PATOFIZIOLOŠKA DIJAGNOSTIKA POREMEĆAJA FUNKCIJE JETRE I PANKREASA

UNIVERZITET U NOVOM SADU POLJOPRIVREDNI FAKULTET DEPARTMAN ZA A VETERINARSKU MEDICINU PREDMET: PATOLOŠKA FIZIOLOGIJA IOLOGIJA VEŽBA 11. PATOFIZIOLOŠKA DIJAGNOSTIKA POREMEĆAJA FUNKCIJE JETRE I PANKREASA Dr vet. Marko R. Cincović

PLAN IZLAGANJA FIZIOLOŠKO BIOHEMIJSKE OSNOVE ISPITIVANJA JETRE PATOFIZIOLOGIJA JETRE FIZIOLOŠKO BIOHEMIJSKE OSNOVE ISPITIVANJA PANKREASA PATOFIZIOLOGIJA PANKREASA PATOFIZIOLOŠKE METODE DIJAGNOSTIKE POREMEĆAJA FUNKCIJE JETRE PATOFIZIOLOŠKE METODE DIJAGNOSTIKE POREMEĆAJA FUNKCIJE PANKREASA

FIZIOLOŠKO BIOHEMIJSKE OSNOVE ISPITIVANJA JETRE *parenhimatozni organ *smešten u intratorakalnom delu trbušne duplj *u regio hypogastrica dextra *za okolne organe je pričvršćena brojnim ligamentima *većim brojem useklina jetra je podeljena na lobuse režnjeve, koji se sastoje od lobulusa. *konji nemaju žučnu kesicu ni ductus cystius.

FIZIOLOŠKO BIOHEMIJSKE OSNOVE ISPITIVANJA JETRE VENA CAVA

FIZIOLOŠKO BIOHEMIJSKE OSNOVE ISPITIVANJA JETRE Postoje tri vrste lobusa jetre u zavisnosti od toga kako posmatramo: Tip I hepatociti oko v.centralis, Tip II lobus je omeđen trouglom na čijim su temenima v.portae, a u centru se nalaze a.interlobularis, v.interlobularis i ductus biliferus, Tip III najbitniji za veterinarsku patologiju.lobulus je omeđen sa prostorom između dve venae centralis, a po sredini se nalaze arterijski krvni sudovi. Razlikujemo tri zone hepatocita, prva je najbliža arterijskim krvnim sudovima, a treća je oko vene centralis. Prva zona najpre reaguje kod pojave toksina u arterijskoj krvi, dok zona tri najviše reaguje kod poremećaja ishrane i prokrvljenosti jetre. Dokazana je i razlika u ultra strukturi hepatocita po zonama, tako da oni mogu specifično reagovati svojim enzimskim sistemom kod specifičnih noksi. Izražena oksidativna sposobnost, najčešće reaguje na jatrogene nokse centrolobularne promene

FIZIOLOŠKO BIOHEMIJSKE OSNOVE ISPITIVANJA JETRE

FIZIOLOŠKO BIOHEMIJSKE OSNOVE ISPITIVANJA JETRE Razmena jetraorganizam-jetra Sintetiše Depo Ekskrecija Filtrira Imunološka uloga Glukozu, Proteine, Masti i holesterol, Hormone Liposolubilne vitamine Proteini, obezbeđuju viskoznost krvi Žučna kiselina, bitna u iskorišćavanju masti Heparin, atikoagulant Somatomedini, promovišu rast tkivaq Holesterol, Proteini akutne faze Vitamina, Glikogena, Holesterola Gvožđe i drugi joni, Masti Holesterol, fosfolipidi, žučna kiselina Bilirubin, Lekovi, Otrovi, posebno teški metali, Hormoni Otrove Masne kiseline, proste šećera i masti Bilirubin, žučna kiselina IgA Lekovi Ćelije krvi Ekskrecija IgA u digestivnu mukozu Makrofagi Kupferove ćelija, proždiranje antigena

FIZIOLOŠKO BIOHEMIJSKE OSNOVE ISPITIVANJA JETRE

FIZIOLOŠKO BIOHEMIJSKE OSNOVE ISPITIVANJA JETRE Predstavlja i sekret i ekskret jetrenih ćelija (hapatocita). Žuč ima dve funkcije: učestvuje u varenju apsorpciji masti i predstavlja medijum za eliminaciju mnogih endogenih i egzogenih, često toksičnih suspstanci Žučni sok je zlatno-žute boje i ph 7,4 Neorganske materije 99% voda, bikarbonatni, hloridi,na +, Ca ++, Cl -, K + Organske materije Soli žučnih kiselina- natrujumove soli žučnih kiselina (holna, glikoholna i tauriholna) od holesterola kao prekursora. Učestvuju u emulgovanju masti mucini žučne boje (bilirubin-karnivore; biliverdin-herbivore) holesterol lecitini ŽUČ

