено је старо становништво у граду Панчеву у оквирима могућности (материјалне, кадровске, техничке, организационе) иако су потребе много веће, јер је учешће популације старије од 65 година у укупном становништву града 19,5%, док је тај проценат нешто већи у осталим насељима (подаци из пописа становништва из године). У оквиру локалне самоуправе града Панчева налази се девет насеља у којима не постоји ниједан организован облик социјалне заштите. Број припадника старије популације по насељима је различит, на пример: у насељу Глогоњ више од 20 % становништва чини популација старијих од 60 година; у Омољици 30%; Долову 14%; у Иванову од укупно 1053 становника скоро половину чини старија популација, у Качареву 15%; Старчеву 22%; у Банатском Брестовцу 35%. Наведени подаци указују да је старо становништво у односу на укупан број становника у насељеним местима знатан. 1 Магистар социјалне заштите, Руководилац клубова за одрасла и стара лица, Геронтолошки центар Панчево, gc013@open.telekom.rs 211

213 Стара популација на селу, у складу са својим потребама, захтева организовање неопходних служби или бар служби за пружање помоћи око задовољавања основних и виших животних потреба. На основу евидентних показатеља о учешћу броја старе популације у укупном броју становника у селима, као и сазнања о непостојању одговарајућих служби за пружање услуга у области помоћи у кући, локална самоуправа, то јест град Панчево је године финансирао пројекат са циљем обуке 20 геронтодомаћица. Општи циљ пројекта је одређен као унапређење животних услова остарелих у сеоској средини пружањем помоћи од стране обученог кадра профила геронтодомаћица, коју би чинили следећи послови: Помоћ око одржавања личне хигијене (купање, прање косе, промена постељине, нега усне дупље итд.) Помоћ око одржавања хигијене животног простора, куће, стана, баште и дворишта Набавка потребних средстава за свакодневни живот (животне намирнице) Набавка лекова и помоћ око одласка лекару, у специјалистичке амбуланте, лабораторије, ртг службе, болнице... Спремање једноставних оброка Допремање огрева и ложење пећи Обезбеђивање разних сервисних услуга (поправке) Пружање помоћи око задовољавања потреба за културно-уметничким догађањима (приредбе, изложбе ручних радова, сеоски вашари, рад у удружењима пензионера и сл.) Помоћ око коришћења апарата (ТВ, радио, телефон ) Набавка штампе, часописа и књига Пружање психосоцијалне помоћи у смислу мотивације за дружењем и превазилажењем осећања усамљености, напуштености и одбачености Сви наведени облици помоћи пружају се са циљем подизања квалитета живота старе популације на селу. Карактеристична је ситуација у насељу Иваново, где је висок степен миграција, како ка великим градовима тако и ка иностранству. Највећи проблем у животу остарелих у сеоској средини јесте лоша материјална ситуација, јер је број материјално угрожених велик. Огледа се у ниским примањима (лична, породична, пољопривредна или пензија стечена на основу инвалидитета). Пројекат је подразумевао едукацију 21 геронтодомаћице. Након успешне реализације, закључено је да полазна основа, тј. темељ отворених облика социјалне заштите у сеоској средини има оправдање, јер су показатељи успешности реализованог пројекта били изузетно задовољство и срећа потенцијалних корисника у свим насељима града Панчева. Квалитет пружања наведених услуга подразумева и висок степен моралности, хуманизма и разумевања старих људи са свим њиховим пропратним понашањима проузрокованим психичким, физичким и биолошким променама које са собом носи старост. Увидом у ситуацију и на основу показатеља квалитета живота старих, закључујемо да је неопходно организовати отворене облике заштите старих лица, јер су препуштени сами себи, без породице, у лошој материјалној ситуацији, (висок степен сиромаштва, до нивоа социјалне беде), живе неадекватним стамбеним приликама (живе у трошним, пропадљивим кућама), нарушеног здравственог стања уз присуство болести, инвалидитета и тешке покретљивости. Старе одликује одсуство радне способности и присуство стања зависности од другог лица. У селима са интензивном миграцијом младих, стари остају сами и, без обзира на материјално богатство, нису у стању да одржавају кућу, обрађују земљу, чувају стоку, баве се воћарством и другим пољопривредним гранама. Велики проблем је и усамљеност, јер их, у најбољем случају, посећују само комшије и понеки рођаци. Предност организоване друштвене бриге о старима је студиозна, суштинска анализа стања са предложеним решењима. Ситуација у насељима града Панчева указује на неопходност обезбеђења материјалне основе за организовање и остваривање одговарајућих облика социјалне заштите како би се обезбедио минимум животног стандарда, са циљем остваривања услова за квалитетнију егзистенцију и достојанствену старост. 212

214 УТИЦАЈ ЖИВОТА У ТРАДИЦИОНАЛНОЈ ПОРОДИЦИ НА ПСИХИЧКО СТАЊЕ СТАРИХ ЛИЦА Далиборка Комленић 1, др Ненад Иванишевић 2 РЕЗИМЕ У овом раду поредило се психичко стање мушкараца и жена узраста од 65 до 80 година који живе на територији Суботице у домској заједници, у заједничким домаћинствима и који живе сами. Психичко стање мерено је преко осећаја усамљености, анксиозности, потребности другима и става према сопственом старењу, при чему је контролисан утицај година старости и физичког здравља. Скале кориштене за испитивање осећаја усамљености, анксиозности и става према сопственом старењу преузете су из Лотонове (Lawton, 1972) скале моралности, док је за испитивање осећаја потребности другима адаптирана Скала осећаја потребности другима Mattering to others (Rosenberg и McCullough, 1981). Подаци су анализирани ANOVA тестом са post hoc тестовима којима су поређена три типа смештаја. Резултати показују да постоји значајна разлика између три групе испитаника: особе које живе у заједничким домаћинствима осећају се мање усамљено, потребније другима и имају позитивнији став према сопственом старењу у односу на лица која живе у дому, док су станари домова мање анксиозни од оних у заједничким домаћинствима. Старији људи који живе у такозваним старачким домаћинствима су најнегативнији по свим параметрима психичког стања. Основни циљ овог рада јесте да оформи статистички приказ психичког стања људи у три врсте смештаја, те да путем тумачења истог утиче на свест о важности укључења породице у живот старих, најпре у кућним условима, а са интензивнијим укључењем и након институционализованог смештаја, како би помогли очувању психичке и емоционалне равнотеже свог ближњег. Кључне речи: тип смештаја, усамљеност, анксиозност, потребност другима, став према сопственом старењу УВОД Старије одрасло доба као развојна животна фаза Старење је процес континуираног психолошког и социјалног развоја у току читавог живота (Зборник докумената Светске скупштине о старењу, 1984:145). У наведеном Зборнику се старење означава као процес губитка и опадања способности, али и континуирани процес промена са психолошким и друштвеним адаптацијама као компензацијама за такве промене. У покушајима да се дефинише старење, поставља се питање: Када је човек стар? Са 55, 60, 65, или 70 година?. Ништа није непостојаније од обриса старости, те физиолошкопсихолошке-друштвене сложености (Миноа, 1994:11). Према овом аутору, време и друштво одређују прелаз у свет старих. Како људи почињу да старе од рођења и врло различитим брзинама, тек се тренутак повлачења у пензију поставља као званична старосна граница. То је тренутак који не одређују толико стварне године старости, физичко или ментално здравље, већ друштвено-економске околности. Међутим, старост не почиње код свих људи у истом 1 мастер психолог 2 Директор Установе 213

215 хронолошком добу, већ се она субјективно и објективно јавља у веома различитим манифестацијама. Може да буде лепа и ружна, подношљива и тешка, садржајна и једнолична, ангажована и пасивна, витална и оптерећена болестима, понижавајућа и достојанствена, богата и сиромашна (Вујошевић, 2002). Проблем повлачења и резигнације, карактеристичан за овај период живота, се заправо јавља као читав сплет већег броја симптома и манифестација неприлагођеног понашања (Дрча, 1993:77), док се појављује и као резултат личног доживљаја сопственог учинка, односно као одређени биланс учињеног и неучињеног у досадашњем животу. Према Јерковићу и Зотовићевој (2005), последња фаза развоја фаза интегритета, која наступа код старијих људи и о којој је говорио Ериксон, специфична је по томе што наступа по завршетку професионалне каријере, односно након завршетка бриге о другим људима, продуктима и идејама. Уколико особа успешно превазиђе кризе у претходним фазама, тада наступа фаза интегритета у којој она увиђа да живот има неки ред и смисао, упозната је са различитим животним стиловима, а привржена је свом животном стилу. Међутим, насупрот доживљаја интегритета може да се јави осећај очајања услед промена у физичким и менталним способностима и суочавања са пролазношћу живота, али исто тако и услед незадовољства сопственим постигнућима током живота. У својој психосоцијалној теорији Ериксон (Ериксон, 1980) сматра да је социјална интеракција кључ у свакој фази развоја човека. Према Преслију и Мекормику, Ериксонова теорија не представља само периодизацију развоја већ истовремено и теорију личности која, иако не искључује утицај биолошких фактора, истиче улогу социјалног, културног и историјског окружења које утиче на човека током живота (Pressley & McCormick, 2007). Социјална интеракција, која је заправо центар у свакој од развојних фаза, варира у зависности од тога где и када се особа развија. Тако, говорећи о међуљудским односима и интеракцији са другим људима, Бојановић (2009) их посматра као врсту односа који јесте активан, а у којем појединац има тежњу да одреди сопствено место у друштву, односно да прихвати, одбаци или обликује културне обрасце и да самостално креира свој животни стил. Управо интеракцију са другим људима аутор посматра као вид борбе за место у свету која доприноси субјективном осећају задовољства, односно незадовољства. Милосављевић (1998) описује моделе позитивних и негативних односа старијих људи према околини и однос околине према старијима. Позитиван однос подразумева међусобно поштовање и уважавање, који резултира позитивним расположењем једних и других, дружељубивошћу, отвореношћу; негативан однос подразумева игнорисање, одбацивање, напуштање, запостављање, а често резултира неповерљивошћу, свадљивошћу, нерасположењем, па чак и агресивношћу. Колико ће међуљудски односи бити неговани не зависи само од појединаца већ и од нивоа свести друштва о карактеристикама ове старосне групе, о разумевању њихових потреба и проналажењу начина за олакшаним подмиривањем истих. Осећај усамљености услед социјалне изолације и опадајућег физичког здравља У Зборнику докумената Светске скупштине УН о старењу (1984:274,275) истиче се усамљеност као честа последица изолације и недостатка друштвених контаката. Са старењем, људи имају више тешкоћа да се суоче са проблемима и стога се повлаче од учешћа у активностима заједнице и смањују друштвене контакте. Услед тога, често постају усамљени и пасивни, борећи се само да задовоље основне животне потребе. Самим тим је од великог значаја помоћ старима у узимању учешћа у активностима заједнице, да нађу занимање и да се ослоне на сопствене снаге. Када говори о социјалним односима старијих људи, Милосављевић (1999:36) подразумева да они непрекидно губе, што веома добро осећају, а да је, поред тога, исто тако значајно колико кога погађа и како ко на такве околности реагује. Чињеница је да старија особа све више старих пријатеља и познаника губи, а све мање нових познанстава ствара. То је управо један од разлога због којих се може осећати усамљеном. Дрча (1993) разликује осећај усамљености од самоће, то јест самоћу описује као објективно стање социјалне изолованости јединке, док под осећајем усамљености подразумева субјективно осећање, односно доживљај сопствене позиције у периоду старости, а које је врло често праћено осећањем напуштености, празнине, ћутањем па чак и преокупираношћу сопственом личношћу. На сличан начин и Лејтенберг (Leitenberg, 1990) говори о усамљености и то као о субјективном осећају незадовољства и жалости који настаје услед ослабљених друштвених веза, али се не поистовећује нужно са физичком удаљеношћу особе 214

216 од друштва. Диздаревић (1986) сматра да је терет година могуће ублажити путем медицинских, психолошких мера, али и ширих социјалних интервенција, односно сматра да присни контакти са најближима и очување социјалних контаката и комуникације могу бити превентивни чиниоци јављања осећаја незадовољства и усамљености. Обимна студија спроведена у Великој Британији (Victor et al., 2003) у оквиру пројекта GO (The Growing Older) имала је за циљ да испита три димензије социјалне партиципације: усамљеност, социјалну изолацију и самачки начин живота у трећој животној доби. Резултати указују да се особе које имају учесталије социјалне контакте (са пријатељима, породицом, комшијама) не осећају усамљенима, као и да је овај осећај више заступљен код особа које живе саме у односу на оне које живе са неким. Такође, установљено је и да су осећај усамљености и социјална изолација повезани и са физичким здрављем (поред демографских карактеристика и материјалног статуса), чије погоршање неповољно на њих утиче. У опсежној лонгитудиналној студији у Енглеској на 6500 мушкараца и жена испитивано је како се усамљеност и социјална изолација мењају са годинама (Steptoe et al., 2013), и да ли су значајни предиктори здравственог стања и преживљавања (смртности). Први талас испитивања је почео крајем године, да би се други талас завршио испитивањем у марту године. Уз очекиван налаз да осећај усамљености и социјална изолованост расту с годинама, истраживачи су, супротно полазним претпоставкама, утврдили да је социјална изолованост, али не и усамљеност, значајно повезана са лошијим здравственим стањем и већом смртношћу. Другим речима, довољно је да особа буде формално социјално изолована, без пратећег доживљаја усамљености, да би се то одразило на њено физичко здравље. Иако је у питању велики узорак, истраживачи препоручују да главна поука ових налаза не буде да је усамљеност непотребан конструкт, већ да се у операционализацији обавезно предвиде и објективна (изолација) и субјективна мера (усамљеност). Резултати истраживања показују да је социјална изолација заступљена у истој мери код мушкараца и жена. Међутим, налазе да је усамљеност чешће заступљена код жена и да је као и социјална изолација повезана са годинама старости, образовањем, брачним стањем и физичким здрављем. Чињеница је да се осећање усамљености са годинама појачава, а узроковано је губљењем основне функције која живот човека чини сврсисходним, односно да је сваки човек, па према томе и стара особа, некоме потребна (Дрча, 1993:74). Према Тејлоровој и Тарнеру (Taylor & Turner, 2001), испитивања осећаја да смо некоме потребни показују да је уско повезан са перципирањем социјалне подршке. Информација која особу наводи да верује да је вољена и поштована од стране других људи Коб (Cobb, 1976) одређује као социјалну подршку. Такође, по овом аутору, она представља интеграцију комуникације и мреже узајамних обавеза. Осећај да смо некоме потребни Социјална подршка утиче на потребе људи за социјалним контактом и дружењем, док истовремено ублажава осећај изолованости. Бити искључен из друштва неповољно утиче не само на перципирање социјалне подршке већ и на осећај да смо потребни другима (Taylor & Turner, 2001). Росенберг и Меколоу осећај да смо некоме потребни (eng. mattering to others) дефинишу као субјективни осећај да други од нас зависе, да су заинтересовани за нас и наш живот (судбину) и доживљавају нас као продужетак свог ега (Rosenberg & McCullough, 1981). Неки аутори сматрају да овај осећај произилази из четири извора (Taylor & Turner, 2001): - пажња (енг. attention) перципирање да је наше понашање (акција) примећено и потврђено од стране других; - значај (енг. importance) перципирање да је наше понашање (акција) релевантно другима; - зависност (енг. dependence) последица социјалних ограничења и обавеза између актера; представља перципирање обима колико се значајни други ослањају на нас и да њихово благостање од нас зависи, од наших акција и привржености њима; - его екстензија ( продужетак ега, енг. ego-extension) субјективно уверење особе да други емоционално улажу у њу, односно да ће другима недостајати уколико оде и да њихов лични успех или неуспех другима доноси радост или разочарање. Колико је управо субјективни осећај потребности другима важан фактор психичког и емоционалног живота људи говорила је и Арделтова (2003). Налази да је потребност другима 215

217 у погледу животне сврхе уско повезана са психичким стањем. Када старије особе одржавају овај осећај јаким, мање се осећају тужним, уз то имају и више самопоштовања и личне снаге. Поред осећаја потребности другима и осећаја усамљености о којима смо говорили, као последица угрожености интерперсоналних односа може се појавити и анксиозност (Марић, 2001). У својој интерперсоналној теорији Саливан (1953) је наглашавао важност потребе за интимношћу, у контексту интерперсоналних односа. Поремећени социјални односи и субјективна реакција особе на њих доводе до осећаја усамљености, али и до анксиозности. Анксиозност је по овом аутору, интензивно и непријатно стање тензије настало доживљавањем неслагања у интерперсоналним односима. Анксиозност у старијем добу У психологији се под стањем узнемирености подразумева јављање интензивних емоција, било негативних или позитивних, то јест непријатних или пријатних емоција. Такође, обухвата и јављање импулса за моторном активношћу и растерећењем напетости (Требјешанин, 2008). Аутор такође сматра да уколико је особа испуњена непријатним емоцијама узнемирености и напетости, стрепње, неодређеног страха, осећајем бојазни, онда је она анксиозна; што ће рећи да у стању анксиозности доминира слутња и ишчекивање неодређене несреће. На основу овога бисмо за бојазан, неодређени страх, стрепњу могли да кажемо да проистичу из генералне несигурности особе, којој она не може да открије конкретан извор, јер заправо постоји много свакодневних ствари које могу да је брину. Истраживања показују да је природно да са годинама више бринемо, али да се сам анксиозни поремећај код старијих особа јавља на нивоу свакодневних догађаја, што може да доведе до ометања у обављању рутинских послова и активности као и до проблема у спавању (Warner, 2006). Чињеница је да током живота долази до доживљавања различитих губитака, до таложења стресних догађаја. Поред тога, забринутост људи због телесних промена које током старења настају, свесност о пролазности времена, забринутост због бола или стреса који прате смрт као и забринутост због интелектуалних и емоционалних реакција на смрт, може довести до стања анксиозности (Schaie & Willis, 2001). Према овим ауторима, поред наведеног, анксиозност се може појавити из више других разлога: услед страха од одвајања од вољених особа, осећаја кривице што особа није испунила обавезе према самоме себи, породици, заједници. Осиромашење интеракције са другим људима може да изазове како осећај усамљености и осећај да нисмо потребни тако и осећај анксиозности. То често резултира пољуљаним психичким стањем, што се удружено са ставовима друштва и културе у којој живимо може одразити и на ставове према сопственом старењу. С друге стране, негативни ставови према сопственом старењу појачавају све негативне последице старости. Став према сопственом старењу Иглијева и Чејкенова (Eagly & Chaiken, 1993) ставове посматрају као стабилне психолошке тенденције да се евалуирају особе и објекти у околини. Према Требјешанину (2008), формирање ставова зависи од личног искуства особе и од групе којој појединац припада, док се испољавају као тенденције да особа мисли, осећа и понаша се на одређени начин. Како ставови могу бити усмерени према појавама, другим људима и читавим групама тако исто постоје и ставови који су усмерени према самом себи. Став према самоме себи је такође, као и сви други ставови, социјализацијом стечена ментална диспозиција. Став према сопственом старењу тешко можемо одвојити од друштвених норми, од друштвеног погледа на старење. С тим у вези, колико је друштво заслужно за ставове према старењу, говорила је Славица Коматина (2003) пишући о доминантним представама о старости. Она сматра да се процес старења у нашој средини одвија у изузетно неповољном друштвеном контексту (стр. 156). Економске и друштвене потешкоће узрокују специфичне друштвене проблеме, док на тај начин дуготрајни стрес као и осујећење основних животних аспирација доводе до снижавања међусобне трпељивости. У друштву се, по овој ауторки, често фаворизују управо вредности које се у старости губе: здравље, лепота, физичка снага и слично. Зато су негативни ставови према старењу врло раширени, али се на тај начин стварају и предуслови да се и сами стари лоше осећају и да према сопственом старењу ретко кад имају позитивне ставове. У испитивањима ауторке (2003), показано је субјективно суочавање са старошћу, и то путем личних описивања тренутака првог суочавања са старошћу (када постају свесни опада- 216

218 ња својих физичких потенцијала), затим путем суочавања са болестима и када су доведени у социјалну ситуацију у којој бивају етикетирани као стари. Дошло се до закључка да људи често прихватају старост других људи, а да указивање на симптоме сопствене старости доживљавају драматично. Видимо да социјална подршка може да ублажи осећај усамљености и анксиозност као негативне аспекте старења и да може да промовише позитивне аспекте: осећај потребности другима и позитиван став према сопственом старењу. Ако социјалну подршку добијамо од породице и блиских пријатеља као и захваљујући институцијама чија је главна делатност брига о старим лицима и пружање различитих видова помоћи, занимљиво би било упоредити да ли се и како по својим ефектима разликују ова два вида социјалне подршке и упоредити психичко стање лица која имају породичну, односно институционалну подршку и оних који је немају, то јест који живе у тзв. старачким домаћинствима. Квалитет живота старијих људи у условима заједничког становања са члановима породице, засебног становања и у домским смештајима Породица представља основни извор сигурности. Солидарни однос међу члановима породице, при чему се мисли на заједничку обавезу и узајамну одговорност као и свест о потреби узајамне одговорности за задовољење потреба, управо потврђују сигурност. У трећој животној доби често слаби помоћ која се пружа генерацији потомака и њен смер се полако мења од деце ка родитељима, а разлози су најчешће финансијске и здравствене природе. Шта се дешава са породицом старијих људи када потомци одлуче да оснују своју породицу? Они тада формирају или мале нуклеарне породице које су удаљене од својих сродника - када старији људи остају да живе сами, или се заједнички формира проширена породица. Проширена породица је некада била посебно карактеристична по веома чврстим просторним и економским везама између сродника и генерација, као и по редовним континуираним контактима, одређеном степену емоционалне повезаности и помажућег понашања. Међутим, у данашње време се слика о породичном јединству све више разбија. Узроке проналазимо у повећаној географској мобилности појединаца коју намеће савремено друштво. Лични контакти породице бивају све ређи, док су економске и емоционалне везе остале јаке. Истраживања указују да нема велике корелације између близине становања деце и помоћи коју деца пружају. Близина становања не утиче толико на интензитет помоћи, колико на врсту помоћи коју пружају - практичне или новчане услуге (Јакич-Козарчанин, 2003). Ауторка закључује да процеси структурне атомизације породице у савременом друштву доводе до породичне и друштвене изолације које узрокују слабљење социјалних контаката и самим тим повећање осећаја усамљености и одбачености који расту са годинама; социјални контакти се одвијају углавном унутар породице, те они могу имати посебан значај за старије по питању осећаја усамљености и одбачености, које расту услед година и под утицајем су самачког живота, док можемо претпоставити и повећану емоционалну осетљивост. Све нас ово наводи да закључимо да уколико остарело лице не живи са члановима породице, већ живи само у засебном домаћинству - живи мање квалитетан живот у односу на лица која нису у таквој стамбеној ситуацији. Тај квалитет се, свакако, не односи само на свакодневне контакте са породицом већ и на емоционална стања, која могу бити условљена управо заједничким/засебним стамбеним условима живота. Последњих деценија је читав низ фактора довео до промена традиционалне улоге породице у остваривању бриге о свом остарелом члану. Тако су и промене у социјално-економској сфери довеле до пораста броја породица које живе у сиромаштву или на граници истог, што заједно са суженим и често неадекватним стамбеним простором значајно смањује капацитет породице да се стара о својим најближима, сматра Иванишевић (2011). То могу да буду разлози што породица некада није у стању да пружи адекватну бригу, а при том се изискују значајни напори у жртвовању чланова породице који брину. Трансформацијом, кризом и раслојавањем породице, бројним обавезама у професионалном и личном смислу, а често и услед недовољног разумевања и знања о бављењу старошћу и њеним специфичностима, умањена је заштитничка улога породице, сматра аутор. У условима када породица није у могућности да се активно брине о свом остарелом ближњем, данас друштвене делатности омогућавају колективно задовољење потреба појединаца и друштва. Једна од њих је и социјална заштита као организована делатност чија је основна активност усмерена на појединце, групе и заједнице у омогућавању успешног савладавања социјалних проблема, насталих услед измењених околности (Јакич-Козарчанин 217

219 2003:53). Она реагује на стања социјалне угрожености, поремећаја и осујећења и на проистекле потребе из ових стања, не само група већ појединаца и њихових породица. Позитивна пракса у нашој земљи је да се издваја цео месец као израз солидарности са старим особама - октобар месец у којем се обележава Сунчана јесен живота. Циљ је утицај на одржавање позитивних ставова према старима и старењу и избегавању третирања старих лица као социјалне групе која је на терету друштва (Дрча, 2012). Ипак, овакве изоловане активности нису довољне да се произведе системска промена. Грађење друштвене солидарности и прихватања старијих особа код нас је тек у зачетку. С обзиром на утицај социјалне подршке на осећај потребности другима, осећај усамљености и анксиозности који се често јавља услед социјалне изолације, живот у домовима може да одигра важну улогу - у испољавању ових осећања, из разлога што омогућава учешћа у различитим друштвеним активностима, а којима се старија лица која живе у домаћинствима у највећој мери не баве. Такође, кретање у заједници људи сличних година, потреба, интересовања, физичких и психичких капацитета, пружа прилику да управо на местима као што су домови (као затворени облик социјалне заштите) доприносе, не само сопственом осећају прихваћености и неопходности другима по питању својих знања, способности, личности и умећа већ и задовољењу своје потребе за дружењем, што све заједно може да има за крајњу последицу: позитивнији став према сопственом старењу. У домовима се, за разлику од приватних домаћинстава, као вид социјалне подршке, обезбеђује учествовање у различитим заједничким друштвеним активностима и анимирање старих лица. Циљ је појачање сопственог увида у постојеће интелектуалне и физичке капацитете и њихово коришћење, зарад не само личног задовољства и пријатности боравка у дому већ и зарад смањења осећаја усамљености и повећања осећаја потребности другима услед повећања социјабилности. У оквиру овога се омогућују: учествовања у различитим спортским, креативним, песничким, глумачким, музичким и уметничким секцијама, такмичењима, бављења ручним радом и рекреативним вежбама у групи, учествовања у изложбама и посећивања истих, учествовања у излетима и путовањима, акцијама које су везане за помоћ старих деци и младима и слично. ПРЕДМЕТ И ЦИЉЕВИ ИСТРАЖИВАЊА Домови за стара лица обезбеђују становање, исхрану, негу, здравствену заштиту, културно-забавне, рекреативне, окупационе и друге активности, услуге социјалног рада и друге услуге у зависности од потреба, способности и интересовања смештених старих лица (Иванишевић, 2011). Ако изузмемо становање и исхрану, који се подразумевају у свим условима живота које смо испитивали, видимо да остали поменути сегменти могу бити мањег квалитета и ређе заступљености у самачком и заједничком домаћинству. Самачко домаћинство, за разлику од заједничког, карактерише већи број свакодневних обавеза, ређи социјални контакти, ређа свакодневна помоћ од стране других особа било здравствене или практичне природе. Институционална заштита старих лица, као затворени облик социјалне заштите, примењује се у интересу корисника у ситуацијама када они више нису у могућности да на адекватан и целисходан начин функционишу у својим домаћинствима (Иванишевић, 2011). Живот у дому организован је и тако да стари људи имају што мање времена за доколицу, поред тога што су им сви животни услови у потпуности обезбеђени. Идеје отварања домова иду у правцу очувања постојећих физичких и психичких способности старих људи и активирања преосталих, као и успостављању контаката са другим лицима - станарима домова, управо ради неговања психичког стања и што пријатнијег боравка у домском смештају. Из ових разлога у раду испитујемо да ли се старији људи који живе у домовима осећају мање или више усамљено, анксиозно и потребно другима у односу на старије људе који живе у својим домаћинствима са члановима породице и у односу на оне који живе сами. Такође испитујемо и ставове према сопственом старењу ове три групе старих људи. У складу с тим циљеви истраживања су: 1. Испитати да ли се старији људи који живе сами осећају мање или више усамљено од старијих људи који живе са члановима породице и од оних који живе у дому. 218

220 2. Испитати да ли се старији људи који живе сами осећају мање или више потребно другима од старијих људи који живе са члановима породице и од оних који живе у дому. 3. Испитати да ли се старији људи који живе сами осећају мање или више анксиозно од старијих људи који живе са члановима породице и од оних који живе у дому. 4. Испитати да ли старији људи који живе сами имају позитивније или негативније ставове према сопственом старењу у односу на старије људе који живе са члановима породице и од оних који живе у дому. 5. Испитати да ли постоји повезаност између осећаја усамљености, осећаја потребности другима, анксиозности и става према сопственом старењу код старих лица. Из постављених циљева истраживања следе следеће хипотезе: 1. Стара лица која живе сама имају већи осећај усамљености у односу на лица која живе са члановима породице и у односу на она која живе у дому. 2. Стара лица која живе сама имају мањи осећај потребности другима у односу на лица која живе са члановима породице и у односу на она која живе у дому. 3. Стара лица која живе сама имају већи осећај анксиозности у односу на лица која живе са члановима породице и у односу на она која живе у дому. 4. Стара лица која живе сама имају мање позитивне ставове према сопственом старењу у односу на лица која живе са члановима породице и у односу на она која живе у дому. 5. Постоји синдром психичког стања, односно повезаност између осећаја усамљености, потребности другима, анксиозности и става према сопственом старењу старих лица. МЕТОД У истраживању је коришћен квазиекспериментални дизајн у коме се пореде три групе испитаника: старија лица која живе у домском смештају, која живе у заједничким домаћинствима и која живе сама. С обзиром на то да у истраживању користимо природно формиране групе, не може се установити да ли смештај утиче на психичко стање или су се групе већ иницијално разликовале по неким карактеристикама. Тако је, на пример, могуће да су у домове смештана старија лица којима је било тешко живети у породици, или она која нису желела да живе у проширеном домаћинству или пак виталнија лица, која остатак свог животног века желе провести са својом генерацијом уз свођење свакодневних обавеза на минимални ниво. Упркос томе, утврђене систематске разлике у психичком стању у зависности од типа смештаја, могу бити смерница за даље лонгитудиналне студије у којима би се јасније разоткрила каузалност. Варијабле истраживања и операционализација Независна варијабла - Тип смештаја: у заједничком домаћинству, у засебном домаћинству и у дому Зависне варијабле - Осећај усамљености - мерен је субскалом Усамљеност (Lonely Dissatisfaction) преузете из Lotonove (Lawton, 1972) PGC скале моралности (The Philadelphia Geriatric Center Morale Scale - Lawton s PGC Morale Scale), а која је намењена управо испитивању старијих људи, преведеном и адаптираном за испитивање наше популације. У складу са препорукама новијих истраживања (Steptoe et al, 2013), поред осећаја усамљености предвидели смо и регистровање социјалне изолације, мерене бројем особа са којима испитаник има контакт, као и учесталошћу тих контаката. - Осећај потребности другима - за потребе истраживања превели смо и адаптирали Скалу осећаја потребности другима (Rosenberg i McCullough, 1981). - Анксиозност - како би се утврдила израженост анксиозности, испитаници су одговарали на питања субскале Агитираности (Agitation) преузете из Лотонове PGC скале моралности, као што је преузета и скала Усамљености. Према Истраживачком инстититу Abramson 219

221 Center for Jewish Life, сет тврдњи на које одговарају испитаници заправо карактеризују анксиозност коју могу да осете старији људи. У њима се огледају клиничка неуротична осећања, тако да ова група питања мери начине испољавања анксиозности карактеристичне за старије људе. - Став према сопственом старењу - како би се утврдила природа ставова старијих људи према сопственом старењу, испитаници су одговарали на питања субскале Става према сопственом старењу (Attitude Toward Own Aging) преузете из Лотонове PGC скале моралности (Lawton, 1972). Контролне варијабле - Самопроцена физичког здравља - Узраст 3.3. Обрада података Подаци су анализирани ANOVA тестом са post hoc тестовима којима су поређена три типа смештаја. Поред тога, спроведена је и ГЛМ анализа (Генерално линеарно моделовање) са типом смештаја као независном варијаблом и свим зависним варијаблама, при чему су коваријати били процена физичког здравља и године старости. Такође, урађена је интерколерација објективних параметара (усамљеност, анксиозност, потребност другима и став према сопственом старењу) и субјективних параметара (субјективни осећај физичког здравља и учесталост социјалних контаката) психичког стања у трећој животној доби. РЕЗУЛТАТИ Индикатори психичког стања старих особа у зависности од врсте смештаја Да би се испитало да ли постоје разлике између старих особа које живе у три различите врсте смештаја: у дому за старе, заједничком или засебном домаћинству, у погледу индикатора психичког стања примењена је анализа варијансе. Резултати указују да на свих пет индикатора постоје значајне разлике између ове три групе (Табела 1). Табела 1. Значајност разлика између старих особа смештених у различитим врстама смештаја у погледу индикатора психичког стања F(2,147) p AS(SD)zajedn. AS(SD)dom AS(SD)zasebno Учесталост социјалних односа Анксиозност Став према сопственом старењу Усамљеност Потребност другима Post hoc поређења група вршена су Sheffe-овим тестом. Према учесталости социјалних односа добијене су статистички значајне разлике између све три групе (ps<,05): очекивано, највише социјалних односа имају стара лица која живе у заједничком смештају, затим у дому за старе, док најмање социјалних односа имају особе које живе у засебном домаћинству. Када је у питању анксиозност, значајно су више анксиозне особе које живе у засебном домаћинству у поређењу са онима које живе у дому за старе (p<,05). Позитивнији став према сопстве- 220

222 ном старењу имају особе које живе у заједничком домаћинству у поређењу са онима који живе у засебном (p<,05). Особе које живе саме извештавају о већем осећају усамљености од особа које живе заједно са другим члановима домаћинства (p<,05). Старе особе које живе у заједничком домаћинству имају израженији осећај потребности другима од особа које живе у дому или које живе саме (ps<,05), док између ове две групе нема значајних разлика. Повезаност субјективних и објективних параметара психичког стања у старијем добу Повезаност субјективних и објективних параметара психичког стања у старом добу анализирана је применом Пирсонових коефицијената корелације. Између свих индикатора добијена је статистички значајна корелација и то у очекиваном смеру. Једини изузетак је повезаност анксиозности и потребности другима која није статистички значајна (Табела 2). Што особе своје здравствено стање процењују као лошије, то имају мање социјалних односа, испољавају вишу анксиозност, имају негативнији став према старењу, осећају се усамљеније и мање потребно другима. Особе које имају учесталије социјалне односе мање су анксиозне и усамљене, имају позитивнији став према старењу и осећају да су потребније другим људима. Анксиозније особе су истовремено и усамљеније и имају негативнији став према старењу, док је усамљеност повезана и са мањим осећајем потребности другима. Табела 2. Корелације субјективних и објективних индикатора психичког стања Субјективна процена здравственог стања с обзиром на *.188 * **.261 ** * године старости 2. Учесталост социјалних односа *.350 ** **.401 ** 3. Анксиозност **.643 ** Став према сопственом старењу **.357 ** 5. Усамљеност ** 6. Потребност другима * Корелација значајна на нивоу p<.05 ** Корелација значајна на нивоу p<.01 Разлике у психичким стањима између испитаника у различитим врстама смештаја, независно од физичког здравља и старости С обзиром на то да су сви индикатори психичких стања повезани са субјективним доживљајем физичког здравља код старих лица, било је потребно утврдити да ли разлике између старих лица која живе у три различите врсте смештаја у индикаторима психичких стања остају значајне и када се контролише утицај њиховог физичког здравља, али и када се контролише њихова старост. У те сврхе примењена је мултипла анализа коваријансе. Независну варијаблу у овој анализи представљала је врста смештаја, зависне варијабле били су индикатори психичких стања, док су старост и субјективни доживљај сопственог физичког здравља уведени у анализу као коваријати. Добијени резултати сугеришу да постоји значајан утицај доживљаја сопственог физичког здравља на индикаторе психичких стања (Wilk's λ=.879, F(5,141)=3.89, p<.01), те да је оправдано контролисати ову варијаблу када се посматрају разлике између старих лица која живе у три врсте смештаја. Међутим, утврђено је да старост испитаника не утиче на индикаторе психичких стања (Wilk's λ=.964, F(5,141)=1.04, p>.05). Резултати указују на то да и када се контролише утицај физичког здравља и старост испитаника, они се међусобно разликују у погледу индикатора психичког стања у зависности од врсте смештаја у којем живе (Wilk's λ=.692, F(10,282)=5.29, p<.001). У Табели 3 приказан је ефекат утицаја физичког здравља, као и врсте смештаја када се контролише утицај физичког здравља на сваки од пет индикатора психичких стања. 221

223 Табела 3.Статистички параметри утицаја физичког здравља и врсте смештаја на индикаторе психичких стања Субјективни доживљај физичког здравља Врста смештаја Зависна варијабла Ф п Учесталост социјалних односа Анксиозност Став према сопственом старењу Усамљеност Потребност другима Учесталост социјалних односа Анксиозност Став према сопственом старењу Усамљеност Потребност другима ДИСКУСИЈА Дискусију ћемо структуирати према хипотезама. Пре свега, проверавали смо да ли се три групе старих људи разликују према осећају усамљености. У вези с тим могуће је било поставити две конкурентске хипотезе. С једне стране, било је могуће претпоставити да станари дома имају мањи осећај усамљености од лица која живе у заједничким домаћинствима, јер имају прилику да се друже са вршњацима, док ови други могу бити запостављени од млађих чланова домаћинства. С друге стране, могли смо претпоставити да станари дома могу имати већи осећај усамљености у односу на лица која живе у заједничким домаћинствима, јер немају прилику свакодневног контакта са члановима своје породице. Наши подаци иду у прилог томе да, иако се станари дома осећају мање усамљено од оних који живе сами у својим домаћинствима, ипак су најмање усамљени они који живе у проширеним породицама. Свакодневни породични контакти, које посматрамо као блиске, ипак се показују као најважнији у сузбијању осећаја усамљености. Такође, постоји могућност утицаја културних норми, по којима се смештање у дом најчешће посматра као чин у коме се стари људи одбацују зато што више нису потребни својим ближњима. Свесни овога, старији људи у домском смештају се могу осећати усамљено. Даље, лично незадовољство домским условима живота (квалитет смештаја и организоване активности) може да буде разлог јављања осећаја усамљености. Поред тога, показало се да је осећај усамљености повезан и са физичким здрављем. Што је особа слабијег физичког здравља, потребнија јој је интензивна пажња других људи, заштита и брига, што је такође битно уколико су се лица усељавала у дом управо из здравствених разлога. Повећане потребе могу довести до перципирања личних контаката са блиским људима као недовољнима, а затим и до осећаја напуштености и усамљености. У испитивању осећаја потребности другима, показало се да се најпотребније другима осећају стари који живе у проширеним породицама, док се они у дому и сами међусобно не разликују. Све ово можемо објаснити тиме да боравак са ближњима свакако утиче не само на наше психичко стање и свакодневно расположење већ боравак са њима пружа осећај да смо некоме важни, значајни, да нас неко воли и, у крајњој линији, да смо некоме потребни, што је посебно важно уколико се не осећамо физички здравим и уколико смо болесни. Важно је напоменути да се осећај да смо другима потребни може неговати могућношћу да о некоме бринемо и да некоме помажемо, као и да неко други о нама брине и да нам пружа помоћ када нам је то потребно. Иванишевић (2011) посебно истиче важност породичног окружења и социјалних контаката ради очувања квалитета живота старијих људи. Он сматра да, иако врста и облици помоћи социјалне заштите зависе од природе индивидуалног процеса старења, развијености механизама за помоћ у породици и могућности породице да пружи помоћ и негу, зависи и од степена физичке онеспособљености и зависности лица (у нашем 222

224 случају, последње можемо поистоветити са физичким здрављем), где породица може да одигра врло важну улогу по питању психолошке подршке. Одређује породицу као најзначајнији ресурс у пружању заштите, бриге и неге за своје чланове, укључујући и старе. Уколико особа нема своју породицу, без обзира да ли живи у дому или живи сама, свакако да ће се осећати мање потребно другима, јер ти други њој нису блиски као што је то била његова породица или брачни партнер. Ти други могу бити пријатељи, за које, углавном, нисмо толико емотивно везани као што смо били за ближње. Они који живе сами као и станари домова немају прилике да свакодневно брину о сопственом потомству, као што то имају лица која живе у заједничким домаћинствима. Прилика да помажу пријатељима свог узраста (као што је имају станари домова) се не показује довољном да би се осећај потребности другима повећао. Даље, предрасуде о домским смештајима главни корен имају управо у томе да особе које тамо живе никоме не требају или нема ко за њих да се брине. Разрешење овог осећаја могу пронаћи у свакодневним дружењима са другим станарима и бригом о њима, али свест о постојању породице која га не обилази и са којом не може свакодневно размењивати помоћ и бригу, може бити пресудна. Стога домови за стара лица данас апелују на породице с циљем одржавања социјалних контаката и заједничке бриге о старим лицима. По питању анксиозности добијени резултати су другачији. Наиме, особе које живе у дому осећају се најмање анксиозно у односу на друге две групе, док се особе које живе саме осећају највише анксиозно. Ако се ослонимо на спознају да овај непријатан осећај често извире из осећаја свакодневне неизвесности, онда можемо да објаснимо добијене податке. У студији која је спроведена на 126 одраслих испитаника утврђено је да је нетолеранција према неизвесности једна од карактеристика генерализованог анксиозног поремећаја (Boelen & Reijntjes, 2009). Ову нетолеранцију према неизвесности аутори објашњавају као тенденцију негативног реаговања у ситуацијама које су неизвесне. Такође, британска студија заснована на испитивању везе између незапослености и менталног здравља, потврђују повезаност лошије материјалне ситуације и анксиозности (Warr, Jackson & Banks, 2010). Особе које живе у дому свакодневно су потпуно збринуте: од оброка, преко стамбеног питања, прикладног грејања/расхлађивања, одржавања хигијене одеће и места боравка, бриге о здрављу од стране стручног особља, до психолошке помоћи. Старији људи у самачким домаћинствима се самостално брину о свим потребама, јер уколико сами то не ураде, нико други то неће учинити за њих, у најмању руку не увек у моменту када је то њима неопходно: од припремања сваког оброка, бриге о финансијској ситуацији и плаћању месечних рачуна, хигијене комплетног животног простора, изненадном погоршању здравственог стања и помоћи за коју страхује да ли ће је добити на време. Уколико живимо сами, налазимо се у ситуацији да и свакодневно и у хитним случајевима нема ко да нам помогне. Другачије је уколико живимо са неким ко може да нам помаже од свакодневног узимања лекова до евентуалног обезбеђивања хитне помоћи у здравственим кризним ситуацијама. У домовима пак имамо понуђену стручну помоћ у сваком тренутку, те имамо најмање могућности за бригу. Ово су разлози због којих би било добро да будућа истраживања детаљније испитају доживљај неизвесности у сва три типа смештаја, како бисмо могли да видимо да ли се осећај анксиозности смањује услед смањења свакодневне неизвесности. При испитивању ставова према сопственом старењу, утврђено је да особе које живе у заједничком домаћинству имају позитивнији став према сопственом старењу у односу на оне које живе саме. Разлог томе можемо пронаћи у учесталости свакодневних контаката са породицом, свакодневној међусобној бризи и помоћи. Уколико је особа више свакодневно ангажована, уважавана од стране ближњих и уколико осећа да још увек може да допринесе својим потенцијалима, умећем и искуством, неће осећати старост као крајњу, пасивну и ружну фазу живота, већ позитивније: као прилику да пружи све што је у оквиру њених могућности физичку помоћ и подршку својим млађим члановима породице, што би могло да утиче на позитивнији став према сопственом старењу. Такође, постигнути резултати на овој скали код особа које живе у дому се налазе у средини између две поменуте групе, али се од њих не разликују значајно. Особе у домском смештају имају свакодневну стручну помоћ и бригу здравствених и стручних радника, али не и у истој мери помоћ и бригу своје породице; имају учестале свакодневне контакте, али и не толико са својом породицом; све организације у домском смештају за умањење доколице, повећање рада на сопственим потенцијалима и слично о чему смо већ говорили, имају свој позитивни утицај, али немају могућност да све то примењују и упражњавају са својом породицом на свакодневном нивоу. 223

225 Да бисмо искључили могућност утицаја година старости испитаника и њиховог физичког здравља на наше резултате, контролисали смо ове две варијабле. Разлике су и у овом случају опстале. Видимо да се особе које живе у заједничким домаћинствима налазе у повољнијем положају у односу на друге две групе готово по свим сегментима: мања усамљеност, већи осећај потребности другима, позитивнији став према сопственом старењу. Домски смештај се показује мање повољан, осим у сегменту када смо испитивали анксиозност, која је мања у односу на остале испитиване групе, али свакако прилично повољнији у односу на самце. Самачко домаћинство показује се као најнеповољније по свим параметрима. ЗАКЉУЧАК Живот у заједничком домаћинству подразумева већи број свакодневних породичних контаката, па самим тим мању усамљеност, бољи став према сопственом старењу и већу потребност другим људима и обрнуто самачка домаћинства се показују као најнеповољнија, док се становање у дому налази између. Међутим, једино се анксиозност понаша другачије: с обзиром на то да се станари дома осећају најмање анксиозно, а самци највише, могуће је да главну улогу овом приликом не играју породични контакти, већ свакодневна неизвесност. У домском смештају има простора за побољшање квалитета живота старијих лица. Могли би се уводити програми усмерени на повећање њиховог самопоштовања путем литерарног или музичког стваралаштва или ангажманом у физичким активностима, као што су рад у башти, у дворишту, уређење домског ентеријера и друго. Програми би могли бити усмерени и на ојачавање осећаја да су некоме потребни: могу бити интергенерацијског карактера, као што су заједничке активности са децом различитог узраста, провођење времена са младима без родитељског старања, подучавање младих ручном раду или старим занатима који у данашње време нису толико заступљени: хеклање, штрикање, вез. Могло би се увести волонтирање у прихватилиштима за бескућнике, у домовима за малолетна лица и слично. Како би се смањио осећај одбачености од стране породице, могле би се организовати заједничке прославе одређених празника са другим станарима и породицом. Наши резултати би могли да користе интеракцији запослених у дому са старим лицима која се усељавају у дом. На основу добијених резултата можемо да претпоставимо испитивано психичко стање и укључимо домске станаре у активности које би управо на њега позитивно утицале: укључивање у различите дискусионе групе, музичке радионице, активности у радној терапији. И даље, испитивањем људи који се у дом усељавају и утицајем запослених на њега, живот у дому би могао да буде пријатнији и прихватљивији старим лицима. Такође, чланове породице би требало више укључити у живот старих путем раније поменутих заједничких активности, и подстицати их на то. Потребно је чешће информисање породица о начину функционисања њихових ближњих у домским условима, а по питању испитиваних сегмената, може се порадити и на свести породица о личном доживљају корисника о одвојености од породице и живота у колективном смештају и на тај начин посредним путем допринети блискости њихових односа. LITERATURA 1. Ardlet, M Physician-assisted death. Pp in: C. D. Bryant et al., eds.: Handbook of death and Dying, Vol. 1: The Presence of Death, Thousand Oaks, CA: Sage. 2. Bojanović, R Psihologija međuljudskih odnosa. U: Z. Kolundžija, ur. Ličnost i kultura. Beograd: Centar za primenjenu psihologiju, str Boelen, P. A. & Reijntjes, A Intolerance of uncertainty and social anxiety. Journal of Anxiety Disorders, 23, Cobb, S Social Support as a Moderator of Life Stress. Psychosomatic Medicine 38,

226 5. Victor, C., Bowling, A., Bond, J. & Scambler, S Loneliness, Social Isolation and Living Alone in Later Life. ESRC Growing Older Programme, Department of Sociological Studies. 6. Dizdarević, I Psihosocijalne dimenzije starosti i starenja. Gerontološki zbornik 11-12, Drča, D. J Starost i starenje: izazov i problem psihologije. Novi Sad: Gerontološki centar Novi Sad. 8. Drča, D. J Društvo i stari. Novi Sad: Prometej. 9. Eagly, A. H. & Chaiken, S The psychology of attitudes. Fort Worth, TX: Harcourt Brace. 10. Erikson, E. H Identity and the life cycle (Vol. 1). WW Norton & Company. 11. Ivanišević, N Upravljanje procesom reforme sistema socijalne zaštite u Srbiji u uslovima tranzicije. Beograd: Fondacija solidarnosti Srbije. 12. Jakič-Kozarčanin, L Starost između države i porodice. Beograd: Javno preduzeće Službeni glasnik. 13. Jerković I. i Zotović M Uvod u razvojnu psihologiju. Beograd: Centar za primenjenu psihologiju. 14. Komatina, S Dominantne predstave o starosti. U: Negativne predstave o starima: predrasude ili stereotipi. Beograd: Institut za kriminološka i sociološka istraživanja, str Lawton, M.P The dimensions of morale. In: D.P. Kent, R. Kastenbaum, & S. Sherwood, eds. Research, planning and action for the elderly. New York: Behavioral Publications, Inc. str Leintenberg, H Handbook of social and evaluation anxiety. New York: Pletinum Press. 17. Marić, J. K Klinička psihijatrija. Beograd: Megraf. 18. Milić, A Klase i porodica. Beograd: Radnička štampa. 19. Milosavljević, N Gerontologija: starenje i starost. Novi Sad: Old Commerce. 20. Minoa, Ž Istorija starosti: od antike do renesanse. Novi Sad: Izdavačka knjižarnica Zorana Stojanovića, Sremski Karlovci. 21. Polisher Research Institute Abramson Center for Jewish Life (formerly the Philadelphia Geriatric Center). Lawton s PGC MORALE SCALE. 22. Pressley, M. & McCormick, C. B Child and Adolescent Development for Educators. New York: The Guilford Press. 23. Rosenberg, M. & McCullough, B. C Mattering: Inferred Significanace and Mental Health among Adolescents. Research in Community and Mental Health, 2, Schaie, K. W. & Sherry L. W Psihologija odrasle dobi i starenja. Jastrebarsko: Naklada Slap. 25. Sullivan, H. S Interpersonal theory of psychiatry. New York: W. W. Norton & Company, Inc. 26. Steptoe, A., Shankar, A., Demakakos, P., & Wardle, J Social isolation, loneliness, and all-cause mortality in older men and women. Proceedings of the National Academy of Sciences,110, Taylor, J. & Turner, R. J A Longitudinal Study of the Role and Significance of Mattering to Others for Depressive Symptons. Journal of Health and Social Behavior, 42, Trebješanin, Ž Rečnik psihologije. Beograd: Stubovi kulture. 29. Vujošević, M Strategija zaštite starih lica u reformi socijalne zaštite. Gerontologija, 1/2002, 30. Warner, J Annual Meeting of the American Psychiatric Association. Canada, Pittsburgh: News release, University of Pittsburgh Medical Center. 31. Warr, P., Jackson, P & Banks, M Unemployment and Mental Health: Some British Studies. Journal of Social Issues, 44,

227 32. UN Zbornik dokumenata Svetske skupštine UN o starenju. U: Izazovi starosti. Beograd: Institut za socijalnu politiku, str ;

228 THE EFFECT OF LIVING IN TRADITIONAL FAMILY TO MENTAL STATE OF ELDERLY Daliborka Komlenić ABSTRACT In this paper we have compared the mental condition of men and women aged 65 to 80 years who live in the territory of Subotica in institutional placement, in the same household and those who live alone. Mental state was measured through a sense of loneliness, anxiety, mattering to others and attitude towards own aging, with a controlled impact of age and physical health. The scale used to test the feeling of loneliness, anxiety, and attitudes toward their own aging, is taken from Lawton (Lawton, 1972) Scale of morality. To test mattering to others, we adapted Scale of Mattering to others (Rosenberg and McCullough, 1981). Data were analyzed by ANOVA with post-hoc tests, are compared with three types of living placement. The results show that there is a significant difference between the three groups of respondents: those living in the same household feel less lonely, more matter to others and have a more positive attitude toward their own aging in relation to persons living in the institutional placement, who are also less anxiety than those in common households. Older people who live in the so-called nursing homes are the worst in all the parameters mental state. The main objective of this paper is to establish a statistical overview of the psychological state of the people in the three types of accommodation, and that by interpreted of it, we influence on the consciousness of the importance of family involvement in the life of their relative, first at theirs homes, and the intensive involvement their families after institutionalized placement, to help preserve mental and emotional balance his neighbor. Keywords: type of accommodation, loneliness, anxiety, mattering to others, attitude towards own aging 227

229 ПОВЕЋАНА УПОТРЕБА ИНТЕРНЕТА И СОЦИЈАЛНА ИЗОЛАЦИЈА Дарко Хинић 1, Горан Михајловић 1, Славица Ђукић-Дејановић 1, Мирјана Јовановић 1 РЕЗИМЕ Друштвене науке модерне људске цивилизације су у извесној мери оптерећене питањем степена штетног утицаја различитих облика медија на социјалне односе, чврстину друштвених структура и социјално понашање у целини. Иако се Интернет првенствено користи за интеракцију и комуникацију са другим особама, све већи је број истраживања која доводе у везу његову повећану употребу са осећањем и стањем усамљености, односно социјалне изолације његових корисника. Та дилема је у литератури постала позната и под називом Интернет парадокс. Овај преглед досадашњих истраживања на ту тему је замишљен као подлога или увертира у групу методолошки и предиктивно софистициранијих студија и пројеката, са циљем да се изврши дескрипција и постигне разумевање психосоцијалних последица развоја информационих технологија, на првом месту Интернета. У данашњем тренутку, и стању у каквом се сајберпсихологија као емпиријска наука налази, све се више увиђа потреба за концепцијским и садржинским допунама циљева и задатака који су постављени у тренутку рађања сајберпсихологије као науке. Самим тим, циљ овог прегледа, осим упоређивања налаза добијених у разноврсним истраживањима на тему Интернет и усамљеност, био би и спецификовање предлога за нове задатке, питања и циљеве у области проучавања могућег штетног утицаја коришћења Интернета на процес социјалне укључености. Кључне речи: информационе технологије, Интернет утицај, социјална интеракција и изолација, социјалне везе Loneliness is a gun House of Love УВОД Данашњи теоретичари хуманистичких наука су у Интернету донекле препознали коначан ударац све очигледнијих индивидуалистичких тенденција у развоју човековог понашања. У том контексту, друштвене науке модерне људске цивилизације су у први план својих испитивања поставиле питање степена штетног утицаја различитих облика медија на социјалне односе, чврстину друштвених структура и социјално понашање у целини [1]. Питања која се упорно постављају су: да ли ће овај процес развоја масовних медија произвести више информисану, предузимљивију, укљученију, утицајнију, укратко, способнију и чвршће повезану масмедија публику или ће као отровна сила неприметно, изнутра изједати друштвене структуре, првенствено породичне и пријатељске групе, и довести до увећаних безличних односа и отуђења? Да ли ће технологија којој је основна сврха да нам уштеди време, то време, у ствари, све више везивати за себе? [2] Средином деведесетих година прошлог века, у Америци, од стране Veronis, Suhler & Associates агенције, изведена је временска процена годишњих и дневних активности просечног припадника западне цивилизације. На медије у глобалу, обичан Американац је трошио отприлике 9 сати дневно. Интернет је тада био тек у замаху. За последњих десетак година ситуација се драстично променила. Интернет је најглобалнији облик глобалне технологије какав до сада није постојао на медијској сцени [3]. Комуникација је престала да буде ограничена даљином и границама међу народима. Чињеница да постоје мале разлике у количини 1 Клиника за психијатрију, Медицински факултет, Крагујевац 228

230 времена проведеног на Интернету, по различитим старосним групама (изузев људи изнад 65 година старости [4]), говори и о томе да се данас живи у свету у коме постоји тренд у понашању: ако желиш да будеш део модерног и развијеног друштва, мораш бити прикачен 2. КОМУНИКАЦИЈА И ИНТЕРНЕТ Улога Интернета и осталих средстава масовне комуникације у развоју и модификацији комуникационих процеса у савременом друштву је несумњива. У складу са основним облицима и карактеристикама комуникације може се направити следећа класификација медија: Табела 1. Класификација средстава комуникације према критеријуму дискриминативности и узајамности самог процеса комуникација ЈЕДНОСМЕРНА УЗАЈАМНА Дискриминативна - везана за одређеног појединца Недискриминативна - упућена већем броју људи Монолог Пејџер Књиге, Часописи, Новине, Филмови, Радио, ТВ Дијалог, Пошта, Телеграф, Телефон одређене Радио и ТВ емисије са уживо контактом Као што је очигледно у табели није наведен управо Интернет. То је зато што је Интернет, за разлику од других облика информационих технологија, значајно напредовао у комбиновању интерперсоналне и масовне комуникације, као и једносмерног и двосмерног утицаја учесника у комуникацији [5]. Термин масовни је био од самог почетка везиван за појам Интернета, с тим што је уз тај термин додатно везивана и карактеристика интерактивности, то јест двосмерног односа учесника у комуникацијском процесу. Управо ова карактеристика је нешто што је недостајало осталим облицима масовних медија, и што је још увек најјачи адут светске мреже. Уско везана за ову карактеристику је и повећана активност самог корисника Интернета. Била то стварна или привидна моћ у рукама корисника, већина људи који су икада тражили нешто online изјавиће да се, за разлику од коришћења тзв. класичних медија, осећала много слободније и ангажованије, јер су сами тражили и коначно сами бирали информације које ће узети у обзир и у каснију обраду и коришћење. Врло често се, у складу са овом констатацијом, говори о либерализацији комуникације путем Интернета [6]. То значи да се више него икад у човековој историји слобода избора и бројност могућности налази пред сваким корисником овог средства комуникације. Сајберсурфер може бирати с киме жели да комуницира, када да започне и када да прекине комуникациони процес, у коју улогу да ускочи и то са врло мало стварних последица. Могућност интеракције и ослобађање од пасивности, активнији приступ избору информација је, дакле, оно што највише издваја Интернет од свих осталих облика медија, нарочито телевизије [7]. Осим поменутих, карактеристике овог простора су и ограниченост чулних искустава, јер углавном постоји слаба могућност за ангажовањем већине чулних капацитета на које се ослањамо у свакодневном животу, затим асинхроност вербалне размене (већа код електронске поште, мања код четовања), могућност чувања података, укључујући и целокупан ток интеракције с другим особама. Анонимност омогућава повећану слободу и почетну једнакост која даље може произвести повећану отвореност и искреност, могућност спречавања појаве предрасуда, али, нажалост, и могућност лажног представљања и манипулисања. Наведене промене у комуникационим процесима, као и већи број модификација које нису поменуте, нагнале су теоретичаре да започну бројне дискусије и о негативним последицама такве интеракције и таквих могућности. У њима се све чешће помиње теза да се комерцијализацијом Интернета и могућности комуникације преко Мреже, људска интеракција трајно променила, при томе нагињући ка све већем дистанцирању, површности, слабим физичким контактима и безличности. Као пример узима се и-меил који је убедљиво нај

231 заступљенија активност на Интернету и који, по претпоставкама поменутих теоретичара, прети да у будућности вероватно озбиљно угрози комуникацију живом речи. Професор Н.Ние (главни истраживач на пројекту Internet and Society, Станфорд универзитета) каже: имеил, као убедљиво најзаступљенија активност, је начин да се остане у контакту са људима, али њиме дефинитивно не можете да попијете кафу или пиво са неким, или пак да загрлите неког. Људи путем Интернета најчешће одржавају и граде слабе везе и односе (weak ties), а снажне (strong ties) и дубље остају углавном запостављене, јер зависе од физичке близине и директног контакта. У том контексту Интернет би теоретски могао бити ултимативни начин изолације, и то већи него што је ТВ икада био. Телевизија је била и остала технологија код које више људи (нарочито оних блиских) може да користи исти апарат у исто време 3. Интернет, то јест појединачни компјутери то већ нису. То је индивидуална активност која не може да егзистира као позадинска бука, већ тражи много више пажње и ангажовања. Ова страховања важе како за изолацију од социјалних контаката тако и за свеопште дистанцирање од реалних односа и обавеза. Припадници супротне струје међутим истичу да су поменуте тврдње тачне када се у обзир узме појединачни компјутер и не-социјални видови Интернет активности. Оне ипак нису тачне када се у обзир узме могућност умрежавања више рачунара и више индивидуалних корисника. И управо то је основна дефиниција и карактеристика Интернета као светске мреже, па из тог разлога наведена страховања не би требало да се односе на њега, нарочито уколико је сврха његовог коришћења нека од друштвених потреба и друштвених мотива. Самим тим, Интернет се негде више приближава функцији телефона, а мање телевизији као средству масовне комуникације, што су показала и бројна истраживања која су као првенствену употребну функцију Интернета идентификовала интерперсоналну комуникацију (Kraut, Mukhopadhyay, Szczypula, Kiesler, & Scherlis, 1998). Скорашње студије утицаја Интернета на друштвеност створиле су очигледно поприлично поларизовану атмосферу (лош Интернет/добар Интернет). С једне стране су они који сматрају да је Интернет нови, бољи медијум који ће омогућити нове обрасце у комуникацији и повезивању људи, те да као такав подстиче и олакшава друштвеност. С друге стране су они који сматрају да употреба Интернета може довести само до социјалне изолације. Циљ овог рада је преглед истраживачких покушаја да се расветле могући штетни ефекти утицаја Интернета на људску комуникацију и социјалне везе у реалности. Људске потребе и Интернет Иако знамо да се Интернет може користити у најразличитије сврхе и за задовољење најразличитијих људских потреба, све оне се у суштини могу сврстати у две категорије: тражење и коришћење информација које су кориснику потребне, и интеракција, комуникација са другим људима у виртуелном простору Постоје две врсте знања: Или ми сами нешто знамо, или знамо где да се о томе обавестимо 4. Лакоћа приступа великим количинама информација је нешто што људе привлачи многобројним активностима на Мрежи, од обичног претраживања (search или surfing) па до разноврсних облика куповине, резервација, банкарства и сл; и то све у оном тренутку када сам корисник то зажели, у складу са његовим распоредом и расположењем. Многи се Интернету окрећу и као начину да избегну притисак и дискомфор свакодневног живота. Истраживања показују да је Интернет често и средство остварења већ постојећих облика зависности, претераних преференција и/или компулсивног понашања. Поред свих осталих разлога, ипак и пре свега, људи се окрећу Интернету да би задовољили своје важне социјалне и психолошке потребе, на првом месту интерперсоналну комуникацију, а онда и потребу за припадањем, самопоуздањем, радозналост, осећање сопствене вредности и др. Међутим, клиничко, али и емпиријско искуство говоре и о бројним негативним разлозима, односно последицама истог. У овом раду издвојићемо једну, 3 мада је квалитет, у смислу социјалног бенефита, таквог коришћења низак. То је медиј који омогућава милионима људи да чују исти виц, у истом тренутку, а опет остану усамљени Т. С. Елиот 4 Семјуел Џонсон 230

232 можда најчешће помињану и испитивану негативну последицу повећане употребе Интернета, а то би била социјална изолација, усамљеност, губитак социјалних контаката или у најблажем облику дефинисану као слабљење социјалних веза. СОЦИЈАЛНИ ЖИВОТ Појам социјалне укључености (social involvement) теоријски се дефинише као време проведено у комуникацији са породицом, пријатељима, или као величина социјалне мреже (уже и шире), а операционално, као број особа са којима индивидуа комуницира барем једанпут недељно, односно једанпут месечно. Такође, једна од операционалних дефиниција је и индекс социјалне подршке. Истраживања су показала да су друштвене везе и социјална укљученост у живот заједнице један од најбољих предиктора животног задовољства (уп. Putnam, 2000). Заједнице са нижим степеном развијености социјалних веза (social network) у овим истраживањима показују нижи успех деце у школама, више проблема са малолетничком делинквенцијом, већу пренаталну смртност, већу стопу криминала, мању политичку и изборну ангажованост, нижи ниво поверења, нижи степен волонтирања [8] Без обзира на претпоставке о могућој тенденцији савременог човека ка отуђивању и социјалној изолацији које се све чешће чују у круговима теоретичара психосоцијалних кретања људске цивилизације, људима су очигледно и даље потребни други људи и контакти са њима. У том контексту, пре прегледа конкретних истраживања и резултата на тему повезаности Интернет употребе и промена у квалитету социјалног живота његових корисника, неопходно је осврнути се кратко на теоријске поставке концепције о социјалној подршци и последицама њеног непостојања или депривације, усамљености и социјалној изолацији. Социјална подршка Појам социјалне подршке односи се на различите облике подршке (помоћ, сарадња, саветовање, емпатија) које људи могу добити од социјалне средине која их окружује. Овај појам се генерално класификује у две (понекад три) главне категорије: емоционална, инструментална (и понекад информациона) подршка. Емоционална подршка се односи на радње које други људи чине и због којих се ми осећамо вољени и прихваћени и које увећавају наше осећање важности, самопоуздања и вере у себе (нпр. храбрење, разговор о проблемима, исповедање, активно слушање, саветовање, саосећање); најчешће нема везе са материјалном, економском помоћи. Супротно томе, инструментална подршка се углавном односи на материјалну, физичку и економску помоћ (нпр. позајмице свих облика, бејбиситовање, физичка, мануална помоћ ). Трећи облик је информативна подршка (често се приликом теоријских разматрања укључује у инструменталан облик) и односи се на помоћ коју нам други пружају дајући нам адекватне (корисне, релевантне и тачне) и правовремене информације. Истраживања у овој области социјалне психологије су се кретала ка проналажењу веза између појма социјалне подршке и других, за човеков живот важних процеса као што су психолошко благостање, физичко здравље, психичка стабилност, стрес, више облика психичке неприлагођености и дисфункционалности, итд. Нека од ових истраживања су имала више успеха, мада већина није била ни приближно једнозначна у својим налазима. Између осталог, идентификовано је да се социјални стресори и њима изазван стрес чешће јављају у срединама са мањим индексом социјалне подршке (Evans et al., 1989; Lepore et al, 1991). Утврђена је и корелативна веза супротног смера, тј. социјални стресори депривирају поверење, отвореност, сарадњу у датој социјалној средини (Krause, 1992). Најјаче асоцијације утврђене су између емоционалног облика подршке и психичког благостања (psychological well-being), израженог кроз низак ризик од депресије, психичку равнотежу и одсуство стреса (уп. George, 1989, Stansfeld, 1997). Ова повезаност се највише запажа код популације деце и адолесцената (ризик од депресије Kaslow and Leweinsohn, 1994; суицидалне идеје - Adams, 1994). Веза са физичким благостањем (нпр. инфаркт, мождани удар, канцер) је са друге стране далеко од потврђене. Ови подаци непобитно говоре о посредујућој улози социјалне подршке и сарадње у многим психосоцијалним процесима који се врло често рефлектују и на човеково опште психофизичко благостање, односно добробит [9]. То је један од најважнијих разлога зашто се претпоставља да процена доступности социјалне подршке игра важну улогу и у преференцијама према Интернету и у његовом (већем или мањем) коришћењу, нарочито посматрана у корелацији са индивидуалним особинама личности које су у међудејству са њом. Такође, то 231

233 је добар разлог и за претпоставку да се индивидуе које имају реалан или субјективан осећај недостатка социјалне подршке у животној средини која их окружује могу окренути сајберпростору у потрази за истом, и то много више и интезивније од оних које немају такав осећај. Усамљеност и социјална изолација Несумњиво је да је једна од основних личних потреба сваког појединца да буде у заједници са другим људима, да буде прихваћен од њих. Задовољење, односно незадовољење ове потребе (усамљеност или социјална изолација) самим тим представља темеље осећања сигурности, психичког благостања и квалитета живота. Социјална изолација представља непријатно, угрожавајуће осећање усамљености, недостатак социјалне подршке и значајнијих персоналних, личних веза. Може бити наметнута од стране других људи услед неприлагођених ставова, потреба или неприхватљивог социјалног понашања саме особе, неспособности комуникације у социјалним ситуацијама, одбијајућег физичког изгледа и сл. У том случају, доминантна осећања су осећање одбачености, осећање различитости од других, несигурност у јавности или у маси и др. Под овим појмом се, такође, подразумева и самоиницијативно осамљивање, издвајање и самоћа, преокупираност сопственим мислима и осећањима, укратко слаба комуникација и мањак контакта са другим људима. Иако се социјална изолација често повезује са појединим менталним поремећајима (депресија, аутизам), као издвојена појава се не убраја у ментална обољења, и као таква се углавном и не третира терапеутски. Упркос тој чињеници, она остаје предмет испитивања многих научних студија. Врсте социјалне изолације Тренутно се у литератури издвајају два приступа у дефинисању социјалне изолације. Први је базиран на ниској фреквенци интеракције са другим особама, а други на ниском нивоу прихватања од стране других (операционално изражено кроз социометријске мере и скорове). У складу са тим приступима и издвајање из социјалне средине и слабљење контаката са другим људима из уже/шире социјалне средине може се посматрати у више облика. Када особа не жели да буде са другима (активна социјална изолација) и када други не желе да буду са том особом (пасивна социјална изолација). Ситуација да сама особа избегава дружење са другим људима уобичајена је за депресивна стања и за посттрауматска стања. Друга, слична подела изолације, издваја протективну и изолацију споља наметнуту. Прва је добровољна и за особу има улогу заштите од перцепираних претећих садржаја, док друга није. Следећа подела је на потпуну, која подразумева и физичку изолацију, и само менталну/емотивну, која подразумева да је особа емотивно изолована при чему и даље може бити укључена у физичком смислу у функционисање социјалне мреже у којој се налази. Краткотрајна самоћа се обично односи на период у коме персона тражи самоћу и мир како би могла да размишља, одмара се или ради на миру. Често се у овом контексту користи и појам приватност. С друге стране, дуготрајна самоћа или изолованост се најчешће тумачи у негативном светлу, као непожељно понашање које може проузроковати сложеније последице као што су анксиозност, дисторзије у перцептивним и процесима пажње, губитак социјалних контаката, отуђеност, депресију, патолошку социјална изолацију. Веза између социјалне изолације и Интернета Испитивања социјалне изолације и усамљености као могућих детерминанти повећане употребе Интернета далеко су бројнија од било којих других која су се бавила неком од могућих штетних последица коришћења Интернета. Разлози су различити. Од лакше операционализације појма, краћих и једноставнијих инструмената за дијагностиковање, до сложености осталих појмова. Најважнији разлог је да, као што је већ назначено, социјална изолација представља често један од симптома других, озбиљнијих психичких поремећаја, од физичких обољења и мана, преко неуроза, депресије до аутизма [10]. Гледано на тај начин, истраживачи чији је првенствени циљ био проучавање неког комплекснијег поремећаја, нпр. депресије, су на почетку својих истраживања посматрали управо социјалну изолацију као један од могућих индикатора и предиктора тих дисфункција. Без обзира да ли су узроци социјалног издвајања психолошке природе или ситуационе природе, особе у тој ситуацији могу показивати озбиљне потешкоће у даљем практично/емотивном функционисању, па се и 232

234 из превентивних разлога, Интернет као медиј који преузима примат на медијском небу мора држати под константном присмотром ради правовременог евидентирања и локализовања могућих штетних ефеката. Како употреба Интернета међу младим особама, нарочито тинејџерима, бележи експоненцијални пораст током последњих десет година тако расте и забринутост јавности у вези са његовим могућим штетним дејством по психолошко благостање омладине (Becker, 2000). Анкета спроведена на узорку од 1000 америчких родитеља открила је велику забринутост родитеља у вези са утицајем Интернета на развој и социјално прилагођавање (укратко социјализацију) њихове деце. Скоро две трећине родитеља изразило је бригу да учестало борављење на светској мрежи може довести до социјалне изолације њихове деце (Turow, 1999). Рана истраживања су донекле потврдила ове претпоставке што је довело до ширења забринутости и лавине нових претпоставки и истраживања. У лонгитудиналној студији Краут-а и сарадника (1998), након две године повећане употребе Интернета, код испитаних породица дошло је до смањења породичне комуникације и обима социјалних веза ван ње. Додатно, дошло је до повећаног осећања депресије и усамљености код неких испитаника, нарочито оних у млађем и адолесцентном добу [11]. Међутим, већина ових истраживања је још увек била методолошки нечисто испланирана, крајње проблематично технички изведена и са врло олако изведеним и генерализованим закључцима. Па чак и тада, са свим грешкама, добијене статистичке вредности су показивале само мале и не увек статистички значајне везе са социјалном изолацијом и поремећајима понашања. Ипак, критике су уследиле прекасно и ова истраживања су већ покренула низ нових студија. Главни циљеви који су се налазили пред новим студијама били су - утврдити: сличности/разлике социјалне интеракције преко Интернета и оне у стварном животу да ли учествовање у online социјалним групама има исте предности/последице по друштвени идентитет као што има суделовање у групама из невиртуелног простора? да ли су познанства или пријатељства формирана преко Интернета тако чврста, трајна и смисаона као она из стварног живота? и коначно главно питање, да ли људи који више времена проводе са виртуелним пријатељима постају истовремено више изоловани од своје не-интернет друштвене сфере и на тај начин срљају ка усамљености и депресији? Иако су у тренутку рађања сајберпсихологије као науке поменута питања била не само смислена већ и довољно широка и свеобухватна, у данашњем тренутку, и стању каквом се сајберпсихологија као емпиријска наука налази, све се више увиђа потреба за концепцијским и садржајним допунама горе наведених циљева и задатака. Самим тим, циљ овог прегледа, осим упоређивања налаза добијених у разноврсним истраживањима на тему Интернет и усамљеност, би био и спецификовање предлога за нове задатке и питања у области проучавања могућег штетног утицаја коришћења Интернета на процес социјалне укључености. Ова питања биће изнета у делу дискусије. РЕЗУЛТАТИ ДОСАДАШЊИХ ИСТРАЖИВАЊА Коришћење Интернета захтева одређено време. У зависности од учесталости и интензитета његовог коришћења, остале дневне активности ће трпети мање или веће промене. Генерално гледано, време проведено у обављању тих активности може бити само мање, јер коначна сума не може бити већа од 24 часа. Међутим, на уштрб ког времена се остварује ова активност? ''Bowling Alone'' сада већ бестселер научно-популарне литературе, Robert D. Putnam-а, политиколога са Харвард Универзитета, доноси занимљив приступ и поглед на појаву све већег урушавања социјалног капитала модерног, нарочито америчког, друштва [8]. Патнам као примере овог друштвеног процеса наводи све мањи интензитет контаката људи са њиховим ближњима, мањи број неформалних веза просечног америчког грађанина, који постају све више изоловани, цинични, пасивни и генерално отуђени од јавног живота, општу депривацију социјалних мрежа, смањење чланства у разним облицима друштвених група, клубова, политичких партија, хуманитарних и волонтерских организација, посета цркви Чак и када само чланство не опада, опада стварна, активна укљученост у делатностима дате групе или организације, која се све више своди на писање чекова, а све мање на физичко присуство и стварно ангажовање. Иако се ово дело директно не односи на Интернет, аутор 233

235 га, уз друге врсте медија (првенствено телевизију), више пута помиње у свом делу. С једне стране, као медиј који уноси летаргију и пасивност у људске животе подстичући процес социјалне изолације, али с друге, и као медиј који омогућава нове облике комуникације и социјалног удруживања. Парадокс или е-волуција? У HomeNet студији (Human Computer Interaction Institute), мерећи демографске карактеристике, социјалну екстравертност и социјалну укљученост испитаника, као и психолошко стање (well-being) испитаника, истраживачи су дошли до закључака да повећана употреба Интернета доводи до статистички значајног смањења комуникације међу члановима породице корисника, смањења мреже блиских друштвених односа и појаве осећања усамљености [11]. Иако је ова студија за собом оставила мноштво дискусија, доживела критике и неслагања (чак и коначно оповргавање већине резултата поновљеним тестирањем), након објављивања ових резултата почело је све више да се говори о појму Интернет парадокса, тј. појави да један медиј, првенствено развијен да би се побољшала комуникација и социјална интеракција његових корисника у ствари доводи до све веће социјалне изолације и незадовољства социјалном мрежом [12]. Национална студија Katz & Aspden (1997) је једна од ретких, раних студија, која се бавила упоредном анализом социјалне партиципације Интернет корисника и не-корисника [13]. Ови истраживачи нису дошли до статистички значајних разлика између корисника и некорисника у погледу њиховог чланства у религијским, културним и рекреативним организацијама, као и у погледу субјективне процене времена проведеног у комуникацији са породицом и пријатељима. Главни налаз Станфордове студије из под називом Internet & Society је да коришћење Интернета узима време углавном од гледања телевизије (више од 50% испитаника је изјавило да мање гледа телевизију од када су почели да користе Net). Ни остали облици масовних медија нису забележили позитивније резултате. Оно што је важније за причу о социјалним односима је да телефонски разговори и време проведено са пријатељима и породицом бележи пад код 26%, односно 13% испитаника; нешто више од посећивања друштвених догађаја код којих се показао најмањи пад, код 8% испитаника 5 [2,14]. У истраживању Употреба Интернета и друштвени живот његових корисника (Хинић Д., 2006), дошло се до закључка да је утицај Интернета на животе корисника у нашим условима минималан и скоро у потпуности позитиван. Негативан утицај, Интернет је имао само на коришћење осталих облика средстава масовне комуникације [15]. Ово истраживање коришћења Интернета спроведено на подручју градова Београд, Нови Сад и Крагујевац, током 2005/6, за разлику од претходно наведених говори више о интензитету смањења времена (не само о проценту корисника) које корисници Интернета проводе у осталим свакодневним активностима, колико је оно озбиљно, а колико не. Иако није било могуће објективно измерити промене у интензитету, у овом случају и субјективна процена насталих промена је показала занимљиве и доста вероватне резултате. Испитаницима је, између осталог, било затражено да на скали од 3 (у потпуности се смањило) до +3 (јако се повећало), процене да ли је и колико дошло до промене у количини времена које посвећују наведеним активностима од када су почели да користе Интернет. Осим употребе других облика медија, предмет испитивања су биле и промене у другим облицима социјалног понашања и ангажовања, као што су: време проведено са породицом, пријатељима, пословна активност, обављање кућних послова и посећивање друштвених догађаја и манифестација. Индикативно је да су и у овом случају масовни медији претрпели најјачи ударац. Насупрот станфордском истраживању у овом су се остале активности, које немају везе са употребом неког медијског средства, као што су време проведено у дружењу са породицом и пријатељима или обављању кућних послова, нашле у другом плану, са незнатним фреквенцама. Janet Morahan-Martin и Phyllis Schumaker испитали су 283 студента који су похађали курсеве за које је неопходно коришћење компјутера и Интернета [16]. Могуће патолошке симптоме су претходно груписали у три групе: персонални проблеми, промене расположења и симптоми апстиненцијалне кризе. Резултати су показали да се и испитаници, такође, могу класификовати у три групе. Патолошки корисници (просечно 8,5 сати Интернета недељно и сви наведени симптоми), група са одређеним симптомима (просечно 3,2 сата 5 ови подаци се односе на просечну групу Интернет корисника (5 сати недељно online), 234

