ПРОНОС НАНОСА РЕКЕ САВЕ НА СЕКТОРУ СРЕМСКА МИТРОВИЦА - БЕОГРАД

Transcript

1 УНИВЕРЗИТЕ У НОВОМ САДУ ПОЉОПРИВРЕДНИ ФАКУЛТЕТ Департман за уређење, коришђење и заштиту вода МАРИО ЛИВАЈА ПРОНОС НАНОСА РЕКЕ САВЕ НА СЕКТОРУ СРЕМСКА МИТРОВИЦА - БЕОГРАД Нови Сад, 2015

2 УНИВЕРЗИТЕ У НОВОМ САДУ ПОЉОПРИВРЕДНИ ФАКУЛТЕТ Департман за уређење, коришђење и заштиту вода Кандидат Марио Ливаја Ментор проф. др Радован Савић ПРОНОС НАНОСА РЕКЕ САВЕ НА СЕКТОРУ СРЕМСКА МИТРОВИЦА - БЕОГРАД Нови Сад, 2015

3 Садржај РЕЗИМЕ... 2 ABSTRACT УВОД ЗАДАТАК И ЦИЉ МАТЕРИЈАЛ И МЕТОД РАДА Настанак речног наноса Физичка својства речног наноса Подела речног наноса Мерења проноса наноса Прорачун проноса наноса Деформација корита Слив реке Саве РЕЗУЛТАТИ СА ДИСКУСИЈОМ Анализа проноса наноса Анализа биланса наноса Анализа количине наноса Анализа процене морфолошких промена корита Анализа тренда Корелациона анализа Анализа једнакости проноса наноса ЗАКЉУЧАК ЛИТЕРАТУРА... 55

4 РЕЗИМЕ Дефинисање динамике и расподеле концентрације, проноса и биланса суспендованог наноса на сектору реке Саве између Сремске Митровице и Београда, карактера и трендова морфолошких промена доприноси уочавању деоница које су изложене таложењу и засипању или повећаном одношењу наноса, упућује на могуће проблеме при коришћењу водотока за различите намене, може послужити за планирање радова на одржавању потребних карактеристика корита водотока и сл. Билансирање је извршено на основу разлике између улазних и излазних количина суспендованог наноса на предметном сектору реке Саве. На основу спроведених разматрања и извршених статистичких анализа констатовано је да се у периоду године на овом сектору просечан пронос наноса на улазном профилу je био oko 97 kg/s, а на излазном око 81 kg/s. Добијени резултати указују на позитиван биланс суспендованог наноса на анализираном сектору, односно за 20% веће улазне количине од оних на излазном профилу. У разматраном периоду исталожено је укупно 6,6 милиона тона наноса или просечно годишње око 0,51 милиона тона наноса. Ове количине наноса могу на појединим деоницама изазвати одређене проблеме и представља сметње нпр., за пропусну моћ корита, пловидбу и друге намене водотока. Ради бољег и детаљнијег сагледавања псамолошких процеса који се одвијају у реци Сави, неопходно је даље континуално и систематско праћење режима воде и наноса и морфолошких промена корита, како на улазној станици Сремска Митровица и излазној станици Београд тако и на притокама реке Саве. Кључне речи: Сава, пронос наноса, суспендовани нанос 2

5 ABSTRACT Defining dynamics and concentration distribution, transport and balance of suspended sediment in the Sava river s sector between the town of Sremska Mitrovica and the city of Belgrade, as well as defining morphological changes and trends, all help identify the areas subject to sedimentation and siltation or to increased removal of sediment, indicate possible problems when using water courses for different purposes, can be used for planning maintenance of required waterbed characteristics, etc. Balancing has been performed on the basis of the difference between the input and output quantities of suspended sediment in the Sava river s designated sector. The assessments and statistical analysis performed show that during the time period, this sector averaged a 97 kg/s sediment transport on the input profile and an 81 kg/s one on the output profile. The results indicate a positive balance of suspended sediment in the analysed sector, i.e. higher input quantities by 20%. In the considered period, a total of 6.6 million tons of sediment was precipitated, which makes an annual average of some 0.51 million tons of sediment. These amounts of sediment may cause certain problems in some sections, and interfere with the rate of flow, navigation and other purposes of a water course. Better and more detailed consideration of psammological processes taking place in the Sava river, require further continuous and systematic monitoring of the water and sediment regimes, as well as morphological changes of the riverbed, both at the Sremska Mitrovica intake station and at the Belgrade discharge station, and the Sava s tributaries. Key words: Sava, sediment transport, suspended sediment 3

6 1. УВОД Према величини слива, количинама воде, регионалном карактеру и другим одликама и потенцијалима које пружа река Сава представља изузетно важно водно тело на подручју наше земље. Проучавање режима суспендованог наноса битан је сегмент дефинисања свих њених карактеристика. Честице наноса највећим делом настају у процесима ерозије који се одвијају у сливу или самом речном кориту. Покретање, транспорт и таложење честица наноса директно утичу на морфолошке промене речног корита. Овакве сталне промене трасе, облика и контура корита од посебног су значаја за равничарске, алувијалне водотоке, какав је и Сава на анализираном сектору између Сремске Митровице и Београда. Корита оваквих водотока формирана су у наслагама сопственог наноса, подложна су ерозионим процесима, променама и деформацијама општег и локалног карактера које често могу имати неповољне последице. Тако нпр., таложењем наноса и засипањем корита долази до смањења пропусне моћи корита за воду, лед и нанос, повећава се опасност од повишења нивоа вода и могућих поплава, настају проблеми за пловидбу, сметње у раду водозахвата и излива итд. С друге стране, интензивније одношење наноса у процесима ерозије угрожава стабилност обала, насипа и других објеката и грађевина које се налазе у кориту или у непосредном приобаљу водотока итд. Ерозија тла и транспорт речног наноса су природни феномени који се никаквим техничким мерама не могу потпуно елиминисати. Међутим, то не значи да су ови феномени ван антропогених утицаја. Напротив, ефекти разних људских активности на интензитет ерозионих процеса и транспорта наноса могу бити врло велики, како позитивни, тако и негативни. Посебно је значајно истаћи да су ови ефекти врло сложени, с обзиром на физички карактер процеса ерозионе продукције и транспорта наноса, тако да се не манифестује само на месту директне интервенције, већ далеко изван зоне антропогеног деловања. Негативни ефекти наноса, који се транспортује речним токовима, манифестују се, пре свега, у области водопривреде. Суспендовани нанос представља један од основних производа површинске ерозије, а његов транспорт се одвија у речном току у виду суспензије. Концентрација овог наноса у води наших река је променљива величина и зависи од великог броја 4