PATOFIZIOLOGIJA JETRE KLINIČKE PROMENE Poremećaj opšteg zdravstvenog stanja sa pireksijom ICTERUS U svim akutnim oboljenjima jetre zbog istovremenog oštećenja velikog broja jetrenih ćelija i nedovoljne funkcije preživelih -nastaje kao posledica nesposobnosti hepatocita da vežu bilirubin za glukuronsku kiselinu i da ga u ovako vezanom stanju izluče putem žuči ANEMIJA najčešće nastaje kao posledica poremećene sinteze proteina, skraćenog života eritrocita, zbog hipersplenizma ili teških gastrointestinal nih krvarenja, zbog portne hipertenzije; uz anemiju najčešće postoji i promena u broju leukocita i trombocita HEPATIČNA KOMA 1. pospanost 2. bihevioralni problemi i agresivnost 3. ne reaguje na naredbe za koje je treniran 4. tremor ENDOKRINOLOŠKI POREMEĆAJI Poremećaj metabolizma polnih hormona 5. postoji pojačan mišićni tonus ekstremiteta 6. u krajnjoj fazi nastaje koma

PATOFIZIOLOGIJA JETRE IKTERUS/ŽUTICA POREMEĆAJ IZLUČIVANJA ŽUČI Nastaje retencijom konjugovanog ili nekonjugovanog bilirubina. Karakter žutice, određuje odnos nekonjugovanog bilirubina i konjugovanog bilirubina u krvi!!! Hemoglobin RES Bilirubin /albumin kompleks HEPATOCITI Konjugovani bilirubin TANKO CREVO Urobilinogen KRV Sterkobilinogen FECES URIN

PATOFIZIOLOGIJA JETRE

PATOFIZIOLOGIJA JETRE Prehepatička ili hemolitička žutica: nastaje u hemolitičkim stanjima kada razgradnja eritrocita i oslobađanje bilirubina u ćelijama RES-a prevazilazi kapacitete jetre za njegovo preuzimanje. Hiperbilirubinemija je posledica povećanja koncentracije nekonjugovanog bilirubina u krvi. Hepatička ili hepatocelularna žutica: je najčešći oblik žutice koji nastaje pod dejstvom raznih etioloških agenasa koji dovode do neposrednog oštećenja jetre. Holestaza je, međutim, najvećim delom posledica otežanog izlučivanja već konjugovanog bilirubina, dakle staze žuči u intrahepatičkim žučnim kanalima, usled čega dolazi do regurgitacije žuči u krvotok. Ekstrahepatička ka ili opstruktivna žutica: nastaje u slučaju parcijalne ili potpune opstrukcije glavnih žučovoda. Ni kod pasa ni kod mačaka se ne javlja često, mada je opisano više slučajeva, najčešće kao posledica spoljašnje kompresije žučovoda tumorima, opstrukcije holelitima, zatim kod nekih upala i striktura žučovoda i duodenuma.

PATOFIZIOLOGIJA JETRE ASCITES Primarni razlog: poremećaj ravnoteže između intravaskularnog (v. porte) i intersticijalnog prostora (tečnost u peritonealnoj duplji). Osnovni cinioci poremecaja hidrostatskog i onkotskog pritiska su portna hipertenzija i hipoalbuminemija Ascites najčešće nastaje u slučajevima istovremenog razvoja hipoalbuminemije i portne hipertenzije!!! Hepatička portna hipertenzija je izazvana intrahepatičkim poremećajima koji ometaju cirkulaciju u sinusoidima - najčešće kao posledica difuzne fibroze jetre, hroničnog hepatitisa, lipidoze, tromboze vena unutar jetre, zastoja žuči, neoplazmi itd. Hipoalbuminemija u prvom redu nastaje kao posledica insuficijencije jetre, ali i...

