ISPITIVANJE SINHRONIH MAŠINA

Transcript

1 ISPITIVANJE SINHRONIH MAŠINA

2 SADRŽAJ 1 ISPITIVANЈE SINHRONIH MAŠINA Oze rjev mot i ojediih veliči Iitivj toom roizvodje Ogled vitlj Iitivj zvršee ihroe mšie Progrm iitivj Komd iitivj Ti iitivj Secijl iitivj Iitivj ihroe mšie u ogledu rzog hod Obli tl em Krteriti rzog hod Krteriti utljeog (trjog) rtog oj Određivje odt iz rteriti rzog hod i rtog oj Krteriti retivog oterećej Određivje romee o i obude truje Be-Ešeburgov metod Potjeov metod Strutur i či određivj gubit Gubici u rzom hodu Geertori otu Motori otu Gubici u rtom oju Metod zutvljj Litertur... 3

3 1 ISPITIVANЈE SINHRONIH MAŠINA Sihroi geertor je tiiči redtvi eletriče mšie velie ge i mloerije roizvodje, u rimei e jčešće ureće o trofzi geertor. S obzirom velie cee, jediice veliih g e veom žljivo i detljo iituju. Prem ogooj mšii, geertore delimo turbogeertore, gde je ogoe mši r ili g turbi, hidrogeertore, gde je ogo mši vod (hidro) turbi i dizelgeertore gde je ogo mši dizel motor. Prem obliu rotor, delimo ih mšie cilidričim rotorom i rotorom itutim olovim, do je ttor cilidričog obli, trofzi. Sli 1-1 Geertori: ) turbo, b) hidro 1.1 Oze rjev mot i ojediih veliči U uotrebi u ledeće oze z rjeve ojediih motj riljučoj utiji: Tbel 1-1 Oze rjev motj trofzih ihroih mši motj ov oz tr oz ttori rotori (obudi) U1, U V1, V W1, W U, X V, Y W, Z P1, P I, K Z ojedie veličie od ihroih mši uotrebljvćemo ledeće oze: E - em rzog hod (em uled obude), E - tvr (rezultt) em (em u oterećeom tju), U - o riljučcim, 3

4 J - obud truj, J - obud truj oj odgovr zčeom ou, rzog hod, U, rteritici J - obud truj oj odgovr zčeoj truji, I, rteritici rtog oj, J - obud truj oj odgovr em E. I - truj idut, J - obud truj oj odgovr truji idut I, oj izržv reciju idut, ili drugim rečim truj ttor vede rotor. Kod izmeičih veliči rdi e o efetivoj vredoti 1. Iitivj toom roizvodje Pre me roizvodje vrše e ulz rovervj delriih rteriti i vlitet mterijl (irovi), oluroizvod, delov i omoeti. Greše ri roizvodji e jlše, jefiije i jeoomičije otljju o e vi elemeti iitju re dovršeog tj. Z vreme roizvodje roverv e: izolcij voj ojediih delov mot, irvot i dimezije mgetog ol (jezgr), (tegutot, gubici u delu jezgr i lol zgrevj), toom ugrdje e više ut, zvio od tee gotovoti, roverv glv ovezoti i dieletrič irvot mot, mehič izvedb - rotoru i vetiltoru e oebo otroliše urvotežeot (izblirot) i o o otrebi e dodto urvotežuje dodvjem ili oduzimjem m ured redviđeim metim, u lučju hlđej vodoiom (veći turbogeertori i ihroi omeztori) ućišt e re etirj iituju roiim ritiom. Pole zvršee roizvodje omletog ttor i rotor rovode e određe iitivj, i to re i ole imregcije mot. Pre imregcije (ili termiče dorde) vom ttorom i izolovom rotorom motu meri e orijetcioo otor izolcije motj, z mote oji iu rtoojei i otorot rovodi u hldom tju, te e roverv rvil ovezot rlelih gr, irvot oz rjevim mot (očeci i vršeci) i dieletrič izdržljivot ižeim oim. Pole imregcije, re motže, iituje e otorot izolcije ri određeoj temerturi i dieletič izdržljivot ovišeim iitim oim, li u rćem trjju, evetulo mo eolio eudi umeto 6. U lučju hlđej vodoiom, roverv e ztiveot ttor vzduhom ovišeog riti, dugotrjim rćejem rzlie riti uz uvžvje romee temerture oolie. 4

