МЕХАНИКА ФЛУИДА Б - проблеми и задаци из прве области

Σχετικά έγγραφα
p din,j = p tot,j p stat = ρ 2 v2 j,

U = ax i by j. u = U x ) , v = w = 0. ρ = ρ x ) 1. T = T 0 e x/l sin,

налазе се у диелектрику, релативне диелектричне константе ε r = 2, на међусобном растојању 2 a ( a =1cm

M 2. T = 1 + κ 1. p = 1 + κ 1 ] κ. ρ = 1 + κ 1 ] 1. 2 κ + 1

Мировање (статика) флуида

v[m/s] U[mV] 2,2 3,8 6,2 8,1 9,7 12,0 13,8 14,2 14,6 14,9

предмет МЕХАНИКА 1 Студијски програми ИНДУСТРИЈСКО ИНЖЕЊЕРСТВО ДРУМСКИ САОБРАЋАЈ II ПРЕДАВАЊЕ УСЛОВИ РАВНОТЕЖЕ СИСТЕМА СУЧЕЉНИХ СИЛА

S i L L I OUT. i IN =i S. i C. i D + V V OUT

Писмени испит из Теорије површинских носача. 1. За континуалну плочу приказану на слици одредити угиб и моменте савијања у означеним тачкама.

b) Израз за угиб дате плоче, ако се користи само први члан реда усвојеног решења, је:

Положај сваке тачке кружне плоче је одређен са поларним координатама r и ϕ.

ÈÖÓ Ö ÑÑ Ò ÑÓÖ Û ÈÖÓÔØÙÕ ÛÒ ËÔÓÙ ÛÒ ÌÑ Ñ ØÓ Å Ñ Ø ÛÒ È Ò Ô Ø Ñ Ó È ØÖÛÒ Å Ñ Û Ø Ò Ô Ø Ñ ØÛÒ ÍÔÓÐÓ ØôÒ

v w = v = pr w v = v cos(v,w) = v w

Z

p a (p m ) A (p v ) B p A p B

ВИСОКА ТЕХНИЧКА ШКОЛА СТРУКОВНИХ СТУДИЈА У НИШУ

ВИСОКА ТЕХНИЧКА ШКОЛА СТРУКОВНИХ СТУДИЈА У НИШУ

Tестирање хипотеза. 5.час. 30. март Боjана Тодић Статистички софтвер март / 10

Писмени испит из Теорије плоча и љуски. 1. За континуалну плочу приказану на слици одредити угиб и моменте савијања у означеним тачкама.

N i. D i (x) = 1 N i. D(x, x ik ). (3, 1), (3, 0.9), (3, 0.8), (3, 0.8) (4, 0), (4, 0.1), (4, 0.2). k=1. j=1

г) страница aa и пречник 2RR описаног круга правилног шестоугла јесте рац. бр. јесу самерљиве

¾ Ë Öö º¾º Å ØÓ º º º º º º º º º º º º º º º º º º º º º º º º º º º º º º º º Ê ÞÙÐØ Ø Ù º º º º º º º º º º º º º º º º º º º º º º º º º½º Ê ÞÙÐØ

Слика 1. Слика 1.2 Слика 1.1

Ротационо симетрична деформација средње површи ротационе љуске

ØÖÓÒÓÑ ÈÖ Ø ÙÑ Ù Ò Ö Ò Ë Ð ØÛ ØØ Ö¹ ØÖÓÒÓÑ Íº Ù ÍÒ Ú Ö ØØ Ù ÙÖ ¹ Ò Ö ËÓÒÒ ÒÐ Ù Ñ Î ÖÐ Ù Ò Â Ö Ð ÙÒ ½ Û ÙÒ Ö ËÓÒÒ Ö Ò À ÑÑ Ð ÞÙ Ï ÒØ Ö Ò Ò Ö Ð Ò Ò Ò ÙÒ

1.2. Сличност троуглова

½ Τετραγωνίζω=κατασκευάζωκάτιίσουεμβαδούμεδοθέντετράγωνο. Δείτεκαιτην υποσημείωσηστηνπρότασηβ 14. ¾

TAЧКАСТА НАЕЛЕКТРИСАЊА

Одређивање специфичне тежине и густине чврстих и течних тела. Одређивање специфичне тежине и густине чврстих и течних тела помоћу пикнометра

+ m ev 2 e 2. 4πε 0 r.