PATOFIZIOLOGIJA JETRE ASCITES Prehepatička portna hipertenzija je izazvana poremećajima portnog krvotoka pre sinusoida. Može da nastane usled kompresije ili tromboze portne vene i njenih ogranaka, kao i usled arterijsko-venskih malformacija. Posthepatička portna hipertenzija nastaje kao posledica poremećaja u predelu vene hepatike, kaudalne šuplje vene ili srca. Tako, na primer, do sekundarnih smetnji u portnoj cirkulaciji može da dođe kod insuficijencije srca, kon-striktornog perikarditisa, tamponade srca, opstrukcije vene kave kaudalis tumorima ili trombima, tromboze vene hepatike itd..

PATOFIZIOLOGIJA JETRE HEPATIČKA ENCEFALOPATIJA Encefalopatija nastaje usled nemogućnosti jetre da preuzme i neutrališe toksične produkte iz portne krvi. Do toga može da dođe kod teških oštećenja jetrinog parenhima kada hepatociti nisu u stanju da neutrališu preuzete toksine, ili kod porto-kavalnih šantova kada portna krv sa toksinima apsorbovanim u crevima zaobilazi jetru. Osnovni princip: Toksini iz intestinalnog trakta portnim krvotokom kroz jetru ili zaobilazeći jetru dospevaju u sistemski krvotok!!! Najvažniji toksini su AMONIJAK I KRATKOLANČANE MASNE KISELINE!!!

PATOFIZIOLOGIJA JETRE POREMEĆAJI HEMOSTAZE I DRUGE POSLEDICE DEFICITA PROTEINA KOJI SE SINTETIŠU SAMO U JETRI Najvažniji proteini koji se sintetišu u jetri Albumini Lipoproteini Globulini (alfa 1 antitripsin, alfa 1 makroglobulin, alfa 2 antiplazmin, C-reaktivni protein). "Transportni" proteini Haptoglobin Transferin Ceruloplazmin Hemopeksin Thyroid-binding protein Proteinski faktori hemostaze Fibrinogen (faktor I) Ostali činioci Plazminogen koagulacije krvi: Protrombin (faktor II) III, V, VII, IX, X, Antitrombin III XI, XII i XIII faktor.

PATOFIZIOLOGIJA JETRE NAJČEŠĆI SIMPTOMI AKUTNIH I HRONIČNIH OBOLJENJA JETRE Akutne bolesti I Blaga oštećenja Anoreksija Povraćanje Dijareja Uvećana jetra (±) II Teška oštećenja Anoreksija Povraćanje Dijareja Žutica Krvarenja Uvećana ili smanjena jetra Hepatička encefalopatija Hronične bolesti Anoreksija Povraćanje Dijareja Gubitak telesne mase ili usporen porast Slabost Ascites Hepatička encefalopatija Aholična stolica Polidipsija-poliurija Uvećana ili smanjena jetra Smanjena tolerancija lekova Pruritus

PATOFIZIOLOGIJA JETRE Ascites je najčešći jasno manifestan simptom kod hroničnog oštećenja jetre, pre svega ciroze.

FIZIOLOŠKO BIOHEMIJSKE OSNOVE ISPITIVANJA PANKREASA

FIZIOLOŠKO BIOHEMIJSKE OSNOVE ISPITIVANJA PANKREASA

FIZIOLOŠKO BIOHEMIJSKE OSNOVE ISPITIVANJA PANKREASA

FIZIOLOŠKO BIOHEMIJSKE OSNOVE ISPITIVANJA PANKREASA Duodenum Ducts alkaline ions Enteroendocrine cells hormones Exocrine acini digestive enzymes Endocrine islet metabolic hormones Lobule

FIZIOLOŠKO BIOHEMIJSKE OSNOVE ISPITIVANJA PANKREASA Islet of Langerhans Beta cell - insulin (majority) Alpha cell - Glucagon Delta cell - Somatostatin PP cell - Pancreatic polypeptide Beta & Alpha cells are directly sensitive to glucose level

FIZIOLOŠKO BIOHEMIJSKE OSNOVE ISPITIVANJA PANKREASA Pankreasni sok Pankreasni sok se sintetiše u egzokrinom delu pankreasa i Virsungovim kanalom dospeva u duodenum Pankreasni sok je bezbojna i providna tečnost ph 7,6-8,2 Neorganske materije 99% voda, bikarbonatni, i elektrolite (Na +, Ca ++, Cl -, K + ) Organske materije enzimi: α-amilaza poliaza, hidroliza skroba do maltoze, maltotrioza... maltaza-maltozu do glukoze lipaza- emulgovane masti do masnih kiselina i glicerol tripsin-tripsinogen, proteine do polipeptida (crevna enterokinaza) himotripsin-himotripsinogen, proteine do polipeptida elastaza-proelastaza egzopeptidaze-polipeptide do dipeptida ribonukleaze i dezoksiribonukleaze-razradnja NK

