Farmakopejska ispitivanja

Transcript

1 Farmakopejska ispitivanja Monografije Ph. Eur. 1. Naslov 2. Relativne atomske i molekulske mase 3. Definicija 4. Osobine 5. Rastvorljivost 6. Identifikacija 7. Ispitivanja 8. Određivanje sadržaja 9. Čuvanje 10. Označavanje 11. Upozorenja 12. Nečistoće 2 1

2 1. Naslov Kao naziv hemijske supstance koristi se međunarodno nezaštićeno ime preporučeno od Svetske zdravstvene organizacije (WHO). 2. Relativne atomske i molekulske mase Hemijska struktura opisana je molekulskim i strukturnim formulama Definicija Ime farmaceutske supstance prema IUPAC u. Propisani interval za sadržaj ispitivane supstance. Enantiomer sa naznačenom apsolutnom konfiguracijom R/S na asimetričnim centrima ili racemat. Za monografije supstanci koje su hidrati daje se stepen hidratacije. 4 2

3 4. Osobine izgled (boja i fizički oblik), miris, rastvorljivost, stabilnost (odnosno nestabilnost) na vazduhu, svetlu i vlazi, higroskopnost, kristalnost (kristalan ili amorfan karakter) i polimorfizam (različiti kristalni oblici) Rastvorljivost Ispitivanje pri temperaturama od 15 C i 25 C. Izraz Vrlo lako rastvorljiv Lako rastvorljiv Rastvorljiv Umereno rastvorljiv Teško rastvorljiv Vrlo teško rastvorljiv Gotovo nerastvorljiv Približna zapremina rastvarača u ml po 1 g supstance manje od od od od od od više od 1 1 do do do do do

4 6. Identifikacija Prvi korak u farmakopejskoj kontroli kvaliteta aktivnih farmaceutskih suspstanci i ekscipijenasa. Određenim stepenom sigurnosti se potvrđuje da ispitivana farmaceutskasupstancaodgovaradeklarisanomopisu. U monografijamaph. Eur. postojipodelana prva identifikacijai druga identifikacija. Prva identifikacija: 1. IR spektar 2. karakteristične hemijske reakcije i/ili 3. fizičke konstante Druga identifikacija: 1. specifične ili selektivne hemijske reakcije 2. TLC, UV VIS spektrofotometrija 3. karakteristične fizičke konstante 7 Karakteristi kteristične fizičke konstante U okviru poglavlja 2.2. Physicalandphysicochemical methodsph. Eur 7 nalaze se fizičke konstante značajne za procenu kvaliteta farmaceutskih supstanci Relative density Refractive index Optical rotation Viscosity Capillary viscometer method Viscosity rotating viscometer method Distillation range Boiling point Melting point capillary method Melting point open capillary method Melting point - instantaneous method Freezing point Conductivity Falling ball viscometer method Melting point - instrumental method 8 4

5 Relativna gustina ( ) ) Indeks refrakcije (2.2.6 Značajna fizička konstanta koja se određuje kod svih tečnih farmaceutskih supstanci. Za identifikaciju i procenu čistoće. Bezimena veličina. Meri se na 20 ±5 C propuštanjem D-linije natrijumovog spektra 20 (589,3 nm) i označava se sa. n D Refraktometrima se određuje granični ugao. Za kalibraciju se koriste referentne tečnosti. 10 5

6 Specifična optička rotacija( ) Karakteristika hiralnih supstanci. Za identifikaciju i za procenu "optičke čistoće". α Ugao optičke rotacije ( ) meri se polarimetrom. [ ] 20 Specifična optička rotacija ( α ) se izračunava. D Specifična optička rotacija rastvorene supstance uvek se izražava u odnosu na dati rastvarač i koncentraciju. [ α] 20 D se izračunava iz sledećih izraza: 20 α α Za tečnosti: [ α ] D = Za čvrste: [ α ] 20 D = 100 lρ lc Viskozitet Tečne farmaceutske supstancei pravi rastvori su njutnovski sistemi. Za njih u području laminarnog kretanja važi Njutnov zakon viskoznosti. Koloidni rastvori i suspenzije su ne-njutnovski sistemi. Kod ovih sistema se pri razmatranju viskoznih osobina ne koristi brzina proticanja nego brzina smicanja. Ph. Eur. 7 kao oficinalne propisuje Metodu kapilarnog viskozimetra (2.2.9) i metodu padajuće kugle (Höppler) (2.2.49) za njutnovske sisteme izopropil-miristat izopropil-palmitat parafin, laki tečni parafin, tečni 12 6