ТАКМИЧЕЊЕ ИЗ ФИЗИКЕ УЧЕНИКА СРЕДЊИХ ШКОЛА ШКОЛСКЕ 2015/2016. ГОДИНЕ

Ë Ö ½ Ç ÒÓÚÒ ÔÓ ÑÓÚ Þ Õ ÚÓ ØÚ ÐÙ ½ ½º½ ÈÖ Ñ Ø ÞÒ Õ Ö ÞÚÓ Ñ Ò ÐÙ º º º º º º º º º º º º º º º º º º º º ½ ½º½º½ ÈÖ Ñ Ø ÔÓ Ð Ñ Ò ÐÙ º º º º º º º º º º

Z L L L N b d g 5 * " # $ % $ ' $ % % % ) * + *, - %. / / + 3 / / / / + * 4 / / 1 " 5 % / 6, 7 # * $ 8 2. / / % 1 9 ; < ; = ; ; >? 8 3 " #

½ ÍÚÓ Ò Ð Þ Ð ÓÖ Ø Ñ Ò ÓÔ Ó Ò Ó Ù Ø ÓÖ Ñ Ö ÞÑ ØÖ Ò Ñ ÔÓ Ù Ú ÑÓ Ó Ö ÑÓ ÐÓö ÒÓ Ø Ø ö ÒÙ Ò Ó ÔÖÓ Ð Ñ Ø Ó Ù ÔÖ Ø Ò Ñ ÔÖ Ñ Ò Ñ ö Ð ÑÓ ØÓ ÔÖ ÞÒ ÔÖÓ Ò ÑÓ Ó Ú

Механика флуида Б - уводни поjмови


arxiv: v1 [math.dg] 3 Sep 2007

2. Наставни колоквијум Задаци за вежбање ОЈЛЕРОВА МЕТОДА


6.5 Површина круга и његових делова

Писмени испит из Метода коначних елемената

Ανώτερα Μαθηματικά ΙI

6.2. Симетрала дужи. Примена

МАТРИЧНА АНАЛИЗА КОНСТРУКЦИЈА

Први корак у дефинисању случајне променљиве је. дефинисање и исписивање свих могућих eлементарних догађаја.

Теорија електричних кола

Штампарске грешке у петом издању уџбеника Основи електротехнике, 1. део, Електростатика

Morganναδώσειμίαεναλλακτικήμέθοδο,αποδεικνύονταςπρώταότιηευθείαπουδιχοτομεί κάθεταμίαχορδήπεριέχειτοκέντροτουκύκλου. Παρ όλααυτά,καιαυτήημέθοδοςέχει

ЛАБОРАТОРИЈСКЕ ВЕЖБЕ ИЗ ФИЗИКЕ ПРВИ КОЛОКВИЈУМ I група

Á ÆÌÁ Áà ÁÇÆ ËÌÊ ÆÁ ÇÃÌÇÊËà ÁË ÊÌ Á Iº ÙØÓÖ ÁÑ ÔÖ Þ Ñ Ì Ø Ò Ð Ð ØÙÑ Ñ ØÓ ÖÓ Û ÃÖ Ù Ú Ë ßÛ Þ ÔÓ Ð Û Ø ÒØ Ò ÈÖ ÖÓ ÒÓ¹Ñ Ø Ñ Ø ÓÑ ÙÐØ ØÙ ÍÒ Ú

plants d perennials_flowers

10.3. Запремина праве купе

L кплп (Калем у кплу прпстпперипдичне струје)