PATOFIZIOLOGIJA PANKREASA Akutni pankreatitis Hronični pankreatitis Insuficijencija egzokrinog pankreasa Neoplazme pankreasa

PATOFIZIOLOGIJA PANKREASA Gde prvo započinje patološki proces? Na endotelu krvnih sudova? Na acinusnim ćelijama? Na ćelijama izvodnih kanala? Suština je u preranoj aktivaciji proteolitičkih i lipolitičkih enzima i autodigestijićelijskih membrana

PATOFIZIOLOGIJA PANKREASA Klinička slika Nespecifična Javlja se naglo Anoreksija Depresija Povraćanje anje Krvav proliv (±) Povišena temperatura Bolan abdomen Teška dehidracija Ikterus Šok Kod pasa

PATOFIZIOLOŠKE METODE DIJAGNOSTIKE POREMEĆAJA FUNKCIJE PANKREASA Klinička slika u hroničnom pankreatitisu indikacije za patofiziološke pretrage Hronična dijareja Mršavljenje Loš kvalitet dlake Pojačan apetit Izmet voluminozan, kašast, bled,užeglog mirisa Perineum masno uprljan Koprofagija

PATOFIZIOLOŠKE METODE DIJAGNOSTIKE POREMEĆAJA FUNKCIJE JETRE H E P A T O G R A M 1. Sindrom zapaljenske reakcije 2. Sindrom bilijarne retencije 3. Sindrom insuficijencije hepatocita 4. Sindrom nekroze hepatocita

PATOFIZIOLOŠKE METODE DIJAGNOSTIKE POREMEĆAJA FUNKCIJE JETRE SINDROM ZAPALJENSKE REAKCIJE Parametri koji ukazuju na zapaljenje: Leukogram leukocitoza ili leukopenija Sedimentacija krvi Koncentracija gama globulina Svi nalazi su nespecifični

PATOFIZIOLOŠKE METODE DIJAGNOSTIKE POREMEĆAJA FUNKCIJE JETRE SINDROM BILIJARNE RETENCIJE Parametri koji ukazuju na holestazu: Koncentracija ukupnog i direktnog bilirubina u krvi Koncentracija urobilinogena u krvi Koncentracija žučnih boja u mokraći i fecesu Koncentracija holesterola u krvi Serumska aktivnost AP i GGT Test ekskrecije bromsulfaleina

PATOFIZIOLOŠKE METODE DIJAGNOSTIKE POREMEĆAJA FUNKCIJE JETRE SINDROM INSUFICIJENCIJE HEPATOCITA Parametri koji ukazuju na smanjenje pojedinih funkcija jetre: Koncentracija albumina u krvi Koncentracija amonijaka u krvi Koncentracija proteinskih faktora koagulacije krvi Protrombinsko vreme Test ekskrecije bromsulfaleina Koncentracija holesterola i žučnih kiselina u krvi

PATOFIZIOLOŠKE METODE DIJAGNOSTIKE POREMEĆAJA FUNKCIJE JETRE SINDROM NEKROZE HEPATOCITA Parametri koji ukazuju na nekrozu jetrinog parenhima Aktivnost enzima jetre u krvnom serumu: Alanin aminotransferaza (ALT) Aspartat aminotransferaza (AST) Izocitrat dehidrogenza (ICD) Sorbitol dehidrogenaza (SDH) Ornitin-karbamil transferaza (OCT) Laktat dehidrogenaza (LDH) Alkalna fosfataza (AP) Holinesteraza.

PATOFIZIOLOŠKE METODE DIJAGNOSTIKE POREMEĆAJA FUNKCIJE JETRE KVANTITATIVNO ODREĐIVANJE BILIRUBINA U KRVI Određivanje se vrši tzv. diazo-reakcijom, pri kojoj se razvija crvena boja srazmerna koncentraciji bilirubina u ispitivanom serumu. Intenzitet vrvene boje se očitava u fotometru. Potreban materijal Serum, Smeša diazo-reagensa, NaCl 154mmol/l, kofeinski rastvor Izvođenje Određivanje bilirubina se vrši u tri epruvete SERUM [ml] KOFEINSKI RASTVOR NaCl 154 mmol/l DIAZO REAGENS PROBA Ukupni bilirubin Konjugovani bil. 0,5 0,5 4,0 0 0 4,0 0,5 0,5 KONTROLA 0,5 4,5 0 0 Posle 5 min. stajanja razvija se crvena boja koja je intenzivnija a u epruveti, gde se određuje ukupni bilirubin od one u kojoj se određuje konjugovani bilirubin. Potom se epruvete stavljaju u fotometar i uz pomoć zelenog filtra se mere ekstinkcijie, koje treba pomnožiti sa 150, da bi se dobio rezultat koncentracije bilirubina u µmol/l. Koncentracija nekonjugovanog bilirubina dobija se oduzimanjem koncentracije konjugovanog bilirubina od koncentracije ukupnog bil. b