236 недељно online), док испитаници без икаквих патолошких симптома просечно нису прелазили 2,4 сата боравка на Интернету недељно. Патолошки корисници су се разликовали и по томе што су њихови скорови на UCLA Loneliness скали такође били значајније виши, што по мишљењу аутора говори у прилог тези о негативном дејству Интернета. Hamburger & Ben-Artzi су предложили модел који претпоставља да се људи који већ у реалном животу имају проблема са осећањем усамљености и напуштености више окрећу Интернету из простог разлога јер покушавају да бар у виртуелном свету смање или се евентуално у потпуности лише тих осећања [17]. У својој студији из 2002, критикујући модел Краута и сарадника, 6 ови истраживачи с правом наглашавају да се убудуће мора озбиљно узети у обзир и питање типологије и динамике личности Интернет корисника, јер оно што је добро, пожељно или барем не-штетно за једну особу не мора нужно бити и за другу [18]. Специфична вредност ове студије је да демонстрира не само пример утицаја персоналних карактеристика на online понашање већ јасно сугерише редослед и смер повезаности тих карактеристика са осећајем усамљености као једним од важнијих предиктора фактора који уопштено можемо назвати психолошко благостање, или квалитет живота. Тај модел гласи: neuroticism loneliness Интернет (нарочито социјални аспекти Интернета). У наставку својих радова дотични истраживачи (Amichai-Hamburger, 2002, али и Wang, 2001) предлажу и друге релевантне персоналистичке, теоријске моделе и конструкте који би могли бити предмет будућих истраживања, на пример: потреба за стимулацијом, локус контроле, потреба за јасноћом или когнитивна дисонанца, везивање, авантуризам (risk taking) и друге. Матрицу варијабли у студији Internet use and well-being in adolescence између осталих чинили су и следећи комплекси варијабли: специфична online и offline активност с једне и социјална анксиозност и усамљеност с друге стране. Важност ове студије огледа се у њеном предмету истраживања, који је дефинисан кроз врсту online и offline активности, тј. кроз податке о томе ШТА је то што испитаници раде када своје време проводе у online или offline активностима [19]. Иако је код извесног броја испитаника утврђена висока мера интензитета Интернет активности, скоро сви испитаници су наставили да редовно и нормално проводе ваншколско време у активностима од којих је већина подразумевала и интерперсоналну интеракцију са породицом, пријатељима, познаницима. Закључак студије је да не постоји јединствен ефекат Интернета на свакодневне активности просечног адолесцента и да Интернет служи потпуно другачијој сврси код социјално анксиозних и усамљених индивидуа [20]. Код оних испитаника који су иначе задовољни својом социјалном мрежом и интензитетом социјалних веза у реалности, идентификована сврха Интернет употребе није стицање нових, већ наставак и продубљивање већ постојећих веза. Насупрот томе, испитаници који се у свакодневном школском и ваншколском животу осећају одбаченим, напуштеним или социјално анксиозним углавном ступају у online контакт са непознатим особама, што значи да је код њих сврха Интернет употребе у ствари стицање нових социјалних веза. У студији McKenna & Bargh (1999) 68% испитаника, који су претходно имали проблема са меланхолијом, усамљеношћу и депресивношћу је, након одређеног периода коришћења Интернета, изјавило да имају осећај да им је Интернет помогао у ширењу личног социјалног круга, само 3% је изјавило да им се круг пријатеља смањио, док 28% није приметило никакву промену. Резултати, по мишљењу аутора, сугеришу да Интернет може бити поприлично корисно средство за грађење нових односа и социјалних релација код индивидуа које су усамљене и социјално анксиозне [21]. ДИСКУСИЈА Као што је напоменуто пре дела о резултатима досадашњих истраживања, циљ овог прегледа је и издвајање додатних питања на које савремени проучаваоци утицаја Интернета на људско понашање морају одговорити. Та питања су са порастом емпиријске грађе постепено израњала из њених тумачења, а нека од њих су већ озбиљно узета у обзир у најновијим студијама. Нека су већ поменута у делу о резултатима истраживања, чак је и сам избор приказаних истраживања био такав да би указао на разноврсност различитих питања и приступа. Без обзира на то, сва питања ће бити на овом месту јасно издвојена и наглашена као таква. 6 повећана употреба Интернета води ка повећању усамљености и социјалне изолованости 235

237 Питање сврхе online активности је једно од питања које се све озбиљније схвата. Уочено је да, у суштини, није искључиво пресудно колико временски нека индивидуа проведе на Интернету. Временски критеријум зависности од Интернета или подложности другим негативним последицама се већ неко време не узима за довољан дијагностички критеријум. Веома је битно и различито да ли то време особа проводи у комуникацији са другим људима или у потрази за информацијама, куповини или игрању игрица [22,23]. Још битније је са којим то особама и у какву врсту интеракције та индивидуа ступа [24]. Да ли Интернет има лош или позитиван утицај на социјални живот појединца зависи од тога како Интернет утиче на баланс између слабих и јаких социјалних веза тог појединца. Суштински је апсолутно другачије да ли је сврха такве интеракције одржавање јаких и чврстих веза са блиским особама или су то слаби и краткотрајни односи са површним познаницима или тренутним истомишљеницима и случајним пролазницима у сајберпростору. Иако и једна и друга врста односа, веза, обезбеђује индивидуи одређен ниво социјалне подршке, разлике су очигледне. Чврсте и јаке везе су дефинисане учесталим контактима, дубљим емоцијама везаности, емпатије и дужности. Дијапазон њиховог утицаја на садржаје и животне ситуације индивидуе је, такође, и много шири. Слабе везе се описују као површне, лако се прекидају, интензитет контаката и интеракције је низак, а њихов утицај на остатак живота индивидуе узак. Слабе, површне везе (Granovetter, 1973), укључујући и оне online (Constant, Sproull, & Kiesler, 1996), су нарочито корисне при повезивању људи са потребним информацијама и средствима као и социјалним ресурсима који нису човеку на располагању у његовој реалној социјалној средини, тј. локалном окружењу. С друге стране, чврсте везе представљају оне односе који више утичу на човеков емотивни живот, смањење стреса, и коначно доводе до позитивних помака у његовом психолошком благостању (S. Cohen & Wills, 1985; Krackhardt, 1994). Највише социјалне подршке и помоћи људи ипак добијају управо од оних особа са којима су у најфреквентнијем контакту, са којима имају емотивно и лично разумевање, и од којих због чвртине веза могу очекивати највеће услуге (Wellman & Wortley, 1990). Интимне везе, односи са ближњима, су потврђене као важан предиктор осећања самопоуздања и задовољства, и негативан предиктор недостатку самопоуздања, лошој селфслици и коначно депресији [14]. У том смислу и будућа истраживања би требало да озбиљније приступе операционализацији и расчлањивању типова односа и типова учесника у сајбер-интеракцији. Питање персоналних карактеристика Интернет корисника такође све више привлачи пажњу [25]. Примери истраживања као што су Hamburger & Ben-Artzi (2002) и Gross E.F, Juvonen J, Gable S.L. (2002) потврдили су да сваки појединачни корисник Интернета у зависности од својих интересовања, потреба и личности изграђује свој идиосинкратичан модел online понашања. Један од упечатљивих налаза је и да усамљени људи гледају телевизију више него остали (Canary & Spitzberg, 1993), а као разлог за то наводе управо потребу да избегну осећај усамљености (Rubinstein & Shaver, 1982; Rook & Peplau, 1982). Питање врсте социјалне подршке се такође логички дедукује из претходних питања. У истраживањима која се служе индексом социјалне подршке као мером социјалне укључености убудуће се морају узети у обзир и појединачни индекси типова социјалне подршке. Као што се види, емоционална подршка се више везује за интимне и чврсте везе док се инструментална и информациона подршка могу лакше и чешће везивати и за слабе и површне везе. Коначно, неизбежно је и питање смера у односу усамљеност-коришћење Интернета. Аргументи базирани на искључивом посматрању атрибута технологије као такве углавном никуда нису довели. Сам термин персонални рачунар говори нам нешто. Људи сами, лично креирају начин и сврху како ће искористити могућности које им рачунар као направа са својим техничким карактеристикама пружа. У складу с тим све више се претпоставља да се Интернет у већини случајева користи као средство за ублажавање иницијалне, већ постојеће усамљености или социјалне изолације. Као пример већ је била наведена студија Hamburger & Ben-Artzi из 2003, која је, између осталог, претпоставила редослед и смер повезаности осећаја усамљености и понашања на Интернету у смеру неуротицизам усамљеност Интернет. Један од сличних налаза је и налаз (Canary & Spitzberg, 1993) да усамљени људи гледају телевизију више од осталих. 236

238 ЗАКЉУЧАК Сагледавајући коначно целокупну тему, кроз призму описаних кретања, чини се да резултати наведених студија више описују природне процесе глобалног развоја западне, а све више и осталих цивилизација, где је Интернет само средство, никако узрок уочених кретања и друштвених промена. Како професор Ериксен у свом делу Тиранија тренутка примећује, у тренутку у коме се данас налази људска цивилизација, а чија је главна карактеристика енормна количина доступних информација, генерално се смањује време које појединац може да посвети свакој појединачној активности, нарочито оној која се налази изван пословних и радних обавеза, на које је најчешће, хтео не хтео, формално натеран. Интернет се у таквој ситуацији нужно наметнуо као логичан избор у све бржем преносу и све већој потреби за информацијама. Мрежу би у том светлу требало пре схватити као производ, последицу глобалне еволуције људског друштва и природног стремњења света ка убрзању. Прича о антисоцијалном дејству боравка на Интернету у већини случајева више не стоји. Слично као и у случају са концепцијом о депресивном дејству Интернета на младе људе [26], и ова концепција се сувише дуго задржала на истим позицијама без адекватне и правовремене емпиријске верификације и теоријске адаптације. О томе говоре бројни подаци о распрострањености и даљем ширењу online заједница и комуникацијских апликација/софтвера. Комуникација са ближњима је данас олакшана разноврсним апликацијама као што је instant messaging, које омогућавају корисницима да у сваком тренутку знају да ли су њихови пријатељи или познаници online и да самим тим истог тренутка буду у стању да ступе са њима у контакт. Када су започете студије о утицају Интернета на друштвеност то није био случај, али се данас instant messaging апликације као што су AOL IM и ICQ, Skype 7 убрајају у најкоришћеније програме на Интернету (Subrahmanyam et al. 2001). Остаје питање квалитета тако успостављене интеракције, али се њему мора приступити са далеко софистициранијим и дуготрајнијим (лонгитудиналним) поступком праћења испитаника. Досадашња истраживања Интернет понашања и његових последица по остале животне активности често више отварају него затварају питања и дилеме (у складу са специфичношћу предмета и ступњем развоја ове области научног деловања), тако да се није далеко дошло на том путу. Непрестано усложњавање и стварање нових облика и начина деловања на мрежи остаје крупан проблем. Немогућност ширег обухватања свих жељених појмова и процеса, нужност еклектичнијих приступа, а примораност на уситњавање предмета и задатака, проблем је такође, али оно што је најважније је да је учињено неколико доста сигурних корака у правцу њиховог амортизовања. Гледано из једне перспективе, може се закључити да постоји опасност од ширих социјалних импликација наведене ситуације, као и да ће превласт Интернета као медија довести и до већих социјалних последица [27]. Гледано с друге стране, захваљујући mail-у, chat-у и форумима, Интернет је средство које ће помоћи повезивању и сарадњи људи, више него што ће то телевизија икада учинити 8. Истина је вероватно негде између. Једина коначна опаска би била, да би се требало, барем за сада, суздржати од а приори закључака и предрасуда о Интернету као тихом убици социјалних односа, без обзира да ли, рецимо, постоје слични резултати у области испитивања утицаја телевизије. Време, као један од најважнијих фактора у развоју сваког друштвеног процеса ће и у овом случају показати своје. ЛИТЕРАТУРА 1. Suler, J. The Psychology of Cyberspace, 2. Nie, N. & Erbring, L Internet and Society: A Preliminary Report. Stanford, CA: SIQSS Giddens, A Sociologija Odabrana poglavlja. Beograd: Ekonomski fakultet. 4. Horrigan, J., Rainie, L., Allen, K., Boyce. A., Madden, M. & O Grady, E The Ever- Shifting Internet Poulation. 7 апликација за јефтино телефонирање и разговор са иностранством 8 ова дилема је у литератури позната и под називом Интернет парадокс 237

239 5. Walther, J. B Computer-mediated communication: Impersonal, interpersonal and hyperpersonal interaction. Communication Research, Wilson, S Mass Media / Mass Culture: An Introduction. McGrow-Hill Inc. 7. Hinić, D Internet i tradicionalni mediji. Beograd: CePIT, BOŠ. 8. Putnam, R Bowling Alone: The Collapse and Revival of American Community. New York: Simon and Schuster. 9. Cobb, S Social support as a moderator of life stress. Psychosomatic Science, Young, K. S Caught in the Net. New York: John Wiley and Sons, Inc. 11. Kraut, R., Patterson, M. & Lundmark, V Internet Paradox: A social technology that reduces social involvement and psychological well-being? American Psychologist, Kraut, R. & Kiesler, S The social impact of Internet use. Psych. Science Agenda. 13. Katz, J. & Aspden, P A Nation of Strangers? Friendship patterns and community involvement of Internet users. Communications of the ACM, 40(12). 14. Nie, N Sociability, Interpersonal Relations, and the Internet. American Behavioral Scientist. 15. Hinić, D Upotreba Interneta i društveni život njegovih korisnika. Empirijska istraživanja u psihologiji. 16. Morahan-Martin, J. & Schumaker, P Incidence and Correlates of Pathological Internet Use. Annual Convention of the American Psychological Association; Hamburger, Y.A. & Ben-Artzi, E Loneliness and internet use. Computers in Human Behavior, 19, Hamburger, Y.A. & Ben-Artzi, E The relationship between extraversion and neuroticism and the different uses of the Internet. Computers in Human Behavior Gross, E.F., Juvonen, J. & Gable, S.L Internet use and well-being in adolescence. Journal of Social Issues, 58(1), La Greca, A.M. & Lopez, N Social anxiety among adolescents. Journal of Abnormal Child Psychology, 26(2), McKenna, K.Y.A & Bargh, J.A Can you see the real me? Relationship formation and development on the Internet. Manuscript submitted for publication. 22. Milanović, G., Bakić, I. i Golčevski, N Internet pregled: Beograd Beograd: CePIT. 23. Golčevski, N. i Milanović, G Globalni građani Empirijska studija korisnika Interneta u Srbiji Beograd: CePIT, BOŠ. 24. McKenna, K.Y. & Bargh, J.A Causes and Consequences of Social Interaction on the Internet. Media Psychology, Bakić, I Povezanost ponašanja pri korišćenju interneta i dimenzija ličnosti. Diplomski rad. Beograd: Filozofski fakultet. 26. Ybarra, M The Role of Adolescent Depressive Symptomatology in Internet Experiences. Baltimore: Johns Hopkins University Baltimore. 27. LaRose, R., Eastin, M. S. & Gregg, J Reformulating the Internet paradox: Social cognitive explanations of Internet use and depression. Journal of Online Behavior, 1, Табела 1. Класификација средстава комуникације према критеријуму дискриминативности и узајамности самог процеса комуникација ЈЕДНОСМЕРНА УЗАЈАМНА Дискриминативна - везана за одређеног појединца Недискриминативна - упућена већем броју људи Монолог Пејџер Књиге, Часописи, Новине, Филмови, Радио, ТВ Дијалог, Пошта, Телеграф, Телефон одређене Радио и ТВемисије са уживо контактом 238

240 INCREASED INTERNET USE AND SOCIAL ISOLATION Darko Hinić 9, Goran Mihajlović 9, Slavica Đukić-Dejanović 9, Mirjana Jovanović 9 ABSTRACT Social sciences of modern human civilisation are to a certain extent encumbered with the issue of harmful effect of different forms of the media on social relations, firmness of social structures and social behaviour on the whole. Although the Internet is primarily used for interacting and communicating with other persons, there is a growing number of researches which relate its increased usage with the feeling and state of loneliness, i.e. social isolation of its users. This kind of dilemma has become known as the Internet paradox in reference books. The review to follow has been designed as the foundation or overture to methodological, predictive and more sophisticated studies and projects, with the aim of providing both a detailed description, as well as a clear insight into psycho-sociological consequences of IT development, in the first place the Internet. Concerning the time and the state in which cyberpsychology as an empirical science finds itself, it is clear that there is a growing need for conceptual and content supplements to aims and tasks established in the dawn of cyberpsychology as a science. Consequently, the aim of this review, apart from comparison of the results gathered in various researches on the Internet and loneliness, would be also to specify proposals for new tasks, questions and goals in the field of studying potentially harmful impact of the Internet use on the process of social involvement. Key words: information technologies, Internet influence, social interaction and isolation, social ties 9 Psychiatry Clinic, Faculty of Medicine, University of Kragujevac 239

241 SOCIAL AND DEMOGRAPHIC ASPECTS OF LONELINESS IN ELDERLY PEOPLE FROM UNDERDEVELOPED AREAS Rosina Popova 1, Maria V. Shishmanova 1 ABSTRACT The research presents a study of loneliness in elderly people from underdeveloped areas in Bulgaria. The age structure is most impaired in small settlements with absent manufacturing activities, social infrastructure in poor condition, where access to public transport, medical services, supply of products and pharmaceuticals, as well as emergency medical care is very limited. The aim of the study is to explore the variables that are associated with the loneliness of elderly demographic, social (physical and financial status), level of social activity. UCLA-loneliness scale was applied. Survey was conducted to outline the areas with opportunities for social interaction and activity. Additionally were examined the mood and self-esteem of older people. Expected results illustrate the demographic and social aspects in the analysis of loneliness in the respondents. Keywords: demographic variables, social factors /physical and financial status/ collective and relational aspects in the analysis of loneliness, social activity Introduction In regional studies of Bulgaria as EU NUT1 2 falls in the group of less developed regions in the Community. In a study level NUT2 3 two of six Bulgarian regions - Northwest and North Central are the poorest in the entire European Union, account analysis of European statistics. Eurostat publishes data on regional GDP per capita according to which purchasing power relative to regional GDP is the lowest in the Northwest region /26 percent/ and the North Central /29 percent/. According to NSI these areas are characterized by approximately the same structure: population of about 800,000 people, 300,000 of them live in rural areas. Nearly 30 percent of the population in these two areas is over 65 years old. According to this indicator the following regions are: South Central - Bulgaria /30 percent/; Northeast and Southeast - Bulgaria /by 36 percent/; two Romanian regions - Southwest and Oltenya /by 36 percent/, etc. In the twenty poorest regions of the EU there are by 5 of Bulgaria, Romania, Poland and Hungary. ( EN.PDF) Therefore, in this study identified different regions of the country and they are considered as underdeveloped areas. Material and methods Empirical basis of this part of the survey are the results from official sources such as the National Statistics, Employment Agency, Eurostat and national studies made in the documents cited in the literature. It is used comparative analysis of demographic and social situation. It is enclosed UCLA-scale loneliness. A survey to outline the areas of opportunities for social inte- 1 South- West University Neofit Rilski Blagoevgrad, roziruskova@abv.bg, valkova_chich@abv.bg 2 NUT1 - large regions / parts of the country - 2 statistical regions reporting to Eurostat 3 NUT2 - medium regions - 6 planning regions 240

242 raction and activity is enclosed too. In addition are investigated the mood and self-esteem of the elderly. The results illustrate the demographic and social aspects in the analysis of loneliness of respondents. Purpose of study The first objective of this study is socio-demographic analysis of the age structure of the population in Bulgaria and outlining the problems of old people in the affected areas. The second objective is to study the results from the application of the scale of loneliness R- UCLA, which reveals a three-dimensional conceptual framework for analysis. The overall objective of the study is to explore the variables that are associated with loneliness of old people - demographic, social (physical status, financial status), level of social activity. Object of study Object of study are the elderly in the country as their status currently is not much different in the center and the periphery, in town and country. Under study in the application of the scale of R-UCLA loneliness are adults living in underdeveloped regions of Bulgaria. 170 pensioners were examined, of which 104 women over 60 years and 66 men over 63 years, living in underdeveloped regions of Bulgaria. Control group were 123 seniors (86 women and 37 men) living in larger settlements with migrant children. As a marker for differentiation of the two groups will be used "community living" and "living alone". RESULTS AND DISCUSSION 1. Demographic status in Bulgaria Bulgaria is 8.8 per mil negative growth, i.e. decreases with 68,000 per year. For three years districts Vidin and Montana depopulated quickly. These are the main conclusions from the Eurostat data for the population of the EU which is threatened by these risk in the period For Bulgaria - the highest growth was recorded in the capital Sofia - plus 3.4%, and the lowest is the population 1,000 people in Vidin - 17% and Montana - 15%, which proved the two most intense reducing Bulgarian towns. For 10 years the average life expectancy in Bulgaria has increased by 2.1 years. Average the Bulgarians live 74 years years for men and for women. The average life expectancy in the 27 member states of the European Union is 80 years and 4 months, 76.4 years for men and for women. In 2012 premature mortality reduced and reached Totally for EU -27 indicator of premature mortality in 2009 was about 20 on current data. Population in Bulgaria continued to decline. Birth rate cannot compensate for mortality. Negative growth in 2012 was minus 5.5, in 2011 year was minus 5.1, and in 2010 was minus 4.6. The aging process is a dangerous trend and must be based on population policy. The disturbing facts about Bulgaria are: The country has one of the highest average age of the population; One of the three EU countries with populations up to age 15 is less than 14 percent; Negative growth in 2012 in all areas of the country; In 2012, every 100 persons coming out of working age are replaced by 64 people. Indicator showing the severity of this problem is the demographic replacement. In 2001, 100 people coming out of working age were replaced by 124 people entering the working age. After 2008, the ratio is back people coming out of working age are replaced by 91, in and in people, and the recent final data of NSI show that in 2011, 100 coming out of the working-age population includes 70 young people. The lowest indicator is in districts Gabrovo and Vidin where 100 people coming out of working age are replaced respectively by 47 and 50 persons. 241

243 This indicates that the country has occurred stagnation in terms of rejuvenation and development of the working population. The total age dependency ratio - the ratio of those under 15 and over 65 for 100 inhabitants from 15 to 64 years is 46.0%. In 2005 and in 2009 this ratio was respectively 44.5 and 45.1%. In urban areas this ratio is more favorable % than in rural areas %. The situation in Bulgaria is not a crisis, it is disastrous. In recent 24 years demographic crisis deepened helped by the emigration. Turning point was the mass migration from the countryside to the cities still in the 50s and 60s of last century that had changed reproductive behavior. We have an aging workforce and we have no chance to rejuvenate, relying solely on the birth rate in Bulgaria, because young people who can give birth and raise children in Bulgaria decreased. According to criterion in the share of the population above working age (over 60 years) the most affected districts are Vidin (30.5%), Gabrovo (28.8%), Montana (28.5%), Pernik (27.4 %) out of 28 regions in the country. The data show that private business is more open than SOE in employment and to tolerate keeping older people at work. According to the analysis there is no pillar of the pension system which is not affected by aging. Population to 2010, by age Source: NSI In 1960, the average age of the Bulgarians was a little over 30 years. In 2012, it is almost 43 years. Today the population of only two European countries - Germany and Italy, is older than the population of Bulgaria. Life expectancy by sex and periods Source: NSI 242

244 Structure of the population in towns and villages by years censuses for the period Source: NSI Population below, at and above working age Source: NSI, Census 2011 The population of Bulgaria is decreasing and aging, and rural depopulation is obvious. These are the main findings of the National Statistical Institute (NSI) data on the demographic development of the country in At the December 31, 2012 the population of Bulgaria is 7,282,041 people, with 45,183 people or 0.4% less than at the end of During the year newborns were 69,121 and deaths 109,281, with one-third more. Almost every fifth resident is 65 years or older. Women are generally slightly more than men but men are the majority in the age group younger - under 52 years. The reason is the longer life expectancy of women. Bulgaria is among the five countries in the European Union by most adults (19.2%), ahead of Germany and Italy %, Greece (19.7%), Portugal (19.4%). In 2012, for the first time statisticians reported that the rural population is less than 2 million. December 31, people that live in cities are 5,306,233, or 72.9%, and in villages - 1,975,808, or 27.1%. One third of the population is concentrated in seven cities - Sofia, Plovdiv, Varna, Burgas, Ruse, Stara Zagora, Pleven. In 2012 in the migration between settlements in the country were involved 82,250 persons as greater territorial motion was registered under the direction of city - city (46.6%) shows reference NSI. Considerably smaller in number and share migration flows were in the direction of the village - village (9.4%). At the end of 2012 settlements in Bulgaria were 5278, of which 257 cities and 5021 villages. During the same year, decisions of the Council of Ministers have closed 24 settlements, 20 of them were absorbed into other communities. 172 other settlements are without people, primarily 243

245 in the areas of Gabrovo, Veliko Tarnovo and Kardzhali. In 1100 Bulgarian villages live from 1 - to 49 people. The distribution of population in urban areas at the end of the year is a result of its natural and mechanical movement but also by administrative changes in the urban structure of the country, according to the NSI. ( selata_obezljudiavat/) One of the most disturbing demographic problems in Bulgaria at the moment is the high mortality rate - total, early and child. After 1964, when it recorded the lowest mortality in the demographic history of Bulgaria - 7,9, the number of deaths gradually increased, and the mortality rate reached 14,6 in High level of mortality in the country is maintained primarily of deaths in the age groups over 65. A major factor driving the total mortality rate is the process of demographic aging. This process is characterized by changes in the age structure of the population and is limited to a smaller percentage of young people and increase the proportion of older ones. Demographic projections show that precisely because the objective processes of aging, the level of total mortality in the country will remain high and unchanged till Mortality remains higher in men (15.8 ) than women (13.5 ) and higher in rural areas (20.7 ) than in urban (12.2 ). (National Strategy for Demographic Development in the Republic of Bulgaria ). The proportion of women aged over 65 years is 22.2 per cent and for men - 16 per cent. This difference is due to the higher mortality among men and as a consequence of it a lower life expectancy at them. Regionally, the proportion of persons over 65 is the highest in the districts of Vidin (26.4%), Gabrovo (25.1%) and Lovech (24.3%). Totally, in fifteen districts of all 28 in the country this share is over 20 per cent of the population of the area. 2. Social status of the population in Bulgaria 2.1. Health status According to data the Bulgarian man was able to spend only 8 years and 8 months in good health after age of 65. For comparison, in Denmark men over 65 are in good health 11 years over that age, and in Sweden and Norway over 14 years. In Bulgarian women good health continues for 9 years and 9 months after completion of 65 years of age. For comparison, in Norway this figure is over 15 years, and nearly 12 in Malta. These data indicate that adult Bulgarians have comparatively short time to take care of themselves and continue to work. At the same time, it brings increased health costs of older people and further straining the economy. It is expected further to increase the cost of social care for the elderly which means that relatively few Bulgarians will be able to afford them, says the report of the National Strategy for Demographic Development in Bulgaria in 2012 and Leading causes of death in our country are circulatory diseases such as heart attack and stroke, other heart diseases and cancer, says the National Health Strategy In 2012 died 109,281 people, mostly men. The coefficient of total mortality in the country is 15 per 1000, while the EU average is 9.7 per In recent years increased treated in a hospital. In 2012 were lying over 2 million people. The highest hospitalization is in people over 65, followed by children under 17 years. Bulgarians of working age - from 18 to 64, were hospitalized two times less compared to the elderly. The main reasons for hospitalization were diseases of the circulatory system %, respiratory diseases % and of the digestive system - 8.9%, which account for one third of all hospitalizations. In mental problems biggest share of disorders associated with anxiety and fear %. Most people suffer between 50 and 64. Depressions affect mainly Bulgarians over 65 years and have second place with 6.2%. Further disorders are resulting from the use of psychoactive substances. ( %D0%B3%D1%83%D0%B1%D0%B8- %D0%B1%D1%8A%D0%BB%D0%B3%D0%B0%D1%80%D0%B8%D1%8F- 244

246 %D0%B7%D0%B0%D1%80%D0%B0%D0%B4%D0%B8- %D0%B7%D0%B0%D1%81%D1%82%D0%B0%D1%80%D1%8F%D0%B2%D0%B0%D0%BD%D0%B5 -%D0%BD%D0%B0- %D0%BD%D0%B0%D1%81%D0%B5%D0%BB%D0%B5%D0%BD%D0%B8%D0%B5%D1%82%D0%B E-news html) 2.2. Social status Retirement and pensions Bulgarians are retiring on average at age 56 despite the started lifting age and experience. This report shows the National Insurance Institute in The legal retirement age is 60 years and 8 months for women and 63 years and 8 months for men. However, working in harsh environments, military, police and civil servants retire earlier. So men are on average retire at 56.5 years, and women at Bulgarians earn retirement years showed more reports of NSSI. In 2012 the average duration of receipt of a pension is 20.8 years, with women receiving a pension 23.7 years, and men 18 years. Disability pension due to accident and occupational disease is received average of 31 years and the average duration of receipt of a disability pension due to general disease is 10 years. NSSI reported that the oldest retirees have the lowest pensions. The average monthly pension of a pensioner for 2012 is Levs (about 138 Euro). The average pension and age is Levs (about 150 Euro) and working in uniformed services Levs (about 238 Euro). The average disability pension is Levs (about 111 Euro). Lowest pensions have people aged over 95 years ( Levs, about 99 Euro) and in the age groups of year olds ( Levs, about 102 Euro). Unfavorable demographic and economic situation in the country is now a threat not only to long-term financial stability of the pension system, but it is risky for maintaining current state, says the analysis of the Institute in the report for Bulgarians are becoming poorer, sicker, less happy and less of them, said the Center for Demographic Policy. According to Eurostat data 60% of Bulgarians live in poverty, and 2.8 million diseased Bulgarians have been of benefit paid by the NSSI in There are many examples that prove that the adults who have more experience and more sustainable work habits, and have managed to accumulate over time more money, have more chances to develop a profitable private business. Moreover - self-employment allows people who for years have been hired workers, with increasing age gradually adapt their effort and time. They remain economically active, till allowing them power, and are willing to work. Therefore one of the target groups that are strongly encouraged to take the path of self-employment are the elderly. If this approved approach was adopted in our country, perhaps time fast will come in which the majority of older people will stop thinking of themselves as outsiders. Undoubtedly the World Bank experts are right that demographic trends will require changes in the labor market, education and health care. Labor market should be encouraged with more flexible working conditions and jobs to be adapted to the needs of the older workforce. This means the development of new employment legislation to regulate the new type of work, very different from the work of 19th and 20th century Strengthening Poverty In low and medium populated areas people live at risk of poverty. Nearly 57 percent of Bulgarians in less populated areas and 54% of secondary urban areas or small towns live at risk of poverty and social exclusion. About 38% of people in densely populated areas or cities are also at risk of poverty and falling. The indicator of the risk of poverty in Bulgaria is 49 percent in average value 24% for the EU -28, according to Eurostat. After Bulgaria at high risk of poverty are those in Romania percent, Latvia percent, Lithuania and Hungary - by 32 percent and more. According to Eurostat data from the European survey on income and living conditions (EU- SILC) in the context of the OMC, in 2009 the poverty line in Bulgaria is 295 Levs (about 151 Euro) monthly average/person. With this size of the poverty line in 2009 below the poverty had lived 1 245

247 564.8 thousand persons, representing 20.7% of the population. Bulgaria is among the countries with the highest percentage of poverty in the EU along with Latvia (21.3%), Romania (21.1%), Greece (20.1%), Lithuania (20.2%) and Spain (20.7%). Poverty estimates depending on household size show that poverty is concentrated among older single-person households, single parents with children and households with three or more children. Social protection system is essential for reducing poverty. Social transfers (pensions, benefits, social and family benefits and allowances) have the greatest impact in reducing the risk of poverty. Pensions remain substantial element in reducing the risk of poverty. The polarization of the population by income, as measured by the ratio of income between rich and poor strata in districts shows that the poorest 20% of Lovech, Sliven and Montana have more than seven times lower income than the richest 20% in the same areas. Lowest percentage of polarization is in Blagoevgrad (3.0), where the coefficient of differentiation is the lowest percent. The highest coefficient of differentiation - over 35% was observed in the districts of Razgrad, Montana, Shumen and Lovech. In Pernik and Sliven live the poorest households. The depth of poverty is respectively 0.42 and 0.48 on a national average of Aging is natural process and stage of the human life course Aging is natural process and stage of the human life course. The problem of loneliness, social exclusion of people from one another has been to date. In a period of changes in economic, political, educational and other spheres of society, the attitude towards this problem undergoes significant alterations. Loneliness is not only recognized that exists but recently began to explore actively in order to minimize its size and to overcome its negative effects. The analysis of this phenomenon shows that it is an interdisciplinary subject, relating not only to the mental state of the individuals but also affects their social and health status, social relationships and activities with others in social environment. The analysis of loneliness as a social phenomenon is of particular importance not only in terms of psychology, sociology and gerontology but also as demographic aspect. The demographic situation in the world is characterized by increasing percentage of the older generation in the general population. Bulgaria is no exception and there is need to study the problems of old people in the demographic structure of society. Individual and social factors can interact with and contribute to a feeling of loneliness. Understanding the causes that lead to it is the first step to predicting, controlling and alleviating this condition (Perlmen, D., & Peplau, L., 1981, p. 46). In the psychological literature loneliness is seen as interpersonal problem and phenomenon of personality. In its analysis the greatest emphasis is placed on the frustration of social contacts. Studies focus on negative feelings in a small number of connections or the final position concerning the absence of connections with other people. There are studies whose results show in terms of personality the significant links of loneliness with low self-esteem and depression (Jackson J, Cochran SD., 1991). 4. Results from a study of the loneliness of elderly with UCLA - scale of loneliness in Bulgarian conditions Underdeveloped, poor rural communities are affected by both geographical isolation and remoteness from services and the economic downturn. Public infrastructure, closing services and restructuring of the agricultural business have led to further economic uncertainty. All this contributes to the difficulty in maintaining services and business. This creates unemployment and migration, especially among young people and increasingly limited opportunity of working age pensioners to work. The study gives real-life examples of older people who have chosen to return to their habitual rural environment for them instead of living alone and isolated in larger cities or even to be near their children in unaccustomed for them urban environment. The result is a community of adults who actively communicate and have mutual emotional support. The monitored circuits include telephone services, transportation, volunteer work for pasture limited number of cattle, 246

248 visiting the oldest homes and care for those who need help. These activities are borne mostly by more healthy and mobile men. In remote regions surveyed the private employers, suppliers - local regional consumer cooperatives (RPK) deploy initiatives, facing the challenges of supplying seniors with the necessary products twice a week at minimum wage. Groups of elderly people concentrated in villages carry out a broad range of social activities for mutual aid and mutual support approaching genuine friendship. Elderly maintain contacts with people their age to communicate and share common problems. In the present study indisputable is the point of rapprochement, social involvement with other people, social contacts that older people realize when they are in natural and suitable for them rural environment. They agree that in urban environment they can fall in isolation and their life is lonely, empty and useless. These conclusions are confirmed by the study of surveyed loneliness in three dimensions which is supported differently by the other two treatment groups - "living in community" and "living alone". The results illustrate the individual, collective and relational aspects in the analysis of loneliness. Interpretation of the structure of the factors of loneliness in scale: Factor "isolation" is one factor that characterizes the feeling of loneliness. The second factor derives its meaning from rapprochement, social involvement with other people, social contacts with them. The third substructure related to feelings of group membership, belonging, friendships, stable and harmonious relations. Factor "isolation" characterized loneliness and rejection. Recent studies show that it has the highest risk of death in older people, whether they are considered alone. "Loneliness hurts, but isolation kills" shows British study conducted at University College London, Steptoe A, Shankar A, Demakakos P, Wardle J (2013). According to professor Steptoe adults who spend less time with friends and are with limited contacts have higher mortality, regardless of their social and health status. The results of this study show that the loneliness of elderly living in community is not tied to the lack of company ( 2), proximity ( 7) and superficial relationships ( 12). Older people are included in the daily activities and have many opportunities to communicate. These circumstances contribute to the differences in perceptions and experience of loneliness and isolation of the two treatment groups. The second factor derives its meaning from the rapprochement, commitment, sense of familiarity with others that match the idea of the social person. This model subscale (for those living in community) is supplemented by undisputed gravity of questions such as "I have a lot in common with the people around me", "There are people who I feel close", as opposed to studied in the control group. The third substructure related to feelings for group membership and group appurtenance is supported by the feelings of elderly for stable friendships and harmony. This structure stands out in living alone. 5. Care for the elderly Now public elderly care is divided into two. One is social services that help adults maintain independent lifestyle in their homes. Among them are so-called day-care centers. These centers are 105 across the country. In these places the elderly meet with peers, receive health care if they need such as measuring blood pressure, medicines for emergencies, as well as lunch. They pay a fee for this purpose. Still a large number of elderly Bulgarians receive appropriate care and support from their families and they can enjoy a range of social services. Such a service is home respite care for the elderly over 65 years of age. Through this social service every day they receive food supply, medical care, maintaining hygiene in the home. The other type of care for the elderly is done by placing them in institutions - nursing homes. Such also exist for people with various disabilities. "Homes for the elderly are currently 77, the last home revealed in Ivaylovgrad, southern Bulgaria. Their capacity is 5,500 seats. This number is insufficient to cover the needs for this type of service. Waiting are currently over 1500 people. 247

249 Services provided there create home-like atmosphere. They provide dormitory, food, medical care and entertainment. Financing is from the state budget and older people pay for the service 70% of their income /pension/. There are homes for adults with mental retardation, for adults with mental disorders, physical disabilities, sensory disabilities, and others. These homes are 85 in number but they are not enough." Future long-term care for the elderly Bulgarians is in social services of residential type. The experience of other countries shows that this is the best way to complete care for them. Further it will go towards the gradual closure of residential homes and placing the elderly in homes where the environment is similar to a family one with no more than 15 people. This institutional residential care provided as a last resort. Before that it will encourage adults to remain in the family. Therefore in future it will develop social service home patronage. So far in the country there are only two residential homes for the elderly, specified by the Agency for Social Assistance. One center for familytype accommodation is in town Alfatar, northeastern Bulgaria. The other center is in town Trun, near the border with Serbia. Bulgaria's budget for 2011 includes funds for detection of four more centers of residential type. For those who need specialized care but remain in their homes in the future will continue to work the system to provide personal assistants and home helpers. They are paid for cleaning, cooking, personal hygiene, shopping. Payment of personal assistants is done with funds from the state budget. In eight-hour working day it exceeds the minimum wage. Unfortunately, the amounts allocated to municipal budgets cannot cover the necessary costs for all in need. Another idea of the experts of the World Bank is in a period of discussions. This is a transformation of some municipal hospitals in municipal social centers that offer a range of services and care for older people. ( 6. Perspectives Part of pensioners is able to work. Over 1.3 million pensioners are able to work but only 9% are occupied. The percentage may be higher, are convinced in the social ministry. It is expected the public spending related to the aging of the population to increase by an average of about 4.75 percentage points of GDP by 2060 in the EU and by more than 5 percentage points in the euro area - in particular through spending on pensions, health and long-term care. Demographic trends will lead to a significant increase in public pension expenditure in all Member States necessary for the reforms to pension systems, which have already been taken in many countries. Almost all Member States at the time have introduced stricter requirements for receiving public pensions - in particular by raising the retirement age and restricting access to early retirement schemes. At present, all Member States are looking for human resources; only about 50% of the EU population at the age of about 60 is still working there is real potential for engaging older people and their further stay in the labor market. Not all older people are perceived positively. In Bulgaria the figure is even shocking - only 29% accept positive adults positively, and only 46% agree they work. Much of Europeans reject the idea of mandatory retirement. They prefer to decide themselves when to do it. All this shows that Europeans do not like to be forced to work more, but priorities of each country are different. ( The reforms led to increasingly smaller share of public pension benefits in general. Supplementary pension schemes are introduced and expanded as well as mandatory private schemes (e.g. Bulgaria, Estonia, Latvia, Hungary, Poland, Slovakia, Sweden). The health care system in the EU is also expected to be changed and there are serious challenges posed by an aging population. National Strategy for Demographic Development in the Republic of Bulgaria ( ) states: Sub-priority Improving the quality of life in rural areas Construction of local infrastructure, supply of local basic services, renovation of villages, as well as the restoration and enhancement of cultural and natural heritage and rural landscapes are important elements of their sustainable development. By promoting these activities the social inclusion will be supported and it will counter the trends of social and economic decline and depopulation. 248

250 Areas of impact, and the corresponding measures related to the implementation of the subpriority, are: Promoting the development of local infrastructure, renovation of villages, offering local basic services and protection of local cultural and natural heritage - the creation, improvement and expansion of small-scale infrastructure; deployment and use of renewable energy sources; recreational infrastructure, tourist information and designation of sites; maintenance, restoration and enhancement of cultural and natural heritage of villages and rural landscapes, and more. Promote public-private partnership for the implementation of local development strategies - facilitating the implementation of integrated local development strategies with the formation of local action groups. Main result of the work of local action groups will be the implementation of local development strategies by mobilizing economic, social and environmental potential of the territory encouraging all forms between territorial or transnational cooperation. National Development Programme Bulgaria 2020 provides for the development and implementation of National plan for active aging, namely: Adaptation of the labor market to the aging population and the need for quality improvement; Adaptation of the social security system to the aging population and the need to improve the quality of life of older people; Adapting the system of social services to the aging population and the need to improve the quality of life of older people; Adaptation of the system of health services to the aging population and the need to improve the quality of life of older people; Adaptation of the education system to the aging population and the need to improve the quality of life of older people; Development of volunteering, intergenerational solidarity and positive public image and social value of older people. It is envisaged the further development and implementation of National intersectoral program for active aging, which should include: Direction 8. Developing solidarity between generations; Direction 9. Raising the general educational, spiritual and cultural level, qualifications, abilities and skills of the population of all age groups; Direction 10. Creating conditions for equal opportunities for full social and productive life for all social groups; Direction 11. Limiting the disproportions in the territorial distribution of the population and depopulation in some regions and the villages; Direction 12. Introduction of mandatory impact assessment of the demographic development and the quality of the human capital of any new, amended or supplemented enactment of the state. Conclusion In 2025 one in five Bulgarians will be over the age of 65, while in 1990 the population in this age group was only 13%. In 2025 the Bulgarians over 65 years will be 20% of the population. Bulgaria's population is aging rapidly. This is clear from a new World Bank report called "From Red to Gray - the transition to the third age" ("Third Transition" of Aging Populations in Eastern Europe and the former Soviet Union). Another prediction of the report indicates that the population of the country in the period will decrease by 18% or 1.5 million people. Aging can threaten the current growth, if are not taken out the necessary pension and health care reforms and are not introduced policies to stimulate productivity growth. It faces the dual challenge of a rapidly aging population and relatively poor and incomplete transition to mature market society. The problems are aggravated by the need to accelerate economic transition and simultaneously to take urgent reforms to address long-term demographic consequences. ( At the heart of the most difficult challenges are the problems related to the even larger and probably irresistible pressures that aging population will have on public spending, particularly in 249

251 the area of pensions and long-term care for the elderly. This concern is reinforced by the fact that funding for these systems is already insufficient. According to the traditional way of thinking the type of demographic change which takes place in time will stop economic growth. On one hand, the aging population will lead to a contraction in the labor force, and on the other hand older people tend to save less. Both factors would lead to reduction of labor resources and capital, of which the country needs to maintain growth rates. Bulgaria will have to rely on productivity growth, and improving the financial sustainability of the pension system. For the latter it will probably need to take some unpopular and difficult decisions. One of them is to increase the pension contributions, as well as to introduce equalization retirement age for women and men. The study showed that older people prefer to live in their habitual rural areas and they form a community with unique features. In spite of geographical isolation and poverty of the regions in which they live, although limited access to basic services such as health care provision, those people feel better. Unlike pensioners who live alone, they interact with more close to their age people; they encourage each other and support for health and social problems. In this group of elderly the factor "isolation" stands out as opposed to those living alone. The study gives an example of the private self-help, psychosocial support and protection of social isolation of older people. This experience can be used to develop programs for social protection and assistance to lonely elderly. References 1. Jackson J, Cochran SD (1991) Loneliness and psychological distress. Journal of Psychology 125 (3) Perlman, D., & Peplau, L. (1981). Toward a social psychology of loneliness. London: Academic Press 3. Russell, D., Peplau, L.A., & Cutrona, C.E. (1980). The revised UCLA loneliness scale: Concurrent and discriminant validity evidence. Journal of Personality and Social Psychology, 39, Steptoe A, Shankar A, Demakakos P, Wardle J (2013). Social isolation, loneliness, and allcause mortality in older men and women. Proc Natl Acad Sci U S A, 110(15), Shishmanova, М. 2013, The Weakest Regions in the European Union, the Most Vulnerable in the National Space, Proceedings of Filht International Scientific Conference FMNS2013, (2013) Facolty of Matematics & Natural Sciences, South-West University "Neofit Risky", Blagoevgrad, volume 5, GEOGRAPHY, ECOLOGY AND ENVIROMENT PROTECTION, p National Health Strategy National Plan to Promote Active Aging in Bulgaria National Strategy for Demographic Development in Bulgaria in EN.PDF _selata_obezljudiavat/ %D0%B3%D1%83%D0%B1%D0%B8- %D0%B1%D1%8A%D0%BB%D0%B3%D0%B0%D1%80%D0%B8%D1%8F- %D0%B7%D0%B0%D1%80%D0%B0%D0%B4%D0%B8- %D0%B7%D0%B0%D1%81%D1%82%D0%B0%D1%80%D1%8F%D0%B2%D0%B0%D0%BD %D0%B5-%D0%BD%D0%B0- %D0%BD%D0%B0%D1%81%D0%B5%D0%BB%D0%B5%D0%BD%D0%B8%D0%B5%D1%82 %D0%BE-news html

252

253 ГРУПНИ СОЦИЈАЛНИ РАД СА БЕСКУЋНИЦИМА У ГЕРОНТОЛОШКОМ ЦЕНТРУ НОВИ САД Милош Костић 1 РЕЗИМЕ Групе представљају основни начин испољавања међуљудских односа и у њима лежи највећа снага човека. Концепт групе као природног и пожељног станишта човечанства потврђује тенденција да људи гравитирају ка животу, функционисању и сарадњи, односно ка групном деловању, јер само тако могу остварити неки лични и друштвени развој. Групни социјални рад, као један од метода социјалног рада који се примењује у раду са бескућницима, има за циљ да помогне појединим особама да ефикасније решавају проблеме у свом социјалном функционисању. Примарна вредност на којима почива групни социјални рад је веровање у урођене вредности и достојанство сваке особе. Кроз групну интеракцију, бескућници добијају прилику да размене лична искуства и мишљења, да реше неке личне проблеме, или барем да буду више свесни самих проблема који су их задесили. Исто тако групна интеракција између корисника одређене установе, у овом случају Прихватилишта за бескућнике у Футогу, је битна за само функционисање установе, односно за групну атмосферу у оквиру исте. Кључне речи: функционисање у групи, групни социјални рад, бескућници, прихватилиште УВОД Групни рад као један од метода којим се обављају послови социјалног рада, има, пре свега, за циљ да се кроз групну интеракцију и групне активности остваре одређени лични и социјални циљеви. Групним радом се омогућава да чланови групе кроз заједничко искуство стекну обрасце задовољства собом и да на тај начин доживе лични раст. Иако се групни рад код нас углавном поистовећује се групним радом у психијатријским установама, он представља општи метод који се може користити у различитим условима, институцијама и срединама. Пример за то јесте свакако групни социјални рад који се спроводи у Прихватилишту за бескућнике при Геронтолошком Центру Нови Сад. У овом раду дат је кратак преглед историјата, појмовног одређења групног социјалног рада, његов значај и основне вредности, као и детаљан опис начина спровођења групног социјалног рада у Прихватилишту. Рад има за циљ да допринесе даљем развоју овог метода и његовом ширењу и у другим установама социјалне заштите. ИСТОРИЈАТ ГРУПНОГ СОЦИЈАЛНОГ РАДА Групни рад, као метод социјалног рада, није тако стар концепт. У ствари, то је једна од метода која се користи у оквиру социјалног рада у разним институцијама и установама социјалне заштите, а ређе и у другим установама. У почетку, он и није био замишљен као посебан метод рада, већ је био зацртан као покрет, једна врста демократске акције у различитим социјалним институцијама у САД, а касније и у осталим земљама света. Покрети који су највише утицали на групни социјални рад су: Settlement house и покрет прогресивног образовања. Settlement house покрет настао је из тешких социјалних услова створених индустријализацијом, која је довела до великих миграција ка градовима, до формирања нових дивљих насеља у околини градова и нових фабрика. Такви услови живота су напросто сами изне- 1 мастер социјалног рада, Геронтолошки центар Нови Сад 252

254 дрили социјалне службе које су се заснивале на давању и пружању услуга корисницима који су те услуге примали. Ова се идеја заснивала на сазнању да узајамна помоћ произилази из потребе за подршком. Први волонтери и радници Settlement house покрета били су директно ангажовани у раду са сиромашнима, младима и другим особама погођеним животним тешкоћама, све у циљу побољшања социјалних услова живота. Циљ првог Settlement house, Тоynbee Hall (1884) 2 у Лондону, био је да премости јаз између социјалних класа. Утицај settlement-а је био далекосежан, они су започели едукативне експерименте у дечјој заштити, програме за обданишта, помогли изградњу јавног игралишта, летњих кампова и рекреативних програма, основали клуб социјални центар итд. Иако је групни социјални рад тек требало да буде формулисан, његови трагови се свакако могу наћи кроз деловање особа које су биле укључене у овај покрет. Ти трагови, пре свега, су: волонтеризам, узајамна помоћ, демократско групно учешће, самоуправно групно деловање, заступање и социјална акција. Што и данас, век и по након тога представља темељ групног социјалног рада. Једна од најзначаjнијих особа која је допринела развоју Settlement housа је Jane Addams. Она је развијала модел реципрочних помажућих односа, борила се против сиромаштва и ужасних услова које прати индустријски развој. Постала је прва жена из Америке која је освојила Нобелову награду за мир. Идеје прогресивног образовања John Dewey-а, теорије игре и рекреације Neva Boyda, политичка филозофија Mary Follet и социјална филозофија Eduarda Lindemana су извршиле највећи утицај у дефинисању радне групе као образовног процеса. (Филиповић и Ђукановић, 2010) Ове радне групе су засноване на добровољној демократској партиципацији, која захтева увежбано групно руководство и креативне програмске активности како би се побољшао нормалан развој личности, социјалне вештине и грађанске одговорности. Такав вид групног рада је стављао нагласак на рекреацију и образовне аспекте у развоју личности појединца, као и на социјалну одговорност, и на боље образовање радника. Стога су ове групе представљале средство за решавање личних проблема и за унапређење индивидуалног прилагођавања. И зато су поједини са правом говорили да су ове радне групе друго име за социјалну акцију. Mary Follet, социолог говори да се велика космичка снага која се налази у језгру човечанства може искористити кроз групу као вид активности и стваралаштва, али да би група искористила сву ту енергију чланови морају да добију прилику да испоље све своје појединачне вредности. Овај тзв. концепт учења кроз рад, Lindeman је описао у својој књизи Заједница (1921) где износи да се групни метод користи као средство помоћу којег се конфликти могу износити отворено пред групу и тако разрешавати, такође још износи да група представља посебну врсту људских међуодноса, збир појединаца који се окупљају у циљу провере да ли њихове потребе могу бити лакше задовољене кроз заједничке напоре или појединачно као дотад. Ако се то потврди, онда ће група постати важан метод социјалног рада. (Петровић, Седмак и Ћорић, 2008) Дуго је још времена групни рад био страно тело у социјалном раду. Међутим, групне интеракције, снага групе, развој социјалних и еколошких научних дисциплина довели су до тога да су и социјални радници почели постепено да укључују групни рад у арсенал својих метода рада. Због последица Другог светског рата, а у циљу задовољења људских потреба у свакодневном животу, долазе до изражаја вредности колективног рада, самопомоћи, масовнијег учешћа грађана у решавању општих проблема. Порастом социјалних снага у свету, група се почела користити за развој слободног, ангажованог и одговорног човека, носиоца нове креативности. То је довело до наглог развоја у заосталим земљама света. Тако је групни рад заузимао све важније место на пољу хуманистичких наука и праксе. Код нас, психијатријска служба је прва прихватила концепт групног рада, и почела је са увођењем овог концепта у поједине терапијске програме за одређене категорије болесника као што су: алкохоличари, неуротичари, адолесценти и други. 2 посећено

255 Групни рад се и данас у великом броју земаља идентификује са терапијским групним радом. Групни социјални рад, први пут се као метод спомиње године, и задаци су му, пре свега, терапијски - ментално хигијенско побољшање стања појединца, и друштвени - побољшање социјалног функционисања појединца. Као такав, метод групног социјалног рада је међународно прихваћен од стране Националне конференције социјалних радника, NASW, године. ОДРЕЂЕЊЕ ГРУПЕ Човек је социјално биће и највећи део свог живота проводи као члан различитих врста великих група (класа, раса, нација, држава) и малих друштвених група (породица, вршњаци, клубови, радне групе, политичке групе, итд). Групама се називају и веће скупине људи међу којима постоји интеракција, али која није непосредна као у малој групи. Чланови таквих скупина остварују заједничке задатке јер постоји организовано усклађивање њихових активности (публика, школа и др.). Такве скупине појединаца се могу назвати још масама које представљају ниско организовану скупину једног већином неодређеног односа великог броја људи, који су осећајно и нагонски повезани у колектив. Масе се састоје из једног скупа афективно и нагонски уједначених чланова. У маси не постоји никакво диференцирање појединих функција, изузев функција вође и вођених. (Петровић, Седмак и Ћорић, 2008) Ови аутори такође разликују и мноштво, за које кажу да је то неорганизована и случајна скупина неодређеног, односно великог броја људи којима можда, у крајњем случају може бити заједнички неки спољни предмет запажања. Оно се састоји од појединаца који у њему стоје један поред другога и који нису међусобно нити осећајно нити интелектуално повезани. (Петровић, Седмак и Ћорић, 2008) С друге стране, већина аутора се слаже да се групом сматра скуп појединаца који има следећа обележја: Појединци су у међусобној интеракцији и на тај начин утичу једни на друге. Повезани су заједничким циљем (нпр. побољшање услова живота у прихватилишту и при остварењу овог циља зависе једни од других). Имају тзв. ми осећај појединци себе сматрају члановима групе, али их и други доживљавају као припаднике одређене групе, (корисници прихватилишта). Чланство у групи омогућује низ погодности: пружа важан извор информација, разрешава недоумице, помаже нам да обликујемо идентитет и успоставља социјалне норме и правила. Чланови групе обично су слични по старосној доби, полу, веровањима, мишљењима. То се догађа из два разлога: људе привлаче особе које су им сличне, или имају сличне проблеме, а и саме групе делују на такав начин да подстичу сличност међу члановима. На основу изнетих карактеристика, група се може дефинисати као високо организована друштвена творевина, која је састављена од малог броја појединаца који стоје у узајамном односу. Група се састоји од чланова међусобно повезаних осећањима и разумом који испољавају један за другога и од којих сваки у колективу врши неку функцију. ГРУПНИ СОЦИЈАЛНИ РАД ПОЈМОВНО ОДРЕЂЕЊЕ Основне компоненте групног рада, као једног од метода којим се обављају послови социјалног рада јесу: особа у групи, група, проблем и место. На основу тога се могу одредити посебне категорије оних који се укључују у групни рад, то могу бити: Појединци у опасности и угрожени због разних проблема (особе које имају проблема са алкохолом, незапослене особе, итд.) Групе особа којима је потребна помоћ за њихово боље функционисање у заједници (особе оболеле од менталних болести нпр.) Они које друштво жели да усмери и помогне, да им унапреди социјално и ментално здравље, јер представљају друштвени проблем, као што су, на пример, бескућници. Преклапања деловања са другим професијама довело је до највеће конфузије баш на подручју групног рада. Најзначајнији пример је конфликт око термина Групни рад и Групна терапија. Било је много покушаја у прошлости да се прецизније одреди место групног соци- 254

256 јалног рада у односу на групну терапију и психотерапију, и с тим у вези постоји неколико значајних дефиниција: Групни социјални рад је метод социјалног рада који има за циљ помагање појединцима да повећају своје социјално функционисање (делање) кроз сврсисходна групна искуства, како би успешније решавали своје личне и групне проблеме као и проблеме заједнице. (Konopka, 1963) На основу ове дефиниције може се закључити да се овом методом могу користити и болесни и здрави чланови друштва. Једна од дефиниција која се односи на групну психотерапију, у којој се износи да је групна психотерапија метод који се састоји од процеса који се јављају у формално организованим и заштићеним групама, замишљеним да омогуће брзо повећање способности личности и понашања појединих чланова групе путем специфичних и контролисаних групних интеракција. (Петровић, Седмак и Ћорић, 2008) Терапијске групе се могу састојати од деце, адолесцената или одраслих, унутар или ван психијатријских установа, то јест од особа које су у емоционалној опасности због својих, пре свега, хроничних поремећаја и лоших односа са другим људима. Циљеви ових група су да помогну онима који пате, и да унапреде лично и социјално функционисање чланова групе. Тај циљ се постиже кроз емоционалне интеракције чланова групе са вођом групе и између себе. Ова делатност није препуштена само једној професији већ је могу обављати разни стручњаци који су оспособљени за терапеута. С друге стране, групни социјални рад иако може да садржи неке елементе групне терапије, није исто што и она, јер га обављају социјални радници, а групну терапију психијатри и остали чланови психијатријског тима. Свако, захваљујући свом знању и својим етичким нормама, остаје, када је реч о групном раду, у оквирима своје професије. Даље сличности између групне психотерапије и групног социјалног рада су да се и једним и другим методом тежи да се помогне прилагођавање особе групи, и прилагођавање групи као делу друштва. Групни социјални рад то постиже кроз процес учења социјализације, а пораст појединца се постиже кроз пораст групе, док терапеут у психијатријској групи више тежи да то прилагођавање појединца успостави пружањем помоћи која је више усмерена ка здрављу и емоционалном развоју личности. И психијатријска група и групни социјални рад се баве препознавањем, то јест дијагностиком поремећаја, али и повећањем одбрамбених снага особа чланова групе. Постоје и неке разлике у улогама особа које воде неки од ова два метода. У психијатријској групи терапут је мање-више увек централна личност, док у групном социјалном раду, социјални радник који води такав рад није централна личност, већ се повлачи из те улоге и оставља групи да сама одређује брзину остваривања циљева и вођства у групи. Такође, социјални радник у групном социјалном раду ради са природним, а ређе са формираним групама, док су психијатријске групе увек формиране. Трајање психијатријске групе је ограничено трајањем које ограничавају терапијски циљеви, економски закони и могућности задржавања болесника у психијатријској установи, док опште социјалне групе трају онолико колико је то члановима групе потребно. С тим у вези, могу се изнети следеће дефиниције групног социјалног рада и групне терапије, којима ће се избећи терминолошка забуна између ова два термина: Групни социјални рад је метод социјалног рада који помаже појединцима да повећају и побољшају своје социјално функционисање кроз циљана групна искуства и да, на тај начин, лакше савлађују личне и групне проблеме у заједници. Групна терапија је метод који има за циљ да уклони патње и унапреди лично и социјално функционисање чланова групе, што се постиже кроз специјализоване и контролисане групне интеракције, уз помоћ посебно оспособљене особе терапеута. ОСНОВНЕ ВРЕДНОСТИ ГРУПНОГ СОЦИЈАЛНОГ РАДА Достојанство и вредност Примарна вредност групног рада је веровање у урођене вредности и достојанство сваке особе. Све особе треба да буду прихваћене пошто су оне и њихове посебне снаге препознате. Све људе треба третирати с поштовањем, без обзира на сличности и разлике у односу на друга лица и групе становништва. Они треба да имају слободу да изразе себе без страха од 255

257 негативних санкција. Такође, те особе треба да имају право на приватност, са информацијама које се третирају као поверљиве, осим ако је добијен пристанак од информисаног. Социјална правда Свако има право на грађанске слободе и једнаке могућности, без дискриминације у погледу: етничке припадности, религије, друштвене класе, пола, сексуалне оријентације, здравља и капацитета. Сви људи треба да имају приступ ресурсима који су неопходни да задовоље основне животне потребе. Сви имају право на самоопредељење, да доносе личне одлуке и да учествују у стварању групних, породичних или организационих одлука у границама које намеће култура појединаца и статус и поштовање права других. Међусобна одговорност Вредност међусобне одговорности заснива се на уверењу да су људи међузависни за опстанак и испуњавање потреба. Они су у стању да помажу једни другима, а узајамна помоћ је процес којим се реципрочни односи међу људима користе за помагање. (Филиповић и Ђукановић, 2010) Пошто су појединци у интеракцији са другима у окружењу, они су под утицајем других и утичу на друге. Групни рад се заснива на међузависности, то је главни разлог због кога групе могу постати моћна снага за развој и промену. Сваки члан има улогу да даје и прима. Стимулација усмерена на побољшање психосоцијалног функционисања произилази из мреже интерперсоналних утицаја у којој сви чланови учествују. Социјални радник је један значајан део тог утицаја, али исто тако и сваки члан групе. (Northen and Kurland, 2001). Социјални радник је одговоран за помагање члановима да развију обрасце комуникације и норме понашања које негују узајамну помоћ. Мултикултурализам Етика културног плурализма испољава се прихватањем културних разлика и поштовањем снага присутних у овим разликама. Кључно за ефикасан групни рад са људима који долазе из различитих културних миљеа јесте та, тзв. културна осетљивост и адекватно реаговање на те разлике, односно на етичку реалност особа које су укључене у групни рад. Мултикултурализам представља веровање о томе како људи треба да се схвате и третирају, и зато он представља један од кључних етичких принципа у социјалном раду (Филиповић и Ђукановић, 2010). Да би чланови групе указивали поштовање једни другима, то јест да би поштовали присутну различитост, социјални радници који воде групе, пре свих треба да поштују и да подстичу поштовање различитости. Оснаживање Циљ оснаживање је да људи буду активни у напорима да реше своје животне проблеме и да стекну вештине које су неопходне да би могли самостално да воде сопствени живот. Да би постали оснажени, људи морају да делују на своја когнитивна и психолошка открића о томе како мисле и осећају о себи и свом свету. У групама, чланови стварају осећај личне и интерперсоналне снаге из колектива, и добијају одређена знања и способности да утичу на животни простор у сопствену корист, али и у корист других. Зато оснаживање представља један од кључних циљева не само групног социјалног рада већ социјалног рада уопште. БЕСКУЋНИШТВО КАО СОЦИЈАЛНИ ПРОБЛЕМ Као последица бројних економских, политичких и социјалних противуречности, које карактеришу савремена друштва, долази до ширења многих социјалних проблема, пре свих сиромаштва и његових узрочно последичних манифестација, као што је бескућништво. Бескућништво описује стање људи који немају стално место боравка и нису у могућности да га стекну. Бескућништво, као такво, утиче на велики број људи, независно од пола и старости, прати га посебан начин и стил живота, и посебан систем вредности који има елементе субкултуре. Бескућништво спада у најкомплекснији вид социјалне искључености, 256

258 која је сложен и вишедимензионалан феномен. Она се дефинише као процес којим су одређени појединци гурнути на ивицу друштва, и спречени у пуном учествовању у друштву због сиромаштва или недостатака основних знања или као резултат дискриминације (Council EU, 2004). Бескућници представљају популацију која је социјално искључена из свих друштвених система, без основних услова за живот, и са свим обележјима маргиналне друштвене групе. Политичке, економске, односно транзиционе и социјалне промене које су се дешавале у Србији узроковале су: - Пад животног стандарда становништва који је довео до повећања броја особа у стању социјалне угрожености. - Драматичан пораст избеглих и интерно расељених лица, од којих одређен број и данас живи у колективним центрима. - Велики број отпуштених радника. - Повећање броја ментално оболелих особа. Без адекватног, интегрисаног система подршке и помоћи, сви они су у повећаном ризику од бескућништва. Бескућништво у Србији остаје скривено и не заокупља пажњу јавности, термини бескућници и бескућништво се скоро не појављују у дневном политичком говору. О постојању бескућника у Србији чује се углавном зими, када дневне новине учестало извештавају о лицима која су умрла услед смрзавања на улици. Бескућништво је процес који угрожава многа рањива домаћинства у Србији у различитим ситуацијама њиховог живота. Поузданих података о броју бескућника који су без икаквог склоништа, то јест спавају на улици за сада нема. Прикупљање података о овим лицима је изузетно отежано, јер она остају ван утврђене методологије прикупљања података о домаћинствима и других статистичких евиденција. Иако позитивно право Србије и пракса социјалне заштите препознају сложеност и хетерогеност феномена бескућништва, расположиви подаци о овом феномену односе се искључиво на онај део ове популације који користи услугу прихватилишта и прихватне станице. Доминантна слика о бескућницима у Србији јесте да су економски депривирани, ментално поремећени уживаоци алкохола и дрога. Обично се ради о средовечним особама, до 50 година старости, мада су приметне и тенденције пораста броја млађих људи, обично због поремећених породичних односа, менталних проблема, болести зависности. Приметан је и пораст броја особа изнад 50 година, што се, пре свега, повезује са порастом броја развода у каснијем раздобљу живота. Жене су међу бескућницима мање заступљене, или је њихово бескућништво мање видљиво, будући да су мање склоне да буду на улици, обично привремено бораве код пријатеља, породице, у сигурним кућама. Али и поред тога приметна је тенденција пораста броја жена међу бескућницама, услед све заступљеније индивидуализације животних стилова и са њима повезаних ризика. Из тих разлога расте и број бескућника са вишим нивоом образовања, као и запослених (углавном на несигурним и слабо плаћеним пословима). Приметна је такође заступљеност бескућника међу хапшеном и затвореничком популацијом. Бескућништво није нужно повезано са озбиљним криминалом, већ се често ради о стратегијама преживљавања, односно стилу живота бескућника, и ту се ради пре свега о просјачењу, алкохолизму, спавању на јавном месту, што се правно третира као прекршај. На доминантан удео бескућника међу осуђиваном популацијом утиче недостатак мера социјалне интеграције и изостанак стамбеног простора након изласка из затвора. Дуги боравак особе на улици значајно доприноси континуитету бескућништва и спречава повратак у регурално друштво, смањује очекивања и утиче на губитак ранијих интересовања и способности. Демографски подаци о бескућништву према истраживању из године, које је спроведено од стране невладине организације Housing centar 3, у просеку одговарају стереотипу бескућника који постоји у јавности. Просечан корисник прихватилишта у Србији је мушкарац, стар између 51 и 65 година, завршио 8 или мање разреда основне школе, који никад није био у браку и без посла је више од 5 година, а сваки четврти испитаник и преко 10 година без посла. Већина бескућника не тражи посао, и ако се и налазе на евиденцији нацио- 3 Видети више у: Жарковић. Б. Петровић, М. и Тимотијевић, М Без куће без дома, резултати истраживања бескућништва у Србији. Београд: Housing centar. 257

259 налне службе за запошљавање, пријављени су због здравственог осигурања, али, генерално, имају мала очекивања од ове службе. Већина бескућника радила је најчешће физичке послове у државним и друштвеним предузећима, сада немају приходе, нити од рада, нити од пензије. Углавном немају блиске сроднике или пријатеље који би им помогли. Уколико имају децу, због личних проблема као и због дисфункционалних породичних односа који су били у прошлости, већ дуже времена нису у контакту с њима, као и са другим блиским сродницима. Већина њих пати од здравствених проблема, а сваки трећи испитаник се лечио стационарно у психијатријској болници и редовно узима терапију. Од свих мушкараца смештених у прихватилиштима у Србији, њих преко 20% је учествовало у ратовима на просторима бивше Југославије. Да би бескућници поново постали корисни чланови друштва, морају се прво оспособити за самосталан живот, а затим да се развојем нових интегративних механизама социјалну интегришу. Један од метода, помоћу којег се бескућници могу оспособити за живот, а и стећи неопходне животне вештине за самостално функционисање, јесте и групни социјални рад са њима. ГРУПНИ СОЦИЈАЛНИ РАД СА БЕСКУЋНИЦИМА У ПРИХВАТИЛИШТУ У ФУТОГУ Групни социјални рад у овој установи се примењује од октобра године. До континуиране примене овог метода, може се рећи, дошло је сасвим случајно. Наиме, приликом доношења новог кућног реда, размишљало се на који начин корисницима приближити кућни ред и, уместо уобичајеног упознавања са оним што стоји у кућном реду, где се корисницима само прочита шта је написано, то јест каже им се то смете, а то не смете, сви корисници су позвани на групни састанак на којем се разговарало о томе зашто је заправо потребан кућни ред у Прихватилишту, шта он представља и шта он треба да садржи. На овом састанку корисници су били веома активни, и сами су, након тога, рекли да један овакав кућни ред треба да постоји у циљу добробити свих који се налазе у Прихватилишту. Тај први састанак је довео до тога да се поштовање кућног реда од стране корисника повећало, и корисници су показали виши степен сарадње са особљем. На крају састанка корисници су изразили жељу да се овакви и слични састанци чешће одржавају, и да би на њима требало да се расправља како о неким општим проблемима у Прихватилишту тако и о неким животним темама. Начин рада Групни састанци се неколико дана унапред заказују корисницима. Корисници могу социјалном раднику који води групни састанак да изнесу теме о којима би желели да се разговара на следећем састанку. Социјални радник, на основу жеља већег броја корисника, бира тему. До сада су то углавном биле животне теме као што су: однос према другима, потреба за смехом, пороци и како до њих долази, вођење рачуна о сопственом здрављу, сексуалност у зрелом добу, старост, итд. Поред ових животних тема, на групним састанцима се разговара и о актуелним проблемима у оквиру Прихватилишта, као што је, на пример, одржавање личне хигијене и хигијене простора. Разговор се усмерава на такав начин да корисници буду свесни самог проблема као и да се кроз међусобну размену мишљења дође до његовог решења. На почетку сваког састанка корисници, по сопственој жељи, говоре о томе да ли је било неких занимљивости, битних ствари, како се осећају у периоду од прошлог састанка. На тај начин вршимо индиректну евалуацију задовољства пруженим услугама 4. Корисници су на једном од састанака предложили да би било добро да оне особе које се константно истичу у, на пример, одржавању хигијене у Прихватилишту, или помажу непокретним корисницима, или су активне у изради ручних радова и многим другим активностима, буду на неки начин награђене. Тако да се дошло на идеју да се на крају сваког месеца, од стране корисника-чланова групе, изабере особа која је била највреднија и која се највише залагала протеклог месеца. Та особа на следећем састанку од Установе добија признање. 4 Поред оваквог начина вршења евалуације, евалуација задовољства корисника се врши и путем анонимног упитника који корисници попуњавају на свака 3 месеца. 258

260 Овакав начин награђивања показао се веома позитивним за оне који су добили признање, јер се осећају прихваћенијим од стране других и мотивисанијим за даље ангажовање. Награда је, такође, подстицајна и за остале кориснике - да испоље сопствене потенцијале. Овде је важно напоменути да су корисници критеријум на основу којег се врши избор највредније особе утврдили тако да то не буде само она особа чији су резултати највидљивији већ особа која је, пре свега, показала највећи степен интересовања да уради или промени нешто. Јер, непокретни корисници не могу да почисте двориште, или неки нису тако вешти са рукама, али свакако могу да ураде нешто друго, као што је, на пример, дружење с новим корисницима ради њиховог лакшег адаптирања на нове услове живота у Прихватилишту. У следећем делу састанка води се дискусија о одабраној теми. Улога социјалног радника у овом делу је да усмерава дискусију и да охрабрује сваког члана групе да, у складу са сопственим интересовањима, учествује у групној дискусији. Социјални радник у овом случају треба да разуме сваку особу понаособ, и да схвати њене потребе у односу на саму групу, као и на установу у којој се налази. На крају сваког састанка корисници извлаче из коверте изреке, цитате или неке анегдоте, које су везане за тему о којој се говорило на састанку, и затим читају наглас. Корисници у овом делу углавном износе коментаре на прочитан цитат као и на сам састанак. Циљеви групног социјалног рада са бескућницима у прихватилишту - Пружити могућност сваком кориснику да искаже своје мисли и идеје, те да узме активно учешће у стварима које се тичу њега самога и заједнице у којој се тренутно налази. - Развијање одговорности свести о узајамној зависности и прихватању права за друге као и за себе. - Развијају се позитивни односи између људи који долазе из различитих културних миљеа, са различитим животним проблемима. - Повећање нивоа сарадње између корисника прихватилишта узајамно и са особљем. - Развијање самопроцењивања, то јест критичке евалуације сопственог система вредности кроз размену искустава са другима. - Подстицање на ангажовање сопствених снага и потенцијала у циљу изласка из стања бескућништва. Правила за одржавање групних састанака у Прихватилишту Да би групни састанци били ефикаснији и да би већина корисника могла да узме учешћа у њима, сами корисници су, на предлог социјалног радника, направили списак правила за одржавање једног групног састанка. Пошто је у прихватилишту константна флуктуација корисника, тако да се већина не задржава дуже од 6 месеци, а с друге стране, има оних који су ту више година, корисници који су ту дуже, сами упознају нове кориснике са правилима. Наравно, сва ова правила су уз сугестију и прихватање свих чланова подложна изменама и допунама у било ком тренутку. Правила групе 1. Свако има право да одлучи да ли жели да присуствује групним састанцима. 2. У групи смо сви равноправни. 3. Од чланова групе се не захтева да причају о нечему уколико то не желе. 4. Поштовање и разумевање других чланова групе. 5. Говорим у своје име. 6. Док један прича други слушају. 7. Пријавити се за разговор. 8. Нема кашњења на групне састанке. 9. Правило Даље. 10. Без добацивања и вређања других чланова групе. 11. Оно што је изречено и виђено у групи остаје у групи. ЗАКЉУЧАК Концепт групе је природан и пожељан облик живота човечанства што потврђује и тенденција људи ка сарадњи, односно групном деловању, јер само тако могу да остваре 259

261 лични и друштвени развој. Људи су се од памтивека удруживали како би побољшали социјалне услове живота. Први организованији облик таквог удруживања био је у Америци у другој половини 19. века, преко покрета Settlement house и покрета за прогресивно образовање. Групни социјални рад, који се код нас углавном поистовећује са групним терапеутским радом који се спроводи у психијатријским службама, може да буде итекако ефикасан и у службама из области социјалне заштите. Пример за то јесте групни социјални рад који се спроводи у оквиру Прихватилишта за бескућнике при Геронтолошком центру Нови Сад. Кључне вредности групног социјалног рада као што су: поштовање достојанства и веровање у вредности сваке особе, поштовање права свакога на једнаке могућности, без обзира на било какве разлике са другима, веровање у међузависност људи, као и да људи оснаживањем могу да се осамостале и воде квалитетан живот, заправо су путоказ за решавање проблема бескућништва. Кроз групни социјални рад бескућници добијају прилику да разменом искустава реше неке личне проблеме, ако не, барем да буду свесни истих. Исто тако, путем групне активности и укључивањем свих појединаца у доношење одлука које се тичу како њих самих тако и саме заједнице у којој се тренутно налазе, доприноси се стварању позитивне групне атмосфере. Овај рад има за циљ да послужи као пример добре праксе и да укаже на значај спровођења овог метода у установама социјалне заштите. Литература 1. Петровић, Д., Седмак, Т. и Ћорић, Б Методе групног социјалног рада. Београд: Тиро ЕРЦ. 2. Филиповић, С. и Ђукановић, Б Групни социјални рад. Сремски Карловци: Издавачка књижарница Зорана Стојановића. 3. Жарковић, Б., Петровић, М. и Тимотијевић, М Без куће без дома, резултати истраживања бескућништва у Србији. Београд: Хоусинг центар. 4. Konopka, G Social Group work: a helping procеses. New York: Prentice Hall. 5. Council of Europen Union Joint report by the Commission and the Council оf social inclusion. Brussels: Council of Europe 6. Northen, H. & Kurland, R Social work with groups, Northvale, NJ:Aronson

262 GROUP SOCAIL WORK WITH HOMLESS IN GERONTOLOGY CENTRE "NOVI SAD" Miloš Kostić ABSTRACT Groups are an essential way of expressing interpersonal relations. In the groups lies the greatest strength of the individual. Group as a concept of natural and desirable habitat for humanity supports tendency of people to gravitate towards life, functioning, cooperation, and group activities, because it is the only way to achieve some of the personal and social development. Aim of group social work, as a method of social work that is used in working with homeless, is to help people to resolve their problems in social functioning more eficiently. The primary value of the group social work is the belief in the intrinsic value and dignity of every person. Through group interactions, the homeless are given the opportunity to share their personal experiences and opinions, to solve some personal problem, or to be more aware of their own problems. Also, group interaction in the institution, like is the homeless shelter in Futog, is important for the functioning of the institution, and for group atmosphere. Keywords: Тhe functioning of the group, group social work, homeless, shelters. 261