Ηυλοποίησ ητηςπαραπάνωκατηγορίαςβρίσ κεταισ τοναλγόριθμο º¾ºΗγραμμή

Αλγόριθμοι Δικτύων και Πολυπλοκότητα Προσεγγιστικοί Αλγόριθμοι. Άρης Παγουρτζής

Προσομοίωση Δημιουργία τυχαίων αριθμών

ОБЛАСТИ: 1) Тачка 2) Права 3) Криве другог реда

Στοκεφάλαιοαυτόθαμιλήσ ουμεγιατααρχείασ τηνγλώσ σ α ºΘαχρησ ιμοποιηθούνσ υναρτήσ ειςαπότηνκαθιερωμένηβιβλιοθήκηεισ όδου»εξόδου

Σχολή Ηλεκτρολόγων Μηχανικών και Μηχανικών Υπολογιστών Εθνικό Μετσόβιο Πολυτεχνείο. Επίδοση Υπολογιστικών Συστημάτων. Α.-Γ. Σταφυλοπάτης.

РЈЕШЕЊА ЗАДАТАКА СА ТАКМИЧЕЊА ИЗ ЕЛЕКТРИЧНИХ МАШИНА Електријада 2004

Задатак 1: Скиjашко путовање (10 поена)

. Одредити количник ако је U12 U34

Теорија електричних кола

У к у п н о :

Стања материје. Чврсто Течно Гас Плазма

tan(2α) = 2tanα 1 tan 2 α

Вектори vs. скалари. Векторске величине се описују интензитетом и правцем. Примери: Померај, брзина, убрзање, сила.

½ È Ê Ç Î Ç Ê ÇÚ ÒÓÚ ÓØ À Ð ÖØÓÚ Ç ÒÓÚ ÓÑ ØÖ Ò Ò ÔÖ Ú ÒÓÚ ÔÖ Ö º ÍÔÖ ÚÓ Ù Ò Ò Ù ÑÓ Ò ÔÖ Ú Ñ Ò ÓÔÙÒ º Í ÓÔÙÒ I Ù ÙÔÐ Ò Ò Þ Ú ÒÓ Ø Ù Ø ÑÙ ÓÑ Ö ÐÒ ÖÓ¹ Ú

Τεχνικές βασισμένες στα Δίκτυα Αναμονής Εισαγωγικά Επιχειρησιακοί νόμοι

Ваљак. cm, а површина осног пресека 180 cm. 252π, 540π,... ТРЕБА ЗНАТИ: ВАЉАК P=2B + M V= B H B= r 2 p M=2rp H Pосн.пресека = 2r H ЗАДАЦИ:

Εισαγωγή στις Φυσικές Επιστήμες (ΦΥΕ14) Περίοδος ΕΡΓΑΣΙΑ 1 η. Τότε r r b c. και ( )

Задатак 1: Муње из ведре главе (10 поена)

ΕΛΛΗΝΙΚΗ ΔΗΜΟΚΡΑΤΙΑ ΠΑΝΕΠΙΣΤΗΜΙΟ ΚΡΗΤΗΣ. Ψηφιακή Επεξεργασία Εικόνων. Ενότητα: Μαθηματική μορφολογία. Καθηγητής Γεώργιος Τζιρίτας

СИСТЕМ ЛИНЕАРНИХ ЈЕДНАЧИНА С ДВЕ НЕПОЗНАТЕ

a x = x a x. Ηθετικήλύσητηςεξίσωσηςαυτής(για a = 1)είναιοαριθμόςτου Fibonacci 5 1 φ =. 2 ΟΑριστοτέληςδενχρησιμοποιείτονόρο,αλλάπροτιμάτοκάθετος.