7 Metodu rotacionog viskozimetra (2.2.10) za ne-njutnovske sisteme ksantan guma karmeloza-natrijum karbomeri hitosan hidrohlorid hidroksietilceluloza 13 Temperatura topljenja Identifikacija na osnovu karakteristične temperature topljenja. Procena čistoće. Prisutne nečistoće mogu da: Snižavaju Tt ispitivane supstance. Šire interval u kome se supstanca topi. 14 7

8 Prema propisu Ph. Eur. 7 oficinalne metode su: 1. Metoda zatvorene kapilare (2.2.14) Za najveći broj oficinalnih supstanci (kristalne i amorfne). Kalibracija sa referentnim supstancama. 2. Metoda otvorene kapilare (2.2.15) Za voskove, masti, makrogole i sl. 3. Metoda trenutnog topljenja (2.2.16) Jedine dve supstance prema Ph. Eur. 6 parafin, čvrsti i sulfinpirazon. 4. Instrumentalna metoda za određivanje temperature topljenja(2.2.60) Kalibracija sa referentnim supstancama Metoda zatvorene kapilare (2.2.14) Tt je temperatura na kojoj i poslednja čestica kompaktnog sloja čvrste supstance u zatvorenoj kapilari pređe u tečno stanje. Uređaj za određivanje temperature topljenja kupatilo sa tečnošću. Aparat se sastoji od: staklenog balona -kupatilo koja se puni vodom, tečnim parafinom ili silikonskim uljem (čime se kupatilo puni zavisi od Tt ispitivane supstance), mešalice - tečnost za zagrevanje mora da se meša kako bi temperatura bila ista u svim delovima kupatila, termometra odgovarajućeg opsega merenja, a preciznost merenja ±0,5 C, uranja se u tečnost do tačno definisane visine, staklene cevčice zatvorene na jednom kraju. 16 8

9 A. stakleni balon - kupatilo D. glavni termometar E. pomoćni termometar G. staklena cevčica (100 mm 1 mm) Tečnosti za zagrevanje: do 100 C -voda do 200 C H 2 SO 4 + HNO 3 do 250 C tečni parafin do 300 C -H 2 SO 4 + K 2 SO 4 17 Uređaj za određivanje temperature topljenja sa metalnim blokom. Modifikacija farmakopejskog uređaja -kupatila sa tečnošću. termometar kapilara okular lampa metalni blok za grejanje 18 9

10 2. Metoda otvorene kapilare (2.2.15) voskovi se moraju otopiti, nakon unošenja uzorka kapilara se drži na propisanoj temperaturi određeno vreme (npr. 2-8 C 2 h), termometar (preciznost merenja ± 0,5 C) poveže se sa kapilarom tako da živin rezervoar bude u nivou sa ispitivanom supstancom, termometar i kapilara ubaciju se 1 cm od dna kupatila, kupatilo se napuni vodom i zagreva brzinom od 1 Cmin -1, Tt -temperatura pri kojoj nivo tečnosti u kapilari počinje da raste Metoda trenutnog topljenja (2.2.16) Aparat se sastoji od: metalnog bloka napravljenog od materijala koji je dobar provodnik toplote (npr. mesing) i otporan je na supstance koje se ispituju, blok se zagreva električnim grejačem ili grejačem na gas -kontrola temperature veoma precizna, na bloku se nalazi cilindrični otvor u koji se smešta živin termometar, topljenje supstance posmatra se pod mikroskopom

11 4. Instrumentalna metoda (2.2.60) Metoda zatvorene kapilare kod koje se temperatura topljenja određuje instrumentalno. Aparat za određivanje temperature topljenja: Postupak A: fotosenzorom se prati intenzitet svetlosti koja je propuštena kroz kapilaru u kojoj se nalazi ispitivani uzorak. Postupak B: senzor slike registruje svetlost reflektovanu od uzorka u kapilari - dobija se slika. 21 Postupak A A. Kapilara B. Uzorak C. Fotosenzor D. Temperaturni senzor E. Blok za zagrevanje F. Izvor svetlosti 22 11