5 1..1 Ogled vitlj Svrh ogled vitlj je d e roveri mehič čvrtoć rotor. Sušti ogled toji e u tome d e rotor mšie vrti odgovrjuće vreme brziom većom od omile ili mimle redviđee. Rotor e može vitlti d je već motir mšiu ili oeboizv mšie. Rotori veliih m iituju e ogledom vitlj u rotorijm oebo mejeim z ovu vrtu iitivj. Brzi ojom e iituje rotor zvii od ti mšie ojoj rotor rid, odoo od omile brzie mšie ili oveće brzie ojom e rotor može vrteti. U tbeli 1- dte u veličie iitih brzi u zvioti od vrte mšie i rotor. Sihroi geertori Tbel 1- Brzie rotor ri ogledu vitlj Vrt mšie i rotor ogo vodeom turbiom ogo rom turbiom Brzi ojom e vrti brziom obeg turbie, li jmje 1,8ω ; 1,5 ω. Sihroi motori 1, ω 3. Sihroi omeztori 1, ω 4. Aihroe mšie i jedomere mšie ezviom i rlelom obudom 1, ω 5. Jedomere mšie erijom obudom 1, ω mx Ogled vitlj, odoo oretje rotor ovišeom brziom trje dve miute i mtr e d je mši izdržl mehič rezj o e rotoru e otriju ive deformcije i o mši o ogled vitlj izdrži oe oglede. Nime, oglede iitivj dieletriče čvrtoće otrebo je vršiti o ogled vitlj, zbog tog što u tou jeg može doći do mehičog oštećej izolcije. Urto ćemo oiti objete u ojim e vrši ogled vitlj. To u grđevii objeti oebe otrucije oobi d rime veliu oličiu mehiče eergije. Koli je to eergij jbolje ilutruje ledeć liz. Jω Kietič eergij cilidričog tel oje rotir dt je izrzom E =, gde je 1 J momet iercije i jeg možemo izrziti o J = m D. Pri tome je m m tel 4 oje rotir, D reči bze cilidr. Sd z ietiču eergiju možemo iti E E 1 1 π = md 4 6 m D = , gde je brzi rotirj u [ obr mi], dlje je 5

6 3 U lučju turbogeertor md = 1 1 gm i ri = 3obr mi, dobij e vredot ietiče eergije E = 13 MW, ri ešto većoj brzii = 1, 5, dobij e eergij E = 19MW. Rdi oređej, voz me to oji e reće brziom od 1 m/h im ietiču eergiju od 78 MW. Može e d lo zmiliti št bi e deilo o bi rotor riliom ogled vitlj mehiči outio i rzleteo e. Zbog ovog e vitloice, objeti gde e vrše ogledi, jčešće uovju u zemlju ili e oblžu debelim lojevim beto, zemlje ili e. Sli 1- Horizotl vitloic Zvio od tog d li e iituje rotor z rd u vertilom ili horizotlom oložju, otoje vertili odoo horizotli tueli z vitlje. Sv vitloic mor imti mogućot dljiog urvljj jedomerim motorom ojim e vrti rotor, ztim e mor omogućiti dljio mereje brzie obrtj, vibrcij u ležjevim, o i eletričih veliči ogoog motor. N lici 1- riz je jed horizotl vitloic U vitloicm e ormlo obvlj i dimičo blirje rotor oje rethodi ogledu vitlj. Četo e toom ogled vitlj mere i mehič rezj ojediim ritičim metim. U tu vrhu e uotrebljvju tezometri, odoo otoriče mere tre. To u tre mlih dimezij ričvršćee deo otrucije u meru u om želimo meriti rezje. Reguju to što ovećvju voj otor ri itezju, mjuju g ri bijju. Priljučejem mot možemo rtiti rilie mehičih rezj. Ao riljučimo ocilogrf možemo rtiti vrlo brze romee uled vibrcij. Time dobijmo jotuiju liu ttičih i dimičih rezj delov eletričih mši 6