Слика 1. Слика 1.1 Слика 1.2 Слика 1.3. Количина електрицитета која се налази на електродама кондензатора капацитивности C 3 је:

7.3. Површина правилне пирамиде. Површина правилне четворостране пирамиде

Статика флуида. Хидростатички притисак

Προγραμματισ μόςσ ε» ΙωάννηςΓºΤσ ούλος

Μαθηματικά ΙΙΙ. Ανοικτά Ακαδημαϊκά Μαθήματα. Ενότητα 8: Προσεγγιστική Λύση Γραμμικών Συστημάτων. Αθανάσιος Μπράτσος

Î Ò È Ö Ó Ì ÈË Ì Ñ ØÙ Ò ÈÖÓÑÓ Ó Ë Ù

Количина топлоте и топлотна равнотежа

ПИТАЊА ЗА КОЛОКВИЈУМ ИЗ ОБНОВЉИВИХ ИЗВОРА ЕНЕРГИЈЕ

ФИЗИКА Веза протока и брзине струјања. Једначина континуитета. Проток запремински, масени,... Си јединица: кубни метар у секунди

1 Неодрђеност и информациjа

7. ЈЕДНОСТАВНИЈЕ КВАДРАТНЕ ДИОФАНТОВE ЈЕДНАЧИНЕ

Разлика потенцијала није исто што и потенцијална енергија. V = V B V A = PE / q

ÈÖÓ Ö ÑÑ Ò ÑÓÖ Û ÈÖÓÔØÙÕ ÛÒ ËÔÓÙ ÛÒ ÌÑ Ñ ØÓ Å Ñ Ø ÛÒ È Ò Ô Ø Ñ Ó È ØÖÛÒ Å Ñ Û Ø Ò Ô Ø Ñ ØÛÒ ÍÔÓÐÓ ØôÒ

I област. 1. Када је у колу сталне струје приказаном на слици 1 I g1. , укупна снага Џулових губитака је. Решење: a) P Juk

Å Ñ ¾ º½ ÈÓÖ Ñ Ð Ø º º º º º º º º º º º º º º º º º º º º º º º º º º º º ¾ º¾ ÈÙÖ Ò Ò Ñ Ö ÑÑ Ô Ò º º º º º º º º º º º ½ º ÈÒ Ñ Ö ÑÑ Ô Ò º º º º º º

Μαθηματικά ΙΙΙ. Ανοικτά Ακαδημαϊκά Μαθήματα. Ενότητα 7: Προσεγγιστική Λύση Εξισώσεων. Αθανάσιος Μπράτσος. Τμήμα Μηχανικών Ενεργειακής Τεχνολογίας ΤΕ

Динамика. Описује везу између кретања објекта и сила које делују на њега. Закони класичне динамике важе:

6.1. Осна симетрија у равни. Симетричност двеју фигура у односу на праву. Осна симетрија фигуре

ФИЗИКА Веза протока и брзине струјања. Проток запремински, масени,... јединица: кубни метар у секунди

Μαθηματικά ΙΙΙ. Ανοικτά Ακαδημαϊκά Μαθήματα. Ενότητα 10: Μέθοδος Ελάχιστων Τετραγώνων. Αθανάσιος Μπράτσος. Τμήμα Μηχανικών Ενεργειακής Τεχνολογίας ΤΕ

arxiv:quant-ph/ v1 28 Nov 2002

Смер: Друмски саобраћај. Висока техничка школа струковних студија у Нишу ЕЛЕКТРОТЕХНИКА СА ЕЛЕКТРОНИКОМ

[Na + ] [NaCl] + [Na + ]

Решења задатака са првог колоквиjума из Математике 1Б II група задатака

Ö ØÓØ Ð Ó È Ò Ô Ø Ñ Ó ÈÓÐÙØ ÕÒ ËÕÓÐ Ò ÌÑ Ñ Ö Ñ Ø Ò ÐÙ Ä ÛÒ È Ø Ó Ð Â ÐÓÒ ¾¼¼

Transcript:

Машински факултет Београд Катедра за механику флуида МЕХАНИКА ФЛУИДА Б - проблеми и задаци из прве области. Наjдубља тачка у океанима jе 0m, измерена у Мариjанскоj бразди у близини острва Гвам у Тихом океану. Притисак на тоj дубини jе приближно 6.4 kpa. Ако jе густина воде на површи мора 0 = 05kg/m 3 колика jе њена густина на дну, ако jе коефициjент стишљивости морске воде s = 0.5 0 9 Pa. Решење. Оваj пример се директно може решити применом израза коjим се дефинише коефициjент стишљивости, из кога следи приближна формула s = p 0 p, где jе 0 густина воде на нивоу океана, = 0 и p = p p 0 прираштаjи густине и притиска на дну океану у односу на њихове вредности на нивоу мора. Атмосферски притисак на нивоу мора jе p 0 = 35Pa, док jе притисак на дну Мариjанске бразде p = 6.4MPa. Имаjући у виду претходни израз, густина морске воде на дну Мариjанске бразде jе = 0 + 0 s(p p 0 ) = 05+05 0.5 0 9 (6.4 0 6 35) = 084.6kg/m 3. Њутновски флуид густине = 90kg/m 3 и кинематичке вискозности ν = 4 0 4 m /s тече преко чврсте, равне плоче. y U δ u 00000 00000 Слика. Пример. У близини плоче се формира профил брзине приказан на слици. Брзина на плочи (y = 0) jе нула и она се повећава удаљавањем од плоче. Оваj пораст брзине jе све мањи што jе удаљење y од плоче веће, тако да од неког коначног растоjања од плоче брзина постаjе практично константна и износи U. Оваj профил брзине се може апроксимирати изразом u U = sin ( π y δ ). Одредити интензитет и смер смицаjног напона коjим флуид делуjе на плочу. Одговор изразити у функциjи величина U и δ, где су U и δ изражени у m/s и m, респективно. Решење. За проучавање кретања свих врста флуида есециjална jе веза између стања напона и стања деформациjе тj. стања напона и брзине деформациjе. У случаjу већине флуида коjи се срећу у техничкоj пракси та веза jе линеарна и коефициjент пропорционалности jе динамичка вискозност флуида η. У конкретном примеру, смицаjни напон у флуиду jе одређен изразом Смицаjни напон на плочи (y = 0) jе τ pl τ w = η τ = η u y = τ(y). ( ) u = ν y y=0 ( ) u. y y=0 Из ових релациjа се може и веома просто обjаснити порекло смицаjних напона у флуиду коjи тече. Он jе, наиме, директна последица течења различитим брзинама одређених слоjева флуида. Ако нема тих разлика, тj. ако jе u/y = 0 смицаjни напони су jеднаки нули. За конкретан профил брзине извод u y = π U ( π δ cos y ) δ

и његова вредност на плочи, за y = 0 je ( ) u = π U y y=0 δ. Коначно, смицаjни напон на плочи jе ( ) π U τ w = ν = 90 4 0 4π U δ δ = 0.578 U δ [ ] N m 3. У челичном, цилиндричном резервоару се налазе ваздух, уље и вода. На слици jе приказан случаj када jе притисак у ваздуху jеднак атмосферском, тj. p a = bar. Ако се додавањем компримованог ваздуха натпритисак повећа на MPa, за колико ће се померити разделна површ између ваздуха и уља? Узети да су модули стишљивости уља и воде: ε ulja = 050MPa i ε voe = 075MPa. Остали подаци: = 500mm, = 800mm, = 300mm. Занемарити хидростатичку промену притиска. ваздух уље вода 0 0 0 h h 00 00 η η 00 00, U Слика. Проблем 3. Слика 3. Проблем 4. 4. Tанка равна плоча, налази се у процепу између две непокретне плоче на растоjањимаh = mm i h = 3mm од њих. У простору између плоча се налазе различита уља чиjе су динамичке вискозности η = η и η = η/. Контактна површ између средишње плоче и оба флуида jе A = 5m. Претпостављаjући да се у оба слоjа флуида формира линеарни профил брзине, и да се плоча креће константном брзином U = 0.35m/s под деjством силе = 40N, израчунати вредност η. 5. Танка равна плоча димензиjа 0 0cm креће се хоризонтално константном брзином U = m/s кроз уљe вискозности η = 0.07 Pas. Уље се се налази између две паралелне, хоризонталне плоче и при томе jе горња плоча непокретна, док се доња креће константном брзином U = 0.3m/s, у смеру приказаном на слици. У оба слоjа уља формира линеарни профил брзине, и дебљине слоjева су h = mm и h =.6mm. (a) нацртати профиле брзина у оба слоjа и наћи на ком месту у доњем слоjу jе брзина кретања уља jеднака нули; (б) израчунати интензитет силе коjом треба вући средишњу плочу да би се она кретала задатом брзином U. 0 0 0 h η U U h η 00 00 00 Слика 4. Проблем 3.