12 23 Postupak B A. Kapilara B. Uzorak C. Senzor slike D. Temperaturni senzor E. Blok za zagrevanje F. Izvor svetlosti G. Transparentna ploča 24 12

13 Referentne supstance za temperaturu topljenja: Azobenzen 69 C Vanilin 83 C Benzil 96 C Acetanilid 116 C Fenacetin 136 C Benzanilid 165 C Sulfanilamid 166 C Sulfapiridin 193 C Diciandiamid 210 C Saharin 229 C Kofein 237 C Fenolftalein 263 C 25 Referentne supstance za temperaturu topljenja: Primenjuju se za kalibraciju (proveru preciznosti) metoda za određivanje Tt. Za pripremu eutektičke smeše Eutektička smeša predstavlja fizičku smešu dve supstance, pri čemu se one udružuju u jedan kristal, a da pri tome međusobno hemijski ne reaguju. Nastali kristal ima nižu Tt od obe supstance koje čine smešu. Eutektičke smeše pripremaju se: 1. ako je Tt ispitivane supstance viša od 250 C, 2. ako je interval topljenja razvučen, 3. ako se supstanca razgrađuje pre nego što se otopi, 4. ako supstanca ne prelazi odmah iz čvrstog u tečno stanje, 5. ako dve supstance imaju bliske Tt (npr. sulfonamidi)

14 7. Ispitivanja Ispitivanjem stepena čistoće treba da se utvrdi eventualno prisustvo onečišćenja koja mogu nastati u procesu proizvodnje ili čuvanjem farmaceutskih supstanci tokom roka upotrebe. a) provera izgleda rastvora supstance (obojenost, bistrina ili zamućenje) b) aciditet/alkalitet rastvora ili merenje ph vrednosti c) određivanje specifične optičke rotacije d) ispitivanje graničnih vrednosti onečišćenja anjonima, katjonima ili teškim metalima e) ispitivanje dozvoljenih graničnih vrednosti, kao i kvantitativna analiza srodnih supstanci f) određivanje rezidualnih rastvarača g) određivanjesadržaja vode h) gravimetrijska ispitivanja (gubitak sušenjem ili sulfatni ostatak) 27 a) Bistrina i stepen opalescensije Kada se u monografiji navodi da je supstanca u određenoj koncentraciji rastvorna u određenom rastvaraču, dobijeni rastvor mora biti bistar ili u određenom stepenu opalescentan. Rastvor iliispitivana farmaceutskasupstanca u tečnom stanju smatra se bistrim/bistrom ukoliko je: bistrina ista kao bistrina vode ili rastvarača koji je korišćen pri ispitivanju ili opalescencija nije intenzivnija od opalescencije referentne sustenzije I (priprema data u Tabeli ) 28 14

15 Stepen obojenosti tečnosti Ispitivana tečnost poredi se sa vodom ili rastvaračem ili referentnim rastvorom. Metoda I boje se upoređuju i posmatraju pri difuznoj dnevnoj svetlosk, horizontalno prema beloj pozadini. Metoda II boje se upoređuju i posmatraju pridifuznoj dnevnoj svetlosk, vertikalnoprema beloj pozadini. Ova metoda se češće primenjuje. Standardni rastvori: 1. B (smeđ) 2. BY (smeđežut) 3. Y (žut) 4. GY (zelenkastožut) 5. R (crven) Od standardnih rastvora pripremaju se referentni rastvori i to: 1.B 1 B 9 2.BY 1 BY 7 3.Y 1 Y 7 4.GY 1 GY 7 5.R 1 R 7 29 b) Aciditet/alkalitet rastvora ili merenje ph vrednosti Aciditet/alkalitet se ispituje kako bi se: potvrdilo da je supstanca adekvatno prečišćena, ispitalo prisustvo nečistoća poreklom iz postupka proizvodnje ili nečistoća nastalih procesom degradacije, spontano ili usled neodgovarajućeg čuvanja. Kiselost i baznost aktivnih i pomoćnih farmaceutskih supstanci može da se određuju potenciometrijskim merenjem ph vrednosti