7 1.3 Iitivj zvršee ihroe mšie U ovom oglvlju biće reči o zvršim, rimoredjim i eim od iitivj ihroih mši toom orišćej Progrm iitivj Nciolim i iterciolim tdrdim u roi omd, ti i ecijl rimoredj iitivj mši jedomere truje. Prem jugolveom tdrdu (JUS) z redviđe u ledeć iitivj: Komd iitivj 1. mereje otoroti mot u tolom tju,. mereje otoroti izolcije u hldom tju, 3. geertori rz hod eobuđe, ređe motori, dužim trjjem zbog merej vibrcij, 4. geertori rt oj (ređe motori i to eotu rt oj), 5. zočeo tje višertim uljučejem mrežu, mo ѕ ihroe mozlete mšie, 6. iitivj ri ovišeoj brzii obrtj, tzv. ogled vitlj, 7. rover ovišeim iduovim oom ri obudi zčeom obudom trujom (ili, brem 1,3U ) ri zčeoj učetoti toom 3 miut, 8. rover dovedeim oom Ti iitivj 1. određivje obude truje, zvio od truje oterećej zčei o i zčeu učetot,. ovišej temerture (zgrevje i hlđeje), 3. ogled zletj (z ihroe mšie ihroim zletom), 4. ogled zutvljj, 5. mereje ugl gubit izolcije, tg δ i jegove romee, tg δ, zvio od o, 6. mereje citivoti mot rem mi i međuobo, 7. o vrtil i/ili truje ležj, 8. mereje vremeih otti i reti, 9. utič rover bue, 1. m uu, trort, rotor. 7

8 Secijl iitivj 1. udri rti oj ri ižeom ou Iitivj v ovog oi oebo e ugovrju izmedju ručioc i roizvođč. Potrebo je gliti d e z velie turbogeertore e iitivj e mogu obviti u iitoj tici roizvođč, z velie hidrogeertore, oji e izrđuju licu met, iitrivj e rilgođvju roloživim mogućotim. 1.4 Iitivj ihroe mšie u ogledu rzog hod Cilj iitivj u rzom hodu je d e dobiju ledeće rteritie: obli tl em, em u fuciji truje obude: E = f ( ) mgećej) i uži gubici rzog hod u fuciji em: P + P f ( ) J (rteriti rzog hod, rteriti f Fe = Iitivje e vrši ri zčeoj brzii obrtj u režimu geertor (geertori otu) ili režimu motor (motori otu) Obli tl em U ogledu rzog hod otrebo je omoću ocilogrm otroliti obli liije vredoti em. Prem roiim, obli rive em mtr e rtičo iuim, o jveće odtuje treute vredoti od tvre vredoti iuoide g (rem lici 1-3) e izoi više od 5% jee mimle vredoti, m. Miml vredot e izrčuv o obrcu: m = Kod vioooih geertor obli rive em iitujemo reo oih merih trformtor. Kd u ovi dobre le, oi e izobličuju obli rive em. E g 1 3 o 3 o 3 o Sli 1-3 Obli tl em 8