PATOFIZIOLOŠKE METODE DIJAGNOSTIKE POREMEĆAJA FUNKCIJE JETRE BILIRUBIN - Tumačenja Normalna koncentracija kod pasa manja od 10 µmol/ kod mačaka manja 3,5 µmol/l Kod konja 9-36 µmol/l Najveći deo otpada na nekonjugovani bilirubin Hemolitički ikterus Značajno povećanje koncentracije nekonjugovanog bilirubina Povećanje koncentracije kod nekroze do 30 µmol/l kod zapaljenskih bolesti do 70 µmol/l kod opstruktivne žutice do 300 µmol/l Hepatocelularni ikterus Značajno povećanje koncentracije konjugovanog (preko 50%) i nekonjugovanog bilirubina Ekstrahepatička ka opstrukcija žučnih puteva Značajno povećanje koncentracije konjugovanog bilirubina (do 90%) Ispitivanje žunih pigmenata u urinu

PATOFIZIOLOŠKE METODE DIJAGNOSTIKE POREMEĆAJA FUNKCIJE JETRE ODREĐIVANJE ŽUČNIH BOJA U MOKRAĆI U mokraćni zdravih jedinki može se dokazati mala količina urobilinogena,odnosno inogena,odnosno urobilina. Potreban materijal Epruvete, alkoholni rastvor joda 78 mmol/l, Erlichov reagens, Šlezingerov reagens, urin pacijenta Izvođenje Dokazivanje bilirubina: : Bilirubin se delovanjem oksidativnih sredstava oksidiše u jedinjenje zelene boje-biliverdin. biliverdin. Na 5ml mokraće u epruvetu se oprezno, uz rub (najbolje je pipetom) nalije 1ml 78 mmol/l alkoholnog rastvora joda. Ukoliko u mokraći ima bilirubina, na dodirnom d sloju se javlja zeleno obojeni prsten čija širina zavisi od količine bilirubina. Negativna kod zdravih ispitanika. Dokazivanje urobilinogena: Mora se vršiti u svežoj mokraći, jer stajanjem prelazi u urobilin. Na 5ml mokraće doda se nekoliko kapi Erlichovog reagensa. Ovaj reagens sa urobilinogenom mokraće daje srvenu boju, koja se pri fiziološkim količinama urobilinogena u mokraći javlja tek posle zagrevanja. U slučaju povećane količine urobilinogena, boja se javlja i bez zagrevanja. Tada se prave razređenja enja ove mokraće sa vodom od 1:2 do 1:32 itd., sve dok se crvena boja ne izgubi (semikvantitativno određivanje). Dokazivanje urobilina: Oko 10 ml mokraće se pomeša sa istom količinom Šlezingerovog reagensa, promućka se i profiltrira. U prisustvu urobilina, filtrat gledan prema crnoj podlozi, a osvetljen sa strane fluorescira zeleno.

PATOFIZIOLOŠKE METODE DIJAGNOSTIKE POREMEĆAJA FUNKCIJE JETRE PRISUSTVO ŽUČNIH BOJA U URINU BILIRUBIN UROBILINOGEN Prisutan kod 20-60% pasa tokom nespecifičnih stresnih reakcija!!! Normalno: 1+ Kod oštećenja jetre: 2 ili 3+ Prisutan kada su prohodni žučni putevi Odsutan kod potpune opstrukcije žučnih puteva