263 ПАРТИЦИПАЦИЈА КОРИСНИКА У СВАКОДНЕВНОМ ЖИВОТУ У УСТАНОВИ ЗА СМЕШТАЈ ОДРАСЛИХ И СТАРИЈИХ Анђелија Ђоловић 1, Маја Думнић 2 РЕЗИМЕ Јадан од важних аспеката квалитета живота корисника у установама за смештај старих лица је уважавање, поштовање и подстицање његовог права да учествује, партиципира у креирању свог живота и живота и рада установе у којој живи. Веома често и најквалитетнији услови живота у некој установи (смештај, исхрана, здравствена заштита) немогу пружити толики осећај личног задовољства корисника колико може уважавање њега као индивидуе, да буде саслушан, информисан, да искаже своје мишљење, жеље и потребе и самим тим буде видљив, уважен и користан. Потреба за тим се са годинама не губи, можда чак са слабљењем неких других функција и расте потреба да смо још увек вредни, важни, питани и уважени. Квалитет живота је пре свега осећај задовољства, те је уважавање његовог права да учествује у његовом креирању сигуран пут ка томе. У овом стручном саопштењу приказани су закључци и препоруке са одржаних фокус група са корисницима у неким од установа за смештаја старијих. Како корисници оцењују своју партиципацију у свакодневном животу у установи, на који начин се у пракси имплементира право корисника на партиципацију и где они виде могућност активније улоге самих корисника. Презентовани су, такође, резултати и закључци са одржаних фокус група са стручним радницима у овим установама. Шта стручни радници подразумевају под партиципацијом, које су специфичности партиципације у установи, где виде актуелне препреке у пуној примени права корисника на партиципацију и која врста подршке им је потребна у унапређењу примене овог принципа. Стручно саопштење има за циљ да подстакне стручну јавност на промишљање о конкретним активностима, стручним поступцима и процедурама које треба да омогуће остваривање права корисника на партиципацију у свакодневном животу у установама за смештај одраслих и старијих. Кључне речи: партиципација, стара лица, установе за смештај 1. ПОЈАМ ПАРТИЦИПАЦИЈЕ Партиципација старијих лица је један од веома важних сегмената квалитета живота корисника на институционалном смештају. Сама чињеница да је то корисниково право, које произилази из његове потребе да буде информисан, саслушан, питан и уважен, пред нас ставља задатак да се детаљније позабавимо овом темом. Често у нашим саопштењима и истраживањима говоримо партиципацији, као праву, али да ли знамо и да ли смо стварно свесни шта суштинска то право подразумева. Партиципација значи слушање, уважавање оног што неко може и жели да каже, давање простора да се изрази своје мишљење, жеље и потребе уз уважавање могућности и способности у доношењу одлука о стварима које су битне за њихов живот. Када говоримо о партиципацији ми говоримо и подстичемо видљивост корисника, јер они својим учешћем постају препознатљиви у окружењу у коме живе. Поштовање овог права саставни је део међународних деклерација, повеља, споразума и докумената о људским правима чија је основа Универзална декларација о људским прави- 1 професор педагогије и психологије, саветница за социјалну заштиту у Покрајинском заводу за социјалну заштиту. 2 дипл. психолог, саветница за социјалну заштиту у Покрајинском заводу за социјалну заштиту 262

264 ма (1948) из кога произилазе све остале повеље и документа која говоре о универзалности и недељивости људских права. Навешћемо само неколико кључних општих међународних докумената релевантних за ову област који на директан или индиректан начин регулишу питање права особа на партиципацију. Мадридски међународни план активности о старењу (МИПАА), члан 5. овог плана потврђује да све особе, независно од година старости имају право на поштовање, здрав и безбедан живот и активно учешће. Европска конвенција о заштити њудских права и основних слобода (1950) Ревидирана Европска социјална повеља(1996) у члану 23 Право старијих лица на социјалну заштиту, гарантује старијим лицима које живе у установама одговарајућу подршку, уз пуно поштовање њихове приватности и учешће у одлучивању о питањима која се тичу животних услова у тим установама. Принципи Уједињених нација о старијим особама (1991) 7 Принцип- Старије особе би требало да остану саставни део друштва, активно учествују у осмишљавању и спровођењу политике која директно утиче на њихову добробит. Светска психијатриска организација- Основни етички принципи у раду са старијим особама са психичким поремећајима. Независност Старије особе са менталним поремећајима имају право да доприносе друштву и да доносе сопствене одлуке о питањима која се односе на питања њиховог живота и смрти. Бечка Министарска деклерација (2012)- промовише квалитет живота и активног старења. Наша земља је ратификовала све важне међународне уговоре и као такве пренела их у законодавни систем Републике Србије. Када је у питању национално законодавство којим је дефинисано право на партиципацију и учешће корисника, најзначајнија документа су. Устав Републике Србије (2006). Закон о забрани дискриминације(2009). Закон о социјалној заштити (2011). Закон о заштити лица са менталним сметњама(2013). Национална стратегија старења ( ). Правилник о ближим условима за пружање услуга социјалне заштите(2013). Правилник о лиценцирању организација социјалне заштите(2013). Правилник о забрањеним поступањима запослених у социјалној заштити (2012). Осврнућемо се на Закон о социјалној заштити и истаћи чланове закона који директно утичу на поштовање права корисника на партиципацију. Начело забране дискриминације Члан 25. Забрањена је дискриминација корисника социјалне заштите по основу расе, пола, старости, националне припадности, социјалног порекла, сексуалне оријентације, вероисповести, политичког, синдикалног или другог опредељења, имовног стања, културе, језика, инвалидитета, природе социјалне искључености или другог личног својства. Право на информације Члан 34. Корисник има право да у складу са својим потребама и способностима буде информисан о свим подацима који су значајни за утврђива његових социјалних потреба, као и о томе како те потребе могу бити задовољене. Корисник који је навршио 15 година живота има право увида у списе предмета који се односе на његово коришћење услуга и остваривање права из социјалне заштите. Ако корисник није навршио 15 година живота или ако је лишен пословне способности, право увида у списе предмета који се односе на његово коришћење услуга и остваривање права из социјалне заштите има његов законски заступник. 263

265 Не могу се разгледати ни преписивати, односно умножавати списи који се воде као поверљиви, ако би се тиме могла осујетити сврха поступка или ако се то противи јавном интересу или оправданом интересу корисника или трећег лица. Право на учешће у доношењу одлука Члан 35. Корисник има право да учествује у процени свог стања и потреба и у одлучивању о томе да ли ће прихватити услугу, као и да благовремено добије сва обавештења која су му за то потребна, укључујући и опис, циљ и корист од предложене услуге као и обавештења о расположивим алтернативним услугама и друга обавештења од значаја за пружање услуге. Без пристанка корисника односно његовог законског заступника, не сме се пружити било каква услуга, изузев у случајевима утврђеним законом. Дете има право да, у складу са узрастом и зрелошћу, учествује и да слободно изрази своје мишљење у свим поступцима у којима се одлучује о његовим правима. Право на слободан избор услуга Члан 36. Корисник има право на слободан избор услуга и пружаоца услуге социјалне заштите, у складу са овим законом Право на притужбу Члан 39. Корисник који није задовољан пруженом услугом, поступком или понашањем пружаоца услуга, може поднети притужбу надлежном органу. Важно је истаћи да Правилник о лиценцирању организација социјалне заштите (2013) такође неким својим члановима уређује ближе услове којим се обезбеђује поштовање овог права. Ради добијања лиценце за рад, пружалац услуге је у обавези да приложи следеће доказе; Процедуру о начинима обезбеђивања права корисника у складу са потребама, односно карактеристикама корисничке групе, посебно код избора програмских активности; Процедуру о начину заштите података о личности корисника у складу са Законом којим је уређена заштита података о личности; Процедуру поступања по притужбама корисника; Процедуру о посебним мерама ради осигурања безбедности корисника који су погођени деменцијом, душевним болестима; План обуке запослених, односно, ангажованих лица, у складу са потребама корисничке групе Иако је ово право регулисано наведеним међународним и националним законима и документима, нисмо сигурни да се оно у правом смислу речи и примењује. Мислимо да то није примарно ствар тога да запослени не желе да поштују право корисника на партиципацију, него непостојање довољно сензибилисаности и знања о томе шта у ствари подразумева и како се остварује ово право. Питања која често постављају стручни радници су, да ли особа са деменцијом може партиципирати. Свакако да може, јер партиципирати не значи само доносити одлуку и одлучивати него и бити информисан на примерен начин о ономе што се тиче нашег живота. Не треба заборавити да су сви они о којима сада говоримо, некада имали прилику да граде, раде доносе одлуке и стварају. Они имају знање искуство које морамо уважити и поштовати и не ретко учити од њих. И само информисање, консултовање, слушање, у њима ствара осећај да су уважени поштовани и да нису заборављени. Основу нашег рада треба да представља чињеница да партиципација није један изолован догађај, то је процес који захтева нашу свест о изналажењу начина и механизама за оснаживања корисника како би то своје право и остварили у установама за смештај одраслих и старијих лица на институционалном смештају. 264

266 2. ОБЛИЦИ ПАРТИЦИПАЦИЈЕ КОРИСНИКА ДОМСКОГ СМЕШТАЈА ИНФОРМИСАЊЕ Да би корисник могао да учествује у доношењу одлука о свом животу и раду установе у којој живи мора бити информисан. Информисање је често од кључног значаја за партиципацију и основ је за одлучивање. Корисници се осећају, уважено, моћно и поштовано када имају, лак, редован, квалитетан приступ информацијама које се тичу његовог живота. Корисника не можемо консутлтовати, и укључивати у доношење одлука ако му не пружимо довољно информација о ономе о чему треба да одлучује. Зато је важно благовремено, адекватно и примерено информисање старијих корисника на институционалном смештају. Шта то значи? Ако уважавамо и поштујемо права из међународних и националних докумената, то значи да би корисник пре доласка у установу морао бити информисан о ономе шта та установа нуди. Корисник треба да зна где долази, јер ту почиње његов нови живот. Да ли је то оно што он жели и да ли има могућност избора? Доласком у установу основно право корисника је да писмено (брошуре) и усмено у складу са својим могућностима и специфичностима (на језику корисника, Брајево писмо, комуникација прилагођена за особе са деменциом сл.) добије информације о својим о правима и обавезама, прописима и процедурама куће у коју улази и која треба да буде његов дом. Морамо размишљати о томе да само усмено информисање корисника, чак и ако добро функционише није довољно. То не значи да комуникацију треба строго формализовати, али писана правила уређују односе, рад запослених и дају сигурност кориснику. Пружаоци услуга имају обавезу да континуирано информишу корисника јер је претпоставка праве партиципације њихова добра и редовна информисаност. Често од запослених чујемо да је баријера у информисању корисника њихова немотивисаност за пријем већине информација или неспособност да их разумеју. Не смемо заборавити да је наша професионална обавеза да изнађемо механизме за мотивацију свих корисника и тиме предупредимо њихову пасивност. ПРАВО НА ПРИТУЖБЕ Када корисник домском смештаја за старија лица није задовољан пруженом услугом понашањем или поступком запослених у установи има право да поднесе притужбу одговорном лицу у установи. Оно о чему се мора водити рачуна је да притужбе корисника изречене запосленима у установи у ходу, немају тежину којом би била задовољена права и потребе које корисници заслужују. Управо због тога сваки пружалац услуга је у обавези да донесе своју процедуру за поступање по притужбама. Процедура мора да буде јасна, једноставна, видљива, разумљива и доступна свим корисницима. Важно је одредити лице које ће у установи бити задужено за пријем притужби, начине на које се оне могу поднети (анонимно, писмено), као и у којим роковима корисник може добити повратну информацију или одговор. Не смемо заборавити да је повратна информација важно мотивационо средство самопоштовања и самовредновања. Ја сам се жалио и неко ми је одговорио и уважио ме. И негативан одговор је бољи од никаквог одговора. Један од начина унапређења квалитета услуге је и испитивање задовољства корисника услугом које је пружалац услуге у обавези да спроведе једном годишње (члан 19. Правилника о ближим условима за пружање услуга социјалне заштите). Размислимо, да ли је у установи у којој нема притужби баш све идеално, или корисници нису довољно информисани и оснажени да изнесу своје мишљење и тиме допринесу унапређењу квалитета свог живота у установи. ОДНОСИ ЗАПОСЛЕНИ-КОРИСНИК За потпуно и право остваривање права на партиципацију старијих лица на институцијалном смештају неопходан је адекватан однос између запосених и корисника. Тај однос има кључну улогу у доживљају аутономије и утиче на опше ментално и психичк благостање корисника. Принцип партиципације мора бити уграђен у поступке и односе запослених према кориснику. У неким установама постоје правилници који уређују ову област, али најчешће корисници нису упознати са њима. Правилник о ближим условима и стандардима за пружање услуга социјалне заштите у оквиру заједничких стандарда дефинише обавезу 265

267 пружаоца услуге да у писаној форми кориснику, законском заступнику корисника и трећем лицу обезбеди правила понашања корисника. У суштини партицпације корисника на смештају у институцији, лежи однос корисника и пружаоца услуге. Право на потпуну партиципацју не може се остварти без изградње односа уважавања, поверења и поштовања. Питати, чути (не само слушати) и оснажити је суштина односа запослени-корисник. Да би корисника оснажили да учествује у креирању свог живота у установи морамо му приступити као професионалци. Бити професионалац у раду са овом корисничком групом значи познавати стручне поступке и специфичности у раду са њима. Правилником о забрањеним поступањима запослених у социјалној заштити, Сл. гласник бр 8/2012). прецизно су дефинисана која понашања су забрањена запосленима у систему социјалне заштите и углавном се односе на област занемаривања и злостављања корисника. Међутим поред професионалног односа о коме смо говорили, правила понашања су везана и за Етички кодекс којим би требала да буду дефинисана упутства и смернице за рад са корисницима. У систему социјалне заштите још увек није усвојен овај кодекс, али значајну улогу у поштовању и унапређењу професионалне етике ће имати Комора социјалне заштите, која Правилником о лиценцирању стручних радника у социјалној заштити чланом 24. прописује услове за суспензију лиценце ако се утврди повреда професионалне етике. ПРОЦЕНА И ПЛАНИРАЊЕ Процена потреба корисника и сачињавање индивидуалног плана услуга, су основа за планирање и организовање активности корисника у установи. Процес процене корисникових потреба мора бити позитиван, односно стручни радник у процени старијих лица, фокус процене мора пребацити са класичног дијагностичког гледишта који нам говори само шта је то што наш корисник не може, на оно шта корисник може. Морамо поћи од снага корисника, а не од његових слабости. Веома тешко ћемо их као стручни радници сами пронаћи и зато нам је ту корисник као сарадник, кога консултијемо и питамо о томе шта је то шта он може, шта воли и жели да ради а шта не. Не смемо заборавити да је то корисников живот и да је у његовом организовању неопходна његова сарадња. Крајњи циљ је да уз идентификовање снага и ризика уз активно учешће корисника, дефинишемо активности које ће унапредити квалитет живота корисника у установи. У процени морамо мотивисти корисника да учествује у њој и помоћи му да идентификује и изнесе нам своје потребе и жеље. Сврха процене је да идентификујемо заједно са корисником који су следећи кораци које треба предузети. Процена потреба корисника урађена по оваквом принципу је основ за сачињавање индивидуалног план услуга за корисника који представља збир актвности које треба да задовоље идентификоване потребе корисника. Индивидуални план је зато лични план корисника и алат за сарадњу, документ којим треба да буде дефинисана подела одговорности између корисника и пружаоца услуге. Иако је некада тешко, морамо размишљати о крајњем циљу, а то је да су заједнички донесене одлуке више поштоване и да се на тај начин ствара осећај одговорности, уважености и поштовања. Мотивације корисника за учествовање у процени потреба и сачињавању индивидуалног плана услуга је изазов за професионалца. Корисници често имају ограничено разумевање шта они ту треба да раде, зашто се питају, као и проблем да дефинишу циљеве будућег рада. Управо у томе лежи изазов за професионалца, који мора пронаћи механизме, да му помогне и оснажи га да боље разме и учествује у том процесу. Са овим проблемима се професионалци најчешће сусрећу у раду са особама са деменцијом. Деменција јесте болест, али то не одузима личност тих особа, нити право на партиципацију. У приступу и раду са овим особама морамо имати на уму да је свака особа са деменцијом јединка која има своја осећања, страхове, жеље и специфичне одговоре на ситуације. Због тога свакој од њих морамо прићи на посебан и јединствен начин, јер они су зависни, збуњени и уплашени, то нису бирали и зато им максимално професионално и људски морамо приступити. 266

268 ДОМСКА ЗАЈЕДНИЦА, САВЕТ КОРИСНИКА Један од начина и путева обезбеђивања партиципације корисника у животу установе је и формирање и рад тела које представљају корисници, а то су домске заједнице и савети корисника. Рад ових тела је место где корисници имају прилику да се окупе износе своје предлоге о стварима које се тичу њиховог живота у установи. То је место где треба да се чује глас корисника. Да ова тела не би била формирана само ради испуњавања форме и прописаног стандарда, потребно је сачинити програм рада домских заједница и савета корисника, који би обухватао сарджај активности (предложен од стране корисника) надлежности, динамика састајања и сл. Такође би установа у сарадњи са корисницима требало да донесе и правилник који би јасно дефинисао рад ових тела. Не треба заборавити важност и значај учешћа представника корисника у управним телима установе (надзорни и управни одбор). Улога представника у овим телима је у томе, да се о важним стварима које се тичу организације и рада установе чује глас корисника. О исходима учешћа треба да буду информисани корисници који дају своје предлоге. Свест о томе да се њихови предлози и одлуке чују и уважавају, има за њих велики значај и важност. Оно што је обавеза пружаоца услуге је да буде подршка корисницима у раду савета и домске заједнице, упути их у начине и процедуре рада и оснажи за промовисање ставова предлога и потреба корисника установе. 3. УНАПРЕЂЕЊЕ ПАРТИЦИПАЦИЈЕ У УСТАНОВАМА ЗА ОДРАСЛЕ И СТАРИЈЕ У разматрању начина за остваривања права корисника на партиципацију у свакодневном животу у установи социјалне заштите, сматрамо да је корисно ослонити се на системски приступ. Системски приступ у сагледавању партиципације корисника је важан јер партиципација постоји на различитима нивоима, у различитим облицима и бројни су начини активног укључивања корисника у одлучивање и свакодневне активности у установи. Рајт и група аутора у приручнику за партиципацију 3 указују да се партиципација састоји из више елемената који су тесно повезани и који се међусобно надопуњују. За развој и примену партиципације корисника неопходно је развијати : 1. Културу партиципације 2. Структуру партиципације 3. Праксу партиципације 4. Праћење и евалуацију исхода партиципације Слика бр.1 КУЛТУРА ПАРТИЦИПАЦИЈЕ Свака организација, па тако и установа социјалне заштите, има своју организациону културу. Организациона култура подразумева систем претпоставки, веровања, вредности 3 Practice guide: the participation of adult service users, including older people, in developing social care (2006) London: Social Care Institute for Excellence, 267

269 и норми понашања које су чланови једне организације развили и усвојили кроз заједничко искуство и који усмеревају њихово мишљење и понашање 4. Искуство показује да није довољно само донети прописе, јасно дефинисати писане процедуре о понашању особља и начинима укључивања корисника у доношење одлука. Веома важан елеменат је управо развијање културе партиципације у установи. Колико је организација заиста посвећена партиципацији корисника, да ли запослени верују и желе да активно укључе кориснике, у све сегменте одлучивања у установи, да ли нам је мишљење корисника заиста важно? Организациона култура у установи најчешћи је извор баријера за пуну партиципацију корисника. Патернативни, презаштићујући став и однос особља према корисницима често је извор баријера за њихову већу партиципацију. Овакав однос подразумева истицање вулнерабилности корисника, њихове незаинтересованости или немотивисаност да се активно укључе, веровање да установа и запослени треба да их заштите јер су стари, болесни и немоћни. Класичан приступ социјалном раду обично истиче однос професионалца и клијента тј. корисника услуге, а ретко се овај однос заиста посматра као однос партнерства. На нашим просторима тек у скорије време већа пажња придаје се организационој култури. Значај организационе културе проистиче из њеног утицаја на пословање, а када је реч о установама социјалне заштите она има директан утицај на квалитет пружене услуге и живот корисника. Организациона културе утиче на доношење стратешких одлука у организацији, прилагођавање променама у окружењу, представља механизам координације и контроле понашања запослених, смањује конфликте и добар је мотиватор. Многи руководиоци суочени са недовољном партиципацијом корисника у установи ће нагласити да је најтеже утицати на ставове, веровања и вредности чланова организације. Како развијати културу партиципације у организација социјалне заштите? Ево неких практичних смерница: Изградња заједничког разумевање појма партиципације. Заједничко дефинисање шта под партиципацијом подразумевају и запослени и корисници. Појам партиципације и шта свако од нас под тим подразумева тема је о којој треба разговарати на састанцима особља, састанцима станара тј. корисника услуга у дому као и заједниких састанака особља и корисника. Изградња разумевања зашто нам је партиципација важна. Ефикасан начин мотивисања запослених за подршку корисницима у партиципацији у свакодневном животу у установи је свест и сазнање о добити од укључивања корисника. Које су користи и добити од веће партиципације корисника? Особље али и корисници неће бити мотивисани да мењају своје ставове, понашање уколико не виде предности, добити и значај партиципације не само за кориснике и квалитет њиховог живота већ и предности са становишта организације и квалитета рада особља. Информисање корисника о њиховим правима, о праву на партиципацију, начинима на који ово право могу остварити. Неопходно је информисати кориснике од самог доласка у установу о његовим правима, као и могућностима установе да им помогне у њиховој заштити, кроз брошуре, огласе, позиве и обавештења која треба да буду истакнута на видним местима и доступна корисницима. Информисање мора бити континуирано, јер је претпоставка стварне партициpације добра информисаност корисника. Обука и сензибилизација особља. Свака установа социјалне заштите својим планом рада за текућу годину у обавези је да сачини и план стручног усавршавања. У циљу развоја културе партиципације корисно је за особље планирати и организаовати обуке из области унапређења комуникацијских вештина, радних вештина, знања о општим људским правима и правима корисника у систему социјалне заштите и сл. Обука може да се односи и на кориснике, на пример обуке из области асертивног трененга могу да допринесу да корисници буду самопоузданији и сигурнији у изражавању својих ставова, потреба и захтева. 4 Јанићијевић Н.(1997) Организациона култура, Нови Сад, УЛИКС, Стр

270 Промене крећу од самом врха организација, менаџмента, преко стручних радника до свог запосленог особља. Веома корисно у развијању културе партиципације је ослонити се и промовисање примере добре праксе у установи али и ван ње. СТРУКТУРА Није довољно да нека организација прихвати или усвоји као основни принцип рада и основу вредност партиципацију корисника. Да би партиципација постојала у пракси неопходно је да се у установи преиспитају процеси планирања, доношења одлука и ресурси неопходни за унапређење партиципације и активно учешће корисника. Структуру партиципације чине механизми који у организацији омогућавају партиципацију корисника. Како у организацији развите релевантне механизме за партиципацију корисника? Планирање Да би установа могла да сачини план партиципације она најпре мора да одговори на следећа питања: ко ће све бити укључен у доношење одлука како ће се бирати представници корисника на који начин ће се корисници укључивати у доношење одлука и друге активности у установи које су улоге и одговорности корисника које су улоге и одговорности запосленог особља како ће и корисници и особље бити информисано о ефектима тј. исходима њихове партиципације Писане процедуре веома важан су механизам који треба да обезбеди партиципацију корисника. У области социјалне заштите и рада установа за домски смештај корисника посебно је важан нови подзаконски документ Правилник о ближим условима и стандардима за пружање услуга социјалне заштите ( Сл. гласник РС, бр 42/2013). Стандарди представљају захтеве за остваривање квалитета у пружању услуге и воде ка уједначавању квалитетета услуга. Потребно је нагласити да правилник дефинише минималне, за све пружаоце услуга обавезујуће стандарде, али да наравно они могу обезбедити и више стандарде уколико за то постоје могућности. За примену принципа партиципације посебно су важне писане процедуре о: свим фазама стручног поступака (члан 5 став 5), информације у писменој форми о делокругу рада, услугама које обезбеђује, кућном реду и правилима понашања запослених ( тачка 5, став 7). Веома значајно је што и Закон о социјалној заштити и Правилник о ближим условима и стандардима прописију обавезу закључивања уговора између корисника и пружаоца услуге социјалне заштите. Овим се мења пасивна улога корисника и он преузима улога субјекта у процесу коришћења услуга социјалне заштите. Прецизно, јасно и афирмативним језиком описана правила понашања запослених посебно су важна и за обеђивање партиципације корисника у свакодневном животу у установи социјалне заштите. Свака установа у складу са правилником о стандардима у обавези је да пропише правила понашања запослених и да ову информацију у писменој форми достави сваком кориснику. Систем социјалне заштите прописао је забрањена поступања запослених у истоименом правилнику ( Правилник о забрањеним поступањима запослених у социјалној заштити, Сл.гласник бр 8/2012). Овај правилник прецизно дефинише која понашања су забрањена запосленима у систему социјалне заштите и оглавном се односе на област занемаривања и злостављања корисника. Правила понашања запослених везана су и за питање етичког кодекса. Етички кодекс део је система квалитета. Његова сврха је да опише стандарде праксе који се очекују од групе људи и представља тачке ослонца професије. Кодекс дефинише главне циљеве професије и професионалног рада, идеала којима се тежи у раду, усмерава рад људи, представља водич, даје смернице и упутства професионалцима. Нажалост, актуелно у систему социјалне заштите још увек није усвојен Етички кодекс који би јединствено за цео систем, прописао опште услове тј. кодекс професионалне етике. Оснивање Коморе социјалне заштите у Републици Србији, као независне професионалне организације запослених у социјалној заштити, значајан је корак између осталог и за унапређење професионалне етике у области социјалне заштите. 269

271 Обезбеђивање потребних ресурса - Да би организација развила механизме који обезбеђују веће учешће корисника у одлучивању и свим аспектима свакодневног живота неопходно је планирати средства и ресурсе. Иако су добити од партиципације вишеструке и не могу се посматрати материјално, за развој и успостављање партиципације неопходна су и извесна финансијска средства: за обуку особља и корисника, обезбеђивање супервизијске или екстерне подршке особљу, набавку опреме, средства за одржавање посебних партиципативних догађаја, штампање интерних публикација и сл. ПРАКСА У неким установама социјалне заштите и поред добре намере и жеље да се обезбеди партиципација корисника и добро испланираних активности, у пракси се могу јавити бројни проблеми. Управо лоша практична реализација планираних активности, лоша пракса веома се често перципира као препрека у остваривању веће партиципације корисника у установама. Које су то препреке и како унапредити праксу разговарали смо са корисницима и стручним радницима о чему ћемо говорити у наредним поглављима. Овде желимо да подсетимо да је праксу тј. непосредну реализацију принципа партиципације неопходно константно унапређивати кроз развој структуре и културе партиципације, али и да у практичној реализацији треба водити рачуна да у организацији обезбеђујемо различите врсте и облике партиципације који су у складу са различитим потребама и карактеристикама корисника. Не сме се занемарити важност индивидуалног приступа кориснику и његовим потребама у реализацији принципа партиципације. Због специфичности сваке установе и потребе индивидуализованог приступа потребно је континуирано у установи развијати креативни приступ у пракси партиципације. Лоша пракса у примени партиципације везује се и за претерану формализацију и одсуство промена и развоја. Да би се принцип партиципације остваривао у пуној мери често је неопходно да се организације мeња на свим нивоима, почевши од руководиоца, преко стручних радника, до радника у непосредном раду са корисницима и друго особље у установи. Партиципација корисника није једнократна активност, она мора бити део свакодневне праксе у установи. ПРАЋЕЊЕ ЕФЕКАТА ПАРТИЦИПАЦИЈЕ Установе социјалне заштите потребно је да већу пажњу придају праћењу ефеката партиципације. Систематаско и континуирано праћење примене принципа партиципације и ефеката партиципације повећава одговорност самих пружалаца услуге и оснивача или финансијера. Без праћења, тј. мониторинга и евалуације не можемо да идентификујема промену која је проузрокована партиципацијом корисника. Монитиринг је систематско и континуирано прикупљање података о току и динамици реализације планираног, то је континуирана или периодична активност у току реализације пројекта/плана којом се прате активности и постигнућа. Под евалуацијом подразумевамо процес систематског прикупљања података о активностима, карактеристикама и исходима програма, унапређење програма и његове ефективности. Евалуација је дакле процењивање неке вредности или појаве по неком утврђеном критеријуму или стандарду. То је процена унапред пројектованих и планираних активности неких појединаца, група или институција и њихових резултата. Евалуација није само завршна процена неког пројекта или програма, већ може бити и процена у свим фазама планирања и социјалних активности 5. Сваки систем у коме постоје стандарди праксе мора да обезбеди начин који показује да ли су и у којој мери постављени стандарди достигнути. Уколико не постоји праћење ефеката партиципације корисника у устнови социјалне заштите неће постојати докази да су корисници активно били укључени, њихов допринос променама или унапређењу услуге. Неки од разлога због којих установе не евидентирају исходе и резултате партициапције корисника су: недовољно знања и вештина потребних за праћење ефеката праксе, већа усмереност установе на описивање и евидентирање начина на који укључују кориснике, него 5 Видановић И. ( 2006)., «Речник социјалног рада» Београд, Удружење стручних радника социјалне заштите 270

272 ли саме промене и резултата њихове партиципације, сматрају да је тешко доказати исходе партиципације, односно промене пре преписују деловању других фактора и сл. Да би организација могла да прати ефекте партиципације корисника потребно је приликом планирања начина обезбеђивања партиципације у установи да се дефинишу циљеви тј. очекивани исходи партиципације. Циљеви који се постављају треба да буду мерљиви, специфични и објективни односно достижни и реални. Такође, веома је важно да у процес дефинисања циљева партиципације буду укључени и сами корисници. Праћење ефеката партиципације може бити реализовано интерном и екстерном евалуацијом. 4. ПЕРСПЕКТИВА КОРИСНИКА ИЗВЕШТАЈИ СА ФОКУС ГРУПА У циљу укључивање перспективе корисника у сагледавању стручног рада и процедура у установи који доприносе остваривању права на партиципацију корисника услуге домског смештаја за старије реализоване су две фокус групе са корисницима услуге домског смештаја у две средине тј. две установе. Од тога у приваној установи Вила Анкона у Суботици и државној установи Геронтолошком центру Вршац у Вршцу. Фокус група у праватној установи одржана је године у Суботици, а групном раду присуствовало је 15 корисника. Друга фокус група одржана је године у Геронтолошком центру Вршац, у Вршцу, којој је учествовало 10 корисника. Основни циљ фокус групе је био да се кроз пажљиво планирану и вођену дискусију са корисницима наведених установа за смештај старијх лица добију квалитативни подаци, односно информације о њиховом виђењу и доживљају могућности и начина за партиципацију у установи у којој живе. У табелама од бр 1 до бр 7. приказана је структура корисника учесника фокус група: СТРУКТУРА КОРИСНИКА УЧЕСНИКА ФОКУС ГРУПЕ Табела бр 1 СТРУКТУРА ПО ПОЛУ број % Мушки 8 32% Женски 17 68% Укупно % Табела бр 2. ГОДИНЕ ЖИВОТА број % До 50 год 0 0% % % % % Преко % 271

273 Табела бр. 3. Табела бр. 4. БРАЧНИ СТАТУС ПРЕ СМЕШТАЈА У УСТАНОВУ број % Ожењен/удата 1 4% Удовац/удовица 18 72% Неожењен/-а 1 4% Разведен/-а 5 20% у ванбрачној заједници 0 0% ПОРОДИЧНИ СТАТУС ПРЕ СМЕШТАЈА У УСТАНОВУ број % Живео/ла сам/-а 15 60% Живео/ла са децом 8 32% Живео/ла са партнером 1 4% Живео/ла са другим сродницима Табела бр 5 Друго, мешовито 1 4% 0 ДОМИНАНТАН РАЗЛОГ СМЕШТАЈА Тешкоће у организацији свакодневног функционисања услед старости и болести 0% број % 9 36% Социо-материјална угроженост 1 4% Лични избор корисника 9 36% Породица корисника није спремна/нема услова да води бригу о њему Табела бр % Корисник нема ближих сродника 1 4% Угроженост/насиље у породици 0 0% Остало 0 0% ДУЖИНА СМЕШТАЈА број % До 6 месеци 6 24% од 7-11 месеци 1 4% 1-2 год 4 16% 3 4 год 10 40% 5 7 год 2 8% 8 10 год 2 8% Преко 10 година 0 0% 272

274 Табела бр. 7 ОБРАЗОВНИ СТАТУС број % Без школе 1 4% Основно образовање 7 28% Средње стручно образовање 11 44% Виша или висока стручна спрема 6 24% Из података приказаних у табелама видимо да је у фокус групама учествовало укупно 25 корисника, од чега су 68% кориснице женског пола. У фокус групама нисмо имали кориснике испод 50 годна старости, а процентуално највише је било у категорији од година живота. Учесници фокус група су у највећем броју пре доласка у установу имали брачни статус удовца/ удовице и њих 60% је живело само. 74% учесника фокус групе је смештено у установу због болести или немогућности да самостално организују живот, или је то био њихов лични избор. Просечна дужина смештаја корисника са којима смо разговарали је била између 3-4 године. Један од учесника фокус групе је био без школе, 6 учесника са високим и вишим образовањем и остали учесници са основним и средњим образовањем. Учесницима фокус групе поставили смо питања: ШТА СУ РЕКЛИ КОРИСНИЦИ: КАКО СТЕ САЗНАЛИ ЗА ОВУ УСТАНОВУ И ДА ЛИ СТЕ ЈЕ ПОСЕТИЛИ ПРЕ СМЕШТАЈА? Највећи број корисника, преко 90% је навео да су за установу чула њихова деца или рођаци преко интернета или новина, да се то њима (деци или рођацима) свидело и да су тако и смештени овде. Исто толико учесника фокус групе је навело да нису дошли да виде установу пре смештаја. Како кажу, веровали су деци. Ја сам била у једном дому и ту сам имала доста пријатеља, а онда ме је кћерка назвала и рекла да идем у други дом. Пакуј се и ништа не питај, идеш у други дом. Овде ми је сад лепо. Читао сам новине, негде баш у време кад сам размишљао о одласку у неки дом, и прочитао о некој прослави рођендана у овом дому и то ми је било као прст судбине. Да, дошао сам да посетим установи и био сам јако лепо примљен од особља. Свидело ми се и замолио сам да ми сачувају место док не средим документацију Свакако да сам дошла да видим. Чула сам од пријатеља у Београду да је овде лепо, али морала сам видети да ли је то стварно тако. Одушевила ме је библиотека са много књига Ја волим да пишем песме. Овде сам нашла и своју љубав удала се и сада заједно живимо и уживамо у нашој гарсоњери. Лепо ми је. ДА ЛИ СТЕ САМИ ДОНЕЛИ ОДЛУКУ О СМЕШТАЈУ У УСТАНОВУ? У оквиру овог питања сви корисници су били веома активни и имали су потребу да причају о разлозима свог доласка у установу. Имали су потребу да буду саслушани и све приче су биле емотивно обојене. Стекао се утисак да је највећи број учесника детаљним појашњавањем разлога смештаја хтео избећи директан одговор на постављено питање, тражећи у објашњавању разлога смештаја, оправдање за најближе. Нису желели да сметају деци иако су они желели да брину о њима, потреба за дружењем и припадањем су неки од разлога које су корисници наводили као разлог смештаја за који су се сами одлучила. Све сам урадила, и онда сам схватла да сад морам да се бавим собом. Овде уживам у својој слободи. Само један корисник је изјавио да није дошао у установу својим вољом. 273

275 Нисам сама одлучила, разболела сам се од депресије и муж мије рекао да имам пет сати да се спакујем јер ми је нашао смештај у дому Најспецифичнији и најупечатљивији одговор на ово питање је био: Да дошао сам својом вољом и својом одуком, али кад боље размислим, морао сам, моја деца се чак нису ни нашалила да ме питају да живим са њима ДА ЛИ СТЕ И НА КОЈИ НАЧИН ПРИ ДОЛАСКУ У УСТАНОВУ ОБАВЕШТЕНИ О СВОЈИМ ПРАВИМА? Питање које је збунило а затим изазвало интензивну дискусију у обе фокус групе. Један број учесника је дискусовао о томе да су добили неколико папира али да их нису прочитали. Мисле да су ту написана њихова права и обавезе. Један већи број корисника је рекао да нису добили ништа, можда су, кажу, њихова деца код склапања уговора узела те папире о правима али их нису овавестили. Оно што сви знају је да постоји кућни ред који се мора поштовати. Само један од учесника је рекао да поред тога што је добио у писаној форми своја права и обавезе и усмено је био обавештен о свему томе. Сећам се свог доласка, и разговора који су самном обавили директор и социјални радник. Топлина, начин на који су самном разговарали је пресудила да дођем овде КАДА ИМАТЕ ПРОБЛЕМ КОМЕ СЕ ОБРАЋАТЕ? Из разговора са учесницима фокус групе, на постављено питање добили смо различите одговоре, али једно је заједничко, да немају особу у установи која је задужена за разговор са корисницима када имају неке проблеме. Углавном се обраћају главној медицинској сестри, терапеуту, социјалном раднику и директору када је ту. Најчешће се разговори одвија у ходу без довољно информација које би корисници желели да добију. Ја кад имам проблема не могу са сваким да причам и мислим да би било добро да директор одреди један дан у недељи кад може да поразговара са нама, ми плаћамо услугу и имамо то право Корисници услуга у Геронтолошком центру у Вршцу, су исказали задовољство што имају организовано једном недељно (петком) визиту, (како је корисници популарно називају), односно посете, када директор и стручни радници обилазе кориснике по собама, разговарају са њима о проблемима и предлозима које имају. Ова пракса је нарочито, како истичу учесници фокус групе значајна за зависне кориснике, којима је ово прилика а искажу своје потребе и проблеме. ДА ЛИ СЕ УСТАНОВИ ОРГАНИЗУЈУ САСТАНЦИ САВЕТА КОРИСНИКА И ДОМСКИХ ЗАЈЕДНИЦА? Највећи број учесника фокус групе је рекао да немају организоване састанке на којима разговарају о проблемима и предлозима за унапређење живота у установи и исказију жаљење због тога. Један број учесника је био искључиво против оргнизовања таквих састанака јер имају прилику да раговарају и да се друже у оквиру активности које се организију у току дана. Сматрају да је то довољно. Учесници такође наводе да велики број корисника у установи не воли да комуницира и да избегавај скупове. Може се увек обратити директору за проблем и нема птребе да се сви малтретирамо седећи на састанцима и слушајући туђе проблеме. Ми смо покренули иницијативу да окупимо групу људи која хоће да се дружи и комуницирају и то је плод зближавања и то је профункционисало. Сада ту групу води наша социјална радница где ми причамо о својим људским проблемима. И то је потребно, али требало би активирати и социјализовати и остале кориснике. На Савету корисника сам често давао предлоге, али ми нису услишили ни један. Тако да мислим да то слабо функционише. ДА ЛИ СЕ ОСЕЋАТЕ УВАЖЕНИМ АКО ДА, ШТА ЗАПОСЛЕНИ РАДЕ ДА СЕ ТАКО ОСЕЋАТЕ? Најчешћи одговори учесника фокус група на постављено питање су били да се осећају уважено и да су поштовани од стране особља у установи. Такође су дисутовали о томе да је то узајамно, да они уважавају запослене и такав однос добијају од њих. Наводе да у установи 274

276 има различитих корисника, да су свесни да су неки тешки за сарадњу и толеранцију наводе као нешто што мора постајати међу корисницима и запосленима. На питање шта то запослени раде да се они осећају уважено, интересантан је огдовор кориснице која каже: Можда ће вама бити смешно, али кад седим поред врата лифта, пролазе запослени и сви ме нежно дотакну по рамену, то ми прија и тад видим да сам уважена. Осећају се уважено кад им се љубазно насмеше, кад их пажљиво саслушају и када им се са поштовањем обраћају. Јако је важно да сви, од чистачице и конобара у мензи знају како да нас поштују ШТА БИ ОСОБЉЕ ТРЕБАЛО ДА УРАДИ ДА БИСТЕ СЕ ВИШЕ ОСЕЋАЛИ УВАЖЕНО? Само два корисника су дала одговор на ово питање, али одговоре који су нам много тога рекли. Не знам, компликовано је питање али мислим да особље мора бити пример рада и сарадње да и ми то видимо. Треба створити односе а то не зависи само од нас, има и нас лоших, то зависи јако од челних људи. Челни људи морају бити хумани, морају знати шта су стари људи да су некад као деца. И осетљиви смо. Људи који воде овакве домове морају бити образовани за овај посао и морају имати љубав за нас, да осетимо да је ово наша кућа где се живи живот достојан човека. Запослени морају бити иницијална каписла да нам организују живот, да из нас узвуку оно што знамо да радимо, не можемо сви бити сликари. Морају створити атмосферу која ће нас повући из учмалости. 5. ПЕРСПЕКТИВА СТРУЧНИХ РАДНИКА ИЗВЕШТАЈИ СА ФОКУС ГРУПА У циљу укључивања перспективе стручних радника и других запослених у установама за смештај и сагледавања пре свега које су актуелне препреке и тешкоће у остваривању партиципације корисника у свакодневном животу у установи за смештај и шта је по мишљењу стручних радника потребно како би се партиципација корисника остваривала у већој мери, реализоване су две фокус групе. Прва фокус група са запосленима одржана је године у приваној установи Вила Анкона у Суботици, а друга фокус група одржана је у државној установи Геронтолошком центру Вршац, у Вршцу године. На обе фокус групе присуствовало је укупно тридесет стручних радника из дванаест установа за смештај одраслих и старијих. У табелама од бр. 8 до бр 11 приказана је структура учесника фокус групе професионалаца у установама за одрасле и старије. На основу података у табелама може се закључити да су учесници фокус групе у преко 80% биле особе женског пола што јесте уобичајена структура запослених у установама за смештај, равномерно су били заступљени представници праватних и државних установа са 50%. Састанку је присуствовало 8 директора и 22 стручна радника. Највећи проценат преко 70% стручних радника су по професији социјални радници, поред њих учествовали су у мањем проценту други стручни радници: правници, психолог, андрагог, спец. педагог и др. СТРУКТУРА УЧЕСНИКА ФОКУС ГРУПЕ - СТРУЧНИ РАДНИЦИ И ДИРЕКТОРИ Табела бр. 8. СТРУКТУРА ПО ПОЛУ број % Мушки 6 20% Женски 24 80% Укупно % 275

277 Табела бр. 9 Табела бр. 10 Табела бр. 11 ПРИВАТНА/ДРЖАВНА УСТАНОВА број % Приватна 15 50% Државна 15 50% СТРУКТУРА ПО РАДНОМ МЕСТУ број % Директор 8 27% Стручни радник 22 73% СТРУКТУРА СТРУЧНИХ РАДНИКА ПО ОБРАЗОВНОМ СТАТУСУ број % Социјални радник 16 72% Психолог 1 5% Андрагог 1 5% Спец.педагог 1 5% Дефектолог 1 5% Правник 2 8% Учесницима фокус групе поставили смо питања: ШТА ВИ ПОДРАЗУМЕВАТЕ ПОД ПАРТИЦИПАЦИЈОМ КОРИСНИКА? Најчешћи одговор професионалаца био је да под овим појмом подразумевају учествовање и то учествовање корисника у свакодневном животу у установи. Партиципација је и одлучивање и утицање на одлуке, не само одлуке које се директно односе на корисника, већ и све одлуке које су релевантне за његов живот у установи. Под појмом партиципације стручни радници подразумевају још: уважавање корисника, изражавање од стране корисника своје слободне воље, свог мишљења, давање препорука, сагласности, изражавање задовољства, остваривање људских и законских права али и личну одговорност. Овај однос можемо посматрати као однос установе ка кориснику и корисника ка установи. Партиципација корисника у установи је учествовање корисника у новом свету. Корисник има неки нови свет доласком у дом, он се кроз партиципацију укључује у нови свет. Једна од учесница фокус групе указала је на потребу разликовања појма партиципације од појма активације корисника у установи: Активација корисника је сет активности које предузимају стручни радници како би корисника укључили у разне активности у установи, а у циљу очувања њихових потенцијала. Партиципација је сложенији и обухватнији појам. КАКО У ВАШОЈ УСТАНОВИ ОБЕЗБЕЂУЈЕТЕ ПАРТИЦИПАЦИЈУ КОРИСНИКА? Учесници фокус групе најчешће су указивали на тела и структуре које су у установи формиране са сврхом, између осталог, да омогуће активну партиципацију корисника у свакодневном функционисању установе. Избор представника корисника у Управном одбору установе, формирање и функционисање Домске заједнице или Савета корисника, учешће корисника у раду разних Комисија које се формирају у установи (напр. комисије за израду јеловника и сл). Поред ових формалних начина укључивања корисника стручни радници указали су и на неформалне начине подстицања и омогућавања партиципације корисника кроз: уважавање, отворену и двосмерну комуникацију, ослушкивање корисника тј. активно слушање итд. 276

278 У ЧЕМУ КОРИСНИК ТРЕБА ДА ПАРТИЦИПИРА И ПОСТОЈЕ ЛИ ОКОЛНОСТИ КАДА КОРИСНИК НЕ ТРЕБА ИЛИ НЕМОЖЕ ДА ПАРТИЦИПИРА? Ово питање провоцирало је интензивну дискусију међу стручним радницима, а понекад и подељена стајалишта. Отворено је питање партиципације лица лишених пословне способности и корисника оболелих од деменције. Већина учесника истакла је да и корисник лишен пословне способни и корисник са деменцијом мора да има прилику да искаже своје мишљење и да се његовим жељама и мишљењу посвети дужна пажња. Сваки корисник треба да учествује у одлучивању али ту стручни радници наглашавају учестовање у складу са способностима и могућностима одлучивања. Он има право,..али ако он не може, због напр. деменције, то нас не ослобађа да покушамо... У групи су постављена и нека практична питања: Шта предузети ако корисник пословно способан, свестан и орјентисан одбија да се лечи, а тиме себе угрожава? Да ли поштујемо његову вољу или..? Стручни радници указали су на потребу да право корисника на партиципацију ставимо у оквир, да корисницима питамо за мишљење или тражимо њихово укључивање ако смо у могућности да њиховим захтевима изађемо у сусрет. Да не дајемо обећања о стваримо у којима не можемо да им изађемо у сусрет. Поштујући право избора корисника морамо водити рачуна о могућностима установе. Већина учесника сматра да корисник треба да партиципира у доношењу свих одлука у установи које се њега тичу напр: процена потреба, израда плана услуга, укључивање у слободне и радно окупационе активности, њихово организовање у установи, сфера приватног живота, итд. Корисник може да утиче на рад управног одбора, на јеловник у установи, на услуге у установи па чак и кућни ред, уколико већина корисника сматра да је потребно мењати и ускладити кућни ред са потребама станара дома за одрасле и старије. Ова материја је јако жива... Пуно је детерминанти и свако од нас може да је посматра.. може се посматрати са правног, социолошког, психолошког аспекта... Ја сам увек опрезан на овакве сложене теме... Стручни радници указали су да право корисника на партиципацију и уважавање његових жеља потреба, укључивање корсиника у одлучивање никад не сме ићи на уштрб ограничавања или угрожавања права других. ЗАШТО ЈЕ ВАЖНА, ЗНАЧАЈНА И КОРИСНА ПАРТИЦИПАЦИЈА КОРИСНИКА? Стручни радници указали су на добити партиципације за самог корисника: задовољан корисник, корисник активно укључен, кроз партиципацију корисника мотивишемо и укључујемо, тиме се доприноси очувању његових преосталих функција, кроз партиципацију упознајемо корисника, сазнајемо његове потребе, знамо да ли требамо и шта да мењамо у услузи. Кроз партиципацију обезбеђујемо континуитет живота корисника... јер они имају своју личност, интересовања, историју пре него што дођу у установу. Добити од партиципације могу се посматрати из угла установе. Шта установа има од партиципације? Најчешћи одговори су: мање проблема, задовољство корисника, задовољство сродника, квалитет услуге, развој постојеће или нове услуге у складу са потребама корисника, Што они више партиципацију ми имамо мање посла... Стручне раднике питали смо шта они добијају партиципацијом корисника. Неки од одговора су: Задовољство корисника је и наше задовољство...наш рад има сврху... Партиципација доноси и поделу одговорности, ако партиципирају онда су и они одговорни... ШТА ВИДИТЕ КАО ПРЕПРЕКЕ ВЕЋОЈ ПАРТИЦИПАЦИЈИ КОРИСНИКА У ВАШОЈ УСТАНОВИ? Стручни радници навели су следеће препреке: финансијска органичења установе ( Ми можемо само у некој мери изаћи у сусрет њиховим потребама ), недовољан број запослених, неедукованост запослених и особља у непосредном раду са корисницима, недовољна едукованост стручних радника, неедукованост за рад са корисницима са деменцијом, недостатак комуникације са корисницима и то непосредне комуникације, а не само на састанцима домских заједница, већ кроз све групне и друге активности у установи, хетерогеност групе и корисника установе, страх стручних радника од партиципације да ће корисници у партиципацији рећи нешто, урадити нешто шта ми нећемо знати шта са тим, страх од тога како нас корисници виде, различите изјаве корисника, честе промене ставова. Наводе се и друге препреке: неинформисаност корисника о њиховим правима, страх корисника да уколико искажу 277

279 свој став или мишљење ће се замерити запосленом особљу или другим станарима у установи, капацитет корисника, незаинтересованост корисника и сл. КАКО ПРЕПРЕКЕ УКЛОНИТИ ИЛИ СМАЊИТИ ЊИХОВ УТИЦАЈ? Наведене препреке стручни радници сматрају да се могу уклонити или смањити њихов утицај кроз: обезбеђивање потребних ресурса, финансија, већи број запослених, освешћивањем и сензибилизацијом запоселних и корисника о значају партиципације, подстицање корисника на партиципацију кроз међусобну солидарност, подстицањем партиципације корисника у локалној заједници, информисањем корисника о њиховим правима кроз индивидуални и групни рад, путем огласних табли, интерне новине, кроз рад разних тела корисника у установи и сл. КОЈА ВРСТА ПОДРШКЕ ВАМ ЈЕ ПОТРЕБНА У СТВАРАЊУ УСЛОВА ЗА ВЕЋУ ПАРТИЦИПАЦИЈУ КОРИСНИКА У УСТАНОВИ? Стручни радници били су једногласни у оцени да је потребно обезбедити едукацију, не само за стручне раднике, већ и сво запослено особље у установама и то у области комуникације са старијим лицима и у области права на партиципацију. Корисна би била и писана упутства о примени права на партиципацију. Потребан је већи број запослених и финансијска средстава. 6. ЗАКЉУЧЦИ И ПРЕПОРУКЕ Уместо закључка поново бисмо ставили цитат корисника који је управо рекао оно што је и био циљ овог рада Треба створити односе а то не зависи само од нас, има и нас лоших, то зависи јако од челних људи. Челни људи морају бити хумани, морају знати шта су стари људи да су некад као деца и осетљиви смо. Људи који воде овакве домове морају бити образовани за овај посао и морају имати љубав за нас, да осетимо да је ово наша кућа где се живи живот достојан човека. Запослени морају бити иницијална каписла да нам организују живот, да из нас узвуку оно што знамо да радимо, не можемо сви бити сликари. Морају створити атмосферу која ће нас повући из учмалости Шта никако не треба да радите! Не тражите од корисника њихово мишљење за одлуке које су већ донете. Немојте оставити кориснике у недоумици, о томе шта ће бити исход консултација са њима или тиме што користите нејасан или превише стручан језик. Да не кажете шта ће се десити са информацијама које од њих добијете. Да корисници имају додатних трошкова јер се укључили у партиципативни процес Да им ставите до знања да на крају ипак ви одлучујете Да искључите из анкетирања људе који не могу да попуне ваш упитник Да у процес партиципације укључите само оне до којих је лако доћи. Да све претерано бирократизујете ЛИТЕРАТУРА: 1. Practice guide: the participation of adult service users, including older people, in developing social care (2006) London: Social Care Institute for Excellence, 2. Јанићевић Н. (1997), Организациона култура, Нови Сад, УЛИКС 3. Правилник о забрањеним поступањима запослених у социјалној заштити, Сл. гласник бр 8/ Правилник о лиценцирању стручних радника у социјалној заштити Сл. гласник РС бр 42/ Правилник о ближим условима и стандардима за пружање услуга социјалне заштите, Сл. гласник РС, бр 42/

280 6. Видановић И. (2006)., «Речник социјалног рада» Београд, Удружење стручних радника социјалне заштите 7. National Advocacy Programme for Older People in Residential Care Commissioned by the HSE / National Advocacy Programme Alliance January мр. Надежда Сатарић, др. Александра Милићевић- Калашић, мр. Тања Игњатовић Обесправљени из незнања Извештај о мониторингу људских права старијих на резиденцијалном смештају у Србији- Београд септембар, Service User Involvement and Primary Care Framework Document,

281 USER PARTICIPATION IN DAY LIFE IN RESIDENTIAL CARE FOR ADULTS AND OLDER PEOPLE Anđelija Đolović, Maja Dumnić ABSTRACT Important aspect of quality of life clients in residential care for older people, is to appreciate, respect and encouraging their right to participate in making choices about their life and every day living in institution. Very often, high quality of life in some institution (accommodation, eating, health care) can t give that feeling of satisfaction with life, witch can make you being appreciated as individual, to be informed, to be heard, to state your opinions, wishes and needs and by that to be visible, reputable and useful. Need to be respected isn t gone with years, maybe yet with loosing some other functions rises need to be valued, important, appreciated and asked. Quality of life is about feeling satisfaction and practicing right to participate in creating it. This professional report shows findings and recommendations gave by focus groups of users in some residential care institutions for older people. How user see their participation in day life in institution, in which way their right to participate is being implemented and how they can be more active. This report as well, shows findings and recommendations gave by focus groups of professionals in some residential care institutions. What professionals see as users participation, what is specific about it in day life in institution, what are actual obstacles for full implementation of users right to participate and what kind of professional support they need to improve this principle. The aim of this report is to encourage professionals to think about activities, professional methods and procedures that can upgrade participation in day life in residential institution for adult and older people. Key words: Participation, older people, residential care 280

282 ПЕНЗИОНЕРСКА УДРУЖЕЊА - ПРИКАЗ АКТИВНОСТИ КРОЗ КУЛТУРНУ ПАНОРАМУ И ОЧУВАЊЕ ТРАДИЦИЈЕ Владанка Мискин 1 РЕЗИМЕ Удружења пензионера су несумњиво организације sui generis која окупљају пензионере. То је сигурно последња институција у животном циклусу која као друштвено верификована форма без икаквих посебних услова прихвата пензионере и брине о њима. У оквиру бриге о материјалном положају, социјалној и здравственој заштити важан и најпривлачнији сегмент је дружење, забава и спорт. Посебно се истичу активности које се односе на културу, у најширем смислу те речи, духовни живот и стваралаштво. Значајно место заузимају активности које се односе на неговање традциција која је сигуран залог за лепу садашњост и успешну будућност. Око чланова окупљених у Савез пензионера Србије баве се низом активности и истовремено брину о свих 1, пензионера. Кључне речи: удружење пензионера, активно старење, социјални положај пензионера, стваралаштво у трећем добу I У нашој друштвеној стварности мало пажње је посвећено удружењима пензионера. Нараво, ако посматрамо грубу поделу људског века на период раста и образовања који траје око година живота, затим долази дужи радни период у трајању од 35 до 40 година а затим период тзв ''трећег доба'' који има различите дужине трајања. У првој фази су породица, затим као организована форма вртић, школа, факултет. У другојх фази су радне организације, институти, јавне службе и низ других институција. Затим разне друштвене организације, партије, клубови и сл. Последња организована форма битисања човека је сигурно удружење пензионера. Неке раније форме су обавезне као што је вртић, основна школа, средње школе и факултет су необавезни и бирамо из по низу личних, општих и друштвених критеријума. Радно окружење бирамо пре свега по стручном образовању и квалификацију, у задње време по политичкој оријентацији и по друштвеним условима који нам обезбеђују било какав рад. Удружења пензионера окупљају пензионере широм Србије. Циљеви и задаци удружења су пре свега брига о људима, брига о социјално економском положају чланова, брига о здрављу и социјалној заштити. Истовремено то је последње уточиште, последња институција у животом циклусу човековог постојања од рођења, раста и развоја, образовања и школовања, радца и периода одласка упензију. Приступање удружењу је добровољно, засновано на слободи сваког појединца да се учлани без обзира на пол, расу, боју, изглед, политичку опредељеност, брачни статус, године живота, степен образовања, здравствено стање, инвалидност, итд. То је друштвено верификована форма удружења последња етапа на човековом путу. То је многима једини дом или ''други дом''. То је једино место где вас свако прима са радошћу и добродошлицом. То је место где можете слободно да дишете без страха да ће вам ваше потешкоће бити занемарене где ће сваки ваш поступак увек неко разумети или покушати да вас схвати и олакша вашу тугу. То је место где можете несметано да се радујете, веселите певате и плачете. То је ваше удружење пензионера где можете да испољите своје креативности, да покажете своје вештине, место где ће те најчешће бити награђени бројним 1 Дипл. правник пензионер, Савез пензионера Србије 281

283 аплаузима осмесима, сузама радосницама и где ће те моћи да уживате у друштву својих вршњака који ће вас волети или мрзети. То је место које је ваше то је место где можете, ако се добро организујете да остварите многе своје жеље и где можете да остварите своје фантазије и снове. То је место где сигурно можете поделити своју самоћу како једна пензионерка рече ''старост је лепа ако склопимо савез са својом самоћом''. Наравно има ту и много потешкоћа, неадекватног понашања, суревњивости, пакости, егоцентричности, заједљивости, свађалаштва и низ других појава које прате старост. Добри сарадници знају како да овакве ситуације разреше, ублаже и помогну да се односи одрже на потребном и жељеном нивоу. Треба рећи да је то све живот у безброј облика у старости и да су удружења та која требају пензионерима, па им поручујемо учините то за себе и будите члан свог удружења. Одлазак у пензију носи бројна обележја социолошке, психолошке, политичке, демографске, биолошке, физиолошке, патолошке и др. природе. Свака област указује на посебне промене које прате стање. Колико и како ће појединац старити која ће област бити доминантна у структури старења, указује на широку и веома дубоку суштину старења. Ставови о старењу су значајно мењали а границе старости се помериле. Удружења пензионера су несумњиво последња организпвана форма човековог живота. То је слободно изабрано опредељење да будемо чланови удружења или не. Али, једно је сигурно да је то изузетно интересантна, веома корисна и за пензионере атрактивна организација уколико се за њу определимо са јасним циљемда стој живот учинимо лепшим, бољим и занимљивијим, друштвено кориснијим и потпунијим. Наравно знамо да су рађене обимне студије и књиге из области правне, економске, социјалне социолошке, медицинеске, биолошке и низа других непоменутих наука у којима се углавном само спорадично у кратким цртама и у различитим контекстима помињу пензије као друштвена категорија и пензионере као друштвена групација. Истини за вољу, држава притиснута демографским кретањима и опште друштвеним трендовима донела је много значајних докумената који се односе на старије особе. Србија је потписница и свих докумената међународног и европског ранга која регулишу питања старијих осноба пензионера. Посебно треба истаћи Националну стратегију о старењу ( ) и низ сличних докумената. Значајно је демографско померање границе старења и сврставање Србије у групу земаља са веома високим процентом старијих лица и да смо на неславном 4. месту у Европи. Србија је са 17,2 старих лица једна од најстаријих земаља у Европи. У Србији је број лица старијих од 65 година према попису становништва из године премашио број младих, а предвиђања Републичког завода за статистику указују да ће се тај тренд старења становништва наставити и у будућности. Разлози за овакво стање су бројни али овом приликом нећемо о томе говорити и то је била тема бројних разматрања, а сигурно ће бити нужно и у будућности ову област обрађивати, истраживати и давати предлоге. Култура старења је често у жижи интересовања удружења и улажу се многи напори да се култура живљења у старости промени. Модели живота у старости се мењају сваки дан у свету. Србија такође чини бројне напоре да унапреди културу живота старијих људи и стварање услова за реализовање бројних корисних концепата. Истина, наше економске прилике много утичу на прихватање лагоднијих модела живљења у старости. Старији се често осећају дискриминисаним, усамљеним и гурнутим на маргине друштва. Често су старији због тога ретки или повремени конзументи културе. Истраживање ''Културни живот и потребе у трећем добу'' које је спроведено у Србији у оквиру проглашења године за Европску годину активног старења и међугенрацијске солидарности са 1500 испитаника из 25 градова несумњиво је показало да је култура сегмент који је на дну лествице потреба старијих људи и да 60% старијих не троши новац за културу, и ¼ испитаника за културне потребе може да издвоји највише до динара. Сигурно да су културне потребе старијих много израженије него што је истраживање показало. Бројне дилеме са којима се сусрећемо неће у скорој будућности бити разрешене, јер постоје многе сметње. Многи старији су дискриминисани, усамљени, осиромашени, неактивни и често социјално изопштене, непотребни итд. Многи стереотипи и предрасуде о старости сигурно су допринели у доброј мери незавидном положају старијих. 282

284 Удружења пензионера показују интерес да се предрасуде о старима мењају а има и добрих примера успостављања боље међугенерацијске сарадње и разумевања, што се огледа кроз заједничко учешће у неким активностима кроз пројекте. Удружење пензионера чини бројне напоре да у извесној мери приближи културу својим члановима. Леп пример је удружење пензионера у једном граду у централној Србији да је од свог позоришта откупило 50 карата и поделило својим члановима и обезбедило присуство на представама за полупокретне уз помоћ младих. То је прилично честа пракса да удружења под повољнијим условима помажу члановима за куповину улазница за представе. Значајно је напоменути да су културне манифестације чест садржај рада у многим удружењима пензионера, што увелико ублажава културне потребе појединаца и група. Пензионери се самоорганизују и раде у културно уметничким друштвима и на волонтерској основи у доброј мери доприносе задовољењу културних потреба великог броја пензионера. Постоје КУД са дугом традицијом од више деценија кроз које пролазе бројни чланови удружења. Рад у КУД, има вишеструку корист и за удружења и за појединце, јер се на овим пословима волонтери пензионери и пензионерке максимално ангажују и истовремено освежавају климу у локалној заједници и шире, скрећу пажњу на старије. Једно истраживање ових активности показало је да је то велики потенцијал значајан за локалне заједнице, становништво, а посебно за личну афирмацију појединаца у трећој животној доби. Располажемо податцима да је у години било на узорку од 100 удружења од укупно литерарних активности било је сликарство, вајарство и друге сродне активности број организованих манифестација 30 - манифестације за обележавање, очување традиција укупно 495 манифестација - укупан број учесника - у наведеним активностима је Ово је само део прегледа активности чланова удружења. Бројне су литерарне секције, рецитаторске, глумачке, хорске и музичке секције, сликарске колоније, издаваштво и др. Посебно треба истаћи да су активности на очувању традиције редован садржај рада већине удружења. Ту су бројне манифестације фолклора, изложбе ручних радова, старих заната. Бројна су обележавања народних обичаја, државних, друштвених, историјских и верских датума и верских обичаја. Навешћемо само неке: Жетелачке свечаности, изложбе ручних радова и друга стваралаштва, Дан Арчибалда Рајса, Берба грожђа, Првомајски уранак, Четершко прело, Сабор врела Хомоља, Жанкин дом у Реброву, Хомољски мотиви, Дани цвећа Кусиће, Фестивал стваралаштва старијих, Чобански дани, Сусрети РС ''Здраво да си'', Сувоборска битка, Таково, Белмужијада, Дани воденичара и помељара, Хорске свечаности, Смотра културног стваралаштва сунчана јесен живота, Свесрпски крајишки савез ''Крушедолска звона'' и многе друге које нису поменуте. Активи жена дају значајан допринос у свим сегментима рада а нарочито у очувању традиције. Бројни су аутори веома значаних филозофских, социјалних, психолошких и других студија које су радили пензионер чланови удружења широм Србије. Одржане су бројне промоције на којим су учествовали значајни стручњаци и мислиоци из наведених области. Литерарно стваралаштво, прозни текстови, поезија, хронике и мемоарска и историјска грађа често су стваралаштво пензионера и престављање ових аутора увек изазива пажњу пензионерске локалне а и шире јавности. Сва та грађа и стваралаштво су несумњив доказ да су пензионери још дуго по престанку рада и бављења својом професијом, способни за велике интелектуалне подухвате. Доказ за то је сигурно и грађа са Научног скупа одржаног године у организацији Института за политичке студије и Геронтолошког друштва. Србије и објављени зборник радова ''Интелектуални потенцијал Србије у трећем животном добу''. Бројни су примери стваралаштва у трећем животном добу. Те активности су веома значајне и са аспекта стваралаца који се нису препустили пензионерској апатији и тромости, али истовремено и са аспекта друштва, јер се понекад стварају дела која превазилазе границе садашњег тренутка и често остају као трајни дар будућим генерацијама. 283

285 Осим интелектуалног стваралаштва безбројни су примери рада неимара волонтера из многих области занатства који своје услуге пружају бесплатно или под веома повољним условима старијим суграђанима. Нарочит допринос је у очувању старих заната којима се углавном још само пензионери баве. Многи пензионери из области хуманитарних активности своје услуге несебично пружају својим суграђанима. Посебно се истичу здравствени радници лекари, медицинске сестре и др. Проводи се у удржењима здравствено просвећивање и информисање, пензионера о научним достигнућима у области здравства и других хуманитарних наука и редовно информисање о правима пензионера из ових области. Многа удружења имају и правна саветовалишта у којима раде волонтери пензионисани дипломирани правници. У области социјалне заштите значајно је учешће социјалних радника волонтера у Удружењима. Удружења пензионера Србије нису мимоишла ни нове обрасце живљења и трендова нарочито у електронској писмености јер су то генерације које су своје пензионисање дочекале углавном као електронски неписмене. Многа удружења пензионера су организовала електронско описмењавање чланова под повољним условима или бесплатно. Често су припадници млађе генерације несебичнмо пружали стручну помоћ и обуку. Тиме су постигнути вишеструки ефекти. Пензионери су се оспособили за рад на компјутерима, коришћење интернета и других мрежа. Истовремено су успели да се повежу на модеран и ефикасан начин са својим сродницима и ојачају породичну повезаност. Такође је то било добар пут за успешну међугенерацијску сарадњу који треба наставити, јер је на овим обукама дошло до значајног приближавања и међусобног разумевања младих и старијих. Изражен је повећан интерес цивилог сектора и бројних невладиних организација за удружења пензионера и постоје позитивни примери добре праксе кроз заједничке активности. Велики број невладиних организација које се баве питањима старих, а истовремено и државне институције већ су уочиле да пензионерска удружења представљају веома добар извор информација и могућности за заједничко друштвено корисно деловање, јер ко може боље да разуме потребе старијих од њих самих. У удружењима пензионера широм Србије запажено место заузимају области које посвећују пажњи култури старења и старости између традиционалног и савременог и моделирању старења као лепог и корисног животног доба. Намеће се као закључак нужност активирања друштва и појединаца и подстицање пензионера на активан живот јер је то залог за срећну, лепу и безбрижну старност. II Литература: 1. Чекеревац: Редефинисање социјалне политике и Социјална политика у процесу европских интеграција, ФПН, ; 2. Amity: ''Како организације цивилног друштва у србији доприносе развоју ваниституционалне заштите старијих пример добре праксе, Београд, 2008.; 3. Чејни, Д.: Стилови живота, (2003.); 4. Бороар, С.: Старост, БИГЗ, Београд, 1987.; 5. Amity i Humanas: Сиромаштво старијих људи у Србији они не могу да чекају, истраживање, Бгд године; 6. Козарчанин, Л.: Социјална заштита старијих и породична солидарност. У: Стари људи господари своје судбине, Геронтолошко друштво Србије, Бгд године; 7. Урошевић, Р.: Друштвени положај и модели социјалне заштите старијих лица у Бгд.,ИСИ Филозофски факутет, Београд, Чигоја, године; 284

286 8. Влада Србије: Стратегија развоја социјалне заштите ''Сл.гласник РС'' 55/05; 71/05; 9. Закон о социјалној заштити и обезбеђивању сигурности грађана Србије ''Сл. гласник РС''39/ /04; 10. Закон о социјалној заштити, ''Сл. Гласник РС'' 24/2011.; 11. Закон о удружењима, ''Сл. Гласник РС'' 51/2009., бгд године; 12. Тридесет година Савеза пензионера Србије, Савез пензионера Србије, година; 13. Савез пензиуонера Србије 1946/1979., Београд, година; 14. Педесет година постојања и рада Савеза пензионера Војводине, Нови Сад, година; 15. Градско Удружење пензионера Крагујевац, 75 година рада, Крагујевац ; 16. Интелектуални потенцијал Србије у продуженом животном веку, Београд, Институт за политичке студије, Геронтолошког друштва Србије година; 17. Аутентична документа, реферати, записници и одлуке органа Савеза пензионера и општинских и градских удружења, годишњи извештаји о раду, статути и друга документа; 18. Зборник стручних саопштења и постера година Геронтолошко друштво Србије, Београд година. 285

287 PENSIONER S ASSOCIATIONS - REVIEW OF ACTIVITIES THROUGH CULTURAL PANORAMA AND PRESERVING TRADITION Vladanka Miskin ABSTRACT Pensioners Association are undoubtedly of the sui generis gathering pensioners. It is surely the last institution in the life cycle of a social verified form without any special requirements accepted retirement and care about them. Within the worries about the financial status, social and health care is an important and attractive segment socializing, entertainment and sport. Particularly interesting are the activities related to culture, in the broadest sense of the word, spiritual life and work. An important place occupied by activities related to the cultivation of tradcicija that is sure bet for a nice present and a successful future. Approximately 800,000 members gathered in the Pensioners Association of Serbia engaged in a series of activities and at the same time take care of all pensioners. Key words: Pensioners' Association, active aging, social position of pensioners, creativity in the third age 286

288 СУМОРНА СТВАРНОСТ И НИЗАК КВАЛИТЕТ ЖИВОТА СТАРИХ ЉУДИ - НА ПРИМЕРУ ОПШТИНЕ ЛЕПОСАВИЋ - Др Снежана М. Миливојевић 1 РЕЗИМЕ Квалитет живота старијих људи је тема која последњих година привлачи пажњу научника и стручњака различитих профила али и пажњу шире јавности. Превасходни циљ овог рада је сагледавање друштвеног и људског положаја старијих људи који живе на територији општине Лепосавић, првенствено оних који живе у удаљеним поткопаоничким селима, болесни, немоћни, удаљени од света и цивилизације, често заборављени од стране својих најближих, деце и родбине. Узимајући дубински интервју и студију случаја за основна методолошка исходишта аутор настоји да на примеру старачких и самачких старачких домаћинстава укаже на неподношљиву тешкоћу постојања суочену са сталним страхом и неизвесношћу хоће ли се, некако, преживети сутрашњи дан. У посебно су тешком положају родитељи који живе у заједничким домаћинствима са неожењеним синовима-алкохоличарима и од њих трпе разна малтретирања али се не усуђују да пријаве насиље због велике љубави коју осећају према њима и стида. Кључне речи: старачка и самачка старачка домаћинства, домаћинство, породица, квалитет живота, помоћ, друштвена заједница Увод Због израженог пада природног прираштаја становништва, нарочито током последње деценије, популација Србије је, са просечном старошћу од преко 40 година, доспела у сам врх најстаријих светских популација. Према подацима последњег пописа становништва, број старачких домаћинстава у Републици Србији «износи преко 435 хиљада или 17,3% свих, што значи да је свако шесто домаћинство старачко.»(рзс, 2013:48). Њихова заступљеност је виша у сеоским него у градским срединама због вишедеценијског процеса деаграризације, континуираног миграционог егзодуса, поремећаја старосно-полног састава сеоске популације и опадања наталитета. Ова диспропорција село-град нарочито се испољила на простору централне Србије, где је свако пето домаћинство у осталим(сеоским) насељима старачко, док је у Војводини она нешто умеренија.«скоро 83% домаћинстава у централној Србији нема ниједно дете предшколског узраста, а међу домаћинствима која имају децу у старости до 7 година преовлађују она с једним дететом. У истом периоду повећао се број домаћинстава која у свом саставу имају чланове старије од 64 године, тако да је таквих домаћинстава године било око 39%, домаћинстава у Србији, односно свако пето домаћинство води се као старачко и самачко.»(рзс, 2013:62). Старосна структура по кохортама одавно нема пирамидални облик, где су млађе генерације бројније од старијих, већ правоугаони облик, са подједнаком бројношћу готово свих генерација (кохорти). Економски и социјални ефекти демографске транзиције и старења становништва су врло неповољни, «почевши од смањења друштвене виталности и предузимљивости до великог оптерећења ресурса пензијским и здравственим трошковима за стара лица.» (Јанкелић,2008:387). Циљеви истраживања Процеси који су карактеристични за демографску редукцију становништва на територији централне или тзв, уже Србије и Војводине нису мимоишли ни општину Лепосавић која се налази на крајњем северу Косова и Метохије. Становништво ове општине је све 1 Ванредни професор, Филозофски факултет Косовска Митровица, катедра за социологију, snezanatmn@gmail. com 287

289 старије, млади одлазе чим заврше школовање а бројна села, посебно у удаљеним планинским подручјима су на прагу гашења. Циљ истраживања је уједно и настојање да се што више одговори на питања: какав је квалитет живота и који су највећи проблеми и потребе старијих људи који живе у удаљеним селима. Обзиром на велику сложеност феномена, метод студије случаја настао применом дубинског интервјуа, посматрања и научног разговора показао се као сасвим задовољавајући у испитивању његових различитих димензија. Наравно да би истраживање које би обухватило већи број испитаника и из више села дало целовитији увид у реалне проблеме са којима се ови људи свакодневно суочавају, али и наведени примери указали су на тешкоћу постојања, сву противречност процеса који потресају сеоско домаћинство и сеоску породицу, постојање ургентних проблема и правих животних драма. Село Доњи Крњин Село Доњи Крњин има више засеока. Нису сви подједнако удаљени од града. Велики број кућа концентрисан је око асфалтног пута. Неке од њих су празне. Власници су на раду у иностранству. Засеок Виријевићи је око 15 километара удаљен од Лепосавића. Становника млађих од четрдесет и пет година има веома мало. Први саговорник је Д. Ч. 2 Има седамдесет и две године. Около чепркају кокошке. Старац каже да мора да их чува од грабљивица. Шума није далеко а оне се намножиле. Све мање људи а све више звери, каже старац. Здравље га још увек служи. Код лекара иде кад баш мора. Хвали лекаре и особље Дома здравља у Лепосавићу. Хоће да приме старије људе из удаљених села и преко реда а радиће, ако треба, и преко времена, само да се нико не врати кући а да није обавио преглед. Старац каже да му примања нису велика. Пензија зарађена радом у руднику и 70 еура месечне помоћи коју исплаћују приштинске институције и органи ЕУЛЕКС-а. ДА би примали ову помоћ, сви старији од 65година морали су да изваде косовске личне карте. Живи са сином који прима само косовски додатак од динара, јер му предузеће не ради. Старост и немаштина му не падају тешко. Њему и његовој породици најтеже је што ни после петнаест година није расветљено убиство његове снахе. Убијена је у време ратних дешавања, године, кад се враћала с посла око 15 часова. Убијена је на путу који није далеко од куће, али пролази кроз шуму. Он је заједно са сином и сада већ покојном супругом подизао две унуке које су,у време кад им је мајка убијена, имале осам и десет година. Обе су удате и живе у Краљеву. Долазе кад год могу, у време празника долазе редовно и свакодневно се чују телефоном. Кад су на годишњем одмору, оне и зетови помажу у пољским радовима и башти. На питање да ли би пристао да буде смештен у старачки дом старац одговара да не бих никада пристао да буде у дому, добро му је са сином и сигуран је да ће он бринути о њему, као што је бринуо и о покојној мајци. Али не би имао ништа против ако би их обилазила геронтодомаћица или, како он каже, нека медицинска сестра. Да измери притисак, донесе потребне лекове и, по могућству, нешто скува, очисти, ипак су њих двојица мушкарци, тешко је без женске руке. А син неће да се жени поново, каже да су му деца најпреча. Ови људи не размишљају о индивидуалним прохтевима које њихови вршњаци у великим а све више и у мањим градским срединама задовољавају и у познијим годинама. Они живе за децу и због деце а неке индивидуалне потребе и жеље никада нису у првом плану. З. В. је рођен године. Нема сталне приходе, обавља сезонске послове као надничар, није ожењен. Живи у две неуређене просторије. Већ двадесет три године живи сам. Он је рођен кад су његови родитељи већ били прешли педесету годину. Сестра, која је прво дете у породици, од њега је старија 27 година. Сматра да је увек био одбачен и од породице и од средине. Стоички подноси ударце судбине. Браћа и сестре га не посећују и не маре за њега. Има три брата и сестру. Њега родитељи нису школовали, има непотпуну основну школу, школовали су само једног брата и он је завршио факултет. Навикао је на људску суровост. Није дозволио да га сломи. Радије ужива у природи и у цвркуту птица него у разговору са људима. Није имао девојку, ниједној није био занимљив. А девојка која би га прихватила таквог какав је била би и достојна њега. Јер он има племениту душу. Не би се оженио из никаквог интереса, нити би могао да воли жену која се из интереса удаје или се удаје само да би се удала, променила капу. На питање да ли би се оженио Албанком, пошто многе организације нуде такву могућност упознавања и женидбе, одговара да би се оженио само ако би 2 Ради заштите приватности интервјуисаних наведени су само иницијали 288