9 1.4. Krteriti rzog hod Krteriti rzog hod je fuciol zviot izmeičog o idut riljučcim eoterećeog geertor E, od jedomere obude truje, J, ri ottoj brzii, i zčeoj (omiloj) učetoti tj. E = f ( J ) ri I =, = cot. i f Ovo je dvozč riv od oje je deo oji e dobij ri mjeju obude truje mlo je viši od oe gre oj e dobij ri ovećju obude truje. Ovo otiče uled remetog mgetizm, li ove rzlie iu to zčje o od geertor jedomere truje. To ogled: Geertor e rege ogoim motorom (r. motor jedomere tuje) oji mor imti vu oremu z doterivje brzie tču ihrou vredot, obudi motj j e iz ezviog izvor. U obudom olu geertor lzi e mermetr, rjevim ttorovog motj voltmetr i freveciometr. Kd e ri obudoj truji jedoj uli doter brzi ihrou, tlo je merimo thometrom. Kije d o orte možemo je otroliti freveciometrom. U rvom delu ogled obudoj truji e dju ve veće vredoti, ri čemu e izbegv vo vrćje obudog otori uzd d bi e jedozčo dobile tče rteritie ri ovećju obude truje. Z vu vredot obude truje otroliše e brzi i mere obude truje i em geertor. U drugom delu ogled obudoj truji djemo ve mje vredoti, mereći otle veličie o i rije. E U A B C J J Sli 1-4 Krteriti rzog hod Kod omilog o, glvi deo obude truje, AB, rid m međugvožđ deo BC m mgetog ol. 9

10 Zčj odt rteritie rzog hod je vredot obude truje, J, ri ojoj e im liij em o vredoti jed omilom ou E = U. Kod ihroih geertor veliih g iitivje e vrši metu gde je motir tj. u eletri, ogoi motor je vode ili r turbi. 1.5 Krteriti utljeog (trjog) rtog oj Krteriti utljeog rtog oj rizuje zviot izmeiče truje rtoojeim riljučcim ttor, I, od jedomere obude truje, J, ri rtom oju i d je brzi obrtj zče, tj. I = f J ) ri U = i =. ( Običo e ogled vrši ri troolom rtom oju. Po dovođeju brzie zčeu vredot, obud truj, oj je do td obvezo bil jed uli, oteeo e ovećv. Z vu vredot obude truje beleže e i ozivj tri mermetr, e truj rtog oj ttor dobij o redj vredot tih ozivj. Mereje e vrši do vredoti truje rtog oj oj je ešto već od omile truje geertor. N oovu rezultt crt e rteriti rtog oj redtvlje lici 1-5, oj je rv liij. I I J J Sli 1-5 Krteriti rtog oj Zčj odt rteritie utljeog rtog oj je vredot truje rtog oj, J, ri ojoj e im liij truj rtog oj o vredoti jed omiloj truji I = I. Krteriti rtog oj e mor olziti iz očet oorditog item već može biti omere mlo više uled remetog mgetizm. 1

11 I X X σ E E J Sli 1-6 Pojedotvlje šem ihroe mšie u rtom oju U šemi rizoj lici 1-6 zemre je otorot o fzi ttor. Kd e omoću obude truje odei d je rij: E = X σ I I = I rezultt em biće jed ou oji izoi 1 % od omilog o će rem rteritici rzog hod mši biti iguro u ezićeom tju. Ret recije idut X biće eziće (i ott) i zbir X + X σ = X zivmo ezićeom retom idut. Pošto od ezićee mšie vži lier odo E = X 1 J rem šemi immo E = X I dobij e I X L 1 1 = J = J J X L je zto rteriti rtog oj rv liij o što je to rizo lici. Pošto je odo truj I / J jed odou idutivoti (o je R mlo) ri eerimetlom određivju rteritie ije užo d brzi, tj. učetot, ω = πf, bude trogo zče. 1.6 Određivje odt iz rteriti rzog hod i rtog oj S lie ojoj u zjedo rize rteritie rzog hod i rtog oj, mogu e odrediti ei veom zčji odci. 11

12 E I D eziće mši E U A B C ziće mši I B I A J K J J Sli 1-7 Određivje odt iz rteriti PH i KS Sihro ret ezićee mšie X AD = AB, o odo o rzog hod tgete OD ri otvoreom reidču i truje rtog oj ri ztvoreom reidču (li 1-6) z jedu itu, bilo oju, obudu truju, AC U Sihro ret zićee mšie X = = ličo o i gore mo z obudu AB AB truju J oj odgovr zčeom ou. Pojm ove ihroe rete je teoriji, ri čemu e z rteritiu rzog hod uzim rv oj rolzi roz tče C. Očigledo je X < X. Može e uotviti zviot X = f E ), li 1-8. oj e dobij iz odo AC/AB z rze vredoti obudih truj, ri čemu e tč C reće o rteritici rzog hod ( E ). ( X X E Sli 1-8 Prome ihroe rete u fuciji em rzog hod 1