16 Farmaceutska supstanca Komentar Alprenolol hidrohlorid Metamizol-natrijum U 10 ml 2% m/v rastvora u vodi doda se 0,2 ml metilcrvenog i 0,2 ml 0,01M hloridne kiseline; rastvor je crvene boje. Nakon toga dodati 0,04 ml 0,01 M natrijum-hidroksida; rastvor je žute boje. U 5 ml 5 % m/v rastvora u vodi doda se 0,1 ml fenolftaleina; rastvor je bezbojan. Ne više od 0,1 ml 0,02 M natrijum-hidroksida je potrebno da indikator promeni boju do ružičaste. Metilergometrin-maleat ph 0,02 % m/v rastvora u vodi je od 4,4 do 5,2 Ranitidin hidrohlorid ph 1 % m/v rastvora u vodi je od 4,5 do 6,0 31 d) Ispitivanje graničnih nih vrednosti onečišćenja enja anjonima, katjonima ili teškim metalima Primenjuju se kvantitativni ili semi-kvantitativni testovi. Potvrđuje se prisustvo/odsustvo malih količina nečistoća. Testovi moraju biti specifični i dovoljno osetljivi kako bi se dobili pouzdani rezultati, jer će nečistoće prisutne u malim količinama davati i odgovarajuću slabo vidljivu reakciju, mali odgovor i sl

17 Dozvoljena granična vrednost za nerastvorne materije npr.u bornoj kiselini se ispituje odsustvo u alkoholu nerastvornih materija (metalni borati i druge nerastvorne nečistoće) Dozvoljena granična vrednost za rastvorne materije npr.u barijum-sulfatu se ispituje odsustvo u vodi rastvornih barijumovih soli koje su veoma toksične Dozvoljena granična vrednost za gubitak žarenjem npr.kod veoma stabilnih farmaceutskih supstanci koje mogu da sadrže termolabine nečistoće (barijum-sulfat, cink oksid, talk) 33 Dozvoljena granična vrednost za arsen i gvožđe Fiziološki štetni, kumulativni otrovi! Farmakopeja propisuje limit testove (kvantitativni testovi). Farmakopeja definiše dozvoljene granice, koje predstavljaju granicu toleracije za ove metale. Limit test za arsen Testomtrebada se potvrdidaje ukupni sadržaj arsena(iii) i arsena(v) uispitivanojsupstanci ispod definisanog dozvoljenog limita. Ph Eur. 7 propisuje Metodu A i B

18 Metoda A Arsen(III) se prevodi u arsenvodonik dejstvom nascentnog vodonika koji nastaje ex temporeu rastvoru. Vodonik nastaje iz cinka i hloridne kiseline. Ukoliko je prisutan arsen(v) dodatkom jodida (KJ) redukuje se do arsena(iii), a zatim prevodi u arsenovodonik. Stano-hlorid se takođe dodaje zato što olakšava stvaranje arsenovodonika. 35 Tokom reakcije moženastati vodonik sulfid, koji morada se ukloni jer ometa test dajući sa živa(ii)-bromidom tamno-zelenu boju. Uklanja se sa olovo-acetatom. Arsenovodonik pri prolasku kroz filterpapir natopljen rastvorom živa(ii)-bromida daje mrlju žute boje čiji intenzitet se upoređuje sa intenzitetom mrlje koja nastaje sa poredbenim rastvorom. Predpostavlja se da reakcija teče prema sledecoj sekvenci: Reakciju ometaju nitratna kiselina, hloridi, bromidi, jod, jedinjenja koja stvaraju vodonik sulfid tako da nikako ne smeju biti prisutni. Takođe, nepoželjno je i prisustvo žive, platine, srebra, paladijuma, nikla, kobalta, bakra, kao i njihovih soli