290 је добро упознао и заволео. Не би се оженио само по основу једног виђења, тек да би се оженио. Р. Р. је рођена године. Слабог је здравља и тешком муком обрађује 80 ари земље и башту. Кад нешто не може да уради помогну комшије. Прима скромну породичну пензију и евре. Без супруга је рано остала и много се намучила док је изшколовала две ћерке. Ниједна не живи са њом. Једна живи у Нишу а друга у оближњем Лепосавићу. Ретко долазе и оне и зетови и унуци. Имају своје куће и своја посла. Повремено зову телефоном. Не зову сваки дан. А она им чак и од својих скромних примања и од оног што убере у башти спреми кад дођу или некако пошаље. Радо би отишла у старачки дом а и геронтодомаћица би добро дошла. Наш је закључак да ова бака не би требало да помаже несавесној деци јер су јој лекови стално потребни а неке мора и да плати. У веома тешким околностима живи осамдесетједногодишња Ж. В. Мала породична пензија и помоћ у еврима су једини приходи. Она је инвалид и хода на две штаке. Земљу не може да обрађује. Живи са неожењеним сином који има преко педесет година и чије је предузеће завршило у стечају. Мора да чека да напуни довољно година како би остварио право на старосну пензију. Често пије, и у сеоској продавници и сам. О мајци брине кад је баш болесна али тешко јој падају његове увреде, бес и вика у тренуцима кад је пијан. Не може да га пријави, како да пријави своје дете. Сестре разговарају са њим, али он их не слуша и боје се да би још више био нервозан ако би га пријавиле Центру за социјални рад зато што старицу вербално злоставља. Д. В је пристао на разговор. Пије због свог промашеног живота, да заборави на тугу, самоћу и немаштину. Сеоска продавница је једино место где може да види неког. Нерадо иде до Лепосавића. Његови вршњаци, који живе у овом граду, ситуирани су и ожењени обраћају му се или са висине или снисходљиво, са сажаљењем. Разбесни га и једно и друго. Није он насилник и никад не би никога ударио. Никакав психолог или социјални радник њему не могу да помогну. Немају они лек за рањену душу, ни они ни доктори. На мајку је љут. Јесте, стара је и беспомоћна али стално му говори о женидби а кад је хтео да ожени девојку коју је волео и која је пристала да живи на селу нису дали она и покојни отац. Сестре су старије, требало је прво оне да се удају, тако захтевају ред и обичаји. Најстарија сестра, факултетски образована и удата за локалног функционера увек је имала главну реч у породици. Њихов долазак, два или три пута годишње за његову мајку је празник а он је ту јер мора да буде ту и нема избора. Село Гувниште Село је више од двадесет километара далеко од најближе месне заједнице и полуварошице Лешак. Предиван планински крајолик. Куће су прилично раштркане, типично за насеље разбијеног типа. Све више је празних. У добро очуваној планинској кућици затичемо старицу С. Б. Има седамдесет осам година. Веома је витална. Одмах почиње причу о својој породици. Обилазе је и син и ћерка. Живе у оближњем Лешку и редовно је обилазе. Лепо се слаже са снахом, зетом и унуцима. Али, сви су запослени и немају времена да долазе редовно. Телефоном је зову по неколико пута на дан. Не би, поред своје деце, никада пристала да иде у старачки дом, таман посла да их брука. Али би јој одговарала помоћ неке млађе особе, која би је повремено обилазила, не мора сваки дан. Она још увек сама о себи брине, али старост узима данак, осећа да је све слабија. П. Р. је рођен године, живи сам, рано је остао без ћерке и супруге. Син и снаха живе у оближњој Рашки, обоје су глувонеми. Имају сина који иде у средњу школу. Обилазе га и помажу колико могу. Од своје скромне пензије и помоћи у еврима он финансијски помаже њима јер и они имају мале приходе. Здравље га још увек служи, каже да се наживео и да му није потребно ни да иде у старачки дом ни помоћ геронтодомаћице. Навикао је на самоћу, кућу сам одржава и не би трпео да му се неко мува по њој и чисти, може он то и сам. Некако ће већ да умре а ако оболи сигуран је да га деца неће оставити на цедилу. Његов најближи сусед и рођак Д. Р. живи у кући која је удаљена више од једног километра. Виђају се кад треба нешто један другом да помогну. Он има осамдесет година и од његових скромних примања живе он и ћерка која је остала инвалид после тешке саобраћајне несреће. Несрећа никад не долази сама, супруг је оставио и одвео ћерку, није је видела више од десет година. Пристала је да она оде са оцем јер не може да брине ни о себи а камоли о детету. Зна да отац можда неће још дуго живети а шта ће са њом да буде много и не мари и резигнирано каже да јој до живота и није. 289

291 Љ. Р. је рођена године и живи са супругом који се тешко одваја од чашице. Син је умро млад и од тада им је живот пакао. Она је дијабетичар и мора сама себи, свакодневно, да даје инсулин Дрва мора да обезбеди пре јесени, то мора сама, супруг је тешки алкохоличар. Дрва јој довуку комшије а она њима нешто одради у пољу, још увек се бори некако, не може нико да јој обезбеди дрва само из милостиње, мора нешто да помогне овако болесна. Плаши се зиме, ако се разболи због непроходних путева тад не може до лекара а ако јој требају лекови мора да иде онда кад је лепше време и нема снега. Срећом, две последње зиме су биле благе. Нико од представника власти их не обилази, битни су само кад су избори и као гласачи. Ако све што јој је најпотребније не обезбеди пре зиме онда и нема чему да се нада. Са снахом и унуком се често чује телефоном, али оне ретко кад могу да дођу. Срећна је и што комуницирају са њом јер зна за случај где је после синове смрти снаха престала да долази и да доводи децу. Радо би отишла и у старачки дом и било где али зна да због мале пензије то није могуће. И. Д. (1950) живи са болесном сестром, од своје пензије и њене социјалне помоћи. Обрађује башту и није се оженио зато што после смрти родитеља није имао ко да брине о његовој болесној сестри. Сматра да је више касно за женидбу а живот му је тужан и тежак, дани сиви и једнолични. Нема више никаква очекивања од живота. Празна села као последица процеса деаграризације-завршне напомене У периоду после Другог светског рата, у југословенском друштву које се определило за изградњу комунизма дошло је до појачане и усиљене индустријализације, што је аутоматски иницирало и појачавање процеса деаграризације, што је за сеоско становништво представљало болну промену. И појединци и групе биле су подједнако погођене наглим и нежељеним померањима у оквиру друштвене структуре. Сељаци и традиционална сељачка друштва остајали су у селу више зато што су били принуђени него зато што су тако желели. На основу те нужде настала је и крилатица да се сељаком остаје а не постаје. (Митровић,1999:78). Формиран је читав низ културолошких предрасуда према сељацима, па се за све примитивно, нецивилизовано, неваспитано и кич каже да је сељачко. И самој речи сељак у свакодневном жаргону придају се крајње негативне конотације. Нарочито су према сељацима немилосрдни управо бивши сељаци, који су напустили села, окупирали градове и брзометним путем дошли до разних диплома и привилегованих радних места, више захваљујући партијској припадности, лојалности и послушности него стручности и способности. Према пољопривредној делатности и према раду уопште деценијама је изграђиван негативан и подцењивачки однос који се оформио као део менталитета. Мером вредности и успеха сматра се канцеларијско радно место и добијање друштвеног стана. Тако се формирао квазибирократски друштвени слој који је постао доминантан и владајући а потекао је, добрим делом, из редова сељака пореклом из највиших, планинско-брдских крајева који нису пружали повољне услове за развој пољопривреде. На село се углавном одлазило када је требало нешто да се понесе и да би се пред другима показивали атрибути успеха,ауто, градски начин одевања, нови начин говора. Развој пољопривреде је био ограничен и недовољно организован. Велики проблем представљали су уситњени поседи. Растао је број оних који се пољопривредом баве више као допунским занимањем. Категорија сељака-радника која је настала у процесу убрзане индустријализације, довела је до стварања великих економских минуса. Наиме, истраживањем које је спроведено са особама које су запошљене у фабрикама, и слично, а ипак остају на својим газдинствима и обрађују земљу, још године, дошло се до резултата да су они изразито непродуктивни и у непољопривредним и пољопривредним делатностима које обављају. У непољопривредним делатностима они су често уморни од тешког посла у пољима и често изостају због пољопривредног посла, у фабрици им је довољно да добију нешто готовине и социјално осигурање. Слично томе, у пољопривреди они нису заинтересовани за усвајање нове технике, за повећање приноса пошто добијају довољно готовине од градског рада. (Радовановић,1999:13). Као део једног процеса друштвено-економског и културног преображаја савременог села, долази до појаве да млади људи напуштају село и пољопривреду. Управо зато је старење села све чешћа појава и код нас, и у свету. У савременом српском друштву, које се налази у стању акутног пострауматског стреса због последњег рата којем је било изложено и структурних трансформација које прате тзв. транзицију у постсоцијалистичким друштвима, село као животна средина још дуго неће бити вредносни избор за оне који у њему живе. У нашем 290

292 селу данас су углавном остали да живе они који нису успели да оду у град, у њега су се вратили само они који нису успели у граду, а нису успели ни да оду у иностранство. Због њих данас село изгледа као оаза неуспешних. За ове категорије сеоских житеља село је принудно решење, једини излаз у безизлазној ситуацији, те је сасвим разумљиво што фрустрирајућу социјалну ситуацију прати одговарајући степен њихове социјалне депресије коју бележе сва друштвена истраживања. (Митровић, 2004:209,210). Ова суморна слика наше будућности типична је и за општине на северу Косова и Метохије, само што би се, у њиховом случају, оази неуспешних могли придружити они који нису нашли посао или купили стан на територији тзв. централне или уже Србије. Не само да планинска села остају празна, већ млади, чим заврше школовање настоје да пронађу посао у градовима централне Србије или одлазе у иностранство и одлазе из ових варошица-општина. Старији, чија деца већ живе и раде у Београду, Нишу или Краљеву са поносом истичу како су бар децу склонили на сигурно. Не поткопавају само ове речи наду у опстанак на овим просторима. То су и необрађена имања, запарложени путеви и све више празних кућа. А посебно то што су старији од шездесет пет година због помоћи у еврима која им омогућава голо преживљавање прихватили документа непризнате државе Косово. Сеоска породица је у кризи и расулу. Често је видљива патологија у породичним односима и то на свим релацијама:родитељи-деца, између супружника,између браће и сестара. Наравно да има и пуно породица у којима је породична хармонија очувана. Живот у оскудици, борба за пуко преживљавање, удаљеност од свих друштвених збивања и површна обавештеност о њима преко ТВ екрана (веома мали број ових људи користи Интернет), неминовно воде у стање апатије, мрзовољности, бесперспективности, беса и агресивности и из тог разлога многи усамљени мушкарци посежу за чашицом. Општинске власти су у сарадњи са овдашњим Центром за социјални рад и тадашњим Министарством за регионални развој Србије, године започеле са пилот-пројектом запошљавања геронто-домаћица, али је због недостатка финансијских средстава он потрајао свега неколико месеци. У телефонском разговору са децом неких од испитаника, многи су показали спремност да од својих примања издвоје део као партиципацију за плате геронто-домаћица. Остаје нада да ће запошљавање геронто-домаћица, изградња сигурних сеоских кућа за смештај старих и немоћних особа уз програм ревитализације села постати један од приоритета Заједнице српских општина чије се формирање очекује. Литература 1. Митровић, М. (1999), Српско село-прилог социологији традиционалног српског друштва, Нови Сад:Матица српска 2. Митровић, М. (2004), Српско село и сељаци на прелазу векова-између стратегија преживљавања и модернизације,зборник радова: Друштвена трансформација и стратегије друштвених група: Свакодневница Србије на почетку трећег миленијума, Београд: ИСИ ФФ 3. Радовановић, С. (1999), Основне тенденције у демографском развитку сеоског становништва и неки проблеми његове ревитализације,становништво,37(1-4), Пописи становништва, РСЗ,

293 GRIM REALITY AND LOW QUALITY OF LIFE OF OLD PEOPLE - DONE ON EXAMPLE OF TOWN OF LEPOSAVIC- Dr Snežana M. Milivojević 3 ABSTRACT Quality of life of old people is a subject that has been attracting attention of scientists and experts of different profiles of general public for past years, but also attention of wider public. Primary goal of this paper is overview of social and human position of old people who live on the teritory of town of Leposavic, primarily the ones who live in remote vilalges near Kopaonik, who are sick, powerless, and far away from civilization, often forgotten even by their children and relatives. Considering thorough interview and examination of the case of basic methodological origins, the author is trying to use the example of old, lonely households to point out the difficulty of unbearable existence faced with constant fear and uncertainty of being able to survive another day. People in especially difficult position are parents who live in common households with their unmarried alcohol-addicted sons and take different forms of harassment from them, but they don t dare to report violence to someone because of the love they have for them. Keywords: lonely elderly households, household, family, quality of life, help, social community 3 Associate Professor, Doctor of anthropological sciences, Faculty of philosphy, Kosovska Mitrovica, Department of sociology 292

294 КУЛТУРА СТАРЕЊА У СТУДИЈИ БОНТОН СТАРЕЊА ИЛИ ДЕМАНТИ О СТАРЕЊУ Мр Радмила Пеција Урошевић 1 РЕЗИМЕ Фокус студије Бонтон старења или деманти о старењу су истраживања, анализа, студија случаја и сведочења појединаца на тему: Како се стари и како живе сениори у Београду/Србији?. Холистичко сагледавање проблема који је пред нама је нужно, будући да се једино на тај начин и може решавати. А проблeм је - суморна слика стварности садашњих сениора, њихова социјална искљученост, егзистенцијални проблеми и недостатак континуираних програма оснаживања и подршке. Индикатори ниске културе старења и старости су одсуство личних стратегија појединаца и ниска очекивања од сопствене старости као животној доби која заслужује нове изазове, активацију, задовољство, поштовање и достојанство. Протеклих двадесетак година у Србији су пострадале готово све вредности и норме, општа култура свакодневног живота, породица, хуманост и солидарност. Кад у друштву страда општа култура - нужно страдају и културни обрасци старења и старости. У Србији је проблем присутан хоризонтално и вертикално и то у свим зонама живота појединца, системском приступу и непостојању националне стратегије, програма и праксе који би, национално пројектовани и подстицани, кроз мрежу социјалних партнера иницирали, помогли и подржали промену опште културе и културе старења појединаца и нације. Промена општих културних образаца и посебно - културе старења, као значајне подкултуре која се тиче целокупне популације, нужна је и чини окосницу јавних политика, националног интереса, као и интереса свих појединаца и породица. Запостављена и заборављена култура старења у Србији представља последицу и колатералну штету друштвено-економско-социјалних процеса који су започети пре двадесетак година и још увек трају разарајући при том све виталне вредности и норме међу којима је старост и старење једна од најзначајнијих. Промена мора да се деси код сваког појединца како би у што ближој будућности старост на нашим просторима постала време у коме би свако могао да успе да развије личне капацитете и интересовања кроз лични и социјални активизам и кроз интерактивност пошаље најбољу поруку млађим генерацијама - да старост није време чекања, досаде и недешавања, да сениорима мора да припада део колача који зовемо социјална стварност са свим улогама, одговорностима и признањима. У складу са тим, као захтев који поставља одрживост развојног потенцијала нације - култура старења мора бити уведена као социјална норма, потреба и циљ. Кључне речи: општа култура; национална стратегија, политика и пракса; промена вредности; активизам. Фокус студије Бонтон старења или деманти о старењу су истраживања, анализа, студија случаја и сведочења појединаца на тему: "Како се стари и како живе сениори у Београду/Србији?". Холистичко сагледавање проблема који је пред нама је нужно, будући да се једино на тај начин и може решавати. Одсуство културе старења на нашим просторима нужно резултира, поред недостојанственог, пасивног и огољено егзистенцијалног живота и низом других негативних последица које дотичу појединца, породицу целокупно друштво. На сцени су: репродуковање доминантног негатвног социокултурног модела старења преко обесхрабрених генерација садашњих и будућих сениора; подражавања стварности у којој старост и старији људи не заслужују да буду видљиви и не предстваљају вредност саму по себи; међугенерацијске неравноправности, неразумевања и сукоби као нужност; чест 1 магистар социолошких наука, Сектор социјалне заштите ГО Звездра, помоћник шефа Одељења за друштвене делатности и координатор Волонтерског сервиса Звездаре 293

295 изостанак покушаја сениора да им пензионерски дани буду време активног живота и развијања нових интересовања услед одсуства позитивне слике о старости, старењу и старијим људима као општеприхваћеног социјалног и културолошког модела. Наивно би било помислити да су амбиције овог рукописа да реши проблем монотоније, изолованости и ниског квалитета запостављеног свакодневног живота најстаријих суграђана. Било би наивно помислити и да је решење тог задатка могуће и за јавни сектор - институције и стручне службе. Посебно не у кратком временском периоду. Не само због тога што су Уједињене нације године донеле декларацију у којој се залажу за друштво за све генерације и активну старост, с тим да се ускладе потребе свих генерација са политичким, економским и културним променама, и посебно са све снажнијим демографским променама и притисцима. Први предуслов успешности и остваривости националних стратегија, не само у Србији, које су симетричне са међународним декларацијама, јесу јавне политике и пракса која ће створити амбијент - економски, социјални и културни, за реализацију општег интереса, који се не тиче само садашљих сениора већ целокупне нације свих генерација. Старост и старење се дубоко тиче свих нас. Свако даље окретање главе од нараслих проблема пут је у разградњу заједнице, у којој неће бити не само културних већ ни свих осталих образаца живота ни за једну генерацију. Ако би се таква политика остварила, старење се не би доживљавало као савремени лапот и пораз појединца. Створили бисмо недостајућу полугу културолошке борбе против антиејџинг процеса који је одавно на сцени не само у Србији. Зашто култура старења? Први старац који је проговорио о себи је један египатски писар који је живео пре 4500 година и његове речи су вапај, у исти мах узбудљив по својој древности и својој актуелности. Тај вапај показује да се ништа није изменило у драми старења од времена фараона до атомског доба. Симон де Бовоар, која је крајем одамдесетих година прошлог века међу првима отворено, директно и не штедећи друштво, институције и појединце, јавно говорила о старости као природном процесу и животном добу сваког човека, била је у то време предмет бројних напада јер је отворила вишевековну табу тему. Од тада, старост је видљивија, огољенија, немоћнија и општеприсутни феномен друштва у коме живимо. Дебате о овим табуима су, нажалост, ништа мање и данас актуелне. Проблем је утолико већи јер је планетарна нација дуговечнија и све бројнија. Чак ни та демографска доминација није успела да се табу демонтира. Штавише, ера мега комуникације допринела је експолозији мега самоће и мега усамљености на микроплану огромног броја појединаца. Што више комуницирамо, више смо сами и дехуманизовани, социјално изоловани. О томе шта значи бити стар и који су индикатори старости, могли бисмо много више да говоримо и на неком другом месту јер је питање старости пре свега питање културе, васпитања, животног стандарда, али и животне филозофије, етике и естетике у најширем значењу. Постоји општа сагласност да је време у којем данас и последњих деценија живимо доба опште инфлације која погађа све сфере живота појединца и целокупног друштва. У тој инфлацији старост и старење су посебно пострадали и изгубили вредност која им припада. Став друштва према старима је упорно дволичан. До те мере да чак ни тренутак када почиње старост није тачно одређен. Субјективни доживљај старости мојих саговорника посебно је важан а позитивне одреднице тог става - више него пожељне. Према том ставу, на старост треба да се гледа као на природно стање сваког човека, да она има своје предности и да количина времена коју она нуди може да се осмисли на безброј корисних и конструктивних начина и за појединца и за њихову породицу. Та животна филозофија и однос према сопственој и старости уопште је веома важан фактор који је оснажио испитанике у уверењу да њихов живот у пензији може да буде пример или модел старим лицима не само у Београду/Србији. Развијајући радионице Бонтона старења, учесници који су се наметнули сличним, јаким индивидуалним особинама, као моји саговорници са којима сам водила дубинске интервјуе, сами су наметнули и задатак да се полако формира група заговарача и демонстратора идеје о активном старењу. Бројна истраживања су показала да се негативни ставови испитаника према старим људима и старости стичу, односно да су негативна последица социјализације, а никако да је реч о урођеним ставовима. Они су последица васпитања, породичних односа и, посебно, пре- 294

296 великог и неконтролисаног утицаја медија, интернета и друштвених мрежа на генерације које изграђују систем вредности и норми. Ширење предрасуда према старијима најчешће је невидљиво и ненамерно. Највећи проблем је уочавање и искорењивање ејџистичких ставова. Друштво мора бити усмерено на укидање, или бар- ублажавање стереотипа о старењу и старости у којима смо се ушанчили последњих деценија. Ово је задатак упућен свима по вертикали - од државних институција до породица и појединаца. Део таласа хуманизма - који мора да крене што пре са циљем хуманизације, солидарности и емпатизације свих нас - превасходно мора бити однос према остарелима и другим појединцима који имају право на нашу помоћ и подршку. Често се истиче да је ејџизам проблем новијег датума и продукт модерног друштва, али он то није. Дискриминација старих раније се одвијала у породицама, иза затворених врата, али ју је савремен начин живота и промене у породичним обрасцима учинио видљивијим и масовнијим. Положај старих људи и брига заједнице о њима, тема међугенерацијског сукоба, поштовање старих мушкараца и жена, двосмисленост и противуречност старости, све те теме прате старост током дугог периода људске цивилизације. Све до дана данашњег. Нека правила су, ипак, нужно успостављена: када ситуација изискује акумулисано знање, стари људи добијају на значају и стичу преимућство над младима. Друштва која негују култ лепоте склона су потцењивању старости. То је било очигледно још у Грчкој и у време Ренесансе. Данас су живот појединца и друштва, изнад свега, постали естрада, оно спољње и појавно - пожељно нашминкано, монтирано, декорисано, високо дизајнирано. За старост и старење ту нема места. Напротив, друштва која имају апстрактнији и симболичнији идеал, мање ће бити одбојна према набораним лицима и старима, будући да теже духовној лепоти изван оног што је видљиво. Наше друштво наставља да функционише као сва друштва која се налазе у кризи. Његови стубови - морални, институционални, финансијски, култура, образовање, наука... драстично су пољуљани. Који су наши идеали данас? Шта припада најстаријим суграђанима? Шта је прави савет који можемо дати младима данас - које корелације важе на путу ка успеху, благостању, самореализацији, под условом да нисте део елите којој је (скоро) све доступно јер може да се купи или прода? Велика већина нације живи инстант животе у којима су најважнији проблеми како преживети дан, недељу, месец. Како не улетети у дужничко ропство, остати прибран да саслушамо нашу децу ако имамо среће да нам још говоре како живе и шта им се дешава; како испунити све обавезе на послу ако имамо среће да смо запослени; како на путу од посла до куће обавити набавку ако нам је после плаћених рачуна преостало новца да ишта купујемо. Како уложити што мање, а имати што више...како бити задовољан у друштву незадовољних, дезоријентисаних, поражених грађана? У тој суморној слици наше друштвене стварности ни лична слика о старењу не може бити битно другачија. А слика сениора данас? Шта нам је остало за тај портрет? Дакле, однос друштва према нашим старијим суграђанима суштински не постоји. Данашње транзиционо друштво није стигло да га дефинише. Оно само се понаша пасивно, незаинтересовано и нема ни приближно адекватан друштвени одговор на потребе сениора. Можда је одсуство описа и листа ових негација прави опис? Да ли постоји култура старења у Београду/Србији? Оно што јесмо постигли, а важно је за питање старости и старијих у Београду и нашем друштву, то је да је процес актуелизације демографских, социолошких, културолошких и социјалних проблема које имају Србија и Београд завршен. Али, наш процес старења нације се наставља. Нужно је да започнемо процес решења, програма, трансфера знања и идеја на путу ка квалитетнијој и хуманијој старости. Много је разлога за социјалну панику. Шта смо у вези с тим као друштво учинили? Сениори живе са све мање самопоуздања. Млади певају "боље бити пијан него стар. Индикатори ниске културе старења и старости су доминантни стил живота сениора који се огледа у чињеници да велика већина као основни садржај свог слободнног времена наводи седење испред телевизијских екрана. Реч је само о последици одсуства личних стратегија појединаца и ниских очекивања од сопствене старости као животне доби која заслужује нове изазове, активацију, задовољство, поштовање и достојанство. 295

297 Однос друштва према старијима у нашем друштву данас има елементе за моралну панику. Али, како ни једна паника није корисна, верујем да ће се здраво језгро стручњака и геронтолога, окупљених око стручних установа и института у Београду (Национални савет за питања старости који је основала Влада Србије, Републички завод за социјалну заштиту, Геронтолошко друштво Србије, Институт за социолошка истраживања, Институт за педагошка истраживања, Институт за андрагогију и друге, као неколико драгоцених удружења грађана као што су Хуманас, Amity, верске организације Доброчинство и Хлеб живота) дати у акцију и направити планове за конкретна делања. Процеси који су дубоко забраздили у наше друштво траже хитну, стручну и свеобухватну акцију која тражи неодустајање, континуитет и фокусираност на вредност старења као национални интерес. Традиција старења на нашим просторима изгубила је корак са трајањем савремених цивилизацијских процеса - транзиције, приватизације и посебно глобализације. При том, будући да живот нужно намеће сталну потребу за променом, и старост мора да буде подложна променама као и наши позитивни ставови и однос према њој. Култура старења мора да прихвати еквивалент културе једнакости у размишљању и свакодневном животу у свим сферама. Култура старења у Србији мора да се успостави. Социо-културни аспекти старења у Србији Протеклих двадесетак година у Србији су пострадале готово све вредности и норме, општа култура свакодневног живота, породица, хуманост и солидарност. Кад у друштву страда општа култура - нужно страдају и културни обрасци старења и старости. У Србији је проблем присутан хоризонтално и вертикално и то у свим зонама живота појединца, системском приступу и непостојању оперативне националне стратегије, програма и праксе који би, национално пројектовани и подстицани, кроз мрежу социјалних партнера иницирали, помогли и подржали промену опште културе и културе старења појединаца и нације. Запостављена и заборављена култура старења у Србији представља последицу и колатералну штету друштвено-економско-социјалних процеса који су започети пре двадесетак година и још увек трају разарајући при том све виталне вредности и норме међу којима су старост и старење међу најзначајнијим. Промена мора да се деси како би у што ближој будућности старост на нашим просторима постала време у коме би свако могао да успе да развије личне капацитете и интересовања кроз лични и социјални активизам и кроз интерактивност пошаље најјачу поруку Бонтона старења свим генерацијама - да старост није време чекања, досаде и недешавања. Сениорима мора да припада део колача који зовемо социјална стварност са свим улогама, одговорностима и признањима. У складу с тим, као захтев који поставља одрживост развојног потенцијала нације - култура старења мора бити уведена као социјална норма, потреба и циљ. Слика старења данас- допринос медија Информисање је данас достигло енормну вредност и значај у свим друштвима и слојевима становништва, без обзира на пол, старост, веру, образовање, стандард. Информисање, као феномен времена у ком живимо, оправдава етикету седме силе. Информација данас може да буде и капитал и она то и јесте. Дезинформација такође, јер је и сама део медијске индустрије. Имајући у виду чињенице да су медији део свакодневног живота, да су доступнији него икад, како финансијски тако и физички; да се у свим домовима гледају десетине домаћих и светских канала, можемо констатовати да је позиција медија данас је изузетна. Медији су утицајнији него икад али, самим тим, и одговорнији него икад. Дакле, улога медија данас је већа него икад. Старија популација је публика која веома држи до информисања иако се социјално и социолошки сврставају у категорију друштвено немоћне, изоловане, искључене и маргинализоване популације. На нашим просторима сениори верују медијима, имају висока очекивања од њих сматрајући да пре свега треба да их информишу а потом и забаве. Ако је нешто било на телевизији или је писало у новинама - то је за сениоре једина истина. Дакле, актуелна истина о животу и времену и простору у ком постојимо пре свега је она коју створе медији. 296

298 Једном речју, медији су огледало наших живота и стварности у слици и речи. Медији креирају истину. Намерно или ненамерно. При свакодневној анализи садржаја свих дневних новина уочићемо да је су теме које се односе на старост, старење и старије људе, поводи, речник и поруке, углавном једнозначне, негативне и дефаворизујуће. О старости се најчешће говори у негативном контексту чиме се директно утиче и на стварање и одржавање негативне слике и стереотипа који се везују за старост и старије особе. Поводи су најчешће негативни: насиље над старијима, старији као немоћне и болесне особе и жртве појединаца, породице или друштва, сиромаштво и немоћ и др. Негативна слика се одражава и на негативне ставове људи у односу на ово животно доба, чиме се индукују нове предрасуде и заблуде, вредности и норме у односу на старост и сениоре. Истовремено, последњих деценија на сцени је и својеврсна стереотипија - промоција вечите младости, док су старост и старење запостављени и старији представљени стереотипно као незаштићени, непожељни, бескорисни, немоћни и жртве. и то: насиља, сиромаштва/беде, болести и међугенерацијске (не)солидарности. Будући да је медијима одавно признат социјални инжењеринг као креаторима наше стварности, медији морају да буду социјални партнери свим другим виталним друштвеним делатностима. Ако би будуће информисање сениора и извештавање о старости и старењу почело да мења данашњу негативну слику о старости и старењу, медији би, као социјално одговорни, преузели позитивну улогу у успостављању нове културе старења у Србији и на тај начин остварили овај стратешки циљ у друштвеној бризи за најстарије. Култура старења и породични обрасци У нашој средини данас, уколико им омогућите, млади ће присвојити поштовање старијих чланова породице и саосећање са њима. Овакво толерантно, очекивано и друштвено пожељно понашање млађих према најстаријим генерацијама у директној је корелациоји са количином доказа које им пружимо у настојању да успоставимо норме да тако треба, да је то добро и да се искрено залажу за интерес најстаријих, без принуде и морања. Будућност места старијих у породици зависи највише од чланова породице и самих сениора. Није оправдање да је економска криза и целокупна криза у окружењу и заједници једина одговорна за често непримерен и незавидан положај сениора у породицама и целокупној заједници. Па ипак, квалитет породичних односа на нашим просторима је веома комплексан и битно га одређује економска ситуација. Данашњу улогу бака и дека, нажалост, доминантно одређује економска принуда и презапосленост родитеља, скученост и недотатак стамбеног простора и, у најширем смислу, принудна међугенерацијска доходовна солидарност. Измена породичних модела, свакодневне организације и вредности самог породичног живота директно су се одразили на место које у породичном окружењу заузимају стара лица. Измене на породичном плану су, после финансијских примања старих људи, један од доминантних фактора савременог контекста њиховог живота. Нужна последица промене амбијента коју је у породичном концепту изазвала транзиција је индивидуализација и отуђење које не иде у корист старих и немоћних лица/родитеља. Социологија породице и социјална политика данас се налазе пред заједничким изазовом проналажења границе и оптималног степена друштвене интервенције у породични живот будући да је институт породице одавно постао део јавне сфере и јавне друштвене бриге, а њени односи и деланости транспарентнији за све чланове и проблеме. С друге стране, ништа мање није важно за сваког појединца усвајање животног концепта одговорног старења, који обухвата свеживотно јачање личних капацитета, различитих вештина и могућности и активног стила живота као пожељне културе старења. Реч је о најширој превенцији пасивних образаца понашања, ниских очекивања и квалитета живота у сениорским данима. Када говоримо о сукобу генерација, сценарио тог сукоба контекстуално је изведен из сиромаштва. Ми не можемо да знамо како би изгледали породични обрасци на нашим просторима да нису омеђени лошим социоекономским околностима. У демонтирању породичних образаца, као и међугенерацијских сукоба, кад не бисмо имали контекст економске кризе, можда би међугенерацијски неспоразуми били мањи или, оправдано, другачији? Остаје дилема зашто у богатијим друштвеним системима, као што је амерички, сениори не осећају, али и не траже, већу међугенерацијску подршку. Одговор је у зони економске сигурности и породичних образаца. Изнад свега, њихове личне стратегије старења и плурализам 297

299 пензионих система дају сигурност која је јача од породичне. Наша традиција налаже упућеност старијих, али и других рањивијих и осетљивијих чланова (деце, особа са инвалидитетом) на породичну бригу и солидарност. Последњих деценија у европским земљама, а Србија није избегла те процесе, повећава се број младих који се под теретом кризе, незапослености, све већих основних егзистенцијалних трошкова враћа у своје родитељско гнездо, принуђено да живи под окриљем родитеља иако су зашли у четврту деценију живота. Социолози их називају бумеранг децом која нису у стању да зараде за самосталан живот, враћају се родитељима, а затим и све радије одустају од изазова самосталности и комформистички улећу у непримерену родитељску заштиту. У поређењу европске и српске бумеранг деце овај повратак теже пада млађим Европљанима него генерацијама које су одрасле на нашим просторима. Разлог су породични и културолошки обрасци у којима су родитељи и деца много више и дуже залепљени једни за друге а инвестиција у децу превазилази значај и вредност инвестиције у себе. После таквих правила тешко могу да се очекују јаке и самосталне генерације. Чини се да су међугенарцијски сукоби неизбежни, а њихову неминовност психолози једноставно објашњавају чињеницом да свака генерација припада свом времену и да заправо није реч о сукобима појединаца већ, пре свега, времена којима припадају различите генерације. Пензионисање није чин признања и заштите интегритета појединца на нашим просторима. Пензионисање је удар на целокупну личност појединца, индиректно и на његову породицу. То је удар који дефаворизује појединца, кажњава га, најчешће доживотно. Изложеност радијацији друштвеног живота- култура страха Свакодневни страх данас прати човека ма где он живео, али је чињеница да интензитет живота у мегаполису чини и страхове његових становника мега проблемом. У великом граду страхови се појачавају јер делују кумулативно и интерактивно. У мегаинформисаном простору страхови су комплексни, па је и епидемија усамљености, изолованости, отуђености од реке људи на улици или првих комшија у згради где живимо додатна околност која нас онемогућава да чинимо оно што би требало или што заиста желимо. Постоји у великом граду шума реалних, али и нереалних страхова. Један од њих је страх од старости и, пре тога, усамљености. Јован Дучић каже: У непрестаном маштању и страховањима од свега око нас, ми доживимо више него што доживимо у стварности, и то кроз дуги човечји живот. Највећи део наших несрећа биле су зато чисто имагинарне или безмало претериване, а читаве катастрофе којих сте се бојали да их не доживите, никада нисте ни доживели. Данашњи модел старијег човека прилично је конфузан, нејасан и могла бих рећи недефинисан. Иако старија популација јесте прилично хетероген контигент наше популације, његова идентификација јесте конфузна и разливена. Од доминантног проблема сиромаштва преко опште усамљености до забрињавајуће социјалне искључености. Изнад свега, невидљивост старијих становника је пресудно одредио њихов положај. Страх од старости и старења је разлог да од ње често сви окрећу главу. Друштвена видљивост проблема старости и старијих је предуслов да он буде и решен. Поред стручњака, ту видљивост треба да појачају и аутентична сведочења сениора. Старост одавно није требало да буде приватна и породична ствар. Као феномен, као животно доба сваког петог становника у нашој земљи и главном граду, постала је друштвена појава великих размера. Старост почиње све више да буде део важних брига државе као и науке у функцији хуманизације старости као основног циља. Феномену старења становништва треба приступити као социолошкој, културолошкој, економској, филозофској и психолошкој категорији, која се, као ни један други феномен, не пројектује тако директно и очито на положај појединца и породице. Посебно је питање феномена данашње егоманије коју иницира животна филозофија узми све што можеш и докле можеш, својеврсни хедонизам и социјални аутизам који не претпоставља потребе оног другог поред или прекопута нас. Егоманија није својствена само сениорима већ је има код појединаца свих генерација, али њих највише погађа. Култура старења и волонтирање Новија истраживања јавног мњења показују да Европљани остају привржени вредностима као што су солидарност и социјална правда. Ако глобализација прави од нас унифор- 298

300 мисана бића, ова констатација враћа наду да нећемо изгубити морални идентитет и поништити своје људске базичне особине и циљеве. Када је реч о потреби за хуманизмом и солидарношћу, ми свакако делимо моралну матрицу Европљана. Никад ни једно друштво није довољно друштво благостања да затвара све просторе помоћи, самопомоћи и солидарности за оне који немају довољно, или нимало. Човек који је једном доживео задовољство да је помогао сиромашнима, деци или старима - никад више неће силазити са пута хуманизма. Социјална кохезија на локалном нивоу нужно је израз солидарности његових грађана. Због тога је организовање волонтерских активности шанса за успостављање културе старења, зона хуманизације односа свих грађана, унапређења међугенерацијске сарадње, подизања нивоа одговорне грађанске свести, усвајања проактивних животних стилова појединаца и породица. Политика заједница са највишим егзистенцијалним стандардом управо највише инсистира на волонтирању и солидарности свог становништва. Волонтирање је пожељан и квалитетан облик структурисаног слободног времена припадника свих генерација. Од свих интереса којима смо окружени - волонтирање има само емотивни и социјални, друштвено пожељни, некомерцијални и, у најопштијој инстанци, културолошки предзнак. Утицај процеса глобализације Глобализација се може посматрати као процес, али и као идеологија. Свака идеологија гута појединце. Глобализација као процес захтева од појединца максималну мобилност и флексибилност и то је тешка утакмица и за младе и средње генерације. За сениоре је свакако видљив проблем који је у геронтологији одавно назван пад хоризонта старијих. Кад их додатно сместимо у контекст процеса глобализације, у коме се од оних који опстају и побеђују очекују додатни напори, апсолутна прилагодљивост, брзо упијање и прилагођавање новим односима, технологијама и условима, онда очекивано - сениори губе утакмицу. У условима глобализације сведоци смо померања ка новом индивидуализму у коме људи морају активно да учествују у изградњи свог живота и дефинисању сопственог идентитета. То значи да се смањује утицај традиције и успостављених вредности, јер локалне заједнице ступају у интеракцију са новим глобалним поретком. Реч је о пожељном, очекиваном и подстицајном процесу. Глобализација присиљава људе да живе на отворенији и рефлексивнији начин. То значи да непрестано реагујемо на амбијент који се мења и да му се стално прилагођавамо. Као појединци, ми се развијамо са ширим контекстом у коме живимо, а у свету електронике и информатике који је доминантан, готово је безначајно о ком месту се ради, некој београдској или било којој општини у Србији или неком другом месту у региону. Јасно је да маргинализовано становништво, породице и појединци не могу бити учесници процеса који подразумева стандард, знање, и социјални потенцијал. Потрошачи културних садржаја понајмање. Њихове преокупације, циљеви и домети су борба за егзистенцију и свакодневно елементарно функционисање. У социјаном престројавању побеђују најјачи, који, по правилу, не заговарају зону културе, вредности и норми. Проблеми старења и старости све више се премештају на наднационални, европски, а делом и на глобални ниво. Слаба је утеха сиромашним, немоћним и социјално искљученим сениорима што су део контингента становништва који будуће социјалне политике не смеју да заобиђу. Старост је у контексту општеприхваћених вредности и норми у друштву апсолутни губитник. Социјане функције зависе од социјалног капитала, образовног и материјалног статуса појединца, али глобално посматрано, када је реч о старим људима, у оквиру ове функције заједница може да покрене, организује, партиципира и учини доступним највећи број активности. Имамо ли га? Тачније, да ли га користимо, да ли верујемо да и наш социјални капитал није уласком у седму деценију живота пензионисан, социјално искључен, депресиван, немотивисан, заборављен или (само)искључен, заборављен, као што су сениори и себи самима наменили? Они сами кажу да одласком у пензију, социјални капитал најчешће постаје - мртав капитал. Тако долазимо до тешке истине да је пензионисана особа социјално прилично мртва. Глобална цивилизација глорификује младост, али имагинарну и виртуелну, младост у којој се ни млади не могу лако пронаћи. Није глобализација обећани рај ни за старије, ни за млађе генерације. Често нас општи трендови скрајну са пута којим бисмо радо ишли вођени 299

301 васпитањем, навикама, друштвеним вредностима. Једна од порука Бонтон старења управо је тај и такав повратак. Део наличја живота сениора у Београду Београд је мегаполис у којем су у свим општинама апсолутно заступљени сви феномени старења данас: старачка домаћинства у руралној и урбаној зони, потреба за свакодневном туђом помоћи, нагло осиромашење, одсуство породичног старања, социјална искљученост и отуђеност. У условима неповерења и страхова којима је старост традиционално оптерећена, уз интензивни притисак медија у форсирању негативних информација, много је елемената у социјалном животу велеграда који додатно оптерећују старије, много више од других генерација које такође трпе притисак негативних фактора живота у велеграду. Ниједна област бриге и неге угрожених суграђана нема толико сиве зоне колико брига о старијима. Кад то кажем, мислим на гомиле огласа у којима се нуди повољна нега у кућним условима, кување, спремање, одвођење-довођење, смештај у дом, геронтодомаћице и геронтосестре - све у приватним аранжманима. Најнепознатији и непроверенији део те бриге су потписани уговори о доживотном издржавању којих има, процењује се, само у Београду, на хиљаде и хиљаде. Током последње две деценије, деведесетих у доба хиперинфлације и касније током двехиљадитих, дошло је до ескалације броја оваквих уговора као и броја наследника, прималаца и давалаца издржавања. Због тога је неопходан програм едукације свих страна о предностима и недостацима једног оваквог уговорног односа, који носи предзнак облигације, узајамне егзистенције, етике и - културе. Кад говоримо о приходима сениора, који су пензионисањем драстично редуковани, једна од предрасуда је да су и њихове потребе редуковане, да им не треба много те да су и финансијски проблеми мањи упркос мањим приходима. Потребе сваког од нас су индивидуалне и нема скале која је применљива на све. Оно што јесте сигурно је чињеница да се са нама, током живота, мењају и наше потребе и приоритети. Ако смо у млађим и средњим годинама издвајали више новца за гардеробу, уређење животног простора и сл., вероватно је да ће нам у пензионерским данима више значити нега и терапија у неком бањском центру или, једноставно, путовања, помоћ у кућним пословима од стране неке плаћене особе. Ове ставке се данас за стандард наших сениора сматрају љутим луксузом. Али то не значи да је реч о луксузу нити да особа која је радила четрдесет година не треба да сваке године оде на терапиију у неку бању или ван сезоне на море, да не треба да се релаксира масажом, негује код педикира или фризера, одлази у позориште или на концерт и редовно здраво храни, свакодневно купује воће. Према емпиријском истраживању наведеном у Бонтону, неки сениори по десет година, или чак од године кад су пензионисани (и до двадесет пет година!), нису отишли на одмор ван места становања. Пасивни обрасци понашања Пасивне обрасце понашања сениора по правилу прате ниска животна очекивања од старости. Сениори често осећају: усамљеност, досаду, апатију, панику, безнађе, дезоријентисаност, губитак самопоуздања. Посебно их оптерећују и осујећују: губитак пријатеља, изолација/самоизолација, породични проблеми или жеља да не говоре отворено о својим проблемима. Културолошки и социолошки, могли бисмо рећи да сениори често у свом животу себе стављају у позицију публике која чак не седи ни у првом реду, жељна да ништа што се дешава на сцени не пропусти. Рутина свакодневице свакако и опасно данас баца просечног човека у зону личне досаде и недешавања нечег што би било довољно посебно, важно, изазовно. Ако је у страху од промене, отупљене предузимљивости и маштовитости, ако му је пао ниво интересовања и радозналости, и пасивна је публика уместо актер у сопственом животу - шта може да уради један сениор? Он је у досади и недешавању сопственог живота најбезбеднији. Свакако да је највећа потреба и неопходност индивидуална едукација и припрема популације за сениорско доба. Та едукација не може бити успешна ако се примене инстант методе, већ је реч о дизајнирању сопствене старости која не може бити квалитетна и одржива ако не обухвати економски, здравствени, породични и шири психосоцијални контекст. 300

302 Када се сви ти обухвати остваре, можемо говорити о културолошком обрасцу појединаца и нације. Ми и не знамо колико смо сами високо толерантни према пасивним обрасцима понашања све док се не суочимо са сопственом или старошћу нама блиске особе. Пракса показује да ништа као сам чин пензионисања не огољава истину и изненадну социјално-културолошку неприлагођеност. Чак и код особа које су, док су радиле, биле изнадпросечно комуникативне. Пензионисање социјално паралише и предстваља социјални инцидент већине појединаца. Култура памћења Култура памћења појединца, породице и читавог народа нису само меилови које чувамо у свом рачунару. Пре свега, то је преношење непосредног искуства и сведочења с колена на колено, лицем у лице. То је међугенерацијска непосредност коју не може да обезбеди ни једна технологија. Умберто Еко упозорава да живимо у ери информација, непрекидног следа догађаја, технике и технологије која све снима, региструје, меморише. И човек неминовно у својој глави слаже слике, догађаје, ликове. Хтели ми то или не, морамо да оболимо од вишка сећања, тврди Еко и додаје да је најопаснији вишак меморије који нас нужно оптерећује, онемогућава и онеспособљава да се бавимо правим садржајима по нас. Индикатори културе старења у студији Индикатори успешног старења према искуству Бонтона старења као оптималног културолошког модела намењеног свим генерацијама су: Постојање структуре квалитетног и активног слободног времена Радна активност Присуство неплаћених активности (хуманитарни рад, волонтирање) Повремена или редовна физичка активност, рекреација, шетње, планинарење Прихваћеност позитивних представа о старости и старењу Самостално функционисање у свакодневном животу Самостално доношење одлука везаних за годишњи одмор, трошење новца, дружење Одржавање социјалних контаката са пријатељима, комшијама, породицом, сродницима Постојање хобија и интересовања која траже одређене вештине (израда занатских или уметничких предмета, сакупљање разних колекција, активно учешће на друштвеним мрежама) Усвојен концепт свеживотног учења (школа језика, старих заната, информатике, цртања и сликања и много чега другог) Аматеризам и чланство у неком клубу. Око 75% испитаника, Београђана и Београђанки су посматрачи сопственог живота, који не чине ништа да оснаже и помогну самима себи како би се осећали добро у сопственој кожи и у пензионерским данима. При том, изјашњавају се да им је тешко, да су заборављени од свих, често запостављени и од рођене деце која су презаузета, чак се додатно лоше осећају ако не могу да им помогну ни на који начин. Део овог контингента сениора, чак две трећине, који не налазе начин да се конектују са самим собом, сопственим животом и не користе могућности које имају да им буде боље, остаје трајно апатично, невољно и песимистично. Препорука за планере социјалних услуга фокусираних на сениоре и питања квалитета и садржаја њиховог свакодневног живота била би да приступе хитној изради разноврсних програма подршке, стручних, доступних и приступачних. Сениорима је свакако потребна подршка која би била доступна било да се реализује у кућним условима или на локалном нивоу, непосредном окружењу. Део грађанске свести, ако заиста желимо да уђемо у друштво здравих заједница је и свест о здравом старењу и праву да остаримо, праву да и остарели грађани имају своје достојанствено и заслужено место у друштву. Бонтон старења или деманти о старењу не преузима улогу судије говорећи о одговорности свих нас за социјалну, културну и економску ситуацију у којој се сениори у Београду и Србији данас налазе. Ово је рукопис који тек покушава да отвори тему која се дубоко тиче свих појединаца, породица, здравља нације и стручњака и који трага, заједно са његовим актерима, за могућим решењима. Бонтон старења данас је тек у предсобљу процеса за који 301

303 дубоко верујем да је започет и да ће се кретати по општим и пожељним котама: дефинисању активних јавних политика и националног инетреса у чијем фокусу ће бити старост и старење, као и дефинисања нове дисциплине - социологије старења као омнипотентне дисциплине која је у стању да умрежи знања, искуства и могућности свих дисциплина и наука од значаја за модеран приступ у решавању проблема сениора данас на нашим просторима, усвајањем проактивних модела животне филозофије, културе старења, социјализације свих генерација и социјалног активизма на најширем плану. Сениори око нас који својим начином живота постижу најразличитије успехе и зраче задовољством - недвосмислено демантују да старост више ништа не може, не жели и не треба. Литература 1. Богдановић, М. (1994). Метод случаја, Методолошке студије. Институт за политичке студије, Београд 2. Бовоар, С. (1987). Старост. БИГЗ, Београд 3. Болчић, С. (1995). Друштвене промене и свакодневни живот: Србија почетком деведесетих. Београд: ИСИ ФФ 4. Creagan, Т.Е. (2005). О здравом старењу, Маyо Клиника. Медицинска наклада, Загреб 5. Делин, А. (2007). Култура једнакости. Типографик плус, Београд 6. Геронтологија 1. I 2/2012 (2012) ГДС, Београд 7. Ђорђевић, С. (2002). Ренесанса локалне власти-упоредни модели. Чигоја, Београд 8. Чејни, Д. (2003). Животни стилови. 9. Чекеревац, А. (2006). Редефинисање социјалне политике у Социјална политика у процесу европских интеграција. ФПН, Београд 10. Група аутора, (2007). Предрасуде према старењу- истраживање у Геријатријски практикум. КБЦ Звездара-Одељење за геријатрију 11. Kapstain, E. (1996). Workers and the World Economy, Foreign Affairs 12. Крговић, Т. (2011). Прилог историји социјалне политике и социјалног рада у Србији. Геронтолошко друштво Србије, Београд 13. Маyо Clinic, (2005). О здравом старењу. Медицинска наклада, Загреб 14. Јовановић, С. (2013). ГДС, Београд 15. Петровић, М. (2004а). Глобализација и градови. Социологија 16. Урошевић, Р. (2010). Друштвени положај и модели социјалне заштите старих лица у Београду. ИСИ, Филозофски факултет/чигоја 17. Сатарић, Н. и група аутора (2013). Анализа примене Закона о социјалној заштити у делу новчаних социјалних помоћи у cost benefit анализа сервиса помоћ у кући за стара лица. Amity, Београд 18. Стојановић, Ј. (1995). Старост. Калеком, Београд 19. Вулетић, В. (2006). Глобализација 20. Вуковић, О. и група аутора (2012). SeCons -Група за развојну иницијативу, Београд 21. Влада Републике Србије (2005). Стратегија развоја социјане заштите. Службени гласник РС 55/05,71/05 302

304 CULTURE OF AGING IN THE STUDY "BONTON OF AGING OR DENIAL OF AGING " MSc Radmila Pecija Urošević ABSTRACT The focus of the study "Bonton of aging or denial of aging" is on research, analysis, case studies and testimonies of individuals on the topic: "How to age and how seniors live in Belgrade / Serbia?" Holistic consideration of the problem that lies ahead is necessary, since it is the only way to deal with. And the problem is - a bleak picture of the current reality of seniors, their social exclusion, existential problems and the lack of continuous program of empowerment and support. Indicators to low culture of aging and the old age are the lack of personal strategies of individuals and low expectations of their own old age as the age that deserves new challenges, activation, pleasure, respect and dignity. Over the past twenty years in Serbia almost all values and norms, the general culture of everyday life, family, humanity and solidarity suffered damage. When general culture suffer damage in society - necessarily suffer and cultural patterns of aging and the old age. In Serbia, the problem is present both horizontally and vertically in all areas of life of individuals, systematic approach and the lack of national strategies, programs and practices that, nationally designed and encouraged, through a network of social partners initiated, aided and abetted by a general change in culture and the culture of aging individuals and the nation. Changing the general cultural patterns and especially - the culture of aging as an important sub-culture that concerns the entire population, is necessary and is the cornerstone of public policy, national interests, and the interests of all individuals and families. Neglected and forgotten culture of aging in Serbia is the consequence of the collateral damage to the socio-economic and social processes that were started twenty years ago and are still ongoing devastating all the vital values and norms including old age and aging as one of the most important. Change have to happen in each individual in order to, in the near future, old age in our country become the time in which anyone could manage to develop personal capacities and interests through personal and social activism, as well as through interactivity send the best message to the younger generation - that old age is not waiting time, free and non-occurrence, that the share of the pie must belong to seniors, which we call social reality with all the roles, responsibilities and rewards. In accordance with this, a requirement that sets sustainability of the development potential of the nation - the culture of aging must be introduced as a social norm, needs and goals. Keywords: general culture, national strategies, policies and practices, changes in values, activism. 303

305 НАДА У КУЛТУРУ ХУМАНИЗМА У ДОБА СТАРОСТИ ЕТИЧКЕ ВРЕДНОСТИ ЖИВОТА И ЗА ПОЈЕДИНЦА И ЗА ЈЕДАН НАРОД 1 Mилица Милић Данас свет виси на танкој нити, а та нит је човекова душа. (Карл Г. Јунг) Човек вреди онолико, колико другима припада. (Александар Костић) Старење и старост становништва, природни су процеси у функцији антрополошког развоја живота, (у целини култура људских заједница, заједнички и индивидулани напредак). Иако су древни, колико и људско друштво, тек у савременој историји човечанства, прерастају у значајну демографску појаву и крупан социо-културолошки проблем. Свет у коме живимо (и у нашој земљи) карактерише се јаком експанзијом екстремног разграђивања и рушења култура највиших хуманитарних вредности, елементарних људских права, социјалне правде, личног и друштвеног развоја живота и преображаја дубљег очовечења човека. (Р. Лукић) Kултура, уметност, наука, струка и пракса стагнирају у њиховом ваљаном вредновању, без којих се не може замислити ниједна људска делатност. У катаклизмичном распадању система традиционалних вредности, културе мира и индивидуалног напретка, сламају се људска душе и сеје страх од живота, глади и смрти... У моралном посрнућу, све се подређује владарима из сенке, моћи неправде, капитала, криминалу, корупцији, геноциду народа, тираније крвопролића и лицемерју богатих земаља на рачун екплоатације историјских и малих народа. Човек данашњег времена, стално је изложен стресним ситуацијама и изазовима промена, цикличних криза човечанства и информативне моћи виртуелне стварности, у коме влада свемирска равнодушност према људској патњи, глади, умирању. (Ј. Букелић) Отуђеност, расна дискриминација, верска мржња, осиљено зло насиља, моћ токова новца, бестијално исцрпљивање енергетских ресурса и воде, трговина оружјем, дрогом, људима, глобални економски империјализам, претње и безумље тероризма, постали су видљиво велика сила која се милосрдно обрушила на затирање судбина многих народа и загађивање воде, ваздуха и земље. У дивљем безакоњу светских сила моћи, урушени су темељи класичног хуманизма, као и велика историјска и културна дела малог Српског народа, која припадају баштини људског рода и целом човечанству. Србија је многовековна држава са богатом културом. (А. С. Морино) Српски историјски и државотворни народ суновратио се у најсиромашније земље Европе. Столетне трагедије ратова, санкција, грозоморног бомбардовања, ужаса геноцидног прогона и изгона српског народа са вековних огњишта, затроване еколошке средине 2 и невоља чемера сиромаштва живота (духовног, материјалног и социјалног) узроковали су 1 култура (l. colere) гајити, неговати, 3. Фиг. Развијање, образовање, усавршавање, оплемењивање, богаћење духа, стручна, нарочито општа образованост, начитаност, етичка култура подизања појединца и целог друштва до тога да му буду идеали: правичност, истинитост, човечност и узајамно поштовање. (М. Вујаклија, стр 493, Просвета, Београд, 1966.) хуманитаран (l. humans) човечији, човечански, људски, човечан, човекољубив, склон да помогне својим ближњима. ( М. Вујаклија, стр 1073, Просвета, Београд, 1966.) У индивидуалном смислу, социјална сигурност значи стабилност материјалних и културних услова живљења и могућности пројекције и репродукције живота, оспособљавање за извршавање радних и других друштвених улога, сигурност радног места, напредовање у раду са могућношћу друштвене мобилности, као и заштите од социјалних ризика и сл.,односно привремене или трајне неспособности за рад.(социолошки лексикон, стр 610, Београд, 1982.) 2 НАТО није убијао само у нашој земљи, већ и у суседним и гасовима фреоном и халоном који ће у нашој атмосфери остати између 60 и 120 година, док ће диоксин гас обогаћен отровима да се задржи вековима за будуће генерације (песникиња Мира Алечковић, део из писма упућеном председнику Француске господину Жаку Шираку) 304

306 велики губитак људских живота (изгинулих синова, кћери, оних који су требали доћи на свет и нараштаја за нама). Све мање има рађања деце 3, све више масовних малигних, срчаних и психичких обољевања, 4 суицида, умирања становника свих генерација. Сваке године број становника Србије је за мањи. ( Н. Јовановић) За развој савременог људског друштва и опстанак живота малих народа изоштрава се етичка димензија човековог постојања и одговорност за сопствене поступке и животе оних који се рађају и умиру. (Б. Јовановић) Људски живот брзо пролази, мења се. Само једном се живи, кроз разумевање вечитог пулсирања промена, које зналац живота прихвата укључен свесно у ток развоја. (Д. Рибникар) Сваког човека био богат или сиромах, дубоке године живота и смрти неумољиво сустижу... У бићу човека и социјалној средини постоји само несавршеност протицања и нестајања живота. Човек као живо биће, социјално-културно непрекидно се мења. Сопствен поглед на свет и душевна распетост између нужности и слободе, одређује и наш субјективни и објективни став и однос према животу. На личном путу сазревања од индивидуе до личности и самоиспуњења, пролази различите фазе (онтогенетског) развоја. У нераскидивим раздобљима живота, индивидуална снага љубави и знања релативизује и валоризује време, простор и трајање у комплексности колективних и групних односа и делотворних комуникација живљења. Што више пролазе године, живот живимо као свитање... а узалуд не, то човеку добре воље и хтења у старости, враћа изгубљену сигурност, лепоту боја и мириса природе и мудрост моралног и емотивног уточишта владања собом, кроз доживотно самообразовање своје личности. Виша стања свести која човек постиже ширењем знања и поштовањем тишине у себи дозвољавају људском бићу да развије способности деловања кроз љубав и саосећајност. Љубав и саосећајност и јесу катализатори драгоцене особине човека коју представља његов сензибилитет. ( Ј. Рибникар) Разборито и брижно корачамо стазама живота, који је саткан и разапет између радости и бола чежње живота за собом. У добру и злу, тихо у смирају физичког ишчезнућа, следимо путеве свога срца и разума, сопственог раскриљеног живота, као извора исконске људске среће - симбола склада тела, ума и душе. Живимо да себи и другима дарујемо радост и смањимо патњу. Човек у старости, има потребу да припада социјалним групама (заједништву људи), у којима ће да дели радост и тугу, да размењује емоције и у којима ће се осећати безбедан и поштован. Целокупност живота одрасле особе је низ личних избора и одлука. Ако успеју ово у потпуности да прихвате, постаће слободни људи, уколико не буду успели, заувек ће се осећати као жртве. ( М. Скот Пек) Ближњи и пријатељи, чине нас срећним личностима. У томе, што нас у старости одани пријатељ и сусед добре воље посете, телефонирају, упуте лепу реч, пружају руку хуманости, подршку, људску срећу, обрате за савет или услугу, она буде осећања зaхвалности, она су као искра која запали човекољубиву ватру вољености, вере и наде, на изглед заслуга мала, али да ње нема каква би тама била, наша душа зна. И када душа пати, а тело малаксава, жудимо за налажењем спокојства и сврсисходности смисла како да проведемо што достојанственије крај живота. Различито се опходимо у подстицању физичких умних, интелектуалних и логосних снага (Г. Живковић), да би овладали собом и удахнули живот. Трагамо за малим стварима, које за нас живот значе. Са одговорношћу у трпљењу, стрпљењу и несигурности присилног сиромаштва егзистенције, враћамо се осведочено утемељеним, частољубивим, умирујућим и охрабрујућим животом аутономне, самокреативне и слободне људске индивидуалности. 3 У око хиљаду села, годинама није рођено ни једно дете, па она буквално замиру... Уместо садашњих , Србији је годишње потребно новорођене деце да би се зауставио тренд депопулације. Уколико се наставе досадашња демографска кретања, за неколико деценија број житеља у Србији преполовиће се са далекосежним последицама: реч је о обезбеђивању пензија, приливу довољног броја младих за развојне, па одбрамбене потребе земље. (М. Војновић, Без хиљада села, Политика) 4 Иако је евидентно да у Србији постоје огромни издаци за здравство, то не доприноси дужем животу грађана. Наиме, очекивано трајање живота у Србији је годину и по дана краће него просечно трајање живота у Европи, а скоро за седам година краће него у 15 најразвијенијих земаља ЕУ. (Г. Башовић, Светска банка о здравству у Србији, Луксуз у сиромаштву, Политика, ) 305

307 У осиромашеној земљи Србији где споља на врата државе куца претећа дужничка криза почетак ропства отплате дуга, људи у старости далеко су од социјалног благостања: информисања, физичке, финансијске, медицинске и емоционалне сигурности. Доба старости је друштвено потиснуто у беспуће бездушног живота и људске унижености. Присилом центричне моћи власти, стари људи и пензионери су најстрадалнија генерација која сежу до претходног периода дубљег нарушавања и транзиционог сиромаштва личног и друштвеног стандарда и њиховог дехуманизовања. Ход по мукама егзистенције на граници човечног, доба старости још више отежава. У свакодневици културне изолације, многи стари сами живе, болују и сами умиру, заборављени од породице и друштва. Растуће материјално сиротовање, болести, очајање и самоубиства, стигматизују и маргинализују доба стрости. 5 У урушеној нади у преображај културе хуманости живота у окружењу и свету који је понудио апатију, депресију и безнађе (Б. Мандић), напаћене старије генерације српског рода, живе дан за дан, и тада се увек надају најбољем, у коме ће се осећати људскост живота и свитања зоре новог дана...све што је значајно за превазилажење усамљености самотног живота, патологије идентитета, јeсте бити и остати умна и благородна личност (Ј. Дучић), достојна вољености и поштовања. Најснажније осећање које дубоко носе у души, увек је везано за хуману визију будућности младих нараштаја. Само дела љубави остају. ( Владета Јеротић) У древна времена мудрац је рекао: Душа је више тамо где воли, него тамо где живот стари. Многа геронтолошка истраживања у Србији потврђују, уколико човек поседује виши образовни, интелектуални, емоционални, когнитивни, етички и културни ниво, утолико је виши ниво самосвести и слободне воље да очува независност живљења. Најмукотрпније од свега је бити човек. ( Иво Андрић) У суштини протицање година, показује како у сопственом бићу, морамо да пронађемо позитивну енергију живота, вратимо самопоштовање, самопоуздање и наставимо да живимо, не повређујући друге људе. Различито подносимо терет позних година. Зато морамо чувати здравље и живот частољубља, истинољубља и родољубља, да у нама пробуди неку емоцију или да нас натера на размишљање о сопственој сигурности, како даље припадати себи, да смо неком потребни и још нешто значимо. Живи смо, док осећамо живот, душевни немир и оплемењивање своје личности кроз слободу мисли, веру и снагу духа, волиције, васпитнообразовне и моралне вредности, емоционалну-интелектуалну посвећеност, витални активизам, углед, част, покајање и праштање. Морамо испунити сопствени живот добротом у понашању које не одузима вољеност, саосећајност и доброчинство према другом човеку, породици, заједници. 6 У свакодневици социјалне алијенације, најстаријим генерацијама ускраћена је могућност да врше утицај на обликовање друштвене и физичке средине и утичу на процес доношења одлука за развој целине заједница и заједништва. Просветлимо свој искуствени, културни, образовни, хришћанско-православни, Светосавски слободан и етички дух дубоко у нама, окренимо се себи и отворимо се бољем свету културе човечности 7, у остваривању (урушеног) 5 Мали човек је овде највећа жртва и зато му је миран историјски развој најпотребнији. Да би то постигао он се мора вратити себи и обновити погажено достојанство малених. Мора се исправити у духу и као појединац тражити да се поштује његова личност, и то не у државном врху, у установи или парламенту, него у расклиматаном тролејбусу, у нашем грубом међусобном опхођењу, на поштанском шалтеру. (Предраг Палавестра, Епоха резервне генерације, Политика, ) 6 Јован Дучић: Одиста старац је фактор развитка, прстен у ланцу напретка, стуб цркве и државе. Зато непоштовање стараца била је особина варварских народа и дивљачких племена, а све што се иде даље у цивилизацију, старци постају уваженијим, местимице и светитељском фигуром. Његово је искуство равно учености, његов дух и неукаљан живот је раван херојству, а његова верност принципима заједнице и отаџбине, равна је величини и заслугама историјске личности. С тога је старост и један велики елемент поретка и хармоније. (Јутра са Леутара, ИП Беокњига, Београд, 2001.) 7 Треба ли овде помињати да је човечанство једно и да, уз све разлике, сви имамо једнака права на живот, слободу и остваривање среће (Ристо Тубић, Сећање Симон Визентал, Метафора правичне одмазде, Политика, ) 306

308 стваралачког и безбедног живота свих генерација наше земље. Култура је огледало човековог сопственог ја. (Жан Пол Сартр) Социјално-морални, световно-духовни, душевни, емоционално-интелектуални, алтруистички мотиви, дубоко обогаћују и подижу свест хуманистичке културе сопства. Мудрост у кретању неке заједнице јесте у томе да се освоји што више услова за богатство разлика, а да се при том избегне драматична форма освајања. (Иво Андрић) Од античких, хришћанских и ренесансно-хуманистичких давнина и данас, припадају најлепшим осећањима љубави - образују и васпитавају. Живот без љубави, духа доброте, солидарности, племенитости, узорног понашања, човека чине немоћним. Схватања о потпуној срећи и кризи у животу, стварност сваке личности потврђује да са хуманом подршком других људи и њихове доброте, увек можемо пронаћи себе. Без људске доброте и богати и сиромашни биће несрећни. Доброта је љубав у гесту. (Б. Мандић) Стремљењу људској доброти, увек је мера одмерености сваког социјалног бића. Живот сопства у љубави, етичности, истини, креативном раду за добробит ближњих, других људи и заједнице, је неопходан и саставни део породичног и образовног васпитања. Сигурно је да акценат треба ставити на јачање емотивне осетљивости личности на туђе невоље, када се са њима суочи, а такође да се учине способним да такве невоље предвиде и правовремено интервенишу сами или у заједници са институцијама система и невладиним организацијама. Ми не знамо своје индивидуалне врлине, ако као личност немамо грехе и не праштамо другима у животу. Током своје онтогенезе у оквиру социјализације, човек активно уткива у своју личност, интројецира га, како психоаналитичари кажу и у оквиру њега усвајају став према човеку у невољи, са остварењем племените потребе и мотива да се човеку помогне да се из невоље избави. Човек у социјално-иновативним идејама и стваралачком раду на пољу неуништивости духа, световне духовности, хуманизма, науке, религије, уметности и културе, доживљава осећање позитивне енергије и испуњења унутрашњег живота личности. Ово тим више, што је вера у алтруизам и оданост хуманизму, моралности, истини иманентна људима. У нашим животима, вратимо се лепоти племенитости човека, уљудног понашања, даровима солидарности, духу доброте и љубави према себи, ближњима и родољубљу. За улогу која иде путевима остварења човечности, цивилазције и културе. ( Др В. Јанковић) У вулгарном материјализму, урушен је класичан хуманизам. Зато треба мало ослушнути људе који брину о људима, који их анализирају и тумаче, а то су хуманисти, макар и они делили материјалну судбину највећег дела становништва. (М. Поповић) Стога треба понудити пројекат превентивне активности, социо-културне боравишта групама, младих, групама старих и групама деце у области социјалне заштите. Онај који познаје друге мудар је. Онај који познаје самог себе просветљен је. (Лао Це) У Србији има веома умних људи, са стваралачком енергијом, и тренутцима најпозније старости, социјалном иновацијом, љубављу према животу, човечанству, посвећују се науци, општој култури, филозофији, сликарству, књижевности, позоришту, филму, музици и религији за хуманистички преображај људи у заједници. Зато, борба против људске отуђености, конфликата и вера да битка за доброту човекову никад није изгубљена. ( Ж. Команин) све више има смисла у модерном друштву. На нивоу организоване локалне заједнице, треба унети новине и планирано-модификовани концепт егзистенцијалног простора или концепт боравишта. С тога, треба конципирати и верификовати програме за потстицање вишегенерацијских пројеката (М. Младеновић) у области становања, снабдевања, образовне и социо-културне анимације, сервисних услуга, развијања облика помоћи и самопомоћи међу генерацијама, као и надзор суседа као у неким европским земљама. У доба позне старости, у нашој држави има врсних научника, стручњака свих струка и праксе, који поседују несебичност, домољубље, великодушност, човекољубље и осебујну интектуалну и духовну супериорност, од којих сваки човек без обзира на узраст, природно може да сазнаје, учи, открива и усмерава путеве развоја друштвене заједнице и поштује међугенерацијски дијалог, толеранцију и комуникацију. 307

309 Стога, у нацији и држави, политика и пракса у области старења унапређења услова квалитета живота у старости, мора озбиљно узимати у обзир дугорочне макро-економске реформе, системске мере и приоритете активне популационе и социјалне политике, јавног информисања, као и укупног културног развоја морално-етичких вредности друштва. Неопходно је предузети темељне мере у изградњи и јачању институција система правне државе, хуманитарних и невладиних организација, у борби против дискриминације, маргинализације, егзистенцијалне беде и сиромаштва старих, као и отуђења у старости и њихове културне изолације у савременом животу. Човек је вољен и тражен, те ако другима пружа руку хуманости и људске среће, а рђавима не жели да заповеда. Човек у свим периодима живота, вреди онолико колико је одмерен и с мером у чистоти своје душе има љубави и уважавања за друге у себе и према себи. Љубав је непрекидно егзистенцијално трагање на путу изградње и разградње сопственог идентитета, стање посебног надахнућа и смисла, а никад поседовања. ( Х. Хесе) Схватања о потпуној срећи и кризи у доба старости, стварност сваке личности потврђује да се човекољубивом подршком других људи, увек можемо пронаћи себе, дочекати ново јутро, нови дан и срећан тренутак живота, што нас обогаћује радозналошћу коју раније нисмо имали, јер се ум профињује у старости. Ову мудру истину изрекла је врсна новинарка Оријана Фалачи. У Србији, истина добре праксе светионика дубљег промишљања о хуманости и виталног активизма у доба старости, је одржавање шест Олимпијада спорта, здравља и културе. То је одблесак наде и вере у психофизичке способности старих, да се улије оптимизам и снага у најтежим временима егзистенције (отуђене и сиромашне). За просветљен преображај савременог односа међу генерацијама, стари имају свест о себи и важности тренутка сопственог живота и жеље да све више има рађања деце, за биолошки опстанак Српског народа. За мене је била срећа, да будем учесник Олимпијаде у Соко Бањи године. То су били радосни тренутци, који се ретко и никада не дешавају у животу. У свакодневици У вечној борби добра и зла, охрабримо оне који желе да светлост победи таму (Н. Караклајић), и обогати опште стање људскости на искрају живота. У промоцији превенције инволутивних промена и одржавања способности код човека, увек се, умеће забавно-рекреативног активизма, креативности и мудрости живљења, прожима са хармонијом духа, тела и душе на остваривању иновативних идеја на стази науке, уметности, физичке активности, очувања здравља и опште културе, која...надлеће слику немоћи, напуштености, осамљености и осиромашења у доба старости. Надахнуће које човека увек захвати када учествује и такмичи се у Олимпијским дисциплинама, је лично опредељење, афинитет, али и жудња, начин живота, страст, комуникација са другима и са собом, активно и динамично прате свој биоритам, имају иницијативу при реализацији својих циљева, а концентришу се на оно што им је важно, раде све оно што им прија и опушта, вољни су и орни за рекреативна прегнућа, знатижељни су, дружељубиви и отворени за нова познанства. Одржавање Олимпијаде за треће доба, снажно афирмише и промовише морално-етичке и хуманистичке вредности и радно-забавни и рекреативни активизам, који доприноси изграђивању једног савременог цилизацијског односа међу генерацијама, друштвене средине и старих људи. 8 8 Цитираћу Мухарема Первића, истакнутог позоришног критичара (есејисту) када се присећа догађаја из својих младалачких дана о успостављању система вредности: У време када се говорило да свет остаје на младима, иако су њиме владали и управљали стари, Душан Матић ме као студентског лидера, са прекором упитао: Зар ви немате паметније да ме питате, него како да се забаве млади!. Па молим вас, они ће се сами забавити, а како да се забави стар човек, шта ће стар човек са собом. Коме је до њега стало, коме он треба. Коме он не смета! Ви бисте нас да потаманите. Наше заслуге о којима смо, свакако одвише причали, за вас су само кривице, ви бисте нас у смеће, старо гвожђе, идите молим вас, где то има...чудио сам се, али се сада не чудим. Видим, осећам, човек, писац је био у праву: -Живо биће је живо све док је жив. - И како каже један пензионисани позоришни човек - За срце не брини, куцаће ти све док си жив. 308

310 ЛИТЕРАТУРА 1. Даниел Големан, Емоцинална интелигенција, Геопоетика, Београд, Д. Баљошевић, Д. Дарковски, М. Милић, Др К. Јанев, Др С. Јанева, Д. Ђевлаков, Становање у старости, Скопје, Абрахам Маслов, Изабрани есеји о психологији вредности, и.п. Жарко Албуљ, Београд Тијана Мандић, Комуникологија, Штампа Грмеч, Привредни преглед, Београд М. Скот, Медитација на путу, Народна књига, Београд Д. Баљошевић, М. Милић, Дружење у старости, Скопје, Милица Милић, Све што радимо враћајући достојанство животу у старости, мора бити човечно, Геронтолошка свеска, Београд, октобар,

311 ГЕРИЈАТРИЈА

312 ВОЂЕЊЕ ЕВИДЕНЦИЈЕ УСЛУГА ЗДРАВСТВЕНЕ НЕГЕ У УСТАНОВАМА СОЦИЈАЛНЕ ЗАШТИТЕ Мирјана Јоличић 1 РЕЗИМЕ Установа Геронтолошки центар Београд, обезбеђује институционалну заштиту одраслих и старих лица и у оквиру четири радне јединице располаже капацитетом од 1182 места. Преко педесет посто корисника је смештено на стационарном делу. Здравствена заштита се спроводи на примарном нивоу здравствене заштите, превентивне и куративне мере, а обезбеђују се свим корисницима по принципима лекарске и сестринске професије и поштовања важећих закона и прописа. Здравствена нега је професионално подручје рада медицинских сестара у пружању помоћи појединцу, групи или заједници када њима недостаје снага, воља или знање. Циљ сестринства је да помаже човеку у подручју здравствене неге, при различитим нивоима здравља, од зачећа до смрти, и у мери у којој он то није у стању, да му враћа и подиже способност за самонегу или да му помогне да прихвати себе какав јесте. Да достојанствено живи и мирно дочека крај. Сваки систематски рад заснива се на адекватно формулисаној и квалитетној документацији. То се односи и на процес здравствене неге, јер ако нешто није документовано, може се сматрати да није ни урађено. Значајно и са аспекта медицинских сестара и корисника. Вођење документације неопходно је како би се здравствена нега приказала као интегрални део савременог лечења и континуираног збрињавања корисника. Користи се за статистичку обраду података и истраживачки рад. У установама социјалне заштите се пружа здравствена нега. Од великог значаја је вођење медицинске документације како оне законом преписане тако и интерне (листа праћења корисника, реализација неге и пружених услуга, листе баланса течности, листе промене положаја, посебна свеска) која нам омогућава контролу рада, побољшање квалитета, бољу комуникацију и веће задовољство корисника и сродника нашом услугом. Кључне речи: здравствена нега, медицинска документација, корисници услуга, квалитет рада Установа Геронтолошки центар Београд, на основу Уредбе о мрежи установа социјалне заштите (Службени гласник РС бр. 16/201 и 12/2013) у институционалној заштити располаже смештајним капацитетом за 1182 корисника у четири радне јединице: Дом Бежанијска коса, Дом Вождовац, Дом Карабурма и Стационар. Број здравствених радника у Установи је 106 од чега, 2 лекара-специјалисти, 10 лекара опште праксе, 82 медицинске сестре-техничара од којих 4 више медицинске сестре на пословима главних медицинских сестара, 12 физиотерапеута и 84 неговатељице ангажоване на пословима неге. Здравствена заштита се спроводи на примарном нивоу здравствене заштите, превентивне и куративне мере, а обезбеђују се свим корисницима по принципима лекарске и сестринске професије и поштовања важећих закона и прописа. По дефиницији СЗО (Вирџинија Хендерсон) здравствена нега је професионално подручје рада медицинских сестара у пружању помоћи појединцу, групи или заједници када њима недостаје снага, воља или знање. Циљ сестринства је да помаже човеку у подручју здравствене неге, при различитим нивоима здравља, од зачећа до смрти, и у мери у којој он то није у стању, да му враћа и поди- 1 ВМС, дипл. ецц менаџмента у здравству, Установа Геронтолошки центар Београд, РЈ Дом Вождовац 313

313 же способност за самонегу, или да му помогне да прихвати себе какав јесте, да достојанствено живи и мирно дочека крај. Процес здравствене неге је систематски метод који пружа индивидуалну здравствену негу, која је усмерена на појединца или групу људи, према њиховим актуелним или потенцијалним проблемима. Предуслови за спровођење процеса здравствене неге је првенствено знање, добра организација (која примењује неопходне критеријуме, стандарде и нормативе: рада, кадра, времена, опреме), рационализација, законско утемељење сврсисходне и применљиве сестринске документације),и свакако тимска сарадња. Са аспекта прикупљања података важно је имати на уму да за утврђивање потреба за негом треба обратитити посебну пажњу на: физиолошке, емоционалне, социјалне, интелектуалне и свакако здравствене потребе. Медицинска документација у установама здравствене заштите која је законом прописана уредно се води, чува и архивира. То је: - Здравствени картон образац бр.1-01-ср - Протокол новопримљених корисника, - Протокол за регистровање умрлих, образац бр.2-04-ср - Књига евиденције и издавању опојних дрога образац бр.3-10-ср - Протокол за евидентирање резултата медицинског рада, - Протокол болесника на обрасцу бр.2-01-ср - Протокол здравственоваспитног рада - образац бр.2-05-ср - Протокол болесника за прегледе домских специјалиста: интернисте, психијатра и физијатра - Књига примопредаје медицинских сестара и техничара Значај вођења документације је у томе што се сваки систематски рад заснива се на адекватно формулисаној и квалитетној документацији. То се односи и на процес здравствене неге и на процес саме неге, јер ако нешто није документовано, може се сматрати да није ни урађено. Значајно и са аспекта сестара и корисника. Документовање здравствене неге омогућава Да упознају корисника здравствене заштите као јединку са свим његовим психичким, физичким, социјалним и другим особеностима, Да евидентирају корисникове индивидуалне проблеме, тј. потребе, Да план неге, циљеве и реализацију могу пратити сви чланов здравственог тима током 24 часа, Даје доказе да су налози извршени, датум и време извршења, потпис медицинске сестре која је планирала и реализовала здравствену негу, Даје увид у побољшање, тј. погоршање стања корисника, Представља прихватљивији начин контроле рада, Доприноси развоју и унапређењу професије, Представља основу и омогућује истраживачки рад на пољу здравствене неге, Доприноси развоју и унапређењу професије, Важан је законски документ. Документација омогућује да се здравствена нега прикаже као интегрални део савременог лечења и континуираног збрињавања корисника, као област која нуди широке могућности за статистичку обраду података и истраживачки рад, и као делатност која има дефинисан специфичан садржај рада, своја карактеристична обележја и јасан пут даљег развоја и унапређења сестринске теорије и праксе. Као интерна документација у Установи Геронтолошки центар, Београд уведене су: листе праћења корисника, реализација неге и пружених услуга, листе биланса течности, листе промене положаја. 314

314 а.) листа праћења корисника, реализација неге и пружених услуга б.) листа праћења корисника, реализација неге и пружених услуга 315

315 Зборник радова - ДЕВЕТИ МЕЂУНАРОДНИ ГЕРОНТОЛОШКИ КОНГРЕС в.) листа биланса течности г.) листа промене положаја Свет је давно кренуо у процес здравствене неге, у постизању вишег нивоа квалитата здравствене неге, како би је дигли на ниво науке. Науке нема ако нема истраживања, а за то су потребни показатељи. Званичну едукацију о процесу здравствене неге имају само са вишим образовањем. Из тог разлога и с обзиром на образовну структуру неговатељица запо316