13 Sčiilc zićej A C AD X K z = = = A B AC X ' oji odgovr zčeom ou ( U ), i im vredot veću od jediice, roečo 1,. Odo rtog oj J A K = = ili 1 J K redtvlj odo obude truje oj odgovr omilom ou u rzom hodu i obude truje oj odgovr omiloj truji u rtom oju. Mšie većim odoom rtog oj mogu d izdrže već reoterećej li u ulje. U hidrogeertorim K =,8 1,8 u turbogeertorim K =,5 1,. mši, o čeg e reidčem ztvori trujo olo. Toom ogled e mor tlo otroliti d učetot bude omil (delovjem brziu ogoih motor) i d vtmetr ozuje gu jedu uli (delovjem obude truje geertor), o bi e imo co ϕ =. 1.7 Krteriti retivog oterećej Krteriti retivog oterećej je riv oj ozuje o e mej o rjevim geertor u zvioti od obude truje, U = ( J ), ri tloj truji oterećej ( I = cot.), čiiocu ge coϕ = ( id) i brzii =. Ov metod je rtič z lizu, jer e ri retivom oterećeju imju jedotve, ritmetiče, relcije između em E i o U, o i između obudih truj. Iz rteriti retivog oterećej može d e odredi tzv. Potjeov trougo, oji je oov z određivje romee o i obude truji o Potjeovoj metodi. Retivo oterećeje ihroe mšie omoću trformtor u rzom hodu, ihroog motor u rzom hodu ili odeztor, e e rimejuje u ri. Njbolje je ri iitivju orititi dve jede ihroe mšie, od ojih jed, r. SM 1 roizvodi, drug, SM, troši retivu eergiju. Pogoim mšim, PM, e orivju gubici ojediih geertor u rdu. Pomoću ihroizcioih ijlic e izvrši ihroizcij mši, o čeg e reidčem ztvori trujo olo. Toom ogled e mor tlo otroliti d učetot bude omil (delovjem brziu ogoih motor) i d vtmetr ozuje gu jedu uli (delovjem obude truje geertor), o bi e imo co ϕ =. 13

14 A W PM Pg Pg SM1 V SM PM J1 J Sli 1-9 Dobijje rteritie retivog oterećej Tče rteritie e dobijju to d e, uz održje otte truje oterećej, ri rzim oim otvri otreb rzli obudih truj geertor. U lučju retivog oterećej vrede ledeće jedotve ritmetiče relcije: J = J 1 = J + J i E = E 1 = U + X I. σ Krteriti retivog oterećej ihroe mšie, SM 1, riz je lici 1-1 zjedo rteritiom rzog hod. E U E = f J ( ) E t N U = f ( J ) I X σ U Q P J T co ϕ = T J J J co ϕ = J Sli 1-1 Krteriti retivog oterećej 14

