МОНИТОРИНГ И ЕКСПЕРТИЗА У БЕЗБЕДНОСНОМ ИНЖЕЊЕРИНГУ

Transcript

1 ISSN ВИСОКА ТЕХНИЧКА ШКОЛА СТРУКОВНИХ СТУДИЈА У НОВОМ САДУ САНКТПЕТЕРБУРШКИ УНИВЕРЗИТЕТ ДПС МВС РУСИЈЕ МОНИТОРИНГ И ЕКСПЕРТИЗА У БЕЗБЕДНОСНОМ ИНЖЕЊЕРИНГУ VOL., N o 3/01 Нови Сад, 01.

2

3 МОНИТОРИНГ И ЕКСПЕРТИЗА У БЕЗБЕДНОСНОМ ИНЖЕЊЕРИНГУ Издавачи: Висока техничка школа струковних студија у Новом Саду Школска 1, 1000 Нови Сад, Србија Телефон: Интернет адреса: Е-mail: mesejournal@vtsns.edu.rs Главни и одговорни уредник Проф. др Божо Николић, Висока техничка школа струковних студија (ВТШСС) у Новом Саду Заменици главног и одговорног уредника Проф. др Бранко Милисављевић, ВТШСС у Новом Саду Проф. мр Љиљана Ружић-Димитријевић, ВТШСС у Новом Саду Технички уредник Проф. др Петра Тановић, ВТШСС у Новом Саду Чланови Проф. др Слободан Крњетин, Факултет техничких наука у Новом Саду Проф. др Жарко Јанковић, Факултет заштите на раду у Нишу Проф. др Владимир Јаковљевић, Факултет безбедности у Београду Проф. др Драган Карабасил, ВТШСС у Новом Саду Проф. др Анита Петровић-Гегић, ВТШСС у Новом Саду Предавач др Бранко Бабић, ВТШСС у Новом Саду Секретар и припрема за штампу Сарадник Наташа Субић, ВТШСС у Новом Саду Језичка редакција Предавач Бранка Петровић, ВТШСС у Новом Саду Насловна страна Предавач мр Срђан Димитров, ВТШСС у Новом Саду Маркетинг Варвара Малетић, ВТШСС у Новом Саду Штампа Висока техничка школа струковних студија у Новом Саду Тираж: 400 Санкт-Петербургском университете ГПС МЧС России , Санкт-Петербург, Московский пр., 149, Руска федерација Уредништво: Главни и одговорни уредник Проф. др Владимир Сергеевич Артамонов, начелник Санктпетербуршког универзитета Државне противпожарне службе Mинистарства за ванредне ситуације (ДПС МВС) Русије Заменик главног и одговорног уредника Проф. др Николај Иванович Уткин, Санктпетербуршки универзитет ДПС MВС Русије Чланови Проф. др Сергеј Владимирович Шарапов, Санктпетербуршки универзитет ДПС MВС Русије Проф. др Владимир Јурјевич Владимиров, руководилац департмана Федералне службе РФ за контролу промета наркотика Проф. др Михаил Алексејевич Галишев, Санктпетербуршки универзитет ДПС MВС Русије Проф. др Виктор Александрович Гадишев, Санктпетербуршки универзитет ДПС MВС Русије Др Јуриј Георгиевич Корухов, председник НП Судекс, удружења судских вештака Проф. др Владимир Александрович Ловчиков, Санктпетербуршки универзитет ДПС MВС Русије Проф. др Виктор Иванович Рохлин, Санктпетербуршки универзитет ДПС MВС Русије и академик Међународне академије наука екологије и безбедности животне средине Проф. др Николај Васиљевич Сиротинкин, Државни технолошки институт Кандидат техничких наука Јевгениј Фјодорович Мосин, Санктпетербуршки универзитет ДПС MВС Русије Мајор Сергеј Михајлович Стопкин, заменик начелника редакције Пуковник Елена Јурјевна Сичева, главни редактор редакције Валериј Иванович Балакан, начелник штампарског центра Санктпетербуршког универзитета ДПС MВС Русије Секретар Поручник Татjaна Владимировна Власова, уредник у редакцији

4

5 САДРЖАЈ ПЕРСПЕКТИВЕ АКАДЕМСКЕ ПРИПРЕМЕ СУДСКИХ ВЕШТАКА У РУСИЈИ Хрусталев В. Н ПРАЋЕЊЕ СУСПЕНДОВАНИХ И РЕСПИРАБИЛНИХ ЧЕСТИЦА НА ПОДРУЧЈУ ГРАДА НОВОГ САДА Борислав Симендић, Небојша Јовић...10 ПОЈАМ ПРЕДМЕТ ВЕШТАЧЕЊА И ЊЕГОВО ПРАКТИЧНО ЗНАЧЕЊЕ Корухов Ј.Г....0 МОДЕЛОВАЊЕ ЕВАКУАЦИЈЕ ЉУДИ У ПОЖАРУ Слободан Крњетин, Олга Крњетин... 3 ОСНОВНИ ПОКАЗАТЕЉИ НЕКВАЛИТЕТНОГ ОБАВЉАЊА СУДСКОГ ВЕШТАЧЕЊА Матицин Михаил Алексејевич ПРИСУСТВО ИСПАРЉИВИХ ОРГАНСКИХ МАТЕРИЈА У РАДНОЈ ОКОЛИНИ ПРИ ПРОЦЕСУ СИТО ШТАМПЕ Петра Тановић, Љиљана Ћурчић, Мира Пуцаревић EКСПЕРТИЗE ОБЈЕКАТА БИЉНОГ ПОРЕКЛА ДЕНДРОХРОНОЛОШКОМ МЕТОДОМ Жаворонков Ј.М., Гирјајев Н.М ИНТЕНЗИФИКАЦИЈА ГРАВИТАЦИОНОГ ТАЛОЖЕЊА Бранко Милисављевић... 4 УПУТСТВО АУТОРИМА... 49

6

7 ПЕРСПЕКТИВЕ АКАДЕМСКЕ ПРИПРЕМЕ СУДСКИХ ВЕШТАКА У РУСИЈИ Хрусталев В. Н. 1 * 1 Националног истраживачког саратовског државног универзитета Н. Г. Чернишевски, Русијa У чланку су размотрене карактеристике и перспективе академске припреме судских вештака са високим образовањем за криминалистичко вештачење за рад у експертско-криминалистичким одељењима органа унутрашњих послова у специјализованим образовним установама Министарства унутрашњих послова у Русији. Наведено је да основни задатак Асоцијације образовних установа Судска експертиза, (ГОУ ВПО) Московска државна (правна) академија О. Е. Кутафин и Независног удружења Комора судских вештака, јесте стварање jединственог образовног простора у области судског вештачења на територији Руске федерације на основу јединствених научно-методолошких прилаза у разради различитих врста и типова судских експертиза, стручном оспособљавању, преквалификацији и специјализацији вештака. Тај глобални задатак мора се решавати заједничким деловањем секције Образовне методолошке организације и Асоцијације. Kључне речи: Судска експертиза, експертско-криминалистичка одељења органа унутрашњих послова, стручно оспособљавање, преквалификација и специјализација вештака Припрема експерата криминалистике са високом стручном спремом за рад у експертскокриминалистичким одељењима органа унутрашњих послова у специјализованим образовним установама Министарства унутрашњих послова у нашој држави почела је пре око пола века у оквиру струке Јурисдикција на експертско-криминалистичком специјалистичком програму. У циљу повећања квалитета припреме вештака уредбом Државног секретаријата за високошколско образовање у Русији бр. 180 од уведена је самостална наставна област 0400 Судска експертиза. Уредбом бр. 9 од 10. марта год. на бази Саратовске високе школе МУП-а Русије за ову струку је био формиран међуфакултетски Наставно-методолошки савет (касније преименован у УМО Наставно-методолошки одбор), чија је радна група разрадила пројекат ГОС ВПО (списак стручних образовних програма), који предвиђа четворогодишње образовање експерата криминалистике, издавање дипломе високе стручне спреме, и издавање друге дипломе о средњем образовању у правној струци и сведочанства које даје право обављања седам врста традиционалних криминалистичких вештачења. Касније у складу са уредбом Министарства просвете Русије бр. 86 од 14. септембра год. био је разрађен ГОС ВПО у струци бр Судска експертиза друге генерације са експертско-криминалистичком специјализацијом, који предвиђа пет година обуке и, као и раније, издавање још једне дипломе о средњем образовању у правној струци. Последње измене у овај стандард су биле унете у фебруару 004. у складу са решењем Секретаријата Савета УМО, уз то у оквиру струке Судска експертиза са добијањем звања Судски вештак почеле су да се реализују четири стручне специјализације: Криминалистичко вештачење, Вештачења супстанци, материјала и производа, Инжењерско-техничка вештачења и Судско-економска вештачења. Током година постојања стручне спреме Судска експертиза у оквиру стандарда 1. и. генерације академски систем припреме судских вештака је направио осетан корак напред: суштински се побољшао квалитет припреме вештака криминалистике, и стекло се прво искуство академске припреме вештака за извршавање вештачења супстанци, материјала и производа, инжењерско-техничких и судско-економских вештачења. У оквиру модернизације високе стручне спреме у земљи, указала се могућност суштинског усавршавања академског система припреме вештака. У складу са одлукама Савета и Секретаријата УМО за образовање у области судског вештачења због неопходности очувања континуиране петогодишње припреме експерата криминалистике за рад у органима унутрашњих послова, и увођења припреме у више нивоа (основне студије и магистратура) за друге струке, ми смо разрадили пројекат ФГОС ВПО (државне образовне стандарде) у стручној области Судска експертиза, рачунајући на три валидне струковне припреме судских вештака, са значајним * Контакт електронска адреса: rektorchita@mail.ru

8 природно-научним и техничким темељом. Овај пројекат је на заседању Секретаријата УМО, које је одржано 6. и 7. јуна 007. у Санкт Петербургу, био усвојен као основа. На заседању Савета УМО, које је одржано од 17. до 19. октобра 007. у Саратову, подржана је концепција припреме судских вештака на основу смера припреме судског вештачења, који укључује три нивоа (основне студије, магистарске и специјалистичке), а радној групи УМО је било предложено да доради достављени пројекат уз уважавање примедби које су стигле у току његовог последњег разматрања. У пројекту је била предвиђена припрема студената за решавање ужег круга задатака из струковне делатности, који задовољавају захтеве праксе. Предложено је да се у оквиру стручног обучавања Инжењерско-техничког вештачења уведу три профила спреме: Саобраћајно-техничко вештачење, Вештачење у области противпожарне безбедности и Техничко вештачење експлозивних направа, уз то је добијање другог образовања у области вештачења по потреби било могуће предвидети у току магистарских студија. У оквиру обуке Вештачења супстанци, материјала и производа, подразумевало се увођење два профила спреме КВСМП (криминалистичко вештачења супстанци, материјала и производа) углавном неорганске природе и КВСМП углавном органске природе, а у оквиру сваког од њих треба објединити истраживање објеката сличних по томе што се користи иста методологија, при чему се на нивоу основних студија предвиђа проучавање метода које се код вештачења најчешће користе у пракси, а на нивоу магистратуре се изучавају оне мање тражене. Међутим, касније, радна група УМО на свом заседању у фебруару 008. године, које је одржано у МосУ МУП-а Русије, пројекат стандарда у образовној области Судска експертиза уопште није разматрала, и бавила се само дорадом пројекта ФГОС посебно у сваком правцу, предвиђеном за традиционалне криминалистичке експертизе. Самим тим је могућност суштинског побољшања академског система припреме експерата била изгубљена. Изгледа да је узрок било то што идеја прелаза на припрему вештака у више образовних нивоа није наишла на подршку код руководства Министарства унутрашњих послова. У Секретаријату УМО који је заседао у СПИ (Правни институт у Самари) МУП-а Русије, пројекат ФГОС ВПО у стручној области Судска експертиза био је озбиљно ревидиран узимајући у обзир недостатак реалних перспектива отварања образовног смера Судска експертиза. У групи хуманистичких, социјалних и економских предмета, као и у математичком и природно-научном блоку, минимализовани су изборни делови да би у професионалном блоку профилни (изборни) део био максималан. На крају је достигнута флексибилност пројекта ФГОС и он је адаптиран за принципијелну могућност његове реализације у оквиру не само експертско-криминалистичког стручног обучавања, већ и других актуелних специјалности. Уредбом Министарства образовања и науке Руске федерације бр. 40 од 17. јануара 011. године усвојен је ФГОС ВПО по струци бр Судска експертиза, образовни државни стандард треће генерације. У чему је суштинска разлика новог стандарда од оног друге генерације који је усвојен од ГОС ВПО по овој струци? У ФГОС је квалификациони прилаз замењен оним који инсистира на компетентности, и имплементиран је систем оцењивања. Уз постојеће четири стручне обуке које су се раније реализовале додата је и пета Говорно језичко вештачење. Највећа мана ФГОС ВПО који је ступио на снагу јесте то што је у оквиру једног стандарда потребно спремати судске вештаке кроз стручне обуке (у суштини, вештаке различитих профила) за обављање различитих не само типова, него и класа судских вештачења, која имају различите научне основе и због тога захтевају различиту фундаменталну припрему. Обезбедити у овим условима потребан квалитет припреме толико различитих вештака је тешко остварљив задатак. У решавању тог проблема мора своју улогу одиграти и Асо цијација образовних установа Судска експертиза, односно ГОУ ВПО Московска државна правна академија О. Е. Кутафин и Независно удружење Комора судских вештака, а такође и Образовно-методолошка организација за образовање у области судског вештачења. Поред тога, Асоцијација представља најефикаснију форму узајамног деловања Коморе судских експерата са УМО. УМО за образовање у области судске експертизе није радио за последње две године свог постојања пред затварање СПИ МУП-а Русије, на бази којег је и био основан. Тренутно, матична високообразовна установа за Судску експертизу је Волгоградска академија МУП-а Русије најстарија експертска установа високог образовања у држави, што значи, да је на његовој бази УМО и сврсисходно обновити. Министарство образовања и науке одлаже да прими решење, пошто је од стране радне групе овог министарства припремљен пројекат новог 8

9 Перспективе академске припреме судских вештака у Русији стр.7-9 Типског правилника о образовно-методолошкој организацији просветних установа стручног оспособљавања, који предвиђа функционисање УМО не за посебне образовне смерове или струке, него за групне смерове. Планира се стварање укупно 8 таких група, с тим да је у оквиру групе дозвољено постојање неколико секција, од којих ће свака имати своју матичну високообразовну установу. Судска експертиза ће, судећи по свему, ући у УМО за правно образовање, у којем је за струку вештачења неопходно створити самосталну секцију, са матичном високообразовном установом за коју је сврсисходно одредити управо ВА МУП РФ, која располаже струковним научним школама, висококвалификованим научно-педагошким кадровима, савременом образовно-методолошком и материјално-техничком базом. У струковној секцији Судска експертиза УМО сврсисходно је организовати подсекцију за сваку стручну обуку, предвиђену у ФГОС ВПО. Те подсекције ће узимајући у обзир веома изражену специфичност одговарајуће стручне обуке професионално решавати питања методолошке и материјално-техничке подршке реализације ФГОС ВПО и основног образовног програма, и износити своја решења на усвајање секцији. Потпуно је оправдано да основни задатак Асоцијације буде стварање јединственог образовног простора из области судског вештачења на територији Руске федерације на основу јединствених научно-методолошких прилаза у извршавању различитих типова и врста судских вештачења, у стручном оспособљавању, преквалификацији и специјализацији вештака. Тај глобални задатак мора се решавати узајамним деловањем секције УМО и Асоцијације, а тренутно управо Асоцијација мора да попуни тај вакуум, који се створио после престанка функционисања УМО. Има још један проблем, који може бити решен само узајамним деловањем Асоцијације и секције УМО. Сама идеја преласка на припрему у више нивоа и стварање ФГОС ВПО предвиђала је активно ангажовање послодавца у том процесу, прво у фази формирања пакета компетенција, који мора да има студент, а затим у фази оцењивања квалитета припреме стручњака. Управо представници послодаваца, који су ушли у Асоцијацију, и секција УМО морају да организују додељивање рецензија за радне програме образовних дисциплина у области вештачења у циљу оцењивања практичне усмерености обуке, провере нивоа теоријске и практичне спремности студената у оквиру завршног испита, и оцене квалитета припреме младих стручњака, који су радили у оперативним органима у току одређеног временског периода. У тешким условима постојања образовне стручне обуке Судска експертиза у оквиру усвојеног ФГОС ВПО, такво узајамно деловање секције УМО за образовање у области судског вештачења и Асоцијације образовних установа Судска експертиза омогућиће постизање прихватљивог нивоа академске припреме судских вештака, који је обавезан предуслов да се обезбеди веродостојност доказа добијених путем вештачења. 9