316 слених у социјалној заштити ова евиденција се води на нивоу неге у нади да ће то једнога дана постићи ниво вишег образовања. Закључак: Све што је изнето свакако побољшава квалитет неге а да би могли направити истраживање по научним постулатима и да бисмо могли да је вођење ове документације искорак у квалитету неге, ми морамо имати контролну групу. Контролна група би били наши корисници који нису праћени по листи праћења корисника, реализације неге и пружених услуга међутим то етика истраживачког рада не дозвољава да се на било који начин ускрати корисницима квалитетна нега. Самом контролом и праћењем у нашој установи успели смо да декубиталне промене сведемо на минимум, немамо стоматитиса, дехидратације. Предлажем ако има неки Геронтолошки центар који нема листе праћења корисника, реализација неге и пружених услуга да дозволи да упоредимо резултате, исход неге након лонгитудиналног периода и да се на следећем скупу изнесе анализа и закључак. Ја се надам да ће ове листе бити добар пример и за остале установе. Литература: 1. Матић, Ђ, Здравствена нега, Београд Ранковић-Васиљевић, Р. Методика организације здравствене неге,,,кум,,земун Шаренац,Д. Здравствена нега старих, Београд Градски завод за геронтологију,палијативна нега старих, Центар за континуирану медицинску едукацију, Милосављевић, Н., Геронтологија, Центар за превентивни рад и едукативну делатност у здравству, Нови Сад, Mинистарство здравља Републике Србије, Водић за палијативно збрињавање онколошких болесника, новембар Министарство здравља Републике Србије, Национални водич, Реуматоидни артритис, новембар

317 RECORD KEEPING IN HEALTH CARE SERVICE PROVIDED IN INSTITUTIONS OF SOCIAL PROTECTION Mirjana Jolicic 2 ABSTRACT Belgrade Gerontology Centre provides institutional protection of adult and elderly population in the capacity of four working units with 1182 places for beneficiaries. More than fifty percent of the beneficiaries are in the stationary part of the institution. Health care services are conducted at the primary level of preventive and curative measures which are provided to all users under the principles of care provider profession and honoring state health care law and regulation. Health care is a professional field of work where nurses nurture an individual, group or community that lacks strength, will or knowledge. The goal of nursing is to support patients throughout diverse levels of health care, from birth do death, over the amount in which the patients himself is not able to do, to help him improve his abilities for self-nurture or to help him come to terms with his situation. To live with dignity and come to a peaceful ending. Any systematic work is based on adequately formulated and quality documentation. Therefore, this includes the process of health care, where something not documented is considered not have been done. In addition, documenting is significant from the aspect of both medical nurses as providers and their patients as users. Record keeping and documenting is necessary for health care to be shown as an integral part of contemporary treatment and continual beneficiary care. It is used for statistical processing and researching. In the social care institutions health care is provided for. It is of grave importance to keep records, both those administered by the law and the internal ones (patients tracking list, realization of care and provided services, bodily fluids balance list, change of body position list, a special documentation notebook, etc.) that enable us to control and improve the quality of work, communicate better and enhance the satisfaction in the provider-user relation. Key words: health care, medicinal documentation, beneficiaries, quality of work 2 head medical nurse, Belgrade Gerontology Centre 318

318 24 ЧАСОВНИ МОНИТОРИНГ КРВНОГ ПРИТИСКА КАО МЕТОДА ИЗБОРА ЗА ДИЈАГНОСТИКУ И РЕГУЛИСАЊЕ ХИПЕРТЕНЗИЈЕ КОД СТАРИХ Др Јагода Ожеговић 1, Др Марина Пешић Прокић 1, Др Звездана Пашић 1, Др Далибор Паспаљ 1, Др Радица Пешић Бештић 2 РЕЗИМЕ Хипертензија је данас медицински проблем светских размера. Процена је да ће до године овом болешћу бити захваћено око 1,56 милијарду људи или 29% светског становништва. У Европи је преваленца 30-45%. Процена је да 50% људи старијих од 60 година има хипертензију. У овом светлу настојали смо код својих хипертензивних пацијената, старих 65 и више година, што адекватније одредити вредност крвног притиска. Са тим циљем смо постављали апарат за 24часовно мерење ТА. При овим мерењима вредност >135/85 mmhg је регистрована као хипертензија. Од 179 мониторингованих пацијената њих 72% су биле жене а 28% мушкарци. При томе у 2/3 слуцајева су били старији од 75 година. Њих 70% је узимало два или више лекова за хипертензију, 24% није узимало никакав лек за хипертензију а 6% је узимало само један лек за хипертензију. Увидом у резултате мерења код 82% утврђена је и даље хипертензија. Код 15% вредности су биле у задовољавајућим вредностима, а код 3% је дошло до појаве ниских вредности крвног притиска (100/60 mmhg). Из добијених резултата можемо закључити да хипертензија још увек представља недовољно решен проблем у нас. Да би се на време открила и што адекватније лечила неопходно је правилно одредити индивидуалну терапију за сваког пацијента понаособ на основу амбулаторног 24 часовног мониторинга крвног притиска. Кључне речи: хипертензија, 24 часовни мониторинг крвног притиска, старе особе, антихипертензивна терапија. Хипертензија је кардиоваскуларно обољење али и један од главних фактора ризика за све кардиоваскуларне болести, чија преваленца расте са старењем становништва. И даље се хипертензија налази на врху ранг листе разболевања, инвалидности и превремене смртности. Ризик у популацији старих је већи јер постоје придружени фактори ризика. Резултати значајних клиничких студија указују на бенефите код лечених старијих болесника, који доводе до смањења фаталног и нефаталног можданог удара, коронарне болести, попуштања срца, кардиоваскуларног морталитета. Нажалост, у пракси и даље постоји терапијски парадокс и важи правило половине, што значи да се само половина од свих оболелих лечи и од њих само половина има адекватно снижен крвни притисак, код осталих је терапија субдозирана. 1 ГЗЗГиПЗ 2 Клинички центар Србије 319

319 Класификација хипертензије КАТЕГОРИЈА СКП ДКП Оптимални < 120 и < Нормалан и/или Високи нормалан и/или Хипертензија I степена и/или Хипертензија II степена и/или Хипертензија III степена > 180 и/или > 110 Изолована систолна > 140 и < 90 хипертензија Категорија крвног притиска (КП) дефинише се као највиши ниво КП било да је то систолни крвни притисак (СКП) или дијастолни крвни потисак (ДКП). Изоловану систолну хипертензију треба градирати као 1, 2 или 3 у складу са вредностима СКП у наведеним распонима. Мерење крвног притиска у ординацији и 24-часовно аутоматско амбулаторно праћење крвног притиска Конвенционално мерење у ординацији је златни стандард за скрининг, дијагнозу и контролу хипертензије, нарочито код особа старије животне доби код којих вредности крвног притиска више варирају, због чега је потребан већи број мерења да би се поставила дијагноза. За правилну процену хипертензије, а према препорукама JNC (Joint National Committee on Prevention, Detection, Evaluation and Treatment of High Blood preasure), препоручује се 24- часовно аутоматско амбулаторно регистровање крвног притиска (Холтер), пре свега код пацијената са резистенцијом на лекове, са симптомима хипотензије код антихипертензивне терапије, осцилаторном хипертензијом, аутономном дисфункцијом, али не и код рутинске евалуације пацијената код којих се сумња на хипертензију. Осим велике помоћи у дијагностици и лечењу повишеног крвног притиска, 24-часовним амбулаторним мерењен крвног притиска можемо благовремено да откријемо тзв. јутарњу хипертензију. Познато је да се највећи број срчаних и можданих удара углавном дешава у раним јутарњим часовима. Физиолошки, ноћу би притисак требало да буде нижи за 15 до 20% у односу на дневне вредности. Нормалне вредности крвног притиска током ноћи су испод 120/70 mm Hg, а изнад 125/75 mm Hg се сматра повишеном. Утврђено је да ноћне вредности имају већи прогностички значај за оштећење циљних органа. Категорија СКП (mmhg) ДКП (mmhg) КП у ординацији > 140 и/или >90 Амбулаторни КП - Током дана (или у будном > 135 и/или >85 стању) - Током ноћи (или док > 120 и/или >70 пацијент спава) 24-х > 130 и/или >80 Пацијенте делимо и четири групе: У првој групи су пацијенти којима је притисак пао за 15 до 20% - дипери. У другој су нон-дипери, пацијенти којима ноћу притисак не пада довољно (10%) што показује да прописана терапија није довољна и захтева давање вечерње дозе лека. Углавном су то старије особе са прекомерном телесном тежином, често имају почетне симптоме бубрежне инсуфицијенције, абдоминални тип гојазности, болују од слип апнее. У трећој групи су такозвани реверзни дипери, односно пацијенти код којих ноћу уопште не пада притисак, чак су вредности више него током дана. Ови пацијенти имају кошмарне снове и слип апнеу, животно су веома угрожени и под већим су ризиком од срчаног и можданог удара, и код њих је потребна чешћа контрола. 320

320 Четврта група су екстремни дипери којима ноћу падне притисак и више него што би требало, њима не треба давати вечерњу дозу лекова. Европски водич за хипертензију, објављен јуна године, препоручује лекару да одлучи о стратегији лечења базираној на општем кардиоваскуларном ризику по SCORE таблицама. Остали фактори ризика, асимптоматско оштећење органа или болест Високи нормални СКП или ДКП Крвни притисак (mmhg) Високи нормални СКП или ДКП Без фактора ризика Без фактора ризика Без фактора ризика 1-2 фактора ризика Ниски ризик 1-2 фактора ризика Ниски ризик 1-2 фактора ризика > 3 фактора ризика Ниски до умерени ризик > 3 фактора ризика Ниски до умерени ризик > 3 фактора ризика ОО, ХОБ стадијум 3 или дијабетес Симптоматска КВБ, ХОБ стадијум > 4 или дијабетес са ОО/ФР Умерени до високи ризик Веома високи ризик ОО, ХОБ стадијум 3 или дијабетес Симптоматска КВБ, ХОБ стадијум > 4 или дијабетес са ОО/ФР Умерени до високи ризик Веома високи ризик ОО, ХОБ стадијум 3 или дијабетес Симптоматска КВБ, ХОБ стадијум > 4 или дијабетес са ОО/ФР Стратификација укупног кардиоваскуларног ризика по категоријама у ниски, умерени, високи и веома високи ризик по вредностима СКП и ДКП и присуству фактора ризика (ФР), асимптоматског оштећења органа (00), дијабетеса, стадијума хроничног обољења бубрега (ХОБ) или симптоматске кардиоваскуларне болести (КВБ). Лица са високим нормалним КП у ординацији, али повишеним КП изван ординације (маскирна хипертензија) имају кардиоваскуларни ризик у распону хипертензије. Лица са високим КП у ординацији, али нормалним КП изван ординације (хипертензија због белог мантила), а посебно ако нема ни дијабетеса, 00, КВБ или ХОБ, имају нижи ризик од оних са одржаном хипертензијом за исту вредност КП измерену у ординацији. КП, крвни притисак; КВ, кардиоваскуларни; ДКП, дијастолни крвни притисак; ХТ, хипертензија; СКП, систолни крвни притисак. Стратегије антихипертензивне терапије код пацијената старијег животног доба (Европско удружење за хипертензију ESH и Европско кардиолошко удружење - ESC) Препоруке Класа Ниво Код хипертензивних пацијената старијег животног доба са СКП >160 mmhg постоје чврсти докази да се препоручи смањење СКП на између I A 150 и 140 mmhg. Код пацијената старијег животног доба у доброј кондицији <80 godina, долази у обзир антихипертензивна терапија када су вредности СКП > 140 mmhg, а циљ је СКП <140 mmhg пацијент ако добро подноси IIb C терапију. Код пацијената старијих од 80 године који имају иницијални СКП >160 mmhg препоручује се да се СКП снизи на између 150 и 140 mmhg, под I B условом да су у добром физичком и менталном стању. Код изнемоглих пацијената старијег животног доба препоручује се да се доношење одлуке о антихипертензивној терапији остави ординирајућем I C лекару на основу праћења клиничког дејства терапије. Ако се антихипертензивна терапија добро подноси, долази у обзир да се она настави и пошто пацијент наврши 80 година. IIa C Сви хипертензивни агенси се препоручују и могу да се користе код пацијената старијег животног доба, иако се у случајевима изоловане систолне хипертензије предност може дати диуретицима и калцијумским антагонистима. I A Код пацијената са хипертензијом старијег животног доба, али млађим од 80 година са СКП већим 160 mmhg, препорука је да се СКП смањи на између 150 и 140 mmhg. Код пацијената старијих од 80 година са иницијалним СКП већим од 160 mmhg, препорука је да се СКП смањи на између 150 и 140 mmhg, под условом да су у добром физичком и менталном стању. 321

321 Уз медикаментозну терапију неопходно је спроводити и нефармаколошко лечење које подразумева редукцију уноса кухињске соли, престанак пушења, смањење телесне тежине, умереност у конзумирању алкохолних пића, редовну физичку активност, адекватно уношење калијума, калцијума и магнезијyма и контролу емоционалног стреса. Истовремено ове нефармаколошке мере представљају и окосницу превенције хипертензије, као и њених компликација. Циљ и резултати рада У оквиру рада намера нам је била да код пацијената са дијагнозом хипертензије што прецизније одредимо вредности крвног притиска, коришћењем апарата за 24-часовно амбулаторно мерење крвног притиска. Вредности крвног притиска >135/85 регистроване су као хипертензија. Док носи холтер, пацијент води дневник активности, уз обавезну напомену какве је тегобе имао уколико их је било, време узимања терапије, што нам омогућава увид у вредности крвног притиска током обављања свакодневних активности, као и утврђивање да ли је код пацијената очуван ноћни пад притиска током сна. На овај начин добија се бољи увид у ефикасност терапије и прецизније се одређује степен хипертензије. Током дана крвни притисак је мерен на сваких 30 минута, а ноћу на 60 минута. Испитивање је обављено у Градском заводу за геронтологију и палијативно збрињавање Београд, у периоду од године до године и обухватило је 179 пацијената старосне доби 65 и више година. старији од 75 година - 2/3 жене - 72% мушкарци - 28% млађи од 75 година - 1/3 узимају 2 и више лекова за хипертензију не узимају лекове зе хипертензију узимају 1 лек за хипертензију хипертензија и даље - 82% задовољавајуће вредности КП - 15% ниске вредности КП - 3% Закључак Упркос бројним доказима да је хипертензија основни фактор ризика кардиоваскуларног морбидитета и морталитета, ипак, како у свету тако и код нас, хипертензија је лоше регулисана, а циљне вредности крвног притиска се ретко постижу. За правилну процену хипертензије препоручује се 24-часовно амбулаторно регистровање крвног притиска. 322

322 Треба имати у виду да се ради о болесницима са бројним придруженим обољењима и комликацијама и указати на потребу да се повећа доступност 24-часовног амбулаторног мерења крвног притиска због користи у дијагностици и избору оптималне терапије. Добијени резултати указују да је хипертензија значајан проблем у особа старије животне доби, за чије је сузбијање потребно интензивирање организованих мера заштите, како би се допринело продужењу живота без онеспособљености уз подизање свих компоненти квалитета живота. Референце 1. Brotman D.J.& Frost, S.D The JNC VII Jama 2. Journal of Hypertension , Ожеговић. Ј Особености хипертензије у дефинисаној популацији старих. Магистраска теза. Београд: Медицински факултет. 4. Staessen, J.A, Gasowski, J., Wang, J.G, Thijs, L., Den Hond, E., Boissel, J.P., Coope, J., Ekbom, T., Gueyffier, F., Liu, L., Kerlikowske, K., Pocock. S., Fagard. R.H Risks of untreated andtreated isolated systolic hypertension in the elderly: metaanalysisof outcome trials. Lancet, 355, MA 5. Palatini, P., Thijs, L, Staessen, J.A., Fagard, R.H., Bulpitt, C.J., Clement, D.L., de Leeuw, P.W., Jaaskivi, M., Leonetti, G., Nachev, C., O Brien, E.T., Parati, G., Rodicio, J.L., Roman, E., Sarti, C., Tuomilehto, J. Systolic Hypertension in Europe (Syst-Eur) Trial Investigators. Predictive value of clinic and ambulatory heartrate for mortality in elderly subjects with systolic 6. Weber, M.A The 24-hour blood pressure pattern: does it haveimplications for morbidity and mortality? Am J Cardiol, 89, 27A 33A. RV 323

323 24H MONITORING OF BLOOD PREASURE AS METHOD OF CHOICE FOR DIAGNOSTIC AND REGULATION OF HYPERTENSION TO OLDERLY PEOPLE Dr. Jagoda Ozegovic 3, Dr. Marina Pesic Prokic 4, Dr. Zvezdana Pesic 5, Dr. Dalibor Paspalj 6, Dr. Radica Pesic Bestic 7 ABSTRACT Conclusion: hypertension is today medical problem all round the world. Assesment is that until the year ,56 billion of the world population will be ill of hypertension and that will be 29% of the global population. Estemating percentage in Europe only is 30-45%. Estimation is that 50% of people over 60 have hypertension. Knowing all this we were trying to determinate the value of blood preasure as accurant as we could to our hypertens pacients 65 plus years old. Accordingly to that goal we measured blood preasure 24h per day without taking off measuring device from the pacient. During this measurings value >135/85mmHg is registrated as hypertension. From 179 monitored pacients 72% of them were women and 28% man. 2/3 of cases were older than 75 years old. 70% of them were taking two or more hypertension drugs per day, 24% were not taking any hypertension drug and 6% were taking only one type of hypertension drug. According to the results of measuring 82% dispute all that still had hypertension. 15% of pacients value of measuring were in satisfying level and 3% of pacients had some low levels bp(>100/60 mmhg). From all this results we can conclude that hypertension is still unsolved problem in our country. To diagnose and to cure properly hypertension it is nesseary to determine right individual therapy for every pacient individualy based on 24h blood preasure monitoring. Keywords: hypertension, 24h monitoring of blood preasure, old persons, antihypertension therapy. 3 Prim mr subspec gerontologist GZZGiPZ 4 prim mr sc spec. of medicine interna GZZGiPZ 5 mr spec. General practis, GZZGiPZ 6 spec. fis. medicine and spec. gerontologist, GZZGiPZ 7 mr sci med spec. medicine interna KCS. 324

324 ПОРОДИЦЕ НЕГОВАТЕЉИ ПОРОДИЦЕ ОСОБА КОЈЕ ЖИВЕ СА МУЛТИПЛА СКЛЕРОЗОМ Вања Талески 1 РЕЗИМЕ Савремени концепт збрињавања одраслих хронично оболелих особа је свеобухватан, систематичан, мултидисциплинаран процес који се базира на принципима еколошко - холистичке перспективе. Социомедицинске карактеристике хроничних болести код одраслих особа имају у великој мери утицај на породице оболелих. У том смислу се и породице оболелих стављају у посебан фокус деловања и социјалне и здравствене заштите. Квалитет живота породица које негују у великој мери зависи од клиничке слике, степена психичке и функционалне онеспособљености оболелог. Мултипла склероза је хронично, неуролошко, аутоимуно, прогресивно обољење одраслог доба са изразито високом индивидуалном природом, широким спектром испољавања, са високом стопом инвалидитета и коморбидитета. Породица представља кључни елемент у креирању и пружању услуге неге оболелима нарочито како болест напредује када је неопходна и друштвена асистенција. У Србији према подацима живи око 6000 оболелих. Истраживање о доменима живота породица који су највише погођени дугогодишњим неговањем обухватило је 100 породица са територије читаве републике. Подаци су прикупљени стандардизованим упитником WHO о квалитету живота повезаним са здрављем и посебно конструисаним упитником о психосоцијалним потребама породица. Према добијеним резултатима квалитет живота породица особа са МС нижи је него код популације сличних социодемографских карактеристика, као и у тренутку испитивања у односу на време пре почетка болести. Пад је приметан у физичком, психичком, социјалном и домену окружења, најуочљивији је у психичком и социјалном домену. Кључне речи: породични квалитет живота, хронично оболели, мултипла склероза Увод Живот особа које живе са хроничним обољењима и онеспособљеношћу све више је предмет бројних научних дисциплина, које последњих деценија као суштинску промену уводе породицу оболелог као посебан предмет свог бављења. Промена се објашњава дискурсом од до тада доминирајућег традиционалног медицинског приступа ка еколошко-системском приступу. Посматрање хроничних обољења кроз призму еколошко-системске, холистичке перспективе тежиште пажње помера на односе у систему и системима у којима оболели живи и обитава. У том смислу, посматрање и бављење породицом као и одраслим и старим особама које живе са инвалидитетом или са хроничном болешћу пружа нам могућност да комплексну природу и последице које живот са хроничним обољењима носи расветлимо у различитим димензијама, поставимо у шири контекст и тиме омогућимо другачији приступ у разумевању и превенирању могућих дисфункционалности. Породице неговатељи Данас више него икада породице представљају неодвојиви део када је у питању рад са одраслим, старим особама и особама које живе са онеспособљеношћу. Породица сама по себи није само збир њених чланова, него је посебан квалитет, који има своје одлике у смислу динамике, функционалности и благостања својих чланова. Поро- 1 мастер социјалног рада, спец. рехабилитације и социотерапије 325

325 дица као сложен и комплексан систем је састављена од више подсистема који су у сталној међусобној интеракцији условљени бројним факторима. Следствено томе, утицаји хроничне болести на породични живот су видљиви у скоро свим животним сферама, од физичке, здравствене, емоционалне, психолошке, до економске и социјалне. Хронична болест посматрана као акцедентна криза веома често може дезорганизовати породични живот, променити животни стил породице, пореметити устаљене обрасце понашања. Губитак могућности за рад, која настаје као последица онеспособљености, мења комплетни социјални и радни статус оболелог. Губитак претходно формиране релације у великом обиму спецификује и одређује реакцију на болест. Бројност релација знатно опада и неминовно резултира порастом значаја интрапородичних релација, у смислу да микро окружење постаје макроокружење. Ове промене доводе до промена у функционалности постојећих улога, што неминовно утиче на природу интерперсоналне перцепције чланова породице (Glozman, 2004). У литератури наилазимо најчешће на ставове који негативно конотирају неговање и старање о члану породице који живи са хроничном болешћу, мада постоје искуства која говоре у прилог позитивних ефеката неговања. Неговање од стране породице најчешће представља стресан период у животу и оболелог и неговатеља. Појмови стреса, дистреса, депресије, оптерећености и напора се често везују за процес неговања хронично оболелог. То су резултати суочавања не само са болешћу него и са телесном онеспособљеношћу, когнитивним пропадањем, емоционалним и променама у понашању, променом личности оболелог, антиципацијом будућих догађаја. (Berry and Murphy, 1995; Carter et al.,1998; Zarit et al., 1986.). Процес прихватања болести укључује континуирано балансирање између времена, простора, енергије, новца, посла, активности и идентитета (Berry and Murphy, 1995). Чланови породице који су усмерени на неговање оболелих, између осталих улога, развијају нову - улогу неговатеља (caregiver), која се временом устаљује и формира као базични идентитет члана породице који се брине о оболелом. Улога неговатеља може обележити читав породични систем у смислу промене динамике, али и структуре породице. Нова улога која се појављује, у својој суштини носи изазов, страх од непознатог, а истовремено и могућност и прилику да се заједно са оболелим креира ново искуство које не мора априори бити негативно. Овакав став представља још једну потврду системског и холистичког гледишта које афирмише активан и одговоран став неговатеља, али и оболелих. Основна премиса овог модела је - неговање хронично оболеле особе је процес динамичке промене који укључује три димензије које се преплићу, а то су: активности свакодневног неговања оболелог; промене у постојећим релацијама неговатеља и оболеле особе; промене у идентитеу неговатеља. С обзиром на комплексност утицаја и улоге коју имају породице као неговатељи, неопходно је систематично и континуирано процењивати потребе породица са различитих аспеката, односно примењивати на породицу центриран модел. Утицаји на породични живот хроничних обољења се испољавају у свим доменима квалитета живота. Сам концепт квалитета живота породица је релативно нов. У својој основи има концепт квалитета живота као мултидимензионалног феномена, који обухвата објективне и субјективне оцене различитих животних области (Миљковић, 2004) као и квалитет живота повезан са здрављем: Квалитет живота представља општи концепт који се односи на процену утицаја различитих аспеката живота на опште благостање...док концепт квалитет живота повезан са здрављем представља концепт који се односи на пацијентову процену утицаја здравственог стања или здравља и примењених третмана на свакодневни живот (Glossary, Health Outcome Methodology, 2000). Квалитет живота породица у одређеном смислу представља наставак, продубљивање, али и проширење концепта квалитета живота повезаног са здрављем. Промене које је донела системско-еколошка перспектива омогућиле су и померање тежишта са оболелих и на њихове породице. Концепт квалитета живота породица (FQOL) се односи на активности свакодневног живота, подршку, емоционално, психолошко и ментално благостање, онеспособљеност, медицинско неговање. 326

326 Од тренутка када се појавио, овај концепт се непрекидно мења и усавршава у зависности од хроничног обољења или стања, али и од процене појединаца или група који сами издвајају значајне домене свог живота и просуђују их. Породични квалитет живота јесте мултидимензионални социјални конструкт који се концептуализовао на тези да је породица примарна друштвена структура, кључна за функционалност и одржавајућу стабилности друштва. Овај приступ представља отелотворење промењене парадигме од поправке до подршке, од недостатака до снаге, од оболелог до породице (Turnbull, 2007). Први значајнији корак ка теоријском моделу чине Зуна и сарадници (2009) који су предложили четири базична концепта теорије породичног квалитета живота. То су: 1. Системски концепт се идентификује кроз три подсистема који имају утицај на породични квалитет живота; систем социјалне, здравствене заштите, образовни и правни систем; политика која утемељује, организује и регулише процедуре имплементирања програма и система; програми су формални или неформални ентитети који обезбеђују сервисе и подршку одређеној популацији. 2. Систем перформанси представља срж теорије квалитета живота породице који наговештава акције и деловање у име онеспособљеног члана и његове породице. Ту спадају: сервиси који обухватају домен образовања, социјалних и здравствених активности, које за циљ имају побољшање исхода личног и породичног живљења; пружање различитих врста подршке у формалном и неформалном смислу; пракса која представља специфичне процедуре кроз које се могу пружити и остварити подршка и сервиси. 3. Индивидуални концепт описује чланове породице кроз различите аспекте: демографске карактеристике сваког члана (пол, доб, образовање, запослење...); индивидуалне карактеристике (понашање, здравствени статус, међусобни односи...); породична веровања која представљају значења, очекивања или разумевање породице о онеспособљености, будућности. 4. Породични концепт представља породицу у целини и то кроз: породичне карактеристике (структура, приходи, религија...); породичну динамику коју чине међусобне релације (кохезија, комуникација, адаптабилност) О квалитету живота породице говоре као о димензији где се сусрећу породичне потребе, где чланови породице уживају у породичном животу и имају прилику да раде ствари које су за њих значајне. Према овако дефинисаном квалитету живота одређени су и домени (Park, 2003), то су: 1. Породичне интеракције односи међу члановима породице као и однос према окружењу у ком породица обитава. 2. Дневни живот дневне активности које омогућавају да се остваре индивидуалне и групне потребе. 3. Родитељство активности којима родитељи помажу деци да одрасту и да се развију у различитим животним областима. 4. Финансијска стабилност задовољавање потреба и онога што чланови породица желе. 5. Емоционална стабилност емоционални и унутарњи аспекти живљења. 6. Здравље физичко и ментално здравље као и приступ здравственим установама. 7. Физичко окружење физички аспекти обухватају сигурност, простор, комфор и приступачност. 8. Продуктивност вештине и могућности да се учествује и буде успешан у различитим животним активностима. 9. Социјална стабилност релације чланова породица са људима изван ње. 10. Заступање захтева ангажованост једног или више чланова породице око члана који је онеспособљен. 327

327 Мултипла склероза Мултипла склероза (МС) је хронично прогресивно, неуролошко обољење које погађа централни нервни систем, углавном кичмену мождину, и то тако што узрокује распадање мијелинског омотача нервних влакана, тзв. демијелинизацију (Bennett, Ditmar i Raubach, 1991). То је најучесталије нетрауматолошко неуролошко обољење које углавном погађа особе старости између 20 и 40 година (Baum i Rothhchild, 1981; Bennett, Ditmar i Raubach, 1991). Лезије налик ожиљцима, које се називају склеротични плакови, блокирају путеве преноса нервних импулса. Блокираност нервних путева резултира различитим клиничким манифестацијама (Bennett, Ditmar i Raubach, 1991). Ток болести се одликује ремисијама и егзерцебрацијама, односно смењивањем погоршања и мирних фаза. У зависности од типа болести, токови су различити. Најчешћи облик има постепен почетак, прогресиван епизодичан ток, док болест не пређе у секундарну фазу, када су погоршања чешћа, а периоди мировања болести све краћи. О узроцима болести се не може говорити са сигурношћу, могући узроци су вирусног или алергијског порекла, мада се не искључују ни средински фактори. У том смислу се последњих година више говори о могућим факторима ризика за појаву мултипле склерозе, то су: недостатак витамина D 3, мононуклеоза и пушење. Природа обољења је таква да има широки степен испољавања клиничких манифестација, које су непредвидиве и нестабилне, од психијатријских, когнитивних, неуролошких, али у највећем броју случајева је присутна физичка онеспособљеност (Bennett, Ditmar i Raubach, 1991). Епидемиолошки подаци нам говоре да у свету болује око 2,5 милиона људи, а у нашој земљи са мултипла склерозом живи око 6000 особа, док је у Београду број регистрованих преко Однос полова је два према један за жене. Просечна дужина живота особа које живе са МС-ом је 29,6 година. Неуролошке компликације мултипле склерозе су доста испитиване и имају највећу улогу у тежини болести. Болест обично почиње сензорним сметњама, сметњама вида, замором, слабошћу, проблемима у ходу. Додатно оптерећење долази од неуропсихијатријских компликација, које делом настају као директна манифестација инфламаторног процеса тока болести, а делом су последица психолошког ефекта прихватања и адаптирања на непредвидљиву болест. Најчешћи неуропсихијатријски симптоми укључују: анксиозност, депресију, когнитивна оштећења, иритабилност, раздражљивост, нестабилност расположења. Мање присутни симптоми су: дезинхибиција, психоза, деменција, емоционални и бихејвиорални поремећаји. Породице особа које живе са мултипла склерозом За породице особа које живе са sclerosis multiplex се сматра, у ширем смислу, да припадају породицама које деле искуство живота са хроничном болешћу, али и да имају одређене специфичности у односу на њих. Према истраживањима, карактеристике ових породица су условљене трајањем болести, учесталошћу погоршања, али и очекивањима која се стављају пред породицу. Породице наводе појаву различитих нежељених здравствених симптома као један од најчешћих ефеката неговања (Buhse, 2008.). Према истраживању (Glozman, 2004), фактори који утичи на пад нивоа квалитета живота породица које негују могу се поделити у три велике групе: 1. Клинички фактори форме болести фактор фазе болести фактор форме болести фактор дужине болести фактор испада - когнитивни и бихевијорални поремећаји 2. Психолошки фактори породичне релације стратегије суочавања опажање доступне подршке дужина брака 3. Социодемографски фактори 328

328 године живота оболелог и неговатеља ниво образовања финансијски статус породична позиција неговатеља Студија (Buhse, 2008) која је рађена у Сједињеним Државама каже да су неговатељи особа које живе са мултипла склерозом најчешће чланови породице, супружник или родитељ. Типичан неговатељ има 48 година, и у 65% случајева негује женску особу. У породицама где су жене неговатељи два и по пута чешће него код остале популације породица живи у сиромаштву, а пет пута чешће него остали примају социјалну помоћ. Поред значајног економског утицаја, примећено је да код старијих неговатеља, који и сами живе са хроничним обољењем, стрес услед неговања може да повећа ризик морталитета за 63% у односу на општу популацију. Према прегледу студија (McKeown et al., 2003) које су се бавиле квалитетом живота особа које живе са мултипла склерозом, ниво квалитета је нижи него код остале популације сличних демографских карактеристика. Поред ова два фактора наводе се и трајање и фрекфенција активности дневног живота, раст тежине симптома као и нестабилан ток болести. У том смислу се може очекивати мултипликовање проблема превасходно у здравственом, а потом и у социјалном смислу, посебно због кумулирајуће исцрпљености породице. Већина студија (Chipchase, 2001; Aronson, 1996, 1997; Dewis, 1992) наводи да је брига о оболелим особама лоше утицала на психолошко стање неговатеља. Тако 80% испитаних породица наводи присуство хроничне туге. Овакво стање се подудара са резултатима неговања других хроничних болесника. Сазнања ових студија иду у прилог томе да постоји искуство повишеног стреса који доживљавају неговатељи. Аутори (Dewis i Niskalas, 1992) су истакли да су неговатељи четири пута више изложени симптомима стреса него остала популација, при том изједначавају неговатеље особа са мултипла склерозом и особа са деменцијом. На психолошко здравље утиче и директно корелира функционална онеспособљеност оболелог. O Brien et al. (1995) је покушао да идентификује специфичне факторе који утичу на дистрес неговатеља особа са мултипла склерозом и дошао до тога да је то прогресивна природа болести и потпуно неизвесна, непредвидива будућност. Додатни проблем може представљати и проблем памћења оболелог. Више истраживања (McKeown et al., 2003) је показало да пружање неге оболелима може да има негативан утицај на социјални живот неговатеља. Одласци на годишње одморе, различите врсте социјалних активности, телефонски контакти, посете пријатеља, бављење спортским активностима и посете социјалним клубовима су ређи него пре почетка болести и имају тенденцију даљег проређивања. Већина студија говори у прилог томе да је финансијска ситуација породица лошија него што је била пре почетка болести. Резултати се поклапају са већином студија о финансијском стању када су у питању остале хроничне болести. Готово сва истраживања која су обухватила питања социјалне подршке неговатељима особа са мултипла склерозом говоре у прилог њихове неопходности. Према истраживањима (McKeown et al., 2003), неговатељи особа са мултипла склерозом имају релативно нижи ниво социјалне подршке од оне коју имају неговатељи особа које живе са осталим хроничним обољењима (Gregory, 1996). Жене имају много више извора подршке него мушкарци, оне користе много више и формалну и неформалну помоћ од стране родитеља, пријатеља, родбине и професионалаца, док се мушкарци ослањају више на формалне облике социјалне подршке и помоћи. Што се тиче коришћења сервиса у заједници, рађена су бројна истраживања (McKeown et al., 2003) којима је заједничко то да мање од половине испитаника користи услуге сервиса у заједници. Забележено је да је и код испитаника који су активни у различитим волонтерским организацијама, такође нижи ниво коришћења сервиса у заједници, што на неки начин није у складу са ставом да особе које су ангажоване у смислу грађанске иницијативе имају виши ниво свести о могућностима коришћења друштвених ресурса. Више од половине испитаника наводи да им је духовност важна, као и вера у Бога. 329

329 Истраживање Истраживање о томе како и у којој мери болест утиче на чланове породице који се старају о оболелом, са циљем да се дескрипцијом квалитета живота породице особа са мултипла склерозом издвоје домени квалитета живота у којима се дешавају највеће промене услед процеса бриге и неге особе са мултипла склерозом, спроведено је на територији Републике Србије у периоду од децембра године до марта године на Клиници за неурологију КЦС на Одељењу за демијилизационе болести и у локалним удружењима особа са мултипла склерозом. Друштвени циљ истраживања јесте подизање свести становништва о мултипла склерози, потребама и проблемима са којима се суочавају породице, као и сензибилисање јавности на различитост и толеранцију према особама које живе са мултипла склерозом, као и према породицама које негују хронично оболеле одрасле и старе особе. Генерална хипотеза је: квалитет живота породица особа са мултипла склерозом је нижи него код остале популације сличних демографских карактеристика, као и у поређењу са квалитетом живота породице оболелог пре почетка болести. Узорак је обухватио 100 породица са територије Србије. Истраживање је обухватило породице из Београда (27), Војводине (10), Пчињског округа (3), Нишког округа (10), Шумадијског округа (10), Рашког округа (6), Расинског округа (6), Моравичког округа (6), Златиборског округа (6), Тимочког округа (10), Поморавског округа (3), Колубарског округа (2) и Јабланичког округа (2). Услов који је породица требало да испуни да би ушла у узорак за ово истраживање јесте да оболели члан најмање пет година живи са мултипла склерозом. У раду је примењивана општенаучна метода (статистичка метода, метода моделовања, аксиоматска метода, хипотетичко-дедуктивна метода). Подаци у испитивању су прикупљени методама интервјуа и анкете. Користили смо кратки упитик о квалитету живота повезан са здрављем Светске здравствене организације (World Health Organization Quality Of Life, WHOQOL - BREF), као и посебно конструисан упитник за потребе овог истраживања, којим смо процењивали ретроспективно квалитет живота пре болести и актуелно, неколико година од почетка болести. РЕЗУЛТАТИ УПИТНИКА О ПРОЦЕНИ ПСИХОСОЦИЈАЛНИХ ПОТРЕБА ПОРОДИЦА ОСОБА МУЛТИПЛА СКЛЕРОЗОМ Структура породица Према обрађеним подацима у истраживању је учествовало 100 породица, (27) 27 % из Београда, (73) 73% потичу из осталих региона Србије, од чега 17 (17%) живи у сеоским домаћинствима (Табела бр. 3). Табела бр. 3: Место становања породица Место становања Н (%) Подручје Н (%) Београд 27 (27%) Градско 83 (83%) ван Београда 73 (73%) Сеоско 17 (17%) Σ 100 (100%) Σ 100 (100%) Од укупног броја породица, најбројнија су трочлана домаћинства 44 (44%), следе четворочлана са 26 (26%) и двочлана са 19 (19%) (Табела бр. 4). 330

330 Табела бр. 4: Структура домаћинстава Н (%) двочлано домаћинство 19 (19%) трочлано домаћинство 44 (44%) четворочлано домаћинство 26 (26%) петочлано и веће домаћинство 11 (11%) Структура неговатеља по полу и образовању Σ 100 (100%) По полу, 54 (54%) су мушког пола, а 46 (46%) женског пола, од тога највећи део чине супружници - партнери (46%), а потом супруге (25%). Према образовању, највећи део чине неговатељи који су средње стручно образовани 61 (61%), следе високо образовани са 20 (20%) (Табела бр. 5). Табела бр 5: Структура неговатеља по полу и образовна структура Неговатељи образовање неговатеља Супруга 25 (25%) основна школа 19 (19%) Супруг 46 (46%) средња школа 61 (61%) дете-син 4 (4%) виша и висока школа 20 (20% ) родитељ- мајка 21 (21%) родитељ- отац 4 (4%) Економски статус породица Према добијеним резултатима, највећи део неговатеља су запослени (55%), потом пензионери (26%). Најчешћа форма прихода је плата (52%), потом следе пензије (40%). Највећи проценат испитаника је само делимично задовољан приходима (41%), следи 35% неговатеља који сматрају да су приходи недовољни (Табела број 6). Табела бр. 6: Економски статус занимање % приходи неговатеља % довољност прихода Проценат запослен 55 (55%) плата 52 (52%) недовољно 35 (35%) незапослен 18 (18%) пензија 40 (40%) само делимично 41 (41%) пензионер 26 (26%) неки други основ 8 (8%) углавном довољно 16 (16%) ђак/студент 1 (1%) укупно Довољно 8 ( 8%) Стамбени статус породица Према добијеним резултатима, 86 (86%) породица живи у стамбеном простору који је у њиховом власништву. Чак 51 (51%) испитаник сматра да породица живи у простору који је довољан и адекватан, 17 (17%) сматра да живи у потпуно адекватном простору. Резултати су представљени у табели број

331 Табела бр. 7: Структура власништва и довољност и адекватност простора стамбени простор % довољност % статус власника 86 (86%) недовољно 2 (2%) подстанарски статус 7 (7%) само делимично 16 (16%) нешто друго 7 (7%) углавном довољно 14 (14%) Σ 100 (100%) довољно 51 (51%) Утицај болести на живот породице у потпуности 17 (17%) О утицају болести члана породице на живот неговатеља сви испитаници, 100% сматрају да је болест имала утицаја и на њихов лични живот и на живот целокупне породице. Укупно 66 (66%) испитаника сматра да је утицај видљив у потпуности, 34 (34%) сматрају да је утицај делимичан. Позитивни утицај, 9 (9%) испитаника наводи да је осетило на пољу међусобних односа у смислу зближавања, док осталих 91% испитаника сматра да не постоји никакав позитивни утицај болести на породични живот. Негативан утицај болести 60% испитаника сматра да постоји у свим сферама живота, док 30% неговатеља мисли да је негативни утицај најуочљивији у сфери међусобних односа. Друштвена подршка На питање која је врста помоћи најпотребнија вашој породици, сви испитаници су одговорили да им је, на првом месту, потребна психолошка помоћ (саветодавне и психотерапијске услуге оболелима, али и осталим члановима породице, пружање психосоцијалне подршке). На другом месту у погледу врсте помоћи коју процењују као потребну, испитаници виде материјалну помоћ (различите врсте материјалних давања и олакшица у свакодневном животу, адекватније постојеће материјане надокнаде нарочито у области пензијскоинвалидског осигурања) и то наводи 85 (85%) испитаних неговатеља. На трећем месту, 58 (58%) неговатеља је изразило потребу за физичком помоћи у кући (помоћ око набавке намирница, вођења домаћинства, остваривање различитих врста услуга у систему здравствене и социјалне заштите). Медицинску помоћ треба 39 (39%) испитаних неговатеља (доступније услуге здравствене заштите). Правну помоћ (заступање у различитим поступцима остваривања права, едукација о постојећим правима и могућностима) 22 (22%) испитаника сматра значајном помоћи. Предлози за побољшање квалитета живота На питање о предлозима за побољшање и подизање квалитета живота 50 (50%) испитаника је дало одговор да не зна, да нису размишљали о овој теми. Од осталог броја испитаника њих 40 (40%) има предлог који се односи на увођење права на продужену медицинску рехабилитацију у специјализованим РХ центрима (Горња Трепча) о трошку Фонда за здравствено осигурање. Укупно 31 (31%) испитаник сматра да би политика лакшег и транспарентнијег процеса запошљавања оболелих, али и чланова њихових породица, допринела подизању нивоа квалитета живота целокупних породица. Преосталих 29 (29%) испитаника сматра да би саветовалишта за пружање подршке породицама требало укључити у систем здравствене заштите на територији целе Републике. Породични односи Самопроцењивањем задовољства породичним односима, прихватањем промена, решавањем конфликата и међусобном бригом, испитаници су већином одговорили да су задовољни (преко 40%). Потом следе одговори веома задовољни и ни задовољан ни незадовољан. Резултати су приказани на графикону број

332 Графикон број 1: Задовољство породичним односима Социјално функционисање Испитаници су упоређивали ангажованост у социјалном смислу пре него што је болест почела и сада. У обављању кућних послова, код 85 (85%) породица, у провођењу заједничког времена код 78 (78%), те у професионалном ангажовању код 59 (59%), примећено је значајно веће ангажовање после, него пре болести. Драстично смањење ангажованости евидентирано је у областима културно-забавних (88%) и спортских активности (84%). Смањење активности запажа се у посећивању места везаних за религију и духовност (54%) и у посећивању и дружењу са родбином и пријатељима (46%). Испитаници, њих 46 (46%), опажају као мању друштвену подршку, него што су је опажали пре болести. Да је подршка родбине и пријатеља остала иста као и пре почетка болести, сматра 42 (42 %) испитаника (Табела бр. 8). Табела бр. 8: Процена социјалног функционисања, Н (%) мање него пре једнако као пре више него пре професионално сам ангажован 32 (32%) 9 (9%) 59 (59%) спортске активности практикујем 94 (84%) 14 (14%) 2 (2%) културно забавне активности практикујем 88 (88%) 9 (9%) 3 (3%) посећујем се са пријатељима, родбином 46 (46%) 37 (37%) 17 (17%) места везана за религију и духовност посећујем 54 (54%) 42 (42%) 4 (4%) као породица имамо подршку родбине/ пријатеља 27 (27%) 42 (42%) 31 (31%) као породица осећамо да имамо друштвену подршку 46 (46%) 40 (40%) 14 (14%) учествујем у обављању кућних послова 5 (5%) 10 (10%) 85 (85%) проводим време са оболелим чланом 3 (3%) 19 (19%) 78 (78%) 333

333 Резултати WHOQOL упитника Подаци су прво дескриптивно приказани (средња вредност - М и стандардна девијација - СД). Контролна група у истраживању су здраве особе из опште популације који су учествовали у претходном истраживању (Јовановић, 2011б - Квалитет живота особа са инвалидитетом у Србији). Разлика између испитаника и контроле тестирана је анализама варијансе кориговане за пол и године испитаника. Испитаници у овом истраживању су имали значајно ниже функционисање у свим доменима квалитета живота од контролне групе. Највећи пад у нивоу кавалитета живота је приказан у психолошком и социјалном домену. Подаци нам указују да породице особа са МС имају значајно нарушен квалитет живота (Табела бр 9). Табела бр 9. Скорови на упитнику WHOQOL-BREF испитаника и контролне групе Физички домен Психолошки домен Социјални домен Окружење Група Н М СД Ф, п вредност* Испитаници ,79 9,95 Контрола ,61 9,09 18,73, <0.001 Испитаници ,42 13,25 Контрола ,83 11,06 35,66, <0.001 Испитаници ,75 17,81 Контрола ,22 15,66 25,11, <0.001 Испитаници ,34 12,35 Контрола ,71 16,30 6,08, <0.001 *Статистички кориговано за разлику у годинама и полу. Фактори ризика Надаље, анализирано је како социодемографски фактори старатеља и фактори болести оболелих чланова породице утичу на различите домене квалитата живота. Примењена је хијерархијска регресиона анализа. Зависне варијабле у свим регресионим моделима били су скорови упитника WHOQOL-BREF. Физички домен На физички домен, то јест домен физичког здравља два фактора значајно утичу, а то је редовно практиковање спортских активности и способност породице да решава успешно проблеме. (Ф = 9.46, p < 0.001, R 2 = 0.17). Резултатаи су приказани у табели број 10. Табела бр 10: Физички домен Психички домен Фактор β, p value Способност у ношењу са проблемима 0.34, Практиковање спортских активности 0.20, Фактори који кључно утичу на квалитет психичког домена су редовно практиковање спортских активности, приходи који задовољавају потребе породице, професионална ангажованост чланова породице, постојање блискости у породици и практиковање и одржавање религиозности.ф = 14.9, p < 0.001, R 2 = 0.55) (Табела бр 11). Табела бр 11: Психички домен Фактор β, p value Практиковање спортских активности 0.23, Приходи задовољавају потребе 0.15, Професионално ангажовање 0.25, Блискост 0.47, Религија 0.17,

334 Социјални домен На задовољавајуће функционисање у социјалном домену значајно утиче практиковање спортских активности, ниво прихода који задовољава потребе породице, способност породице да решава проблеме, одржавање комуникације и посета са пријатељима и родбином, као и редовно практиковање културно-забавних активности. (Ф = 21.41, p < 0.001, R 2 = 0.59). Резултати су приказани на Табели број 12. Табела бр 12: Социјални домен Домен окружења За адекватно функционисање у домену окружења важно је да породица има способност да се прилагођава променама, да постоји друштвена подршка, да породица живи у адекватном стамбеном простору, да не постоји негативан утицај болести на чланове породице, де се практикују спортске активности, да породица има психолошку помоћ и подршку. (Ф = 21.41, p < 0.001, R 2 = 65) (Tabela br. 13). Табела бр 13: Домен окружења Закључак Фактор β, п валуе Практиковање спортских активности 0.32, Приходи задовољавају потребе 0.18, Способност у ношењу са проблемима 0.44, Посећивање са пријатељима 0.42, Културно-забавне активности , Фактор β, p value Способност да се прилагођава променама 0.38, Постоји друштвена подршка 0,18, Стамбени простор је адекватан 0.33, Да не постоји негативан утицај болести 0.16, Практиковање спортских активности 0.17, Постоји психолошка помоћ и подршка 0.24, Истраживање о квалитету живота породица особа са мултипла склерозом у Србији обухватило је 100 породица са читаве територије Републике Узорак је направљен сразмерно броју оболелих на одређеној територији и уз услов да је болест оболелог члана дијагностикована пре најмање пет година. У односу на бројност узорка и на основу резултата који су добијени коришћењем Упитника о процени психосоцијалних потреба породица особа са sclerosis multiplex, у односу на социодемографске карактеристике опште популације, закључујемо да нема статистички значајних разлика. Неговатељи су углавном мушког пола, просечна доб износи 49 година, имају средње школско образовање, већина је запослена. Стамбени статус породица је задовољавајући, велика већина породица живи у адекватним стамбеним условима у личном власништву, што је добар предиктор квалитета живота нарочито у домену окружења. Економски статус породица је незадовољавајући; најчешћи приходи су плате које су само делимично довољне за живот. То је фактор ризика за ниво квалитета живота и то у психичком и социјалном домену. Утицај болести је приметан у свим животним сферама и то у негативном смислу. Испитивање узорка показује да су неговатељи задовољни породичним односима. 335

335 Према добијеним резултатима нашег узорка, неговатељи су много више ангажовани у обављању кућних активности, проводе више времена са оболелим сада него пре почетка болести. Много мање посећују културно-забавне манифестације и баве се спортом него пре почетка болести, што представља фактор ризика за социјални домен квалитета живота и води ка озбиљном паду његовог квалитета. Породицама је најпотребнија психолошка помоћ и подршка, потом материјална, па физичка помоћ у кући. Према мишљену неговатеља, ниво квалитета живота може да се подигне кроз увођење нових права у област здравствене и социјалне заштите, кроз транспарентнију политику запошљавања, Према резултатима добијеним на WHOQOL-BREF упитнику, ниво квалитета живота породица особа са мултипла склерозом је нижи него код популације сличних социодемографских карактеристика. Процена испитаника говори у прилог томе да је ниво квалитета живота сада нижи него пре почетка болести. Пад је приметан у свим доменима: физичком, психичком, социјалном домену и домену окружења; у психичком и социјалном домену пад је најуочљивији. Можемо да закључимо, на основу нашег узорка испитаника, да је квалитет живота породица неговатеља особа са мултипла склерозом нижи него код остале популације сличних демографских карактеристика, као и у односу на период пре почетка болести. Пад је приметан у свим доменима, а нарочито у психолошком и социјалном. Разлози леже у негативном утицају болести, у неприхватању болести од стране неговатеља, повлачењу из социјалног и професионалног живота, осиромашењу породица. Предлози мера На који начин и које мере применити у циљу подизања квалитета живота породица које негују одрасле и старе особе које живе са хроничним обољењима, можемо говорити, пре свега, у светлу препознавања и вредновања ових породица од стране друштва као значајног и кључног фактора у процесу неге и збрињавања хронично оболелих особа. За практично остваривање је нужна законска регулатива која би омогућавала породицама избор врсте и начина професионалног ангажовања током процеса неговања. То би значило да породични неговатељи могу одабрати између наставка своје професионалне каријере, али уз помоћ и подршку сервиса или се потпуно професионално посветити неговању. Повезивање система здравствене и социјалне заштите кроз различите облике међусекторске сарадње која би започела већ по дијагностиковању болести, и то кроз: информисање и едуковање породице о болести када се болест дијагностикује и периодично по потреби; едукацију о правима оболелих и о животу са болешћу; формирање мреже психосоцијалних саветовалишта за оболеле и чланове њихових породица; формирање група подршке за породице оболелих; покретање тзв. услуге предаха за чланове породице; подстицање волонтерских сервиса за пружање различитих врста услуга, од услуга предаха па до помоћи у кући: покретање сервиса персоналних асистената. ЛИТЕРАТУРА 1. Antonak, R. F. & Livneh, H Psychosocial Adaptation To Disability And Its Investigation Among Persons With Multiple Sclerosis. Social Science Medecine, 40(8), th 2. Aronson, K.L Quality of Life among persons with multiple sclerosis and their caregivers. Neurology, 48, Baum, H. & Rothschild, B The incidence and prevalence of reported multiple sclerosis. Annals of Neurology, 10(5), Bennett, T., Dittmar, C. & Raubach, S Cognitive Rehabilitation Multiple sclerosis. Cognitive deficits and rehabilitation strategies, 9(5),

336 5. Berger, D Zdravstvena psihologija. Beograd: Centar za primenjenu psihologiju. 6. Berry,R.A. & Murphy, J.F Well-being of caregivers of spouses with Parkinson disease.clin.nurs, 4(4), Brown, I. & Brovn, R Quality of Life and disability:an approach for comunity practitioners. London: Jesica Kingsley Pub. 8. Brown, I. & Anand, S Family Quality of Life: Canadian results from an international study. Journal of Develepmental and Physical Disabilities,15(3), Buhse, M Assessment of caregiver burden in families of person with multiple sclerosis. Journal of Neuroscience Nursing 40(1), Carter, J.H., Stewart B.J. et al Living with a person who has Parkinson disease. Mov.Dis 13(1), Drulović, J. i Pekmezović, T Kvalitet života osoba sa Sclerosis multiplex 12. Guyatt, G., Feeny D & Patrick D Issues of measurement in clinical trials. Control Clin Trials, 12, S Gačić, B. i Majkić,V Porodična rezilijentnost: ključni procesi. Psihologija, 3-4, Glozman, J Ouality of life of caregivers. Neuropsychology Review, 14(4), 15. Čalovska -Hercog, N. i Stojković, Lj Psihosocijalni aspekti života osoba sa invaliditetom. U: V.Cucić, ur. Osobe sa invaliditetom i okruženje. Beograd:Centar za proučavanje alternativa. Str Fisher, E.H. & Farina, A Attitudes towards seeking professional psychological help: A shortened form and consideration for research. Journal of College Student Development, 36, Feinberg, L Caregiver assessment. Journal of Social Work Education, 44(3), Family Caregiver Alliance Caregiver assessment:principles, guidelines and strategies for change. Report from national consensus development confernce (vol.1) San Francisco: National Center of Caregiving, Family Caregiver Aliance Hagerty, MR., Cummins, RA., Ferriss, AL., Land, K., Michalos, A., Peterson, M., Sharpe, A., Sirgy, MJ., Vogel, J Quality of Life Indexes for National Policy: Review and Agenda for Research. Soc Indic Res, 55(1), Rolland, J Parental illness and disability:a family sistems framework. Journal of Family Therapy, 21, Rolland, J.S Toward a Psychosocial Typology of Chronic and Life-Threatening Illness. Family Systems Medicine, 2(3). 22. Ilić, I Procena kvaliteta života sadašnji pristupi. Acta Medica Medlanae, 49(4) 23. Lakilija, M., Milić-Babić, M. i Rusac,S Neki aspekti skrbi o članu obitelji oboljelom od alzheimerove bolesti. Ljetopis socijalnog rada, 16(1), Lazarus, R. S Stress and Emotion: A New Synthesis. New York: Springer Publishing Company. 25. Samuel, P.S., Rillotta, F. & Brown, I The development of family ouality of life concepts and measures. Journal of Intelectual Disability Research, 56(1), Simić, M Rehabilitacija invalida. Beograd: Fakultet političkih nauka. 27. Summers, J.A. et al Family quality-of-life. Journal of Intelectual Disability Research, 49, Sullivan, M. J.L., Mekail, S. & Weinshenker, B Coping with a Diagnosis of Multiple Sclerosis. Canadian Journal of Behavioural Science, 29(4), Schulz, R. & Sherwood, P.R Physical and mental health effects of family caregiving. Journal of Social Work Education, 44(3), Patrick, D. & Erickson, P Health status and healt policy: quality of life in health care evaluation and resource allocation. New York: Oxford University Press. 31. Patti, F., Amato, M.P. & Bataglia,M.A Caregiver Quality of life in multiple sclerosis: a multicentre italian study. Multiple Sclerosis, 13, Park, P. & Hofman, L Toward assessing family outcomes of service delivery: validation of a family quality of life survey. Journal of Intelectual Disability Research 47( 4/5),

337 33. Pearlin, L.I Conceptual strategies for the study of caregiver stress. New York: Springer Publishing Company. 34. Polen, D.M., & Arnett, P. A Coping, social support, and depression in multiple sclerosis. Archives of Clinical Neuropsychology, 20, 875. (a) 35. Polen, D. M., & Arnett, P. A Gender differences in coping, social support, and depression in multiple sclerosis. Archives of Clinical Neuropsychology, 20, Montgomery, R.J.V.,& Koslovski, K Family Caregiving: Change, Continuity and Diversity. Alzheimers Disease and Related Dementias: Strategies in Care and Research. New York:Springer 37. Mendes de Leon, C., Glass, T., Beckett, L., Enavs, D., & Berkman, L Social network and transitions across eight intervals of yearly data in the New Haven ESPESE. Journal og Gerontology, 54(3) McKeown, LP., Porter-Armstrong, A. P. & Baxter, G D The needs and experience of caregivers of individuals with multiple sclerosis:a systematic review. In: Clinical Rehabilitation, Minić, J Porodica u krizi. U:Zbornik radova Filosofskog fakulteta XXXIX. Beograd: Filozofski fakultet. 40. Milivojević, J., Arsić, A., Milovanović, K., Đokić, S., Savović, I Nova filozofija kvaliteta života. Nacionalna konferencija o kvalitetu života. Kragujevac Miljković, S., Vukić, D. i Trajanović, LJ Kvalitet života kod mentalnih poremećaja. Niš: Društvo bihevioralne teorije i prakse. 42. Mladenović, M Socijalna politika i porodica. Beograd: Savremena administracija. 43. Matson, C. C., Holleman, W. L., Nosek, M. A., & Wilkinson, W Impact of the Americans with Disabilities Act on family physicians. J Fam Practice, 36 (2) NASW Press O Brien, M Multiple sclerosis:stressors and coping strategies in spousal caregivers. Journal of Community Health Nursing, 10, Olson, D.H Circumplex Model of Marital and Family Systems. Journal of Family Therapy, 22, Jovanović, M. 2011a. Invalidnost i kvalitet života. Socijalna misao, 18(2), Jovanović, 2011b. Kvalitet života osoba sa invaliditetom u Srbiji. Doktorska disertacija Beograd: FPN 48. Jovanović, M Socijalna integracija neuromišićnih bolesnika. Beograd: Savez udruženja distrofičara Srbije stopcareadvice.org.uk. posećeno avgusta Kocev, N Ispitivanje kvaliteta života paraplegičara. II kongres zdravstvenih radnika Republike Srbije sa medjunarodnim učešćem. Vrnjačka Banja, Lakićević, M Metode i tehnike socijalnog rada III. Beograd: FPN i Udruženje stručnih radnika socijalne zaštite Republike Srbije. 52. Lakićević, M Socijalna integracija osoba sa invaliditetom. Beograd: FPN 53. Li, L. & Moore, D Acceptance of disability and its corelates. The Journal of social psychology, 138(1), Zuna, N., Turnbull, A. & Summers, J Family Quality of Life: Moving From Measurement to Application. Journal of Polisy and Practice in Intelectual Disabilites, 6(1), Turnbull, A.P., Summers, J.A., Lee S.-H. & Kyzar K Conceptualization and measurement of family outcomes associated with families of individuals with intellectuals disabilites. Mental retardation and Developmental Disabilites Research Reviews, 13, Vlajković, J Životne krize. Beograd: IP Žarko Albulj 57. The WHOQOL Group The World Health Organization Quality of Life Assessment (WHOQOL): Position Paper From the World Health Organization. Social Science and Medicine, 41(10): The WHOQOL Group WHOQOL User manual. Geneva: WHO. 338

338 FAMILY CARERS - FAMILIES OF PEOPLE LIVING WITH MULTIPLE SCLEROSIS Vanja Taleski ABSTRACT Contemporary concept of care of adults chronically ill person is a comprehensive, systematic, multi-disciplinary process that is based on ecological - holistic perspective. Sociomedicinal characteristic of chronic diseases of adult people have greatly influence the families affected. In this sense, the families of patients are placed in a special focus on action and social and health care. The quality of life of families who care greatly depends on the clinical picture, the psychological and functional impairment of the patient. Multiple sclerosis is a chronic, neurological, autoimmune, progressive disease of adulthood with very high individual nature, a wide range of manifestation, with high rates of disability and comorbidity. The family is a key element in the creation and delivery of care services to patients especially as the disease progresses when necessary and social assistance. In Serbia, according to data from a population of 6000 patients. Exploring the realms of families who are most affected by long-term fostering included 100 families from the whole territory of the republic. Data were collected through a standardized questionnaire WHO quality of life related to health and specially designed questionnaire on the psychosocial needs of families. According to the results of the quality of life for families of people with MS is lower than the population of similar sociodemographic characteristics, as well as test time compared to the time before the start of disease. Decline is noticeable in all areas of physical, psychological, social domain and domain environments, most notably in physical and social domain. Keywords: family quality of life, chronically ill, multiple sclerosis 339

339 НАСИЉЕ НАД СТАРИМА У ПОРОДИЧНОМ ОКРУЖЕЊУ mr sci. деф. Елизабета Марчета 1 РЕЗИМЕ Насиље над старима је облик насиља коме се у Србији не посвећује довољно пажње. У последњих неколико година број евидентираних случајева насиља над старима је у порасту. Поражавајући подаци показују да је године забележен 3441 случај насиља, док су надлежни у току претходне године евидентирали готово три пута више, па је бројка износила чак Годишње се број пријављених случајева насиља увећавао у просеку за око 700 до 800 случајева. То не значи да се повећавало насиље над старима, већ да је повећан евидентираних случајева. Насиље се дешавало и раније, али се о овом проблему данас више говори, породице су отвореније, а држава чешће интервенише у оваквим случајевима. Не постоји одговарајући број стручњака нити организација које би се искључиво бавили насиљем над старима. Малобројна истраживања указују на високу тамну бројку, првенствено јер се насиље дешава иза врата нечијег дома, а старе особе су често веома болне и немоћне. То указује колики је њихов проблем да пријаве насиље а и колико њихови вапаји за помоћ остају нечујни. Поред тога, бројни социолошки, културолошки, економски и многи други разлози су мотиви вишегодишњег трпљења насиља у породици. Многобројна истраживања говоре да су виновници овог насиља најближи укућани синови, ћерке, унуци, снаје и зетови па је због тога то највише чувана породична тајна. Са друге стране, присутно је одсуство потребе да то искуство поделе са особама од поверења које имају могућности откривања и пружања помоћи па то, све заједно спречава и отежава изналажење начина и инструмената да се помогне тој популацији. Кључне речи: насиље над старима, подршка жртвама, истраживања, виновници. Насиље је постало животни образац. Слике насиља које свакодневно гледамо путем медија инспиришу многе да крену истим путем. Поред физичког насиља које је највидљивије, постоје и многи други облици који су камуфлирани у препознатљивим комуникацијским обрасцима свакодневних односа. У Србији су изложеност различитим манифестацијама културе насиља, материјално, али и морално осиромашење друштва и процеси ретрадиционализације дали велики допринос учвршћивању насиља као обрасца понашања и подизања прага толеранције када је оно у питању. Једна од манифестација је и насиље у породици чијем интензивирању овакви услови нарочито погодују, a истовремено га елиминишу са листе важних друштвених проблема који захтевају ефикаснију државну интервенцију. Насиље у породици постаје предмет друштвеног и научног интересовања тек у другој половини двадесетог века у свету, а код нас у последњих петнаестак година. Најпре је пажњу освојило насиље над децом, потом насиље над женама. Стари и немоћне особе, које такође могу постати жртве насиља у породици, су још увек на маргинама друштвеног интересовања. У друштвеном миљеу какав је наш, са патријархалним наслеђем, под теретом различитих облика дискриминаторне политике и праксе, насиље у породици се тешко препознаје као важан друштвени проблем. Уочавање његове присутности и опасности и изналажење адекватног друштвеног и државног одговора ометају и укорењене предрасуде и ставови о породици као светињи, и насиљу у њој као мање важном и пре свега породичном, приватном проблему. 1 докторант Медицинског факултета, ВМС КБЦ Звездара, Интерна клиника, клиничко одељење 340

340 Истраживања насиља у породици су указала на његову опасност и распрострањеност, као и на неадекватност постојеће заштите. Та сазнања, као и захтеви организација које се баве заштитом људских права и међународних организација, учинили су да се и наша држава окрене овом проблему. Тај процес се одвија мање кроз истраживања, због вечитог проблема финансијске природе, а више кроз борбу за измене закона, њихову примену и стални рад, дубоко по структури друштва, на афирмацији ненасилног решавања конфликта, као и путем сталног подизања административних и социјалних капацитета за борбу против насиља. Историјат и истраживања у свету Од када је средином седамдесетих година двадесетог века Берстон (Burston, 1977) употребио нову фразу пребијање баке (granny battering), лекари и социјални радници из Велике Британије почели су да документују случајеве старих особа које су биле често изложене озбиљним нивоима окрутности и занемаривања. Мервин Истмен (Marvyn Eastman, 1983.) је написао монографију у којој је детаљно изнео многобројне случајеве из сопствене праксе, али и из неформалних контаката са старим особама које су биле жртве насиља. Поражавајућа чињеница је била да су описани случајеви веома мало или скоро никако утицали како на круг професионалаца који су се бавили збрињавањем старих особа тако и на општу друштвену јавност да заузме негативан став према тој појави. 15 Злостављање старих људи (abuse the elderly) први пут је описано у британским научним часописима године, под термином пребијање баке (granny battering), док је Конгрес САД био први законодавни орган у свету који је злостављање старих људи прогласио социјалним и политичким питањем, што је касније пропраћено од стране истраживача и практичара. Према неким истраживањима спроведеним у Америци године, класична жртва породичног насиља била је женска особа, старија од 75 година, припадница средње имућне класе. Веома често, таква жртва патила је од неких психичких или физичких сметњи, што јој је отежавало положај. 26 П. С. Кратоцки (Kratocski) је почетком осамдесетих година навео податке, из резултата свог истраживања, по којима је најчешћа жртва насиља особа женског пола, али је и учинилац у више од половине случајева такође била жена, и то кћерка или снаха жртве. 16 Током касних осамдесетих година двадесетог века научна истраживања злостављања старих особа и реакције држава на резултате тих истраживања јавиле су се у: Аустрији, Канади, Кини, Хонг Конгу, Норвешкој, Шведској и САД, а потом и у: Аргентини, Бразилу, Чилеу, Индији, Израелу, Јапану, Јужној Африци, Уједињеном Краљевству и неким другим европским државама. 15 У Јужној Африци је године спроведено квалитативно истраживање злостављања старих особа. Учесници фокус група су описали радње у већ прихваћеним облицима злостављања: Физичко злостављање: батињање и физичко гурање; Емоционално и вербално злостављање: дискриминација на основу година, увреде и тешке речи, клеветање, застрашивање, лажно оптуживање, психички бол и стрес; Финансијско злостављање: изнуђивање и контрола над новцем од пензије, крађа имовине, експлоатација старих људи путем њиховог присиљавања да се старају о својим унуцима; Сексуално злостављање: инцест, силовање и други облици сексуалног насиља; Занемаривање: мањак поштовања према одраслима, неиспољавање наклоности и интересовања за добробит старе особе; Оптуживање за вештичарење: стигматизација и јавни презир и бојкот. Овим облицима су додали и облике који су типични за овај део света: губитак поштовања за старије, што би одговарало занемаривању; оптужбе за вештичарење и злостављања од стране система (лоше поступање у здравственој служби од стране бирократских тела). 38 У неким земљама ставови према злостављању старијих особа узимају се као параметри за насиље. На пример, у Кини се наглашава хармонија и поштовање унутар друштва, па се занемаривање бриге о старој особи сматра као чин злостављања те особе. То постоји и у случају кад чланови породице не испуњавају своју рођачку обавезу да се старају о старој особи, да јој омогуће исхрану и негу код куће. Како се наглашава у Извештају, многа традиционална друштва у прошлости сматрала су породичну хармонију важним чиниоцем управљања породичним односима. Дубоко поштовање према породици било је подржано од стране филозофске традиције и јавне политике. 341

341 У кинеском друштву, на пример, то је било уграђено у вредносни систем који је истицао пијетет деце. Лоше поступање према старима није се могло препознати, па самим тим ни пријавити. Ова традиционална схватања још су и данас на снази. У САД су рађена истраживања која су се односила на ставове према злостављању старих лица. Подаци из истраживања су показали да Корејци суштински верују у примарност породичне хармоније у односу на добробит индивидуе, што је древни аршин којим се одређује да ли је појединачно понашање злостављајућег карактера или није. Слично томе, Јапанци верују да је група нешто што поседује врховно својство и да добробит појединца треба да буде жртвована за добробит групе. 38 Израда оваквих квалитативних студија указује на то да облици злостављања не могу да буду посматрани јединствено, већ да је сама појава универзална са различитим конотацијама. У Европи, тачније у Великој Британији, спроводе се опсежна истраживања о насиљу над старима, све већи број научника објављује радове на ту тему и организују се бројне конференције. Проблем злостављања старих особа посматра се у контексту пораста светске бриге о насиљу у породици, као и старења популације на глобалном нивоу. Савет Европе је године спровео репрезентативно истраживање насиља над старим особама у 21-ој држави и резултати истраживања су указивали на то да је злостављање старих лица много распрострањеније него што се то очекивало. Пошто и у Европи постоји јасно уочен тренд пораста броја остарелих лица, ови резултати су подстакли на размишљања о конкретном третману и превентивном деловању у смислу заштите старих особа и о обезбеђењу њихове достојанствене старости. 34 У извештају Светске здравствене организације (СЗО) из године наведени су подаци прикупљени на основу више истраживања на тему учесталости злостављања старих особа крајем двадесетог века у пет развијених земаља САД и Европе. Резултати су показали да су 4-6% испитаних старих особа биле изложене физичком, психичком, сексуалном и финансијском злостављању и занемаривању. У студијама које су рађене у Канади, Холандији и САД, где је узета у обзир претходна година, утврђено је да не постоји значајна разлика у распрострањености обима злостављања у односу на године и пол. Исто је показала и студија рађена у Великој Британији која је обухватила истраживање у последњих пет година. Студија у Финској, где је извршено истраживање у години пензионисања, утврдила је вишу пропорцију жена жртава (7%) у односу на мушкарце жртве (2,5%). Подаци из Извештаја СЗО из године су показали да је 7% старих људи доживело неки облик психичког насиља, 1% финансијског насиља и 1% физичког злостављања или сексулног напада, и то од стране деце, старалаца или партнера током претходних пет година. Мушкарци су у већем броју случајева (9%) него жене (6%) били изложени емоционалном насиљу или били финансијски злостављани. Због методолошких различитости исказаних у упитнику, ови се резултати не могу поредити са резултатима из једног ранијег истраживања у Канади. Тада је била утврђена много мања пропорција психичког злостављања (1,4%), а виши ниво финансијског злостављања (2,5%). 38 Према подацима СОС телефона за старе у Великој Британији, 64% насиља над старима се дешава у породичном дому. Истраживање са Новог Зеланда показује да је од 1988 случајева 70% жена било изложено у првом реду психолошком насиљу (59%), потом економском (42%), физичком (12%) и сексуалном (2%). Најчешћи насилници су чланови породица (70%) и то деца (40%), а када су у питању старији насилници, онда су то чешће мужеви. 2 Истраживања у Србији У Србији упадљиво недостају подаци о насиљу над старим особама, нарочито истраживања на репрезентативном узорку која омогућавају сагледавање инциденце, преваленце и карактеристике насиља квантитативном анализом. Уједначена примењена методологија би омогућила упоредну анализу, што би пак омогућило објективизацију проблема а самим тим и његово решавање. Осим два истраживања које је радило Виктимолошко друштво Србије, сва друга су мала, експлоративна истраживања која су рађена квалитативном анализом са илустративним случајевима страдања старијих особа. У досадашњим истраживањима насиља над старима неспорно је да постоје разлике у заступљености полова: жена је жртва у знатно већем броју од мушкараца. Многи подаци нису статистички значајни јер су мали узорци, али указују на манифестно злостављање типично за дато време и социјално-културни миље. Истраживања обилују детаљима из свакодневног живота старих особа, као и низом специфичности када је у питању реализација емпиријских истраживања. 342

342 Подаци саветовалиштва против насиља у породици дају анализу података од јуна до јуна године. Анализа подузорка од 274 случаја је показала да постоје три типична обрасца насиља: насиље партнера, насиље сина над мајком, насиље сина над мајком и оцем и насиље оца над одраслом ћерком. 22 Истраживачки тим Виктимолошког друштва Србије је крајем године спровео прво квантитативно истраживање породичног насиља у Србији, његове распрострањености и карактеристика. Ово истраживање није упоредиво са ранијим, штурим истраживањима код нас, али је упоредиво са сличним истраживањима у свету и у нашем окружењу. Интервјуисано је 700 испитаница од и преко 65 година, из села и градова Србије, од чега је 55 испитаница преко 65 година. Од тих 55 испитаница 23 се изјаснило да трпи психичко насиље које са старошћу опада, а свака трећа је изложена претњама, што се са старошћу повећава. Највећи проценат (40%) ових жена је доживело физичко насиље од члана породице, што указује да се претње које су у порасту све чешће реализују. Са растом старосних разреда, расте и број жртава којима се прети оружјем/оруђем и највише је изражено код особа преко 65 година чак 14,5%. Код сексуалног насиља запажа се пад са повећањем година. Од 55 старих жена само су 4 изјавиле да трпе ово насиље. Наведени су случајеви уцењивања родитеља и искоришћавања родитеља од стране сина/кћерке. А запажа се да су стари спремни да причају о претњама, физичком насиљу и претњама оруђем/оружјем. 23 У Србији су правне клинике почеле да се развијају године захваљујући програму америчке организације АBBА/CEELI, која је подржала њихов настанак и развој. Правни факултет у Нишу је један од факултета на коме су се правне клинике најбрже развиле и утемељиле. У току године клиници се обратило 85 клијенткиња од године. Стари су тражили право и заштиту у случајевима породичног насиља, издржавања и уговора о поклону, а две особе су путем тужбе тражиле издржавање од своје деце. 27 Аутономни женски центар у Београду и Женски истраживачки центар у Нишу су 2006/07. године спровели истраживања којим су обухваћена процесуирана кривична дела насиља у породици из београдских општинских тужилаштва и судова и Окружног суда, тужилаштва и центара за социјални рад. Вођени су интервјуи са представницима полиције, суда, тужилаштва и центра за социјални рад. На подручју Трећег општинског суда у Београду уочен је већи број судских случајева у којима су за насиље у породици одговарали млађи пунолетници који злостављају родитеље, бабе и деде захтевајући новац (обично за дрогу). Запослени у центрима за социјални рад су више истицали примере родитеља, старих лица које злостављају деца и то најчешће у вези са имовином. 13 У периоду од октобра до децембра подузорком је издвојено 36 предмета Центра за социјални рад Свети Сава у Нишу од чега је пријављен 21 случај злостављања и 15 случајева занемаривања Од тога је у 33 случајева пријављено злостављање/занемаривање по једнe остареле особе, а у 3 случаја и злостављање/занемаривање оба родитеља. Број пријављених жена жртава био је 30 а број мушкараца 9. У 17 случајева као подносиоци захтева јављају се саме жртве, у 6 случајева подносиоци су биле кћерке жртве, у једном случају син жртве и 6 случајева комшије. Најчешћи починиоци су синови жртве, у два случаја супруг, а у три унуке жртве. Највеће жртве су у узрасној групи од 80 година. Ово истраживање, које је водила проф. др сци. јур. Миомира Костић, засновано je на квалитативној методологији и анализи евидентираних случајева виктимизације старих. Такође, у извештају Центра за социјални рад Свети Сава у Нишу године наводи се да се у 39 породица одиграло породично насиље, где су жртве биле 39 партнера, од тога 4 старе особе (3 жене и 1 мушкарац), што значи да је тамна бројка јако висока с обзиром да се број старих лица у задњој деценији знатно увећава. 15 Према подацима центара за социјални рад, уочава се да је раст броја жртава у Србији и повећан 11 пута у периоду од године. Укупан број жртава партнерског насиља у том периоду је био 7520 и од тог броја 783 су остарела лица: 569 жена и 214 мушкараца. 20 Према истраживању Удружења судија за прекршаје РС, у години било је укупно 7080 правоснажно окончаних прекршајних предмета са елеменима породичног насиља. Преваленца је партнерско насиље али у 18% случајева било је насиља деце над родитељима. 20 Током године спроведено је једно мало експлоративно истраживање у Дому за старе Карабурма, где је већина старих смештена бежећи од насиља. Интервју је дао 41 испитаник (20% од укупне домске популације): 20 мушкараца и 21 жена, старости од година. Само су три жртве одмах навеле да су трпеле насиље, али после краћег разговора, испитаници су се отворили и почели да наводе разлоге доласка у дом: физичко насиље, неслагање, 343