PATOFIZIOLOŠKE METODE DIJAGNOSTIKE POREMEĆAJA FUNKCIJE JETRE ODREĐIVANJE ŽUČNIH BOJA U IZMETU Najčešće se vrši pregled na sterkobilinogen i sterkobilin. Metoda a je ista kao i za određivanje urobilinogena i urobilina, ali se mora načiniti ekstrakt stolice. Potreban materijal Rastvor Na2CO CO3 943 mmol/l, petrol-etar, etar, HCl 2,73 mol/l, etar, stolica bolesnika Izvođenje U veću čašu staviti komad stolice veličine oraha, i dodati oko 10ml 1 rastvora Na2CO CO3 i približno ista količina petrol-etra, etra, pa sve dobro izmešati. Kada se čvrsti delovi sedimentiraju na dno, odlije se tečni deo, pa se ostatku stolice doda 1-2ml HCl. Međavina će se zapeniti, a kada se pena slegne, dodati 10ml etra i dobro izmešati. Kada se etarski sloj odeli od stolice, on se prelije u epruvetu i sa njime se izvedu reakcije sa Erlichovim i Šlezingerovim reagensom. Rezultat se ocenjuje kao kod pregleda mokraće. Tumačenje Reakcije na sterkobilinogen i sterkobilin u zdravih jedinki su pozitivne. p

PATOFIZIOLOŠKE METODE DIJAGNOSTIKE POREMEĆAJA FUNKCIJE JETRE Tumečenje rezultata određivanja žučnih boja u krvi, mokraći i stolici DIJAGNOSTIKA IKTERUSA

PATOFIZIOLOŠKE METODE DIJAGNOSTIKE POREMEĆAJA FUNKCIJE JETRE Tumečenje rezultata određivanja žučnih boja u krvi, mokraći i stolici DIJAGNOSTIKA IKTERUSA Retenciona žutica prehepatična; Regurgitaciona posthepatična, opstruktivna

PATOFIZIOLOŠKE METODE DIJAGNOSTIKE POREMEĆAJA FUNKCIJE JETRE ODREĐIVANJE AMONIJAKA KORAK 1 IZOLACIJA AMONIJAKA Zasniva se na činjenici da se amonijak iz krvne plazme veže na jaku jonoizmenjivačku smolu, dok se ostale komponente plazme (osim katjona) sapiraju sa smole. KORAK 2 KVANTIFIKACIJA AMONIJAKA Enzimsko određivanje Amonijak se u organizmu vezuje za glutamin. Amonijak iz uzorka i alfa-ketoglutarna kisleina (kao supstrat), posle dodavanja enzima glutamat-dehidrogenaze, daju glutamin i vodu. Koenzim pomenute reakcije je NADH+ H-jon, koji u toku opisane reakcije prelazi u NAD. Koncentracija stvorenog NAD je proporcionalona koncentraciji amonijaka, pa se iz pada ekstinkcije NADH može kvantifikovati koncentracija amonijaka. Berhelotova metoda Suština ove reakcije jeste da amonijak sa natrijum-hipohloritom i fenolom daje intenzivno plav indofenol, a intenzitet plave boje proporcionalan n je koncentraciji amonijaka. Vrši se fotometrijsko određivanje.

PATOFIZIOLOŠKE METODE DIJAGNOSTIKE POREMEĆAJA FUNKCIJE JETRE TEST OPTEREĆENJA ENJA AMONIJAKOM Amonijum hlorid - 100 mg/kg telesne mase peroralno: 30 minuta kasnije ispita se koncentracija amonijaka u krvi. Normalna koncentracija amonijaka kod pasa i mačaka: 35-70 mmol/l Kod konja: 0-40 mmol/l Nakon peroralne administracije amonijum hlorida, koncentracija amonijaka u krvi se kod zdravih pasa ne penje iznad 117 mmol/l

PATOFIZIOLOŠKE METODE DIJAGNOSTIKE POREMEĆAJA FUNKCIJE JETRE TESTOVI ZA ISPITIVANJE BIOSINTETSKIH FUNKCIJA JETRE Albumini indikator hronične insuficijencije jetre Normalne vrednosti: 25-35 g/l Hipoalbuminemija: ispod 20 g/l Ostale frakcije serumskih proteina? Porast Ig ukazuje na hronične procese u jetri (poliklonska gamopatija), što se na elektroforetskoj traci očitava kao beta-gama fuzija (jer se frakcije beta i gama spajaju) Protrombin, fibrinogen, V, VII faktor...: indikatori akutne insuficijencije jetre

PATOFIZIOLOŠKE METODE DIJAGNOSTIKE POREMEĆAJA FUNKCIJE JETRE KONCENTRACIJA HOLESTEROLA U KRVNOM SERUMU Povećanje - opstruktivni ikterus Smanjenje - teško oštećenje jetre NORMALNE VREDNOSTI PAS I MAČKA: 3,5-6,5 mmol/l KONJ: 2,1-3,6 mmol/l