7 физичко географских фактора: геолошке и педолошке подлоге, геоморфолошких карактеристика терена, интезитета режим падавина, пошумљеност слива, густине речне мреже, протицаја итд, (Јовановић, 2002). 5

8 2. ЗАДАТАК И ЦИЉ Режим суспендованог наноса неког водотока битан је сегмент у проучавању и дефинисању његових морфолошких карактеристика. Укупне количине суспендованог наноса, његово стално и наизменично покретање, премештање и таложење доводе до значајних промена облика речног корита, поготово у доњим и средњим деловима тока равничарских алувијалних водотока чија су корита изузетно подложна оваквим процесима. Промене у кориту дешавају се услед деловања бројних фактора и утицаја, као што су хидролошко-хидраулички услови, количине, биланс и својстава наноса у кориту и сливу, вегетација итд. Ове промене често се могу одвијати у нежељеном правцу и бити у супротности са предвиђеним наменама водотока или интересима корисника. Радовима на уређењу водотока и регулационим грађевинама ови процеси се контролишу, а деоница водотока добија планиране карактеристике и приводи се намени. Основа оваквих разматрања мора бити везана за детаљно проучавање динамике транспорта речног наноса. Из наведеног произилази да је утврђивање концентрације суспендованог наноса у речном току, дистрибуција улазних и излазних количина наноса на посматраном сектору, динамика и расподела проноса и биланса наноса важан и неизоставни сегмент анализа процеса који се дешавају у водотоку. На овај начин се ствара и основа за сагледавање и процену могућих последица које проистичу из псамолошких процеса и морфолошких промена. Истовремено, реализација поменутих разматрања, квалификација и квантификација процеса проноса и биланса суспендованог наноса на месечном, годишњем и вишегодишњем нивоу, карактера и обима опште деформације корита водотока на сектору између Сремске Митровице и Београда представљају основни задатак и циљ рада. На основу дефинисаног задатка и циља овог рада формирана је: Нулта хипотеза: на сектору реке Саве између профила Сремска Митровица и профила Београда не постоје разлике у проносу суспендованог наноса, односно не дешавају се значајне морфолошке промене корита, и Алтернативна хипотеза: на сектору реке Саве између профила Сремска Митровица и профила Београда постоје разлике у проносу суспендованог наноса, односно дешавају се значајне морфолошке промене корита. 6

9 Потреба и значај истраживања проноса наноса реке Саве на сектору Сремска Митровица - Београд произилази пре свега из важности самог водотока за цео регион, а затим, и из свих потенцијалних последица које могу настати услед морфолошких промена корита изазваних ерозионим процесима, таложењем или одношењем наноса. Количине, расподела, динамика и биланс наноса битни су елементи за процену општег стања корита, дефинисање његових хидролошко-хидрауличких, псамолошких и морфолошких карактеристика, избор регулационих радова и оцену постигнутих ефеката, важан су део еколошког статуса водотока итд. 7

10 3. МАТЕРИЈАЛ И МЕТОД РАДА Прорачун проноса и биланса суспендованог наноса спроведeн је на сектору реке Саве Сремска Митровица Београд. Пронос суспендованог наноса кроз посматрани профил водотока дефинише се на бази познатог протока воде и средње профилске концентрације суспендованог наноса. Обрадом захваћених узорака воде и наноса детерминишу се површинске концентрације суспендованог наноса. Помоћу ових вредности се, потом, из корелационих зависности одређених на бази комплетних мерења, рачунају средњи профилски показатељи. Пронос суспендованог наноса одређује се као функција дневних протицаја воде и средњих профилских концентрација наноса, добијених на бази свакодневних површинских концентрација и корелативних зависности изведених из резултата повремених комплетних мерења. Биланс наноса је квантитативни однос улазних и излазних количина наноса на некој деоници водотока, у овом случају реке Саве на разматраном сектору између Сремске Митровице и Београда. (слика 3.1.) Слика 3.1. Слив реке Саве на подручју Републике Србије ( 8

11 Спроведена истраживања заснована су на средње месечним вредностима и укупним количинама проноса суспендованог наноса на профилима Сремска Митровица и Београд. Полазни подаци су преузети од Републичког хидрометеоролошког завода Србије, Агенције за заштиту животне средине и Института за водопривреду "Јарослав Черни" Београд. Подаци су систематизовани, обрађени, приказани и анализирани на адекватан начин који омогућава да се сагледају и реализују постављени задатак и циљ, добију коректни резултати и изведу логични закључци. За обраду података коришћене су основне и друге статистичке методе којима се анализирани процеси и добијени резултати могу објаснити, илустровати и интерпретирати. Улазни профил анализираног сектора реке Саве је водомерна станица Сремска Митровица, лоцирана на стационажи (km ), док је излазни профил водомерна станица Београд лоцирана на стационажи (km 5+200). Укупна дужина овог сектора реке Саве је 133,360 кm. Просечан протицај на ушћу Саве у Дунав, у Београду је 1700 m 3 /s, а код Сремске Митровице 1535 m 3 /s. На ову разлику протицаја између Сремске Митровице и Београда која износи дужински 133,360 km утичу бројни водотоци који се у реку Саву уливају. То су првенствено река Колубара и Топчидарска река, као и бројни канали и потоци са Фрушке горе. Подаци о реци Сави на мерним станицама анализираног сектора дати су на основу хидрометријског мерења године у табели 1. 9