343 вербалне претње, одбацивање и повремено узнемиравање. Иако на малом узорку, ово истраживање показује колико стари не желе да причају о том проблему и у којој мери су затамњени подаци о насиљу над старима. 30 Истраживање на тему дискриминације, занемаривања и злостављања старих спровео је године Црвени крст Србије са мрежом Хумана С у сарадњи са повереницом за заштиту равноправности Невеном Петрушић, у оквиру регионалног пројекта Дијалог организација цивилног друштва о питањима старих на Западном Балкану. Истраживање је спроведено међу 250 старијих у 8 градова Србије под називом Насиље над старијима Студија о насиљу у породици резултати су показали да је 32% старијих доживело неки облик злостављања. 32 Од тог броја 2,5% трпи најтеже облике насиља, најчешће је то вербално насиље 11,2%, док 2,4% старих људи трпи такозвано економско насиље, односно нема слободу располагања сопственом пензијом. Наиме, они врло често дају своје чекове и своје кредитне картице наследницима који тај новац не користе за подмиривање потреба старих људи. Неретко се дешава да сродници своју љубав и бригу условљавају потписивањем уговора о доживотном издржавању и након оверавања овог уговора престају да воде рачуна о њима, па се стари људи обраћају за помоћ Црвеном крсту. По полу, чешће су жртве жене, а просечна старост жртава оба пола је 70 година. Највећи број извршилаца насилља је између 35 и 45 година и то су 48,4% деца жртава, следе партнери и остали чланови породице са по 25,8%. Аутори овог истраживања напомињу да су коришћени подаци који се односе на случајеве насиља у породици, поводом којих су полицијске управе у Новом Саду и Нишу надлежним тужилаштвима поднеле кривичне пријаве. 39 Полицијска управа у Новом Саду је током године евидентирала 31 кривично дело насиља у породици које је извршено над старијима од 65 година, а најстарија особа која је претрпела насиље у породици имала је 81 годину. Најстарији виновних насиља је мушкарац од 77 година, најмлађи је такође мушкарац (унук) од 25 година. Подаци говоре да су синови најчешће виновници насиља над старијим особама. Током године полицијска управа у Нишу је евидентирала укупно 17 кривичних дела насиља над старијим особама у породици, а Центар за социјални рад у Нишу је у истој календарској години забележио 24 случаја насиља над старим особама у породичном контексту, што аутори истраживања тумаче као неспремност старијих особа да полицији пријаве чланове своје породице као извршиоце и тиме их изложе евентуалном кажњавању. У испитиваном узорку, најстарија жртва насиља у породици имала је 87 година, а број старијих жена које су претрпеле насиље у породици био је већи од броја старијих мушкараца. Подаци такође говоре да виновници насиља углавном користе физичку снагу при чему је у 3 од укупно 26 пријављених случајева коришћено оруђе дрвена палица, односно идентификовано тупо оруђе. 39 Резултати овог истраживања руше мит о патријархалној породици у којој су снажне емотивне везе и откривају да су стари људи често жртве породичне неслоге. Покрајински секретаријат за рад, запошљавање и равноправност полова Владе Аутономне Покрајине Војводине у оквиру пројкта Ка свеобухватном систему за сузбијање насиља над женама у Војводини, подржаног од Фонда Уједињених нација за подршку акцијама против насиља над жемана (UNTF), 33 у сарадњи са Аутономним женским центром из Београда, спровео је од јануара до јуна истраживање поступања јавних тужилаштва и судова у Војводини у вођењу кривичног поступка за дело насиља у породици, како би се уочили проблеми у вези са правом квалификацијом дела и спровођењем самог поступка, као и ефекти скорашњих измена кривичног законодавства. 14 Ово истраживање представља прво целовито сагледавање поступања тужилаштва и судова у поступцима за кривична дела насиља у породици које је спроведно у Војводини а обухвата сва тужилаштва, односно судове у посматраном периоду. Такође, реч је о најновијем истраживању правосудне праксе уопште чији се резултати могу поредити с раније спроведеним истраживањима на исту тему у другим деловима Србије. Друга истраживања правосудне праксе спроведена на територији Војводине била су фрагментарног карактера, а прикупљени подаци били су недовољни за извођење релевантних закључака. У прегледаним предметима, на другом месту ризичних породичних релација, учешће као оштећена лица насиље у породици имају родитељи 19% који су поднели у 30% случајева кривичне пријаве. Веће учешће оштећених родитеља подносиоца кривичне пријаве могло би се тумачити као знак већег степена обавештености о постојању кривичног дела насиља у 344

344 породици и позитивног учинка медијских и других кампања које су позивале на пријављивање насиља у породици и оснажиле жртву да и сама потражи помоћ. Лица старија од 65 година заступљена су у 11% случајева. Према очекивањима, у старосној категорији лица од 65 и више година нашло се знатно више жртава него учинилаца насиља у породици. Јасно је да се насиље дешава најчешће између партнера сличних година, али и податак да је 10,8% удео старих лица говори о значајној присутности насиља над старима јер се на светском нивоу пласира податак од 4-6% старих (преко 65 година) који трпе насиље у породичном дому, уз објашњење да је реч о појави добро покривеној тамном бројком криминалитета. Резултати овог истраживања потврђују податак изнет на конференцији Савета Европе о насиљу над мушкарцима да су мушкарци чешће жртве насиља у дечјем узрасту, док су жене доминантне жртве насиља у каснијем животном добу када ступају у партнерске односе. 17 У односу на жене исте старосне категорије, мушкарци су нешто чешће жртве насиља на крају шесте деценије живота или касније (после 65 године живота), а најчешће су жртве своје деце синова (према којима су се, када су били деца, вероватно насилнички опходили). 14 Генерални закључак је да су најчешћи починиоци насиља над старима партнери и деца, и син и ћерка. Радећи на пројекту Развој методологије евидентирања криминалитета као основа ефикасних мера за њихово сузбијање и превенцију, које је финансирало Министарство за науку и технолошки развој, ауторке Љ. Стевковић и Ј. Димитријевић су спровеле квантитативно истраживање у периоду од новембра до марта године у Панчеву и Београду. Узорак су чинили 300 испитаника/испитаница старости од година од којих су 200 били у институционалном смештају, а 100 у породичном дому. Од тог броја половина је била изложена породичном насиљу од чега је 69,6% било жртва у протеклих 10 година. Најзаступљеније се показало психолошко насиље (58,4%) и то у форми понижавања, вређања, али и одсуства комуникације која старима најтеже пада. Економско насиље је било присутно у 19,8% случајева и то код старих оба пола. Најизложенији овом насиљу су они који зависе од деце и унука који их материјално помажу. Тридесет одсто старих је било изложено специфичном виду економског насиља: 6-оро их је било приморано од стране свог детета или унука да промене тестамент или да насилнику препишу некретнину у власништво. Физичко насиље трпело 15,8% испитаника/испитаница, најчешће жене и то дуги низ година - а манифестације су од шамарања па до гушења. Најчешће жртве су жене нижег нивоа образовања и тешког материјалног стања. Сексуалном насиљу у форми сексуалне принуде је било изложено 6% испитаница. Ризик од насиља уопште расте са узрастом, при чему су најугроженије особе оба пола старости од година. 31 Медицински третман старих лица, жртава породичног насиља Појава насиља над старим особама одликује се високом тамном бројком, то јест непријављивањем учинилаца и случајева насиља од стране жртве. Разлог томе је што кривична дела која се врше у оквиру породице често не прелазе њен оквир јер жртва изналази разне начине прилагођавања насиљу које трпи, нарочито ако је немоћна да се супротстави насилнику. Према мишљењима истраживача овог феномена, међу разлозима непријављивања насиља на првом месту јесте висока толеранција на насиље које се дешава у породици што одговара традиционалном, патријархалном схватању породичних односа. На истој линији традиционалног и патријархалног је и поимање породице као приватне сфере у којој је насиље приватни проблем жртве те је срамота пријавити таква дешавања у породици. Специфичност ове врсте породичног насиља је у томе што стари људи не желе да пријаве насилничко понашање ближњег свога па је због тога насиље над старима једна од највише чуваних породичних тајни, јер су виновници овог насиља најближи укућани синови, ћерке, снаје, зетови, унуци. Они, с једне стране, имају осећај стида због понижења које трпе, а с друге стране, теже да сакрију лоше особине својих злостављача. Поред правне регулативе која не штити довољно жртву, непријављивању насиља доприносе и сви институционални учесници спречавања породичног насиља, између осталог и медицински радници својим (не)чињењем које се огледа у приступу жртвама насиља. Проблему поступања здравствених радника треба посветити дужну пажњу јер се жртве у највећем проценту јављају за помоћ полицији и здравственој служби. Иако се породично насиље традиционално сматра породичним проблемом, показатељи указују на озбиљан јавно-здравствени проблем. Решавање овог проблема захтева његово разумевање, разраду начина поступања према жртвама, препознавање насиља и избор одговарајуће стратегије. Током маја месеца године мрежа Хумана С, заједно 345

345 са још осам организација, спровела је истраживање о социјалној искључености старијих. Истраживање је спроведено у Београду, Крагујевцу, Пироту, Врању, Кули, Сремској Митровици, Зрењанину и Бору. Истраживањем су обухваћена 142 испитаника преко 65 година старости од чега су биле 92 жене (64,8%) и 50 мушкараца (35,2%). Од 142 испитаника 70 (49,2%) живи у граду, 71 (50%) на селу, док један испитаник живи у приградском насељу. Када је у питању здравствена заштита, 22,5% имало је проблема приликом остваривања права из ове области, 16,9% испитаника имало је проблема приликом остваривања права из социјалне заштите, а 14,1% имало је проблема приликом остваривања права у оквиру правосудног система. Резултати су такође показали да се 35% испитаних чешће осећају усамљено, а 32% понекад има осећај усамљености. 32 Петина испитаника/ца има проблем са здравственом службом, а тај број је сигурно и већи јер су стари и на овом пољу маргинализована група, што је кривица државе која не обезбеђује у довољној мери персоналне и материјалне капацитете. Наведено истраживање наглашава важност здравствене заштите старих који су жртве породичног насиља и указује на проблеме са којима се сусрећу. И друга квалитативна истраживања указују на значај медицинске службе и здравствене заштите. Што се будућих истраживања тиче, да би се са сигурношћу говорило о узрочно последичној вези између насиља и његових последица по здравље, неопходна су добро осмишљена истраживања анамнестичких студија експерименталном методом, са одговарајућом контролном групом жртава које нису биле изложене насиљу али код којих су присутни исти поремећаји здравља. И опет, држава би ту требала да обезбеђује финансијска средства и услове. 2 Оно што је закон усвојио као процедуру поступања према жртви породичног насиља јесте следеће: уколико се у здравствену установу јави стара особа која је жртва злостављања или постоји сумња на то, лекар треба да подробно прегледа пацијента и процени физичке и психичке последице, документује насиље без обзира да ли то жртва жели или не, те да је након медицинског збрињавања даље усмери на стручњаке или институције које јој могу пружити адекватне информације или помоћ. При институту за судску медицину Универзитета у Београду основана је амбуланта у којој жртве насиља у породици могу добити потпуни преглед уз листу повреда које тачно и прецизно дефинишу врсту повреда, локализацију, начин и време повређивања, што је изузетно значајно за доказивање насиља у судским поступцима, али жене у другим градовима немају користи од тога. Тренутно се чине напори да се добијање оваквих уверења ипак ослободи од плаћања трошкова кад је реч о жртвама насиља у породици, а да се евентуални трошкови покривају из буџетских средстава како то међународни стандарди захтевају. 6 Измена и допуна Закона о здравственом осигурању је ушла у скупштинску процедуру у децембру године, али због политичке ситуације у земљи није разматрана до данашњих дана. Када се ради о тешким телесним повредама, повредама насталим од ватреног, хладног или неког другог оружја или оруђа, као и када је у питању особа која је претрпела силовање, лекар је у законској обавези да случај пријави полицији. Чињиница је да је тешко препознати индикаторе насиља над старима због биолошких, психолошких и социјалних особености самих старијих, а знаци насиља се често приписују симптомима болести у старости, чак и од стране професионалаца. Једна стара особа може бити изложена више него једној врсти насиља. Врло је важно на време препознати неки облик насиља и пружити адекватну заштиту. Да би се то постигло, потребно је имати добро обучене стручњаке који се баве старим особама и њиховим проблемима. Поремећаји здравља који се доводе у везу са претрпљеним насиљем односе се на повреде као што су: директне последице насиља и индиректне последице насиља, које доводе до промена физичких и психичких функција жртве, као и промена у њеном социјалном и економском статусу. И директне и индиректне последице насиља могу имати несмртни и смртни исход. Симптоми повреда могу бити: јасно видљиви и тада се најчешће ради о телесним повредама, мање уочљиви и најчешће се односе на психичке потешкоће и повреде 2 Овакво истраживање је конкретан предлог ауторке текста на основу емпиријског искуства и познавања проблематике могућности ресурса. 346

346 које немају јасно видљиве знаке насиља, а жртве често траже антидепресиве, аналгетике и слично и такви симптоми најчешће указују на дуготрајно насиље над старима. 18 EAPA (ELDER ABUSE PREVENTION ASOCIATION), то јест Асоцијација за превенцију и злоставаљање старих особа је навела знаке који могу указивати да нека врста насиља постоји. Као могуће знаке физичког насиља они наводе: повреде које нису правилно лечене; повреде које су у супротности са објашњењем како су настале; болна места на додир; посекотине, убодне ране, опекотине, модрице, појаву декубитуса; неухрањеност или дехидратација који нису последица болести; лоша боја у лицу; упале очи и образи; коришћење неодговарајућих лекова; запрљана одећа или кревет; чести одласци у болницу или дом здравља; недостатак потрепштина попут хране, воде, комуналија; недостатак личних ствари и ускраћивање пријатне животне средине; принудна изолација. Бихејвиорални знаци су: страх; анксиозност; агитација; бес; изолација; повлачење; депресија; амбивалентност; контрадикторне изјаве; невероватне приче; оклевање за отворен разговор; конфузија или дезоријентација. Знаци који се могу приметити на старатељу су: спречавање старије особе да говори или да комуницира са посетиоцем, бес, равнодушност, агресија према старијој особи, постојање болести зависности или вршење кривичних дела, недостатак наклоности према старијима, флерт као индикатор неприкладних сексуалних односа, разговори са старијом особом кроз које им се показује да представљају терет. 12 ОПШТИ ПРОТОКОЛ О ПОСТУПАЊУ И САРАДЊИ УСТАНОВА ОРГАНА И ОРГА- НИЗАЦИЈА У СИТУАЦИЈАМА НАСИЉА У ПОРОДИЦИ усвојен је Закључком Владе Републике Србије на седници одржаној 24. новембра године. Усвајање Општег протокола представља спровођење општег циља - унапређивање мултисекторске сарадње и подизање капацитета институција. Један од главних циљева је пружање брзе и ефикасне заштите жртвама насиља и то одмах по инциденту, током и након кривично-правног и/или прекршајно-правног поступка, али и независно од ових поступака у случају установа које пружају социјалну и здравствену заштиту. Професионалци су дужни да уоче и препознају и друге знаке насиља и изразе сумњу да је оно присутно, као и да то примерено документују. То се постиже уколико се током обављања редовних активности и пружања других услуга постављају одговарајућа питања, односно обавља провера насиља у свим индикованим ситуацијама. Осим у ситуацијама када су трагови насиља видљиви, Општи протокол налаже да се провера насиља обавезно обавља када постоји уверљива изјава жртве или сведока, или су присутне друге околности, медицински или психолошки симптоми који упућују да насиље постоји. Кад год је могуће, потребно је поставити уобичајена питања о насиљу, било да је у питању интервенција полиције, здравствених служби или центра за социјални рад. Та питања се постављају чак и у ситуацији када у домаћинству нема одраслих мушких чланова. Нарочито треба обратити пажњу на старе особе. Приликом препознавања насиља, Општи протокол налаже да треба размотрити и друге могуће знаке у понашању потенцијалне жртве, укључујући директне и индиректне знаке као што су: узнемиреност, избегавање теме, минимизирање, испољавање ставова да је насиље заслужено ; испољавање страха од понашања насилника и страха за сопствену безбедност; страх за друге укућане или чланове породице; показивање стида и кривице, преузимање одговорности за насиље; указивање за економску зависност, изолацију и недостатак подршке шире породице и страх од полиције и других ауторитета. 25 Важна особеност насиља у породици је озбиљност и трајност последица које производи и то у првом реду за жртве. Та особеност се огледа у насиљу које директно или индиректно доводи до психичкиих и промена на психолошком плану жртве као и њеном социјалном и економском статусу. Едукација здравствених радника треба да буде усмерена на уочавање и запажање озбиљности и трајности психичких и психолошких промена које насиље изазива код жртава породичног насиља. Психичке промене најчешће се манифестују као пасивност, ниско самовредновање, анксиозност, страх од будућег и очекиваног насиља. Такође, жртве су депресивне, губе наду и осећање вредности и често су деструктивне са израженим суицидалним намерама. Реч је о обрасцу понашања, перцепција и реакција карактеристичних за жртве насиља у породици. 10 С обзиром да симптоми трају и након насиља или злостављања, реч је о посттрауматском синдрому. 347

347 Последице које жртва трпи на психолошком плану су значајне за разумевање понашања жртве. Посебне промене су уочене на плану сазнајних функција, то јест у спознавању/сазнавању (когнитивне шеме, самопоштовање, очекивања, ставови, перцепције). Такође, јављају се и индикатори психичког стреса и/или дисфункционалности као што су бес, страх, депресија, алкохол као и промене у односима са другима тешкоће у стицању или задобијању поверења. 7 Walker-ова посебно указује на поремећаје у перцепцији и емоцијама. 35 Развијање свести здравствених радника и осталих стручњака о проблему породичног насиља има за циљ подстицање тражења узрока, а не само да буду усмерени на последице насиља, као што обично бива. Здравствени радник мора да обрати пажњу да, уколико је жртва повређена, депресивна, нервозна, под стресом и слично, за то морају постојати разлози. Насиље у партнерској заједници може бити једно од њих. Стога је важно да, уз сав потребан медицински третман, здравствени радник - породични лекар, патронажна сестра и други стручњаци - пружи прилику жртви да прича о себи и ономе што јој се догађа у животу, 11 да би се открили узроци стања које можда указује на насиље над старима. Бројним сесијама са фокус групама медицинских радника које су организоване приликом истраживања у свету и код нас дошло се до одређених показатеља. У нашој земљи на сесијама здравствених радника приликом истраживања Аутономног женског центра године на узорку од 1194 испитаница 3 искристалисали су се одређене тешкоће у комуникацији са жртвама и личним ставовима према породичном насиљу. 12 Проблем који чини здравствену службу културолошки и организационо недоступном је комуникација између здравствених радника и жртава. Када су у питању здравствени радници, уочава се да они нерадо иницирају разговор о насиљу што из страха да не повреде жртвина осећања што из страха од сусрета са сопственим осећањима. Друго, постоји бојазан да покретање теме насиља може довести до неконтролисаног ослобађања непријатних чињеница из живота пацијенткиње. 19 Разумевање разлога старих да избегавају да говоре о насиљу и динамике насиља је изузетно важан предуслов за пружање одговарајуће здравствене услуге који се огледају кроз одговарајући приступ овим жртвама. 28 Главна карактеристика ових жртава је да су уплашене и да живе у страху од насилника. У контакту са здравственим радницима често се осећају постиђено због свог искуства с насиљем, а услед страха од њихове осуде, најрадије негирају насиље. 24 Кључни фактор у одговарајућем приступу овим жртвама је пажљиво одмерен став здравствених радника. Друга потешкоћа је како првенствено себи и жртви недвосмислено и јасно ставити до знања да је насиље недопустиво и да ништа не може да га оправда, што доприноси изградњи добрих односа и поверења између здравственог радника и жртве која је злостављана. Овакав здравствени радник (лекар, најчешће) се доживљава као подршка, што је жртвама веома важно. Доступност здравствене службе у овом случају је неупоредиво већа. Трећи проблем је што су неки здравствени радници склони да релативизују насиље, да га оправдају уколико се десило под одређеним околностима које они не одобравају у свом систему вредности. Те околности су повезане са њиховим погледом на родне улоге мушкарца и жене. 8 Подсвесно окривљавање жртве или преиспитивање разлога који су претходили насиљу, додатно удаљују пацијенте који су жртве насиља и који након тога најчешће избегавају контакт са здравственом службом. 28 Здравствени радник треба да посвети нарочиту пажњу опхођењу према жртви. Жртве имају веома изражену потребу за дискрецијом током прегледа, при чему је пожељно присуство само једне особе, што је најчешће лекар. Такође је важно да се преглед обави без прекидања и упадања других особа. Злостављане особе имају потребу да буду пажљиво саслушане од стране здравствених радника уколико желе да говоре о насиљу, али исто тако не треба инсистирати на разговору о томе уколико оне то не желе. 28 Потреба за речима охрабрења, подршке, осуђивање насиља и непреиспитивања онога што му је претходило, нарочито је наглашено. У англосаксонској литератури су дати примери изјава здравствених радника као што су: жао ми је што вам се то догодило, схватам да сте 3 Ово истраживање је обухватило испитанице до 70 година што је велика штета јер, с обзиром на репрезентативност узорка, пропуштена је прилика да се пробуде сазнања о карактеру породичног насиља над старима. 348

348 прошли кроз много тога, као и насиље није ваша грешка, оно се не може заслужити и ништа га не оправдава, то је кривично дело 29 Жртве насиља очекују да добију и конкретну помоћ и заштиту, а не само охрабрење и разумевање. 4 То превазилази ингеренције здравственог сектора, те је важно да на задовољавању ове потребе буде ангажована шира друштвена заједница: невладин сектор, са скровиштима, такозваним сигурним кућама; затим мрежа установа за социјални рад и наравно полиција. 9 Зато је важно да здравствени радник процени њихову безбедност, односно ризик у коме се жена налази, јер, нажалост, некада је последица насиља и смртни исход, након чега се обично преиспитују све релевантне инстанце са којима је жртва била у контакту и преиспитује се њихов ангажман у решавању проблема. 4 Насиље над старима је комплексан феномен који има вишеструке последице како, у првом реду, за жртву тако и за друштво у целини. Услед свега тога породично насиље има и своју економску димензију, те је у развијеним друштвима где постоји квалитетна евиденција трошкова, могуће добити тачан увид у издатке који су директно или индиректно повезани са насиљем. 36 Због тога породично насиље над старима има не само своју етичку компоненту у смислу кршења људских права већ и значајне финансијске импликација. 18 То представља разлог више за координирану акцију друштва на превенирању насиља и смањењу његових последица. Трошак за насиље у породици у оквиру Савета Европе износи најмање 33 билиона евра, што значи да на милион становника око евра одлази на интервенције, здравство и услуге. 13 Израчунавањем трошкова за насиље у породици баве се развијене земље, док неразвијене не обраћају пажњу на ту проблематику иако се сматра да је код њих ова појава распрострањенија. Зато је СЗО понудила неразвијеним земљама приручник за израчунавање економских трошкова повреда. 37 Проблему насиља треба приступити мултидисциплинарно и мултисекторски, са нагласком на новом, обимнијим истраживањима на репрезентативном узорку, едукацијама професионалаца, чланова породице и свих оних који воде рачуна о старијим особама. Литература 1. Action on Elder Abuse, Hidden vioces, 2005, 2. Age Concern New Zeland, Age Concern, Elder Abuse and Neglect Prevention Services: An Analyses of Referrals for the period 1. July to 30 june 2004, ( ) 3. Autonomni ženski centar: htpp:// 4. Chang, J. C., Decker, M.R., Maracco, K.E., Martin, S.L., Petersen, R., & Frasier, P.Y. Asking About Intimate Partner Violence: Advice from Family Survivor to Health care providers, Patient Education and Counseling, 59, , Coker, A. L. et al., Psichical Healt Concequences of Psihical and Psycholocal Intimate Partner Violence Archives of Family Medicine, 2000, 9 (5), p Dokmanović, M., Instrumenti pravne zaštite od nasilja u porodici u Srbiji, u: Vilić- Konstantinović, S. Ćopić (ur.) Prava žrtava u EU, Beograd, Prometej, Dutton, N. Women Response to Batering Empovering and Healing the Batered Women: a Model for Assesment and Intervention, str. 9, Ellsberg, M., & Heise, L., Researching Violence Against Women: a Practical Guide for Researchers and Activitist, Washington D.C., Feder, G.S. Hustons, M., Ramasay, J., & Taket, A.R. Women Exposed to Intimate Partner Violence: Expectations and Experiences When They Encounter Health Care Personals: a Metaanalyses of Qualitative Studies, Archives of Interal Medicine, 166 (1), Grupa autora: Developments in the Law Legar Respones to Domestic Violence, Harvard Law Review, Harvard, Law Review Asociation, str , Heise, L. et al., Anding Violence Against Women in Population Reports, Baltimore, Maryland: John Hopkins University School of Public Health, Population Information Program 1999., vol. Series L (preuzeto sa sajta ) 349

349 13. Jovanović, S., Pravna zaštita od nasilja u porodici, Beograd, Institut za kriminološka i sociološka istraživanja, Jovanović, S., Simeunović-Patić B., Macanović, V., Krivično-pravni odgovor na nasilje u porodici u Vojvodini, Novi Sad, Pokrajinski sekretarijat za rad zapošljavanje i ravnopravnost polova Kostić, M., Viktimitet starih ljudi, Pravni fakultet Univerziteta u Nišu, Socijalna misao, Beograd, Kratocoski, P.C., Persepectives on Intrafamily Violence, Human, Relations, 1984, no 6., vol, Lenz, H.J., R.Puchert, Violence vithin the family: men as victims u: Cuncil of Europe, Violence vithin the family: the place and role of men, Str Mamula. M., Pavleković, G., Tjelesni psihološki i socijalni znakovi zlostavljanih žena u obitelji u Aјduković, M, Pavleković G. (ur) Nasilje nad ženama u obitelji, Zagreb, društvo za psihološku pomoć, McCauleu, J., Kern, D., Kolodner, K., Derogatis, L., & Bass, E. Rellation of Law Severitu Violence to Women s Helth J. Gen inter med, 1998, 13 (10): Nacionalna strategija za sprečavanje i suzbijanje nasilja nad ženama u porodici i partnerskim odnosima, Beograd, Uprava za rodnu ravnopravnost, Vlada Srbije, Nasilje u obitelji nad osobama starije životne dobi http../ rijadob.pdf, pristup Nikolić-Ristanović, V., Milivojević, S., Viktimizacija žena nasiljem u porodici uticaj socijalnih faktora vezanih za društvene promene i životnu dob Temida, 2000, br. 1., str Nikolić-Ristanović, V., ur. Porodično nasilje u Srbiji, Beograd, Viktimološko društvo Srbije, O Connor, M., Consenquence and outcomes of disclosure for abused women International Journal of Ginecology & Opstetric, 78 (Suplement 1) S83-S89, Opšti protokol o postupanju i saradnji ustanova, organa i organizacija u situacijama nasilja nad ženama u porodici i u partnerskim odnosima, Beograd, Ministarstvo rada i socijalne politike, Uprava za rodnu ravnopravnost, str. 22, Pelicarić, N. Nasilje nad starim osobama u obitelji /Zbornik radova, ur. Z. Šeparović, Dubrovnik, Petrušić, N., Konstantinović-Vilić, V., Žunić, N. Pravna klinika metod učenja i rodnog senzibilisanja studenata/studentkinja prava, Temida, br. 3 str. 5-26, Shipway, L., Domestic Violence. A Handbook for health professionals. London : Taylor & Francis Group., Shornstien, S., Domestic Violence and Health Care: What every professional need to know. Thousand Oaks: Sage Publications., Srnić, J., Nasilje nad starim osobama, Temida, 2010, jun, str Stevković, LJ., Dimitrijević, J. Viktimizacija starih u institucionalnom i porodičnom okruženju u: Prava žrtava u EU / ur. V. Nikolić-Ristanović, S. Ćopić, Beograd, VDS, Prometej, str , Todorović, N., Vračarević, M., Miloradović, S., Mreža Humana S značaj javnog zagovaranja, Zbornik stručnih saopštenja i postera, Osmi nacionalni gerontološki kongres, str , UN, O projektu i Fondu Ujedinjenih nacija (Trust Fund in Support of Actiones to Eliminate Actiones against Women): pristup Violence Against Elderly People, by Council of Europe, Decembar, Manhattan Pub. Co pristup Walker, L., Terifying Love, New York: Harper Perenial,

350 36. Waters, H. et al. The Economic Dimensions of Interpersonal Violence Department of injuries prevention WHO, WHO, Prevention the Economic Dimensions of Interpersonal Violence department of Injuris and violence, Geneva, WHO World Report on Violence and Health (ed. by Etienne G. Krug, et al.), Geneve, Chapter 5, Abuse of the elderly, 2002 http..//whqlibdoc.who.int/publications/2002/ _eng.pdf, pristup: Članak: 39. Đorđević, K. Sinovi najčešći nasilnici nad starima, Politika, , str

351 ABUSE OF THE ELDERLY IN FAMILY ENCIRCLEMENT mr sci. def. Elizabeta Marčeta SUMMARY Violence against elderly people is a form of abuse which in Serbia still does not draw enough attention. Last several years number evidence cases abuses of elderly incerease noted 3441 cases abuses but gathered datas in 2013 where 9325 cases triple more than 2006 on annual level, number cases incereased 700 to 800 cases in the average. These datas don t show incerased cases abuse of elderly, but show incereased evidented cases. Abuses of the elderly egsisted in the past. Today abuse of the elderly and family violence as problem are opened for discussion and govermental interventions are frequently. But there are not in accordanse number experts neithe organisations which be occupated with problems abuse of the ederly. Small in number of researches show nigh dark number. The first, violence are happening in the home and, the second ederly people. Are often ill and weakly. It point to the several facts: their problem to announce violence and now much their cry for help stay inaudible. Numerous sociology, culturology, economic and other reasons are motives lasting several years suffering violence in family. Numerous researches point to culprits of abuse elderly population. They are closely member of the hausehold: sons, daughters, grandchildrens, sons and daughters in-law. Because of that abuse of the elderly is the most saved family secret. Consequences abuse of the elderly there are in their age and, connducted with age, in frail mental and physical health. They neede for stoping violence and want to find out reasons which brought that. On the other side, they have absence needing to share experience violence with experts with confidence and who are in able to discover and offer help. These circumestences prevent and make difficult for finding modus and instruments for helpless old population. Key words: abuse of the elderly, victim support, researches, culprits. 352

352 ОРАЛНО ЗДРАВЉЕ СТАРИХ ЉУДИ - ИЗАЗОВ САВРЕМЕНЕ СТОМАТОЛОГИЈЕ Проф. др Ивица Станчић 1, асс. др Александра Поповац 1 РЕЗИМЕ Са повећањем броја старих људи у свету, као и продужењем животног века, увећавају се и проблеми са оралним здрављем. Посебну пажњу треба посветити крезубим и безубим институционализованим пацијентима старије доби са неодговарајућим зубним надокнадама и лошом оралном хигијеном, као и често присутним каријесом корена зуба и сувоћом уста. Поред тога, често су и у хитним случајевима недоступне одговарајуће стоматолошке службе, као и недовољно ангажовање неговатеља у свакодневном одржавању оралне хигијене. Једно од истраживања аутора спроведено на неговатељима Геронтолошког центра Београд, показало је да већина сматра да је стање оралног здравља резидената Центра лоше, а као главну препреку у нези оралног здравља наводе недостатак времена. Истраживања спроведена у циљу да се испита потреба за стоматолошким третманом институционализованих пацијената, показала су да код преко 80% испитаника постоји нормативна потреба, али да је код само 28% третман могућ и изводљив (мала реална потреба за третманом). То је последица лошег општег здравља, као и лошег когнитивног статуса, али и недостатка жеље за третманом, односно недовољне свести о значају оралног здравља. Тренд испитивања квалитета живота повезаног са оралним здрављем у геронтостоматологији се прати и код нас. Резултати истраживања спроведених у Србији и БиХ говоре о негативном утицају стања оралног здравља на квалитет живота, али и о лошој самопроцени оралног здравља пацијената која често није била у складу са клиничким стањем. Велики број истраживања на пољу оралног здравља геријатријских пацијената се бави везом оралног и општег здравља. Резултати показују да лоше орално здравље (мали број природних зуба, мали број међузубних контаката, присуство гангренозних коренова) представља кофактор ризика за кардиоваскуларне болести, мождани инсулт, деменцију а показана је и веза са повећаним морталитетом. У току је најновије истраживање аутора које је се бави утицајем денталног статуса на Алцхајмерову болести на нашим просторима. Прелиминарни резултати се слажу са иностраним референцама и потврђују да мали број зуба без зубних надокнада иде у прилог касном јављају (late-onset) Алцхајмерове болести, што је нарочито изражено код носилаца Е4 алела за аполипопротеин Е. Кључне речи: Са повећањем броја старих људи у свету као и продужењем животног века, усложњавају се задаци за стоматолога у смислу очувања и побољшања њиховог оралног здравља. У пракси се користе савремене технике и процедуре у лечењу обољења и стања у усној дупљи како би се постигао максимални терапијски резултат а терапија што боље прилагодила старим људима. С друге стране, научници у овој области својим резултатима епидемиолошких студија доприносе бољем разумевању развоја, патологије и психосоцијалног аспекта оралних обољења старих људи, што даље усмерава развој геронтостоматологије у свету и код нас. Циљ рада је да се прикаже стање оралног здравља старих људи у Србији као и најважнији новији резултати светских и домаћих студија на пољу геронтостоматологије. 1 Клиника за стоматолошку протетику, Стоматолошки факултет Београд 353

353 Орално здравље старих људи Старост сама по себи не подразумева губитак зуба и обољења усне дупље. Међутим, популација старих људи има специфичну патологију и склоност ка одређеним обољењима и стањима и зато захтева одговарајућу организацију здравствене службе. Најчешћи проблеми оралног здравља старих људи генерално су безубост и крезубост, каријес корена, пародонтопатија, сувоћа уста као и негативне последице ношења протеза. 1 Основни задатак стоматолошког тима у оквиру геронтостоматолошке амбуланте је постизање и одржавање превентивних и терапијских ефеката. Геријатријски стоматолошки тим треба да чине: поливалентни стоматолог, а по потреби специјалиста одређене гране стоматологије, дентални хигијеничар, стоматолошка сестра и зубни техничар уколико постоји потреба за израдом зубне надокнаде. Сваки тим мора имати одговарајући план превентивног и терапијског рада за овако специфични део популације који се односи на: процену патолошких стања у усној дупљи; превенцију прогресије оралних обољења; процену општег стања здравља пацијента; планирање и сповођење одговарајуће терапије у смислу санације обољења уста и зуба; протетско збрињавање одговарајућим зубним надокнадама, као и одржавање постигнутих терапијских ефеката. 1,2 Међутим, реалност је да геријатријски стоматолошки тим није доступан за већину старих људи у Србији, а то се највише односи на институционализоване пацијенте који су уједно и најподложнији оралним обољењима. Они као специфична групација унутар популације старих људи имају проблеме са оралним здрављем, који су исти као код осталих, али су неки и додатни. Болести и стања усне дупље ових пацијената односе се пре свега на крезубост и безубост уз непостојање одговарајућих зубних надокнада, немогућност коришћења већ израђених зубних надокнада, лошу оралну хигијену, сувоћу уста али и недоступност стоматолошке службе, као и недовољно ангажовање неговатеља у оралној нези. 2,3 По питању крезубости и безубости се, заједно са БиХ и Македонијом, налазимо у врху учесталости код особа преко 65 година. 1 Недостатак зуба узрокује многе проблеме везане за нутрицију због смањења мастикаторне способности, па последично утиче и на избор хране. У case-control студијама уочено је да су код институционализованих пацијента са мањим бројем зуба чешћи озбиљнији здравствени проблеми и смртност. Сматра се да је разлог томе малнутриција. Иако парцијалне и тоталне протезе као мобилне зубне надокнаде често нису комфорне за пацијенте, а период адаптације уме да буде посебно непријатан код старих људи, истраживања потврђују да се надокнадом зуба побољшава мастикаторна способност и нутритивни унос. У једном таквом истраживању 4 утврђено је да се телесна маса благо увећала код пацијената који су носили своје протезе (независно од типа протезе) 6 месеци након протетског третмана у односу на оне који их нису носили. Такође, и ниво серум албумина се мало повећао у групи пацијената који су носили протезе у односу на оне који их нису носили. Међутим, недостатак зуба не узрокује само проблеме са жвакањем и исхраном већ и психосоцијалне проблеме. Лошији изглед зуба или протеза, тешкоће у говору, смејању и љубљењу узрокују социјални дискомфор и непријатност, а губитак зуба има значајан емотивни ефекат. Тиме се бави област која проучава повезаност квалитета живота и оралног здравља, о чему ће бити речи касније. Велики проценат старих људи има проблема са сувоћом уста. Тај проблем је толико учестао да се сврстава у основне тегобе које се испитују у оквиру процене самоперцепције оралног здравља и квалитета живота повезаног са оралним здрављем. Постоје три основна узрока саливарне хипофункције или ксеростомије: дехидратација, оштећење пљувачних жлезда или утицај на неутралну трансмисију иницијалне саливарне секреције. Код старијих особа, дехидратација је често повезана са недовољним уносом воде, губитком бубрежне воде која је у вези са дијабетесом или протеинско-калоричном потхрањеношћу 1. Због тога, постоји одређена веза између смањеног протока пљувачке, губитка апетита и клинички утврђене малнутриције. Међутим, постоји и веза у супротном смеру: сувоћа уста може имати негативни ефекат на орални комфор и мастикаторну функцију и тако може допринети протеинско-енергетској потхрањености. 5 Још један чест разлог хипофункције саливарних жлезда код старих је унос ксерогених лекова као што су антихипертенизиви, диуретици, психотропни лекови или антипсихотици. Постоји директна веза између броја дневно конзумираних 354

354 лекова и присуства сувих уста. Нормално, када се престане са узимањем ових лекова, проток пљувачке се враћа на нормалу, али је питање да ли постоје довољно ефикасни лекови за основна обољења који немају ксерогени ефекат. Такође, као последица зрачења орофацијалног региона, које се користи као део терапије оралног канцера, обично се јавља иреверзибилна редукција саливарне секреције. Поред осећаја дискомфора, саливарна хипофункција може резултирати агресивним каријесом, кандидијазом, дисфагијом и мукозним дискомфором. Код носилаца тоталних протеза, пљувачка има значајну улогу у ретенцији протеза. Важни физички фактори ретенције су адхезија, привлачење између разнородних молекула (пљувачка-акрилат, пљувачка-мукоза) и кохезија, привлачење између истих молекула. Ако пљувачка кваси протезу док је она у устима, пљувачни филм прекрива целу површину протезе, и постоји разлика у притисцима између пљувачног филма и ваздуха. Како се потпорна ткива опиру постављању протезе, ствара се снижени притисак у односу на онај који влада у усној дупљи, и ретенција протезе постаје ефективна. Ако је протеза изложена континуираној вучи, пљувачка и ваздух улазе у простор испод протезе. Негативни притисак се изједначава и протеза није више ретентивна. Фактори који фаворизују добру ретенцију су добро рубно заптивање (чврст контакт између належућих површина протезе и мукозе) и танак саливарни филм. Међутим, код пацијената са редукованим саливарним протоком, ретенција се у потпуности заснива на пацијентовој могућности да их придржава помоћу мускуларне контроле. 1,5 Такође, ови пацијенти се често жале на печење или свраб мукозе и да се храна лепи за полиране површине протезе. Пародонтопатија се сматра једним од главних проблема оралног здравља старих људи. Међутим, истраживања показују да старост сама по себи не доводи до пародонтопатије нити њене прогресије. Показано је да код пацијената старије доби задовољавајући пародонтални услови могу бити одржани одговарајућом пародонталном и протетском терапијом. У једној таквој студији 5, пацијенти старије доби су праћени до 5 година након пародонталног третмана који је укључивао и хируршко уклањање пародонталних џепова и протетски третман фиксним или мобилним зубним надокнадама. Пацијенти су прегледани сваких 3-6 месеци ради контроле и инструкција у вези с одржавањем оралне хигијене. Међутим, старије особе могу имати повећан ризик од пародонталних обољења због прогресивног губитка мануелних способности и вида, те последичне смањене способности за обављање оралне хигијене, промена у протоку пљувачке, миграције зуба и екстензивне гингивалне рецесије. Каријес корена је показао већу учесталост код старих људи, али је значајна повезаност показана код носилаца протеза (негативан ефекат кукица), као и код пацијената са хипосаливацијом. Каријес корена се отежано санира а брзо напредује и чест је случај да брзо дође до фрактуре зуба и последичне екстракције. Иако истраживања показују да је најнеповољнији утицај на орално али и опште здравље има стање безубости и крезубости без зубних надокнада, не треба занемарити и њихов негативни ефекат на орално здравље. Ту се, пре свега, мисли на неадекватне мобилне зубне надокнаде које могу деловати као страно тело на потпорна ткива својим механичким, хемијским, термичким, електрохемијским и бактеријским надражајима. Код трећине пацијената с акрилатним протезама јављају се објективне и субјективне промене на слузници, чији су узроци механички или хемијски надражај, алергијска реакција, а тим променама доприносе и сметње у секрецији пљувачке, односно ксеростомије. Ношењем зубне протезе, испод њене базе се нагомилавају ензими, токсини и антигени бактеријског и гљивичног порекла који утичу на одговор слузнице. Накупљању бактерија и гљивица у великој мери доприноси и храпавост површине материјала протезе који мора пратити конфигурацију слузнице, па се стварају микро и макроретенцијска места. 1,5 Акрилатне зубне протезе задржавају гушћу флору од металних, вероватно зато што су порозније, храпавије и лакше се површински оштећују. Поред тога, кукице и делови протезе који залазе у подминирана места су подручја која поспешују настанак и акумулацију плака, као и задржавање микроорганизама. На површину протезе адхерирају микроорганизми, а њихов састав зависи од њеног материјала. Накупљање бактерија и гљивица на материјалу од кога су израђене протезе код неких особа може изазвати запаљенске промене протезни стоматитис. Предност протеза је што се могу добро опрати након вађења из уста. Ако протеза дуготрајно прекрива непце и пацијент слабо одржава хигијену, могу се јавити промене палатиналне микробне флоре при чему се могу размножити гљивице и лактобацили. 355

355 Потреба за денталним и протетским третманом старих људи Истраживачки тим Стоматолошког факултета у области геронтостоматологије је своја истраживања започео године, најпре са идејом да се процени стање оралног здравља институционализованих старих људи и утврди потреба за стоматолошким и протетским третманом. Резултати су показали очекивано лоше орално здравље и због тога велику нормативну потребу али и неочекивано малу реалну потребу за протетским третманом. 6 Појмови нормативна и реална потреба за третманом се широко користе у овој области како би показала дискрепанцу између онога што би требало урадити и што је индикација код неинституционализованих пацијената, и онога што је могуће урадити у датим условима. Другим речима, нормативна потреба постоји код свих крезубих и безубих пацијената без адекватних зубних надокнада. Реална потреба представља могућност да се третман спроведе тако да функционално зависан пацијент има користи од ње. Резултати поменутог истраживања су показали да је преко 80% институционализваних пацијената имало нормативну потребу, али да је код само 28% њих третман био могућ и изводљив (мала реална потреба за третманом). То је била последица лошег општег здравља, лошег когнитивног статуса али и недостатка жеље за третманом, односно недовољне свести о значају оралног здравља. Исто истраживање је показало да нема статистички значајне разлике у побољшању квалитета живота између старих пацијената којима су урађене нове зубне надокнаде и оних којима су старе зубне надокнаде реадаптиране. 6 Ти резултати су значајни јер су показали да бољи третман није увек такав у популацији старих људи, а такође је важно да се неки третмани реадаптације протеза могу извести и ван стоматолошке установе, то јест у институцијама за смештај старих људи. Иако је стање оралног здравља у развијеним земљама много боље него код нас, разлика у нормативној и реалној потреби за третманом код институционализованих старих људи је такође веома изражена. Истраживање у Канади је показало да 83% пацијената у установама за дуготрајно збрињавање старих људи има нормативну потребу за третманом, али само њих 17% би, у складу проценом услова у усној дупљи и општег здравља, имало користи од третмана. 7 Истраживање у Турској, у установи за дуготрајно збрињавање старих лица је показало да је веома лоше стање оралног здравља у смислу броја природних зуба. Просечан број природних зуба био је Нормативна потреба за третманом је била значајно већа у групи пацијената без протеза у односу на групу пацијената који су имали протезе. Већина испитаника је имала протезе (59.4%), и то највећи број њих (78.3%) тоталне протезе, а парцијалне протезе 8.3%. 8 То је већи проценат протетски рехабилитованих институционализованих пацијената него у Србији. У истраживању из од стране исте групе истраживача на територији БиХ, резултати су показали да у популацији неинституционализованих старих људи скоро 40% има потребу за протетским третманом у обе вилице. 9 Новије истраживање из године показује такође лоше орално здравље институционализованих пацијената у Србији. Утврђен је велики број безубих и крезубих пацијената без зубних надокнада, лоша орална хигијена, али и добра самоперцепција оралног здравља (чак и код безубих пацијената). Нега оралног здравља у институцијама за дуготрајни смештај старих људи улога неговатеља Велики број референци у свету али и региону говоре о лошем оралном здрављу старих људи смештених у установе за дуготрајно збрињавање Лоше орално здравље корисника домова за старе је највише последица одсуства или тешког приступа професионалној стоматолошкој заштити, недостатка мотивације, отежане моторике и лошег медицинског статуса корисника домова, али и неадекватне праксе и ставова неговатеља. 14 Код институционализованих особа, повећан ризик од оралних обољења може утицати на системско здравље. 15 Бактеријски ендокардитис, пнеумониа и плућни абсцеси могу бити резултат инфекције анаеробним бактеријама, а дентални плак је логичан извор ових бактерија, посебно код пацијената са пародонталним обољењима. 16 Стога, помоћ у одржавању хигијене усне дупље може побољшати њихово опште здравље али и самопоуздање и квалитет живота. 17 Бројне студије су показале да су недостатак времена, изостанак организационе подршке, страх од обављања оралне неге, недостатак сарадње корисника и незаинтересованост корисника за своје орално здравље главни проблеми неговатеља у заштити оралног здравља корисника домова за старе Као закључак тих истраживања, већина аутора наводи да је унапређење образовања и програма обуке неговатеља у овој области неопходно. 26 У Србији не постоје релевантни 356

356 подаци о домовима за старе и запосленима у њима као ни њихова контрола. У таквој ситуацији, стоматолошка заштита је веома занемарена. Поред тога, чести проблеми геронтолошких центара су недостатак кадра са одговарајућим знањем и практичним вештинама, али и финансијска подршка која би пратила повећану потребу за одговарајућом оралном негом. Процена ставова неговатеља по питању оралног здравља је важна, с обзиром да они директно утичу на учинак оралне заштите и потенцијално доводе до позитивних и негативних резултата. 26. Ставови неговатеља по питању оралног здравља би могли да обезбеде увид у њихове приоритете и самим тим праксу која се спроводи у домовима за старе. Истраживање које је спроведено у оквиру Геронтолошког центра Београд управо је имало за циљ да испита ставове и знање неговатеља о оралном здрављу и пракси коју примењују када је у питању орална хигијена. Резултати су показали да је обуку у области оралне хигијене имало 81% учесника студије и готово исти проценат је сматрао обуку корисном у свакодневној пракси. Међутим, главни проблем је непостојање протокола и стандарда којим би се овакви програми и обуке увели као један од приоритета у домовима за старе и који би представљали обавезу за сваког члана особља. Готово све особље (96.6%) одговорило је да је веома важно водити рачуна о оралном здрављу, што је веома охрабрујуће, јер они представљају партнере стоматолога у остваривању заједничког циља, а то је побољшање оралног здравља корисника домова. Оно што је забрињавајуће је да је готово две трећине особља сматрало да је тренутно стање оралног здравља корисника домова лоше или веома лоше, при томе наводећи као главни проблем који их онемогућава да се посвете оралном здрављу корисника недостатак времена, за разлику од резултата других истаживања где је као главна баријера наведена немогућност сарадње са корисницима домова 27 или недостатак воље корисника 28. У прилог томе иде и податак да је највећи број неговатеља (84.5%) био задужен за преко 20 корисника дома док је њих 15.5% задужено за корисника. Особље је имало веће знање о пародонталним обољењима него о главном узроку каријеса и његовој превенцији, што је био случај и у другим истраживањима. 28 Резултати су показали да формално медицинско образовање има утицај на знање о оралним обољењима. Убедљива већина медицинских сестара (94,1%) је одговорила да је лоша орална хигијена могући узрок каријеса, а када су у питању остали неговатељи, број је нешто мањи (65,9%). Насупрот томе, на понуђени одговор недостатак калцијума у исхрани, 23,5% медицинских сестара одговорило је потврдно, док је осталих неговатеља било знатно више (56,1%), што говори о бољој информисаности кадра са формалним медицинским знањем, када су у питању узроци оралних обољења. Потврду овоме даје и поређење да 94,1% медицинских сестара сматра да се редовним контролама код стоматолога може спречити каријес, а осталих неговатеља 61,0%. Ови резултати говоре да су медицинске сестре боље предиспониране за бригу о оралном здрављу корисника домова за старе и да је код немедицинског особља неопходна додатна обука о узроцима и превенцији оралних обољења. Када је у питању знање о хигијени протеза, испитаници су показали висок степен информисаности, стечене углавном њиховим практичним искуством. Процедуре оралне хигијене које спроводи највећи број особља су прање протеза (81%) и прање зуба (36,2%). То су резултати слични са иностраним студијама, али оно што забрињава је да је, за разлику од других истраживања 26, наша студија показала да постоји део особља (12,1%) који не примењује ни једну од процедура у циљу одржавања оралне хигијене корисника дома. Међутим, овај податак не мора стриктно бити негативан, јер може бити последица и великог броја функционално независних корисника, којима и није потребна помоћ у одржавању оралне хигијене. Многе студије потенцирају орално здравље као битан део неге старијих особа. 29,30 Такође, у њима се наводи да су домови за старе одговорни за помоћ корисницима у њиховој свакодневној оралној хигијени, али када су у питању земље у развоју, мало је података везаних за ову проблематику. Уобичајен је недостатак у образовању неговатеља, посебно неговатеља у геријатријским центрима. Једна студија 31 показује колики је допринос стоматолошких тимова у подршсци и охрабривању особља у спровођењу континуиране оралне неге. Медицинско особље које се брине о старијим особама захтева редовно информисање и обуку о оралној нези. 31 Два ранија истраживања су показала значајна побољшања у ставовима и приступима особља према оралној нези, након спровођења кратког едукативног програма за неговатеље. 32,33 Квалитетнија обука може омогућити бољу праксу, али мало студија описује ефекте такве обуке. Paulsson и сар. 33 су показали да су 3 месеца након обуке о оралној нези вештине у пружању оралне неге особља старачких домова побољшане, али студије нису 357

357 успеле да покажу утицај на орално здравље корисника. 34 Не треба заборавити да многи функционално зависни пацијенти бораве код куће под надзором породичних неговатеља (термин family caregiver односи се на неговатеља који је члан породице функционално зависне старе особе). Истраживање у Аустралији је показало да породични неговатељи сматрају да би контролни прегледи код стоматолога требало да буду чешћи као и да недостаје специјализована орална нега. Као ограничења у нези оралног здравља својих функционално зависних чланова породице навели су недостатак знања у области оралног здравља као и недовољну покретљивост и когнитивно оштећење пацијената о којима брину. 35 Квалитет живота повезан са оралним здрављем (Oral Health Related Quality of life) Тренд испитивања квалитета живота који је повезан са оралним здрављем присутан је и код нас. Прва испитивања у овој области су се појавила у стоматологији пре 20-так година и од тад су се веома брзо развила и проширила. Данас представљају велику област у стоматолошкој науци, незаобилазну у процени стања оралног здравља одређене популације, процени ефеката одређене терапијске процедуре или упоређивању оралног здравља две групе пацијената. 36 Потреба за развојем ове области произилази из потребе да се у свеобухватни третман укључи и субјективна перцепција оралног здравља. Идеја о директном укључивању информација из психосоцијалне сфере болесника на одлуку о третману проистекла је из широког критиковања коришћења искључиво клиничких параметра у евалуацији оралног здравља. Такав приступ не успева да укључи функцијске и психосоцијалне аспекте здравља и не презентује адекватно здравствени статус, функцију и потребе индивидуе Сматра се да је у остваривању адекватне стоматопротетске рехабилитације веома важан лични став и задовољство пацијента, па се велика пажња усмерава на појединачни психосоцијални одговор везан за губитак и рехабилитацију оралних функција. Истраживања у области Oral Health Related Quality of Life имају за циљ да пруже информације о утицају стања усне дупље човека на квалитет његовог живота. Стање оралног здравља умногоме утиче на физичко и психолошко стање, односно на квалитет живота, од тога како човек изгледа, говори, жваће, осећа храну, у којој мери се социјализује и какво му је мишљење о самом себи. 40,41. Када су у питању болесници старијег доба, ситуација се још више погоршава. Ова популација има своје специфичне потребе и приоритете и стога им се, у постављању индикација за стоматолошки третман, не сме приступати рутински. Познато је да губитак зуба угрожава основне функције стоматогнатог система као што су жвакање, гутање, говор, мимика итд. Међутим, и рехабилитација изгубљених зуба протезама може изазвати различите реакције, од привременог губитка тежине услед избегавања хране, па до депресије и губитка социјалних контаката. 36 Основна чињеница коју треба имати на уму јесте да се за популацију старих особа максимална корист од протетског третмана не постиже на исти начин као код млађих. Другим речима, оно што би млађем болеснику донело максимални естетски учинак и комфор, не значи да би и старијем болеснику, и обрнуто. Од почетка испитивања утицаја стања оралног здравља на квалитет живота много инструмената је развијено и тестирано ради добијања адекватног и поузданог упитника који се може користити у свакодневној пракси. Постоји укупно 20 идентификованих и клинички верификованих индекса који мере утицај стања оралног здравља на квалитет живота Сви индекси су на енглеском језику у оригиналној верзији, а само је 10 преведено на друге језике. Индекси који се препоручују за испитивање квалитета живота код старијих болесника су GOHAI, SOSHI, OHIP-49, DIDL, OHIP-14, OIDP I OHIP-G. Структура свих индекса подразумева одређени број питања на основу којих се добијају информације директно од испитаника. Поједина питања се односе на бол и неугодност, друга на социјалне и психолошке последице, што заједно обухвата све аспекте OHRQoL. Питања су једноставна, а најчешћа формулација гласи: Како бисте проценили здравље својих зуба, десни и уста? Понуђени одговори су, такође, једноставни и рангирају се на Ликертовој скали (распон пет бодова) од одлично до незадовољавајуће. Појединац рангира своје орално здравље у односу на елементе квалитета живота за које сматра да су најважнији и изражава га на споменутој скали. Додатна помоћ у попуњавању упитника може се састојати од инструкција које се дају испитанику и на тај начин му се објашњава поље на које се питање односи. 36,42 До сада су на српском говорном подручју верификована два упитника за испитивање квалитета живота повезаног са оралним здрављем, Oral Impact on Daily Performance (OIDP) и 358

358 Geriatric Oral Health Assessment Index (GOHAI). Ова истраживања су донела веома значајне податке о оралном здрављу, потребама за третманом и утицају оралног здравља на свакодневни живот наше популације. Верификација упитника подразумева културолошку адаптацију и тестирање психометријских карактеристика. Препоручен лингвистички метод подразумева следеће фазе: нацрт српске верзије упитника добија се превођењем енглеске верзије од стране четири доктора стоматологије који поседују одлично знање енглеског језика, након чега је добијена консензус верзија на српском језику. Добијена консензус српска верзија преводи се на енглески језик од стране професионалног преводиоца који није укључен у студију, а који је упознат са стоматолошком терминологијом (backward-forward method). Повратни превод се ради без знања оригиналног текста на енглеском језику. Добијене две верзије упитника (српска и енглеска) се прегледају од стране истраживачког тима и професионалног преводиоца. Након усаглашавања ставова, добија се прелиминарна српска верзија упитника. Та верзија се даље користи на репрезентативном узорку, тестирају психометријске карактеристике и одговарајућим статистичким методама (кориговани коефицијент корелације-crobach alpha) се процењује њена валидност, поузданост и одговор на измене. 36,38,42 OIDP је индекс који процењује до које мере стање оралног здравља утиче негативно на свакодневни живот. Фокусира се на 10 основних дневних активности и понашања као што су: исхрана, говор, чишћење зуба и протеза, лакша физичка активност, спавање, одмарање, смешкање, смејање и показивање зуба без осећаја срамоте и нелагодности, емоционално стање, излажење напоље и уживање у дружењу са другим људима. Тестирање везије OIDP индекса на српском језику је подразумевало процену учесталости утицаја оралног стања на свакодневни живот као и њихову озбиљност. Истраживање је спроведено у Босни и Херцеговини, па је тако везија названа босанска верзија OIDP упитника. Укупан скор упитника се множи са 100, а већи скор указије на лошији квалитет живота повезан са оралним здрављем. Истраживање је показало да је босанска верзија OIDP индекса за старе људе поуздан и валидан инструмент OHRQoL мерења. Поред валидације упитника, истраживање је показало да стари људи који имају потребу за протетским третманом имају значајно већи негативни утицај оралног здравља на квалитет живота у поређењу са старим људима који су имали зубне надокнаде или преко 10 природних зуба. Такође, они који су имали мањи број природних зуба и мањи број оклузалних међузубних контаката, имали су највећи негативни утицај у категоријама исхрана и говор. Међутим, након протетског третмана, највеће побољшање квалитета живота је уочено у категоријама смејање, излазак у јавност и уживање у дружењу са другим људима. 42 Geriatric Oral Health Assessment Index (GOHAI) је првобитно развијен за процену оралног здравља старијих особа. То је упитник састављен од 12 питања намењених за процену три различита аспекта оралног здравља у вези са квалитетом живота: (1) физичко функционисање, укључујући и исхрану, говор, гутање; (2) психосоцијално функционисање, укључујући и бригу или забринутост о оралном здрављу, незадовољство изгледом, самосвест о оралном здрављу, избегавање социјалних контаката због оралних проблема, и (3) бол или нелагодност, укључујући и коришћење лекова за ублажавање бола или нелагодности из уста. 43 GOHAI је коришћен као показатељ самопроцене изгледа уста и зуба у старијој популацији, затим за процену корелације утицаја оралних обољења на свакодневно функционисање и благостање у две популације старијих особа, 44 а показао се и као осетљив инструмент за процену успешности стоматолошког третмана. 45 Верификација овог упитника вршена је на територији Београда за институционализоване пацијенте. Ради испитивања психометријских карактеристика упитника, испитаници су били испитани и о самопроцени стања оралног здравља (орална хигијена, сопствена перцепција оралног и општег здравља, потреба за стоматолошком интервенцијом, присуство зубобоље, крварења десни, непријатног задаха, сушења уста, бол у темпоромандибуларном зглобу и немогућност жвакања). Српска верзија GOHAI-a је показала прихватљиву валидност и поузданост када су у питању старије институционализоване особе. Због тога, српски GOHAI би могао бити користан и прецизан инструмент у процени утицаја оралног здравља на квалитет живота старијих особа на српском говорном подручју. У оквиру овог истраживања извршена је и процена стања оралног здравља институционализованих пацијената и утврђено је да 27,2% испитаника има 1 или више деструисаних зуба. Просечан број недостајућих зуба био је 25,18, док је 99,7% испитаника имало 1 или више недостајућих зуба. Тестирање квалитета живота повезаног са оралним здрављем је показало да пацијенти који имају већи број недостајућих зуба и немају зубне надокнаде имају лошији скор GOHAI упитника. Инте- 359

359 ресантни су резултати који говоре о самопроцени оралног здравља. 60.5% испитаника сматрало је да је њихово тренутно стање оралног здравља задовољавајуће. Ова вредност већа је од вредности у другим студијама 46-48, што се може објаснити недостатком свести о оралном здрављу код старијих особа у Србији, а у прилог томе говори и да су поједини безуби корисници домова своје орално здравље оценили као добро. Такође, 44.9% испитаника сматрало је да има потребу за стоматолошком интервенцијом, што је нижа вредност од немачке и арапске верзије GOHAI-а, а разлог је да поред ниске свести о оралном здрављу, утицај на овај податак има и низак социоекономски статус већине учесника студије. Ово имплицира да сопствена перцепција оралног здравља може да варира у зависности од земље и социоекономског статуса, без обзира на објективни дентални и орални статус. Веза оралног и општег здравља Велики број истраживања на пољу оралног здравља геријатријских пацијената се бави везом оралног и општег здравља. Резултати показују да лоше орално здравље (мали број природних зуба, мали број међузубних контаката, присуство гангренозних коренова) представља кофактор ризика за кардиоваскуларне болести, мождани инсулт, деменцију, а показана је и веза са повећаним морталитетом. 1,5,49,50 До сада је већ доказана веза између оралног здравља и аспирационе пнеумоније код институционализованих лежећих пацијената, али се она и даље испитује. Оралне анаеробне бактерије су изоловане из узорака који су искашљани код аспирационе пнеумоније. 49,50 Такође постоје разлике у појави оралних бактерија у вези са стањем усне дупље, као што је број зуба, ниво оралне хигијене и ниво пародонталног здравља. Нађено је да је квантитет оралних бактерија у вези са бројем зуба. У проспективној двогодишњој студији у Јапану на великом узорку институционализованих пацијената, утврђено је да коректна дневна хигијена зуба и протеза спровођена од стране неговатеља резултира значајним смањењем учесталости пнеумоније, фебрилних стања и смрти. 49. У сличном проспективном шестогодишњем истраживању утврђено је да је фактор ризика за морталитет - поред година, пола, физичко-менталног здравственог статуса и кардиоваскуларних болести - и дентални статус. Безуби пацијенти који нису носили протезе су имали значајно већу учесталост смртности. У истраживању које је испитивало повезаност оралног и општег здравља, утврђено је да је учесталост физичких поремећаја и немоћи већа код пацијената са мањим бројем зуба. Занимљиво је да је учесталост већа код субјеката који нису носили протезе. Дентални статус, године, когнитивни статус и врста институције су утврђени као фактори ризика за физички поремећај. 50 Веома су актуелна истраживања везе денталног статуса и деменције, односно когнитивног статуса. Од појаве прве овакве везе пре неколико деценија, ова повезаност не престаје да се испитује. Лошији дентални статус је повезан са оштећењем когнитивног статуса и деменцијом у популацији старих људи, а то је, такође, показано и на анималним моделима Иако се ова веза доста испитује, није утврђен тачан механизам утицаја, јер су углавном све студије типа case-control. Као могући механизам наводи се присуство пародонтопатије као хроничног инфламаторног процеса у усној дупљи, чији медијатори запаљења улазећи у системску циркулацију имају утицаја на различите системе органа. Пародонтопатија је повезана са повећаним вредностима ткивних и серумских проинфламаторних цитокина, који се спомињу као потенцијални фактор ризика за неуродегенеративне промене. 56,57 Такође, губитак зуба је повезан са променама у исхрани, што такође може имати утицаја у когнитивном оштећењу. Испитивања на анималним моделима без зуба показала су неуроанатомске и неурохемијске промене. 58 Проспективна студија у Кореји је показала да је код особа са мањим бројем зуба, статистички већа вероватноћа за појаву Алцхајмерове болести. Та веза је била јача код безубих и крезубих пацијената који нису носили протезе. 56 У истраживању које испитује број природних зуба и когнитивни статус помоћу мини ментал теста (MMSE), нађено је да је већи број природних зуба био статистички чешћи код особа са већим MMSE скором (преко 28). 59 Студије сличног типа показују већу учесталост кардиоваскуларних обољења код особа са лошијим денталним статусом. Истраживање спроведено у Финској даје назнаку механизма овог утицаја јер су показали да особе са мањим бројем зуба или безуби, имају нижи ниво HDL холестерола и већи ниво триглицерида као и виши BMI од особа са већим бројем зуба. 60 Група аутора се бавила везом између денталног статуса и можданох удара. Резултати 6 одвојених студија (2 case control и 4 лонгитудиналне студије) су показали позитивну асоцијацију између броја зуба и пародонтопатије и можданог удара. Тачније, пацијенти са 24 и 360

360 више зуба су значајно ређе имали мождани удар него они са 23 и мање зуба. Ова веза је била појачана код особа са пародонтопатијом, 61 Истраживање које је код нас у току бави се утицајем денталног статуса на Алцхајмерову болест. Прелиминарни резултати се слажу са иностраним референцама и потврђују да мали број зуба без зубних надокнада иде у прилог касном јављају (late-onset) Алцхајмерове болести, што је нарочито изражено код носилаца Е4 алела за аполипопротеин Е. Закључак Орално здравље старих људи у Србији је лоше и подразумева пре свега велику учесталост безубости и крезубости без одговарајућих зубних надокнада. Орална хигијена није на задовољавајућем нивоу, а самоперцепција оралног здравља је често нереална, односно постоји недовољна свест о значају оралног здравља. Потреба за протетским третманом је велика, али често не постоји могућност да се третман спроведе, нарочито у институцијама за дуготрајно збрињавање пацијената. То показује да је потребно старе пацијенте протетски збрињавати док су у релативно добром здравственом стању кад год је то могуће, јер је показано да се и функционално зависни пацијенти добро служе својим зубним надокнадама кад их имају, а готово је немогуће у тим условима им израдити нову надокнаду ако је немају. Нега оралног здравља у домовима за старе је недовољна, али су неговатељи показали релативно добро знање о оралном здрављу и техникама оралне хигијене. Континуирана обука и мотивација о нези оралног здравља особља које се брине о институционализованим пацијентима би свакако дала добре резултате у смислу побољшања оралног здравља резидената и боље сарадње са стоматолозима. Истраживања у области везе оралног и општег здравља показују важност очувања броја природних зуба, лечења пародонталних обољења као и надокнаде зуба у превенцији кардиоваскуларних обољења, деменције и можданог инсулта. Референце: 1. Тихачек Шојић, Љ. и Станчић, И Стоматолошка Геронтопротетика. Крагујевац: Кораци. П , 43-52, 57-70, World Health Organization Active Ageing: A Policy Framework. Geneva: WHO. P Petersen, P.E. & Yamamoto, T Improving the oral health of older people: The approach of the WHO Global Oral Health Programme. Community Dent Oral Epidemiol, 33, Kanehisa. Y., Yoshida, M., Taji, T., Akagawa, Y. & Nakamura, H Body weight and serum albumin change after prosthodontic treatment among institutionalized elderly in a long-term care geriatric hospital. Community Dentistry & Oral Epidemiology, 37, Budtz-Jorgensen, E Prosthodontics for Elderly: Diagnosis and Treatment. Chicago, IL: Qintessence. P Jelenković, A., Stančić, I, Tihaček Šojić, Lj., Živković, R. & Miličić, B A preliminary evaluation of normative and realistic needs for prosthetic treatment among frail elderly patients in Serbia. Journal of Dental Sciences, 8, Mojon, P. & MacEntee, M.I Discrepancy between need for prosthodontic treatment and complaitns in an elderly edentulous population. Community Dent Oral Epidemiol, 20, Gülcan Coskun, A. & Safak, E The oral hygiene and denture status among residential home residents. Clin Oral Invest, 12, Erić, J., Stančić, I., Tihaček Šojić, Lj., Kulić, Lj., Popovac, A & Tsakos, G Prevalence, severity and clinical determinants of oral impacts in older people in Bosnia and Herzegovina. Eur J Oral Sci, 120, Šimunković, S.K., Boras, V.V., Pandurić, J.Z. & Ilić, I.A Oral health among institutionalised elderly in Zagreb, Croatia. Gerodontology, 22, De Visschere, L.M., Grooten, L., Theuniers, G. & Vanobbergen, J.N Oral hygiene of elderly people in long-term care institutions a cross-sectional study. Gerodontology, 23,

361 12. Montal, S., Tramini, P., Triay, J-A. & Valcarcel, J Oral hygiene and the need for treatment of the dependent institutionalised elderly. Gerodontology, 23, Isaksson, R. & Soderfeldt, B Oral status and treatment needs among elderly within municipal long-term care Swed Dent J, 31, Charteris, P. & Kinsella, T The Oral Care Link Nurse: a facilitator and educator for maintaining oral health for patients at the Royal Hospital for neuro-disability. Spec Care Dentist, 21, Rabbo, M.A., Mitov, G., Gebhart, F. & Pospiech, P Dental care and treatment needs of elderly in nursing homes in Saarland: perceptions of the homes managers. Gerodontology, 29, Ettinger, R.L., Beck, J.D., Miller, J.A. & Jakobsen, J Dental service use by older people living in long-term care facilities. Spec Care Dentist, 8, Penner, A. & Timmons, V Seniors attitudes: oral health and quality of life. Int J Dent Hyg, 2, Thean, H., Wong, M.L. & Koh, H The dental awareness of nursing home staff in Singapore a pilot study. Gerodontology, 24, Fiske, J., Griffiths, J., Jamieson, R. & Manger, D Guidelines for Oral Health Care for Long-stay Patients and Residents. Gerodontology, 17, Sumi, Y., Nakamura, Y., Nagaosa, S., Michiwaki, Y. & Nagaya, M Attitudes to oral care among caregivers in Japanese nursing homes. Gerodontology, 18, Reis, S.C., Marcelo, V.C., Da Silva, E.T. & Leles, C.R Oral health of institutionalised elderly: a qualitative study of health caregivers perceptions in Brazil. Gerodontology, 28, Wårdh, I., Andersson, L. & Sörensen, S Staff attitudes to oral health care. A comparative study of registered nurses, nursing assistants, and home care aides. Gerontology, 14, Gift, H.C., Cherry-Peppers, G. & Oldakowski, R.J Oral health care in US nursing homes, Spec Care Dentist, 18, Frenkel, H., Harvey, I. & Needs, K Oral health care education and its effect on caregivers knowledge and attitudes: a randomised controlled trial. Community Dent Oral Epidemiol, 30, Reed, R., Broder, H.L., Jenkins, G., Spivack, E. & Janal, M.N Oral health promotion among older persons and their care providers in a nursing home facility. Gerodontology, 23, Constanza GU, Fernando RO, Iris ES. & Darinka MS Oral health practices and beliefs among caregivers of the dependent elderly. Gerodontology, 29, Willumsen, T., Karlsen, L., Næs, R. & BjØrntvedt, S Are the barriers to good oral hygiene in nursing homes within the nurses or the patients? Gerodontology, 29, Forsell, M., Kullberg, E., Wedel, P., Herbst, B., SjÖgren, P., Johansson, O. & Hoogstraate, J Attitudes and perceptions towards oral hygiene tasks among geriatric nursing home staff. Int J Dent Hygiene, 9, White, R Nurse assessment of oral health: a review of practice and education. Br J Nurs, 9, Costello, T. & Coyne, I Nurses knowledge of mouth care practices. Br J Nurs, 17, Frenkel, H Behind the screens: care staff observations ondelivery of oral health care in nursing homes. Gerodontology, 16, Paulsson, G., Soderfeldt, B., Nederfors, T. & Fridlund, B Nursing personnel s view on oral health from a health promotion perspective: a grounded theory analysis. Acta Odontol Scand, 60, Wardh, I., Berggren, U., Hallberg, L.R.M., Andersson, L & Sorensen, S Dental auscultation for nursing personnel as a model of oral health care education: development, baseline, and 6 month follow up assessments. Acta Odontol Scand, 60,

362 34. Paulsson, G., Fridlund, B., Soderfeldt, B. & Nederfors, T Recall of an oral health education programme by nursing personnel in special housing facilities for the elderly. Gerodontology, 18, Paley, A., Slack-Smith, L. & O Grady, M Oral health care issues in aged care facilities in Western Australia: resident and family caregiver views. Gerodontology, 26, Stančič, I., Tihaček-Šojić, Lj. i Jelenković, A Srpska verzija indeksa Oral Health Impact Profile za merenje kvaliteta života pacijenata starije dobi. Vojnosanitetski pregled, 66(7): Hebling, E & Pereira, A.C Oral health-related quality of life: a critical appraisal of assessment tools used in elderly people. Gerodontology, 24(3), Jones, J.A., Kressin, N.R., Miller, D.R., Orner, M.B., Garcia, R.I. & Spiro, A rd. Comparison of patient-based oral health outcome measures. Qual Life Res, 13(5), Rohr-Inglehart, M. & Bagramian, R.A Oral health-related quality of life. Chicago: Quintessence. 40. Axelsson, G. & Helgadóttir, S Comparison of oral health data from self-administered questionnaire and clinical examination. Community Dent Oral Epidemiol, 23(6), Baer, M.L., Elias, S.A. & Reynolds, M.A The use of psychological measures in predicting patient satisfaction with complete dentures. Int J Prosthodont, 5(3), Erić, J., Stančić, I., Tihaček Šojić, Lj., Jelenković Popovac, A. & Tsakos, G Validity and reliability of the Oral Impacts on Daily Performance (OIDP) scale in the elderly population of Bosnia and Herzegovina. Gerodontology, 29, e902 e Atchison, K.A. & Dolan, T.A Development of the geriatric oral health assessment index. J Dent Educ, 54, Kressin, N.R., Atchison, K.A. & Miller, D.R Comparing the impact of oral disease in two populations of older adults: application of the geriatric oral health assessment index. J Public Health Dent, 57, Dolan, T.A The sensitivity of the geriatric oral health assessment index to dental care. J Dent Educ, 61, Hassel, A.J., Rolko, C., Koke, U., Leisen, J. & Rammelsberg, P A German version of the GOHAI. Community Dent Oral Epidemiol, 36, Othman, W.N., Muttalib, K.A., Bakri, R., Doss, J.G., Jaafar, N., Salleh, N.C. et al Validation of the Geriatric Oral Health Assessment Index (GOHAI) in the Malay language. J Public Health Dent, 66, Daradkeh, S & Khader, Y.S Translation and validation of the Arabic version of the Geriatric Oral Health Assessment Index (GOHAI). Journal of Oral Science, 50, Yoneyama, T., Yoshida, M., Ohrui, T., Mukaiyama, H., Okamoto, H., Hoshiba, K. et al Oral care reduces pneumonia in older patients in nursing homes. Journal of the American Geriatrics Society, 50, Shimazakil, Y., Soh, I., Saitol, T., Yamashital, Y., Kogal, T., Miyazaki, H. & Takehara, T Influence of Dentition Status on Physical Disability, Mental Impairment, and Mortality in Institutionalized Elderly People. J Dent Res, 80(l), Onozuka, M., Watanabe, K., Nagasaki, S., Jiang, Y., Ozono, S., Nishiyama, K., Kawase, T., Karasawa, N. & Nagatsu, I. Impairment of spatial memory and changes in astrogial responsiveness following loss of molar teeth in aged SAMP8 mice. Behav Brain Res, 108, Onozuka, M., Watanabe, K., Fujita, M., Tomida, M. & Ozono, S Changes in the septohippocampal cholinergic system following removal of molar teeth in the aged SAMP8 mouse. Behav Brain Res, 133, Chalmers, J.M., Hodge, C., Fuss, J.M., Spencer, A.J & Carter, K.D The prevalence and experience of oral diseases in Adelaide nursing home residents. Aust Dent J, 47, Chalmers, J.M., Carter, J.D. & Spencer, A.J Caries incidence and increments in community-living older adults with and without dementia. Gerodontology, 19, Stewart, R & Hirani, V Dental health and cognitive impairment in an English national survey population. J Am Geriatr Soc, 55,

363 56. Kim, J-M., Stewart, R., Prince, M., Kim, S-W., Yang, S-J., Shin, I-S & Yoon, J-S Dental health, nutritional status and recent-onset dementia in a Korean community population. Int J Geriatr Psychiatry, 22, Avlund, K., Holm-Pederson, P., Morse, D.E., Viitanen, M. & Winblad, B Tooth loss and caries prevalence in very old Swedish people: the relationship to cognitive function and functional ability. Gerodontology, 21, Stewart, R., Sabbah, W., Tsakos, G., D aiuto, F.G. & Watt, R Oral Health and Cognitive Function in the Third National Health and Nutrition Examination Survey (NHANES III). Psychosomatic Medicine, 70, Takata, Y., Ansai, T., Soh, I., Sonoki, K., Awano, S., Hamasaki, T., Yoshida, A., Ohsumi, T., Toyoshima, K., Nishihara, T. & Takehara, T Cognitive function and number of teeth in a community dwelling elderly population without dementia. Journal of Oral Rehabilitation, 36, Hannele Syrjala, A-M., Ylostalo, P., Hartikainen, S., Sulkava, R. & Knuuttila, M Number of teeth and selected cardiovascular risk factors among elderly people. Gerodontology, 27, Kaumudi J. Joshipura, Hsin-Chia Hung, Eric B. Rimm, Walter C. Willett & Alberto Ascherio Periodontal Disease, Tooth Loss, and Incidence of Ischemic Stroke. Stroke, 34,

364 ORAL HEALTH OF THE ELDERLY - CHALLENGE OF THE MODERN DENTISTRY Prof. dr Ivica Stančić 2, ass. dr Aleksandra Popovac 2 Abstract With the increasing number of elderly people in the world, as well as longer life expectancy, oral health problems are increased as well. Particular attention should be paid to partially and totally edentulous institutionalized elderly patients with inadequate dental restorations and poor oral hygiene, who often also have root caries and xerostomia. In addition, appropriate dental services are often not available in emergency cases, and the lack of involvement of caregivers in their daily oral hygiene is present. One of the researches conducted on the caregivers of Belgrade Gerontology Center, showed that the majority of them thinks that the oral health of residents was bad, and that the major obstacle to oral care was lack of time. The research that was conducted in order to examine the need for dental treatment of institutionalized patients, showed that in over 80 % of respondents there was a normative treatment need, but that in only 28% of them, treatment was possible and feasible (small real need for treatment). This was due to poor general health, poor cognitive status and lack of desire for treatment, in other words, lack of awareness about the importance of oral health. The European trend of oral health related quality of life assessment in gerodontology is present in our region as well. Results of researches conducted in Serbia and Bosnia and Herzegovina showed the negative impact of oral health on the quality of life, but also bad selfperception of oral health, which often was not consistent with the clinical status. A large number of studies in the field of oral health in geriatric population examine the relationship between the oral and general health. The results showed that poor oral health (small number of natural teeth, small number of occlusal contacts, the presence of decayed teeth) is a risk co-factor for cardiovascular disease, stroke, dementia and it was also demonstrated the link with the increased mortality. The latest survey of the authors deals with the influence of dental status on Alzheimer's disease in our region. Preliminary results are consistent with international references and confirm that a small number of teeth without dental restorations go in favor of late onset of the Alzheimer's disease, which is particularly pronounced in E4 apolipoprotein allele carriers. Key words: 2 Clinic for Prosthetic Dentistry Faculty of Dentistry, University of Belgrade 365