6. Вискозност течности се може мерити тзв. обртним вискозиметром, чиjи jе принцип рада приказан на слици. У непокретном цилиндру унутрашњег пречника налази M, ω се течност чиjа се вискозност одређуjе. Саосно са њим, у течности се налази цилиндар пречника коjи може да ротира око своjе осе. Ако jе за постизање угаоне брзине ω потребан обртни момент M, одредити релациjу за одређивање вискозности течности η у функциjи величина: M, ω,, и L. Сматрати да се у течности између L η цилиндара формира линеарни профил брзине. Решење: Приликом обртања цилиндра константном угаоном брзином ω цилиндар се налази у динамичкоj равнотежи, тj. обртним момент M коjим се на њега делуjе мора бити jеднак моменту силе трења M η. Сила трења се jавља на површи унутрашњег цилиндра и она jе последица 00 00 00 вискозности флуида коjи тече.ила трења (вискозна сила) Слика 5. Пример 6. између унутрашњег цилиндра пречника и флуида се добиjа сумирањем елементарних вискозних сила на самоj поврсхи цилиндра. Пример се разматра као равански. Елементарна вискозна сила делуjе на елементарну површ A цилиндра. У конкретном примеру та елементарна површ jе правоугаоник дужине L (управно на раван цртежа) и ширине θ, на коjоj се jавља смицаjни напон τ cil. 00000 0 00000 y 00 η 0000 0000 M η M, ω 0000 00 00000 000 000 θ θ / A = Lθ T Тако су елементарна вискозна сила T и њен, елементарни момент M η у односу на осу ротациjе одређени изразом T = τ cil A = τ cil Lθ, M η = T = τ cil Lθ = τ cil 4 Lθ. Укупни момент се одређуjе интеграциjом елементарног момента силе трења дуж читавог цилиндра, тj. M η = π 0 τ cil 4 Lθ. Смицаjни напон τ cil се одређуjе из задатог профила брзине, и релациjе између напона и деформациjе за њутновски флуид. Таj смицаjни напон у општем случаjу може бити промењив дуж површи цилиндра, тj. τ cil = τ cil (θ). Међутим, у конкретном примеру, он jе константан на површи цилиндра, jер jе профил брзине у простору измедjу цилиндара исти за сваки угао θ. Таj профил jе одређен изразом па jе смицаjни напон на површи цилиндра u = u(y) = U cil y = ω y = ω y τ cil = η ( ) u = η ω y y=. 3

Из услова динамичке равнотеже M = M η M = π 0 η ω 4 Lθ = η ω3 πl ( ) коначно се добиjа израз из кога може да се одреди динамичка вискозност флуида помоћу овог вискозиметра: M( ) η = ω 3 πl 7. У преградном зиду између два резервоара са водом густине = 000kg/m 3, налази се затварач облика квадрата странице a = 0.5m. Затварач jе обртан око осовине коjа пролази кроз тачку О. Ако су познати и следећи подаци: = m, = 5m и = 50mm, израчунати минималну вредност силе при коjоj ће доћи до обртања затварача око осовине О. 0 0 O a Слика 5. Проблем 7. 8. У реолошком диjаграму графички приказати две функционалне зависности τ( γ) у случаjу jедног њутновског гаса на две различите температуре t и t (t < t ). Образложити одговор. 9. Нестишљив флуид густине = 000kg/m 3 мируjе у пољу масених сила = i+0 k; [N/kg]. Одредити поље притиска p = p(x,y,z) ако у тачки O(0,0,0) влада притисак p = p a = 0 5 Pa. 0. Раванско стање напона у тачки M у флуиду jе одређено векторима напона p x и p y чиjе су броjне вредности проjекциjа изражене у килопаскалима (kpa) p x = i+3 j i p y = i 4 j. Шта треба да стоjи уз jединични вектор i у изразу за вектор напона p y? Образложи. Колики jе притисак у тачки M? 4