10 UDC ( Novi Sad) ПРАЋЕЊЕ СУСПЕНДОВАНИХ И РЕСПИРАБИЛНИХ ЧЕСТИЦА НА ПОДРУЧЈУ ГРАДА НОВОГ САДА Борислав Симендић 1 *, Небојша Јовић 1 Висока техничка школа струковних студија, Нови Сад, Србија Квалитет ваздуха у урбаним, руралним и природним срединама се мења сваког сата, дана, па чак и на већој временској скали, а зависи од емисије из индивидуалних извора, броја и густине извора емисије, топографије и атмосферских и метеоролошких услова. У раду је дат приказ резултата праћења концентрације суспендованих и респирабилних честица на подручју града Новог Сада. Праћење резултата је обезбеђено аутоматским мониторингом помоћу аутоматске мерне станице СЕПА 6НСДА, мерењем концентрације сумпор-диоксида, приземног озона, угљен-моноксида, азотних оксида, дима, угља, чађи и прашине пречника 10 и,5 и 0,1 µm (PM 10, PM,5 и PM 0,1 ). За анализу у овом раду су приказани само резултати мерења концентрације прашине. Резултати испитивања су показали да се концентрацијa суспендованих честица мења, тако да у јутарњим часовима (од 7 до 10 сати) прелази дозвољене вредност од 50µg/m3, док у осталим периодима посматрања концентрација не прелези дозвољене границе. Kључне речи: квалитет ваздуха, прашина, суспендоване честице, респирабилне честице, PM 10, PM,5 и PM 0,1 1. УВОД Процена стања квалитета ваздуха је веома важан задатак с обзиром на то да је загађење ваздуха и даље значајан проблем статуса животне средине, а методе за процену квалитета ваздуха, иако бројне, различите су и неуједначене. Због комплексног утицаја бројних фактора на квалитет ваздуха, за утврђивање квалитета амбијенталног ваздуха користе се различите методе мерења, као и математичке методе израчунавања, предвиђања или процене (моделовања). Систематска примена метода за процену квалитета ваздуха на одређеном простору и времену од виталног је значаја за програме заштите ваздуха и контроле загађења. Задатак рада је да кроз анализу утврђених вредности квалитета амбијенталног ваздуха у неким урбаним срединама у Војводини, уз изношење основних фактора који утичу на квалитет амбијенталног ваздуха и појашњење избора критеријума приликом формирања мреже за мониторинг, избора метода мерења и представљање законске регулативе, пружи информацију о загађењу ваздуха које je проузроковано саобраћајним средствима, као и информацију о простирању овог загађења. Циљ рада је да се на основу резултата анализе представи полазна основа, која ће послужити приликом планирање ефикаснијих мера за побољшање квалитета ваздуха у урбаним срединама. Такве информације могу да користе надлежним институцијама у урбаном планирању угроженог подручја, планирању режима саобраћаја, и као систем упозорења о утицају загађења на здравље становништва.. ТИПОВИ ЗАГАЂЕЊА ВАЗДУХА Факторе који утичу на аерозагађење генерално гледано можемо поделити на: земаљске (вулканске ерупције, пожари, тектонски поремећаји), ванземаљске (удари метеора и планетоида), и антропогене (проузроковане људском активношћу). Извори загађења амбијенталног ваздуха највећим делом су антропогеног порекла и могу се сврстати у три групе: 1. Стационарни извори загађења обухватају: a) извори загађења у руралним подручијима везани за пољопривредне активности, рударство и каменоломе, б) извори загађења везани за индустрију и индустријска подручја, нарочито хемијску индустрију, производњу неметала, металну индустрију, производњу електричне енергије, и * Контакт електронска адреса: simendic@vtsns.edu.rs

11 Праћење суспендованих и респирабилних честица на подручју града Новог Сада стр в) извори загађења у комуналним срединама као што су загревање, спаљивање отпада, индивидуална ложишта, хемијске чистионе и сл.. Покретни извори загађења обухватају било који облик загађења везан за моторна возила са унутрашњим сагоревањем (возила која користе бензин, дизел, мотоцикли и авиони). 3. Извори загађења у затвореним просторима обухватају дим цигарете, биолошка загађења (полен, гриње, инсекте, алергене пореклом од домаћих животиња), емисију од сагоревања и загревања, емисију од различитих материјала и материја као што су испарљива органска једињења, олово, радон, азбест и сл. [1] Смог, који углавном чине честице кондензованог материјала угљеничног порекла, главна је токсична сусптанца која потиче од саобраћаја. Дизел мотори су највећи извор честичних материја и њихов удео чини чак 40 % од укупне емисије смога. Аеросоли емитовани из дизел мотора се састоје од високо агломерисаног чврстог материјала органског порекла и пепела са испарљивим органским и сумпорним једињењима. Чврсти угљеник се ствара током процеса сагоревања због недовољног присутва кисеоника да би се формирао CО. Метална једињења у гориву генеришу мале количине неорганског пепела. 1. Загађење ваздуха проузроковано такозваним мобилним средствима највећим делом изазива:употреба возила која продукују издувне гасове који садрже суспендоване честице, угљен-моноксид, угљен-диоксид, азотне оксиде и испарљива органска једињења (VOC). Возила која користе дизел гориво, посебно имају тенденцију да продукују повишен ниво суспендованих честица, чије присуство значајно утиче на здравље људи.. Инциденти који укључују испаравање материја или пожар. Пожар у возилу, магацину или складишту, после несреће или квара може да ослободи опасне гасове и дим од материјала који би иначе били инертни. 3. Точење горива у возила повећава концентрацију испарљивих органских једињења (VOC), који се налазе у моторном бензину и дизел гориву. 4. Расхладна опрема која се користи у хладњачама може да садржи материје који проузрокују штету озонском омотачу, као што су CFCs (фреон). Ове хемикалије се контролишу у оквиру међународног права и њихова производња се постепено укида. [] Као последица наглог пораста броја аутомобила, примећено је да транспортна средства проузрокују више загађења него било која друга активност. Највећи допринос емисији CО потиче управо из саобраћаја. С обзиром да су људи, а тиме и возила, сконцентрисани у урбаним срединама где је густина емисије по јединици површине највећа, а услови дисперзије најгори, возила су препозната као та која имају највећи утицај на квалитет амбијенталног ваздуха у градовима..1. СУСПЕНДОВАНЕ ЧЕСТИЦЕ Суспендоване честице представљају комплексну смешу органских и неорганских једињења суспендованих у ваздуху које негативно делују на људски организам. Суспендоване честице варирају у величини, саставу и пореклу. Величина, хемијски састав, као и атмосферски век трајања зависи од процеса којим се честице формирају..1.1 Подела суспендованих честица према величини Честице које се јављају у атмосфери могу да варирају у величини од неколико нанометара (nm) до неколико десетина микрометара (µm). Према величини могу се поделити у две основне групе: 1. Крупне (грубе) суспендоване честице имају аеродинамични пречник мањи од 10µm (PM 10 ). PM 10 је фракција суспендованих честица (particulate matter) која пролази кроз филтер чији су захтеви утврђени у стандарду SRPS ЕN1341 1, којим је утврђена реферeнтна метода за узимање узорака и мерење PM 10 фракције, са ефикасношћу од 50 % захвата честице аеродинамичког пречника од 10 µm. У ову групу честица спада прашина разнета ветром са путева и пољопривредних и других необрађених површина (еолска ерозија), зрна полена и др. 1 SRPS EN 1341:008 Квалитет ваздуха Одређивање фракције PM 10 суспендованих честица Референтна метода и поступак испитивања на терену ради демонстрирања еквивалентности мерних метода 11

12 . Фине честице имају аеродинамични дијаметар мањи од,5 µm (PM,5 ), формирају се кондензацијом и коагулацијом паре настале у процесима сагорeвања и испаравања. PM,5 је фракција суспендованих честица (particulate matter) која пролази кроз филтер чији су захтеви утврђени у стандарду SRPS ЕN14907, којим је утврђена реферeнтна метода за узимање узорака и мерење PM,5 фракције, са ефикасношћу од 50 % захвата честица аеродинамичког пречника од,5 µm. [3] Граница између ове две групе честица је између 1 µm и,5 µm. За потребе мерења концентрације суспендованих честица у амбијенталном ваздуху усвојено је да је граница између финих и крупних честица на,5µm (PM,5 ). Ради илустрације величина честица које се појављују у природи на слици 1 дат је њихов упоредни преглед са класификацијом. [4] Слика 1 Упоредни преглед величина честица у µm које се појављују у природи.1. Подела суспендованих честица према настанку и саставу У зависности од механизма формирања, суспендоване честице се могу класификовати у примарне или секундарне. [1] Примарне честице су оне које су директно емитоване у атмосферу кроз природне и антропогене процесе. Природни процеси који проузрокују емитовање суспендованих честица су еолска ерозија, вулканска ерупција и др. Антропогени процеси укључују сагоревање у моторима са унутрашњим сагоревањем (дизел и бензин), затим сагоревање чврстог горива у индивидуалним ложиштима (угаљ, лигнит или биомаса), индустријску производњу (грађевинарство, рударство, производња цемента, керамике и цигле), ерозију тла услед саобраћаја, као и због абразије гума и кочница. Секундарне честичне материје се формирају у хемијским реакцијама између гасовитих полутаната који су продукт атмосферских трансформација. На пример: оксиди азота, који доминантно потичу из саобраћаја, оксидују се до азотне киселине, а потом се у реакцији неутрализације са амонијаком ствара амонијум нитрат; сумпор-диоксид, продукт неких индустријских процеса или сагоревања горива која садржи сумпор, оксидује се до сумпорне киселине, која може бити неутралисана амонијаком при чему се формира амонијум сулфат. Секундарне честице спадају у фине честице. [5] Главне компоненете од којих се састоје респирабилне честице су: неоргански јони (нитрати, сулфати, метали као што су гвожђе, олово, манган, цинк, ванадијум и др.), органска једињења (феноли, органске киселине и алкохоли), елементарни угљеник (elementar carbon EC) који се пре свега емитује приликом процеса сагоревања, и SRPS EN 14907:008 Квалитет ваздуха амбијента Стандардна гравиметријска метода за одређивање масене фракције PM,5 суспендованих честица 1

13 Праћење суспендованих и респирабилних честица на подручју града Новог Сада стр органски угљеник (organic carbon OC) који је и примарног и секундарног порекла. Примарни органски угљеник емитује се у облику честица, а секундарни се формира у атмосфери приликом процеса конверзије испарљивих органских једињења у честице. [6].1.3 Утицај PM 10 на здравље Човек може живети данима без хране, сатима без воде, али само неколико минута без ваздуха. У просеку, човек дневно удахне око литара ваздуха које филтрира преко алвеола, укупне површине између 70 и 100 m. Због тога изложеност загађеном ваздуху може довести до значајних здравствених проблема, јер штетни састојци присутни у ваздуху неизоставно утичу на респираторни тракт. Честице се инхалацијом уносе у организам човека и депонују у респирaтoрном систему (слика ). Улазак и депоновање честица у хумани респираторни систем зависи од величине честица, механизма одбране респираторног система и начина дисања. Честице које су продукт сагоревања фосилних горива у аутомобилима и издувни гасови настали том приликом представљају највећу опасност по здравље људске популације. Око 99 % честица суспендованих у ваздуху које се удахну елиминишу се из организма моментално током издаха, јер се углавном задрже у горњим деловима респираторног тракта. Преосталих 1 % честица се задржава у организаму, долазе до душника и даље све до плућа. Честицама које су опасне по дисајне органе човека сматрају се оне које су мање од 10 µm. Тако мале честице имају тенденцију да се депонују у алвеолама. Који део удахнутих честица ће остати у респираторном тракту, и дубина до које ће продрети пре него се депонују, зависи од њихове величине као најзначајнијег фактора који одређује опасност од удисања честица. Уколико доспеју до плућа, честице успоравају размену кисеоника и угљен диоксида, скраћујући дах. То доводи до већег напрезања срца, како би компензовало смањени унос кисеоника. Људи који су најосетљивији на овакве отежане услова обично обољевају од респираторних болести као што су енфизем, бронхитис, астма и срчани проблеми. Честице као и материје у виду течности и гасова које се уносе заједно са честицама на којима се апсорбују, ако су отровне, могу допринети и оштећењу органа као, на пример, бубрега и јетре. [6] Слика Дубина продирања честица (µm) у организам у зависности од величине Крајем седамдесетих и почетком осамдесетих година 0. века, добијени резултати су указивали да изложеност високим концентрацијама честичних материја може проузроковати негативне ефекте на здравље човека. Студије које су спроведене средином осамдесетих, показале су да дуга изложеност честичним материјама повећава ризик од болести респираторних путева, поремећаја у раду и функцији плућа и других негативних здравствених ефеката. Студије новијег датума фокусиране су на здравствене ефекте проузроковане краткотрајним, акутним излагањима суспендованим честицама. Обе врсте студије показују да и хронична и акутна изложеност суспендованим честицама проузрoкују значајне негативне ефектне на човеково здравље, иако су токсиколошки механизми за ове ефекте мање познати. [1, 7] Бројне урбане средине имају проблем са повишеним концентрацијама PM 10. Загађење ваздуха суспендованим честицама (на енглеском језику particulate matter PM) састоји се 13

14 од веома малих честица (партикула) у течном или чврстом агрегатном стању.међу њима су посебно значајне оне које могу доспети до најдубљих делова плућа. Ове честице имају пречник мањи од 10 µm или описно речено, пречник им је мањи од 1/7 дебљине људске власи (слика 3). [6] Обично се ове честице сврставају у три категорије: мање од 10 µm, означене као PM 10, називају се грубе суспендоване честице, мање од,5 µm, означене као PM,5, зову се фине суспендоване честице, а мање од 0,1 µm, означене као PM 0,1, су ултрафине суспендоване честице. Слика 3 Однос пречника власи људске косе (60 µm) и суспендованих честица.1.4 Интеракција суспендованих честица са другим амбијенталним полутантима Суспендоване честице у интеракцији са гасовитим полутантима мењају свој састав, а тиме и своју токсичност. С обзиром на то да у ваздуху постоји низ хемијских и биолошких полутаната, поставља се питање њихове синергије/интерaкције са суспендованим честицама. Многе студије потврђују додатне негативне здравствене ефекте када је у питању интерактивно дејство суспендованих честица и других полутаната. Синергистичке и антагонистичке интеракције полутаната је тешко проценити, јер је потребан довољно велики експериментални узорак на којем би се са довољном поузданошћу утврдиле ове интеракције. Неке студије су показале да је утицај суспендованих честица на морталитет већи у подручјима са високом концентрацијом NО. [8] Интеракција суспендованих честица и озона утиче на додатне здравствене ефекте пошто озон утиче на повећање плућне пермеабилности и повећање бронхијалне хипер-функције. [9] Студије споведене на животињама доказале су да комбиновано дејство суспендованих честица и озона може изазвати вазоконстрикцију (сужавање крвних судова). [10] Интеракције између суспендованих честица и сумпор-диоксида проузрокују хипер-секрецију мукуса (повећано лучење слузи). [11].1.5 Критични извори емисије суспендованих честица Као критични извори суспендованих честица идентификовани су емисија из мотора са унутрашњим сагоревањем и емисија из процеса сагоревања угља у различитим типовима ложишта. Наведени извори емитују примарне и секундарне честице које имају негативно дејство на здравље становништва. Токсиколошке студије су показале да честице које потичу из мотора са унутрашњим сагоревањем, сагоревања угља, ложишта на лож уље и дрво имају велики инфламаторни потенцијал. Студије које су фокусиране на суспендоване честице из саобраћаја потврђују да су управо оне узрок преурањене смрти. [11] Студије које проучавају дејство суспендованих честица из процеса сагоревања у термо-топланама или индивидуалним ложиштима (пепео настао сагоревањем мазута, угља, дрвета) потврђују инфламаторно и токсично дејство на животињама и људима. [1] Еолска ерозија је знатно мање критичан извор грубих честица. Ипак, суспендоване честице из овог извора могу изазвати одређене негативне ефекте на здравље људи, нарочито у јужној Европи која је под утицајем прашине из Сахаре, чије честице могу да садрже кварц који проузрокује плућну фиброзу. [13] 14