12 МЕРЕНА ИЛИ РАЧУНАТА ВРЕДНОСТ Марио Ливаја Табела 1. Основни подаци на мерним станицама Сремска Митровица Београд (Дамјановић, 2012) РЕКА САВА САВА МЕРНИ ПРОФИЛ СРЕМСКА МИТРОВИЦА БЕОГРАД СТАЦИОНАЖА (km) ДАТУМ МЕРЕЊА КОТА НИВОА НА ПРОФИЛУ (мнм) 74,58 71,6 ВОДЕ Q m 3 /s 1181,4 2362,4 ПРОТОК СУСПЕНДОВАНОГ НАНОСА P kg/s 34,0 163,1 ШИРИНА ВОДНОГ ОГЛЕДАЛА ГЕОМЕТРИЈСКЕ B m 331,9 345,7 КАРАКТЕРИСТ ПОВРШИНА ЖИВОГ ИКЕ ПРОФИЛА ПРЕСЕКА F m ,1 3021,4 СРЕДЊА ДУБИНА h sr m 6,86 8,74 БРЗИНЕ ТОКА СРЕДЊИ v sr m/s 0,518 0,781 МИН. v max m/s 0,724 1,115 КОНЦЕНТРАЦИЈЕ СРЕДЊИ c sr kg/m 3 0,0287 0,069 СУСПЕНДОВАНОГ НАНОСА МИН. c max kg/m 3 0,0302 0,0847 ХИДРАУЛИЧКА СРЕДЊИ ω sr cm/s 0,024 0,0454 КРУПНОЋА СУСПЕНДОВАНОГ МИН. ω max cm/s 3,6 5,8 НАНОСА ПРЕЧНИЦИ СРЕДЊИ d sr mm 1,87 8,67 МАТЕРИЈАЛА ИЗ ДНА МИН. d max mm 14,0 33,0 Осматрања и мерења суспендованог наноса На реци Сави формирани су псамолошки профили, који су због свог значаја, осматрани од до године (са прекидом од до године). Tабела 2. Преглед периода осматрања на псамолошком профилу Сава Сремска Митровица Београд улазни контролни I IV IV XII VIII XII 1989 I Програмом теренских истражних радова предвиђена су следећа осматрања и мерења: свакодневна регистровања нивоа воде, свакодневно захватање узорака воде и наноса, повремена комплетна мерења воде и наноса. 10

13 Комплетна мерења воде и наноса Планом и програмом за период годину предвиђена комплетна хидрометријска мерења су реализована у више серија мерења током године. Мерења су вршена по стандардизованој методологији Института Ј.Ч., Београд. Свако мерење је обухватило: снимање хидрометријског профила ехосондером, мерење брзине речног тока хидрометријским крилом у 5 вертикала, у 5-7 тачака сваке мерне вертикале. Трајање мерења брзине износи у свакој тачки 5-6 минута, захватање узорака воде и наноса, истовремено са мерењем брзине воде. Узорци су захваћени интегрално по висини сваке мерне вертикале. Цео узорак имао је запремину 40 l, захватање узорака наноса из дна грајфером, у свакој мерној вертикали, декантирање узорака и допремање у лабораторију. Лабораторијска обрада узорака Лабораторијском обрадом дефинисане су концентрације суспендованог наноса и гранулометријски састав суспендованог наноса и наноса из речног дна. Концетрација суспендованог наноса у узорку воде одређује се методом испаравања, која је усвојена због мање осетљивости на лабораторијске услове. Гранулометријски састав суспендованог наноса се одређује фракциометром оригиналне конструкције (у случају честица већих од 0,063 mm), односно пипет методом (за ситније честице, величине узорака 3-10 g). У обе методе мери се брзина слободног падања честица у мирној води (), из које се, помоћу одговарајућих дијаграма (-d), одређује гранулометријска крива суспендованог наноса. Концентрација и гранулометријски састав суспендованог наноса одређивани су на бази свих узорака захваћених при мерењу, при чему су узорци из више тачака једне вертикале спајани у јединствен узорак. Гранулометрија узорака наноса из дна одређена је просејавањем на серији сита, за крупније фракције, односно за ситније честице истим методама као и код суспендованог наноса. 11

14 Одређивање свакодневних вредности проноса суспендованог наноса Пронос суспендованог наноса се одређује као производ протока воде и средњих профилских концентрација наноса, које се рачунају на бази свакодневних површинских концентрација и корелативних зависности изведених из резултата повремених комплетних мерења. Овај метод је примењен и на профилима Сремска Митровица и Београд на којима је вршено свакодневно захватање узорака воде и наноса. Приликом комплетних мерења је одређивана средња профилска концентрација суспендованог наноса, ради успостављања корелације између површинске и средње вредности. Корелациона зависност се одређује за дијапазон обухваћен мерењима и екстраполује за цео опсег варијација концентације наноса. Успостављање ове везе oмогућава да се преко свакодневних површинских концентрација одреде свакодневне средње профилске вредности. Одређивање проноса суспендованог наноса преко корелације Qsr - Psr На псамолошким профилима када нису вршена осматрања (појава леда у зимском периоду, неповољни хидролошки и метеоролошки услови), количине суспендованог наноса су одређиване преко корелационих веза средњег месечног протока воде и проноса наноса. Корелационе зависности средњег месечног протока воде (Qsr) и средњег месечног проноса наноса (Psr), формирају се на бази вишегодишњих осматрања и мерења протока воде и наноса. (на већем броју псамолошких профила у акумулацији.) Применом метода нелинеарне регресије на резултате вишегодишњих мерења указују на доста чврсту везу средњих месечних показатеља биланса воде и наноса (са коефицијентом корелације приближно или већим од 0,8). Из ових зависности је могуће одредити средњи месечни пронос наноса преко средњег месечног протока воде, добијен на бази свакодневних вредности (Дамјановић, 2012). 12

15 3.1. Настанак речног наноса Честице геолошког порекла, које су ерозијом покренуте са површине терена доспеле у водоток чине речни нанос, састављен од честица различите величине, од прашине до облутака. Осим речног наноса у природним водотоцима се може јавити и пливајући нанос који чини разни отпад, гране, дебла, итд. Режим речног наноса представља просторну и временску расподелу количина и карактеристика наноса, физичка својства, као и његову интеракцију са речним током, условљеним ерозионим процесима у речном сливу. Утврђује се теренским истражним радовима и хидрауличким прорачунима. Зависно од брзине воде у водотоку и крупноће честица, покренут водном ерозијом, речни нанос се транспортује у виду: вученог наноса (најчешће 5-15%), који је крупан и најчешће настаје као последица концентрације површинског отицаја у облику јаруга, потока и река. суспендованог или лебдећег наноса (85-95%), састављен од финих честица са површине земљишта. Водна ерозија у сливу природних водотока се, према узроку настанка дели на: плувијалну ерозију која настаје када се под ударом кишних капи разара слабо везано земљиште, глацијална (глечерска) ерозија, флувијална или ерозија под утицајем тока воде која најчешће утиче на рушења обала водотока. су: Основни чиниоци који утичу на проблематику ерозије и наноса у одређеном сливу геоморфолошка и геолошка предиспозиција сливног подручја за развој ерозионих процеса, метеоролошки, хидрографски и хидролошки фактори ерозионе продукције и транспорта наноса, педолошки услови, стање вегетације и начин коришћења земљишта у сливу, стање, типови и интензитет ерозионих процеса у сливу, 13