19 Metoda B Arsen(III) se direktno se prevodi u arsen(iii)-hlorid, a arsen(v) nakon redukcije sa jodidom (KJ). Nastali arsen(iii)-hlorid se zatim hipofosfornom kiselinom redukuje do amorfnog koloidnog arsena. Boja ispitivanog rastvora, nastala zbog formiranja arsena, poredi se sa bojom poredbenog rastvora koji sadrži definisanu (maksimalnu dozvoljenu) koncentraciju arsena(iii). 37 Limit test za gvožđe Testom treba da se potvrdi daje ukupni sadržaj gvožđa(ii) i gvožđa(iii) uispitivanojsupstanci ispod definisanog dozvoljenog limita. Gvožđe kao onečišćenje može da potiče od polaznih sirovina ili od proizvodne opreme. Test se izvodi u Neslerovom cilindru. U rastvoru puferovanom sa amonijum-citratom gvožđe(ii) sa tioglikolnom kiselinom gradi kompleks koji nakon 5 minuta stajanja postaje ljubičaste boje. Tioglikolna kiselina redukuje eventualno prisutno gvožđe(iii) u gvožđe(ii)

20 Gvožđe(II) sa tioglikolnom kiselinom gradi kompleks koji je bezbojan ili skoro bezbojan. Stajanjem (5 min.) dolazi do oksidacije i nastaje kompleks ljubičaste boje. Boja ispitivanog rastvora poredi se sa bojom odgovarajućeg poredbenog rastvora koji sadrži maksimalnu dozvoljenu koncentraciju gvožđa(ii). bezbojni kompleks ljubičasto obojeni kompleks 39 Dozvoljena granična vrednost za anjonske nečistoće Testovi se izvode u Neslerovom cilindru. Limit test za hloride Netoksični i hemijski inertni. Prisutni u polaznim sirovinama i reagensima za sintezu farmaceutskih supstanci. Prisustvo hlorida preko dozvoljene granice ukazuje na neadekvatno prečišćavanje supstance. Zasniva se na precipitaciji hlorida sa srebro-nitratom u prisustvu razblažene nitratne kiseline. Opalescencija ispitivanog rastvora, nastala zbog formiranja srebro-hlorida, poredi se sa opalescencijom poredbenog rastvora koji sadrži definisanu koncentraciju hlorida. Razblažena nitratna kiselina povećava selektivnost reakcije i pojačava opalescenciju

21 Limit test za sulfate Sulfatna kiselina, kao najjeftinija jaka mineralna kiselina, najčešće se koristi za sintezu i prečišćavanje farmaceutskih supstanci. Prisustvo sulfata preko dozvoljene granice ukazuje na neadekvatno prečišćavanje. Test se zasniva se na precipitaciji sulfata sa barijum-hloridom u prisustvu razblažene sirćetne kiseline. Pod ovim uslovima karbonati, sulfiti i fosfati ne formiraju precipitate sa barijum(ii) jonima. Opalescencija ispitivanog rastvora, nastala zbog formiranja barijumsulfata, poredi se sa opalescencijom poredbenog rastvora koji sadrži definisanu koncentraciju sulfata. 41 Dozvoljena granična vrednost za teške metale Ph. Eur. 7 kao limit test za teške metale (olovo, bakar, srebro, živa, kadmijum, bizmut, rutenijum, zlato, platina, paladijum, vanadijum, arsen, antimon, kalaj i molibden) propisuje reakciju sa tioacetamidom. Tioacetamid hidrolizuje gradeći vodonik-sulfid koji sa teškim metalima gradi koloidni precipitat braon boje (sulfidi teških metala)

22 Poredbeni rastvor sadrži određenu koncentraciju olova. Dodatkom tioacetamida u ispitivani i poredbeni rastvor nastaje braon boja koja ne sme biti intenzivnija u ispitivanom rastvoru nego u poredbenom rastvoru. Ph. Eur. 7propisuje Metodu A, B, C, D, E,F, G i H za ispitivanje teških metala. 43 Metode A,Bi H primenjuju se kod supstanci koje su rastvorne u vodi (metoda A), organskom rastvaraču (metoda B) ili odgovarajućem propisanom rastvaraču (H). Prednost nema žarenja. Nedostaci ne daju sve supstance bistre i bezbojne rastvore, neke supstance interferiraju precipitaciju sa tioacetamidom, neke supstance grade helate sa ispitivanim metalima