15 Праћење суспендованих и респирабилних честица на подручју града Новог Сада стр ЗАХТЕВИ ЗА КВАЛИТЕТ ВАЗДУХА Према захтевима постављеним у директивама Европске уније, као и у националној регулативи (где је дефинисана средња дневна гранична вредност концентрације PM 10 са ограничењем броја дана овог прекорачења током године, средња годишња вредност концентрације PM 10, као и горњи и доњи праг толеранције), постављају се и нови захтеви за управљање квалитетом ваздуха који омогућавају предвиђање концентрација загађујућих материја (табела 1 и табела ). [11] Време усредњавања 4 сата (1 дан) Табела 1 Граничне вредности PM 10 Гранична вредност (ГВ) 50 µg/m 3 Не сме бити прекорачена више од 35 пута у календарској години Маргина толеранције 50 % Календарска година 40 µg/m 3 0 % Граница концентрације Горњи праг Доњи праг 3. МЕТОДЕ МЕРЕЊА Табела Проценa концентрације суспендованих честица (PM 10 ) у амбијенталном ваздуху унутар зоне или агломерације 4-часовни просек 70 % од ГВ (35 µg/m 3, не сме бити прекорачено више од 35 пута ни у једној календарској години) 50 % од ГВ (5 µg/m 3, не сме бити прекорачено више од 35 пута ни у једној календарској години) Средња годишња вредност 70 % од ГВ (8 µg/m 3 ) 50 % од ГВ (0 µg/m 3 ) Праћење квалитета амбијенталног ваздуха може се вршити помоћу две основне методе мерења: мануелна мерења, и аутоматска или континуирана мерења. Мануелно праћење квалитета ваздуха је једноставнији и економски прихватљивији начин у односу на аутоматски мониторинг. За мануелна мерења се користи пасивно или активно узорковање. [14] На основу пасивног узорковања, приликом коришћења дифузионе цевчице, могу се добити подаци о средњој вредности концентрације полутаната током временског периода од 7 или 30 дана. Ниска цена цевчице за узорковање омогућава примену на више мерних места унутар подручија које је предмет изучавања. Метода која користи активни узоркивач за анализу у лабараторији сакупља полутанте помоћу физичких или хемијских средстава. Овом методом се задата запремина ваздуха упумпава кроз филтер или растварач у току одређеног временског периода. Узорковање се може вршити сваки дан и на тај начин обезбедити мерење за краћи временски период. Аутоматским мониторингом се обезбеђује мерење и анализа високе осетљивости за сваки полутант понаособ. Процес мерења аерозагађења у аутоматској станици почиње тако што јединствени доводни систем увлачи одређену запремину ваздуха и разводи га на анализаторе унутар станице (слика 3). Стандардну опрему аутоматске станице чине анализатори који обезбеђују високу прецизност за мерење концентрације сумпор-диоксида, приземног озона, угљен моноксида, азотних оксида, дима, угља, чађи и прашине пречника 10 и,5 и 0,1 µm (PM 10, PM,5 и PM 0,1 ). [6] Резултати који су коришћени у овом раду укључују концентрације суспендованих честица PM 10, добијене из система аутоматских станица РС (Нови Сад 009/011) [15], а добијени су у складу са Уредбом о условима за мониторинг и захтевима квалитета ваздуха у којој је регулисана, између осталог, и референтна метода за мерење концентрације PM 10. Референтна метода за узимање узорака и мерење концентрација суспендованих честица PM 10 описана је у стандарду СРПС ЕН [3] 15

16 4. АНАЛИЗА РЕЗУЛТАТА Катастри загађивача и загађујућих супстанци указују на то да главни допринос високим концентрацијама честичних материја различитих величина имају антропогене активности, као што су емисија из индустријских процеса сагоревања и саобраћаја. Бројне урбане средине имају проблем са повишеним концентрацијама PM 10. Иако прва мерења концентрације честичних материја и студије о утицају на здравље човека датирају још од раних седамдесетих година прошлог века, почевши од мерења концентрација већих пречника до мерења концентрације честица веома малих пречника (< 1µm), у Републици Србији су мерења концентрације одређених полутаната као сумпор-диоксида, азот-диоксида, BS-а (black smoke чађ) и таложних материја у амбијенталном ваздуху почела тек средином деведесетих. Мерење концентрације укупних суспендованих честица (TSP честице пречника већег од 10µm) врши се само као индикативно мерење за детекцију загађења са минималном покривеношћу података од 14 % на годишњем нивоу [16]. Систематско мерење концентрације PM 10 на територији Аутономне покрајине Војводине још увек не постоји у потпуности, иако је током 008. године успостављена мрежа за аутоматски мониторинг квалитета ваздуха у Војводини, која се састоји од седам аутоматских станица (Зрењанин, Суботица, Сомбор, Кикинда, Нови Сад-Шангај, Делиблатска Пешчара и Обедска Бара), са укупно четири анализатора за праћење концентрација PM 10. [16] 4.1. Праћење података о кавалитету ваздуха за град Нови Сад Параметри који су анализирани за град Нови Сад добијени су из аутоматске мерне станице за праћење квалитета амбијенталног ваздуха. Станица се налази на надморској висини од 87 метара на Булевару Ослобођења поред зграде Дневник Холдингa АД и намењена је за праћење нивоа загађења у стамбено-пословној зони које потиче првенствено из саобраћаја. Поред тога, прате се подаци и за бензен, толуен, етилбензен и ксилен (BTEX), озон (O 3 ), угљен моноксид (CO), сумпор диоксид (SO ), азотни оксиди (NO/NO /NO x ), и суспендоване честице (PM,5 и PM 10 ). Тип станице је саобраћајни у урбаној области коју карактерише стамбенопословна зона (слика 4). Слика 4 Државна аутоматска мерна станица (СЕПА) 6НСДА, Дневник-Нови Сад Статистичка обрада података за суспендоване честице Резултати статистичке обрада концентрационих нивоа суспендованих честица PM 10 са поменуте аутоматске станице у Новом Саду, у периоду новембар 009. јул 011. године, дати су у табели 3. Табела 3 Статистички опис података о концентрацији PM 10 (µg/m 3 ) Средња Стандардна Максимална Минимала вредност девијација вредност вредност PM 10 1 h просек (µg/m 3 ) 38,5 6,7 38,70 0,30 16

17 Праћење суспендованих и респирабилних честица на подручју града Новог Сада стр Динамика концентрационих нивоа PM 10 Дневна варијација концентрације PM 10. Након детаљне анализе утврђено је да се концентрације PM 10 у Новом Саду мења током дана. Такође је карактеристична појава повишења концентрације у јутарњим часовима (јутарњи шпиц) од 7 до 10 h, затим се бележи период стагнације од 11 h уз благо опадање, све до 18 h, када се бележи поновни пораст концентрације све до h. Просечне концентрације у периоду 18- h су испод дозвољене дневне граничне вредности од 50 µg/m 3. Током ноћи концентрације PM 10 опадају све до раних јутарњих часова, када се циклус понавља (слика 5). Слика 5 Просечни нивои концентрације PM 10 (µg/m 3 ) у току 4 часа Процентуална заступљеност 4-часовних концентрација PM 10 у Новом Саду такође се мења током дана. Наиме, највећа процентуална заступљеност концентрација PM 10 je између 15 и 50 µg/m 3 и без већих варијација у заступљености високих концентрација преко 100 µg/m 3 (слика 6). Слика 6 Расподела концентрација PM 10 (µg/m 3 ) изражена у процентима у току дана Недељна и сезонска/месечна варијација концентрације PM 10. Након статистичке обраде података, може се закључити да не постоји одређена зависност што се тиче недељне варијације у Новом Саду, али је приметан благи пад концентрације током викенда (слика 7.). 17

18 Слика 7 Просечни нивои концентрације PM 10 (µg/m 3 ) у току недеље Међутим, у Новом Саду је значајна сезонска варијација, када су концентрације суспендованих честица током зимских месеци повишене у односу на концентрације забележене током летњих месеци, што је проузроковано смањеним интезитетом саобраћаја у летњим месецима, али и промењеним карактеристикама ваздуха у зимском периоду. Зими је садржај влаге у ваздуху већи, па се самим тим и густина ваздуха повећава. Ефекату повећања густине ваздуха током зиме доприносе и ниже температуре. Повећање густине ваздуха у зимском периоду има за последицу смањену брзину таложења суспендованих и респирабилних честица, а тиме и њихово дуже задржавање у ваздуху (слика 8). 18 Слика 8 Просечни нивои концентрација PM 10 (µg/m 3 ) током месеци у посматраном периоду 5. ЗАКЉУЧАК Анализирани резултати указују да је за добијање валидних података потребно задовољити неколико категорија критеријума у циљу добијања репрезентативних резултата и праве слике о квалитету амбијенталног ваздуха. Ови критеријуми се првенствено односе на правилан избор локације, односно дистрибуцију мерних места, сходно густини насељености, типу и величини извора загађења, топографији и временским условима. Након дневне и недељне анализе концентрација PM 10 у посматраним градовима примећује се значајан утицај интезитета саобраћаја (тзв. саобраћајни шпицеви) и активности људи (тзв. дневне миграције, радни/нерадни дан) на концентрације посматраних параметара. Сезонска анализа концентрација PM 10 показује смањене концентрације током летњих месеци, што је такође проузроковано смањеном људском активношћу и смањеним интезитетом саобраћаја током летњих месеци, али и промењеним карактеристикама ваздуха у зимском периоду. Како је зими садржај влаге у ваздуху је већи, самим тим се и густина ваздуха повећава. Ефекату повећања густине ваздуха у зимском периоду доприносе и знатно ниже температуре ваздуха у односу на летњи период.

19 Праћење суспендованих и респирабилних честица на подручју града Новог Сада стр Ради спровођења детаљније и свеобухватније анализе утицаја саобраћаја на квалитет амбијенталног ваздуха, неопходно је урадити следеће: 1. ускладити републичке и прописе ЕУ из домена квалитета ваздуха, и усвајити и спровести међународне споразуме који се односе на квалитет и заштиту ваздуха,. укључити корекционе факторе за бољу компарацију суспендованих честица измерених различитим методама, 3. проширити мрежу за аутоматски мониторинг квалитета амбијенталног ваздуха и усавршити лабораторије за испитивање квалитета ваздуха, 4. узети у обзир друге параметре који потичу из саобраћаја (нпр. NO x ), а имају значајан допринос загађењу ваздуха, 5. урадити квалификацију и квантификацију саобраћаја, 6. анализирати метеоролошке параметаре који имају значајну улогу за понашање и дистрибуцију загађења, и 7. подизати свест грађана о значају квалитета амбијенталног ваздуха. Информације о загађењу ваздуха које потиче од саобраћаја, без обзира да ли се ради о подацима добијеним мерењима или моделовањем, као и информације о простирању овог загађења, значајна су полазна тачка за планирање ефикасних мера за побољшање квалитета ваздуха у урбаним срединама. Такве информације могу користити надлежним институцијама у урбаном планирању угроженог подручја, планирању режима саобраћаја и као систем упозорења о утицају загађења на здравље становништва. Oчување и побољшање квалитета ваздуха, посебно у урбаним подручјима, један је од основних задатака нашег друштва у будућности. Овај рад, као и многи предходни са сличном тематиком, свакако треба да представља допринос подизању еколошке свести грађана, а самим тим и ефикаснијем очувању животне средине. 6. ЛИТЕРАТУРА [1] А. Петровић-Гегић, Т. Божовић, Ваздух, ВТШ Нови Сад, Нови Сад, 010. [] TERM 001, Indicators tracking transport and environment integration in the European Union [3] Уредба о условима за мониторинг и захтевима квалитета ваздуха ( Сл. гласник РС 11/010) [4] Thad Godish, Air Quality, 4th Edition, Lewis Publishers, New York, 003. [5] Health Aspects of Air Pollution with Particulate Matter, Ozone and Nitrogen Doixide (003), Report on a WHO Working Group, Bonn, Germany cafe/activities/pdf/1st_report.pdf [6] [7] [8] Katsouyanni, K. (00). Confounding аnd Effect Modification in the Short-Term of Ambien Particles on Total Mortality: Results from 9 European Cities within the APHEA Project, Epidemiology, Volume 1, pp [9] Oberdorster, G. (1995). Association of Particulate Air Pollution And Acute Mortality: Involment of Ultrafine Particles? Inhalation Toxilogy, Volume 7, pp [10] Brook, R.D. (00). Inhalation of Fine Particulate Air Pollution and Ozone Causes Aute Arterial Vasoconstruction in Healthy Adults. Circulation, Volume 105, pp [11] Hoek, G. (00). The Assocoation between Mortality and Indicators of Traffic Related Air Pollution in a Dutch Cohort Study, Lancet, Volume 360, pp [1] Frampton, M. W. (1999), Effect of Aqueous Extracts of PM 10 Filters from Utah Valley on Human Airway Pithelial Cells, The American Journal of Physiology. Volume 7, pp [13] Donaldson. K., Borm P.J.A. (1998), The Quartz Hazard: Variable Entity. The Annals of Occupational Hygiene, Volume 4, pp [14] Б. Симендић, В. Миланко, Р. Ковачевић, Прилог методи за одређивање дрвене прашине у радној средини, стр. 471, Безбедносни инжењеринг, Копаоник 011 [15] Вујић, Б., Миловановић, Д., Убавин, Д. (010), Анализа концентрационих нивоа честичних материја (PM 10, укупних суспендованих честица и чађи) у Зрењанину, Хемијска индустрија OnLine-First (00):41-41, DOI:10.98/HEMIND V [16] Закон о заштити ваздуха ( Сл. гласник РС, бр. 36/009) 19

20 ПОЈАМ ПРЕДМЕТ ВЕШТАЧЕЊА И ЊЕГОВО ПРАКТИЧНО ЗНАЧЕЊЕ Корухов Ј.Г. 1 * 1 Независно удружењe Комора судских вештака, Русијa Израз предмет вештачења можемо срести у многим члановима процесуалних закона Руске федерације. Исправно тумачење појма предмет вештачења обухвата податке о објектима (њиховим особинама), о задацима вештака (који се прецизирају приликом постављања питања вештаку), као и о процедурама вештачења (методама) које се примењују у циљу проучавања особина објеката. У раду се разматрају особине, надлежности и перспективе академске припреме (образовне припреме) судских вештака који нису државни вештаци. Kључне речи: Судска експертиза, експертско-криминалистичка одељења органа унутрашњих послова, стручно оспособљавање, преквалификација и специјализација вештака Израз предмет вештачења је процесуални појам, јер се налази у многим члановима процесуалних закона Русије. У члану 57. Кривично-процесуалног закона (део 3, став 1) наведено је: Вештак има право да се: 1) упозна са материјалима досијеа који се односе на предмет судског вештачења. У ставу 3 истог члана 57 Кривично-процесуалног закона вештак има право да поставља питања у вези са предметом судског вештачења. Члан 85. Административно-процесуалног закона (део 3) такође спомиње право вештака да се упозна са материјалима досијеа који се односе на предмет судског вештачења. Члан 05. Кривично-процесуалног закона (део ) забрањује да се вештак испитује о околностима које су му постале познате приликом вршења вештачења, ако оне немају везе са предметом овог вештачења. Као што видимо, законодавац придаје битан процесуални значај појму предмет вештачења. Такав положај (статус) захтева од учесника процеса јасан став о томе шта се подразумева под предметом вештачења и какав је практичан значај овог израза. Понекад је предмет вештачења фактички податак, материјали досијеа, који се достављају вештаку за вршење конкретног судског вештачења. Такво тумачење предмета није само непотпуно, већ није ни суштински исправно, јер када говоримо о материјалима (фактичким подацима), који се достављају вештаку, ми уствари не причамо о предмету вештачења, него о неким објектима истраживања вештака. Кад дефинишемо појам предмет судског вештачења законодавац је имао у виду оно што се у науци о судском вештачењу зове предмет врсте вештачења. Сва судска вештачења се деле на класе, а класе се деле на врсте вештачења. Предмет врсте вештачења даје потпуну, свеобухватну представу, и утиче на различитост одређене врсте вештачења од било које друге врсте судског вештачења. Предмет врсте вештачења је обим података на основу којег се одређује надлежност судског вештачења ове врсте, и у овом смислу такође има процесуални значај (спомиње се у процесуалним законима). Ради исправног схватања предмета вештачења неопходно је да наведемо тумачење научнопрактичног појма предмет спознаје који се користи у теорији спознаје. Предмет спознаје су ствари које су утврђене (забележене) у пракси и које су део процеса практичне делатности човека, као и својства и односи објекта који се истражује са одређеним циљем у одређеним условима и околностима (Философский словарь М., е изд.). Ово навођење да је реч о подацима који су забележени у пракси потребно је како би се имало у виду да свако научно знање (о вештачењу у целини, о вештачењу сваке врсте) почиње од уопштавања и проучавања емпиријског (практичког материјала). У горенаведеној дефиницији предмета спознаје видимо да се ови подаци тичу три категорије истраживања (спознаја): а) објеката (њихових особина, односа); б) циљева истраживања; в) услова истраживања. * Контакт електронска адреса: sudex.ru