. За технички систем приказан на слици, у коме су сви флуиди у стању мировања, израчунати: (a) притиске у гасу у свим резервоарима и (б) силе истезања завртањске везе A-A и силу притиска на полусферно дно, причвршћено завртањском везом B-B за резервоар. Познати подаци: m = 3600kg/m 3, h m = 500mm, = m, =.5m, 3 = 3m, 4 = m, R = 0.5m, = 800kg/m 3, = 000kg/m 3 и 3 = 050kg/m 3. A гас A p a гас h m гас B B m 3 R 4 3 3 Слика 6. Проблем.. У десни крак отворене U цеви унутрашњег пречника = 0 mm, у коjоj се налази вода густине = 000kg/m 3 доливено jе V = 0cm 3 уља густине = 80kg/m 3. Нацртати положаjе нивоа течности у U цеви и одредити висинску разлику између нивоа течности у њеним краковима. Уље и вода су течности коjе се не мешаjу. 3. На слици jе приказан цилиндрични резервоар са сферним поклопцем у потпуности испуњен водом. На бочном зоду резервоара налази се затварач (клип), пречника. Ако се на клип делуjе силом = 00N, израчунати силу притиска на сферни поклопац. Познати су и следећи подаци: = 000kg/m 3 R = 0.5m, = m и = 50mm. R h m m h Слика 7. Проблем 3 Слика 8. Проблем 4 4. Хоризонтални кружни отвор у резервоару приказаном на слици затворен jе конусним затварачем занемарљиве тежине. Одредити минималну силу коjом jе потребно деловати на конусни затварач тако да отвор буде затворен. Познати су следећи подаци: m = 3600kg/m 3, h m = 50mm, = m, = 000kg/m 3, = h = 00mm. 5