23 Kod metoda C, D, F i G potrebno je prethodno žarenje. Primenjuju se kod slabo rastvornih supstanci, kod supstanci koje interferiraju precipitaciju sa tioacetamidom i supstanci koje grade helate sa ispitivanim metalima. Nedostatak metoda C i D su gubici do kojih dolazi tokom žarenja (olovo, živa i arsen prevode se u isparljive proizvode). Preporuka je primenjivati metode F i G koje podrazumevaju vlažnu digestiju. Metoda E je za farmaceutske supstance kod kojih je limit za teške metale ispod 5 ppm osetljivost velika i moguće je ispitivati do 0,5 ppm.ukoliko je sadržaj manji od 0,5 ppm mora se postaviti metoda specifična za odgovarajući metal. 45 Dozvoljena granična vrednost za katjone Prema propisu Ph. Eur. 7ispituju se kalcijum, magnezijum, kalijim i amonijum jon. Limit test za kalcijum Zasniva se na precipitaciji kalcijuma sa amonijum-oksalatom u prisustvu razblažene sirćetne kiseline. Opalescencija ispitivanog rastvora, nastala zbog formiranja kalcijum-oksalata, poredi se sa opalescencijom propisanog poredbenog rastvora. Test se izvodi u prisustvu sirćetne kiseline, jer su oksalati barijuma i svih ostalih katjona rastvorni u ovoj kiselini. Na taj način se obezbeđuje da reakcija bude selektivna

24 e) Ispitivanje dozvoljenih graničnih nih vrednosti, kao i kvantitativna analiza srodnih supstanci BITNO Izvodi se u skladu sa: Opštom monografijom Farmaceutske supstance (eng. Substances for pharmaceutical use -Corpora ad usum pharmaceuticum(2034 ), Poglavljem Kontrola nečistoća u farmaceutskim supstancama (eng. Control of impurities in substances for pharmaceutical use (5.10)) Smernicom Evropske agencije za lekove (eng. The European Agency for the Evaluation of Medicinal Products EMEA) o kontroli nečistoća u farmakopejskim supstancama (CPMP/QWP/1529/04) i Zahtevima definisanim u individualnoj monografiji. 47 Nečistoće Sve strane, neželjenesupstance prisutne u farmaceutskoj supstanci ili gotovom proizvodu. Njihovo prisustvo, čak i u malim količinama, može bitno uticati na efikasnost i bezbednost. Nečistoće mogu imati potpuno drugačiju efikasnost i bioraspoloživost. Nečistoće mogu izazvati neželjene i/ili toksične efekte

25 Dozvoljeni nivo nečistoća u aktivnim farmaceutskim supstancama propisuje ICH Q3A. Ovaj definisani dozvoljeni nivo nečistoća naveden je i u Opštoj monografiji Farmaceutske supstance. Propisan je na osnovu maksimalne dnevne doze. Definisani su posebni limiti za prijavljivanje, identifikaciju i kvalifikaciju nečistoća. 49 Limit za prijavljivanje nečistoća je koncentracija (% u odnosu na maksimalnu dnevnu dozu ) koja mora biti prijavljena Regulatornom telu. UKAZUJE SE NA PRISUSTVO SPECIFICIRANE NEČISTOĆE Limit za identifikaciju nečistoćeje koncentracija (% u odnosu na maksimalnu dnevnu dozu) koja mora biti identifikovana primenom odgovarajuće metode. IDENTIFIKACIJA SPECIFICIRANE NEČISTOĆE Limit za kvalifikaciju nečistoća je koncentracija (% u odnosu na maksimalnu dnevnu dozu) specificirane nečistoće koja mora biti podvrgnuta toksikološkim ispitivanjima kako bi se potvrdila bezbednost

26 Identifikovana nečisto istoća Svaka nečistoća čija je struktura poznata. Neidentifikovana nečisto istoća Svaka nečistoća čija struktura nije poznata, tako da je okarakterisana samo recimo retencionim vremenom ili relativnim retencionim vremenom. Specificirana nečisto istoća Svaka nečistoća kojasenavodi pojedinačno i sa definisanim kriterijumom prihvatljivosti; može biti identifikovana ili neidentifikovana. Nespecificirana nečisto istoća Nečistoća koja se ne navodi pojedinačno i nema sopstveni definisani kriterijum prihvatljivosti, već je obuhvaćena generalnim kriterijumom prihvatljivosti (ne više od ( ) limita za identifikaciju). 51 RRT = t RC /t RB RRT = t RA /t RB 52 26