21 Појам предмет вештачења и његово практично значење стр.0- На основу тог тројединства одређује се предмет врсте судског вештачења у којем је циљ замењен појмом задатак вештачења, а услови су замењени подацима о техникама и методама које се користе приликом истраживања објеката вештачења. На тај начин, израз предмет врсте вештачења (предмет вештачења) обухвата податке о објектима (њиховим особинама), о задацима вештачења (који се прецизирају у питањима вештаку), као и експертним процедурама (методама) које се примењује ради истраживања особина објеката. Посебно треба истаћи да само овакав тројединствени основ може дати правилну представу о предмету вештачења. Став да је вештачење могуће извести само на основу објеката је погрешан (види наставак текста). Исти тај објекат могу да проучавају различита вештачења. Тако тело човека (живог, умрлог) истражује судско-медицинско вештачење, психичка обољења су предмет судске психијатрије, способност особе за перцепцију стварности и њено неадекватно понашање истражује судско-психолошко вештачење, трагове руку, ногу, зуба човека трасолошко вештачење, карактеристике (спретност) рукописа судско вештачење рукописа, а особине спољашњег изгледа истражује судско вештачење портрета. Објекат је један човек, али свако од наведених вештачења проучава специфична својства објекта. Зграде и објекти могу бити објекат како судског-грађевинског вештачења, тако и пожарно-техничког, експлозивно-криминалистичког и другог. Познавање задатака које решава судско вештачење омогућава да се схвати каква својства објекта проучавају те врсте вештачења. Довољно је разумети бар типске задатке. Спомињање техника и метода вештачења је исто неопходно, јер процесуални закони (Административнопроцесуални, Кривично-процесуални закон) и Федерални закон садрже јасне напомене о томе да у истражном делу мишљења судског вештака треба да буде наведено следеће: садржај и резултати истраживања са напоменом коришћених процедура (метода) (став, део, члан 86 Административно-процесуалног закон, став 9, део 1, члан 04 Кривично-процесуалног законика, члан 5 број 73 Федералног закона од ). То значи да приликом процене мишљења судског вештака, судије треба да обрате пажњу на то у којој мери вештак користи методе и технике које се односе на предмет ове врсте вештачења. Генерално, знања о објектима и њиховим особинама које истражује вештачење ове врсте, и о задацима и коришћеним методама и техникама, омогућава судији да у потпуности схвати компетенцију судског вештачења ове врсте. Ова знања можемо добити из приручника за судско вештање, уз консултације стручњака (члан 188 Грађанског процесуални закона, члан 58 Кривично-процесуалног закона), или из вештачења. Са практичне тачке гледишта, законодавац повезује појам предмет вештачења са материјалима досијеа који се достављају вештаку, и са питањима странама и сведоцима која може да поставља вештак. Нажалост, бројне судија не желе да у складу са законом одаберу за вештака материјале који се односе на предмет вештачења у пуном обиму. За њих је лакше да доставе вештаку цео досије, и сам вештак има право да одабере потребне материјале. Такво стање ствари не слаже се са Законом. Ствар је у томе да се приликом одабира материјала судски вештак у суштини бави проценом достављених му доказа о предмету. Током одабира материјала он сам одговара на питање о њиховом значају за доказе, могућности коришћења у својству доказа, а генерално и о довољности (недовољности) за вршење вештачења. Ова и слична питања треба да решава сам судија реализујући своје право процене доказа који су прикупљени у досијеу. Приликом таквог одабира материјала он може да се консултује са вештаком или стручњаком, али коначну одлуку о одабиру материјала који се односе на предмет вештачења треба да доноси судија. Када је реч о обиму знања који је у надлежности врсте вештачења, треба имати у виду да законодавац разликује појмове компетенција вештачења и компетенција вештака. Ови појмови се разликују као општи и посебан. Надлежност врсте вештачења је пун обим знања о предмету вештачења (објектима и њиховим својствима, задацима вештака, методама и техникама истраживања). Компетенција конкретног вештака је онај део знања из укупног обима који поседује тај вештак. Граница између та два појма добро се види у тексту члана 3 Федералног закона (број 73 од О државној делатности судија и вештака у Руској Федерацији), где пише да финални закључак формулишу вештаци који су компетентни у процени добијених резултата и формулисању финалног 1

22 закључка. Компетенција вештака се разматра у члановима о добровољном самоодбијању (одбијању) дужности вештака (члан 70 Кривично-процесуалног закона) ако буде утврђено да вештак није компетентан. У складу са тим, питања која се постављају вештаку могу се односити на надлежност тог вештачења које заступа вештак, али његово знање може бити недовољно за решавање тих питања. У овом случају он сам мора да јави о свом добровољном одбијању, али и стране у поступку имају право да му искажу одбијање. Питање о довољности компетенције судских вештака који нису државни вештаци је доста компликовано. Ако за државне вештаке судије знају форме њихове припреме, атестације и поновне атестације, онда о недржавним вештацима таквих података нема. Зато судије скрећу посебну пажњу на постојање дипломе о високом образовању, о специализацији вештака, и радном искуству у струци. За сада, недржавни вештаци који су положили одговарајуће стручне испите, и испите по основама судског вештачења, добијају сертификате. Судови треба да имају у виду да сада у Руској федерације две организације имају право добровољне сертификације недржавних судских вештака које је додељено од стране Федералне агенције за техничко регулисање и метрологију. Ове организације су Руски федерални центар при Министарству правде Русије (сертификација је привремено обустављена) и Независно удружење Комора судских вештака, које је добило од стране Федералне агенције потврду о упису у јединствени регистар регистрованих система добровољне сертификације, са регистарским бројем РОСС. RU и 59704НЯОО, систем добровољне сертификације недржавних судских вештака. На тај начин, Комора судских вештака је за сада једина организација у Руској федерацији која се бави добровољном сертификацијом недржавних судских вештака на основу правила Федералне агенције. Подаци о сертификованим вештацима постоје у бази података Коморе судских вештака и могу бити достављени сваком судији на његов захтев (сајт електронска адреса: sudex.ru).

23 МОДЕЛОВАЊЕ ЕВАКУАЦИЈЕ ЉУДИ У ПОЖАРУ UDC Слободан Крњетин 1, Олга Крњетин 1 Факултет техничких наука, Нови Сад, Србија Висока техничка школа струковних студија, Нови Сад, Србија У раду су приказани основни параметри пожара који утичу на ток и резултат евакуације људи. Описано је неколико познатих рачунских модела који се користе у свету којима се симулира кретање људи у ванредним условима уз ширење продуката пожара кроз просторије. Посебно су анализиране могућности њихове графичке симулације CAD цртежа. Дат је критички осврт на изабране моделе и препоруке за даља истраживања. Kључне речи: евакуација, модели пожара, продукти сагоревања, модели евакуације 1. УВОД У складу са упутствима датим у ЕВРОКОДУ ENV 1991 EC1 (Основе прорачуна и дејства на конструкције, Део -: Дејства на конструкције изложене пожару), грађевински објекти морају бити пројектовани и грађени на такав начин да се у случају избијања пожара: одржава носивост конструкције у току одређеног времена, ограничава стварање и ширење ватре и дима унутар објекта, ограничава ширење ватре на суседне објекте, омогућава евакуација људи из објекта или њихово спасавање на други начин, и узима у обзир безбедност спасилачких екипа. Акциденталне ситуације пожара су високо стресне и у њима реакције људи често не могу да се предвиде. Елементи панике, који су у оваквим ситуацијама могући, само отежавају евакуацију. Према испитивањима психолога, у случају пожара могуће су 3 различите реакције. Најчешћа реакција је покушај гашења пожара 15%, а затим осећај радозналости 1%. Реакција изађи из зграде откривена је у 8% испитаника. Међутим, реакција у другом и наредим корацима су битно другачије: повећава се проценат реакције шта други раде (чак до 43%), а смањује осећај радозналости. Како би се обезбедила ефикасна евакуација лица из објекта, потребно је да се изабере правилна траса евакуационог пута, оптимална ширина свих елемената евакуационог пута, неопходан број, правилан распоред и димензије излаза, као и конструктивна решења елемената пута за евакуацију, која ће обезбедити њихово што дуже коришћење у условима пожара, без последице по људе. Према СРПС ТП 1 важеће техничке препоруке у Србији, које се односе на грађевинске мере заштите од пожара код изградње јавних, пословних и стамбених зграда, зграде треба да буду пројектоване и изграђене тако, да омогуће безбедну евакуацију у случају пожара и да конструкција зграде очува интегритет и носивост и у времену припреме ватрогасне интервенције, па до њеног пуног ангажовања [1]. Основни захтев се односи на максимално дозвољене дужине евакуационих путева до излаза у случајевима када има или нема алтернативних излаза, што је приказано на слици 1, ( у складу са BS 5588, део и 3). Слика 1 Препоруке о удаљености евакуационих излаза * Контакт електронска адреса: slobodankrnjetin@uns.ac.rs

24 Међутим, основни проблем код доношења одлука о правцу и времену потребном за ватрогасну интервенцију и евакуацију људи из запаљеног објекта је предвиђање брзине и правца ширења опасних продуката пожара. Такође, кретање људи (људски ток) кроз објекат зависи од услова окружења, структуре објекта, других учесника, и/или параметара пожара. Бројни су математички модели у свету, који су у ту сврху урађени и који углавном описују ток евакуације, где се за једначине кретања учесника користе једначине из области динамике флуида или магнетизма. Сложенији модели могу имати опцију да у симулацију евакуације укључе и ефекте пожара.. ОСНОВНИ ПАРАМЕТРИ ЕВАКУАЦИЈЕ Основни показатељи кретања људи у групи (људског тока) јесу: густина људског тока (D) која представља однос збира хоризонталних пројекција људи који формирају колону, према површини пода: Величина f пројектована површина човека, има вредности од 0,10 до 0,7 m. Као минималну вредност f, за практичне прорачуне треба узети 0, m. Густина људског тока (D) може имати вредности од 0,01 до 0,9, а одговарајуће брзине кретања људи, при појединим густинама тока, приказане су у табели 1. Табела 1 Брзина кретања v (m/min) зависно од густине тока људи D Густина Хоризонтални путеви Низ степениште Уз степениште D (m /m ) Брзина v (m/min) Брзина Брзина 0, , , , , , , , , , ,90 и више апсолутна густина људског тока (δ) представља однос броја људи према површини евакуационог пута, и у условима нужне евакуације износи 10-1 pers/m за одрасле или 0-5 pers/m за децу старости до 9 година; - брзина кретања људског тока (v) зависи од густине људског тока, као и врсте кретања: слободно, у гужви на месту сужења пролаза, низ степенице, уз степенице, кроз отворе. (Рачунска брзина кретања, према другим изворима, при највећој густини људског тока D = 0,9 m / m износи 16 m/min min по хоризонталном путу, 10 m/min min низ степениште, а 8 m/min min уз степениште). За брзине се просечно могу узети: 36 m/min по хоризонтали и 7 m/min степеништем. Ако се узме у обзир апсолутна густина људског тока (δ), тада се брзине кретања израчунате у m/ sec, могу добити преко релација: v = 1,3-0,0901 δ 4,3758 за δ < 1, pers/m () (1) v = 1,7 δ - 0,7954 за δ 1, pers/m (3) 4

25 Моделовање евакуације људи у пожару стр.3-9 Према овој релацији за δ = 1, pers/m, брзина кретања износи v = 1,1 m/sec (66 m/min), а за δ = 11 pers/m, брзина кретања износи v = 0,19 m/sec (11 m/min); Брзина кретања према моделу Simulex заснива се на односу међусобног растојања између учесника. Модел укључује претицање, ротацију тела, корачање постранце, и корачање уназад. Такође, узима у обзир структуру групе, тако да за све мушке категорије брзина кретања износи од 1,15 до 1,55 m/sec, а за женске групе од 0,95 до 1,35 m/sec. - специфична пропусна моћ отвора (q о ) показује број људи који прође кроз излаз ширине 1 m у току 1 минута. Може се узети да за ширине пролаза од 0,90 m износи 48-6 per/m. min, за ширину 1,40 m износи per/m. min и за ширину 1,80 m износи per/m. min. Веће вредности се усвајају за децу од 5-15 година, а мање за одрасле, слабије покретне и сл. Важно је уочити да повећање отвора не прати линеарно повећање пропусне моћи. 3. ПРЕГЛЕД МОДЕЛА ЗА СИМУЛАЦИЈУ ЕВАКУАЦИЈЕ Да би се постигао реалнији прорачун евакуације, формирани су бројни рачунарски модели за евакуацију и за процену безбедности. У свету је највећи број модела у примени у САД-у, Великој Британији, Немачкој, Јапану и Аустралији. У овом поглављу биће дат преглед неколико ранијих и актуелних модела за симулацију евакуације постојећим и потенцијалним корисницима модела. Основна подела модела је извршена на основу њихове доступности: јавно доступни, доступни на саветодавној основи, и модели чија је употреба превазиђена. Разликују се по основним карактеристикама модела, као што су: метод моделовања, сврха, структура и перспектива модела, начини симулације покрета и понашања, употреба излаза, употреба параметара пожара, визуализација, употреба CAD цртежа, оцена валидности и ограничења. Овај преглед даје на увид информације о разним моделима евакуације, неколико детаљнијих објашњења функција модела, методама оцене валидности сваког модела појединачно и њихова ограничења. Неки од модела имају могућност симулирања евакуације у различитим окружењима, као што су транспортна средства, саобраћајна или индустријска инфраструктура. Даљи текст ће бити сконцентрисан само на евакуацију из зграда. У светској пракси данас су познатији следећи модели: јавно доступни модели: FPETool, EVACNET4, TIMTEX, WAYOUT, STEPS, PedGo, Simulex, BuildingEXODUS, Legion и ASERI, модели доступни на саветодавној основи: PathFinder, EESCAPE, Myriad, ALLSAFE, CRISP и EGRESS условно превазиђени модели: Takahashi s Fluid Model, EgressPro, BFIRES- и VegAS, и модели чија је доступност непозната: Magnetic Model и E-SCAPE. Неки модели имају могућност да у симулацију евакуације укључе и ефекте пожара. То може бити урађено на један од следећих начина: уношењем параметара пожара из другог модела, на пример софтвера Fire Dynamics Simulator (FDS) или KOBRA-3D, који се користи у конјункцији са моделом ASERI, уношењем параметара од стране корисника у одређеним моментима симулације евакуације, или сам модел има могућност да истовремено симулира евакуацију и пожар. Уколико модел нема могућност укључивања параметара пожара у симулацију евакуације, тада се каже да све симулације раде у режиму пожарне вежбе, или у режиму без пожара. Сврха укључивања ових података у симулацију евакуације је процена безбедности људи у објектима захваћеним пожаром. Модел може имати могућност визуелног приказа процеса симулације евакуације. Тако корисник визуелно утврђује локације у простору на којима ће доћи до стварања гужви и уских грла. Велики број модела има могућност макар дводимензионалне визуелизације, док новији дају и тродимензионални приказ уз помоћ додатних програмских пакета. Сваки модел поред основних карактеристика има и посебне опције, које потврђују способност модела за вршење макар једне од следећих функција: симулирање утицаја мимоилажења учесника у евакуацији, блокирање излаза а постављање препрека у простору од стране корисника, утицај услова и параметара пожара на понашање учесника у евакуацији, 5

26 дефинисање група учесника, групе онеспособљених/успорених учесника (услед физичког стања, инвалидности или старосне доби), употреба лифтова, утицај интоксикације продуктима сагоревања, утицај нестрпљења (панике) или нагона учесника, избор евакуационих путева од стране учесника и њихов распоред у простору, и могућност симулирања закаснеле реакције, односно времена од пожарног сигнала до почетка кретања. Слика Симулирање евакуације публике Слика 3 Визуелни приказ симулације у FDS+EVAC програму према моделу ASERI, визуелизација позоришта у Тампереу Детаљан приказ и коментар 30 одабраних модела евакуације дали су Кулиговски и Пикок []. У наставку овог рада описано је неколико карактеристичних модела. 3.1 Модел евакуације EVACNET4 (Произвођач: Kisko, Francis, and Nobel, University of Florida, U.S.A) Модел, може бити коришћен за било који тип зграде, као што су пословне, стамбене, хотели, позоришта, стадиони, школе. Сврха модела је да опише оптималан процес евакуације одређеног објекта, што значи да модел минимизира време евакуације. EVACNET4 je наследник претходне верзије програм EVACNET+. По типу модела, ово је модел кретања. Према структури (мрежи), модел је са грубом мрежом. На слици 4 су приказани различити блокови: радне просторије WP (workplaces), ходник HA (hallway), степениште SW (stairwell), предворје LO (lobby), одредиште или спољашњост DS (destination) [3]. Блокови су спојени везама (стрелицама). Корисник сам додељује вредности у блоковима и поред стрелица: за сваки блок корисник наводи његов капацитет и почетни садржај, тј. број људи. За сваку везу, корисник наводи време проласка везе и капацитет протока. Модел нема могућност обраде CAD цртежа. Слика 4 Структура објекта, блокови и везе 6