16 морфолошке, хидролошке и хидрауличке карактеристике водотока и антропогени фактори ерозионих и транспортних процеса Физичка својства речног наноса Карактеристике наноса дефинишу се на нивоу појединачног зрна и на нивоу групе зрна која чине мешавину наноса. Дисциплина која се бави овом проблематиком, назива се псамологија. Физичка својства појединачног зрна Основна физичка својства појединачног зрна (Бабић-Младеновић, 2013) су: густина, крупноћа, облик и брзина тоњења (или хидрауличка крупноћа). Густина зрна је однос његове масе и запремине, условљена минералним саставом. Вредности густине наноса крећу се у уском опсегу од 2,6-2,7 t/m 3, па се у прорачунима најчешће усваја вредност ρ s = 2,65 t/m 3, или бездимензионална величина релативна густина наноса (s и Δ): (1) (2) где је ρ густина воде (1 t/m 3 ). Крупноћа наноса се описује карактеристичним пречницима и карактеристичним брзинама тоњења, уз претпоставку да је зрно сферног облика. Карактеристични пречници су: номинални пречник - пречник лопте која има исту масу и густину, односно запремину као зрно наноса, пречник на ситу - пречник зрна које пролази корз квадратни отвор одређеног сита, пречник таложења и стандардни пречник тоњења. 14

17 Облик зрна (као јако важано својство) за анализу наноса у хидродинамичким условима, описује се фактором сферичности и фактором облика, дефинисаним помоћу 3 ортогоналне дужине зрна. Брзина тоњења се дефинише као релативно кретање честице под утицајем гравитације, у неограниченој запремини мирне воде и може се одредити из једначине: 4 1 W g d (3) 3 Cd где је: W брзина тоњења честице, Cd коефицијент силе отпора (зависи од облика честице), Δ релативна густина честице, d пречник зрна честице. Физичка својства мешавине наноса Физичка својства мешавине наноса су гранулометријски састав, порозност, запреминска маса и угао унутрашњег трења (Бабић-Младеновић, 2013). Гранулометријски састав представља тежински удео честица различитог пречника у укупној тежини испитиваног узорка. Описује расподелу зрна различитих крупноћа у мешавини речног наноса. Класификација зрна наноса по крупноћи је дата у табели 3. Табела 3. Класификација зрна (Бабић-Младеновић, 2013) Назив Крупноћа (mm) Громаде Облуци Шљунак 2-64 Песак 0, Прашина 0,0039-0,0625 Глина 0,0002-0,0039 Гранулометријски састав се одређује из узорака наноса који се захватају из речног дна различитим механичким уређајима или за компоненте наноса у покрету. 15

18 Узорци могу бити непоремећени и поремећени када приликом захватања дође до испирања најситнијих честица. Слика 3.2. Уређај за захватање поремећеног узорка наноса са дна Слика 3.3. Уређај за захватање непоремећеног узорка наноса са дна Слика 3.4. Slika "Непоремећени" 6. Izgled uzorka узорак наноса са дна (Бабић-Младеновић, 2013) Резултати анализе крупноће зрна приказују се најчешће у виду гранулометријске криве (слика 3.5.). Ова крива има облик латиничног слова S, а приказује процентуално учешће зрна чији је пречник већи од пречника који се налази на апсциси (укупан тежински остатак на ситу). Са гранулометријске криве се могу одредити карактеристични пречници као што је d 50, d 90, d 10. Средњи пречник наноса (d sr ) се рачуна поделом узорка на класне интервале (фракције) и одређивањем одговарајућих пречника d i и заступљености p i : di pi d sr (4)

19 ukupan težinski ostatak na situ ( % ) ukupan težinski prolazak kroz sito (%) Марио Ливаја 0 OBLUCI ŠLJUNAK PESAK PRAŠINA KRUPAN SREDNJI SITAN KRUPAN SREDNJI SITAN PRAŠINAST SREDNJA FINA GLINA suspendovani nanos suspendovani nanos nanos iz dna nanos iz dna preènik zrna d (mm) Слика 3.5. Гранулометријска крива (Бабић-Младеновић, 2013) (V): Порозност (λ o ) је удео запремине пора или шупљина (V e ) у запремини узорка (5) Порозност може бити укупна, све поре, и ефективна порозност, само међусобно повезане поре. Зависи од крупноће зрна и збијености. Запреминска маса представља однос масе узорка наноса (са шупљинама) и његове запремине. Може се изразити преко густине наноса и укупне порозности: ρ z = (1- λ o ) ρ s - у сувом (6) ρ z = λ o ρ s + (1- λ o ) ρ s - под водом (7) Запреминска маса крупног пешчаног и шљунчаног наноса креће се у границама 1,5 2 t/m 3, а финог наноса исталоженог у акумулацијама често је мања од 1 t/m 3. Угао унутрашњег трења (Fº) се користи као мера стабилности зрна. Описује оно напонско стање при коме зрна, услед нарушене равнотеже постају нестабилна, односно стање граничне равнотеже материјала. У стабилним косинама речног корита се вредности угла унутрашњег трења крећу између 30º и 45º, зависно од крупноће материјала и степена неправилности облика зрна (табела 4.). 17

20 Табела 4. Вредности угла унутрашњег трења (Бабић-Младеновић, 2013). d (mm) F ( o ) зрна сферичног облика зрна неправилног облика < > Разликује се угао унутрашњег трења сувог (F ) и влажног материјала (F ). Код пешчаног наноса је F = 26-34º у сувом, а F = 15-25º у влажном стању. Концентрација суспендованог наноса описује учешће чврсте фазе у мешавини воде и наноса. Постоји више начина да се концентрација опише (Бабић-Младеновић, 2013): запреминска концентрација (C) је количник запремине суспендованог наноса и запремине узорка мешавине воде и наноса (бездимензиони број), масена концентрација је: C m = (kg/m 3 ) (8) где је: C- запреминска концентрација - густина наноса 3.3. Подела речног наноса Према крупноћи зрна и начину кретања кроз водоток, речни нанос се дели на: Вучени нанос кога чине крупније фракције наноса (облуци, шљунак и крупан песак), које се крећу по дну котрљањем, салтацијама (скоковима) или вучењем, зависно од брзине тока воде. Суспендовани нанос који чине финије фракције наноса (ситан песак, прашина и глина) и који се кроз водоток проноси целом површином попречног пресека, брзином која је једнака брзини воде. 18