27 ICH Q3A: Impurities in new drug substances Maksimalna dnevna doza Limit za prijavljivanje nečistoće 1,2 Limit za identifikaciju nečistoće 2 Limit za kvalifikaciju 2 2 g/dnevno 0,05 % 0,1 % ili 1,0 mg/dnevno* 0,15 % ili 1,0 mg/dnevno* > 2 g/dnevno 0,03 % 0,05 % 0,05 % 1 Postavljanje više vrednosti limita za prijavljivanje nečistoća mora biti naučno obrazloženo 2 Niže vrednosti limita za prijavljivanje, identifikaciju u kvalifikaciju treba definisati kod nečistoća koje su izuzetno toksične *uzima se vrednost koja je niža

28 Srodne supstance (eng. Related substances) U monografijama organskih supstanci. Propisana je metoda za kontrolu organskih nečistoća (najčešće je to HPLC metoda). Identifikacijaprema referentnom standardu, na osnovu reprezentativnog hromatograma ili na osnovu RRT. Odnos između retencionog vremenaposmatranog pika (pik analizirane nečistoće)iretencionog vremena referentnog pika (pik aktivne supstance čije nečistoće analiziramo). Kvantifikacija prema površini pika referentnog standarda nečistoće ili metodom normalizacije. Procentualno izražen odnos između površine pika nečistoće i površine pika analizirane sustance. 55 Karbamazepin Acetilsalicilna kiselina 56 28

29 57 Ispitivanje nečistoća TLC metodom. Procena prihvatljivosti rezultata: Ni jedna nečistoća ne sme biti prisutna u količini većoj od 0,5 % Najviše dve nečistoće mogu biti prisutne u količini između 0,2 % i 0,5 %

30 U nekim starim monografijama nema ni liste nečistoća (transparency list) na kraju monografije, a ni zahtevi za dozvoljeni nivo nečistoća nisu u skladu sa Opštom monografijom Farmaceutske supstance i poglavljem Kontrola nečistoća u farmaceutskim supstancama. Ovakve monografije se moraju korigovati u skladu sa postojećim naučnim podacima. 59 f) Određivanje rezidualnih rastvarača a i isparljivih nečisto istoća za ispitivanje isparljivih nečistoća u farmaceutskim supstancama, određivanje rezidualnihrastvarača u farmaceutskim supstancama i farmaceutskim oblicima (npr. etanola, izopropanola, itd), isparljivih monomera u plastičnoj ambalaži (npr. vinilhlorida i etilenoksida). Primenjuje se gasna hromatografija

31 g) Određivanje sadržaja vode Voda se kod mnogih farmaceutskih supstanci smatra onečišćenjem zato što može značajno ugroziti stabilnost farmaceutske supstance, a i gotovog proizvoda. U zavisnosti od osobina same farmaceutske supstance voda može biti prisutna kao: slobodnakod čvrstih supstanci emulgovana ili rastvorena kod tečnih. Jedina metoda kojom se mogu određivanje sva tri oblika je semikvantitativno određivanje Karl-Fišer titracijom. 61 h) Gravimetrijska ispitivanja Gubitak sušenjem Osobine supstance uslovljavaju temperaturu, vreme trajanja, ispitivanje pod atmosferskim pritiskom ili u vakuumu Izražava se u težinskim procentima (m/m) kao gubitak mase. Ph. Eur. propisuje određivanje: a) u eksikatoru sušenje iznad fosfor(v)-oksida pod atmosferskim pritiskom na sobnoj temperaturi, b) u vakuumu sušenje iznad fosfor(v)-oksida pod pritiskom od 1,5 2,5 kpa na sobnoj temperaturi, c) u vakuumu na temperaturi propisanoj u monografiji -sušenje iznad fosfor(v)-oksida pod pritiskom od 1,5 2,5 kpa na propisanoj temperaturi d) u sušnici na temperaturi propisanoj u monografiji, e) u visokom vakuumu -sušenje iznad fosfor(v)-oksida pod pritiskom koji ne prelazi 0,1 kpa i na temperaturi propisanoj u monografiji