15 Krteriti retivog oterećej luži z određivje tzv. Potjeovog trougl, NPT, čije u tete: NP = X σ I = E U d o rioj reti (o rij), tzv. Potjeov o, U ot,i PT = J = J J obud truj oj odgovr truji idut I. Ret X σ e ziv Potjeov ret. Potjeov trougo e određuje ledeći či: 1. rteritiu rzog hod ovuče e tget u očetom delu t ;. cii e ucrt tč T, oj je dobije iz rteritie ogled rtog oj ri dtoj truji I = I ; 3. z o U, odredi e rteritici retivog oterećej tč T i ovuče horizotl U T, obudu truju u tči T ozčimo J co ϕ = ; 4. reee e duž T = TQ i to odredi tč Q ; 5. iz tče Q e ovuče rlel tgeti Ot i dobije duž QN, odoo tč N ; 6. iz tče N e uti vertil duž TQ i metu ree odredi tč P ; 7. trougo NPT je Potjeov trougo, oji m dje X σ I i I. 1.8 Određivje romee o i obude truje Određivje romee o i obude truje d u veom vže zdte lize rd i iitivj ihroog geertor. Nime, uled glog rterećej mšie od mreže mogu e ojviti velie romee o. Prome o je defii o rzli em u rzom hodu i zčeog o: U = E U, ri itoj brzii mšie i ri itoj obudoj truji o ri oterećeju, običo e izržv reltivo, u rocetim, u odou omili o: E U u = 1[ %]. U Kod rterećej zčeog oterećej oterećej ul (rz hod), o od zčee učetoti i odgovrjuće obude truje, oj otje ott, e me d orte više od 5% ri co ϕ =, 8 od mši mlih g, odoo 3% od mši redjih g. Ao je z dto oterećeje U, I,coϕ ( id) otrebo je odrediti romeu o i obudu truju, J, lužimo e ledećim oredim metodm: Be-Ešeburgov je jjedotvij, li retotvlj d mši ije ziće i d je cilidričim rotorom, Potjeov uzim u obzir zićeje li e i itutot olov, Blodelov uzim u obzir itute olove li e i zićeje itd. U ri e jviše oriti Potjeov metod, ri orijetcioim otucim i Be- Ešeburgov. 15

16 1.8.1 Be-Ešeburgov metod Z rimeu ove metode otrebo je ozvti vredot otor ttorog mot, R, i ihroe rete, X. Smtr e d je mši eziće ( X = cot. ), e e oriti evivlet šem ottim rmetrim (li 1-1). I X R E X I R I J E U U I Sli 1-11 Evivlet šem i fzori dijgrm ezićee ihroe mšie Em E e rču iz jedčie: E = U + R I + j X I, omoću je rome o. Potreb obud truj rteritiu rzog hod ezićee mšie. J odredi e oriteći Uticj zićej e može roceiti uzimjem u rču zićee ihoe rete, oriteći rteritiu rzog hod zićee mšie. X i 1.8. Potjeov metod Potjeov metod uzim u obzir zićeje to što e bzir birju m odoo obudih truj. Ne uzim u obrzir itutot olov, to d e rvetveo rimejuje z turbogeertore, md dje riličo zdovoljvjuće rezultte i z hidrogeertore. Oim vredoti otor ttor, R, otrebo je ozvti i vredot Potjove rete X σ, ili d o rioj (Potjovoj) reti I, te truju ttor vedeu rotor, J. Veličie X σ I i J e određuju omoću rteriti retivog oterećej, iz Potjeovog trougl. Potjeov metod e bzir rimei tvre rteritie rzog hod mšie, vetorog dijgrm i ledećih jedči: E = U + R I + j X I, J = J +, J σ 16 X σ

17 uz retotvu d je Potjeov trougo eromeljiv zićejem. Pošto e izrču rezultt em E, iz rteritie rzog hod e dobije obud o truj J, oj je omere ired em E z 9. Pobud truj J e određuje grfiči, birjem vetor J i J, oji je rlel vetorom truje oterećej I. Prem obudoj truji J e iz rteritie rzog hod očit odgovrjuć em uled obude E, temelju oje e izrču rome o. 1.9 Strutur i či određivj gubit Stee iorišćej ihroe mšie određuje e iljučivo o metodi odvojeih gubit. P η G =, P = 3U I coϕ. P + P g Uui gubici, P g, redtvljju rzliu između uložee i orie ge, od ihroih mši drže ledeće gubite: P = P + P + 1,5 R I + P + U J, g gde u: f PFe f Fe d P + - gubici uled obrtj (tzv. uži gubici rzog hod) oji obuhvtju mehiče gubite i gubite u gvožđu. Određuju e iz ogled rzog hod u režimu geertor ili motor ili o metodi zutvljj. 1,5 R I - gubici oterećej (Džulovi gubici u motu ttor), određuju e rčui iz izmereog otor i ozte truje ttor. Pd - doui gubici. Mere e u ogledu rtog oj u režimu geertor, ri retivom oterećeju mšie u režimu motor u rzom hodu ili o metodi zutvljj mđie u rtom oju. U J - obudi gubici. Određuju e oovu obudog o, U, i obude truje, J, dobijee omoću Potjeove metode Gubici u rzom hodu Uui gubici rzog hod drže gubite uled obrtj (tzv. uže gubite rzog hod), P f + PFe, gubite uled obude i Džulove gubite u motu ttor od motorog otu, 1,5 R I. Pobudi gubici e orivju gom obude i mogu e odvojeo meriti z bilo oje ogoo tje mšie, e četo izdvjju iz uuih gubit rzog hod. Simje rteritie gubit rzog hod, tj. užih gubit rzog hod u fuciji P + P f e može obviti u geertorom ili motorom otuu. em: ( ) f Fe = E 17