27 Моделовање евакуације људи у пожару стр Модел евакуације SIMULEX (Произвођач: P.Thompson, Integrated Environmental Systems, United Kingdom) Simulex је део аналитичког пакета VE-Pro. Читав пакет програма је доступан уз лиценцу од стране IES, Integrated Environmental Solutions, Ltd UK. Такође постоје и академске лиценце. Модел је способан да симулира евакуацију великог броја људи из геометријски сложених објеката. Заснива се на односу међусобног растојања између учесника, и брзина кретања учесника. Модел укључује претицање, ротацију тела, корачање постранце, и корачање уназад. Главно ограничење је нeспособност хардвера да одради симулације које укључују велики број учесника. При дефинисању група учесника у евакуацији, сваку групу карактерише проценат типова тела учесника, као у Табели. [4] Табела Групе учесника и расподела типова учесника у њима Тип учесника % Просечни % Мушки % Женски % Дете Особље Путници Купци Ђаци Старији Сви мушки Сви женски Сва деца Поред дводимензионалне анимације, на крају симулације се добијају следећи подаци: укупан преглед улазних података о објекту (број спратова, степеништа, излаза, број учесника у евакуацији), улазни подаци о спрату (почетни број учесника на спрату, подаци о степеништима и излазима), подаци о степеништима (почетни број учесника на степеништима), укупно време евакуације након што сви учесници доспеју до излаза, број учесника који пролазе кроз све или кроз појединачне излазе у интервалима од 5 секунди и подаци о искоришћености појединачних излаза. На слици 5 дат је приказ простора по овом моделу [4]. Слика 5 Приказ простора у моделу Simulex 3.3 Модел евакуације BuildingEXODUS (Произвођач: E. Galea and FSEG Group, University of Greenwich, UK) Модел симулира евакуације већег броја људи из различитих врста затворених простора. Софтверски пакет EXODUS садржи пет модула, међу којима и BuildingEXODUS. Овај модел посматра узајамно деловање људи, пожара и објекта. Подмодел токсичности одређује утицај токсичних продуката сагоревања на учеснике у евакуацији. Ове информације се прослеђују подмоделу за кретање преко бихевиоралног подмодела. За одређивање ефеката параметара пожара, укључујући и ефекте топлотног зрачења, користи се модел удела ефективне дозе (Fractional 7

28 Effective Dose model FED). Овај модел узима у обзир ефекте топлотног зрачења, HCN, CO, CO, и недостатка О ради процене времена потребног за онеспособљавање особе. Отежано и успорено кретање је производ ефеката ових гасова. У току симулације учесници могу донети одлуку да крену другим евакуационим путем при наиласку на димну или ватрену препреку. На слици 6 дат је приказ простора по моделу Buiding EXODUS. Слика 6 Приказ модела Buiding EXODUS Коришћење параметара пожара описује подмодел Hazard, који одређује топлотне и токсичне услове у објекту. У овом подмоделу су дефинисани атрибути који дају токсичне ефекте пожара: удео онеспособљавајућих гасова са наркотичним дејством (Fraction of Incapacitating Narcotics FIN) одређује укупан ефекат гасова, удео онеспособљавајуће температуре (Fraction of Icapacitating Heat FIH) одређује ефекте температуре и топлотног флукса, удео онеспособљавајућег угљен-диоксида (Fraction of Incapacitating Carbon Dioxide FICO) одређује наркотични ефекат угљен диоксида, лична онеспособљавајућа доза (Personal Incapacitating Dose PID) доза угљен-моноксида потребна за онеспособљавање особе, запремина удахнутог гаса у току једног минута (Respiratory Minute Volume RMV). Дефинишу се три нивоа овог атрибута, за лаки, средњи и тешки рад, који могу обављати учесници у симулацији. Ниво овог атрибута зависи од активности учесника, запремина CO (VCO) фактор убрзавања дисања под утицајем CO, удео онеспособљавајућег угљен-моноксида (Fraction of Incapacitating Carbon Monoxyde FICO) одређује CO компоненту FIN атрибута, удео онеспособљавајућег водоник-цијанида (Fraction of Incapacitating Hydrogen Cyanide FIHCN) одређује HCN компоненту FIN атрибута, и удео онеспособљавајуће ниског нивоа кисеоника (Fraction of Incapacitating Low Oxygen FIO) одређује смањење компоненте O код FIN атрибута. Овај модел може да разматра и утицај иритантних гасова као што су HCl, HBr, HF, SO, NO итд. Утицај гасова на кретање учесника се може видети преко могућности симулирања отежаног и успореног кретања. Такође постоји могућност избора другог евакуационог пута при наиласку на димну баријеру, а на основу параметара који описују познавање објекта. 4. ЗАКЉУЧАК Симулација ефеката пожара и тока евакуације, представља неопходан корак у фази пројектовања и реконструкцији објеката у којима се налази већи број људи. Приказани модели могу бити један од алата помоћу којих би се што реалније добиле информације о могућим сценаријима у току пожара. То омогућава пројектантима да лакше донесу одлуку о распореду и броју евакуационих излаза, а будућим корисницима и власницима зграде да ограниче број лица која се смеју истовремено пустити у објекат. Последице пожара који се догодио у новосадском клубу Контраст 01. године у коме је страдало шест младих људи, обавезују све учеснике у пројектовању оваквих и сличних јавних зграда да се проблем евакуације мора детаљније истражити применом развијених модела. Детаљније информације о могућностима примене наведених модела могу се пронаћи на релевантним интернет адресама [5, 6, 7, 8]. 8

29 Моделовање евакуације људи у пожару стр ЛИТЕРАТУРА [1] Клеут, Н., Крњетин, С., Дрпић, М., Милутиновић, С.: СРПС ТП1, Савезни завод за стандардизацију, Београд, 003. [] Kuligowski Е., Peacock R.: A Review of Building Evacuation Models, National Institute of Standards and Technology, Technical Note No. 1471, 005. [3] Korhonen, T., Hostikka, S.: FDS+EVAC Technical Reference and Users Guide, Technical Research Centre of Finland, 010. [4] SIMULEX Users Guide, Integrated Environmental Solutions Limited, 006. [5] мај 01. [6] мај 01. [7] мај 01. [8] мај 01. 9

30 ОСНОВНИ ПОКАЗАТЕЉИ НЕКВАЛИТЕТНОГ ОБАВЉАЊА СУДСКОГ ВЕШТАЧЕЊА Матицин Михаил Алексејевич 1 *, 1 Независно удружењe Комора судских вештака, Русијa Анализа пословања судских вештака и изналажење механизама реализације јединственог научнометодолошког прилаза за обављање судског вештачења показују да је један од основних организационих момената, који доприносе повећању квалитета обављања судског вештачења, усавршавање организације вештачења, али и повећавање ефикасности система специјализације експерата и стручњака. У чланку су размотрене карактеристике и перспективе академске припреме судских вештака са високим образовањем за криминалистичко вештачење за рад у експертско-криминалистичким одељењима органа унутрашњих послова у специјализованим образовним установама. То омогућава повећање ефикасности код обављања судског вештачења, и увођење у експертску праксу савремених метода, методолошких препорука и међународних стандарда. Kључне речи: Судска експертиза, експертско-криминалистичка одељења органа унутрашњих послова, стручно оспособљавање, преквалификација и специјализација вештака Савремено стање и перспективе развоја судског вештачења одражавају, пре свега, потребе судске истражне праксе, условљене углавном карактером злочина или споровима привредних субјеката, а такође и ниво професионализма истражног судије, суда и степена развоја института судског вештачења као професионалног систематског рада вештака. Реализација потенцијалних могућности УСВ (установе за судско вештачење), ЛСВ (лабораторије за судско вештачење) и СВ (судског вештака) директно зависи од припреме судског вештака и његовог искуства, услова рада, научно-методолошког нивоа, информационе, техничке и инструменталне опремљености. У данашње време судски вештаци у Руској федерацији (РФ) обављају бројна судска вештачења, као што су: финансијско, економско, из области познавања робе, грађевинско, техничко, аутомеханичарско, рачунарско информатичко. Повећање квалитета судског вештачења као једног од основних облика примене специјалистичких знања у судском поступку нераскидиво је повезано са усавршавањем рада судског вештака, заснованом на законским принципима, поштовању права и слободе човека и грађанина, права правног лица, а такође и на независности вештака, објективности, свестраности и комплексности истраживања које се спроводе уз помоћ савремених научних и техничких достигнућа, како налаже члан 4 ФЗ-73 ДСЕП у РФ. Анализа пословања судских вештака и изналажење механизама реализације јединственог научно-методолошког прилаза за обављање судског вештачења показују да један од основних организационих момената који доприносе повећању квалитета судског вештачења јесте усавршавање организације експертског пословања, а такође и повећавање ефикасности система стручног оспособљавања вештака и стручњака (акредитација и сертификација за ЛСВ и УСВ). Важна карактеристика савременог судског поступка је учвршћивање принципа веродостојности мишљења вештака, повећана пажња према компетенцији судског вештака, потврда његове подесности одређеној струци вештачења. Посебна пажња приликом комплексног оцењивања мишљења вештака посвећује се сигурности и ефикасности метода и процедура које је користио приликом обављања вештачења. Узимајући у обзир да се за пословање у области судског вештачења не издаје лиценца у Руској федерацији, државне експертске установе и недржавне експертске организације, који су заинтересоване за повећање свог статуса, активније имплементирају нове форме и методе припреме вештака, организују њихову сертификацију и издају квалификациона сведочанства (сертификате), а осим тога, у различитим системима стандардизације утврђују се експертске методе, разрађују се и уводе системи квалитета. У исто време, централизован рад по питању квалитета у области судског вештачења није се до данас обављао због нормативно-правне, организационе и методолошке сложености. * Контакт електронска адреса: sudex@sudex.ru

31 Основни показатељи неквалитетног обављања судског вештачења стр Како показује прикупљено практично искуство УСВ и СВ, данас се важно место додељује проблемима пословања у области судског вештачења различитих правних система и узајамној повезаност свих субјеката судског поступка код одређивања за обављање вештачења и искоришћавања добијених резултата. У схеми из прилога 1 назначени су субјекти судског поступка који имају везе са обављањем судског вештачења и њихово узајамно деловање. Сво обављање судског вештачења се може условно поделити у три фазе: Постојање потребе за вештачењем и његова сврха; Обављање судског вештачења; Истрага и разматрање закључка вештака на судском већу. У првој фази настаје неопходност указивања помоћи судовима, судијама, истражним органима, лицима која воде истрагу, истражним судијама у одређивању услова, које треба доказати по конкретном предмету, кроз решавање питања, која захтевају специфична знања у области науке, технике, уметности или заната. У ту сврху суд одређује вештачење. Спровођење вештачења може бити поверено установи за судско вештачење, конкретном експерту или неколицини експерата, а учесници судског процеса могу доставити питања, која захтевају специфична знања. Коначан опсег питања, на основу којих се захтева закључак вештака одређује се од стране суда и доноси се решење. У решењу се такође подвлачи упозорење вештаку о кривичној одговорности (административна одговорност по предмету о административном прекршају) за предају унапред лажног мишљења. Друга фаза почиње од добијања Решења (одлуке) о сврси вештачења УСВ, ЛСВ или СВ. Ако у складу са важећим законским прописима вештачење не може да се обавља у УСВ, ЛСВ или СВ, онда се органу који је одредио вештачење шаље одбијање обављања вештачења у писменом облику, а на основу ове одлуке (решења) вештачење се прекида и враћа у прву фазу. Приликом обављања судског вештачења друга фаза се завршава писменим мишљењем вештака које се предаје заједно са материјалима, предметима и објектима истраге органу који је одредио вештачење. У трећој фази се одвија разматрање мишљења вештака и суд доноси решење (прихватити закључак вештака и донети решење, или одредити додатну, поновну експертизу). Приликом одређивања и обављања судских вештачења дешавају се следеће најраспрострањеније грешке: У првој фази: - суд одређује вештачење, и његово обављање може бити поверено установи за судско вештачење (УСВ), лабораторији за судско вештачење (ЛСВ), конкретном вештаку или неколицини вештака (у једној струци комисиона; у више струка комплексна експертиза), али не узимају се увек у обзир њихови капацитети, научне и методолошке могућности, са недовољно информација за постављање питања о врсти (виду) и струци вештачења, што доводи до лошег обављања судског вештачења и погрешних добијених закључака, већ у почетној фази (приликом доношења решења и изношења одлуке (решења) о сврси вештачења са коначним бројем питања, која захтевају мишљење вештака); - користе се шаблони претходних дефиниција и појављују се називи типа (врсте) експертизе и други подаци, који се не односе на конкретну експертизу; - тужилац (окривљени) вансудски се обраћа директно вештаку. У циљу смањења грешака у овој фази Независно удружење Комора судских експерата заједно са члановима Коморе организују видео конференције за судије и консултације по питањима судског вештачења, и одговара се на постављена питања која се тичу обављања судског вештачења. У другој фази: - приликом добијања одлуке (решења) о обављању судског вештачења установа (УСВ), лабораторија судског вештачења (ЛСВ), судски вештаци (СВ), непажљиво проучавају одлуку (решење) и материјале судске експертизе, не користе у потпуности своја права и обавезе, често злоупотребљавају свој положај и излазе из оквира своје струке, својевољно ангажују друге вештаке и стручњаке, не поштују важеће законодавство које одређује обављање судских вештачења; - мешају судско вештачење са оцењивањем, руководећи се оцењивањем које одређује законодавство; - користећи шаблоне претходних вештачења, не исправљају податке претходног вештачења; 31

32 - наводе изворе информације и коришћену литературу, методе и технике, које се односе не само на ову експертизу, него и на струку по којој вештак води своје пословање; - руководиоци недржавних експертских организација, упозоравају вештаке и обавезују их уз потписивање о кривичној одговорности, иако немају право на то; - вештаци вансудски контактирају са тужиоцем (окривљеним) наручиоцем вештачења, самим тим, доводе у питање своју независност; - уз експертско решење прилажу документа, која се не односе на предметну област и не дају право за обављање судског вештачења (сведочанство и чланску карту удружења СУДЕКС, чланску карту саморегулаторне организације СРО, полису осигурања, сведочанство о стручном усавршавању оцењивача и др.); - одсуство правих судских вештака у организацијама судског вештачења (постоје само стручњаци, који често немају представу о начину обављања судских вештачења), што доводи до поремећаја саме експертизе и доводи у заблуду учеснике судског поступка. У трећој фази: - актери састављају рецензије на обављено судско вештачење и дају мишљење вештака иако немају право на то, и због тога доводе у заблуду наручиоца рецензије, ступају у лични контакт са заинтересованим лицем и наплаћујући ову врсту услуге, доводе у питање своју независност; - у циљу успоравања судског процеса, једна од страна (законски заступник, адвокат), тражи недостатке (понекад лажне) у достављеном мишљењу вештака и ради на поништавању овог вештачења и (или) поновном вештачењу; труди се да утиче на вештака и његову експертску организацију (пише жалбе, рекламације, у већини случајева неосноване, које противурече важећем законодавству о судском вештачењу у РФ), доводи у питање компетенцију судског вештака и његов положај); - покушаји да се оповргну судска вештачења, која су усвојена од стране суда, и донета решења која нису задовољила једну или обе стране судског процеса. У циљу отклањања недостатака и смањења карактеристичних грешака које се јављаују у другој фази, а и у циљу најефикасније и што квалитетније организације обављања судских вештачења у организацији Коморе судских вештака одржавају се курсеви стручног усавршавања судских вештака у њиховој струци (Лиценца на право обављања образовне делатности Серија А бр , регистарски бр од 0. марта 010.) и даљом доделом сертификата у Систему добровољне сертификације недржавних судских вештака (регистарски бр. РОСС.RU.И НЯ00 од ), а за неке врсте експертизе спроводи се поступак сертификације метода и техника обављања судских вештачења; лабораторије за судско вештачење (ЛСВ) са даљом акредитацијом у оквиру Система добровољне сертификације компетентности недржавних лабораторија за судско вештачење (регистарски бр. РОСС RU.И643.04СЭЛ0 од. априла 010.). То омогућава повећање ефикасности обављања судског вештачења, и увођење у праксу вештачења савремених техника, методолошких препорука и међународних стандарда. Све горе наведено сведочи о актуалности решавања питања механизма сертификације у делатности судског вештачења, пошто само уз постојање јединствених захтева у вези са организацијом и обављањем судског вештачења, и захтева у вези са квалификацијом вештака одговарајућих струка у свим установама за вештачење независно од њихове гранске припадности, може се постићи контрола квалитета пословања УСВ, ЛСВ и СВ које функционишу на основу јединствене нормативно-правне базе и спроведене атестације (државних вештака) и на добровољној сертификацији (недржавних вештака и ЛСВ). Овај систем омогућава ефикасну имплементацију захтева за акредитације по стандарду ИСО/МЕК 1705 за једну или неколико врста (типова) експертиза у лабораторији за судско вештачење (ЛСВ). Организација пословања ЛСВ, које су у складу са захтевом ГОСТ Р ИСО/МЕК 1705, не само да ће повећати степен усклађености са наведеним принципима пословања у области судског вештачења, из члана 4 ФЗ бр. 73, него ће и неизбежно довести до формирања јединствене хармоничне инфраструктуре, која је отворена за сарадњу са међународним, регионалним и националним организацијама, укључујући лабораторије за судско вештачење различитог профила. 3