365 МОГУЋНОСТИ И ИЗАЗОВИ ПАЛИЈАТИВНОГ ЗБРИЊАВАЊА У ГЕРОНТОЛОШКОМ ЦЕНТРУ БЕОГРАД - ПРИКАЗИ СЛУЧАЈА Сања Драгаш-Латас 1 РЕЗИМЕ Светска здравствена организација дефинише палијативно збрињавање као приступ којим се побољшава квалитет живота пацијената суочених с неизлечивом болешћу, као и њихових породица, кроз превенцију и олакшавање патњи путем раног откривања и непогрешиве процене, лечењa бола и других симптома болести - физичких, психосоцијалних и духовних. Циљеви палијативног збрињавања су да: - афирмише живот и посматра умирање као нормалан процес; - обезбеди ублажавање бола и других симптома који изазивају патњу; - обједини психосоцијалне и духовне аспекте палијативног збрињавања; - понуди подршку која ће помоћи да пацијенти живе што је могуће активније све до смрти; - понуди подршку која ће помоћи породици да се бори током трајања болести пацијента и у периоду туговања након губитка. Палијативно збрињавање одраслих пацијената оболелих од малигне болести, кардиоваскуларне болести (посебно срчана инсуфицијенција), респираторне болести (посебно хронична опструктивна болест плућа од које болује највећи део пацијената без малигних болести) или неуролошке болести (мултипла склероза, болест моторног неурона и слични поремећаји) подразумева континуирано и свеобухватно збрињавање пацијента као целовите личности уз мултипрофесионални тимски рад чланова различитих здравствених и других професија. Палијативно збрињавање се развило као реакција на став да се, у одређеној фази болести, ништа више не може учинити. Такав став код пацијената и њихових породица изазива осећај напуштености, безнађа и очаја. И није истина да се ништа не може учинити, увек је могуће нешто учинити што је и приказано у два случаја збрињавања корисника у Геронтолошком центру Београд. Кључне речи: палијативно збрињавање, мултипрофесионални тимски рад, очување и унапређење квалитета живота УВОД У почетку развијања стратегије палијативно збрињавање се везало за пацијенте који се налазе у теминалној фази малигног обољења. Данас је прихваћено становиште да се палијативним збрињавањем као активном терапијом и интегралним приступом треба отпочети знатно пре наступања крајњих стадијума код неизлечивих, прогресивних обољења. Сходно томе, потребе за палијативним збрињавањем препознате су и присутне у Геронтолошком центру Београд. У Геронтолошком центру живи око 1200 корисника, хронична обољења су саставни део њиховог живота, а код не малог броја присутна су и изразито тешка хронична стања која захтевају интердисциплинарно збрињавање и интегрисану социјално-здравствену заштиту. 1 специјалиста физикалне медицине и рехабилитације, руководилац здравствене службе, Геронтолошки центар Београд 366

366 ПРИКАЗИ СЛУЧАЈА 1) Корисник стар 54 г. примљен је у Установу године без пратиоца, са медицинском документацијом о претходном лечењу. Социјална анамнеза: незапослено лице, без прихода и имовине, разведен, живи у ванбрачној заједници са особом која је глувонема, породица (мајка, брат и сестра) живе изван Републике Србије. Статус корисника на пријему: свестан, некомуникативан (из медицинске документације сазнаје се да је корисник глувонем), прати погледом, афебрилан, астеничне остеомускуларне грађе, присутна деснострана плегија уз флексиони спазам мускулатуре израженији на руци. Пласирана трахеална канила и нутритивна гастростома. Декубиталне ране присутне су на сакралној регији (други стадијум) и левој пети (први стадијум). Кардиопулмонално је компензован, ТА 110/60, пулс 63/мин. Психомоторно узнемирен. Пре смештаја у Установу корисник је лечен у Ургентном центру, одељење неурохирургије од до Нађен је на улици без свести и примљен је као хитан случај због интацеребралног хематома темпоропаријетално лево са продором крви у коморски систем мозга. Урађена је неурохируршка операција коју је добро поднео, а у постоперативном току био је интубиран и на кисеоничној потпори. Двадесет дана после операције урађена је трахеостома и гастростома. Долази до појаве декубиталних рана. При крају хоспиталног лечења, контролни ЦТ ендокранијума показује да је дошло до потпуне ресорпције крви и ваздуха у оперативној регији. Пацијент се у побољшаном општем и неуролошком стању превео у Специјалну болницу за неуролошке болести Стари Сланкамен где борави од до Стање пацијента на отпусту из Специјалне болнице било је као и на пријему: пасиван у постељи, непокретан, нема баланс седења, присутна је хипотрофија мускулатуре, десна рука и нога су плегични уз присутан спазам мускулатуре, МТР живљи на десној руци и нози, Бабински позитиван. На десној страни лица централна лезија н. фацијалиса, не говори, не реагује на звуке. Пласиран је уринарни катетер, присутна трахеална канила и гастростома. Због обилног секрета аспирира се више пута дневно. Болница као трајан облик збрињавања корисника поставља индикацију за смештај у установу која је опремљена за збрињавање тежих болесника с обученим особљем како за храњење преко гастростоме тако и за аспирацију. Збрињавање корисника у Установи започело је прегледом од стране лекара, утврђивањем здравственог статуса корисника, проценом симптома и обимом потреба за здравственом негом. Због обилног секрета потребна је нега трахеалне каниле уз аспирацију секрета на 2 сата, замена каниле на трећи дан, нега усне дупље, храњење, појење и узимање лекова преко гастростоме, превијање декубиталних рана, позиционирање у кревету, седење уз повишено узглавље. Отежавајући фактори у збрињавању корисника представљају чињенице да је корисник глувонем, често психомоторно узнемирен, реагује чупањем пласираног уринарног катетера и гастростоме. Отежана је нега усне дупље. С корисником није могла да се успостави комуникација ни путем писаних порука па је процена симптома рађена запажањем и праћењем израза мимике лица. За решавање компликованих симптома и ситуација као што је поновно пласирање гастростоме, уринарног катетера или трахеалне каниле било је неопходно да се корисник транспортује у болницу. Медицинским третманом и негом кориснику се олакшавају тегобе и обезбеђује достојанствен живот. Здравствено стање корисника постепено се побољшавало и у току шестог месеца боравка у Установи трахеална канила и гастростома су депласиране и затворене. Корисник почиње да узима оброке у облику пасиране исхране, течност и лекове на уста. Декубиталне ране су саниране. Кардиопулмонално је компензован. Вертикализован је до нивоа колица и седи у колицима од два до три сата у току дана. Са аспекта социјалног збрињавања корисника реализују се активности континуираног праћења задовољења егзистенцијалних потреба, помоћ и решавање проблема из области социјалне и правне сигурности (сарадња са надлежним институцијама, постављање привременог старатеља), обезбеђивање инструменталне подршке кориснику (неопходни лекови, материјалне надокнаде) и успостављање контакта с породицом. Међутим, током десетог месеца боравка долази до новог цереброваскуларног инзулта и до смртног исхода корисника. Смрт корисника био је шок за породицу, која је имала жељу и била близу одлуке да прекине смештај корисника у Установи и преузме његово збрињавање 367

367 у кућним условима, с обзиром да је претходних месеци здравствено стање корисника било стабилно са знацима побољшања у неким аспектима функционалног статуса. Закључак: Тимским радом лекара, медицинске сестре, физиотерапеута, социјалног радника и психолога са корисником, члановима породице и старатељем пружена је свеобухватна помоћ с циљем да се одржи најбољи могући квалитет живота корисника и његове породице. Делотворна комуникација је нужна у клиничком раду, а у палијативном збрињавању је кључна, како с пацијентом тако и са члановима њихових породица. Размена информација и дијалог чине комуникацију делотворном с циљем да се открију главни проблеми корисника и како их сагледава, као и физички, емоционални и социјални утицај проблема корисника на самог корисника и на његову породицу. Комуникација с корисником није била могућа, с мајком, братом и сестром, који нису живели у Србији, била је путем кратких телефонских разговора и ретких посета које су најчешће биле данима викенда, а са невенчаном супругом путем невербалне комуникације што је чинило препреке доброј и отвореној комуникацији. Кратки и ретки разовори нису остављали простора за тешке емоције и психосоцијалну помоћ члановима породице у лакшем препознавању, разумевању и прихватању сопствених емоција везаних за болест посебно прогнозу и исход, као и подршку у периоду туговања. 2) Корисница стара 47 година примљена је на смештај у Установу године. Социјална анамнеза: корисница је била медицинска сестра, у инвалидској пензији је од половине 2012, разведена, има сина и мајку. Мајка врло ангажована у пружању подршке кћерци и у сарадњи с члановима тима Установе, јако забринута за здравствено стање кћерке, њене патње и исход стања. Статус на пријему: непокретна, слабе остеомускуларне грађе, кардиопулмонално компензована, еупноична, блеђе коже и видљивих слузокожа, немогућност говора, комуницира покретима главе не одговор и трептање капцима да одговор, отежано гута, плегија горњих и доњих екстремитета, присутан спазам мускулатуре средњег степена, МТР услужнји на ГЕ и ДЕ, пасивни покрети слободни у свим сегментима, баланс седења нема. Корисница је укључена у дозирани програм вежби (пасивне вежбе за ДЕ и ГЕ), седење уз повишено узглавље, промена положаја у кревету на 2 сата. Спроводи се свакодневна нега усне дупље због спречавања појава гингивитиса и рагада. Због отежаног гутања корисница је на пасираној стандардној исхрани, храњење траје од минута за сваки оброк уз велики ризик од загрцкивања храном или течношћу. Други симптоми који се третирају од пријема су опстипација и бол у ногама и рукама при покрету. Опстипација је решавана у почетку лаксативима пер ос и/или применом супозиторија, а уназад шест месеци укључена је и клизма на 7-10 дана. Бол је процењен према патофизиолошком механизму настанка као неуропатски и ноцицептивни умерене јачине, терапијски се третира трицикличким антидепресивом и НСАИЛ, али и нефармаколошким мерама (пасивне вежбе до границе бола, позиционирање у кревету). Садашња болест, амиотрофична латерална склероза, почела је половином године изразитим замарањем и малаксалошћу. Прогресијом болести отежан је и говор, јавља се изразитија слабост руку затим и ногу, до маја могла је да хода у оквиру собе уз помоћ друге особе, затим постаје непокретна. У марту постављена је индикација за примену NIMV у кућним условима, бронходилатативна и рехидрациона терапија. Апарат Виво 30, по препоруци пулмолога, потребно је користити 4 сата ноћу 5 дана у недељи, по потреби више, али корисница не жели примену. Због проблема с гутањем, предложено је пласирање назогастричне сонде што је корисница одбила. Закључак: Корисници није одузета пословна способност, разуме дате информације о њеном здравственом стању и могућ исход. Јасно даје одговоре на постављена питања невербалном комуникацијом у форми да (трептање очним капцима) и не (покрети главом) одговора. Разговор кориснице с члановима тима и мајком није променио став кориснице у вези примене оксигенотерапије или пласирања назогастричне сонде. Тим укључен у збрињавање налази се између етичке дилеме и законске регулативе. Задатак медицине је да очува живот пацијента. Како неизлечива болест одмиче, очување живота постаје све мање вероватно и ублажавање патње постаје све важније. У медицинској пракси су честе етичке дилеме. И етика и закон представљају норме и стандарде које треба спроводити. Етика се односи на сагледавање принципа вредности на основу којих одлучујемо шта је исправно, а шта није. Закон представља минимални етички и друштвени консензус који је друштво спремно да прими кроз грађанско право и кривичне санкције. Данас су опште прихваћени следећи 368

368 основни принципи медицинске етике: аутономија пацијента, добрибит пацијента, не нашкодити и правда (апсолутна, компаративна и дистрибутивна). Принцип аутономије пацијента уважава право пацијента да одлучује да ли ће и како бити лечен. Његов избор је најважнији у доношењу одлуке. А компаративни аспект правде каже да пацијентов избор (аутономија) није апсолутан и не мора се прихватити ако је у супротности са законом и етичким начелима лекара. Познавање и разумевање етичких принципа и поступање у складу са њима не доприноси само побољшању квалитета живота пацијента и њихових породица већ доприноси и задовољству професионалаца током њиховог напорног рада, превенцији стреса и превенцији синдрома сагоревања. ЗАКЉУЧАК Геронтолошки центар Београд је установа социјалне заштите која се на организован и стручан начин бави збрињавањем одраслих и старих лица међу којима је изражена изузетна хетерогеност по типу обољења. У складу с начелима палијативног збрињавања успостављени су и неки од основних принципа којима се особље руководи: тимски приступ, медицински третман и нега обезбеђују ослобађање од бола и других симптома, кроз афирмацију живота и прихватање смрти као неминовности, кориснику се омогућава и олакшава да живи свој живот корисно и испуњавајуће до самог краја, интегрише социјалне, психолошке и духовне аспекте збрињавања корисника, пружање подршке породици и пружање подршке за пружаоце збрињавања. Да би се принципи успешно применили и заживели у свакодневној пракси, од суштинског значаја су и специјализована знања и едукација здравствених радника и сарадника. ЛИТЕРАТУРА 1. Развој палијативног збрињавања у Србији, ЕуропеАид/12969/СЕР/РС

369 POSSIBILITIES AND CHALLENGES OF PALLIATIVE CARE IN THE BELGRADE GERONTOLOGY CENTRE - CASE STUDY REVIEW- dr Sanja Dragas-Latas 2 Abstract World Health Organization (WHO) defines palliative care as an approach that improves the quality of life of patients and their families facing the problem associated with life-threatening illness, through the prevention and relief of suffering by means of early identification and impeccable assessment and treatment of pain and other problems, physical, psychosocial and spiritual. Palliative care goals are: - affirms life and regards dying as a normal process; - provides relief from pain and other distressing symptoms; - integrates the psychological and spiritual aspects of patient care; - offers a support system to help patients live as actively as possible until death; - offers a support system to help the family cope during the patients illness and in their own bereavement. Palliative care of adult patients suffering from malignant disease, cardiovascular disease (in particular cardiac insufficiency), respiratory disease (in particular chronic obstructive pulmonary disease - COPD from which the biggest part of patients without malignant disease is suffering) or neurological diseases (multiple sclerosis, amyotrophic lateral sclerosis and similar disorders) implies continuous and comprehensive care of patients, on all levels of their personalities, by a multi-professional team work whose members are specialized in varied medical and other professions. Palliative care developed as a reaction to the attitude that nothing can be done after a certain stage of the disease. This attitude leaves patients and their families with a feeling of abandonment, hopelessness and despair. It is our strong belief that it is always possible to do more for these patients and their families, which was proven in two cases of caring for patients at the Belgrade Gerontology Centre. Key words: palliative care, multi-professional team work, preservation and improvement of quality of life. 2 physical medicine and rehabilitation specialist, head of medical department of the Belgrade Gerontology Centre 370

370 МАЛИГНИ ПОРЕМЕЋАЈ СРЧАНОГ РИТМА КОД СТАРИЈИХ ОСОБА Миливој Срећковић 1 РЕЗИМЕ Малигним поремeћајем срчаног ритма обично се називају аритмије које су леталне или потенцијално леталне. Поремећај срчаног ритма код старијих особа је чест, а он је последица дегенеративних промена којима је изложено срце које стари. Приказом случаја два пацијента представљен је могући начин третмана вентрикуларне тахикардије у прехоспиталним условима. Први пацијент је 76-годишња жена која се жалила на гушење, болове у грудима који су се јавили дан пре, лупање и убрзани срчани рад. Приликом устајања је изгубила свест. Лечи се од срчане слабости, хипертензије, ангине пекторис, диабетес мелитуса. Пацијенткиња је затечена свесна, бледа, орошена хладним знојем. Срчана радња аритмична, убрзана, тонови јасни, систолни шум над срчаним врхом, ТА 150/100. При даљој дијагностичкој евалуацији применом електрокардиографског записа региструје се епизоде постојане вентрикуларне тахикардије (ВТ). Медикаментном апликацијом терапије амиодарона, фуросемида, нитроглицерин спреја и кисеоника, постигнута је задовољавајућа ритмичка стабилност и пацијенткиња је хоспитализована. Други пацијент је 65-годишњи мушкарац коме је позлило на јавном месту. Наводи да је био без свести, осетио је лупање срца уз општу малаксалост, презнојавање и осећај тупог стезања у грудима пре синкопе. Срчана радња аритмична, убрзана, тонови јасни, ТА 90/60. На електрокардиографском запису региструје се вентрикуларна тахикардија (ВТ) широког QРС компекса. Медикаментном апликацијом терапије амиодарона и 1000мл NaCl 0,9%, постигнута је задовољавајућа ритмичка стабилност/ атријални флатер, коморска фр 135/мин ТА 120/90 и пацијент је затим хоспитализован. Ови резултати могу да указују на чињеницу да је конверзија у синусни ритам успешно успостављена у прехоспиталним условима антиаритмиком амиадароном. Кључне речи: малигни поремећај срчаног ритма, старе особе, вентрикуларна тахикардија, амиодарон Увод Малигним поремећајем срчаног ритма обично се називају аритмије које су леталне или потенцијално леталне.[1] Поремећај срчаног ритма код старијих особа је чест, а он је последица дегенеративних промена којима је изложено срце које стари.[2] Приближно 50% свих смрти услед исхемијских болести срца је напрасно и неочекивано, јављају се брзо (унутар 1 сата) након почетка промене у клиничком статусу, са неким географским варијацијама у фракцији коронарних смрти које су напрасне.[3] Малигне аритмије су чешће код особа старијих од 65 година које болују од придружених болести као срчана слабост, поремећај хомеостазе електролита, исхемијске болести срца, артеријске хипертензије. Малигним поремећајем срца сматрамо како вентрикуларну тахикардију (ВТ) тако и вентрикуларну фибрилацију (ВФ), а оне захтевају хитан третман због хемодинамског колапса болесника у циљу отклањања преципитирајућег фактора. Приказ случаја Приказом случаја два пацијента старије животне доби 76 година и 65 година, представљен је могући третман вентрикуларне тахикардије (ВТ). Први пацијент је 76-годишња жена која се жалила на на гушење, болове у грудима који су се јавили дан пре, лупање и убрзани срчани рад. Приликом устајања је изгубила свест. 1 Дом здравља Др Ј.Ј.Змај Стара Пазова, Служба хитне медицинске помоћи 371

371 Лечи се од срчане слабости, хипертензије, ангине пекторис, diabetes mellitusa тип II. Одаје утисак тешко оболеле пацијенткиње. Пацијенткиња је затечена свесна, бледа, орошена хладним знојем. Налаз на глави и врату уредан. Срчана радња аритмична, убрзана, око 240- мин, тонови јасни, систолни шум над срчаним врхом, ТА 150/100, гликемија 10ммол/л. Пулмо- ослабљен, дисајни шум при базама обострано. Сатурација кисеоником 94%. Абдомен у равни грудног коша, мек, палпаторно болно неосетљив; јетра и слезина се не палпирају. Претибијални едеми потколеница благо изражени, без деформитета и варикозитета. Овакав налаз упућује на даљу дијагностику и почетак ургентне терапије. Поставља се интравенска браунила и ради се електрокардиограм. Поставља се назална канила за доток кисеоника, те се исти апликује од 8 л/мин. При даљој дијагностичкој евалуацији применом електрокардиографског записа региструју се епизоде постојане вентрикуларне тахикардије (ВТ). На првом електрокардиографском запису (слика 1) региструје се постојана мономорфна ВТ са брзином око 250 у минути. Слика 1 ЕКГ запис се одликује широким QРС комплексом без јасно видљивих П таласа. Дата је терапија - 1 ампула амиодарона од 150мг и.в. у 20мл 0,9% NaCl у трајању од 10 мин, затим 2 ампуле фуросемида и.в. На мониторингу и даље је присутна ВТ са брзином око 180 у минути, ТА 130/90. Апликован нитроглицерин спреј због присутног почетног бола у средогруђу. Пошто је хемодинамско стање пацијенткиње стабилно, апликује се 1 ампула амиодарана од 150мг у инфузији од 100мл 0,9% NaCl. Након ове примарне обраде, болесница се ургентним возилом са комплетном медицинском пратњом транспортује у КБЦ Земун. Слика 2 На другом електрокардиографском запису (слика 2) региструје се синусни ритам, левограм, фр 90/мин појединачне ВЕС, ТА 125/80. У току транспорта и на пријему у болницу пацијенткиња је хемодинамски стабилна. Медикаментном апликацијом терапије амиодарона, фуросемида, нитроглицерин спреја и кисеоника постигнута је задовољавајућа ритмичка стабилност и пацијенткиња је потом хоспитализована. Други пацијент је 65-годишњи мушкарац коме је позлило на јавном месту. Наводи да је био без свести, осетио је лупање срца, уз општу малаксалост, презнојавање и осећај тупог стезања у грудима пре синкопе. Лечи се од срчане слабости, diabetes mellitus тип II, ангине 372

372 пекторис, хипертензије. Због повреде десног ока, на њега не види. Пацијент је затечен свестан, оријентисан, лако диспноичан, бледе пребојености коже и видљивих слузокожа, орошен хладним знојем. Одаје утисак средње тешког болесника. Глава нормалне конфигурације, без тумефакта, мимика симетрична, присутан страбизам, некоњуговани булбуси, зенице кружне, једнаке, симетрично реагују на светлост и акомодацију. Коњуктиве блеђе крвне, склере седефасте. Без патолошких пулсација на крвним судовима врата, присутан ожиљак од парцијалне тироидектомије. На плућима нормалан дисајни шум. Срчана радња аритмична, убрзана (око 240 у минути), тонови јасни, ТА 90/60, ТА2 95/65; гликемија 15,9 ммол/ л; сатурација кисеоником 98%. Абдомен изнад равни грудног коша, мек, палпаторно болно неосетљив; јетра и слезина се не палпирају. Претибијални едеми подколеница нису изражени, без деформитета, варикозитета на екстремитетима. Овакав налаз упућује на даљу дијагностику и почетак ургентне терапије. Постављају се две интравенске брауниле и ради се електрокардиограм. Поставља се назална канила за доток кисеоника, те се исти апликује од 5 л/мин. При даљој дијагностичкој евалуацији, применом електрокардиографског записа, региструју се епизоде постојане вентрикуларне тахикардије (ВТ). Слика 3 На овом електрокардиографском запису (слика 3) региструје се постојана мономорфна ВТ са брзином око 250 у минути. ЕКГ запис карактерише широк QРС комплекс по типу РБББ без јасно видљивих П таласа. Дата је терапија 1 ампула амиодарона од 150мг и.в. у 20мл 0,9% NaCl у трајању од 10 мин, затим истовремено инфузија 500мл 0,9% NaCl и.в. преко друге пласиране брауниле. На мониторингу и даље је присутна ВТ са брзином око у минути, ТА 90/60. Пошто је хемодинамско стање пацијента стабилније, апликује се друга ампула амиодарона од 300мг у инфузији од 500мл 0,9% NaCl. Након ове примарне обраде, болесник се ургентним возилом са комплетном медицинском пратњом транспортује у КБЦ Земун. Слика 4 На другом електрокардиографском запису (слика 4) региструјемо ритмичну срчану радњу -атријални флатер са фрекфенцом комора око 135 у минути QRS 0,10s, левограм,rs u D2,D3.AVF,R/S u V2 TA 120/90. У току транспорта и на пријему у болницу пацијент је 373

373 хемодинамски стабилан. Медикаментном апликацијом терапије амиодарона, сол NaCl 0,9% а 1000 мл. кисеоника, постигнута је задовољавајућа ритмичка стабилност. Дискусија Тахикардијама називамо аритмије са три или више удараца у низу с фреквенцијом која прелази 100/мин; чешће се јављају у структурално болесном срцу него у нормалном срцу.[4] Вентрикуларна тахикардија је брза правилна тахикардија са наглим почетком и фреквенцијом обично од /мин. Дефинише се као 5 или више узастопних QRS комплекса у низу коморског порекла, који следе један за другим брзином већом од 100 удара у минути. У електрокардиографском запису карактерише се широким QRS комплексима без јасно видљивог таласа П. [5] Класификација вентрикуларних аритмија према електрокардиографском запису је према препорукама Америчког кардиолошког колеџа и Америчке асоцијације за срце и Европског савета за Водиче добре праксе у кардиологији (ACC/AHA/ESC) из Табела 1. Класификација вентрикуларних аритимија према ACC/AHA/ESC [3] Непостојана ВТ Постојана ВТ Ре-ентрант тахикардија под сликом блока гране Бидирекциона ВТ Torsades de Pointes Вентрикуларни флатер Вентрикуларна фибрилација Мономорфна ВТ Полиморфна ВТ Мономорфна ВТ Полиморфна ВТ Три или више удара у низу које се спонтано окончавају за мање од 30 сец. ВТ је срчана аритмија од 3 или више последична комплекса у низу, који настају у вентрикулима и имају фреквенцију већу од 100/мин ( дужина циклуса мања од 600мсец) Непостојана ВТ са истоветном ( појединачном) QRS морфологијом Непостојана ВТ са променљивом QRS морфологијом при дужини циклуса између 600 и 180 мсец ВТ трајања дужег од 30 сец и/или захтева окончавање услед хемодинамског компромитовања за мање од 30 сец Постојана ВТ са стабилном појединачном QRS морфологијом Постојана ВТ са променљивом или вишеформном QRS морфологијом при дужини циклуса између 600 и 180 мсец ВТ услед re-entry феномена који укључује Хис-Пуркињеов систем, обично са морфологијом типа LBBB и обично се јавља у условима кардиомиопатије ВТ са алтернансом од откуцаја до откуцаја у осовини QRS у фронталној равни, и често удружена са интоксикацијом дигиталисом Карактерише је ВТ удружена са long-qt или QTc и електрокардиографска слика увртања врхова QRS комплекса око изоелектричне линије током трајања аритимије: - типична, започета кратким-дугим-кратким спајање интервала -варијанта са кратким спајањем започета нормалним кратким спајањем Регуларна (варијабилност дужине циклуса од 30мсец или мањом) вентрикуларна аритмија приближне фреквенце 300/мин (дужина циклуса 200мсец) са мономорфним приказом; без изоелектричних интервала између сукцесивних QRS комплекса. Брзи, обично фреквенције преко 300/мин/200мсец (дужине циклуса 180мсец или мањом), изразито нерегуларан вентрикуларни ритам са израженом варијабилношћу у дужини циклуса, морфологији и амплитуди QRS комплекса Фармакотерапија аритмија подразумева две циљне стратегије: спречавање настанка поремећаја ритма дугорочним узимањем лека и ургентно лечење озбиљног поремећаја ритма који је у току. Амиодарон је првобитно развијен као антиангинозни агенс, али је временом почео да открива изражен сложени антиаритмогени ефект на срчане миоците базиран примарно на блокади јонских канала за калијум и блокади инактивираних канала за натријум што доводи до успорене реполаризације. Присутна је и слаба антиадренергична активности 374

374 слабљење трансмембранске струје јона калцијума. Захваљујући наведеним особинама, већина аутора сврстава овај лек у класу три антиаритмика који продужавају трајање ефективне рефрактерности срчаног мишића путем продуженог трајања акционих потенцијала и QT интервала у ЕКГ-у. Прихваћени режим дозирања интравенског амиодарона примењеног у форми инфузије је следећи: амиодарон се даје и.в. уз мониторско праћење, интравенска инфузија у дози од 5мг/кг у 250мЛ 5% глукозе или 0,9% NaCl за више од 20 минута до 2х. Следећа и.в. доза: до максималне дневне дозе од 1.2г за 24 у 500мЛ глукозе. 1 ампула од 3мл је 150мг амиодарона. Аритмије срца су чешће код старијих особа, због тога што та популација чешће болује од исхемијских болести срца и артеријске хипертензије. Код старијих особа чешћи су срчани застоји, електролитички поремећаји и друге промене које погодују настанку аритмија срца. Такође, чешћи су и јатрогени узрочници, јер у старих особа, због промене у бубрезима, често је смањен клиренс кинидина, прокаинамида, дигоксина и хидросолубилних блокатора бетаадренергичних рецептора. Срце код већине старијих особа показује од 60. године и надаље смањен број ћелија у синусном чвору. У доби од око 75 година налази се у синусном чвору свега 20% броја ћелија младих особа. У Хисовом снопу долази до смањења мишићног на рачун фиброзног и масног ткива уз амилоидну инфилтрацију. Исто се догађа и у фасцикулима.[6] Закључак У наведеном случају, правовремено су откривена и успешно третирана два случаја једног облика малигног поремећаја срчаног ритма - у овом случају вентрикуларна тахикардија. Ови резултати могу да указују на чињеницу да је конверзија у синусни ритам успешно успостављена у прехоспиталним условима антиаритмиком амиадароном. Литература 1. Матић, М. и Грдинић, А Малигне срчане аритмије. У: Д. Вучовић ет ал. Ургентна медицина. Београд: Обележја. Стр Fragakis, N & Katsaris, G Arrhythmias in the Elderly: Modern Management. Hellenic J Cardiol, 47, ACC/AHA/ESC Guidelines for Management of Patients with Ventricular Arrythmias and the Prevention of Sudden Cardiac Death: A Report of the American College of Cardiology / American Heart Association and European Society of Cardiology Committee for Practice Guidelines. J Am Coll Cardiol. 48, Fauci, A., Kasper, D., Braunwald, E, et al Harrison s Principles of Internal Medicine. 17th Ed. McGraw-Hill Medical. 5. Milutinović, J Poremеćaji srčanog ritma u akutnom koronarnom sindromu. NČ urgent medic HALO 194, 19(3), Duraković, Z. et al Gerijatrija-medicina starije dobi. Zagreb: C.T.-Poslovne informacije mediksove medicinske biblioteke. 7. Остојић, М. ет ал Протокол за прехоспиталну дијагностику и терапију акутног коронарног синдрома. Београд: Медицински факултет. 8. Yoshikawa. T. & Norman, D Acute Emergencies and Critical Care of the Geriatric Patient. New York: Marcel Dekker. 375

375 MALIGNANT ARRHYTHMIA IN THE ELDERLY Milivoj Srećković ABSTRACT Malignant arrhythmia are arrhythmias that are at a risk for increased mortality or usually lethal. Cardiac rhythm disorders are seen frequently in elderly people, as a result of the degenerative changes to which the ageing heart is subjected. A case report of two patients presented a possible out-of-hospital treatment of ventricular tachycardia on the spot. The first patient was a 76 year old female complaining of suffocation, chest pain which occurred the day before, palpitations and rapid heart rate. When getting up she lost consciousness. She is treated for heart failure, hypertension, angina pectoris, and diabetes mellitus. The patient was found conscious, pale, covered with sweat. Cardiac action arrhythmic, rapid, clear tones, systolic murmur over the cardiac apex, TA 150/100. The ECG records episodes of sustained ventricular tachycardia. Amiodarone, furosemide, nitroglycerin spray and oxygen was applied, the rhythmic stability was achieved and the patient was further hospitalized. The second patient was a 65 year old male who collapsed on the street. He stated that he was unconscious, felt palpitations, atonic, sweating, and felt blunt chest tightness before syncope. Cardiac action arrhythmic, rapid, clear tones, TA 90/60. The ECG registers ventricular tachycardia with wide QRS complex. Amiodarone and 1000ml NaCl 0.9% was applied, the rhythmic stability/ atrial flutter, ventricular fr 135/min was achieved, TA 120/90 and the patient was further hospitalized. These results may indicate that the conversion to sinus rhythm was successfully done in out-of- hospital conditions by anti-arrhythmic amiodarone. Key words: Malignant arrhythmia, elderly, ventricular tachycardia, amiodarone. 376

376 САВРЕМЕНИ ПРИСТУПИ ИНОВАЦИЈИ ПРОГРАМА ПРОМОЦИЈЕ ЗДРАВЉА СТАРИХ ЉУДИ Љиљана Пешић 1, Зоран Милошевић 2 РЕЗИМЕ Праћењем демографских и здравствених показатеља у Републици Србији запажају се следећи индикатори: пораст вредности најзначајнијих показатеља старости становништва (просечна старост, индекс старења, очекивано трајање живота); највише вредности, у односу на земље Европске уније, стопа морталитета од кардиоваскуларних и малигних болести; незавидно двадесет четврто место у Европи (ниже од земаља у окружењу), када се посматра успех у степену петогодишњег преживљавања од малигних болести; низак укупан квалитет здравствене заштите (рангиран у Европи на 24. место, иза Хрватске, Словеније, Македоније и Бугарске). У економском погледу, старији од 65 година у Србији су сиромашнији од укупне популације. Највише сиромашних живи у југоисточној Србији, у руралној средини 27%, док је у урбаној средини њих 22,7%. Према пројекцији расхода за социјалну заштиту и пензије, задњих 10 година се бележи континуиран пад издатака из бруто друштвеног производа (од 18,4% год. до 15,4% у год.). Када се ради о трендовима у коришћењу здравствене заштите од стране старих лица, очекује се повећање притиска на здравствену службу од стране геријатријских пацијената, пре свега у вези са хроничним масовним болестима кардиоваскуларним, малигним и оним из групе такозваних 4Д (деменција, депресија, дијабет и дебљина), као и пораст коришћења службе кућне неге. Биће све израженија потреба за разним видовима геријатријског збрињавања, од дневних болница до геријатријских социјално-здравствених институција и палијативног збрињавања на које се сада ставља акценат, што је повезано са сиромаштвом, слабијим породичним везама и слабом социјалном подршком. Циљ нашег рада је да укажемо на потребу интензивније оријентације здравствене службе, претежно на примарном нивоу, ка организацији и спровођењу мера за промоцију здравља старих лица, како би се усвојили здравији животни стилови, побољшало здравствено стање и квалитет њиховог живота. У досадашњем периоду није у адекватној мери заживела значајнија едукација здравствених радника на нивоу примарне здравствене заштите, у смислу увођења специјалистичког и субспецијалистичког усавршања лекара у области геријатрије, као ни струковног усмерења средњег и вишег медицинског кадра у овој области. На нивоу примарне здравствене заштите, неки интензивнији облици програма промоције здравља старих лица обављају се углавном кампањски, пре свега у области унапређења здраве исхране, заштите од дуванског дима, заштите од малигних и хроничних незаразних и заразних болести (најчешће грипа), док је индивидуални здравствено-промотивни рад са старим лицима у ординацијама опште медицине по форми и садржају условљен оптерећеношћу лекара, његовим нивоом знања и вештина из области комуникологије, успехом у организацији и сарадњи са породицом, осталим сегментима здравствене службе и заједницом. Стратегија Светске здравствене организације за 21. век истиче потребу усвајања и спровођења програма за активно старење, што пред нашу здравствену службу, а посебно примарну здравствену заштиту и центре за промоцију здравља, поставља захтеве за квалитетнију израду и иновирање постојећих програма промоције здравља старих лица. Њихову окосницу треба да чине: израда програма са основним активностима у односу на стара лица на нивоу Републике; едукација изабраних лекара из области геријатрије, геронтологије и комуникологије; оснаживање међусекторске сарадње на локалном нивоу; израда интернет-сајтова намењених здрављу старих; израда и других садржаја и активности у складу са локалним специфичностима заједнице. Кључне речи: стари људи, промоција здравља 1 Служба опште медицине, Дом здравља, Ниш 2 Медицински факултет, Ниш 377

377 1. Увод Проучавајући тенденције демографских промена, како на глобалном тако и на националном нивоу, запажа се закономерност у погледу кретања ка све израженијем старењу становништва. У најразвијенијим земљама се за годину рачуна са уделом стариих од 65 година од 27,5% у укупној популацији, док се у земљама јужне Европе очекује удео старих између 9,1-17,7%. Када се ради о демографској ситуацији у Србији и очекивањима у перспективи, према сагледавањима предходних и последњег пописа становништва, ситуација је следећа: - већи је сегмент који одговара старијој популацији, него најмлађој; - стопе општег морталитета за подручја Р.Србије, Централне Србије и Нишавског округа прелазе 14:1000 становника и више су него у већини земаља у окружењу; - природни прираштај је већ задње три деценије негативан (више умире, него што се рађа); - стопе опште смртности, природног прираштаја и виталног индекса (број живорођених на 100 умрлих) су неповољне; - очекивано трајање живота за оба пола је око 74 године, са дужим животним веком за женску популацију; - према предвиђањима демографа, удео старе популације ће се у години у Србији кретати између 18,7% и 27,5%. При том ће се нарочито интензивно повећати сегмент популације старије од 75 година, што ће имати значајне здравствене, економске и социјалне реперкусије. Када се разматрају социјално-економске прилике старих у нашој земљи, оне се најадекватније илуструју преко следећих параметара: - лица старија од 65 година сиромашнија су од укупне популације, при чему највише сиромашних старих живи на руралном подручју југоисточне Србије (27%), док их је у урбаној средини 22,7%; - према пројекцији расхода за социјалну заштиту и пензије, задњих година се бележи континуиран пад издатака из бруто-друштвеног производа за ове намене (од 18,24% у до 15,4% у години); - остарела лица чине 35,9% од свих корисника социјалне заштите, што је мало у односу на њихову старост и немоћ. У односу на издатке за социјалну помоћ старим лицима, са мање од 2% од бруто-друштвеног производа, Србија је у групи најсиромашнијих земаља и далеко испод потрошње у Европској унији. У извештајима о светској здравственој ситуацији за период после године глобално стање здравља старих лица повезано је са константним растом масовних незаразних болести, претежно у земљама у развоју, којима припада и наша земља. Напред већ приказан показатељ опште смртности становништва истовремено је и један од ширих здравствених показатеља: на њега превасходно утиче смртност старијих категорија становништва. Поред високе опште стопе, посебно су значајни и доминантни узроци смртности. У нашим условима највише су рангирани: кардиоваскуларне болести, са 54,69% свих умрлих у години, затим малигне болести (20,92%), XVIII група болести и стања (неутврђени узроци са 3,98%), болести система за дисање са 3,98%, болести система за варење (3,62%) и повреде и тровања (3,28%). Исте године се од свих умрлих у свету на КВБ односило скоро двоструко мање (24,2%), на туморе 23,3%, док су повреде и тровања на трећем месту са 4,9%. Кончно, када процењујемо здравље нашег старог становништва, наведимо и недавно публиковане податке Европског региона СЗО, према којима: а) успех у лечењу малигних болести, мерен степеном петогодишњег преживљавања, рангира Србију на 24. место и нижи је од свих земаља у окружењу (32% у Србији, 35% у Албанији, 38% у Мађарској, 45% у Хрватској, 62% у Француској), чиме се мери успех промоције здравља, примарне превенције и скрининга; б) укупан квалитет здравствене заштите у Србији рангира на 34. место, иза Хрватске, Словеније, Македоније, Румуније и Бугарске. Иако се ова два параметра тичу укупне популације, са сигурношћу се може тврдити да су стари као посебно вулнерабилна група свакако у значајнијој мери угрожени у односу на осталу популацију. 378

378 Како у једној студији каже социолог Мирјана Рашевић приказани модел морталитета према узроцима смрти у Србији показује да на овом стадијуму епидемиолошке транзиције доминирају болести чији је узрок човек. Зато се разлике у висини средњег трајања живота у Србији и других развијених популација, као и смртности по половима, могу објаснити разликама у начину живота и индивидуалном понашању (пушење, неадекватна исхрана, конзумирање алкохола, недовољно поклањање пажње физичкој активности, одлагање одласка код лекара) што су битни фактори вишег морталитета уопште, посебно мушког становништва. Овим чиниоцима се приписује и значајан утицај на вишу стопу смртности и оболевања од кардиоваскуларних болести, дијабетеса, малигних болести и гојазности у Србији у односу на европски просек, што је постало посебно изражено у годинама социјално-економске кризе, ратова и транзиционих кретања. Када се ради о трендовима у коришћењу здравствене заштите старих лица, очекује се: - даље повећање притиска на здравствену службу од стране геријатријских пацијената, пре свега због хроничних масовних болести: кардиоваскуларних, малигних и из групе такозване 3-Д (деменција дијабет, дебљина-гојазност); - пораст коришћења службе кућне неге; - све изразитија потреба за разним врстама геријатријског збрињавања, од дневних болница до геријатријских социјално-здравствених институција и палијативног збрињавања на које се у новије време ставља акценат, што је повезано са сиромаштвом, слабијим породичним везама и слабом социјалном подршком. Ипак, оно што представља позитиван податак односи се на могућност спречавања већине наведених група хроничних болести. Створене навике се могу мењати, мада теже него што се могу примарно формирати здрави животни обрасци. Када се анализирају фактори ризика и потребе за унапређењем здравља старе популације, најобимније истраживање потреба за унапређење здравља препознавањем нездравих навика и прихватањем здравих животних образаца, које је спровео Институт за јавно здравље Републике Србије, указало је да наша популација у целини, а посебно стара популација, прави најчешће грешке у свом здравственом понашању у односу на хигијену и исхрану. Имајући у виду тренд континуираног старења становништва на глобалном нивоу, Светска здравствена организација је донела стратегију за 21.век, која у први план ставља мере које би требало реализовати како би се одређеним популационим категоријама, а пре свега угроженим, омогућио дужи, здравији и квалитетнији живот. Наша земља је, у оквиру своје Националне стратегије јавног здравља, усвојила године приступ којим се промовишу иницијативе за повећање година здравог живота и здраво и активно старење. Улога здравственог система у активном старењу усмерена је на: - промоцију здравља, - превенцију болести, - равноправност у приступу квалитетној примарној здравственој заштити и дуготрајној нези, - посебно вођење рачуна о показатељима здравља старих чланова заједнице. Према Мирјани Рашевић: Наша популациона политика у друштву које стари захтева напоре, да међу факторима, преко којих делују социјалне и економске детерминанте на наше менталне и биолошке механизме, превладају они, који су здравствено-промотивне природе. Активности промоције здравља у популацији подразумевају: - информације о здрављу, - здравствено васпитање, - усвајање здравих стилова живота, - скуп активности усмерених на појединца, породицу и заједницу. Када је конкретно у питању старо становништво, крајњи циљ промоције здравља треба да постигне: - усвајање здравих животних стилова, - промене у индивидуалном понашању - смањење општег морталитета, 379

379 - смањење смртности од кардиоваскуларних и малигних болести, - смањење неспособности, - побољшање менталног здравља, - повећање средњег трајања живота, - повећање удела трајања живота у добром здрављу, - смањење трошкова у здравственој заштити. У нашој земљи је у оквиру реформисаног здравственог система овај приступ усвојен за период до године, уз исказану тенденцију даљег развијања и јачања концепта промоције здравља. Успостављање програма промоције здравља старих у нашим условима захтева претходну анализу водећих здравствених проблема, који су у вези са нездравим животним стиловима, што је и у овом реферату напред истакнуто у односу на домаћу стару популацију. Када су почели са остваривањем у нашој земљи, приоритет у постављању и реализацији појединих програма су имале категорије становништва оцењене као осетљивије, као на пример, одојчад и труднице. Уочавање тренда старења популације, праћеног медицинским, социјалним и економским реперкусијама, довело је до формирања адекватних здравственопромотивних програма. Многи од њих се и данас у Србији спроводе са различитим успехом, у зависности од низа фактора: организације здравствене службе (формирање промотивних центара на нивоу примарне здравствене заштите), етничких, културних, економских и других. Они стављају пред Министарство здравља, као и пред одређене сегменте здравствене службе (пре свега институте и заводе за јавно здравље), као и превентивне центре на нивоу домова здравља, специфичне обавезе. Од свих програма за промоцију здравља у Србији, на старе особе се односе: - програм промоције здравља у примарној здравственој заштити, - програм промоције здравља кроз рад поливалентне патронажне службе, - програм здравственог информисања становништва, - програм заштите здравља од заразних болести, - календар јавног здравља. Економска криза у нашој земљи одразила се и на функционисање нашег здравственог система, при чему су поједини задаци здравствене службе стављени у други план, уз усмеравање средстава, здравствених кадрова и услуга у смеру горућих здравствених проблема. Тако је и промоција здравља старих често сврстана у симболичне оквире и захтева преиспитивање услова и форми за њено спровођење у будућности. 2. Циљ рада Циљ нашег рада је да утврди основе за спровођење промоције здравља старих лица, здравствено стање, здравствене ризике и понашање у односу на здравље старе популације. Такође, задатак нам је био и да сагледамо досадашње и актуелне домете промоције здравља старих у Србији и на подручју Нишавског округа. 3. Методологија У раду су коришћени подаци званичне демографске и здравствене статистике, као и подаци истраживања на нивоу Републике Србије, превасходно Института за јавно здравље Батут, као и резултати истраживања аутора рада за подручје Нишавског округа. 4. Резултати истраживања 4.1. Демографска ситуација Показатељи демографске статистике указују на : - високу стопу опште смртности у Србији, уз Бугарску на самом врху, што се претежно приписује старосној структури становништва; - негативан природни прираштај; - очекивано трајање живота у границама из предходних година и уз разлике у корист женског пола од око 5 година (табеле бр. 1, 2, 3). 380

380 Табела бр. 1. Број умрлих на 1000 становника у Србији и земљама у окружењу у и Држава Албанија 6 6 Босна и Херцеговина Бугарска Хрватска Србија Грчка Мађарска Косово 7 7 Македонија 9 9 Црна Гора 10 8 Словенија 9 9 Табела бр. 2. Показатељи старости становништва у Србији и у Нишавском округу, попис из Стопе Умрлих/1000 живор. Природни прираштај Витални индекс Р. Србија 14,2-4,8 66,2 Централна Србија 14,0-4,6 67,0 Нишавски округ 14,6-5,5 62,3 Табела бр. 3. Очекивано трајање живота становништва Србије и Нишавског округа, попис из Територија Укупно Мушки Женски Р. Србија 74,01 71,43 76,62 Централна Србија 74,40 72,01 76,81 Нишавски округ 74,56 72,71 76,45 Стручњаци за област јавног здравља указују да ће очекивано даље старење становништва у Србији имати за последицу: - даље повећање притиска на здравствену службу од стране геријатријских пацијената, пре свега у вези хроничних масовних болести: кардиоваскуларних, малигних и из групе такозване 3-Д (деменција дијабет, дебљина-гојазност); - пораст коришћења службе кућне неге; - биће све изразитија потреба за разним врстама геријатријског збрињавања, од дневних болница до геријатријских социјално-здравствених институција и палијативног збрињавања на које се у новије време ставља акценат, што је повезано са сиромаштвом, слабијим породичним везама и слабом социјалном подршком. 381

381 1.1. ЗДРАВСТВЕНО СТАЊЕ И ЗДРАВСТВЕНО ПОНАШАЊЕ Здравствено стање је анализирано преко показатеља специфичног морталитета (табела бр. 4 и 5). Табела бр. 4. Најчешћи узроци смрти у Р. Србији 2010.год. Узроци смрти Укупно % % мушких % женских Бол. система крвотока 54,69 49,30 60,16 Тумори 20,92 23,78 18,01 NDS (XVIII група бол..) Бол. система за дисање Бол. система за варење 4,45 4,55 4,35 3,98 4,72 3,22 3,62 4,06 3,17 Повреде и тровања 3,28 4,76 1,78 У структури морталитета у нашој земљи око три четвртине су болести система крвотока и туморе. Високо треће место припада обољењима и стањима са неутврђеним дијагнозама. Још квалитетнији податак за сагледавање карактеристика морталитета су стандардизоване стопе (смртност од појединих узрока на становника, таб. бр. 5). Табела бр. 5. Број умрлих од кардиоваскуларних и малигних болести на становника у појединим земљама Држава KVB/ Ca/ Мађарска 192,1 411 Норвешка 112,5 289,4 Аустралија 110,9 298,9 САД 106,5 298,9 Канада 94,9 321,9 Шведска 110,1 268,2 Велика Британија 122,0 253,5 Србија м. 723 ж. 823 м. 349 ж. 246 Значајно веће стопе умрлих од кардиоваскуларних и малигних болести у нашој земљи у односу на остале резултат су заостајања у превентивном приступу у раду здравствене службе, ниске здравствене културе и нездравих животних стилова (пушење, неадекватна исхрана, изостајање здравствене контроле у циљу раног откривања болести итд.). Ако ову студију употпунимо и подацима самопроцене здравља од стране старих лица, сачињене у Институту за јавно здравље Републике Србије Др Милан Јовановић-Батут, рађене на подручју целе Србије према полу, старости, школској спреми и имовном стању, добијамо следећу слику: садашње здравље се оцењује: као врло лоше од стране 8% испитаника, лоше (28%), просечно (41%), добро (19%) и врло добро од стране свега 4%. У односу на стање пре годину дана: код 7% здравље је много лошије, код 28% оно је лошије, код 59% је углавном исто, код 5% се оцењује као нешто боље и код 1% као много боље. У глобалу повољније оцене дају испитаници из градских насеља, мушког пола, образованији и имућнији. Треба истаћи да је поменуто истраживање на нивоу Републике утврдило да преко половине одраслог становништва има неку хроничну болест са којом ће ући у старо доба од којих 382

382 су око 80% старији од 60 година, да је са хипертензијом преко 80% и гојазно преко 40% старих особа. Показатељи здравственог понашања старих лица односе се на области личне хигијене, исхране, заштите од грипа путем вакцинације и конзумирања дувана. Табела бр. 6. Показатељи хигијенских навика - учесталост прања руку, прања зуба и купања/ туширања Популација Редовно пере руке Редовно пере зубе Редовно купање/туширање Србија укупно 73,8 40,7 56,7 Југоисточна Србија 78,4 31,2 36, год. 60,7 18,8 46,9 75+ год. 49,9 13,6 26,6 Како је приказано, стара популација, а посебно она изнад 75 година, значајно слабије одржава личну хигијену. У односу на исхрану праћена је редовност и број узимања хранљивих оброка, конзумирање одређених намирница (животињских масноћа, одређених врста хлеба, рибе, свежег воћа и поврћа), приказ на таб. бр. 7 и 8. Табела бр. 7. Број оброка дневно и унос масноћа Популација Редовно доручак Свакодневно 3 главна оброка Користи животињске масти Србија укупно 77,6 56,6 33,8 Југоисточна Србија 84,7 61,3 39, год. 84,6 63,8 34,7 75+ год. 85,3 61,6 38,9 На подручју југоисточне Србије, као и Нишавског округа, око 85% свих испитаника, као и старих, редовно доручкује, 3 главна оброка има преко 60%, док жтвотињске масноће стари, а посебно врло стари, користе у мањој мери од укупне популације. Показатељи за Србију у целини су неповољнији. Табела бр. 8. Конзумирање хлеба, рибе, свежег поврћа и воћа Популација Хлеб бели Хлеб црни, раж. Риба < 2x нед. Свеже поврће свакодневно Свеже воће свакодневно Србија 57,2 14,8 48,7 54,8 44,0 укупно Југоисточна 60,3 12,5 58,6 63,8 46,2 Србија год. 45,06 18,4 55,1 51,6 41,4 75+ год. 53,2 14,3 59,6 44,6 32,1 Стари људи на подручју Нишавског округа ређе користе бели хлеб и свеже воће него становништво на подручју целокупне Србије и југоисточне Србије, док свежу рибу имају чешће као оброк од показатеља за Србију. Свеже поврће стари са подручја Нишавског округа користе испод нивоа потрошње за Србију и југоисточну Србију. Заштита старих од грипа вакцинацијом праћена је истраживањем у Нишу у оквиру опсежне студије на репрезентативном узорку. Утврђено је да: око 60% старих сврстаних у категорију болесних и болешљивих не користи вакцину против грипа, док се у статистички значајнијој мери чешће, мада и овде не увек редовно (сваке године), вакцинишу стари из категорије здрави. 383

383 Истраживањем здравственог стања од стране Републичког института за јавно здравље из године установљено је да у старијим годинама, 65-74, свакодневно пуши 13,1%, бивших пушача било је 16,7%, при чему половина пушача никада није покушавала да се лиши цигарета. Истраживањем аутора овог рада на изабраном узорку старих у Нишу године добијени су следећи резултати: пуши свакодневно 20 цигарета на дан сваки 14. испитаник, а трећина испитаника су бивши пушачи. Посматрано у односу на здравствено стање испитаника, добијени су одговори о бољем здрављу код оних који нису никада запалили цигарету. Наши стари испитаници оба пола као најзначајнији мотив за остављање дувана наводе погоршање здравственог стања. У којој мери је популација старих обухваћена адекватним саветима за мењање здравствених навика, показују и подаци Деане Вуковић (Стратешка тема: Подстицање доброг здравља за Европу која стари) из године о проценту пацијената који су их добили од свог лекара: - 20,3% пушача, - 18,9% старих који не једу адекватну количину свежег поврћа, - 20% старих који не једу довољно свежег воћа и - 9,8% који нису довољно физички активни. Код исте категорије испитаника у Нишу, структура одговора о мотивацији за предузимање промена у здравственом понашању је, уз одређене разлике према полу, рангирана на следећи начин: - жеља за побољшањем нарушеног здравља - 61,3% мушкараца и 54,7% жена; - страх од физичке и материјалне зависности - 5% мушкараца и 21% жана; - очување и унапређење физичке и менталне способности - 15,3% мушкараца и 16,4% жена 1.1. Коришћење и задовољство здравственом заштитом У нашој земљи примарна здравствена заштита је централни сегмент здравствене службе, ка којој је оријентисана популација старих, са најзначајнијом улогом породичног лекара, или, у нашим условима, лекара опште медицине. Широка је лепеза његових обавеза и дужности према породици, заједници и у односу на сопствену струку: праћење животних услова, ризика који угрожавају здравље, праћење хроничних обољења и стања и откривање нових, коришћење информационог система, координација са другим службама на нивоу дома здравља и са вишим нивоима здравствене заштите, здравствено-васпитни рад и промоција здравља са појединцима, породицом и заједницом и све наведено уз стално стручно усавршавање - континуирану медицинску едукацију. У коликој мери је примарна здравствена заштита успела да, у условима све неповољнијих прилика за стручни рад и све обимнијих захтева од стране старе популације, одговори наведеним обавезама, илустроваћемо следећим подацима из новијих истраживања: Према истраживањима Републичког института за јавно здравље у години: - још увек 41,2% старих није имало свог лекара, - 69,5% старих изјављује да је било код лекара у последњих 12 месеци због преписивања терапије, болести или повреда и - 83,5% је било задовољно или врло задовољно контактом са лекаром. - Подаци из нашег истраживања, спроведеног на узорку старих лица у Нишу, са циљем да се између осталог испита и квалитет контаката старих са њиховим лекарима на нивоу примарне здравствене заштите, дали су следеће податке: - 45,8% старих испитаника мушког пола и 47,8% женског оцењује као задовољавајуће добијене здравствене информације од свог лекара; - 83,5% је било задовољно или врло задовољно контактом са лекаром; - добијене информације је оценило као недовољно јасне 16,2% мушкараца и 15,4% жена; - сваки четврти мушкарац и свака пета жена се жале на недовољно времена којим лекар располаже за давање савета; - сваки десети не добија здравствене информације осим прегледа и вођења администрације од стране лекара. 384

384 - У таквој ситуацији, према истом истраживању, прибегава се немедицинским изворима за добијање здравствених информација. - 40,2% од пријатеља и познаника, - 26,8% од чланова породице, - 20,0% из мас-медиjа Промоција здравља старих лица: прокламације и где смо данас? Према дефиницији Конференције СЗО из Отаве године, промоција здравља представља процес, који омогућава људима да повећају контролу над својим здрављем и да га унапреде. Промоција здравља је део концепта јавног здравља, који захтева интеграцију социјалних, економских и аспеката понашања за очување и побољшавање здравља, као и да омогући усмеравање фокуса здравственог система и заједнице од болести ка здрављу. Здравствена политика којом ће се изаћи у сусрет здравом старењу требало би да успостави равнотежу између личне и одговорности здравствених радника, пријатељски настројеног окружења и међугенерацијске солидарности. Као и код осталих популационих група, и у односу на старе људе се у промоцији здравља користе два основна приступа: - индивидуални, намењен побољшању здравственог понашања и укључивањем у здравствене активности појединаца, и - колективни, усмерен ка здравственим навикама, здравственој култури и потенцијалима заједнице. У досадашњем периоду, на подручју европског региона СЗО приоритети за промоцију здравља били су: здрава исхрана, регулација телесне тежине, побољшање физичке активности, контрола потрошње дувана, контрола потрошње алкохола, унапређење менталног здравља и спречавање болести срца и крвних судова. Иначе, чињеница је да свако подручје карактерише специфична здравствена проблематика, па, према томе, и одређена актуелна питања која представљају изазов за здравствено-промотивне активности. Концепт промоције здравља је заживео много раније у свету, него код нас. Данас постоје различити програми који се спроводе на нивоу заједнице и појединаца укључених у различите програме подршке пацијентима преко друштвених мрежа, као и преко уобичајеног функционисања на релацији лекар - болесник. Садржаји ових програма најчешће обухватају: правилну исхрану, значај физичке активности за здравље, бригу о телу, значај здраве животне средине, развој вештина за одолевање социјалном притиску (у односу на дуван, алкохол и дроге) и правилно коришћење здравствене службе. Успостављање програма промоције здравља старих у нашим условима захтева претходну анализу водећих здравствених проблема, који су у вези са нездравим животним стиловима, што је и у овом реферату напред истакнуто. Здравствена политика у Републици Србији је усвојила обавезу да спроводи промоцију здравља, како за целокупно становништво тако и за потребе старе популације посебно. Наводимо као пример стриктних здравствено-промотивних обавеза у односу на старе у оквиру поливалентне патронажне службе: - промоција здравих животних стилова у заједници; - превенција хроничних незаразних болести; - рад са старима као посебно угроженом групацијом; - породица и хендикеп и - сарадња поливалентне патронаже са колективним центрима. Наша искуства указују на следеће токове у овој области, који захтевају преиспитивање досадашњих програма, односно позитивне и незадовољавајуће активности, када је у питању реализација стратегије за активно старење: а) на нивоу домова здравља спроведена су законска и административна решења, без стриктног укључивања и економских механизама, тако да се финансијска средства не усмеравају циљано ка специфичним програмима за групе хроничних болести, већ она представљају део укупног буџета здравствених установа; б) остварен је развој центара за промоцију здравља у оквиру примарне здравствене заштите, као и центара за промоцију здравља при институтима и заводима за јавно здравље; 385

385 в) не располаже се егзактним подацима о укључивање развојне и социјалне политике; г) постоји тенденција да се поливалентна патронажна служба преоријентише од промоције здравља и здравственог васпитања ка болесној популацији и њеној терапији и нези; д) за разлику од развијених земаља, где је концепт промоције здравља раније усвојен и успешније спровођен, у нашим условима се он ретко укључује у напоре за иницирањем волонтерских покрета за самопомоћ. Пратећи ову проблематику, пре три године, у оквиру Регионалне конференције о старости и старењу у Београду реферисани су основни показатељи о стању и потребама у вези промоције здравља старих лица (како у медицинским круговима тако и ванинституционална). Том приликом су као најзначајнији, истакнути следећи подаци: - Едукација о старењу спроводи се у оквиру филозофског факултета, факултета политичкух наука и медицинског, где се неки аспекти геријатрије проучавају као сегменти појединих предмета, или у оквиру појединих курсева (семинара). На Медицинском факултету у Нишу предмет Геријатрија постоји само за високу медицинску школу са садржајима из разних медицинских области. - Најзначајнија институција, као национални референтни стручни и научни центар у области геријатријске медицине је Геронтолошко друштво Србије, које прати проблематику старости и старења и врши едукацију здравствених и социјалних радника, између осталог, и за рад на промоцији здравља. - Систем за едукацију старих у Србији после године не пружа довољно званичних статистичких података, при чему програми најчешће нису базирани на здравственим потребама старих лица. Универзитет за треће доба постоји само за старе у Београду (званично отворен 1989.године), а програмске активности се одвијају без сарадње са Геронтолошким друштвом Србије, тако да су и његови садржаји засновани на широком интересовању укључених у едукацију. У оквиру програма Универзитета за треће доба питањима промоције здравља, од укупно часова, посвећено је 80 и програму физичке културе још 433 часа. Програми организовани од стране невладиног сектора (у Србији је регистровано 110 удружења, од којих у Београду 40, у Војводини 28 и другим деловима Србије 32) усмерени су ка различитим садржајима: људска права, збрињавање избеглица, женске популације итд. Коначно, постављамо питања у вези досадашњег спровођења промоције здравља старих у нашој земљи - да ли се остварују прокламације на којима је базирана Стратегија за здраво старење: - принцип унапређења и заштите људских права старих; - принцип независности обезбеђењем економске и социјалне сигурности и квалитета живота у старости; - принцип пуне партиципације старих у заједници, успостављањем партнерства на свим нивоима владе, цивилног друштва, приватног сектора и самих старих; - принцип достојанства и елиминације свих облика занемаривања услед опадања функционалних способности у старости; - принцип самоиспуњења путем доживотног развоја појединаца. Одговори на постављено питање, и поред тога што их из искуства наше праксе можемо углавном оценити негативно, могу бити децидирано добијени тек после опсежног социјалномедицинског, социолошког, психолошког и јавно-здравственог истраживања. 5. Даље перспективе-иновације у програмима за промоцију здравља старих Према сагледавању аутора, захтеви за интензивнијим здравствено-промотивним радом у односу на стара лица у будућности ће подразумевати: а) Усвајање геријатријских стандарда, пре свега за превентабилне здравствене проблеме (инконтиненција, непокретност, нестабилност при ходу, деменција и ментални поремећаји). Промоција здравља се у овим околностима односи на стара лица, чланове породице и остале који збрињавају старе пацијенте. б) Значајнију едукацију за здравствене раднике, запослене у примарној здравственој заштити, увођењем специјалистичког и субспецијалистичког усавршавања лекара из области 386

386 промоције здравља, геријатрије, дијететике, комуникологије и породичне медицине, као и струковног усмеравања вишег медицинског кадра у области геријатрије. в) Интензивнију координацију на нивоу заједнице у спровођењу програма, посебно тамо где су њихови иницијатори превентивни центри. г) Организацију, пре свега, службе опште медицине, а затим и других служби на нивоу примарне здравствене заштите, која омогућава више времена за саветовање старих лица. д) Процес промоције здравља и подршке здрављу захтева интензивније укључивање мноштва субјеката у мрежу - све формалне и неформалне канале (школе, здравство, социјалну службу, мас-медије, цркву, невладине организације). Литература 1. Пешић, Љ Социјални и здравствени проблеми старих особа у позним годинама живота. Acta medica medianae, 45, Пешић, Љ Мотивација за здраве стилове живота у позним годинама. Магистарски рад. Ниш: Медицински факултет. 3. WHO Global Action on Aging: Health Issues around the World. Geneve: WHO. 4. Институт за јавно здравље и Здравствено стање, здравствено понашање и коришћење здравствене заштите: Аналитичке студије. Београд: Институт за јавно здравље Др Милан Јовановић-Батут. 5. Živanić, S. & Nikolić-Maksić, T Country report: Education in later Life. Serbia and Montenegro Gerontology and Geriatrics in South-Eastern Europe. Belgrade: 6. Nutbeam, D What makes an effective health promotion program? In: Oxford handbook of Public health. Sydney: Oxford University Press. 7. Nutbeam. D Health promotion Glossary. Geneve: WHO. 8. Dursma, S. et al Who Targets for Health for all. Regional Office for Europe. Copenhagen, J Nutr Healtg Aging, 8, РЗС Статистички годишњак. Београд: Републички завод за статистику. 10. Министарство здравља Стратегија јавног здравства у Републици Србији. Београд: Министарство здравља. 11. WHO Health for all in XXI Century: WHO Strategy, Copenhagen Службени гласник РС Закон о здравственој заштити. Београд: Службени гласник Р. Србије, 107/ Crimmins, E Trends in Mortality, Morbidity and Disability: What should we expect for the future of our ageing population. International Population Conference, Beiging, Gaselly, G Long-term Trends in European Mortality. European Population Conference, Paris, Рашевић, М Феномен старења становништва Србије. Демографија, III, Мијатовић, Б Социјално-економски положај старих у Србији. Социолошки преглед, 3-4, 17. Јањић, М. и Нешић, Д Карактеристике и потребе старијег становништва Србије. VI Геронтолошки конгрес Југославије, Врњачка бања,

387 MODERN APPROACHES IN THE INNOVATION OF THE HEALTHCARE PROMOTION PROGRAM FOR THE ELDERLY Ljiljana Pešić 13, Zoran Milošević 4 ABSTRACT By monitoring the demographic and healthcare indicators in the Republic of Serbia and in our region, the following indicators can be noticed: increase in the values of the most significant indicators of the age of the population (average age, aging index, life expectancy), highest values of mortality rates from cardiovascular and malignant diseases when compared to that of the European Union, a less than enviable place (24 th ) according to the success in the degree of five-year survival from malignant diseases when compared to European countries, and lower compared to the countries in the region, and a low total healthcare quality (ranked 24 th place in Europe, behind Croatia, Slovenia, Macedonia and Bulgaria). In the economic sense, people older than 65 in Serbia are poorer than the overall population. Most poor people live in Southeast Serbia, in a rural environment, i.e. 27%, while the urban surroundings account for 22.7%. According to the projections of the social benefit and retirement expenditures, over the last 10 years, there has been a continuous decline in expenses from the gross domestic product (from 18.4% in 2003 to 15.4% in 2010). With regard to the use of healthcare benefits by the elderly, the expectations are the following: increased pressure on the healthcare department by geriatric patients, primarily in relation to chronic mass diseases: cardiovascular, malignant diseases and those belonging to the socalled 4D group (dementia, depression, diabetes and obesity), increase in the use of the home care department, an ever increasing need for various types of geriatric care, from outpatient hospitals to geriatric social healthcare institutions and palliative care, which are currently emphasized and in relation to poverty, weak familial ties and weak social support. The aim of our paper is to emphasize the need for a more intensive orientation of the healthcare department, mostly at the primary care level, towards the organization and implementation of measures for the promotion of healthcare for the elderly, in order to adopt healthier lifestyles, improve the state of healthcare and the quality of their lives. Until now, there has been no adequate and significant education of healthcare workers at the level of primary healthcare, in the sense of introducing specialist and subspecialist development of doctors in the field of geriatrics, or professional development of the vocational and associate-degree medical staff in this field. At the primary healthcare level, some intensive forms of the healthcare promotion program for the elderly are mostly conducted sporadically, primarily in the field of the development of healthy nutrition, protection from tobacco smoke, protection from malignant and chronic non-contagious and contagious diseases (mostly related to flu), while the individual healthcare promotion work with the elderly people in GP surgeries is defined by the workload of the physician, both in terms of form and content, their knowledge and skill level in the domain of communication studies, organizational success and cooperation with the family, as well as other segments of the healthcare and the community. The strategy of the World Health Organization for the 21 st century stresses the need for adopting and implementing programs for active aging, which generates tasks before our healthcare department, especially that of primary healthcare and the centers for the promotion of health, for achieving a higher quality of the innovations of existing healthcare promotion programs for the elderly. Their mainframe should consist of the following: creating a program with fundamental activities concerning the elderly at the level of the Republic, education of selected doctors in the field of geriatrics, gerontology and communication studies, strengthening the interdepartmental cooperation at the local level, making internet sites intended for the healthcare of the elderly, as well as other contents and activities in accordance with the local specificities of the community. Key words: the elderly, healthcare promotion 3 Health Center, Niš 4 Faculty of Medicine, Niš 388

388 СТРАТЕШКО ОПРЕДЕЉЕЊЕ У ЗАШТИТИ СТАРИХ - КУЋНО ЛЕЧЕЊЕ И НЕГА - ИСКУСТВА ГРАДСКОГ ЗАВОДА ЗА ГЕРОНТОЛОГИЈУ И ПАЛИЈАТИВНО ЗБРИЊАВАЊЕ, БЕОГРАД Др Звездана Пашић 1, Др Марина Пешић Прокић 1, Др Далибор Паспаљ 1 РЕЗИМЕ Повећање броја и удела старих у укупној популацији доводи до већег броја заступљености хроничних болести. Заједница тешко може да покрије нагли пораст потреба и захтева проистеклих из губитка функционалне способности оболелих, која изазива полупокретност или пак трајну везаност за постељу, са често измењеним психичким статусом старе оcoбе. Коришћење кућног лечења растерећује болничке капацитете и пружа старој особи боравак у својој природној средини, односно омогућава да што је могуће дуже води самосталан живот у заједници, што подразумева и један садржајнији и виши квалитет живота, а у случају терминалних фаза болести и достојанствен крај живота. Градски завод за геронтологију и палијативно збрињавање је специјализована здравствена установа која обавља ванболничку и социјално-медицинску здравствену делатност за популациону групу старих, функционално зависних и тешко оболелих грађана Београда на 10 градских општина. Током протекле године од корисника, највећи број збрињаваних пацијената припада групи старих 80 и више година (70%). Према тежини обољења и према функционалном стању болесници су сврстани у три категорије. Болесници прве категорије (1.599) су најтежи, непокретни и инконтинентни (67,3%). Особе женског пола су знатно заступљеније и чине скоро 3/4 свих болесника, односно или 73,5%. Према морбидитету, на првом месту налазе се болести система крвотока (3.511 или 25,7%), а међу њима најзаступљенија је артеријска хипертензија са болесника. Кућни услови се сматрају оптималним амбијентом за рехабилитацију старих болесника, при чему је постигнута већа мотивисаност болесника и омогућена боља сарадња између пацијента и тима за рехабилитацију. Интензивнији развој и унапређење кућног лечења и неге старих у највећој мери зависи од могућности шире друштвене заједнице, односно њене спремности да својом социјалном и здравственом политиком обезбеди старим људима приоритетно место у обезбеђивању свеукупне здравствене заштите. Кључне речи: стари, лечење, нега Старење популације и нови изазови који прате демографске промене Светска популација убрзано стари, а већина земаља није спремна да се носи са све већим бројем старих људи, показала је једна од новијих студија Фонда за становништво УН (УНФПА). Процењује се да ће се проценат старих особа преко 60 година скоро удвостручити у периоду између и године и порасти на 2 милијарде у истом периоду, док ће број особа старих 80 и више година бити скоро четири пута већи до године и износити 395 милиона. 1 ightc@beotel.rs, 389

389 Република Србија са просечном старошћу становника од 41,6 година (2011), једна је од најстаријих земаља у свету. Проценат особа преко 65 година ће износити најмање 22% до године, што је скоро један на четири становника. Најстарији је регион јужне и источне Србије, где је чак 25% становништва старије од 60 година. Зашто кућно лечење и нега Повећање броја и удела старих у укупној популацији доводи до већег броја заступљености хроничних болести. Заједница тешко може да задовољи нагли пораст потреба и захтева који произилазе из постојања великог броја хроничних обољења која доводе до губитка функционалне способности, што изазива полупокретност или пак трајну везаност за постељу, са често измењеним психичким статусом старе особе и потребом за неким видом дугорочне неге. Старост и старење представља цивилизацијски проблем. Дуг живот није само привилегија, већ значи и дугу изложеност штетним утицајима, појаву хроничних болести праћених мултиморбидитетом. Решавање хроничних болести и заштита старих функционално зависних оболелих у највећем броју зависи од ванинституционалног збрињавања. Неопходно је да постоји повратна спрега између кућног лечења и рада болничких одељења, као и локалне заједнице. Коришћење кућног лечења растерећује болничке капацитете и омогућује старој особи боравак у својој природној средини, односно омогућава да што је могуће дуже стара особа води самосталан живот у заједници, што подразумева и један садржајнији и виши квалитет живота, а у случају терминалних фаза болести и достојанствен крај живота. Правовремено и адекватно кућно лечење спречиће појаву компликација и упућивања пацијената на хоспитализацију. Постојање кућног лечења спречиће непотребно продужење болничког лечења, односно неодговарајуће коришћење болница у случајевима када је породица у немогућности да се сама стара о рековалесценту. Градски завод за геронтологију и палијативно збрињавање, Београд Завод је специјализована здравствена установа која обавља ванболничку и социјалномедицинску здравствену делатност за популациону групу старих, функционално зависних и тешко оболелих грађана Београда на 10 градских општина. Завод је здравствена установа у којој се обавља здравствена заштита старих лица и спроводе мере за очување и унапређење здравља и превенцију болести ове популационе групе, односно која обавља и делатност кућног лечења и неге, палиjативног збрињавања и рехабилитације старих лица. Завод је наставна база за: 1. последипломску наставу Медицинског факултета Универзитета у Београду: (а) уже здравствене специјализације из геронтологије, (б) специјализацијe из опште медицине (в) специјализација из геријатрије (г) клинички стаж, за област опште медицине, у оквиру шесте године студија Медицинског факултета 2. Завод организује систематско стручно усавршавање за студенте Високе здравствене школе струковних студија. Завод обезбеђује здравствену заштиту непрекидно у две смене у трајању од 13 часова (7-20 сати). Запослени Завода услуге пружају према утврђеном плану рада, а у зависности од инди]видуалних потреба које на пријему утврђује Тим за пријем и процену функционалног стања. Због тежине здравственог стања болесника и њихове функционалне зависности, за најтеже болеснике и оне у терминалној фази обезбеђује се нега двократно. Због потреба оболелих који не захтевају свакодневну медицинску негу, уведена је интермитентна нега. 390

390 Старост болесника Током године Завод је имао корисника здравствене заштите, при чему је највећи број збрињаваних припадао групи старих 80 и више година (73,7%). Значајно је истаћи да је у групи стари стари (85 и више година) на лечењу и нези било 48,4% свих лечених болесника, У добној групи 90 и више година било је 502 болесника или 21,3%. Повећање старих 90 и више година износи 2,8% у односу на годину, односно број старих ове добне групе је повећан за 63 осигураника. Може се закључити да се ради о изразито старој популацији, јер је и у као и у години четири петине збрињаваних било у животној доби 70 и више година. Категорија болесника Према тежини обољења и према функционалном стању болесници су сврстани у три категорије. Болесници прве категорије (1.601) су непокретни и инконтинентни (67,9%). Другој категорији (176) припадају непокретни континентни болесници (7,4%). Болесници покретни само уз туђу помоћ сврстани су у трећу категорију (582) или (24,7%). Пол болесника Међу болесницима којима је Завод обезбеђивао заштиту, преовладавале су особе женског пола-3/4 свих болесника односно или 74,7%, док је мушкараца било 596 или 25,3%. Морбидитет утврђен од стране лекарских екипа које спроводе кућно лечење На првом месту налазе се болести система крвотока (3.299 или 22,2%), а међу њима најзаступљенија је артеријска хипертензија са болесника. На другом месту душевни поремећаји и поремећаји понашања (3.297 или 22,2%). Међу њима најзаступљенија је деменција са 890 случајева. На трећем месту су болести нервног система (1.206 или 8,1%). Морталитет У периоду од до године од укупног броја болесника којима је Завод пружао заштиту на подручју 10 градских општина, умрло је 354 осигураника РЗЗО. А од тога у прва три месеца по пријему на кућно лечење и негу умрло је 345 или 97,5% болесника, што говори о тежини обољења. Овакви пацијенти захтевали су велико ангажовање медицинског особља како би се обезбедила адекватна терминална, односно палијативна нега. Одељење за пријем и процену функционалног статуса У току године било је пријављено особе за пријем на кућно лечење и негу. Тим је извршио прегледа (прегледи-ревизије) и утврдио да ли пријављени болесници испуњавају услове за пријем на овај вид здравствене заштите. На кућно лечење примљено је 755 нових болесника, а болесника је наставило лечење из године. У години је примљено на кућно лечење 31 особа мање него у години. За све примљене на овај вид збрињавања, уз примену критеријума СЗО, према стандардизованом обрасцу, утврђено је здравствено стање, функционална способност и други битни параметри за спознају стања здравља и потреба даљег обезбеђења здравствене заштите (интензивно лечење, здравствени надзор, категорија неге и друго). Од свих пријављених, 652 или 46,3% болесника није примљено на кућно лечење и негу зато што не испуњавају критеријуме. Тим за област социјалне заштите Активност социјалних радника Завода одвијала се у неколико области и то: 1. процена социјалног стања упућених за пријем на кућно лечење и негу, 2. решавање актуелних здравствено-социјалних проблема и питања остарелих, самохраних и зависних особа кроз сарадњу са: а) службама патронаже домова здравља, б) стручним службама Завода за здравствено осигурање, в) центрима за социјални рад и 391

391 г) другим институцијама. За пацијента социјални радници су обавили укупно посете, а од тога 641 посету надлежним установама ради решавања социјалне проблематике. Одељење за кућно лечење и негу (»А«,»Б«,»Ц«,»Д«,»Е«,»Ф«,»Г«) У оквиру Одељења за кућно лечење и негу радилo je 16 екипa разврстаних по територијалном принципу (10 градских општина). Екипе су у години за болесника обавиле прегледа у стану болесника и то, првих прегледа одраслих ради лечења и поновних прегледа одраслих ради лечења Одељење чине сестре из неге са одређене општине, координатори неге, главне сестре одељења, лекарске екипе ( 2-3) и шеф одељења лекар специјалиста са искуством. Напомињемо да облици пружања медицинске неге у оквиру Завода обухватају комплетне медицинске садржаје типа прогресивне неге стандардног и полуинтензивног облика. У случајевима, када се ради о најтежим и умирућим болесницима који не желе хоспитализацију, или је она неизводљива, организује се у стану и специјална нега са одговарајућим третманом. У оквиру свакодневне неге извршено је превијања декубиталних рана, гангрена, егзулцерисаних карцинома и других рана. У оквиру праћења виталних функција обављене су контроле крвног притиска, дато ињекција и инфузија. Рад дијететичара-нутриционисте Активности дијететичара-нутриционисте одвијају се у прикупљању анамнестичких и антропометријских података неопходних за каснију контролу спровођења хигијенскодијететских мера за лечење оболелих које Завод збрињава. Од збрињаваних за 687 болесника била је неопходна помоћ дијететичара, односно обављене су посете, мада су реалне потребе далеко веће. Oдсек за стоматолошку заштиту У оквиру овог одсека обављено је укупно 927 стоматолошких прегледа и то 569 прегледа у кућним условима и при том пружене стоматолошке услуге, од којих 600 припада обавезном здравственом осигурању. Служба за специјалистичко консултативну делатност Одељење за интерну медицину Лекари су у оквиру овог Одељења за пацијената из Београда, старих 65 и више година, урадили УЗ прегледа ( Доплер прегледа крв.судова, УЗ прегледа абдомена, дојке, простате, срца). У Одељењу је постављено и интерпретирано 133 холтера ЕКГ- а и холтера ТА. Одељење за унапређење менталног здравља са одсеком за терапију бола Активности овог Одељења за оболеле на кућном лечењу и нези биле су усмерене ка: 1) откривању менталних поремећаја, 2) лечењу ментално оболелих (раније лечених и новооткривених случајева) 3) предузимању превентивних мера 4) препознавању, дијагностиковању и терапији хроничног малигног и немалигног бола. У току обављено је специјалистичких прегледа и остварено дијагностичко-терапијских услуга. Одељење за физикалну медицину и рехабилитацију Примена принципа рехабилитације повољно утиче на преживљавање после појаве болести или трауматизма. Рехабилитација старим особама обезбеђује самосталан живот у сопственом дому све док то желе и омогућава задовољавање потреба у њиховом природном окружењу тј. породици. 392