PATOFIZIOLOŠKE METODE DIJAGNOSTIKE POREMEĆAJA FUNKCIJE JETRE ŽUČNE KISELINE U KRVI Dijagnostičku vrednost imaju četiri merenja za vreme gladovanja dva časa posle obroka posle peroralnog unošenja soli žučnih kiselina i Brzina izlučivanja intravenski unetih soli žučnih kiselina obeleženih radioaktivnim izotopima Normalna koncentracija kod mesojeda Za vreme gladovanja manja od 5 mmol/l Posle obroka manja od 15 mmol/l

PATOFIZIOLOŠKE METODE DIJAGNOSTIKE POREMEĆAJA FUNKCIJE JETRE SPECIFIČNI TESTOVI EKSKRECIJE Test ekskrecije bromsulfaleina (BSP): Intravenski se ubrizga 0,1 ml/kg TM bromsulfaleina i nakon 30 minuta ispita koncentracija boje koja se zadržala u krvi. U normalnim okolnostima za 30 minuta izlučuje se više od 95% bromsulfaleina. Test ekskrecije indocijanin grina (ICG)

PATOFIZIOLOŠKE METODE DIJAGNOSTIKE POREMEĆAJA FUNKCIJE JETRE Određivanje enzima se zasniva na reakciji enzim-supstrat uz dodavanje indikatora koji menja boju i očitavanje na fotometru.

PATOFIZIOLOŠKE METODE DIJAGNOSTIKE POREMEĆAJA FUNKCIJE JETRE ALT Psi: 15-40 U/L Mačke:30-50 U/L 100-400 U/L 200-400 U/L 400-4000 U/L TRANSAMINAZE NORMALNA AKTIVNOST ZAPALJENJE UMERENA NEKROZA JETRE ZNAČAJNA NEKROZA JETRE AST 16-40 U/L 12-50U/L 80-200 U/L 100-300 U/L 200-600 U/L Kod konja ALT nema istu važnost. Normalna aktivnost ALT iznosi 4-12 U/L. Normalna aktivnost AST iznosi 150-300 U/L SDH kod konja ima poseban značaj. Normalna aktivnost SDH iznosi 2-6 U/L CIROZA JETRE: NA GORNJOJ GRANICI

PATOFIZIOLOŠKE METODE DIJAGNOSTIKE POREMEĆAJA FUNKCIJE JETRE ARGINAZA : Enzim čija serumska aktivnost ima veliki značaj aj za prognozu bolesti Normalna aktivnost: 0-14 U/L kod pasa POVEĆANJE Lakše zapaljenje - neznatno Nekroza jetre 44 do 1800 U/l Sa zaustavljanjem hepatocelularnog oštećenja brzo se vraća u normalne granice

PATOFIZIOLOŠKE METODE DIJAGNOSTIKE POREMEĆAJA FUNKCIJE JETRE ALKALNA FOSFATAZA PSI: 10-80 U/L MAČKE: 15-80 U/L KONJI: 138-251 U/L IZOENZIMI Hepatički Koštani iz placente, enterocita, bubrežnihćelija, tumora... POVEĆANJE Holestaza 500-1000 U/L Nekroza jetre 80-300 U/L Zapaljenje 250-700 U/L Steroidima indukovana hepatopatija 700-2000 U/L

PATOFIZIOLOŠKE METODE DIJAGNOSTIKE POREMEĆAJA FUNKCIJE PANKREASA ODREĐIVANJE AMILAZE U KRVI I URINU Kvantitativno određivanje amilaze vrši se Phadebas amylase testom, u kojem kao supstrat za amilazu služi, u vodi rastvorljiv polimer skroba, obojen plavo. Dejstvom amilaze dolazi do hidrolize skroba, a oslobođeni fragmenti plave boje srazmerni su koncentraciji amilaze u urinu. Potreban materijal Epruvete, vodeno kupatilo, fotometar, filter papir, destilovana voda, 500 mmol/l NaOH i tablete Phadebas. Izvođenje Tumačenje DESTILOVANA VODA SERUM URIN Stoji 5 minuta na 37 C PHADEBAS TABLETA KONTROLA 4,2 0 0 1 U SEUMU U URINU 4,0 0,2 0 1 PROBA Hiperamilazemija koja je veća od 4-54 5 puta ukazuje da se radi o akutnom pankreatitisu u preko 2/3 slučajeva. Porast amilaze nastaje brzo, 2-482 sati posle oštećenja pankreasa, a potom se postepeno smanjuje na fiziološki nivo(prvih nedelju dana). Ukoliko se pomenute vrednosti ne vrate na početni nivo i posle ovog perioda smatramo da se radi o pseudocisti pankreasa.. Visoka vrednost amilaze u krvi se održavaju znanto duže (7-14 dana). Vrednost amilaze može biti veća i u mnogim drugim upalnim procesima, ali nikad nije veća od 5 puta. 4,1 0 0,1 1