18 Geertori otu Z rovođeje geertorog otu otrebo je imti ogoi motor, PM, i mogućot merej jegove orie ge, P (li 1-16). Kori g ogoog motor treb d odgovr mo gubicim iitive mšie. Promeom truje obude dobijju e otrebe rteritie. A U V U V SG u v u v A V PM f V U Sli 1-1 Šem iitivj z geertori otu rzog hod P f + P Fe P Fe P f E E Sli 1-13 Krteriti užih gubit rzog hod Ao e o ogoi motor oriti bždre mši, ori g motor e jedotvo određuje: P U PM I PM Pg, PM =. 18

19 Ov g odgovr užim gubicim u rzom hodu, tj. zbiru mehičih gubit i gubit u gvožđu: P = P = P f + P Fe, oji u rizi lici Gubici ri omilom ou e očitju lie rem em E (iz Potjeove metode), ili jedotvo rem omimlom ou Motori otu U lučjevim d jje ihroe mšie ogoim motorom redtvlj roblem rimejuje e motori otu. U odou geertori otu, ulz g, ovj ut eletrič, e mogo lše meri. Toom ogled, ihro mši e j iz mreže, reo regulcioog trformtor, ili omoću oebog izvor romejivog o, uz održvje frevecije ottom. Aihroi zlet iitive mšie e vrši uz oteeo ovećvje o. Kd je brzi orl gotovo do ihroe, uljučimo obudu i time ihroizirmo mšiu. Preo itrumet merimo freveciju i o riljučcim, truju u ve tri fze, gu oju uzim iitiv mši iz mreže i obudu truju (li 1-18). Prtiuju e dv merej, ri miimloj truji ttor, I (režim A ), i ri omiloj truji ttor, I (režimi B i C ). Željei režimi e otvruju regulijem obude truje. Mereje u režimu oji odgovr tči A luži z određivje gubit uled obrtj, P +, oji e ovde umro dobijju: P f P Fe = P + P 1,5 R I. W f Fe + Zbog mle truje oterećej, u ovom režimu e mogu zemriti doui gubici, zbog co ϕ =1, em otešoć od merej vtmetrom. Iz merej u režimim oji odgovrju tčm B i C, o je otrebo, mogu d e odrede doui gubici, P d : P = P + P + 1,5 R I + P. W f Fe d Em, E, rem tome i gubici u gvožću, P Fe, u veći u režimu oveće obude, tč B. U ovom režimu zbog coϕ otoje tešoće u mereju ge, treb orititi što tčiji vtmetr z mereje ge (eletroi ili z mli co ϕ ). 19

20 A A A W W A SG f V V V Sli 1-14 Šem iitivj u motorom rzom hodu I P = I C B coϕ I A co ϕ =1 J Sli 1-15 Zviot truje oterećej od truje obude u motorom rzom hodu 1.9. Gubici u rtom oju Gubite u rtom oju određujemo u geertorom otuu, z št je otrebo je imti ogoi motor, PM, i mogućot merej jegove orie ge, P (li 1-16). Kori g ogoog motor treb d odgovr mo gubicim iitive mšie.