Å Ü Ò ÙÐØ Ø Ó Ö Ã Ø Ö Þ Ñ Ò Ù ÐÙ ¾¼º ÒÓÚ Ñ Ö ¾¼½¼º Ó º Å À ÆÁà ÄÍÁ ¹½º Ø Ø. ÖÙÔ ½º ËØÓ ¹ÇÞ ÒÓÚ ÓÖÑÙÐ Ó ÓÑ Ó Ö Æ Ò Ð ÓØÔÓÖ ÔÖ Ð ÓÑ Ö Ø Ö ÔÖ ÕÒ ÖÞ ÒÓÑU ÖÓÞ ÐÙ Ù Ø Ò Ò Ñ Õ Ú ¹ ÓÞÒÓ Ø η = 3πηU + 9π 6 U Ù 3,6,9 π Þ Ñ ÒÞ ÓÒ Ø ÒØ º Ð ÓÚ ÓÖÑÙÐ Þ ÓÚÓ Ú ÔÖ Ò Ô Ñ ÒÞ Ó¹ ÑÓ ÒÓ Ø Ó Þ Ø ¾º ÈÖ ÔÓÚ Ù ÔÖ Ø Þ p Ù Ø Ò ÚÓ ÔÓÚ Ø Þ %º Ó ÑÓ ÙÐ Ø Ü ÚÓ Ø ÚÓ ε = 0 9 Pa Ó Ö Ø pº º ÓÓÖ Ò ØÒ Ø Ñ Oxyz ÔÓÞÒ Ø Ø ÒÞÓÖ Ò ÔÓÒ P Ù Ø Õ M ÐÙ 7 P = 3 5 [kpa] 4 ÓÔÙÒ Ñ ØÖ Ù P ÙÞ Ó Ö ÞÐÓ Ó ÓÚ¹ ÓÖ Ð ÐÙ Ñ ÖÙ Ð Ö Ð Ú ÓÞ Ò Ð Ò Ú ÓÞ Òº Æ ÔÖ Ø p Ù Ø Õ Mº º ÎÓ Ø Õ ÖÓÞ Ú ÔÖÓÑ ÚÓ ÔÓÔÖ ÕÒÓ ÔÖ ¹ º Í ÔÖ Ñ ½¹½ ¾¹¾ Ò Ó ÖÙ ÞÑ ÆÙ Þ Ù Ú ÚÓ Ú Ù Ñ ÕÙ Ò ÔÓÒ τ w, τ w, º Í ÔÖ ÞÒÓ ÔÓ ÙÒ Ø ÔÖ Ú Ð Ò ÞÒ < > Ð =º Ç Ö ÞÐÓ Ó ÓÚÓÖº τ w, τ w, ¾ ¾ ËÐ ½º ÈÖÓ Ð Ñ º º ÈÖ Ð ÓÑ ÔÓ ÚÓ Ò ØÖ Ú Ò Ú Ð Ñ Ù Ò Ñ Ó Ò Ù ÓÖ Ú Ù Ð Ò Ö ÕÒÓ Ó¹ ÑÓÖ ÙÒÙØÖ Ü ÔÖ ÕÒ Ò Þ δ Ò ÔÖ Ú ÒÓ Ó Ñ Ø Ö Ð Õ ÓÞÚÓ Ò Ò ÔÓÒ σ oz º Ç Ö Ø Ó Ó Ù Ò µ ÑÓ Þ ÒÓ ÔÙ Ø ÓÚ ÓÑÓÖ º º Ç Ö Ø ÔÓ Þ Ú h m Ñ ÒÓÑ ØÖ ÚÓѺ ÈÓÞÒ Ø Ù Ð ÔÓ p m = 0.5bar = m = 0.4m 3 =.5m h 3 =.5m = 000kg/m 3 = 800kg/m 3 3 = 00kg/m 3 m = 3600kg/m 3 º p m Ú Þ Ù 3 3 h 3 ËÐ º ÈÖÓ Ð Ñ º º Ì Ó Ð Ð Ò Ö ÔÖ ÕÒ = m ÔÓÚ Þ Ò Ù ØÓÑ Þ ØÚ Ö Õ Ñ Ó Ð ÔÖ ÚÓÙ ÓÒ Ü Ö Ò b = 3m ÙÔÖ ÚÒÓ Ò Ö Ú Ò ÖØ µº Ó Þ Ø Ú Þ ØÚ Ö Õ ÓØÚÓÖ Ò ÚÓ h Ô Ò Ò h =.5m Ó h 0 = m = 4m = 0 3 kg/m 3 Ó Ö Ø ÓÐ ØÖ Ù Ñ Ø mº Ò Ñ Ö Ø ØÖ Ó Ú ÞÑ ÆÙ Ù Ø ÓØÙÖ Õ º h m 00 00 00 00 00 00 00 p a 0000 0000 0000 ËÐ º ÈÖÓ Ð Ñ º º Æ Ð ÔÖ Þ Ò Ð Ò Ö ÕÒ Ö Þ ÖÚÓ Ö ÖÒ Ñ ÔÓ ÐÓÔ Ñ Ó Ù ÔÓØÔÙÒÓ Ø ÔÙ Ò ÚÓ ÓѺ Æ ÓÕÒÓÑ Þ Ù Ö Þ ÖÚÓ Ö Ò Ð Þ Þ Ø¹ Ú Ö Õ Ð Ôµ ÔÖ ÕÒ º Ó Ò Ð Ô ÐÙ ÐÓÑ = 00N ÞÖ ÕÙÒ Ø ÐÙ ÔÖ Ø Ò ÖÒ ÔÓ ÐÓÔ º ÈÓÞÒ Ø Ù Ð ÔÓ = 000kg/m 3 R = 0.5m = m = 50mmº h 0 h m R δ 0 0 00000 00000 0 0 0 p a 00000 0 0 ËÐ ¾º ÈÖÓ Ð Ñ º ËÐ º ÈÖÓ Ð Ñ º