21 Начин кретања наноса зависи од хидролошких услова. Исти нанос се може кретати и у вученом облику и у суспензији, зависно од хидрауличких услова. Слика 3.6. Начини кретања наноса (Петковић, 1993) Као што је шематски приказано на слици 3.7., укупан нанос у водотоку се зависно од интеракције са дном може поделити на коритоформирајући нанос, који је у размени са материјалом који чини речно дно и учествује у морфолошким процесима и транзитни нанос, најситније фракције које пролазе кроз ток без интеракције са дном, ситније од оних које се могу наћи у дну или ситније од 0,06 mm. Слика 3.7. Подела речног наноса (Бабић-Младеновић, 2013) Сходно овоме, суспендовани нанос једним делом чини материјал који се креће у суспензији без икакве интеракције са дном, и други, мањи део, "коритоформирајуће" фракције. Присуство, количина и гранулометријски састав "коритоформирајућих" фракција суспендованог наноса зависе од турбулентних и хидрауличких 19

22 карактеристика тока, састава речног корита и њихових промена дуж тока и у времену, док количина "транзитног" наноса највише зависи од услова у сливу, па се стога не може успоставити њихова строга подела. Фине, ситније честице од којих се састоји транзитни нанос су врло уједначене по попречном профилу речног тока. Због мале крупноће, ове честице су дисперговане у целом протицајном профилу. С друге стране, концентрација крупних честица "коритоформирајућег" је знатно већа у близини речног дна због утицаја гравитационих сила. На слици 3.8. је приказана шема вертикалног распореда компоненти речног наноса. У кривинама су распореди крупноће наноса по вертикали мање правилни. Слика 3.8. Компоненте проноса речног наноса (Бабић-Младеновић, 2013) Пронос наноса је количина наноса која пролази кроз посматрани попречни пресек водотока у јединици времена. Изражава се у kg/s, или у тонама по јединици времена. Посебно се мери или рачуна пронос вученог и пронос суспендованог наноса. Укупни пронос наноса се добија сабирањем проноса суспендованог и проноса вученог наноса или се рачуна применом емпиријских једначина за прорачун укупног коритоформирајућег наноса (Јовановић, 2002). 20

23 3.4. Мерења проноса наноса Мерење проноса вученог наноса За мерење вученог наноса користе се: Механички хватачи (слика 3.9.) То су уређаји који се приликом мерења спуштају на дно, више пута по вертикали. Кроз отвор на предњој страни захвата се нанос са водом, који се накнадно мери. Време се креће од 0,5 до 15 минута. Недостаци механичких хватача су ограничена тачност, осетљивост на присуство дина, дуготрајност мерења и сложеност руковања. Разне врсте обележивача (трасера) флуоресцентна боја и радиоактивни изотопи. Зрна материјала се обележе, укључе у природни транспортни процес и њиховим праћењем се стиче увид у кинематичке карактеристике вученог наноса. Специјалне методе : - метода мерења померања дина - метода звучне детекције - метода снимања Слика 3.9. Механички хватачи за мерење проноса вученог наноса (Бабић-Младеновић, 2013) 21

24 Мерење проноса суспендованог наноса Изучавање суспендованог наноса је од изузетног значаја, јер је његов удео у укупној количини наноса доминантан. Основне карактеристике суспендованог наноса су његова концентрација и гранулометријски састав, које је могуће одредити само теренским осматрањима и мерењима, са одговарајућим лабораторијским анализама. Захватање узорака из воде са суспендованим наносом се обавља помоћу хватача ( батометара ). Приликом захватања узорака мора се водити рачуна о хидрауличким законима кретања честица у турбулентном току. Стога, за квалитетно мерење узорака морају се поштовати основна правила узорковања суспендованог наноса (Јовановић, 2008): Захватање нe сме реметити локалну струјну слику, што значи да су уређаји хидродинамички обликовани. То значи да је брзина тока у тачки захватања једнака брзини воде која са наносом улази у хватач. Захватање мора бити довољно дуготрајно, да би временско осредњавање било могуће и да би се прикупио довољан број узорака. Запремина узорка мора бити довољно велика за све анализе. Накнадно поновљена мерења не дају исте резултате, с обзиром на стохастичку природу процеса. За захватање узорака јако малих концентрација (C<0,5 gr/l), када је потребно захватити узорак велике запремине користе се вакум хватачи, где запремина узорка може бити и до 40 l. При хидрометријском мерењу се у тачкама у којима се мере брзине воде, захватају и узорци суспендованог наноса специјалним хватачима. У овом случају се користе хватачи за локално узимање узорака. Мерење средње концентрације по дубини обавља се тако што се хватачинтегратор константном брзином спушта од површине до дна. Зато се овај тип мерења назива комплетно мерење воде и наноса. Неки од типова ових хватача приказани су на сликама 3.10., и На основу података дибијених из комплетног мерења воде и наноса добија се коефицијент R. Израчунава се из формуле: C R (9) C R 22

25 где је: C - средња профилска концентрација C R - референтне концентрације, концентрација у референтној тачци. Увођењем коефицијента R, смањен је број комплетних мерења воде и наноса, него је довољно узети само узорке у рефентним тачкама које се најчешће налазе на површини воде. Од избора референтних тачака зависи и квалитет мерења. Свакодневне вредности проноса суспендованог наноса (P) се добијају множењем протока воде (Q) и средње профилске концентрације (C): P QCR R QC (kg/s) (10) Слика Вакуум батометар Слика Хватач US D-96 Слика Делфтска боца Слика Апроксимација при мерењу суспендованог наноса (Бабић-Младеновић, 2013) На слици је приказана апроксимација при мерењу суспендованог наноса, јер ниједан инструмент не може мерити нанос на самом дну нити на самој површини. Како је у зони близу дна транспорт наноса најинтензивнији, свако мерење има одређену грешку. Од типа инструмента зависи дубина на којој се нанос може мерити (Бабић- Младеновић, 2013). 23

26 Обрада података мерења Анализа узорака захваћених при мерењима врши се у лабораторији. Анализом се одређује концентрација суспендованог наноса и његов гранулометријски састав. Масена концентрација суспендованог наноса ("мутноћа воде") је однос масе наноса у јединици запремине узорка (најчешће се изражава у gr/l или kg/m 3 ). Садржај чврсте фазе у узорку воде одређује се на два начина: Методом испаравања. Када се нанос у узорку воде исталожи, узорак се суши у сушници најмање два сата на температури 105⁰C и мери на аналитичкој ваги, чија је тачност 10-4 gr. Методом филтрирања. За раздвајање чврсте и течне фазе се користе папирни филтри вода пролази кроз филтар, а нанос се на њему задржава. Филтри се суше у сушници на температури 105⁰C, маса наноса се добија као разлика масе филтера пре и после мерења. Недостатак ове методе је пролазак ситних честица кроз отворе на филтру. Методом радиоактивних изотопа. Методом фотоелектричног турбидиметра. Гранулометријски састав се одређује поступцима који су већ описани, просејавањем кроз сита. Пронос наноса се одређује рачунским путем, на основу података о измереним концентрацијама наноса и брзинама воде, који се истовремено мере у низу вертикала. Обрада мерених параметара воде и наноса у свакој мерној тачки (слика 3.14.) обухвата дефинисање: брзине воде (V) концентрације суспендованог наноса (C) специфичног проноса наноса C s xv гранулометријског састава наноса; У свакој мерној вертикали одређује се: распоред по дубини параметара V, C, W и CxV интеграцијом одређују њихове средње вредности у вертикали у којој је дубина воде h : V, C, W 24