33 Основни показатељи неквалитетног обављања судског вештачења стр Прилог 1 Субјекти судског процеса који користе СВ и њихова узајамна повезаност код одређивања и деловања СВ 33

34 UDC ПРИСУСТВО ИСПАРЉИВИХ ОРГАНСКИХ МАТЕРИЈА У РАДНОЈ ОКОЛИНИ ПРИ ПРОЦЕСУ СИТО ШТАМПЕ Петра Тановић¹*, Љиљана Ћурчић², Мира Пуцаревић² ¹Висока техничка школа струковних студија, Нови Сад, Србија ² Универзитет Едуконс, Факултет заштите животне средине, Сремска Каменица, Србија Не постоји ниједна индустријска грана која није повезана са графичком индустријом. У свакој фази технолошког процеса радници су изложени штетном деловању хемикалија које могу мање или више утицати на њихово здравље. При раду са хемикалијама се свесно или несвесно угрожава здравље, а и животна средина. У графичкој индустрији се користе разне хемикалије (развијачи, фиксири, растварачи, боје, средства за влажење, лакови, лепкови, средства за чишћење), а све оне имају негативан утицај на здравље запослених, као и на животно окружење. С обзиром на штетно деловање хемикалија предузимају се одређене мере да би се умањио ризик по здравље и њихово негативно дејство. У овом раду биће представљено колико се загађује животна средина у току процеса сито штампе. Kључне речи: испарљиве органске супстанце, животна средина, здравље људи 1. УВОД Сваки човек током свог живота проведе пуно времена на радном месту. Он је приликом обављања својих активности изложен разним утицајима који понекад штетно делују на здравље. Циљ свих запослених радника и руководећих органа треба да буде стварање таквих услова који ће запосленима обезбедити очување како физичког тако и психичког здравља. У свакој индустрији запослени су изложени разним опасностима и штетностима. Тако поред осталих грана индустрије и графичка индустрија негативно утиче на здравље људи и животну средину. Према неким истраживањима, графичка индустрија је један од већих загађивача и радне и животне средине, одмах после аутомобилске и металопрерађивачке. На здравље неповољно утичу сировине, графички материјали, хемикалије које се користе у процесу припреме штампарске форме, боје у процесу штампе, растварачи, разни лепкови, средства за чишћење и прање машина и радног простора итд. За разлику од опасности које делују у кратком временском периоду изазивајући повреде радника, претходно наведене штетности делују у дужем временском периоду и изазивају разна обољења. Штетности могу бити различите хемијске, физичке, биолошке, климатске, штетности услед зрачења, неодговарајућег осветљења, стреса, прековременог рада, рада по сменама и ноћу.. ХЕМИЈСКЕ ШТЕТНОСТИ У графичкој индустрији запослени су највише изложени штетностима од лако испарљивих органских једињења (VOC Volatile Organic Compounds). Хемијске материје могу да наруше здравље запослених и да загађују животну средину. Најраспрострањеније хемијске материје у штампаријама су развијачи, фиксири, растварачи, боје, лакови, лепкови и средства за чишћење. Опасне материје се у организам могу унети дисањем, конзумирањем преко хране и пића и контактом преко коже и очију. Хемијске материје које се користе у штампаријама штете здрављу запослених, а могу оставити и дуготрајне последице на животну средину, јер садрже испарљива органска једињења. Лако испарљива једињења су узрочници разних болести као што су канцер и мутагене промене при репродукцији. У испарљива органска једињења убрајају се сва органска једињења са тачком паљења у распону C. VOC се односи на присуство лако испарљивих органских једињења у ваздуху. Лако испарљива једињења емитована у атмосферу реагују са оксидима азота градећи озон и друга једињења која утичу на загађење атмосфере. VOC утиче и на квалитет воде и земљишта. Испарљива органска једињења су присутна код свих техника штампе (офсет штампе, дубоке штампе, сито штампе, тампон штампе, флексо штампе), па чак и код дигиталне штампе. * Контакт електронска адреса: stevanovic@vtsns.edu.rs

35 Присуство испарљивих органских материја у радној околини при процесу сито штампе стр Штетности у процесу сито штампе Као и сваки индустријски процес и сито штампа захтева одређену пажњу у односу на све аспекте који се односе на заштиту здравља и безбедност на радном месту. Запослени у сито штампаријама изложени су деловању лако испарљивих материја знатно више него они који су запослени у процесима других техника. Један разлог за то је што боје за сито штампу садрже више лако испарљивих компоненти које су штетне за здравље, а други разлог је што већина сито штампарија у нашој земљи нема аутоматизован процес израде штампарске форме (ослојавања, осветљавања и развијања), штампе и чишћења сита после штампе. Штетно дејство у сито штампаријама огледа се у дејству испарљивих материја које потичу из [1]: емулзија за ослојавање сита, боја за штампање, средстава за одмашћивање сита пре и после штампања, и средстава за прање сита после штампања. Под бојом се подразумева било који течни или меки материјал за облагање који може да заштити, покрије или украси површину предмета танким непромочивим и дуготрајних филмом који је отпоран на спољашње факторе, а понекад има и неке карактеристике које су погодне за одређену употребу. Боја се састоји од растварача, везивних средстава (који се још зову и фиксатори), адитива, пигмената и њихових носилаца разређивача. Везиво или смола је неиспарљиви део преносиоца боје. Састављено је од једне или више мешавина смола, а утиче на квалитет боје. Адитиви се додају да би се побољшала физичка и реолошка својства. Од адитива се најчешће користе силикони и фталати за пластификацију. Пигменти су органске и неорганске супстанце, носиоци су боја и побољшавају покривеност. Растварачи чине боју течном и представљају једну од њених најважнијих и најкомплекснијих компоненти []. Боје могу бити: на бази растварача, на воденој бази, и ултраљубичасте боје. Код боја растворљивих у органским растварачима, у зависности од пигмента који се користи, употребљавају се разни органски растварачи. Они се углавном базирају на алкохолним једињењима. Нажалост, већина ових растварача се убраја у озбиљне загађиваче животне средине. Неки доприносе стварању смога, многи су токсични за људе, а за неке се сумња да су канцерогени, тератогени и мутагени. Већина боја на бази растварача садржи и до 70% растварача који испари у процесу сушења боје на подлози. У последње време произведени су растварачи који представљају мањи ризик за здравље људи. Боје на воденој бази користе воду као главни растварач, али то не значи да је вода једини растварач. Многе боје на воденој бази садрже помоћне раствараче који могу бити на бази петролеја и цикличних угљоводоника, који су такође штетни за здравље [3]. Помоћни растварачи се користе због скраћења времена сушења боје на подлози. Боје које се најчешће користе за штампу на текстилу су пластисол. Ове боје као адитив садрже фталате (естри фталне киселине). Фталати су нерастворљиви у води, добро растворљиви у уљима органског порекла, а хемијски су веома нестабилни. У последње време фталати се масовно повлаче из употребе због њиховог штетног дејства на здравље људи и озонски омотач. С обзиром на штетност фталата које се користе у традиционалним бојама, као замена су развијене боје које имају особине пластисол боја, а не садрже штетне материје. У њих се додају пигменти биљног и животињског порекла. Пластисол боја у чврстом стању на отиску не представља загађивач. Само боја у течном стању (док испарава) проузрокује загађења и штетно делује на здравље радника. Законска ограничења у коришћењу органских растварача у сито штампи потичу од чињенице да у току мешања, штампања и сушења боје долази до испаравања растварача, а испарљиве органске супстанце одлазе у атмосферу. Сунчева светлост тада делује као катализатор у фотохемијској реакцији која претвара ове органске супстанце у смог, који штети здрављу и озбиљно угрожава човекову радну и животну средину. Ризик за здравље радника који постоји при раду са бојама на бази растварача знатно је умањен када се користе УВ боје које садрже малу количини растварача, а суше се дејством УВ зрачења [4], [5]. Због високе цене боја које се суше УВ зрачењем већина штампарија још користи боје 35

36 на бази растварача, без обзира што штетно делују на здравље радника. Боје које се користе у процесу сито штампе могу изазвати иритације коже, слузокоже и очију. Људи различито реагују на различите супстанце када дођу у контакт са њима код неких нема никакве реакције, док код других постоје очигледни знаци иритације. Реакције људи на боје могу се сматрати сличним алергијским реакцијама. Различите реакције могу настати у зависности од индивидуалне осетљивости појединца на хемикалије, или реакције могу настати као последица тзв. акумулиране осетљивости настале учесталим контактом са одређеном супстанцом. Важно је имати у виду да било каква иритација има тенденцију да се не покаже одмах, тако да последице излагања одређеној супстанци могу остати непримећене дужи период. УВ боје се не суше испаравањем тако да боја која дође у додир са кожом или очима остаје тамо све док се физички не уклони. Продужени директан контакт може имати озбиљне последице као што су хемијске опекотине. У таквим случајевима људи могу имати озбиљно повећање осетљивости коже. Ова осетљивост је трајне природе и радници којима је повећана осетљивост коже више не би смели да буду у контакту са УВ бојама. Већина мономера и олигомера која улази у састав УВ боја нису испарљиви, тако да је опасност од њиховог удисања врло мала. УВ боје садрже мало растварача и не постоји ризик по здравље људи због удисања испарења. УВ боје немају тачку паљења, тако да постоји неупоредиво мањи ризик од пожара у поређењу са бојама на бази растварача које имају повећан ризик од пожара [4]. Јединица за сушење УВ боја Могући здравствени ризици везани за употребу јединица за сушење УВ боја односе се на могућност излагања коже, а нарочито очију, интензивном ултраљубичастом зрачењу, као и удисању озона који може настати апсорбовањем краткоталасне енергије УВ зрачења од стране молекула кисеоника из ваздуха. Излагање интензивном ултраљубичастом зрачењу може имати за последицу иритацију очију и може изазвати привремене проблеме са видом. УВ енергија такође може изазвати оштећења коже, слична опекотинама од сунчања. Озон је опасан по здравље ако се удише у већој количини, а може изазвати и иритацију очију, носа и грла, главобоље и мучнину. У супстанце које штетно делују на здравље запослених у сито штампаријама убрајају се и средства за одмашћивање сита и чишћење сита од стврднуте емулзије и боје. У ту сврху се углавном користе јаке алкалне супстанце, које су по прописима ЕУ класификоване као штетне супстанце. Растварачи се користе за чишћење сита и других делова штампарске опреме. Могу изазвати иритацију очију, иритацију плућа, коже, осећај претераног замора, главобоље и мучнину, па чак и губитак свести. Излагање растварачима на дужи рок може изазвати дерматитис (од учесталог контакта са кожом), па чак и оштећења централног нервног система, јетре, бубрега или крви. Многи растварачи су такође високо запаљиви и представљају озбиљну опасност од избијања пожара при употреби и складиштењу. Паре растварача могу прећи велика растојања, увећавајући опасност од повратног пожара уколико дође до њиховог паљења... Испитивање хемијских штетности Испитивања хемијских штетности врше се на радном месту и у радној околини где се у технолошким и радним процесима појављују хемијске штетности. Испитивања хемијских штетности врше се узимањем узорака на радном месту, најближем извору штетности. Ако се утврди да је концентрација хемијских штетности на радном месту најближем извору штетности изнад дозвољених граница, испитивања се врше и на радним местима на којима се оправдано очекује дејство тих штетности. На радним местима на којима је у поступку испитивања концентрација хемијских штетности изнад дозвољених концентрација врши се континуално испитивање ради процене ризика и предузимања мера за смањење штетности и заштиту здравља запослених. Концентрације хемијских штетности се одређују на основу репрезентативних узорака узетих за време одвијања технолошког процеса. Приликом испитивања концентрације хемијских штетности, узорци се узимају у зони дисања радника, односно најдаље до 5 m од извора штетности на висини 1,5 m до 1,8 m од нивоа пода. Од измерених вредности израчунава се средња вредност. Испитивање хемијских штетности врши се у складу са методологијом испитивања хемијских штетности, квалитативном и квантитативном анализом, прописима у области безбедности и 36

37 Присуство испарљивих органских материја у радној околини при процесу сито штампе стр здравља на раду, техничким прописима и стандардима. Превентивна и периодична испитивања радне околине имају за циљ да се провери и утврди да ли су на радном месту примењене мере безбедности и здравља на раду утврђене прописима у области безбедности и здравља на раду. 3. МЕТОДЕ ИСПИТИВАЊА Узорковање је спроведено у сито штампарији уз помоћ уређаја Apex Personal Air Sampling Pump. Узорковање је рађено 0 минута, а проток ваздуха је био 1 l/min. Мерења су рађена у просторији у близини уређаја за штампу. Приликом мерења у сито штампи коришћене су ПВЦ боје и текстил боје. Мерења у сито штампи за време коришћења ПВЦ боја су поновљена три пута, а мерења за време коришћења текстил боја рађена су са по два понављања (табела 1). Екстракција лако испарљивих органских једињења из ваздуха радне средине Лако испарљива органска једињења су адсорбована помоћу адсорпционих цевчица Casella Cel, LOT 000 SKC EXP.MAR/ са активним угљем. Аналити од интереса елуирани су у хроматографски вијал са ml угљен-дисулфида. Екстракти су одложени на ниској температури до анализе. Хроматографска анализа За квантификацију резулатата коришћени су бензен, етил-бензен и ксилол стандарди произвођача Sigma-Aldrich каталошки број Добијени екстракти су анализирани на гасном хроматографу Thermo Quest Focus GC са масеним детектором. За раздвајање је коришћена неполарна колона DB 5 MS, 30 m x 0,3 mm, и хелијум као гас носач у режиму константног протока 1,4 ml/min. Температурни програм колоне: почетна температура 50 o C, почетно време минута, прва рампа 4 o C/min, до 150 o C, друга рампа 3 o C/min до 00 o C, трећа рампа 8 o C/min до 80 o C у трајању од 10 минута. Укупно време анализе 64 минута. Температура инјектора је 40 o C, а температура јонског извора 0 o C. Коришћен је начин рада за детекцију свих јона ( Full scan ). Анализом масених спектара уочено је присуство бројних нечистоћа, али и пикова који су пореклом од бензена, етил-бензена и ксилола. Коефицијент корелације калибрационе криве одговара детектора на количину бензена је R = 0,9940, за етил-бензен je R = 0,9978, док је за ксилол R = 0, РЕЗУЛТАТИ ИСПИТИВАЊА У табелама 1 и приказане су измерене вредности лако испарљивих органских материја. Лако испарљиве материје су измерене за време штампе са бојама за штампу на текстилу и бојама за штампу на ПВЦ материјалима. Табела 1 Резултати испитивања за VOC из боја за штампу текстила Бензен Opm ксилол Етил-бензен 1 Није детектован 0,584 0,09 Није детектован 0,191 0,11 X средње Није детектован 0,3875 0,0705 Табела Резултати испитивања за VOC из боја за штампу ПВЦ материјала Бензен Opm ксилол Етил-бензен 1 Није детектован 0,116 0,105 0,67 0,059 0,09 3 0,53 0,584 0,403 X средње 0,5795 0,53 0,179 37