21 Iitivje u rtom oju e u vrši ri ihrooj brzii i rzim vredotim truje obude, u cilju određivj douih gubit, P d. Sg rtog oj, P, drži ledeće gubite: P = P + 1,5 R I + P, f Doui gubici u, dle: P d = P Pf 1,5 R I. d A A A V A Pobud Iiti Sli 1-16 Šem iitivj z ogled rtog oj P 1,5 R I + P d P f I I Sli 1-17 Gubici u rtom oju geertor Metod zutvljj Kod ihroih geertor veliih g jvljju e riliči roblemi od određivj gubit, odoo tee iorišćej. Oi e očo motirju i iituju te u eletri, gde e otoji bždre ogo mši, omoću oje bi e odredili ojediči gubici rdi određivj tee iorišćej. Budući d je geertor običo čvrto oje 1

22 vojom ogoom turbiom, dodti roblem redtvlj i rzdvjje uuih mehičih gubit turbie i geertor. Poebo je tešo roceiti gubite hidruličog trej vodeih turbi. Geertori veliih g e, o otoje određei ulovi, običo iituju metodom zutvljj, u urotom lorimetrom metodom. Cilj metode zutvljj je određivje ojediih gubit ili momet iercije, J m, bzir je eolio, običo tri, ogled zutvljj ri rzličitim ulovim (režimim) gubit. Mšie veliih momet iercije u ogode z iitivje metodom zutvljj, jer zutvljje trje dugo, to d e riv zutvljj, = f (t), može recizo imiti. A α T t Sli 1-18 Krteriti zutvljj Z rovođeje ogled vžo je otojje ulov z zletje geertor izd zčee brzie obrtj (r. otojje drugog, omoćog geertor z ihroo uštje u rd) otreb je i mogućot odjj turbie od geertor, o bi e izbego uticj mehičih gubit turbie. No dovođej mšie brziu ešto veću od zčee, uz određei režim gubit, o e reuti zutvljju. Pri tome e im rteriti = f () t (li 1-18), običo omoću thometrog geertor ili, o e zutvljje oro odvij, omoću običog thometr i hroometr. Subtget T e ziv fitivo vreme zutvljj, z oje bi e mši zutvil o bi gubici otli iti ri vim brzim do ule. Ko e mjivjem brzie i gubici mjuju, tvro vreme zutvljj je uve veće od T. Prem IEC reorum e im e cel rteriti, već e mo određuje vreme z oje brzi ode 1,1,9 (ili 1,5,95 ). Gubici, P g, i momet iercije, J m, mšie ovezi u ledećom jedčiom: t P g dω π = M g ω = J m ω = J m. dt 6 t

23 Potrebo vreme t, je obruto roorciolo veličii gubit: P g π =, gde je = J m. t 6 Zutvljje e vrši ri ledećim ulovim: 1) Neobuđe mši u rzom hodu, d u gubici ri : P g1 = Pf =. t 1 ) Pobuđe mši u rzom hodu, d u gubici ri i E (odoo Pg = P = Pf + PFe =. t U ): 3) Pobuđe mši u rtom oju, d u gubici ri i I : Pg 3 = P = Pf + 1, 5 R I + Pd =. t 3 Rešvje ovog item od jedči odrzumev rethodo ozvje jede od ledećih veliči: J, P, P, P. m f Rdi brze miulcije ri uotvljju željeog režim, otrebo je, iz odgovrjućih rteriti rzog hod i rtog oj, riremiti odte z obude truje z E (odoo U ) u rzom hodu i I u rtom oju. 1.1 Litertur 1. Miloš Petrović: Iitivje eletričih mši, Nuč jig, Beogrd Bro Mitrović: Iitivje eletričih mši, Nuč jig, Beogrd F. Avči, P. Jereb: Iitivje eletričih trojev, Tehiš zložb Sloveije, Ljublj