27 јединични протоци воде q (m 3 /s m) јединични проноси наноса q s (kg/s m); Јединични пронос суспеднованог наноса: q s V h C q C (11) А укупни пронос суспендованог наноса P (kg/s) при датом водостају се добија интеграцијом по профилу: Средња профилска концентрација: P B где је Q (m 3 /s) укупан проток воде у профилу. 0 q ( y) dy (12) s Q C s (13) P Познавањем коефицијента за R за дати профил, укупног протицајаq на профилу и референтене концентрације C R, укупни пронос суспендованог наноса P се може добити на основу: P Q R (kg/s) (14) C R Слика Обрада података мерења проноса суспендованог наноса (Бабић- Младеновић, 2013) 25

28 3.5. Прорачун проноса наноса У пракси постоји широк дијапазон задатака у којима је потребно одредити пронос наноса у природним водотоцима са покретним дном (алувијалним водотоцима). Прорачун проноса наноса сматра се за једну од најзначајнијих и најосетљивијих компоненти речне хидраулике. Постоји велики број формула за прорачун проноса вученог наноса, суспендованог наноса и укупног коритоформирајућег наноса, углавном емпиријске формуле. Ове формуле настале су успостављањем корелација између параметара којима се описују својства флуида и наноса, њихово кретање и интеракције. Међутим универзално применљива решења и даље нису пронађена. Прорачун проноса вученог наноса За прорачун проноса вученог наноса се користе бројне емпиријске формуле, које су изведене скоро искључиво на основу резултата лабораторијских испитивања, јер су мерења у природним водотоцима оптерећена великим грешкама, а практично немогућа у периодима великих вода. Лабораторијски подаци су добијени у контролисаним условима, са мање-више једноликим условима течења, а формуле успостављене уз одређене рационалне претпоставке о режиму кретања наноса. Најпознатија и најчешће коришћена формула за прорачун транспорта наноса на водотоцима са шљунчаним дном (Бабић-Младеновић, 2013) је формула Majer-Peter- Milera (Meyer-Peter-Muller, скраћено MPM, 1948) која се базира се на критичном тангенцијалном напону: где је: ρ s густина наноса = 2650 (kg/m 3 ) ρ - густина воде, (kg/m 3 ) g гравитационо убрзање (m/s 2 ) d средњи пречник зрна наноса (m) ( ρ s τkr const 0,047 (15) ρ) g d 26

29 Прорачун проноса суспендованог наноса У односу на чисто емпиријски приступ у случају вученог наноса, проучавање суспендованог наноса се базира на теорији турбуленције и поузданим мерењима у лабораторији и у природи. Уколико се усвоји да распоред брзине има облик логаритамске функције, распоред концентрације суспендованог наноса (слика 3.15.) се може одредити на основу следеће једначине Rausa: C C ( z) H z a * Z a ( ) (16) z H a где је: z растојање од дна (m) a рефернтно растојање од дна (приближно 0,01 N - 0,05N). N дубина воде (m) док се бездимензиони (Z * ) експонент назива суспензиони број и рачуна из: Z * W β κ V (17) * Може се усвојити да је коефицијент 1, =0,2 до 0,4. Слика Распоред концентрације суспендованог наноса (Бабић-Младеновић, 2013) 27

30 Јединични пронос суспендованог наноса се може добити интеграцијом по дубини тока: H z z q C V dz (18) s a а, укупни пронос наноса се добија интеграцијом јединичног проноса по ширини корита. Формулом Rosinski-Kuzмin се одређује транспортни капацитет водотока за суспендовани нанос односно највећа количина наноса коју водоток може пронети у датим условима: 3 V C η R W (19) где је параметар (kg s 2 /m 4 ) који се одређује тарирањем на основу података мерења. Теоријски су дефинисане две вредности: = 0,024 (вредност изнад које почиње таложење) и = 0,001 (вредност испод које почиње ерозија) V средња профилска брзина (m/s) R хидраулички радијус (m) W средња хидрауличка крупноћа наноса (m/s) Пронос суспендованог наноса (P s ) се рачуна множењем концентрације суспендованог наноса (C) и протока (Q): P s C Q (20) 28

31 Прорачун проноса укупног коритоформирајућег наноса Раније је уобичајена пракса била да се одвојено рачунају количине вученог и суспендованог наноса. Међутим, у новије време користе се и формуле за прорачун "укупног наноса" односно укупне количине наноса који учествује у морфолошким процесима коритоформирајући нанос. За прорачун проноса укупног наноса, односно суме вученог и суспендованог наноса, такође се користе бројне формуле: Einstein, Toffaleti, Engelund-Hansen, Ackers- White, Yang, Brownlie, van Rijn. Код оваквих врста формула се количина суспендованог наноса добија интеграцијом концентрације по вертикали, с тим што се концентрација при дну тока одређује на бази проноса вученог наноса. Оне су у потпуности емпиријског карактера, иако се у њиховом развоју полази од одређених теоријских поставки. Такође, постоји неколико формула за прорачун укупног наноса, које су развијене применом регресионе анализе на велике базе података: Kariм-Kennedy, Yang. 29