38 Испарљиве органске материје у бојама за сито штампу 0,7 0,6 0,5 вредности 0,4 0,3 0, X средње (ПВЦ боје) X средње (текстил боје) 0,1 0 xylol Benzen Opm Etyl benzene испарљиве материје Слика 1 Испарљиве органске материје у бојама за сито штампу На основу табеларног и графичког приказа резултата (слика 1) види се да су у радној околини присутне испарљиве компоненте. Резултати показују да је у боји за штампу на ПВЦ подлогама присутна већа количина бензена, а што се тиче opm изомера ксилолa и етил-бензена, примећено је веће присуство у бојама за текстил. На основу критеријума датих у стандарду SRPS Z.BO.001/1:007, максимална дозвољена концентрација бензена у ваздуху радне средине је 3 mg/m 3, етил бензена 435 mg/m 3, а ксилена (сви изомери) 435 mg/m 3. С обзиром да су измерене вредности знатно испод граничних вредности, то показује да здравље запослених у штампарији није много угрожено. На слици је приказано је поређење измерених и граничних вредности за све три компоненте. Слика Приказ измерених и граничних вредности 6. ЗАКЉУЧАК Као и остале гране индустрије, графичка индустрија може угрозити здравље запослених радника и животну средину. Највећу штетност за здравље представљају лако испарљиве материје које потичу из хемикалија које се користе у процесу израде штампарске форме, из боја које садрже висок садржај растварача, из средстава за чишћење, итд. Треба тежити примени боја на бази воде и биљних уља. Загађење радне околине, ваздуха, земље и воде треба спречити од самог почетка, дакле превентивно. Еколошка свест свих запослених је предуслов за постизање вишег нивоа безбедности и здравља на раду и очувања животне средине. 38

39 Присуство испарљивих органских материја у радној околини при процесу сито штампе стр ЛИТЕРАТУРА [1] Helmut Kipphan: Handbook of Print Media, 001. [] Sandra Rothenberg, Rafael Toribio, Monica Becker, Environmental Managing in Lithographic Printing (Printing Induѕtry Center), 00. [3] Mitсuru Tabuchi, Hiroaki Ikeda, Fuminori Furuyaсhiki (Mitѕubiѕhi Heavy Induѕtrieѕ): From Diѕpoѕable to Reuѕable - New Plate Making Syѕtem Lowerѕ Printing Coѕt with Reduced Impact on Environment, 005. [4] Сериколов приручник за УВ сито-штампу, Sericol limited, 004. [5] Print Me (A Canadian Printer publication): Printing Greener is Poѕѕible: Suѕtainable Printing, 008. [6] J. Zarwan Partners: CTP Plate Making: Underѕtanding the Real Coѕtѕ, 003. [7] J. Zarwan Partners: Environmental Impact of a Printing Plate, 009. [8] International Paper Company: Offѕet Plate Technology, [9] 39

40 EКСПЕРТИЗE ОБЈЕКАТА БИЉНОГ ПОРЕКЛА ДЕНДРОХРОНОЛОШКОМ МЕТОДОМ Жаворонков Ј.М. 1, Гирјајев Н.М. 1 1 Центра за дендролошке експертизе ДОО ЗДРАВА ШУМА, Русијa У овом чланку су размотрене особености и перспективе развоја експертизе објеката биљног порекла дендрохронолошком методом. Неопходност прибављања дендрохронолошких података за експертизе оваквих објеката јавља се приликом откривања најразличитијих прекршаја, како кривичних, тако и административних. У експертизе, у којима као објекат може да служи дрво, убрајају се убиства, отмице, незаконита сеча шумског растиња, изградња кућа од дрвета итд. Показало се да је за откривање разних прекршаја, у којима су међу материјалним доказима и узорци од дрвета, поред експертиза објеката биљног порекла дендрохронолошком методом, препоручљиво обављање скупа пратећих експертиза: трасолошких, дактилоскопских, биолошких, педолошких, експертиза материјала, супстанци и производа. Kључне речи: Судска експертиза, експертско-криминалистичка одељења органа унутрашњих послова, стручно оспособљавање, преквалификација и специјализација вештака Дендрохронологија је наука која проучава годишњи прираст годова на дрвету и бави се њиховим мерењем, датирањем и анализом информација које су у њима садржане у циљу реконструкције услова животне средине минулих векова, као и откривањем утицаја еколошкоклиматских и антропогених фактора на прираст дрвета, на његову анатомску структуру и хемијски састав у целини. Прве идеје о могућности коришћења слојева годова на дрвету за реконструкцију климатских услова из прошлости дело су Леонарда да Винчија, али активан развој дендрохронологије започет је у различитим земљама у другој половини 19. века, а свој коначан облик она је добила почетком 0. века. У некадашњем СССР-у интересовање за оваква истраживања почело је да се испољава шездесетих година 0. века. Данас постоји неколико лабораторија за дендрохронологију у Москви, Јекатеринбургу, Краснојарску и Иркутску, и неколико радних група у Москви, Санкт-Петербургу и у низу других градова. Седамдесетих година 0. века започето је формирање новог правца у дендрохронологији судске дендрохронологије, чију су методолошку основу осмислили научни радници Свесавезног научно-истраживачког института за судску експертизу СССР-а (ВНИИСЕ СССР) под руководством М.И. Розанова. Неопходност прибављања дендрохронолошких података за експертизе биљних објеката јавља се приликом откривања најразличитијих прекршаја, како кривичних, тако и административних, у којима као објекат може да служи дрво, а ту спадају убиства, отмице, незаконита сеча шумског растиња, изградња кућа од дрвета итд. Раније би, без коришћења дендрохронолошких метода истраге, експерт најчешће одређивао врсту дрвета, сезону сече (лето/зима) или идентификовао целину по деловима, али само уколико постоји заједничка деобна линија (трасолошка метода). Уз то, испитивање дрвета дендрохронолошком методом омогућава решавање низа задатака: утврдити подручје и услове раста дрвета; идентификовати део подручја на којем је израсло дрво које се испитује; одредити датум последњег года дрвета у циљу откривања године сече дрвета; идентификовати целину по деловима уколико не постоје заједничке деобне линије (пањстабло-врх). Коришћење дендрохронолошких метода истраживања у експертској пракси базира се на подацима на научној основи о строгој индивидуалности шаре годова сваког дрвета понаособ, као и о постојању корелације између карактера шаре годова дрвећа и педолошко-климатских услова на месту њиховог израстања.

41 Eкспертизe објеката биљног порекла дендрохронолошком методом стр Утврђено је да карактер шаре годишњег прираста (облик и динамика раста) остаје практично исти дуж целог стабла дрвета. Наведена околност омогућава да се реши питање јединственог порекла различитих делова стабла (пањева на месту одсецања, доњег, средишњег дела, као и врха стабла), чак и у условима када не постоји заједничка деобна линија. Суштина корелацијске везе између кривих годишњих прираста и педолошко-климатских услова је у томе што дрвеће једне исте врсте (јела, бор, бреза итд.) са истог локалитета раста имају висок степен сличности. На тај начин коришћење дендролошких метода испитивања дрвета може значајно помоћи у формирању квалитетне базе доказа, како за кривична дела, тако и за административне прекршаје. Основни типови узорака дрвета који су прикладни за експертску анализу дендрохронолошком методом су: 1) цели исечци; ) делови исечака; 3) бушена језгра. Исечак представља кружни попречни узорак дрвета, узет са обрађеног или необрађеног стабла дрвета, пања или остатака после сече. Исечак се узима помоћу моторне тестере, и његова дебљина треба да износи 3-5 цм (ради лакшег транспорта, чувања и обраде). Исечци са пањева узимају се на висини цм од површине земље, а код остатака после сече и трупаца на најдебљем месту (највећи пречник), које одговара доњем, вероватно приземном делу дрвета. Пуни исечци узимају се са дрвета малог пречника стабла (до 0 цм), а кора је код необрађеног стабла дрвета обавезна. Део исечка (греда) је правоугаони попречни узорак дрвета, исечен из кружног попречног узорка дрвета (исечка), узетог са обрађеног или необрађеног стабла дрвета, пања или остатака после сече. Греду има смисла издвајати из исечка дрвета са великим пречником стабла (више од 0 цм). Греда се издваја моторном тестером, њена дебљина треба да буде најмање 5 цм (ради лакшег транспорта, чувања и обраде). Приликом издвајања греде неопходно је омогућити да се сачувају централни годови. Кора је код необрађеног трупца обавезна. Бушено језгро је цилиндрични узорак дрвета, који се узима са дрвета помоћу сврдла за годове. Има пречник 4-5 мм и дужину цм (у зависности од врсте бургије и пречника стабла или брвна). Језгра се узимају са остатака од сечења и трупаца на најдебљем месту, које вероватно одговара доњем делу дрвета. Код живог дрвећа, које се користи у својству контролних узорака са места догађаја, језгро се узима у висини груди (око 130 цм од земље). За разлику од исечка, који се узима у једном примерку, са дрвета се узима једно или два језгра (ради добијања потпуне слике динамике прираста). Коришћење савремене мерне опреме LINTAB и програмског производа TSAP немачке фирме RINNTECH, као и јединственог уређаја за аутоматско распознавање годова Lignostation, јединог на територији Руске федерације на бази Центра за дендролошке експертизе ДОО ЗДРАВА ШУМА даје могућност за формирање потпуне и квалитетне базе доказа и омогућава да се одговори на следећа питања: 1. Којим врстама дрвета припадају узорци који су дати на на експертизу?. Да ли истој групи припадају узорци дрвета узети са транспортних средстава (гатера, градилишта итд.), и узорци са пањева (остатака сечења, трупаца итд.) са места незаконите сече? 3. Да ли је дрвеће, чији су узорци узети са транспортног средства (гатера, градилишта итд.), раније расло на месту где сеча није дозвољена? 4. Да ли су објекти, који су дати на експертизу, раније били делови стабла једног те истог дрвета? 5. Које календарске године и у ком годишњем добу је исечено/настрадало дрвеће и колико година је касније/раније исечена једна група стабала у односу на другу? За откривање разних прекршаја, у којима су међу материјалним доказима и узорци од дрвета, поред експертиза објеката биљног порекла дендрохронолошком методом, препоручује се обављање скупа пратећих експертиза: трасолошких, дактилоскопских, биолошких, педолошких, експертиза материјала, супстанци и производа. Због све веће потребе за испитивањем узорака дрвета, 011. године образована је Вологодска филијала Центра за дендролошке експертизе ДОО ЗДРАВА ШУМА, у којој се коришћењем метода судске дендрохронологије врше испитивања узорака дрвета, како са живог дрвећа различитих врста, тако и узорака дрвне грађе са грађевина (конструкције) и са места бесправне сече шума. 41

42 ИНТЕНЗИФИКАЦИЈА ГРАВИТАЦИОНОГ ТАЛОЖЕЊА UDC Процес одстрањивања честица прашине из радног амбијента представља важан део савремених поступака заштите околине. У овом раду се посматра процес механичког одстрањивања честица помоћу гравитационе коморе за таложење честица прашине. Слободно падање честица прашине у гравитационој комори интензификује се струјом ваздуха, чија брзина представља параметар процеса таложења. Таложење се посматра као динамички систем. Процес таложења обрађен је применом динамичких бифуркација, тј. Поенкаре-Андронов-Хопфових бифуркација. Одређена је критична брзина струје ваздуха. Kључне речи: честице прашине, гравитационо таложење, динамички систем, динамичке бифуркације 1. УВОД Бранко Милисављевић 1 * 1 Висока техничка школа струковних студија, Нови Сад, Србија Индустријска производња и друге привредно-економске активности људи праћене су испуштањем честица различитих материја, прво у радне просторије, а затим и у атмосферски ваздух, што доводи до загађивања атмосферског ваздуха. У ваздух, тако, стижу честице аеросоли (прашина, дим, магла), гасови, паре, као и микроорганизми и радиоактивне супстанце [4]. У садашње време, за већину индустријских предузећа чишћење вентилацијом избачених честица штетних материја представља једну од основних мера заштите ваздушног басена атмосфере. Захваљујући пречишћавању честица насталих у процесу производње пре него што уђу у атмосферу, спречава се загађење атмосферског ваздуха. Пречишћавање ваздуха има суштински санитарно-хигијенски, еколошки и економски значај. У суштини постоје два главна извора загађивања ваздуха: стационарни извори (индустријски погони, темоенергетски комплекс, пољопривреда, рударство), и покретни извори (транспорт). Главни извори вештачког аеросолног загађења ваздуха су термоелектране које користе угаљ са високим садржајем пепела, и погони за прераду челика, цемента и магнезита. Аеросолне честице су веома разноликог хемијског састава. Најчешће садрже једињења силицијума, калцијума и угљеника, а најмање оксида метала: гвожђа, магнезијума, мангана, цинка, бакра, никла, олова, антимона, бизмута, селена, арсена, берилијума, кадмијума, хрома, кобалта и молибдена. Производња цемента и других грађевинских материјала такође представља велики извор загађења атмосфере. Главни процеси производње млевење и хемијска обрада полупроизвода и производа, увек су праћени избацивањем прашине и других штетних материја у атмосферу. Издвајање честица прашине која настаје током неког производног процеса представља међуфазу између заштите на раду и заштите животне средине [1]. У принципу, одстрањивање честица прашине решава проблем обезбеђивања стандарда максимално дозвољених концентрација честица прашине у радној средини. Међутим, издвајање честица настале прашине треба сматрати саставним делом заштите од штетног деловања прашине у индустријским предузећима. Одстрањивање ( хватање ) честица прашине врши се на различите начине и са веома различитим уређајима. Један од таквих уређаја је гравитациона комора за таложење честица. Честице прашине у гравитационе коморе за таложење стижу спором струјом гаса. Таложење настаје услед деловања сопствене тежине честица, због чега је овај процес спор. Ова чињеница захтева веће димензије комора за таложење честица, што је њихов недостатак. Предности оваквих комора су једноставна конструкција, ниска цена и мала потрошња. Поред тога, на рад оваквих комора не утиче температура околине. У коморе за таложење честица прашине ефикасно се таложе честица прашине пречника [μm]. Ефикасност таложења захтева дуже задржавање честица прашине у коморама [1]-[4]. * Контакт електронска адреса: branmyl@gmail.com

43 Интензификација гравитационог таложења стр.4-48 У овом раду се посматра модел гравитационе коморе у којој се слободно падање честица прашине интензификује струјом ваздуха. Брзина струје ваздуха представља параметар посматраног процеса, јер утиче на време трајања таложења честица прашине. Ова чињеница треба да доведе до смањења димензија комора за таложење прашине.. МАТЕМАТИЧКИ МОДЕЛ КРЕТАЊА ЧЕСТИЦЕ ПРИ ТАЛОЖЕЊУ Посматра се кретање честице прашине масе m у вертикалном правцу наниже, дуж x-осе. Честица се креће у струји ваздуха, чија је брзина v. Тренутни положај честице описује координата честица. Тренутна x = x(t). брзина Овде је: честице t време означена кретања, је са које описује тренутак у коме се посматра dx x ( t ) x dt = & = &, а тренутно убрзање честице је: d x = && x ( t ) = && x. dt У овом раду усвојене су следеће претпоставке. На честицу као материјалну тачку делују: тежина честице mg, сила отпора кретању посматране честице кроз остале честице R = R(x), сила узгона Жуковског F L = F L ( x& ) и сила аеродинамичког отпора кретању честице F A. Према другом Њутновом закону, кретање честице описује следећа диференцијална једначина: mx && = mg R F F (1) L A Тежина честице прашине је: mg; [N], () је: где су: m; [kg] маса честице, m g; s убрзање поља Земљине теже (гравитационо убрзање). Сила отпора кретању честице кроз остале честице, као средину која се противи кретању, 3 R = R( x) = A x + B x + C x ; [N], (3) N где су: A; m, B; N m, C; N 3 m коефицијенти силе отпора. Сила узгона Жуковског F = F ( x& ) је облика: L L FL = k x& ; [N], (4) N s где је: k; m коефицијент силе узгона. Сила аеродинамичког отпора кретању честице зависи од релативне брзине честице у односу на струју ваздуха и има облик: F L = C ( v x& ) ; [N], (5) N s где су: C x ; коефицијент силе аеродинамичког отпора. m m v x& ; s релативне брзина честице у односу на струју ваздуха. Сменом сила (3)-(5) у једначину (1) добија се: x && = & x 3 mx mg A x B x C x k x C ( v x) &, односно, после деобе са масом m, A B C 3 k C x && x = g x x x x& ( v x& m ; m m m m m ) s. (6) 43

44 Диференцијална једначина (5) описује кретање честице прашине, под горе уведеним претпоставкама о природи сила које делују на њу. Једначина (5) је нелинеарна диференцијална једначина другог реда. Услов да честица мирује у струји ваздуха добија се из једначине (6) при: 44 x& = 0, x&& = 0, x = x. Тако се добија зависност између брзине ваздуха v и стационарног положаја честице x : A B C 3 g = x x x m + m + m + C x v. (7) m Услов (7) одговара лебдењу честице прашине у струји ваздуха. Сменом (7) у (6) и коришћењем нове зависне променљиве: једначина (6) постаје: A Bx 3Cx X&& + + = X + m x 3. ПРОЦЕС ТАЛОЖЕЊА КАО ДИНАМИЧКИ СИСТЕМ X = x x = X ( t ), (8) C v k X & B + 3Cx C x C 3 X X& m X ; m m m m s. (9) Нелинеарна диференцијална једначина другог реда са константним коефицијентима (9), која описује процес таложења честица прашине може да се посматра у светлу теорије динамичких система [5]-[9]. Прво се уводе нове зависне променљиве на следећи начин: = ( ) = ( ), x = x ( t ) = x ( t ) = X & ( t ) x x t X t &. (10) Коришћењем израза (10), нелинеарна диференцијална једначина (9) се трансформише у систем од две диференцијалнеа једначине првог реда: x& = x, (11.1) 1 A + Bx + 3Cx C xv k B + 3Cx Cx C 3 = x& x x x x x. (11.) m m m m m Систем диференцијалних једначина (11.1), (11.) је дводимензионални систем који описује кретање честице прашине и зависи од брзине ваздуха као параметра μ = v. Апстрактни запис система (11.1), (11.) у векторском облику је: r r dx r r x1 dx x& 1 r f1 ( x 1, x ; µ ) f1 = f ( x, µ ), x =, =, f ( x, µ ) = dt x dt x& = f ( x 1, x ; µ ) f Увођењем наведених ознака, систем једначина у векторском облику (11.1), (11.) гласи: x& 1 = A + Bx + 3Cx C xv k B + 3Cx Cx C 3 x& x1 + x x1 x x 1 x m m m m m 4. ПОЕНКАРЕ АНДРОНОВ ХОПФОВЕ БИФУРКАЦИЈЕ ДИНАМИЧКОГ СИСТЕМА (1). (1) У овом поглављу се прелази на примену процедуре Поенкаре-Андронов-Хопфове теорије која се односи на системе аутономних обичних диференцијалних једначина. Користиће се стандардна процедура предложена у [5]. Промена параметра у динамичком систему доводи до губитка равнотеже стационарног стања. Параметри дефинишу стање система и бирају се потпуно произвољно, при томе треба да се води рачуна о њиховом физичком смислу. Овде је то брзина струјања ваздуха μ = v.