PATOFIZIOLOŠKE METODE DIJAGNOSTIKE POREMEĆAJA FUNKCIJE PANKREASA ODREĐIVANJE AMILAZA/KREATININ KLIRENSA Hiperamilazemija sa hiperamilazurijom prisutna je u različitim bolestima. U tom smislu izračunava se amilaza/kreatinin klirens izražen u procentima, prema formuli: AC/KC = (amilaza urina/amilaza seruma)x(kreatinin seruma/kreatinin urina)x100 Tumačenje Vrednosti veće od 4,5% ukazuju na postojanje akutnog oštećenja pankreasa. Hiperamilazemija usled drugih upalnih procesa u organizmu (parotidna žlezda, jajovod...) nisu praćene porastom amilaza/kreatinin klirensa. Davanje određenih sredstava koja deluju na perfuziju bubrega krvlju, može uticati na vrednost ovog odnosa.

PATOFIZIOLOŠKE METODE DIJAGNOSTIKE POREMEĆAJA FUNKCIJE PANKREASA ODREĐIVANJE LIPAZE U SERUMU Potreban materijal Tikvice od 250ml, ulje, rastvor alkohola i etra (1:1), 100mmol/l NaOH, indikator fenolftalein, vodeno kupatilo Izvođenje Određivanje lipaze vrši se u dve tikvice od po 250 ml u koje se stavi po 10 ml ulja, a u probu još 2 ml seruma. Obe tikvice se ostave na 37 C, 60 min. Reakcija se prekida tako što se u obe tikvice doda po 50ml mešavine alkohola i etra i titrira se sa 100 mmol/l NaOH uz nekoliko o kapi indikatora fenolftaleina, do pojave bledoružičaste boje. Broj Damadovih jedinica = utrošak ml NaOH probe utrošak ml NaOH kontrole Tumačenje Za razliku od amilaze, porast lipaze u krvi je sporiji i dostiže najviše vrednosti za 2-32 3 dana od početka bolesti, a visoke vrednosti su prisutne skoro kroz čitav tok bolesti. Odsustvo lipaze ili snižene vrednosti ukazuju na veliko razaranje pankreasa.

PATOFIZIOLOŠKE METODE DIJAGNOSTIKE POREMEĆAJA FUNKCIJE PANKREASA Serumska aktivnost amilaza milaze i lipaze! Rezultati nisu u korelaciji sa težinom pankreatitisa Amilaza i lipaza nisu potpuno specifični za pankreas Bubrežna funkcija utiče na amilazu i lipazu Steroidi mogu da povise lipazu Amilaza i lipaza su potpuno puno beskorisne za dijagnostikovanje pankreatitisa kod mačaka

PATOFIZIOLOŠKE METODE DIJAGNOSTIKE POREMEĆAJA FUNKCIJE PANKREASA Ostali nalazi u oštećenju pankreasa Leukocitoza i neutrofilija Hiperglikemija - zbog prolaznog ili pravog dijabetes melitusa Hiperlipidemija Hipokalcemija Povećanje vrednosti enzima jetre ± ikterus ako su opstruirani žučni putevi

PATOFIZIOLOŠKE METODE DIJAGNOSTIKE POREMEĆAJA FUNKCIJE PANKREASA Funkcija pankreasa kod disolokacije sirišta krava Hiperglikemija (kod jake dislokacije i preko 10 mmol/l. Održavanje hiperglikemije posle hirurškog tretmana je loš prognostički znak) Smanjena tolerancija na glukozu Hiperlipidemija Ketonemija Povećana aktivnost jetrinih enzima Hemokoncentracija Leukocitoza sa neutrofilijom Hipokalemija Hipohloremija Hoponatremija Hipokalcemija i hipofosfatemija (često kod krava u postpartalnom periodu pojava ovog nalaza predisponira krave ka nastanku dislokacije zbog atonije)

PITANJA?

HVALA NA PAŽNJI!!!