32 3.6. Деформација корита Када се регулационим радовима, изградњом објекта у речном кориту, или на неки други начин, поремети равнотежа хидрауличко - псамолошког режима водотока, његова се реакција у правцу успостављања новог равнотежног стања манифестује деформацијом корита ерозијом или засипањем дна, као и променом положаја речног корита у хоризонталној пројекцији. Општа деформација се односи на дугачке речне деонице, а локална деформација, на кратке потезе, најчешће у зони објеката који су изграђени у речном кориту (Јовановић, 2008). Oпшта деформација је последица узајамног дејства речног тока и речног корита на дужој речној деоници. Анализа опште деформације се састоји у процени просечних промена које ће се десити у водотоку услед измене режима наноса или регулационих радова. Најчешћи примери су: анализа ерозије корита изазване проласком поплавног таласа, прогноза ерозије низводно од бране, прогноза засипања акумулације, анализа деформације корита у зони ушћа, планирање багерских радова на успостављању или одржању пловидбе, као и прогноза ефеката ових радова, анализа деформације корита у зони мостовских сужења, прогноза последица узимања воде из реке за потребе наводњавања или водоснабдевања насеља. Феномен опште деформације се може изучавати помоћу математичких и физичких модела. Предност математичких модела је у томе што омогућавају да се релативно брзо и на економски прихватљив начин обухвате врло дугачке деонице, што није увек случај са физичким моделима (Јовановић, 2008). Локална деформација је последица наглог поремећаја поља брзина, који је концентрисан на једном локалитету. Када се говори о локалној деформацији речног корита, најчешће се има у виду локална ерозија која се јавља око грађевина у речном кориту. То су најчешће: 30

33 локалитети са неповољним морфолошким карактеристикама речног корита (оштра кривина, сужење корита), регулционе грађевине (напери, прагови, преграде), објекти у кориту (мостовски стубови, водозахвати, испусти). Општа деформација речног корита у зони мостовског сужења Општа деформација корита је последица смањеног протицајног профила за велике воде услед мостовског сужења. Смањење протицајног профила доводи до повећања просечне брзине и вучне силе тока у сужењу, тако да долази до ерозије. Процес ерозије се одвија све док се не успостави ново равнотежно стање количина наноса који улази у деоницу се изједначи са излазним количинама. Овај вид опште деформације показује цикличне промене, ерозија је изражена током великих вода, док се корито засипа у периоду малих вода. Следећи фактори генерално изазивају општу деформацију у зони мостовског сужења: ослонци моста улазе у корито, стубови блокирају велики део протицајног профила, прилази затварају корито за велику воду. Прорачун опште ерозије зависи да ли се она одвија у yсловима чисте воде односно без наноса, или постоји кретање наноса. Услови чисте воде постоје уколико је у кориту врло крупан нанос или је дошло до самопоплочавања дна. Слика Ерозија речног корита у зони моста (Бабић-Младеновић, 2013) 31

34 Општа ерозија корита у коме се одвија транспорт наноса, што је најчешћи случај у природним водотоцима, рачуна се на основу следеће једначине: 6 Q1 B 7 1 k1 h2 h1 ( ) ( ) (21) Q2 B2 где је : h 1 - средња дубина тока у основном кориту, узводно од сужења (m) h 2 средња дубина тока у сужењу (m) Q 1 - проток у основном кориту узводно од сужења (m 3 /s) Q 2 - проток у сужењу (m 3 /s) B 1 - ширина дна узводно од сужења (m) B 2 -ширина дна у сужењу (m) K 1 -експонат дат у табели 5. Табела 5. Вредност експоната К 1 (Бабић-Младеновић, 2013) V*/W K1 Вид транспорта наноса <0.5 0,59 Углавном вучени нанос 0.5 to 2.0 0,64 Нешто суспендованог наноса >2.0 0,69 Углавном суспендовани нанос где је : V * - брзина трења на низводном профилу (m/s) W хидрауличка крупноћа наноса у дну (m/s) J пад линије енергије у основном кориту (-). V 1 * gh J (22) 32

35 3.7. Слив реке Саве Слив реке Саве је највећи слив југоисточне Европе, укупне површине од приближно ,20 km 2 и представља један од најважнијих подсливова у сливном подручју реке Дунав, са уделом од 12%. Површину слива дели пет земаља: Република Словенија, Република Хрватска, Босна и Херцеговина, Република Црна Гора и Република Србија, док се занемарив део површине слива такође протеже и на Републику Албанију. Терен у подручју слива реке Саве је врло промењив, и значајно се мења од извора на западу до ушћа у Дунав на истоку. Громадне планине, Алпи и Динариди доминирају горњим делом слива. У низводним деловима, подручја која одводе десне притоке у средњем делу водотока реке Саве су такође громадна, док средњи и доњи део водотока карактеришу низине и ниске планине које чине Панонску низију, ниско, плодно пољопривредно подручје. Надморска висина слива реке Саве варира између приближно 71 m на ушћу Саве у Београду (Србија) и 2864 m (Триглав, Словенија), тако да просечна надморска висина слива износи 545 m. У складу са ФАО класификацијом, доминантан нагиб у подручју слива је умерено благ нагиб, средње вредности 15,8%. Земљиште највећим делом чине камбисоли (слабо до средње развијена тла) који покривају 46,4% подручја слива. Другу значајну групу тла чине лувисоли (тла са подповршинском акумулацијом високо активне иловаче и високе засићености базама), лептосоли (веома плитка тла на каменој подлози или неконсолидованом веома шљунковитом материјалу), подзолувисоли (испрана тла) и флувисоли (младо тло у алувијалним наслагама). Преглед покривености земљишта / коришћења указује да је највећи део подручја слива покривен шумом и полуприродним подручјима (54,71%) и пољопривредним површинама (42,36%) ( Водно подручје реке Саве је смештено у широком региону у којем преовладава умерено континентална клима. Јасно се разликују топла и хладна сезона. Зима може бити оштра са обилним снежним падавинама, док је лето топло и дуго. Климатски услови у подручју слива се могу класификовати у три општа типа: Алпска клима (горњи део слива реке Саве); Умерено континентална клима (водно подручје десних притока); 33

36 Умерено континентална (средње-европска) клима (водно подручје левих притока које припада панонском базену). Просечна годишња температура за цело подручје слива реке Саве је 9,5 C. Средња месечна температура у јануару се спушта на -1,5 C, док у јулу може да достигне 20 C. Количина и годишња расподела падавина се разликују унутар подручја слива. Просечна годишња количина кишних падавина у подручју слива реке Саве се процењује на око mm. Просечна евапотранспирација за цело водно подручје износи око 530 mm годишње. Slika Sliv reke Save ( Хидролошки биланс, тј. дотицање и отицање воде на посматраном подручју, углавном зависи од климатских услова и физичких водних подручја. Просторна дистрибуција хидролошког биланса је хетерогена. Дугорочна просечна годишња количина падавина се креће у распону од 600 mm до 2300 mm. Просторна дистрибуција отицаја по јединици површине у великој мери прати модел просторне расподеле количине падавина и варира од 150 mm годишње (испод 5 l/s/km 2 ) до 1200 mm годишње (скоро 40 l/s/km 2 ). Најнижи приноси воде су у сливовима 34