392 Кућни услови се сматрају оптималним амбијентом за рехабилитацију старих болесника, при чему је постигнута већа мотивисаност болесника и омогућена боља сарадња између пацијента и тима за рехабилитацију. Рехабилитација омогућава максималну реинтеграцију старих у друштвену заједницу. У дому пацијента се могу пружити физикалне процедуре са истим, а често и бољим учинком него у болници. ЗАКЉУЧАК Интензивнији развој и унапређење кућног лечења и неге старих у највећој мери зависи од могућности шире друштвене заједнице, односно спремности да својом социјалном и здравственом политиком обезбеди старим људима приоритетно место у обезбеђивању свеукупне заштите. Осим рационалног коришћења материјалних средстава, ванинституционално лечење омогућава болеснику комплетну помоћ у његовом дому и на тај начин не захтева додатни психички и физички напор оболелих за адаптацију на нову средину болнице или дома за старе. Мора се посебно истаћи да успешно кућно лечење није могуће без адекватне здравствене неге, опште и специјалне, што се може постићи уз помоћ едукованог члана друштва или пак уз помоћ професионалног кадра, што подразумева пружање помоћи у кући болесника кроз мултидисциплинарне тимове. Поред дужине живота подједнако је важан и квалитет живота. Ако постоји жеља да се одржи квалитет живота старих особа, онда се морају обезбедити одговарајући услови и то: 1) кућно лечење 2) здравствена нега 3) помоћ у кући. Адекватан одговор здравственог система на изазове старења становништва, заснива се на активностима усмереним ка унапређењу здравља, спречавању болести, физичкој и менталној рехабилитацији и палијативном збрињавању. Имајући у виду да је унапређење и одржавање здравља становништва засновано на интерсекторском приступу, сви сектори имају одређену одговорност за здравствене последице својих развојних политика. Литература 1. Градски завод за геронтологију и палијативно збрињавање Извештај о раду за период од Београд: Градски завод за геронтологију и палијативно збрињавање 2. Републички завод за статистику Србије Попис становништва, домаћинстава и станова у Републици Србији Београд: Републички завод за статистику Србије 3. Сатарић,Н. и Рашевић. М Ванинституционална заштита старих људи у Србији - јаз између потреба и могућности. Београд: Amity 4. Жикић,Љ. и Јанкелић, С Интегрисана здравствена заштита старих: Теоријске перспективе и искуства Градског завода за геронтологију, кућно лечење и негу, Београд. Геронтологија 1/

393 THE STRATEGIC CONCEPT OF PROTECTION OF THE ELDERLY Zvezdana Pašić, Marina Pešić-Prokić, Dalibor Paspalj ABSTRACT Increasing the number and share of elderly population leads to increased representation of chronic diseases. The community can hardly cover the sharp rise in the needs and requirements arising from the loss of functional capacity of patients, causing partial mobility or permanent attachment to the bed, often with altered mental status of the elders. Use of home treatment relieves hospital capacity and provides that old persons stay in their natural environment, which allows them independent life in the community as long as possible. That includes a more comprehensive and higher quality of life, and in the case of the terminal phases of the disease a dignified end of life. Institute for Gerontology and Palliative care is a specialized medical institution performing outpatient and socio-medical health activity in a population group of old, functionally dependent and severely ill citizens of Belgrade on 10 urban municipalities. During the past year, the majority of 2,376 users and cared patients were older than 80 years (70%). According to the severity of the disease and to functional condition, patients were divided into three categories. First category patients (1,599) are the hardest, and they are immobile and incontinent (67.3%). Females are much more frequent and constitute almost 3/4 of all patients, which is 1,747 or 73.5%. According to morbidity, in the first place are diseases of the circulatory system (3,511 or 25.7%), and among them the most common is arterial hypertension with 1,145 patients. Home conditions are considered as an optimal environment for the rehabilitation of old patients, whereby is achieved a higher motivation of patients and better collaboration between the patient and the rehabilitation team. Intensive development and improvement of home health care of elderly largely depends on the ability of the wider community, and its willingness to manage the social and health policy that provide old people priority in the provision of comprehensive health care. Key words: Home, Treatment, Care 394

394 ИСКУСТВА У ИНСТИТУЦИОНАЛНОМ ЗБРИЊАВАЊУ ОСОБА ОБОЛЕЛИХ ОД АЛЦХАЈМЕРОВЕ БОЛЕСТИ И ДРУГИХ ОБЛИКА ДЕМЕНЦИЈЕ Анђа Берановић 1, Исидора Петковић 2 РЕЗИМЕ У последњих неколико година у пракси институционалног збрињавања старих и одраслих лица је све уочљивији пораст потребе за збрињавањем особа оболелих од Алцхајмерове болести и осталих облика деменције. Тренутно не постоји тачан регистар броја оболелих у Србији. По процени Удружења грађана Алцхајмер из Сремске Каменице, у оквиру Акционог плана и програма за Алцхајмерову болест, у Србији број оболелих прелази са тенденцијом пораста (процена је базирана на подацима Светске асоцијације за Алцхајмерову болест да је 13% популације старије од 65 година оболело). У институционалној социјалној заштити посебан проблем представља недостатак специјализованих и прилагођених одељења за смештај ових особа. Такође, тренутне законске регулативе и прописи не препознају ову групу корисника као посебну, тј. издвојену од душевно оболелих, ментално недовољно развијених, особа са посебним потребама и старих лица. У свакодневној пракси то онемогућава одређивање норматива особља и спровођење адекватне неге и бриге усмерене на особу, која би требало да буду обавезан стандард у институционалној заштити. Суочена са овим проблемом, установа Геронтолошки центар Нови Сад је у оквиру Дома пензионера Футог адаптирала дворишну зграду капацитета 26 корисника за смештај особа оболелих од Алцхајмерове болести и осталих облика деменције, што представља једини објекат ове врсте на територији Србије. Објекат је започео са радом год. Просечна листа чекања од почетка рада одељења је око 30 захтева за смештај са дужином чекања на реализацију смештаја преко 6 месеци, што указује на потребу за проширењем ове врсте услуге. Циљ овог рада јесте да стручној јавности представимо искуства и проблеме са којима се сусрећемо у свакодневној пракси и да апелујемо на законодавца да одређеним прописима и регулативама ову групу корисника препозна и издвоји. Кључне речи: Алцхајмерова болест, деменција, институционални смештај оболелих од деменције Светска асоцијација за Алцхајмерову болест Аlzheimer's Disease International процењује да је у свету године број оболелих износио 36 милиона, да ће до године тај број нарасти до 66 милиона, док се године очекује чак 116 милиона оболелих. У Србији, нажалост, поред неформалних показатеља све већег броја старих људи оболелих од деменције, још увек не постоје званични регистри. По процени Удружења грађана Алцхајмер из Сремске Каменице, у оквиру Акционог плана и програма за Алцхајмерову болест, у Србији број оболелих прелази , са тенденцијом пораста. Процена је базирана на подацима Светске асоцијације за Алцхајмерову болест да је 13% популације старије од 65 година оболело. Поред непостојања регистра оболелих, у Србији још увек не постоје ни протоколи и водичи за лечење оболелих од деменције, што доводи до тога да болест не буде правовремено дијагностификована или бива непрепозната, тј. приписивана нормалним променама у старости или неким другим обољењима. То доводи до тога да особе оболеле од деменције не 1 дипл. соц. радник руководилац дома Футог, Геронтолошки центар Нови Сад, Дом пензионера Футог 2 дипл. психолог, Геронтолошки центар Нови Сад, Дом пензионера Футог 395

395 добијају правовремену и адекватну терапију, те бивају дијагностификоване тек кад болест узме маха, у касним фазама, са великим изменама понашања и когнитивним оштећењима. Деменција проузрокује велики број година неспособности и потребе за негом и надзором, готово више од било ког другог поремећаја и болести укључујући мождани удар, канцер и кардиоваскуларна обољења заједно. Просечно трајање Алцхајмерове болести је од 8-12 година, а васкуларна деменција може трајати и преко 20 година. Дуг период боловања и изражена потреба за сталним надзором и помоћи, као и велике измене на плану когниција, емоција и понашања доводе до појачаног ризика од симптома сагоревања и исцрпљености породице и помагача оболелих. За многе особе оболеле од деменције ће у једном периоду боловања доћи време када ће им бити потребна много већа нега и брига од оне која им се може обезбедити у кућним условима, уз помоћ породице и локалних сервиса. Тако, институционално збрињавање постаје неминовност која се све више очитава и препознаје у пракси, а притисак на збрињавање особа оболелих од деменције је све уочљивији и у свету и код нас. На основу годишњих извештаја рада Геронтолошког центра Нови Сад уназад неколико година, највећи проценат корисника домског смештаја је старији од 80 година (у години 66% корисника). С обзиром да је по прогнозама Светске асоцијације за Алцхајмерову болест свака трећа особа преко 80 година старости захваћена неким обликом деменције, јасно је да је њихов број у институцијама домског смештаја велик. Према извештају о обољењима и здравственим стањима РЈ Здравство Геронтолошког центра Нови Сад, у току године 217 корисника је имало неки облик деменције (28% од укупног броја корисника у нашој установи). Овакви трендови захтевају реорганизацију и прилагођавање делова смештајних капацитета, успостављане принципа и основа стручног рада са овом групом корисника и препознавање да институционална брига о оваквим корисницима захтева више особља и интензивнију негу усмерену на особу него генерална брига о старима у институционалним условима. Суочен са овим проблемом Геронтолошки центар Нови Сад је у оквиру Дома пензионера Футог адаптирао део капацитета за смештај особа оболелих од Алцхајмерове болести и осталих облика деменције, што представља једини објекат ове врсте, наменски грађен, на територији Србије. Објекат је почео да ради године. КАТЕГОРИЈА КОРИСНИКА КОЈА ЈЕ СМЕШТЕНА Одељење је намењено смештају корисника оболелих од Алцхајмерове болести и осталих облика деменције који су покретни. Сви корисници су у позним фазама деменције, инконтинентни и по процени функционалне ефикасности су са доминантним првим степеном подршке. Тренутно је на одељењу смештен 21 корисник оболео од Алцхајмерове болести и 5 корисника оболелих од васкуларне деменције. Пет корисника је мушког пола, а 21 женског. ОБЛИК ДЕМЕНЦИЈЕ ЖЕНЕ МУШКАРЦИ УКУПНО АЛЦХАЈМЕРОВА БОЛЕСТ ВАСКУЛАРНА ДЕМЕНЦИЈА УКУПАН БРОЈ 26 Од дана отварања одељења па до сада, укупно је збринуто 65 корисника. Старосна доб корисника је у распону од 60 до 93 године, а највећи број корисника је у старосној групи од 80 до 85 година. Образовна структура корисника је слична структури остале домске популације, хетерогена је и указује да нема разлика по овом основу, јер међу корисницима имамо докторе наука, професоре, занатлије као и домаћице. Сви корисници имају породице и добар социјални миље пре доласка у Дом. 396

396 ИЗГЛЕД, СМЕШТАЈНИ КАПАЦИТЕТ ОБЈЕКТА И АДАПТАЦИЈА УСЛОВА СТАНОВАЊА ПРЕМА ПОТРЕБАМА И СПЕЦИФИЧНОСТИМА КОРИСНИКА Капацитет одељења је 26 места. Просечна листа чекања је око 30 захтева за смештај, а просечна дужина чекања на реализацију смештаја је преко 6 месеци. То свакако указује на потребу проширења капацитета за ову категорију корисника. Објекат је приземна зграда са издвојеним и ограђеним дворишним простором који је озелењен и прилагођен за шетњу корисника. Собе су двокреветне (четири собе) и трокреветне (шест соба). У централном делу објекта се налази трпезарија са дневним боравком и дежурном собом особља из које је омогућен визуелни преглед кретања и понашања корисника. Ходници поседују рукохвате и не постоје архитектонске баријере за кретање. Купатила су издвојена из соба корисника из безбедоносних разлога, да не би дошло до неконтролисаног одвртања славина и изазивања плављења просторија и коришћења прегрејане воде и опекотина код корисника. Простор је окречен пастелним бојама (златно-жуте нијансе, боје кајсије и нијансе зелене боје), које на кориснике делују умирујуће и пружају осећај топлине и пријатности. Собе су означене визуелним подсетницима сликама (сунце, цвет, лептир...) које корисници препознају и тако се оријентишу која је соба њихова, с обзиром да особе оболеле од деменције у каснијим фазама болести боље разумеју и препознају невербалну комуникацију и знакове. Намештај је елементаран (кревет, ноћни ормарић, столица, полица ) због несигурног, уситњеног хода и смањивања препрека за кретање корисника, те превенције падова. У собама не постоје огледала јер поједине кориснике узнемирава лични одраз у огледалу пошто немају оријентацију у односу на сопствене године и изглед. Сродници се моле да приликом доласка корисника донесу неке личне фотографије, слику, успомену и сл. како би кориснику простор чинили препознатљивијим. Личне ствари корисника су обележене и држе се под надзором особља јер сами корисници нису у могућности да препознају и наменски облаче делове своје гардеробе. Наши основни циљеви приликом адаптације услова становања и прилагођавања простора су били: - помоћ кориснику да се лакше оријентише у простору и осећа сигурније и пријатније; - смањивање конфузности, агресивности и осталих промена у понашању; - спречавање повређивања и обезбеђивања безбедности и надзора над кретањем корисника; - очување достојанства корисника; - смањивање породичног стреса. ОСОБЉЕ И ДНЕВНИ РАСПОРЕД АКТИВНОСТИ На одељењу ради једна медицинска сестра, 7 неговатељица и 2 спремачице. Рад је организован у сменама тако да су току прве смене на одељењу присутне две неговатељице и медицинска сестра, у току друге смене две неговатељице и током ноћи је дежурна једна неговатељица. Корисницима су обезбеђене услуге домског лекара, социјалног радника, психолога, радних терапеута и физиотерапеута. Дан почиње јутарњом хигијеном и негом, помагањем при облачењу, доручком и узимањем преписане терапије. У интервалу између доручка и ручка корисници вежбају са физиотерапеутима, учествују у радноокупационим активностима и добијају ужину. Након ручка, у поподневним сатима је такође органозована окупациона терапија са корисницима, шетња у дворишту дома, ужина и вечера. Послови неге, пресвлачења и купања корисника се, поред утврђеног распореда, обављају током 24 сата непрекидно због специфичности понашања изазваног основном болешћу корисника (неконтролисано скидање делова гардеробе и обуће, пелена, размазивање остатака хране и фекалија по себи и сл.). Особље одељења је прошло кроз едукацију Ефикасна комуникација са старима и Нега и однос према оболелим од деменције и Алцхајмерове болести. Обе едукације су акредитоване и ауторско су дело наших стручних радника, а произашле су из потребе да се особљу пруже бар нека почетна и основна знања и вештине у раду са овом категоријом корисника. Кроз искуствени рад на одељењу особље има прилику да употпуни и прилагоди своја сазнања. Циљеви едукације неговатеља су били: препознавање потреба особе оболеле од деменције, информисање о најчешћим променама и проблемима у понашању као и 397

397 начинима прилагођеног приступа и упознавање са ефикасним начинима комуникације (вербалне и невербалне). Корисници са умерено израженом деменцијом су још увек у стању да се изјасне и изразе своје потребе. Они са тежим облицима деменције углавном комуницирају невербално преко свог понашања и боље разумеју невербалне поруке особља. Прилагођен приступ од стране особља у оваквим случајевима подразумева коришћење метода које је корисник у стању да разуме, нпр. нежан додир, осмех, пријатан умирујући глас, директан контакт очима, објашњавање онога шта се ради пре предузимања акције... Иако особе оболеле од деменције понекад не разумеју све речи, они схватају контекст и емотивни тон којим им се прилази. Због тога је важно да је особље сензибилисано за проблеме оваквих корисника и да је обучено у додатним социјалним и комуникацијским вештинама. Посебан проблем представља опасност од симптома сагоревања код особља. Због тога особље у директној нези, од стране стручних радника има свакодневну подршку и саветодавну помоћ. Особље се ретко ротира, јер би у супротном стална промена особља кориснике збуњивала и узнемиравала, а особље не би било у довољној мери упознато са корисником и његовим потребама и особеностима. Дневни распоред активности је утврђен и трудимо се да га минимално мењамо, јер особе оболеле од деменције воле рутину и често на промену у рутини дневних активности реагују немиром, појачаном дезоријентацијом и поремећајима у понашању. Најчешће промене понашања корисника које отежавају рад особљу су: - репететивно понављајуће понашање, - узнемиреност и конфузија, - недостатак инхибиције, - склоност лутању и ноћно шетање, - агресивност, - викање и вриштање, - халуцинације, - сумњичавост, губљење ствари, оптуживање; - депресија, апатија и пад иницијативе. На основу нашег досадашњег искуства у раду, можемо рећи да у пракси тимски рад, прилагођен приступ и сензибилисаност особља, добра сарадња и проток информација неговатељица - медицинска сестра лекар, правовремена корекција терапије као и организована дневна рутина и окупациона терапија; дају најбоље резултате у превенцији и раном отклањању нежељених облика понашања. ПРИНЦИПИ СТРУЧНОГ РАДА И ПОСЛОВА НЕГЕ КОРИСНИКА Основни императив у стручном раду је индивидуалан приступ кориснику и нега усмерена на особу. У обзир се узимају навике, особености, преостале способности, емоционалне и социјалне потребе корисника, у истој мери као физичке и здравствене потребе. Захваљујући таквом приступу корисници се осећају задовољније, смиреније и мања је вероватноћа да ће бити узнемирени, што је од велике важности у раду са особама оболелим од деменције. Пре пријема, корисник са сродницима долази на тзв. виђење и састанак са члановима Стручног тима (руководилац Дома, лекар, социјални радник, психолог, главна медицинска сестра). Том приликом процењујемо степен зависности, покретљивост и опште психичко и физичко стање корисника ради правилног одабира смештајног простора. Такође од сродника добијамо и неопходне додатне информације о: - дневној рутини - навикама, дневном ритму активности, разумевању социјалних односа, ритму будности, податке о провођењу слободног времена, податке о томе у ком периоду дана су узнемирени, лошије воље, које дневне активности их узнемиравају, које су стратегије укућани примењивали а биле су успешне у смиривању корисника и сл.; - могућностима за самостално храњење, употреби и препознавању прибора за јело, разликовању укуса, могућности жвакања хране...; - навикама у облачењу, могућностима за самостално облачење...; - навикама у одржавању личне хигијене

398 Помоћу ових информација смо у могућности да прилагодимо приступ и негу кориснику у већем степену, а сродницима да пружимо ближа сазнања о услузи и евентуалним кризним ситуацијама (нпр. о погоршању здравственог стања корисника, тешкоћама адаптације, ризицима од падова, инцидентима са другим корисницима...). Након обављене процедуре пријема пажљиво пратимо понашање корисника, његове навике и могућности, интеракције с другим корисницима и сарадњу са особљем, укључивање у колектив и учествовање у активностима. Социјални радник је, поред процедуре пријема и вођења документације о кориснику, задужен и за праћење адаптације корисника и сарадњу са сродницима, учествовање у стручном тиму за израду плана услуге... Психолог дома је задужен за процену когнитивног статуса корисника, праћење његовог понашања и процену преосталих способности. У сарадњи са радним терапеутима, сугерише и осмишљава врсте радноокупационог ангажмана корисника и даје препоруке за његово спровођење и унапређивање. У оквиру своје струке, учествује у изради индивидуалног плана услуге, заједно са стручним тимом планира активности на побољшању квалитета живота корисника, пише налазе и мишљења на захтев домског лекара Радни терапеути, који покривају и остале кориснике дома, свакодневно окупирају кориснике пре и после подне. Циљ свих активности је да кориснике одрже што дуже активним, функционалним и да сачувају когнитивне способности на постојећем нивоу што дужи период. Активности се прилагођавају тако да пружају задовољство и да су смислене и сврсисходне за корисника, као и да не захтевају сувише притиска и стимулације за учење. Пре одабира активности за кориснике, у оквиру стручних тимова и у сарадњи са лекаром, психологом, социјалним радником прикупљају се информације о следећим способностима: - физичким - степен покретљивости корисника, снага, координација покрета, тремор руку...; - сензорним - очуваност чула вида, слуха, укуса, мириса, додира; - когнитивним очуваност ф-ја пажње, памћења, способност комуникације и очуваност и разумевање говора; - емотивно-мотивационим - стабилност расположења, степен толеранције на фрустрацију, очуваност деменције вољних динамизма, иницијативност, контрола емоција...; - социјалним - колико и на који начин комуницира са другим људима, очуваност културних навика, агресивност, разумевање социјалне ситуације... На основу ових информација, способности сваког корисника се сагледавају и у складу с тим се бира одговарајућа активност. Најчешће су то : Тренинзи општег активитета и будности: плес, лаке вежбе са физиотерапеутима, шетње, једноставне игре лоптом или балоном, куглање и сл. Примена физичких вежби код оболелих од деменције доводи до редукције броја падова и побољшава физичко и ментално здравље. Такође, физичке вежбе имају позитиван утицај на редукцију агитације и ноћног узнемирења. Когнитивна стимулација нпр., слагање пазли, карата и облика по боји или броју, бојење, завршавање народних изрека, дидактичке игре Терапија реминисценције - за циљ има помоћ у оживљавању искустава из прошлости, посебно оних која спадају у домен позитивних личних искустава (нпр. детињство, школовање, младалаштво, венчање, годишњи одмори, итд.). У ту сврху се користе фотографије, новински исечци, употребни и одевни предмети... Забавне активности, гледање филмова, документарних емисија о животињама и природи, читање поезије... имају за циљ опуштање корисника, редукцију напетости, али се могу користити и у оквиру терапије реминисценције уколико им се објасни контекст онога што прате и повеже с њиховим личним искуством. Терапија музиком слушање музике из периода њихове младости, певање познатих мелодија и песама Ово је једна од активности у којој већина корисника радо учествује и која има позитиван ефекат на њихово расположење. Нега корисника оболелих од деменције је захтевнија и потребан је усмеренији индивидуални приступ него са осталим категоријама корисника. Поред захтева за прилагођенијим приступом, праћењем промена понашања и надзором кретања, послови саме физичке 399

399 неге (купање, пресвлачење, храњење, хидратација ) су захтевнији и интензивнији. Корисници се често купају и по неколико пута дневно. Лако се упрљају па је пресвлачење чешће него код осталих корисника. Израженији су отпори при пружању неге јер не разумеју потребу и контекст ситуације у којој се налазе. Поред напред наведених потреба, важна је њихова сигурност и безбедност. Она лако може бити угрожена међусобним физичким контактима, гуркањем, размирицама које немају основа нити су намерне, већ су последица њихове дезоријентације, узнемирености и промена понашања. У овим ситуацијама присуство неговатељице и њена прибраност су кључни за решавање инцидента. ПРОБЛЕМИ И ИЗАЗОВИ У РАДУ Основни изазови и проблеми у раду са овом категоријом кориснка се могу поделити у следеће кључне области: - Непостојање законских регулатива и стандарда за пружање услуга за особе оболеле од деменције. За сада, законодавац је оболеле од деменције у систему социјалне заштите утопио у категорију старијих корисника са I или II степеном подршке, без уочавања њихове специфичности и потребе за квалитативно и квантитативно другачијом негом и издвајањем ове категорије корисника као посебне. - Недостатак адекватне едукације за рад са овом категоријом корисника како за стручне раднике тако и за неговатеље и остало особље у директној нези. Према истраживањима Завода за социјалну заштиту, потреба за оваквим едукацијама се издваја међу најтраженијим од стране пружаоца услуге. - Мали број особља у директној нези. Према Правилнику о ближим условима и стандардима за пружање услуга социјалне заштите (2013. год), број неговатеља за ову категорију корисника је 1:10, с тим да није довољно јасно дефинисано на колики се сменски турнус то односи (дневна, ноћна или целодневна смена). У стандардима и процедурама за институционални смештај одраслих и старијих у Канади из године однос особља у директној нези је 1:9 у ноћној смени - 8 сати и 1:3 у дневној смени за преосталих 16 сати. Royal College of Nursing из Велике Британије у свом извештају за годину, на основу једномесечног истраживања у домовима за негу у којем је посебан фокус био усмерен на капацитет домова, квалитет неге и број особља у нези, издваја следеће проблеме: 1. Потребе за негом перманентно расту нпр. у Великој Британији ће до године број корисника којима ће бити потребна услуга неге порасти за 50% у односу на садашње стање. Такође, у последњих неколико година саме потребе и захтеви за негом корисника постају комплекснији, поготово у случају корисника оболелих од деменције. 2. Мали број особља у директној нези. Просечан број особља је у дневној смени 1:16 (медицинске сестре) и 1:6 неговатеља. 3. Неадекватна медицинска опрема и недостатак медицинских средстава. 4. Све то директно утиче на квалитет неге и онемогућава удовољавање прописаним регулативама. УМЕСТО ЗАКЉУЧКА Институционално збрињавање особа оболелих од деменције, чак и уз развој локалних сервиса и ванинституционалних облика заштите, неминовност је за многе оболеле. У недостатку специјализованих установа за особе оболеле од деменције притисак на њихово збрињавање у оквиру геронтолошких центара је све већи. То овакве установе обавезује на одређене организационе и структуралне промене ради пружања боље и квалитетније бриге о кориснику. Основни проблем и препреку у томе представља недостатак законског оквира у смислу стандарда услуге, броја особља - пре свега неговатеља и препознавања специфичности неге и бриге за ову групу корисника. На крају, након три године рада са корисницима оболелим од деменције, можемо се похвалити добром праксом, јер су запослени превазишли отпор, стекли основне вештине и знања у комуникацији са корисницима, показали емпатију, стрпљење и професионализам, што је резултирало ниском стопом смртности корисника, успоравањем прогресије болести и задовољством сродника. 400

400 ЛИТЕРАТУРА 1. Павловић, М. Д Деменције, неуролошки и психолошки водич. Београд: Калиграф. 2. Standards and Procedures for Adult Residential Facilities Семниц, М. et. al Нефармаколошки третман деменција Royal College of Nursing Care Homes under pressure an England report - Royal College of Nursing Chenoweth L, King MT, Jeon YH et al Caring for Aged Dementia Care. Lancet Neurology, 8,

401 EXPERIENCES IN INSTITUTIONAL CARE OF PEOPLE SUFFERING FROM ALZHEIMER S DISEASE AND OTHER FORMS OF DEMENTIA - GERONTOLOGY CENTER OF NOVI SAD Anđa Beranović, Isidora Petković Abstract In recent years in the practice of institutional care for the elderly and adults is more noticeable increase in the need for care of people with Alzheimer's disease and other forms of dementia. There is currently no accurate register of the number of patients in Serbia. Estimated by the Alzheimer's Association of citizens of Sremska Kamenica, in the framework of the Action Plan and the Programme for Alzheimer's disease, in Serbia, the number of patients exceeds with a tendency to increase (the estimate is based on data from the World Association of Alzheimer's disease that 13 % of the population older than 65 years is affected ). The institutional social care specific problem is the lack of specialized and custom units which are accommodate to these people. Also, current legislation and regulations do not recognize this group of users as special and separate from the mentally ill, the mentally retarded, people with disabilities and the elderly. In everyday practice, it prevents the determination of standards of staff and implementing adequate" care and concern focused on the person" who should be fundamental standard in institutional care. Faced with this problem, institution Gerontology Center of Novi Sad within the Retirement Home Futog adapted outdoor building capacity to 26 users for accommodation of persons suffering from Alzheimer's disease and other forms of dementia, which is the only facility of this kind in the territory of Serbia. The building was started up year. The average waiting list since the beginning of the work of the department is around 30 requests to accommodation, with the length of waiting for the realization of accommodation over 6 months, which indicates a need to expand these types of services. The aim of this paper is to present the experience of the professional community and the problems they encounter in daily practice and to appeal legislator that with sertain rules and regulations this group of users recognize and set aside. Key words: Alzheimer s disease, dementia, institutional care of people suffering from dementia 402

402 ЗНАЧАЈ РАНЕ РЕХАБИЛИТАЦИЈЕ КОД ПРЕЛОМА КУКА ЛЕЧЕНИХ КОНЗЕРВАТИВНИМ ПУТЕМ Маријана Вуксановић, 1 Марина Ристић-Живковић 1, Ивана Бујагић, 1 Зоран Максимовић, 1 Владан Чокић 2 РЕЗИМЕ У популацији старих људи честе су механичке повреде, а нарочито падови на равном изазвани низом медицинских и немедицинских фактора, са фрактурама у подручју зглоба кука. Део поменутих фрактура се третира оперативно, али с обзиром на општи здравствени статус старих и присуство бројних коморбидитета, ортопеди се најчешће опредељују за конзервативни третман. Током претходне четири године рехабилитовано је конзервативним третманом 28 пацијената (20 жена и 8 мушкараца) са повредом кука. Подједнака је заступљеност интертрохантералних прелома и прелома врата фемура, ређe ацетабулума. Третман особа са преломом кука лечених конзервативним путем се заснива на раној рехабилитацији ради смањења компликација везаних за дуготрајно мировање (контрактуре, декубиталне промене, тромбозе, пнеумоније). Након повреде, пацијенту се ординира фраксипарин све до вертикализације. У краћем почетном периоду неопходно је да корисник мирује, следе вежбе у постељи до одржавања баланса у седећем положају. Након тога, у сали за рехабилитацију започиње рад на лествама у циљу јачања мускулатуре и обуке за самостално стајање, ход у разбоју и помоћу пилота, обука за псеудоартротични ход. По савладавању технике хода прелазе на помагала: шеталица, штака или штап. Код скраћења повређене ноге неопходно је направити ортопедску ципелу са узвишењем ради ефикаснијег ходања. Упоредо са кинезитерапијама спроводи се ојачање одређених мишићних група (електротерапија, терапија ласером, магнет). Коморбидитети могу успорити или онемогућити процес рехабилитације: код деменције физиотерапеут не остварује адекватну комуникацију и сарадњу, код депресије је недовољна мотивисаност да поново проходају, кардиолошке болести не дозвољавају интензивније физичко ангажовање (тешка кардиомиопатија, нестабилна ангина пекторис). Раном рехабилитацијом особа са преломом кука третираних конзервативно остварени су следећи резултати: 28,6% проходало уз помоћ подлактне штаке, 35,7% помоћу шеталице, код 17,9% у току је ход на нивоу пилота, 17,9% остало непокретно (услед удружених коморбидитета, прекида рехабилитације). Спровођење ране рехабилитације доводи до оспособљавања корисника за ход, без озбиљних компликација које би угрозиле живот. Кључне речи: деменција, дом за старе, преломи кука, рана рехабилитација УВОД Прелом кука представља најчешћу трауматску повреду у популацији старих људи. Oко 90% свих прелома кука дешава се код болесника старијих од 65 година, код којих је већ наступила редукција коштане масе због остеопорозе. Како остеопороза знатно раније наступа код жена, са редукцијом коштане масе већег интензитета него код мушкараца, и преломи кука су самим тим заступљенији у популацији жена. Преломи кука код старијих особа су најчешћа последица дејства механичке силе ниског интензитета, која директно делује на већ ослабљени коштани систем. Најчешће настају при паду на равном [1]. Систематским праћењем утврђено је да се број прелома кука константно повећава за 1-3% сваке године, а да се морталитет креће и до 33% у првој години након прелома, то јест да је морталитет у популацији старијих од 65 година са преломом кука три пута већи током прве године након прелома, него у истој групи без прелома кука [2,3]. 1 Дом за старе Луг, Поликлиника Луг, Младеновац, Србија 2 Институт за медицинска истраживања, Универзитет у Београду, Београд, Србија 403

403 Крајњи циљ лечења пацијената са преломом кука јесте достизање нивоа функционалности који је пацијент имао пре прелома, или најближи томе. У ту сврху мора се пажљиво одабрати метода ортопедског лечења пацијента, као и поступак рехабилитације, имајући у виду опште стање пацијента, механизам повреде и врсту прелома, што је нарочито значајно за популацију старијих пацијената. Метода првог избора за лечење прелома кука јесте хируршко лечење, при чему је најбоље оперативни захват извести у првих 48 сати од повреде. Оперативно лечење подразумева отворену репозицију и унутрашњу фиксацију код млађих пацијената, односно уградњу парцијалних или тоталних протеза код старијих пацијената [1,4]. Други метод лечења прелома кука јесте неоперативни, тј. конзервативни третман који се примењује углавном у популацији пацијената код којих постоји велики ризик од периоперативних компликација које могу довести до смртног исхода. Подразумева спољашњу фиксацију, скелетну тракцију, гипсану имобилизацију или препоруку мировања [1,5]. Након ортопедског третмана следи процес рехабилитације који представља низ процедура чији је циљ враћање функционалности, поправљање квалитета живота и омогућавање самосталности пацијентима са преломом кука у свакодневним активностима у односу на особе из окружења. Рехабилитациони процес подразумева креирање рехабилитационог програма за сваког пацијента понаособ и његово спровођење од стране рехабилитационог тима. Задаци физикалне терапије јесу смањење и сузбијање болова, спречавање атрофије мишића током лежања, превенирање кардиопулмоналних и васкуларних компликација, спречавање негативних психичких реакција и депресије, повећање максималне могуће амплитуде покрета у зглобу кука, враћање мишићне снаге повређеном екстремитету, успостављање кординације покрета и хода. Рана мобилизација је основни предуслов успешног лечења [5]. Фактори који утичу на исход рехабилитације јесу старост пацијента, пол, когнитивни статус, коморбидитети, друштвена потпора, функционални статус и место становања пре повреде (сопствени дом или установа социјалне заштите), као и врста прелома [6]. ЦИЉ РАДА Приказати значај ране рехабилитације код особа са конзервативно третираним преломом кука у смислу повећања вероватноће за проходавање и смањење компликација као што су контрактуре, тешке пнеумоније, декубиталне ране, тромбозе вена доњих екстремитета, плућне емболије и смртни исход. МЕТОДЕ Ретроспективном анализом обухваћено је 28 особа рехабилитованих у Дому за старе Луг у Младеновцу након прелома кука третираног конзервативно, у периоду од године до године. Старосни интервал обухваћених испитаника се кретао од 67 до 89 година, при чему је 71% испитаника у доби преко 80 година. Међу испитаницима је 20 жена и 8 мушкараца. Сви испитаници подвргнути су процесу ране рехабилитације. Праћен је степен успешности у вертикализацији и оспособљавању за ход, као и проценат јављања компликација у првих годину дана од повреде. Подаци о појави компликација добијени су из историја болести, на основу физикалних прегледа лекара опште медицине документованих у декурзусима, извештаја лекара специјалиста, лабораторијских анализа (ККС, седимент урина, уринокултура, биохемијске анализе, Д-димер) и потврда о смрти у случајевима леталног исхода. РЕЗУЛТАТИ Поменутим истраживањем утврђено је да је прелом кука 2,5 пута чешћи код жена него код мушкараца (Графикон 1). 404

404 Графикон 1. Учесталост прелома кука у зависности од пола. Обрадом података утврђена је приближна учесталост прелома врата фемура и прелома у пределу трохантера, док је учесталост прелома ацетабулума знатно ређа (Графикон 2). Графикон 2. Участалост прелома кука према локализацији. Резултати примењених процеса ране рехабилитације, у циљу оспособљавања за самостални ход, приказани су на графиконима 3 и 4. Графикон 3. Резултати примењених процеса ране рехабилитације. 405

405 Графикон 4. Резултати примењених процеса ране рехабилитације. Као најзначајнији ограничавајући фактор у оспособљавању за ход уочава се присуство деменције као коморбидитета - све особе које није било могуће оспособити за псеудоартротични ход, као и 60% особа чији се процес рехабилитације завршио на нивоу пилота имало је тежак облик деменције. Међутим, треба напоменути да је деменција била заступљена код 50% укупног броја испитаника од чега је 42% (пацијенти са лакшом формом болести) проходало помоћу шеталице, док је преосталих 48% (пацијенти са тешком формом болести) остало непокретно. Остали коморбидитети били су заступљени у следећим процентима - кардиомиопатија код 60,7% испитаника, хипертензија код 50%, депресија код 25%, опструктивне болести плућа код 17,8%, дијабетес мелитус код 17,8% и мождани удар код 17,8% (Графикон 5). Графикон 5. Коморбидитети код прелома кука. Анализирајући појаву компликација здравственог стања код испитаника у периоду након прелома кука, уочено је да се на првом месту по учесталости налазе уринарне инфекције (код 35,7 % испитаника), док су остале компликације биле знатно ређе (Табела 1). До смртног исхода у првој години након прелома дошло је код 14,3%, тј. код 4 испитаника, при чему су сви припадали групи пацијената који нису оспособљени за псеудоартротични ход и имали су тешку форму деменције. Код 75% преминулих смртни исход је наступио у прва три месеца од повреде. 406

406 Табела 1. Компликације у периоду након прелома кука КОМПЛИКАЦИЈЕ БРОЈ % УРИНАРНЕ ИНФЕКЦИЈЕ ПНЕУМОНИЈЕ 7 25 ДЕКУБИТАЛНЕ РАНЕ СМРТНИ ИСХОД КОНТРАКТУРЕ 0 0 ТРОМБОЗЕ ВЕНА ДОЊИХ ЕКСТРЕМИТЕТА 0 0 ДИСКУСИЈА ПЛУЋНЕ ЕМБОЛИЈЕ 0 0 Освртом на резултате истраживања уочава се корелација са ставом о утицају пола на учесталост прелома (жене:мушкарци=2.5:1), што указује на чињеницу да је остеопороза најзначајнији предиспонирајући фактор за настанак прелома у популацији старијих људи [1,7]. Потврђене су и чињенице да су преломи кука најчешћи у популацији преко 80 година, да најчешће настају падовима на равном и да је учесталост прелома врата фемура и прелома трохантералне регије приближна [7]. У радовима других аутора долази се до податка да је у популацији особа са преломом кука висока заступљеност коморбидитета (преко 80%), што је такође потврђено и нашом студијом, у којој је тај проценат износио 100% [7]. Приказани резултати указују да је процес рехабилитације дао позитиван исход у смислу оспособљавања за ход код 2/3 пацијената [8]. Потврђено је и да присуство коморбидитета и ментални статус, а пре свега присуство тешких облика деменције, имају значајну улогу у крајњем исходу рехабилитације [9]. Када су у питању компликације здравственог статуса након прелома може се уочити да су рана рехабилитација и примена тромбоемболијске профилаксе дали изузетне резултате у смислу изостанка појаве тромбоза дубоких вена доњих екстремитета и плућних емболија. Такође, стопа смртности у испитиваној популацији износила је свега 14,3%, што је знатно ниже од података других аутора који указују да је стопа смртности и до 38% [10]. ЗАКЉУЧАК Из приложених резултата може се уочити значајан напредак у смањењу стопе смртности и тешких компликација у популацији старих људи са преломом кука који су третирани конзервативно, што се може приписати правовременом започињању рехабилитације, континуираном надзору над општим здравственим стањем пацијената, примени тромбоемболијске профилаксе, редовном праћењу лабораторијских параметара, благовременој примени антибиотске терапије, кориговању електролитног статуса и нивоа азотних материја у крви и адекватној нези пацијената. ЛИТЕРАТУРА 1. Дулић, Б Повреде доњих екстремитета. Београд: Медицински факултет, Хирургија. Стр Johnell, O. & Kanis, J.A An estimate of the worldwide prevalence, mortality and disability associated with hip fracture. Osteoporosis Int 15, Panula, J., Pihlajamäki, H., Mattila, V.M., Jaatinen, P., Vahlberg, T., Aarnio, P., Kivelä, S.L Mortality and cause of death in hip fracture patients aged 65 or older: a populationbased study. BMC Musculoskelet Disord. 12, Shah, A.K., Eissler, J. & Radomisli, T Algorithms for the treatment of femoral neck fractures. Clinical Orthopaedics & Related Research. 399, Николић, Ж Повреде екстремитета, лечење и медицинска рехабилитација. Београд: Стручна књига. Стр

407 6. Koval, K.J., Skovron, M.L., Aharonoff, G.B. & Zuckerman, J.D Predictors of functional recovery after hip fracture in the elderly. Clinical Orthopaedics & Related Research, 348, Вукмановић-Гомирац, М Анализа епидемиолошких карактеристика и исхода рехабилитационог третмана прелома у пределу кука, на територији Београда у периоду од године. Београд: Медицински факултет. Б 8. Koval, K.J., Skovron, M.L., Polatsch, D., Aharonoff, G.B., Zuckerman J.D Dependency after hip fracture in geriatric patients: a study of predictive factors. J Orthop Trauma, 10, Cree, M., Carriere, K.C., Soskolne, C.L. & Suarez-Almazor, M Functional dependence after hip fracture. Am J Phys Med Rehabil, 80, Keene, G.S., Parker, M.J. & Pryor, G.A Mortality and morbidity after hip fractures. BMJ, 307(6914),

408 THE IMPORTANCE OF EARLY REHABILITATION IN HIP FRACTURE TREATED BY CONSERVATIVE THERAPY Marijana Vuksanović, 3 Marina Ristić-Živković, 1 Ivana Bujagić, 1 Zoran Maksimović, 1 Vladan Čokić 4 ABSTRACT The elderly people often have mechanical injuries, especially flat falls caused by a number of medical and non-medical factors, with fractures in the hip joint. Parts of the aforementioned fractures are treated surgically, but given the general health status of the elderly and the presence of a number of co-morbidities, orthopedics are usually opting for conservative treatment. Over the past four years we included 28 patients (20 women and 8 men) with a conservative treatment of hip injury. It is equal representation of intertrohanteral fractures and fractures of the femoral neck, rarely acetabulum. Treatment of people with hip fracture, with conservative therapy, is based on early rehabilitation to reduce the complications associated with prolonged bed rest (contractures, decubital changes, thrombosis, pneumonia). After the injury, the patient has administered Fraxiparine until mobilization. In a short initial period, the patient should be idle, followed by exercises in bed to maintain balance in a sitting position. After that, in the rehabilitation room begins training on a ladder in order to strengthen muscles and independent standing, walk in the parallel bars and use the "pilot", training for pseudoartrotic walk. After mastering the walk, the crossing aids: walkers, crutches or cane are used. In short injured leg, it is necessary to make an orthopedic shoe with elevations for efficient walking. Along with kinesitherapy, the strengthening of specific muscle groups is achieved (electrotherapy, laser therapy, magnet). Comorbidity may slow or prevent the process of rehabilitation: dementia therapist does not achieve adequate communication and cooperation, while depression is lack of motivation to walk again, cardiac disease does not allow for more intense physical involvement (severe cardiomyopathy, unstable angina pectoris). Early rehabilitation of people with hip fracture, treated conservatively, following results were achieved: 28.6% to walk with the aid of forearm crutches, 35.7% by walker, with 17.9% are still walking at the "pilot", 17.9% remained immobile (due to associated comorbidity, interruption of rehabilitation). Implementation of early rehabilitation enables users to move, without serious complications that would endanger life. Key words: dementia, home for the elderly, hip fractures, еarly rehabilitation 3 Nursing home Lug, Clinic Lug, Mladenovac, Serbia 4 Institute for Medical Research, University of Belgrade, Belgrade, Serbia 409

409 САВРЕМЕНИ КОНЦЕПТ КВАЛИТЕТА ЖИВОТА СТАРИХ ОСОБА Костић Јована, Кулић Миљан, Кулић Страхиња 1., Јанић Лазар 2., Станковић Срђан 3., Кулић Љиљана 4., Лазаревић Анђелка 5., Анђелски Христо 6 РЕЗИМЕ УВОД Испитивање квалитета живота је посебно значајно за поједине категорије, а то су деца, жене, старе особе, хронични болесници, болесници у терминалном стадијуму и хендикепиране особе. Анализом ових вулнерабилних група можемо закључити да се старе особе врло често појављују у скоро свакој од њих, односно да су старе особе често хронични болесници, болесници у терминалном стадијуму и хендикепиране особе. ЦИЉ РАДА Циљ рада је да укаже на специфичности савременог концепта квалитета живота старих особа и значај и улогу сегмената који се испитују приликом процењивања квалитета живота старих особа. МЕТОД РАДА Анализирана је литература у области квалитета живота, геријатрије, интерне медицине, неурологије, психијатрије и др. Праћена су савремена сазнања у домену квалитета живота геријатријске популације. РЕЗУЛТАТИ РАДА Квалитет живота у вези са здрављем (HRQOL) код старих особа се посматра као мултидимензионалан концепт који треба да обухвати: физичко, психичко и друштвено (социјално) функционисање. У већини истраживања квалитета живота старих особа нису утврђене полне разлике у субјективном квалитету живота. У неким истраживањима утврђена је негативна повезаност животног доба и квалитета живота. Што се тиче брачног статуса, истраживања показују да, по правилу, особе у браку или ванбрачној заједници имају бољи квалитет живота од самаца, при чему су старе особе које су остале без брачног партнера третиране као самци. У већини истраживања, када се посматра степен образовања, утврђено је да су образованије особе задовољније својим животом од оних слабијег образовања. ЗАКЉУЧАК Да би се проценио квалитет живота старих особа у вези са здрављем, неопходно је проценити све сегменте који чине здравље старе особе: физичку, менталну (психичку) и социјалну компоненту. Квалитет живота сваког човека, а посебно старих људи, зависи од претходног личног искуства, садашњег стила живота, нада и амбиције за будућност. Кључне речи: квалитет живота, старе особе, геријатрија УВОД Квалитет живота свих људи у некој земљи, без обзира на њихове друге перформансе као што су пол, животно доба, радни статус и друге демографске карактеристике, неће дати све одговоре и дефинисати квалитет живота појединих категорија становништва. Посебно је значајно усредсредити се на испитивање и процену Квалитета живота повезаног са здрављем (Health related Quality of Life HRQOL), који је одраз процеса пружања здравствене заштите и праћења ефеката дијагностичких и терапијских процедура. Праћење се спроводи да би се испитао квалитет живота људи, како би се одговарајућим мерама унапредио. Испитивање квалитета живота је посебно значајно за поједине категорије, а то су деца, жене, старе особе, 1 Вода Врњци, Београд 2 Висока здравствена школа струковних студија Београд, Земун 3 ЈП Електромреже Србије, Београд 4 Универзитет у Приштини, Медицински факултет, Косовска Митровица 5 Висока здравствена школа струковних студија Београд, Земун 6 Висока медицинска школа струковних студија М. Миланковић, Београд 410

410 хронични болесници, болесници у терминалном стадијуму и хендикепиране особе. Анализом ових вулнерабилних група можемо закључити да се старе особе врло често појављују у скоро свакој од њих, односно да су старе особе често хронични болесници, болесници у терминалном стадијуму и хендикепиране особе. Наведено даје велики значај геријатријској популацији, која је све бројнија код нас и у свету и значај савременом концепту испитивања квалитета живота геријатријске популације. ЦИЉ РАДА Циљ рада је да укаже на специфичности савременог концепта квалитета живота старих особа и значај и улогу сегмената који се испитују приликом процењивања квалитета живота старих особа. МЕТОД РАДА Анализирана је литература у области квалитета живота, геријатрије, интерне медицине, неурологије, психијатрије и др. у делу који се односи на квалитет живота. Праћена су савремена сазнања у домену квалитета живота геријатријске популације. РЕЗУЛТАТИ РАДА И ДИСКУСИЈА Захтеви за испитивањем квалитета и испитивање квалитета живота човека Потреба и захтев за квалитетом су последице развоја друштва, поделе рада и развоја вештина и знања човека, и прво су се односили на производ, да би се у другој половини XX века проширили на процесе и организацију. Много касније се човек као центар интересовања појављује повезан са концептом квалитета. Концепт квалитета живота човека се прожима са претходна два - квалитетом производа и квалитетом процеса и организације производње. Веза између квалитета живота човека и квалитета организације, процеса и производа је потврђена. Квалитет људског живота не зависи само од економског стања већ и од многих других фактора, који обухватају физичко и ментално здравље, друштвену сигурност, друштвене институције (здравствене, образовне, судске), политичку стабилност и животну средину. Квалитетом живота се баве различите науке: медицина, социологија, теологија, филозофија, књижевност, економија. По дефиницији WHO: Квалитет живота је опажање појединаца о његовом положају у животу у склопу културе и вредности система у коме живи, и у односу на циљеве, очекивања, стандарде и проблеме. То је широк концепт на који утиче физичко здравље особе, њено психичко стање, степен самосталности, социјални односи као и њени односи са најважнијим појавама у животној средини. Квалитет живота (Quality of Life QOL) није исто што и Квалитет живота повезан са здрављем (Health related Quality of Life HRQOL). Квалитетом живота се баве различите науке: социологија, теологија, филозофија, књижевност, медицина, економија и др., а квалитетом живота повезаним са здрављем се бави пре свега медицина. Треба потенцирати да је медицина са својим дисциплинама повезана са осталим наукама које се баве квалитетом живота повезаним са здрављем. Савремени концепт квалитета живота опште популације Квалитет живота је вишедимензиони концепт. Квалитет живота се мери објективним и субјективним индикаторима. European Foundation for the Improvement of Living and Working Conditions (EFILWC) је израдила први преглед квалитета живота (EOQL), који је обухватао 28 ЕУ земаља. Изабрано је 6 кључних области квалитета живота: запосленост, економски ресурси, породица и домаћинство, заједнички живот и друштвена улога, здравље и брига о здрављу и знање, образовање и обука. Савремени концепт испитивања квалитета живота становништва подразумева обухватање показатеља који се односе: на запосленост, знање, образовање и обуку, на породицу и односе у њој, на радне услове, на здравље и заштиту здравља, на квалитет друштва, на становање и локалну средину, на субјективни осећај задовољства животом. Дат је профил сваког од наведених показатеља, који указује на то шта је процењивано. Показатељи квалитета живота који се односе на запосленост: - плаћеност, - перспективе за каријеру, - утицај на ток рада, - захтевност и стресност, 411

411 - заморност, - рад у опасним и небезбедним условима, - стабилност останка на послу. Показатељи квалитета живота у погледу знања, образовања и обуке: - ниво образовања, - ниво обучености за посао и ван посла, - задовољство својим образовањем, - способност да се учи страни језик, - коришћења интернета. Показатељи квалитета живота у погледу породице и односа у породици: - структура домаћинстава (самци, парови, родитељи са децом, проширена домаћинства), - удео младих особа (18-34 године), - удео старијих особа (изнад 65 година) у породици, - одговорност за бригу и кућне послове, - брига о деци, - задовољство животом у породици, - подршка породице и других особа. Показатељи квалитета живота који се односе на радне услове: - тешкоће усклађивања обавеза на раду и породице, - разлике у половима, - број радних дана недељно, - удео особа које остају у кући ради бриге о деци, старијима и домаћинству, - ограничења времена за спавање, хобије, друштвене и породичне контакте, волонтирање. Показатељи квалитета живота који се односи на здравље и заштиту здравља: - здравствени статус, - задовољство својим здрављем, - могућност приступа здравственим услугама, - квалитет здравствених и социјалних услуга. Показатељи квалитета живота који се односе на квалитет друштва: - опажени ниво тензија у друштву, - квалитет система за образовање и пензиони систем, - поверење у пензиони систем и социјална давања, - међугенерацијски конфликт, - друштвени капитал, - поверење у људе. Показатељи квалитета живота који се односе на становање и локалну средину: - број соба по особи (искључујући заједничке просторије), - стандард смештаја, изражен смањеним простором, купатила, прозори, подови и слично, - структура власништва над стамбеним простором, - локална средина, проблеми буке, загађење ваздуха, недостатак зеленог појаса, квалитет воде и сл., - задовољство смештајем, - задовољство безбедношћу у локалној средини. Показатељи квалитета живота који се односе на субјективни осећај задовољства животом: - општи ниво задовољства и среће, - оцена покретача задовољства и незадовољства код различитих друштвених група и по половима, - очекивања у будућности. 412

412 Квалитет живота геријатријске популације Квалитет живота старих особа повезан са здрављем (HRQOL) је много специфичнији термин од квалитета живота старих особа (QOL) и погоднији је за употребу, јер рефлектује пацијентову процену и задовољство садашњим степеном функционисања у поређењу са оним што он сматра да је могуће или идеално. Укупну клиничку процену здравственог стања и врсту и тежину обољења старих болесника, процену погоршања и појаве компликација болести могу да дају лекари и други здравствени радници и сарадници. Информацију о квалитету живота старих болесника може да дâ само болесник, јер он има директан увид у своја осећања и мисли. Постоје велике разлике у проценама исхода неког лечења од стране лекара и болесника, па је данас постигнута општа сагласност да квалитет живота болесника процењује искључиво сам болесник. На квалитет живота старих људи утичу: РАДНИ И ФУНКЦИОНАЛНИ КАПАЦИТЕТ - свакодневне активности, радне навике, рекреационе активности; ЕКОНОМСКА КОМПОНЕНТА - стандард живљења; СОЦИЈАЛНЕ ФУНКЦИЈЕ - посао и свакодневна комуникација са пријатељима, колегама, породицом и друштвом уопште; ИНТЕЛЕКТУАЛНЕ ФУНКЦИЈЕ - ментална свежина, когнитивне функције, очувана меморија и разне интелектуалне перформансе; ЕМОЦИОНАЛНИ СТАТУС срећа, задовољство, страх, тескоба, депресија, незадовољство. Квалитет живота у вези са здрављем (HRQOL) и код старих особа се посматра као мултидимензионалан концепт који треба да обухвати: физичко, психичко и друштвено (социјално) функционисање болесника. Сваки од наведена три сегмента може да се искаже ОБЈЕКТИВНОМ проценом и СУБЈЕКТИВНИМ доживљавањем перцепције здравља. (Cummins, 2000). Квалитет живота се дефинише мултидимензионално и подразумева и објективну и субјективну компоненту. Субјективна компонента укључује материјално благостање, емоционално благостање, здравље, продуктивност, интимност, сигурност и заједницу. Објективна компонента укључује културолошки релевантне мере објективног благостања (Best i Cummins, 2000). Квалитет живота је мултидимезионалан и чине га животни стандард, здравље, продуктивност, могућност остваривања блиских контаката, сигурност, припадање заједници, осећај сигурности у будућност. Компоненте квалитета живота су: ФИЗИЧКА (индивидуална перцепција физичког статуса), ПСИХОЛОШКА (индивидуална перцепција когнитивног и афективног статуса), СОЦИЈАЛНА (индивидуална перцепција положаја у породици и друштву, остварење друштвених контаката). Разлике у квалитету живота с обзиром на пол, животно доба, степен образовања, брачни статус, културу и слично могу се уочити, али резултати тих истраживања су већином неконзистентни. У већини истраживања нису утврђене полне разлике у субјективном квалитету живота. У неким истраживањима утврђена је негативна повезаност животног доба и квалитета живота (Мартинис, 2005; Лучев, 2008). Што се тиче брачног статуса, истраживања показују да, по правилу, особе у браку или ванбрачној заједници имају бољи квалитет живота од самаца. Старе особе које су остале без брачног партнера и живе саме су третиране као самци. У већини истраживања је утврђено, када се посматра степен образовања, да су образованије особе задовољније својим животом од оних слабијег образовања и у општој и у старој популацији. У већини истраживања је утврђено, када је реч о културним разликама, да иако појединци живе у различитим околностима, просечан ниво задовољства животом светске популације варира само око 20% (Cummins, 2003). ЗАКЉУЧАК Да би се проценио квалитет живота старих особа у вези са здрављем неопходно је проценити све сегменте који чине здравље старе особе: физичку, менталну (психичку) и социјалну компоненту. Квалитет живота сваког човека, а посебно старих људи, зависи од претходног личног искуства, садашњег стила живота, нада и амбиције за будућност. Квалитет живота је примарно психолошки феномен, односно врста генералног става према властитом животу и његовим подручјима. О квалитету живота не можемо закључивати само 413

413 на темељу објективних показатеља, јер одређени степен задовољења животних потреба сматра се нужним, али не и довољним условом квалитета живота. ЛИТЕРАТУРА 1. Cummins, R.A The second approximation to an international standard of life satisfaction. Social Indicators Research, 43, Cummins, R.A The subjective well-being of people caring for a severely disabled family member at home: a review. Journal of Intellectual and Developmental Disability, 26, Best, C.J.,Cummins, R.A. & Lo, S.K The quality of rural and metropolitan life. Australian Journal of Psychology, 52(2), Kulić, Lj., Arsić-Komljenović, G., Anđelski, H., Šijan-Gobeljić, M., Kulić, S COMMUNICATION WITH OLD PEOPLE. Zdravstvena zaštita, 4, Kulić, Lj., Arsić-Komljenović, G., Anđelski, H., Šijan-Gobeljić, M., Kulić, S INVESTIGATION OF LIFE QUALITY IN GERIATRICS. Zdravstvena zaštita, 5, Kulić, Lj., Arsić-Komljenović, G., Anđelski, H., Šijan-Gobeljić, M., Kulić S., Anđelski- Radičević, B., ASSESSMENT OF THE ELDERLY PEOPLE CONDITION IN GERIATRICS Zdravstvena zaštita, 6, Kulić, Lj., Kulić, S., Arsić-Komljenović, G., Anđelski, H., Šijan-Gobeljić, M., Jovanović, M SPECIFICITY OF COMMUNICATION AND PROBLEMS IN COMMUNICATION WITH THE ELDERLY. The first International Conference of Health Orientated Higher Institutions & Faculties, The topic of the Conference: Education for Active Aging, Ćuprija,

414 THE MODERN CONCEPT OF QUALITY OF LIFE OF ELDERLY Kostić Jovana, Kulić Miljan, Kulić Strahinja, Janić Lazar, Stanković Srđan, Kulić Ljiljana, Lazarević Anđelka, Anđelski Hristo АBSTRACT INTRODUCTION: The examination of the quality of life is particularly important for certain categories, such as children, women, the elderly, the chronically ill, patients in the terminal stage and the disabled. By analysing these vulnerable groups, we can conclude that the elderly often appear in almost every one of them, and that the elderly are often chronically ill, patients in the terminal stage and the disabled. OBJECTIVE: The aim of this paper is to point out the specifics of the modern concept of quality of life of the elderly and the importance and role of segments which are examined in assessing the quality of life of the elderly. METHODS: The literature on quality of life, geriatrics, internal medicine, neurology, psychiatry etc. has been used. The current knowledge in the field of quality of life of geriatric population was followed. RESULTS: Health related quality of life (HRQOL) of the elderly is seen as a multidimensional concept, which should include physical, psychological and social functioning. In most studies, the research results of the quality of life of the elderly showed no gender differences in subjective quality of life. Some studies have shown a negative correlation between age and quality of life. Regarding marital status, research shows that generally married people or people that live in extramarital community have a better quality of life than singles, with elderly people who have lost a spouse treated as a single. Most of the studies identified that there is a relation of the level of education and the quality of life, so that the more educated people are more satisfied with their lives than those of lower education. CONCLUSION: To assess the quality of life of older people in relation to health, it is necessary to evaluate all the segments that make up the health of the elderly: the physical, mental (psychological) and social component. The quality of life of every person, especially the elderly, depends on personal experience, current lifestyle, hopes and ambitions for the future. KEYWORDS: quality of life, the elderly, geriatrics. 415

415 КВАЛИТЕТ ЖИВОТА СТАРИХ ПОСЛЕ АКУТНОГ ИНФАРКТА МИОКАРДА Ранчић Наташа 1,2, Лазаревић Констанца 2,3, Илић Мирко 3, Коцић Биљана 1,2 Николић Маја 1,2, Величковић Зоран 1,2 РЕЗИМЕ Акутни инфаркт миокарда снижава квалитет живота пацијената. Циљ рада био је да процени квалитет живота пацијената старијих од 65 година месец дана и годину дана после акутног инфаркта миокарда. Материјал и метод: Примењена је проспективна кохортна студија којом је обухваћено 160 мушкараца и жена, животне доби година, са територије града Ниша. Квалитет живота истраживан је применом генеричких упитника EuroQuolVas (EQVAS) и Euro-5-Dimension (EQ5D). Резултати: Месец дана после акутног инфаркта миокарда пацијенти из обе старосне групе нису се статистички значајно разликовали по просечним скоровима у EQVAS упитнику (61.48±12.44 vs 59.20±11.43). Шест месеци после оболевања, пацијенти млађи од 65 година имали су значајно већи просечни скор у EQVAS, од пацијената који су били старији од 65 година (69.78±9.00 vs 66.67±9.86, p<0.05). Годину дана после оболевања, пацијенти млађи од 65 година имали су значајно већи просечни скор у EQVAS, него пацијенти старији од 65 година (71.88±12.06 vs 67.06±11.55, p<0.01). У упитнику EQ5D, најприсутнији су били умерени и изражени проблеми у одговорима на питања: бол/нелагодност, анксиозност/депресија и самостална брига о себи. Закључак: Месец дана после акутног инфаркта миокарда, није било разлике између пацијената у процени здравственог стања у односу на старост. Пацијенти млађи од 65 година имали су нижи квалитет живота него сатрији од 65. Шест месеци и годину дана после оболевања, пацијенти старији од 65 година оценили су здравствено стање као лошије него пацијенти млађи од 65 година. Кључне речи: акутни инфаркт миокарда, старији од 65, квалитет живота Увод Светска здравствена организација (СЗО) истиче значај здравља као неопходног услова не само за продужење живота, већ и за његов калитет (1). У општем смислу, квалитет живота је све оно што живот чини вредним живљења (2), а у "квантитативном смислу", то је процена трајања преосталог живота лишеног оштећења, неспособности или инвалидности (3). По дефиници СЗО, стари су они који имају више од 65 година (4). Популација старих у свету и у Србиј, континуирано се повећава (5). Исхемијска болест срца (IBS) и њени најтежи клинички облици, акутни инфаркт миокарда (AIM) и исхемијски мождани удар (шлог) први су узроци оболевања, инвалидности и умирања мушкараца и жена широм света и у Србији (6). Циљ рада био је да процени квалитет живота пацијената старијих од 65 година месец дана после и годину дана после акутног инфаркта миокарда и да га упореди са квалитетом живота пацијената млађих од 65 година. 1 Медицински факултет, Универзитет у Нишу 2 Државни универзитет у Новом Пазару 3 Институт за јавно здравље Ниш 416

416 Материјал и метод Примењена је проспективна кохортна студија којом је обухваћено 160 мушкараца и жена, животне доби година, са територије града Ниша. Квалитет живота истраживан је применом генеричких упитника EuroQuolVas (EQVAS) и Euro-5-Dimension (EQ5D). EQ-5D је стандардни упитник групе за мерење здравственог стања кога је креирала европска група за проучавање HRQL, EuroQoL Group (7) Визуелна аналогна скала (EQVAS) је генерички упитник за процену здравственог стања. Поменута скала ограничена је нулом (0) што би одговарало најгорој процени здравља или фаталним исходу и бројем 100 (најбоље могуће здравље). Већи просечан скор у EQVAS указује на виши HRQL и обрнуто, нижи просечни скор указује на нижи HRQL. Предвиђено је да овај упитник испитаници (здравили или болесни) сами попуњавају (7). EQ5D је генерички упитник који је конципиран тако да га испитаници (здрави или болесни) сами попуњавају, а овим упитником испитују се следеће димензије HRQL: покретљивост, брига о себи, уобичајене дневне активности, бол/нелагодност и брига/потиштеност. Свака димензија има три нивоа оцене: без проблема, са умереним проблемима, са израженим проблемима. У упитнику EQ-5D постоје 3 понуђена одговора али се из њих не рачуна скор, већ се анализирају као атрибутивна својства (7). Вредност просечног ранга добијеног одговора, инверзно је повезана са нивоом HRQL. Мања вредност просечног ранга указује на виши HRQL, а већи просечни ранг у EQ5D За статистичку обраду података примењена је мултипла логистичка регреија. У свим анализама је као граница статистичке значајности подразумевана грешка процене од 5% (p<0.05). Резултати статистичке анализе приказани су табеларно. Резултати Од укупно 160 пацијената било је 106 (66.3%) мушкараца и 54 (33.7%) жена. Мушкараца је било два пута више него жена (p<0.001). Табела 1. Просечни скорови у упитнику EQVAS према старости, подргрупама и времену процене здравственог стања Група Старост Месец дана после AIM (Xsr±SD) 6 месеци после AIM (Xsr±SD) 12 месеци после AIM (Xsr±SD) Поређење по времену ± ± ±12.06 A, B, C Укупно (N=160) >65 g ± ± ±11.55 A, B Поређење n.s. p<0.05 p<0.01 НАПОМЕНЕ: A Месец дана после AIM vs 6 месеци после AIM; B Месец дана после AIM vs Дванаест месеци после AIM; C Шест месеци после AIM vs Дванаест месеци после AIM; - p<0.01; - p<0.001 Месец дана после AIM пацијенти из обе старосне групе имали су сличне просечне скорове, односно слично су проценили своје здравствено стање (61.48±12.44 vs 59.20±11.43). Дванаест месеци после AIM пацијенти млађи од 65 година имали су значајно већи просечни скор у EQVAS у односу на пацијенте који су били старији од 65 година (71.88±12.06 vs 67.06±11.55, p<0.01). Утврђена разлика у порасту просечних скорова у упитнику EQVAS односу на старост, статистички је значајна шест месеци (p<0.05) и дванаест месеци после AIM (p<0.01). На табели 2 приказани су резултати добијени упитником EQ5D за самопроцену квалитета живота. 417

417 Табела 2. Вредности просечних рангова у EQ5D према старости, подгрупама пацијената и времену Група Старост Месец дана после AIM (Xsr±SD) 6 месеци после AIM (Xsr±SD) 12 месеци после AIM (Xsr±SD) Поређење по времену 65 g. 1.48± ± ±0.23 A, B, C Укупно (N=160) >65 g. 1.59± ± ±0.28 B*, C Поређење p<0.01 p<0.001 p<0.001 НАПОМЕНЕ: A Месец дана после AIM vs 6 месеци после AIM; B Месец дана после AIM vs 12 месеци после AIM; C 6 месеци после AIM vs 12 месеци после AIM; * - p<0.05; - p<0.01; - p<0.001 Месец дана после AIM просечни рангови у упитнику EQ5D у односу на старост износили су (1.48±0.23 vs 1.59±0.29) И утврђена разлика између старосних група пацијената била је статистички значајна (p<0.01). ). Шест месеци после AIM вредност просечних рангова смањила се код млађих од 65 година, 1.41±0.22 а код старијих од 65 година вредност ранга је порасла и износила је 1.61±0.27. Разлика је између ове две старосне групе у односу на вредност рангова шест месеци после AIM статистички је значајна (p<0.001). У првих шест месеци статистички значајно већи пораст HRQL после AIM имали су пацијенти који су били млађи од 65 година од пацијената који су били старији од 65 година (p<0.01). Дванаест месеци после AIM рангови су се значајно смањили код млађих од 65 година и смањење је било код њих значајније него код пацијената који су били старији од 65 година 1.34±0.23 vs 1.51±0.28, p<0.001). У периоду од 6 до 12 месеци значајно су више пали рангови у EQ5D код обе старосне категорије пацијената, односно пораст квалитета живота био је значајно већи него у првих шест месеци (p<0.001). Месец дана после AIM, пацијенти из прве старосне групе имали су највеће просечне вредности рангова, односно најнижи квалитет живота. Пацијенти који су били млађи од 65 година имали су значајно мањи просечан ранг од старијих од 65 година (1.60±0.21 vs 1.69±0.25, p<0.05). Шест месеци разлика је била још већа између просечних рангова у EQ5D у односу на старост. Млађи од 65 година имали су значајно мањи просечан скор, односно значајно виши квалитет живота него старији од 65 година (1.36±0.22 vs 1.59±0.22, p<0.001). Дванаест месеци после AIM дошло је до пораста просечног ранга у EQ5D за 4.4% у односу на вредност у предходном периоду (шест месеци после AIM) код пацијената који су били млађи од 65 година (1.42±0.21 vs 1.36±0.22, p <0.05). Код пацијената из прве подгрупе који су били старији од 65 година дошло је до пада просечног ранга за 4.4% у односу на претходни период (1.52±0.23 vs 1.59±0.22, p <0.05). Током дванаест месеци праћења дошло је до значајног смањења просечних вредности рангова у EQ5D код пацијента који су били млађи и који су били старији од 65 година, односно пораст квалитета живота био је статистички значајно већи код пацијената који су били млађи од 65 година. Месец дана после AIM просечни рангови износили су (1.48±0.23 vs 1.59±0.29) а разлика између пацијената који су имали мање од 65 и више од 65 година била је статистички значајна (p<0.01). Шест месеци после AIM вредност рангова смањила се код млађих од 65 година, 1.41±0.22 а код старијих од 65 година вредност ранга је порасла у односу на први месец после AIM и износила је 1.61±0.27. Разлика је између ове две старосне групе у односу на вредност рангова шест месеци после AIM статистички је значајна (p<0.001). У првих шест месеци статистички значајно већи пораст HRQL после AIM имали су пацијенти који су били млађи од 65 година од пацијената који су били старији од 65 година (p<0.01). Дванаест месеци после AIM рангови су се значајно смањили код млађих од

418 година и смањење је било код њих значајније него код пацијената који су били старији од 65 година (1.34±0.23 vs 1.51±0.28, p<0.001). У периоду од 6 до 12 месеци значајно су више пали рангови у EQ5D код обе старосне категорије пацијената, односно пораст HRQL био је значајно већи него у првих шест месеци (p<0.001). Месец дана после AIM, пацијенти из прве подгрупе имали су највеће просечне вредности рангова, односно најнижи HRQL. Пацијенти који су били млађи од 65 година имали су значајно мањи просечан ранг од старијих од 65 година (1.60±0.21 vs 1.69±0.25, p<0.05). Шест месеци после AIM, утврђена разлика била је још већа између просечних рангова у EQ5D у односу на старост. Млађи од 65 година имали су значајно мањи просечан скор, односно значајно виши HRQL него старији од 65 година (1.36±0.22 vs 1.59±0.22). Дванаест месеци после AIM дошло је до пораста просечног ранга у EQ5D за 4.4% у односу на вредност у предходном периоду (шест месеци после AIM) код пацијената који су били млађи од 65 година (1.42±0.21 vs 1.36±0.22, p<0.05). Дискусија Резултати бројних истраживања показали су да AIM има негативне ефекте на HRQL пацијената (8-11) односно, да AIM снижава HRQL пацијената и то не само у фази раног опоравка (12,13), већ и више година после оболевања (12-15). Бројна достигнућа у медицини довела су до продужетка животног века становништва и промовисала су тежњу људи да живе квалитетно а не само да преживе. У оба пола, ризик IBS и AIM расте значајно са годинама. Пораст холестерола достиже максимум код мушкараца око године, док код жена прогресивно расте и око година. Као и серумски холестерол, крвни притисак такође тежи да расте са годинама и много израженије код жена него у мушкараца. Код жена кој болују од са дијабетес мелитуса појава AIM је у истим годинама као и код ушкараца (16). Стопе инциденције за AIM нагло расту код мушкараца после 45. године а код жена после 55. године. Максималне вредности достижу код старијих од 75 година. После 70. године значајно се смањује разлика у висини стопа инциденције између мушкараца и жена, тако да је разлика у висини стопа инциденције била најмања после 75. године живота (17). Подаци из многих истраживања показали су да пацијенти који болују од IBS у дужем временском периоду имају нарушено здравље, због присуства коронарних фактора ризика, због већег броја придружених хроничних болести, у првом реду хипертензије, дијабетес мелитус, дислипидемија, физичке неактивности, гојазности, пушења, позитивне породичне анамнезе. Нарушено здравствено стање пацијента месец дана пре него што су доживели AIM значајно је утицало на њихову перцепцију квалитета животау првом месецу после AIM. До сличних резултата дошли су и други аутори (18, 19). Месец дана после AIM, сви пацијенти имали су значајно нарушен и снижен квалитет живота. У првом месецу после AIM пацијенти су изузетно осетљиви на физички напор, психички и емотивно (18). Статистички значајно нижи квалитет живота имали су пацијенти млађи од 65 година од старијих од 65 година. Квалитет живота је мултидимензионални коцепт и врло често постоји инверзна веза између тога како пацијент процењује свој квалитет живота у одређеном тренутку и његових жеља у односу на присуство симтома, односно функционалност организма (20,21). Током дванаест месеци праћења дошло је до значајног пораста квалитета живота код свих пацијената без обзира на старост а на крају праћења, статистички значајно виши квалитет имали су пацијента који су били млађи него старији од 65 година. И овај подат се слаже са литературним подацима (18-21). У периоду од 6 до 12 месеци утврђен је значајно већи пораст квалитета живота код свих пацијената без обзира на старост, него у првих шест месеци. То се објашњава стабилизацијом здравственог стања после шест месеци, порављањем општег здравственог стања као и повећаном мотивацијом пацијената. 419

419 Закључак Акутни инфаркт миокарда значајно нарушава и снижава укупан квалитет живота свих пацијената без обзира на старост. Најнижи квалитет живота пацијенти су имали месец дана после оболевања, а највиши годину дана после. У првом месецу после AIM нижи квалитет живота имали су пацијенти млађи од 65 година, а после годину дана старији од 65 година. Неопходно је спроводити континуирана истраживања квалитета живота старијих од 65 година, како би се утврдили најважнији фактори који утичу на њега. Литература 1. Шуловић В, Јаковљевић Дј. Медицина и квалитет живота, научни скуп Медицина и квалитет живота 1997; Београд 2. Јаковљевић Ђ, Грујић В. Социјална медицина 1995; Медицински факултет:универзитет у Новом Саду 3. Spitzer W. State of Science Journal of Chronic Diseases 1987; 40(6): Elinkton J. Medicine and quality of life. Annals Int Med 1996; 64: Ач Николић Е.Утицај појединих компоненти здравља на квалитет живота старих. Нови Сад: Докторска дисертација 2002: Универзитет у Новом Саду. 6. Национални регистар за акутни коронарни синдром Републике Србије. Институт за јавно здравље Милан Јовановић Батут. Београд, WHO QOL Group. Measuring quality of life: the development of the World health Organization quality of life instrument (WHO QOL). Geneva:WHO, Greenfield S, Nelson EC. Recent developments and future issues in the use of health status assessment measures in clinical settings. Med Care 1992;30(Suppl):MS Westwin L, Carlsson R, Erhardt L, Cantor-GraaeE, McNeil T. Differences in quality of life in men and women with ischemic heart disease. A prospect controlled study. Scand Cardiovascular J. 1999;33(3): Hemingway H, Fitzpatrick NK, Gnani S, Feder G, Walker N, Crook AM, et al. Prospective validity of measuring angina severity with Canadian Cardiovascular Society class: The ACRE study.can J Cardiol 2004;20(3): Bengtsson I, Hagman M, Währborg P, Wedel H. Lasting impact on health-related quality of life after a first myocardial infarction 2004; 97(3): Pocock SJ, Henderson RA, Seed P, Treasure T, Hampton JR. Quality of life, employment status, and anginal symptoms after coronary angioplasty and bypass surgery. 3-years followup in the Randomized Intervention Treatment of Angina (RITA) Trial. Circulation 1996;94(2): Maeland JG, Havik OE. Return to work after a myocardial infarction: the influence of background factors, work characteristics and illness severity. Second J Soc med 1986; 14(4): Petrie JK, Weinman J, Sharpe N, Buckley J. Role of patient's view of their illness in predicting return to work and functioning after myocardial infarction:longitudinal study. B M J, 1996;312: Jimenez MM, Gomez PC, Saenz de la Calzada C, del Campo U, Lacasa Rivero JL et al. Quality of life and and social support in patients with non-complicated acute myocardial infarct.rev-esp-cardiol. 1999;52(7): Апостоловић С, Јанковић Р, Павловић М, Томашевић М, Перишић З, Карановић Н ет ал. Тхе пресентатион оф тхе ацуте цоронарy сyндроме ин wомен. Ацта медица Медианае 2004; Ранчић Н. Истраживање квалитета живота пацијената после првог акутног инфаркта миокарда. Докторска теза. Универзитет у Нишу, Медицински факултет у Нишу, Kristofferzon LM, Lofmark R, Carlsson M. Perceived coping, social support, and quality of life 1 month after myocardial infarction: A comparison between Swedish women and men. Heart&Lung 2005;34(1):

420 19. Jerlock M. Patients with unexplaned chest pain-pain experience, stress, coping and healthrelated quality of life Institute of Health and Care Sciences. Göeteborg university, Sweden 20. Le Grande MR, Elliot PC, Murphy BM, Worchester MU, Higgins RO, Ernest CS, Gable AJ: Health-related quality of life trajectories and predictors following coronary artery bypass surgery. Health Quality life Outcomes 2006;4: Rumsfeld JS, Magid DJ, Plommden ME, Sacks J, Henderson W, Hlatky M, sethi G, Morrison DA: Health-related quality of life appear perutaneus coronary intervention versus coronary bypass surgery in high risks patients with medically refractory ischaemia. J Am Coll Cardiol 2003; 41:

421 QUALITY OF LIFE IN OLD PATIENTS AFTER ACUTE MYOCARDIAL INFARCTION Rančić Nataša 4,5, Lazarević Konstanca 26, Ilić Mirko 3, Kocić Biljana 1,3, Nikolić Maja 1,3 Abstract Introduction: Acute myocardial infarction has negative influence on patient's quality of life. The aim of the paper was to evaluate the quality of life in patients older than 65 years one year after the acute myocardial infarction. Material and method. Prospective study was done. The study involved 160 patients, 30 to 79 years of age. The quality of life in patients was evaluated at the admission at the coronary care unit, and one year after. The following questionnaires were used: generic questionnaires EuroQuolVAS (EQVAS) and EuroQuol5 Dimension (EQ5D). Results: One month after acute myocardial infarction there was no statistically difference between patients younger than 65 and those who were older (61.48±12.44 vs 59.20±11.43). Six months after acute myocardial infarction, patients who were younger than 65 years had higher average scores in EQVAS than those who were older than 65 years of age (69.78±9.00 vs 66.67±9.86, p<0.05). One year after acute myocardial infarction patients above 65 years of age had higher scores in EQVAS than older ones (71.88±12.06 vs 67.06±11.55, p<0.01). Patients who were undergone to primary coronary intervention had significantly higher average scores in EQVAS than the patients who were treated with thrombolytic therapy (68.69±9.67 vs 52.31±7.87, p<0.001). In EQ5D questionnaire modest and severe problems were the most presented in answers to those questions: pain/discomfort, anxiety/depression and self-care. Conclusion: A month after the acute myocardial infarction there was no difference between patients in evaluating their health condition. Patients who undergone to the primary coronary intervention evaluated their health condition as better than the patients who were treated with thrombolytic therapy. Those patients also had higher quality of life. Key words: quality of life, old population, acute myocardial infarction 4 Faculty of medicine Niš, University of Niš 5 State University Department Novi Pazar 6 Insitute for Public Health Niš 422

422