45 Интензификација гравитационог таложења стр.4-48 r Непокретна тачка x ( µ ) координате непокретне тачке: система налази се из услова: ( x, x ) T = (, ) Јакобијан једначине (13) за непокретну тачку (13) је: T & & Тако се налазе r 0 x ( µ ) =. (13) 0 f1 f1 0 1 x1 x A( µ ) = ( µ ) = A + Bx + 3Cx C xv k. (14) f f m m x1 x Сопствене вредности Јакобијана (14) добијају се из карактеристичне једначине: C xv k A + Bx + 3Cx λ λ + = 0. (15) m m Решења једначине (15) дају сопствене вредност Јакобијана (14): λ односно, C ( ) xv k A + Bx + 3Cx Cxv k ( v) = + i, λ ( v) λ ( v) 1 m m 4m Јасно је да важи: Re λ ( v) Re λ ( v) α ( v) 1 ( ) ( ) ( ) 1 = (16) λ1, v = α v ± iω v. (17) = =. Критична вредност параметра бифуркације µ c = vc налази се из услова да је реални део прве сопствене вредности Re λ1 ( v) једнак нули: Re λ1 ( vc ) = α ( vc ) = 0, ( v vc и x xc ). Одавде се налази: k vc = = µ c. (18) C x За критичну вредност µ c = vc параметра динамичког система, услов (7) гласи: A B C 3 g = xc xc xc m + m + m + C x v c. (19) m Дводимензионални систем (1) прелази у облик: x& 1 = A Bxc 3Cxc C xvc k B 3Cxc Cx C 3 x x1 x x1 x x & + 1 x m m m m m. (0) У овом динамичком систему јавља се Поенкаре-Андронов-Хопфова бифуркација, јер важи: ( ) ( ) λ v = λ v = iω, 1 c c 0 ( ) ( ) x v = 0 ; λ ( v ) A + Bxc + 3Cxc ω0 = ; (1) m dλ1 v C A + Bxc + 3Cxc Re c Im 1 c = 0. dv m m Јакобијан (14) за критичну вредност параметра µ c = vc, када x xc, постаје: 45

46 0 1 =. () ω0 0 ( ) A v c Свођење дводимензионалног система (0) на канонски облик [5] захтева да се, према стандардној процедури, конструише трансформациона матрица P на следећи начин: r r P v v ( µ ) = ( Re, Im ) c 1 1, (3) где је: 1 λ 1 µ c. Први сопствени вектор v r 1 налази се из једначине: r r r v A( µ c ) v 1 = λ 1 v 1, 11 v1 =. v1 Нормирањем вектора v r 1, узимањем да је његова прва компонента v 11 = 1, добија се: r 1 v1 =. (4) iω 0 Применом сопственог вектора (4) матрица (3) гласи: v r сопствени вектор Јакобијана (3) за прву сопствену вредност ( ) ( ) P µ c 1 0 =. (5) 0 ω0 Прелазак на нове координате врши се коришћењем матрице (5) и вектора (13): r r r x x = x + P ( µ c ) y, y1 x1 y1 x& = +, = 1 y& 1 =. x 0 0 ω0 y x ω0 y x& ω0 y& На основу овога, једначина (0) постаје: y& ω y 0 1 = A Bx ( c 3Cx Cxvc k c ) ω0 B 3Cxc Cxω0 C 3 ω0y y1 y y1 y y & 1 m m m m m. (6) Из (1) се налази: 1 ω0 = m A + Bx + 3Cx c c. (7) Коришћењем (7) систем (6), после сређивања, прелази у канонски облик: ω0y y& 1 3 = ( Cxvc k) 0 ( B 3Cxc ) 0 Cx 0 C 0 3 y ω + ω ω ω ω0y1 y y 1 y y. (8) & A + Bxc + 3Cxc A + Bxc + 3Cxc A + Bxc + 3Cxc A + Bxc + 3Cx c Сажети облик система (8) је: где су: r y y, 1 = y r dy dt y& 1 = y& r dy r = F y, dt r ( µ ), F ( y, µ ) F ( µ ) c c, (9) ( µ c ) ( µ ) F1 y 1, y ; F1 = c = F y 1, y ; =. c F 46

47 Интензификација гравитационог таложења стр.4-48 Јакобијан система у канонском облику (8) гласи: J F1 F1 y y 0 ω. y1 y ( 0) ( 0) 1 0 = = F F ω 0 0 Стандардном процедуром [5] из канонског облика система (8) налазе се сви параметри понашања динамичког система. Како су: F F F ( 0) = ( 0) = ( 0) = 0 ; y1 y1 y y F ( B + Cx ) 3 ω c 0 ( 0) = y1 A Bxc 3Cxc + + F, ( ) y y 1 0 = 0 F 3 x 0 = y1 A Bxc 3Cxc, ( 0) C ω + + ; F F F F ( 0) = ( 0) = ( 0) = ( 0) = 0 ; y1 y1 y y1 y y F 6Cω 0 ( 0 3 ) = y1 A Bxc 3Cxc + + F F F 0 = 0 = 0 = 0. y y y y y, ( ) ( ) ( ) Налази се да је коефицијент нормалне форме система: { } i c B Cx B Cx C C C A Bx Cx 4 ( 0) = 0 ( + 3 c ) + ( + 3 c ) xω + 4 xω ω 9 ( + c + 3 c ) m ω0 Према (30) је: Re c 1 ( 0) = 0, осим тога, према (16) и (17) је: d v C c = c = dv m α ( ) ( ) ( ) x v α v 0. (30). (31) Дакле, због вредности датих изразима (30) и (31) критична брзина струјања ваздуха v c одређена овим поступком, је стабилна величина. Процес таложења честица прашине у гравитационим коморама се убрзава и зависи од брзине струјања ваздуха. 5. ЗАКЉУЧАК Добијени резултати дају могућност да се вредности добијене теоријским путем потврде или допуне у експерименталним условима. Експериментални резултати би могли бити основа за конструктивне измене постојећих гравитационих комора, или подлога за нове конструкције комора за отпрашивање. 6. ЛИТЕРАТУРА [1] Ветошкин, А. Г.: Процесы и аппараты пылеочистки. Издательство ПГУ, Пенза, 005. [] Weiner, Ruth W., Matthews, Robin A.: Environmental Engineering, Fourth Edition, Butterworth Heinemann, Amsterdam, Boston, London, New York, Paris, 003. [3] Spellman, Frank R., Whiting, Nancy E.: Environmental Engineer s Mathematics Handbook, CRC Press, Boca Raton, London, New York, Washington D.C., 005. [4] Aлоян, А.Е.: Динамика и кинетика газовых примесей и аэрозолей, Институт вычислительной математики РАН, Москва, 00. [5] Hassard, B. D., Kazarinoff, N. D., Wan, Y. H.: Theory and Applications of Hopf Bifurcations. 47

48 48 Cambridge University Press, Cambridge, London, New York, [6] Crawford, John David: Introduction to Bifurcation Theory. Reviews of Modern Physics. Vol. 63, No.4, October [7] Кузнецов, А. П., Тюрукина, Л. В.: Динамические системы и бифуркации. Издательский центр РАТА, Саратов, 008. [8] Kuznetsov, Yuri A.: Elements of Applied Bifurcation Theory. Second Edition, Springer, New York, Berlin, Heidelberg, Barcelona, Hong Kong, London, Milan, Paris, Singapore, Tokyo, [9] Guckenheimer, John; Holmes, Philip: Nonlinear Oscillations Dynamical Systems and Bifurcations of Vector Fields. Springer Verlag, New York, 00.

49 УПУТСТВО АУТОРИМА Часопис Мониторинг и експертиза у безбедносном инжењерингу (МЕSЕ) излази четири пута годишње и објављује научне, стручне и прегледне радове. За часопис се прихватају искључиво оригинални радови који нису претходно објављивани и нису истовремено поднети за објављивање негде другде. Радови се анонимно рецензирају од стране рецензента после чега уредништво доноси одлуку о објављивању. Да би био укључен у процедуру рецензирања, рад приложен за објављивање треба да буде припремљен према доленаведеном упутству. Неодговарајуће припремљени рукописи биће враћени ауторима на дораду. Електронска верзија чланка. Користити Microsoft Word новије верзије. Име датотеке би требало да буде дато на следећи начин: Аутор1_Аутор-прве три речи наслова чланка.doc. Пример: Petrovic_Babic-Analiza metode procene.doc Обим и форматирање. Препоручује се да цео рукопис има од 8 до 13 страна. Текст рада писати фонтом Times New Roman (величина 1) са размаком од 1,5 реда, на формату папира А4 (10 x 97 mm) са маргинама (лева, десна, горња и доња) од cm, и обострано га поравнати према левој и десној маргини. Наслов рада је центриран и писан великим словима (величина фонта 14, bold). Испод наслова рада написати имена аутора и институција у којима раде. Аутор рада задужен за кореспонденцију са уредништвом мора навести своју е-mail адресу за контакт. Резиме се налази на почетку рада и није дужи од 00 речи. Садржи циљ рада, примењене методе, главне резултате и закључке. Величина фонта је 10. Кључне речи се наводе испод резимеа. Има их између три и шест. Фонт је величине 10, italic. Главни наслови су дати великим словима (величина фонта 1, bold), и поравнати су са левом маргином. Поднаслови се пишу великим и малим словима (величина фонта 1, bold), поравнато према левој маргини. Илустрације. Свака слика (фотографија, цртеж или графикон) и табела мора имати редни број, наслов и по потреби легенду (објашњење ознака, шифара, скраћеница и сл.). Текст се наводи испод слике, а изнад табеле. Редни бројеви слика и табела пишу се арапским бројевима. Цртеж или графикон мора се издвојити посебним блоком ради лакшег померања у тексту, или уметнути из датотеке, направљене у било ком конвенционалном графичком програму. Испод слике написати, на пример: Слика Гашење пожара у рафинерији нафте Слике је најбоље слати посебно, уз назнаку у тексту где се умећу, и са већом резолуцијом, ради добијања бољег квалитета у штампи. Набрајање урадити на следећи начин: подаци који се износе не смеју бити тајни; аутори су одговорни за саджај рада; и аутори су одговорни за квалитет превода. Формирање библиографије (списка литературе) У тексту се упућивање на литературу наводи редним бројем у угластим заградама [1]. Списак треба да садржи референце нумерисане редом којим се помињу у тексту. Референце се прилажу на крају рада на следећи начин: [1] B.A. Willis, Mineral Processing Technology, Oxford, Perganom Press, 1979, str. 35 (за поглавље у књизи) [] H. Ernst, Research Policy, 30 (001) (за чланак у часопису) [3] (датум преузимања) (за веб садржај) [4] Правилник о начину и поступку процене ризика на радном месту и у радној околини (,,Службени гласник РС, бр. 7/06; 84/06 и 30/10) (за документа без аутора) Информације о ауторима прилажу се на крају чланка и обухватају: име и презиме, положај, инститцију са адресом и поштанским бројем, степен, академски назив, број телефона и е-mail адресу. Радови се шаљу превасходно електронском поштом, или у другом електронском облику. Адреса уредништва је: Е-mail: mesejournal@vtsns.edu.rs Часопис МЕSЕ Телефон: , Висока техничка школа струковних студија Школска 1, 1000 Нови Сад, Србија

50 ВТШ У НОВОМ САДУ ЈЕ ЛИЦЕНЦИРАНА ЗА СЛЕДЕЋЕ ОБЛАСТИ: Преглед и испитивање прописане опреме за рад дизалице и уређаји носивости од 0,5 тона и више, регалне дизалице и подизне платформе на механизовани погон, висеће скеле, самоходна возила на механизовани погон, које се користе за унутрашњи транспорт, пресе, маказе, ножеви и ваљци на механизовани погон, опрема за прераду и обраду дрвета, пластичних и сличних материјала на механизовани погон, уређаји у којима се наносе и суше премазна средства, опрема, односно постројења за производњу, пуњење, мерење и контролу, са цевоводима за напајање, развођење и транспорт експлозивних, отровних и загушљивих флуида. Преглед и испитивање услова радне околине микроклима (температура, брзина струјања и релативна влажност ваздуха), хемијске штетности (гасови, парa, дим и прашина), физичке штетности (бука, вибрације и штетна зрачења осим јонизујућег зрачења), квалитета осветљења. Стручно оспособљавање запослених лице за безбедност и здравље на раду, одговорно лице за преглед и испитивање опреме за рад, одговорно лице за испитивање услова радне околине, руковалац дизалица, виљушкара и грађевинских машина, руковалац гасним инсталацијама. Заштита од пожара израда студија организације заштите од пожара, израда анализа постојећег стања заштите од пожара, израда програма за санирање и унапређење заштите од пожара, израда анализа о зонама опасности и одређивању ових зона на местима која су угрожена од настанка експлозивних смеша, пројектовање уређаја и инсталација за детекцију, дојаву и гашење пожара, испитивање физичко-хемијских осoбина чврстих, течних и гасовитих запаљивих материја, као и погодности коришћења ових материја у објектима угроженим од пожара, преглед и испитивање нових, односно реконструисаних електричних и громобранских инсталација, израда елабората и пројеката заштите од пожара, оспособљавање радника за безбедан рад из области заштите од пожара, израда техничке документације за објекте за које грађевинску дозволу издаје општина, односно град, израда санационих планова, преглед и испитивање пенила за гашење пожара, израда планова евакуације, преглед и испитивање изолационих апарата за заштиту органа за дисање, преглед и испитивање стационарних инсталација за гашење, хлађење и заштиту резервоара горива, стручно оспособљавање лица која рукују опасним материјама, и возача моторних возила којима се превозе све класе опасних материја, осим класе 7. Израда техничке документације, Акта о процени ризика на радном месту и у радној околини и Правилника о безбедности и здрављу на раду Консултантскa активност у оквиру припрема за сертификацију система према зах-тевима стандарда ISO 9001:008, OHSAS 18001, ISO (Израда Плана управљања отпадом), ISO 000 и HACCP система, примена интегрисаних система менаџмента (IMS). Израда комплетне документације (Пословник квалитета, Поступака и образаца) и обуке запослених за интерне провериваче према захтевима стандарда ISO 9001, ISO и OHSAS 18001, за консултанте и вође HACCP тима. Испитивање електроизолационе опреме заштитне електроизолационе простирке, обућа и рукавице, изолационе манипулативне мотке и мотке за уземљење, детектори (индикатори) напона, изолационе клупице и клешта, трафо уља.

51