37 река Босут и Колубара, као и дуж доњих делова водних подручја притока реке Саве (Посавина, Семберија и Мачва). Горња водна подручја реке Саве у Словенији, као и њених притока (Купе, Уне, Врбаса, Босне, Пиве и Таре) карактерише висок принос воде. Просторна дистрибуција евапотранспирације је такође хетерогена. Дугорочна евапотранспирација се креће у распону од 320 до 620 mm годишње. Река Сава настаје из две планинске реке: Саве Долинке и Саве Бохињке. Од њиховог спајања, у близини Радовљице, па све до утицања у Дунав у Београду (Србија), дужина реке Саве износи 945 km, док заједно са својим дужим изворним краком, Савом Долинком, њена укупна дужина износи 990 km. Просечан протицај на ушћу у Београду је 1700 m 3 /s, а код Сремске Митровице 1535 m 3 /s. Хидрографска мрежа у сливу је веома развијена. Најважније притоке у горњем сливу реке Саве су: Кокра, Камнишка Бистрица и Савиња (са леве стране) и Сора, Љубљаница и Крка (са десне стране). У свом средњем и доњем току, река Сава почиње да кривуда и заједно са доњим деловима босанских водотока ствара огромна плавна подручја. Заједничка карактеристика скоро свих десних притока реке Саве је њихово бујично понашање, посебно у њиховим горњим токовима (Уна и Дрина). Даље низводно, у реку Саву утиче неколико десних притока које се сливају из централног и северног дела Босне и Херцеговине. Међу њима су најзначајније Врбас, Укрина, Босна, Брка и Тиња. Даље низводно, река Сава у близини Београда прима још две важне притоке с десне стране Колубару и Топчидер (Међународна комисија за слив реке Саве, 2010). Праћење наноса на нивоу речног слива подразумева редовна теренска истраживања, мапирање и фотографисање из ваздуха које обухвата ерозију тла, ерозију обале, клизишта, механичка кретања и редовна мерења суспендованог наноса и квалитет наноса. На разматраним мерним профилима организована су следећа мерења: Редовно: мерење концентрације и проноса суспендованог наноса, анализа гранулометријског састава суспендованог наноса и материјала са речног дна. Повремено: мерења вученог наноса. 35

38 Преглед владајућих ставова о проносу наноса Ерозиона продукција наноса у речним сливовима и транспорт наноса у водотоцима представљају две компоненте глобалног природног процеса, који због својих последица има велики водопривредни, хидротехнички и еколошки значај. Промене у кориту дешавају се услед деловања бројних фактора и утицаја, као што су хидролошко - хидраулички услови, количине, биланс и својстава наноса у кориту и сливу, вегетација итд (Van Rijn, 1984). Ове промене често се могу одвијати у нежељеном правцу и бити у супротности са предвиђеним наменама водотока или интересима корисника. Радовима на уређењу водотока и регулационим грађевинама ови процеси се контролишу а деоница водотока добија планиране карактеристике и приводи се намени (Божиновић и сар., 1995). Основа оваквих разматрања мора бити везана за детаљно проучавање динамике транспорта речног наноса. Иако је подела речног наноса на вучени и суспендовани условног карактера, код алувијалних водотока изразита доминација у количинама и укупном проносу наноса, а тиме и значај при проучавању, припада честицама које се крећу у виду суспендоване фракције. Очигледни су практични аспекти и потреба за детерминисањем режима наноса реке Саве. Успостављање везе између проноса наноса и основних хидрауличких, морфолошких и псамолошких карактеристика тока има вишеструки значај. Ова потреба је повезана са захтевима регулационих радова на водотоку, савременом приступу пројектовању, изградњи и одржавању свих хидротехничких објеката који се граде на водотоку или користе воду из њега (акумулација, регулационих грађевина, мостова, цевовода, лука и пристаништа, водозахвата итд.) (Савић, 1994). У природном речном току постоји веома осетљива и сложена динамичка равнотежа између протицаја, брзина и дубина воде, хидрауличких отпора, концентрације и крупноће наноса, морфолошких карактеристика водотока (облик и димензије попречног профила, пад дна, облик трасе). Било какве промене у овим елементима потенцијално доводе до деформација и промена у речном кориту, његових морфолошких али и еколошких карактеристика. На новоформираним спрудовима и обалама насталим таложењем наноса формира се вегетациони покривач чиме се повећава укупна површина под ваншумским зеленилом. Овај простор доприноси биолошкој разноврсности, представља станиште и еколошке коридоре за многе 36

39 животињске врсте, а мале дубине воде, присуство вегетације и карактер повременог плављења погодују зони мрешћења риба итд (Julien, 2009). С друге стране, највећи део хемијског загађења до водотока доспева управо са честицама суспендованог наноса за које се везују нутријенти, опасне, штетне и друге материје пореклом са пољопривредних површина индустријских постројења, насеља итд. које значајно могу угрозити квалитет воде и еколошки статус водотока (Savić et al., 2013). Транспорт наноса у водотоцима, у случају интензивнијих ерозионих процеса у сливовима, најчешће превазилази транспортну способност речних токова. Таложењем наноса долази и до засипања водопривредних објеката. У том контексту, највећи водопривредни проблем је засипање акумулацијa. Посебан значај анализи проноса наноса, морфолошким променама са хидротехничким и еколошким импликацијама даје чињеница да је река Сава један од веома битних водених коридора Југоисточне Европе, који повезује четири земље региона и представља спону са најважнијим европским коридором Дунавом (Бабић Младеновић, 2006). Обрада података За обраду података коришћене су основне и друге статистичке методе (тренд, корелациона анализа, Студентов t - тест) којима се анализирани процеси и добијени резултати могу објаснити, илистровати и интерпретирати. Добијени резултати представљени су табеларно и графички. Биланс наноса је квантитативни однос улазних и излазних количина наноса на некој деоници водотока, у овом случају реке Саве на разматраном сектору између Сремске Митровице и Београда. Биланс проноса наноса реке Саве на разматраном сектору за период године изражен у (kg/s), добијен је тако што су од вредности на улазном профилу Сремска Митровица одузете вредности на излазном профилу код Београда. Добијене вредности биланса наноса су биле основа за процену опште деформације корита реке Саве и сагледавање могућих хидротехничких последица. За тестирање нулте хипотезе, поред анализа тренда и коефицијента корелације, примењен је Студентов t-тест. Извршено је тестирања значајности разлика између 37