32 Sulfatni ostatak sulfatni pepeo Testom se ispituje prisustvo neorganskih katjona koji grade neisparljive sulfate. Uglavnom su to alkalnii zemno-alkalnimetali. Zaostaju kao nečistoće od upotrebe neorganskih supstanci i reagenasa korišćenih u sintezi ispitivane farmaceutske supstance. Ukoliko je vrednost ovog parametra preko dozvoljene granice ukazuje na neadekvatno prečišćavanje. Test se izvodi u porcelanskom, platinskom ili kvarcnom tiglu. 63 Ne mora se koristiti samo kao limit test. U nekim monografijama propisan je za određivanje sadržaja, npr. natrijuma: karmeloza-natrijum sulfatni pepeo 20 % do 33,3 % određeno za 1 g; sadržaj natrijuma je 6,5 % do 10,8 % heparin-kalcijum sulfatni pepeo 32 % do 40 % određeno za 0,2 g kroskarmeloza-kalcijum sulfatni pepeo 10 % do 20 % određeno za 1 g 64 32

33 8. Određivanje sadržaja Farmaceutske supstance nikada nisu potpuno čiste i sadrže ograničeni udeo onečišćenja. Sadržaj ispitivane supstance mora se nalaziti u granicama koje propisuje monografija. Propisani interval za sadržaj ispitivane supstancenalazi se u delu monografije Definicije. 65 Metoda Ph. Eur. USP HPLC 16 % 45 % GC 2 % 2 % Titrimetrija 69 % 40 % UV-VIS spektrofotometrija 9 % 8 % Mikrobiološko određivanje 3 % 3 % Ostale (IR, NMR, polarimetrija, AAA, polarografija, gravimetrija) 1 % 2 % 66 33

34 Neselektivne metode Titrimetrijske metode najzastupljenije za određivanje sadržaja u Ph. Eur. Preciznost metode unapređena potenciometrijskim određivanjem ZTT. Prednost primene: Nedostaci: ne treba koristiti referentne standarde, jednostavne i brze za izvođenje. nije selektivna metoda -tačnost određivanja kompromitovana prisutnim srodnim supstancama. 67 Neselektivne metode UV-VIS spektrofotometrija -direktna i indirektna. Jednostavne i brze za izvođenje. Nije selektivna metoda -većina nečistoća ima iste ili slične hromofore kao ispitivana supstanca pa utiče na tačnost određivanja. U Ph. Eur. određivanje sadržaja uglavnom preko specifičnog ekstincionog koeficijenta čija se vrednost navodi u monografiji ispitivane supstance. Ovakav pristup dodatno može povećati grešku određivanja. Hloramfenikol natrijum-sukcinat u vodi na 276 nm 1 A 1 % = 220 rastvor koncentracije 10 μg ml -1 ima apsorbanciju 0,

35 Selektivne metode Hromatografske metode -HPLC i GC. Primena GC ograničena, jer je mali broj lako isparljivih supstanci. HPLC - selektivna, precizna i tačna. Obavezno se moraju sprovoditi testovi provere pogodnosti sistema. Zašto Ph. Eur. propisuje titrimetriju -nespecifičnu metodu za određivanje sadržaja najvećeg broja supstanci? 69 H 3 C OH H 3 C OH C CH + AgNO 3 C CAg + HNO 3 beli talog 70 35

36 Ispitivanje nečistoća TLC metodom. Procena prihvatljivosti rezultata: Ni jedna nečistoća ne sme biti prisutna u količini većoj od 0,5 % Najviše dve nečistoće mogu biti prisutne u količini između 0,2 % i 0,5 %. 71 Specifičnost određivanja Komisija zadužena za Ph. Eur. smatra da je bolje primenom odgovarajućih metoda za praćenje stabilnostisprovesti ispitivanje nečistoća koje potiču iz postupka sinteze i degradacionih proizvoda (u okviru Ispitivanjadate su metode za ispitivanjedozvoljenih graničnih vrednosti, kao ikvantitativnuanalizusrodnih supstanci), nego u okviru Određivanja propisivati metodu specifičnu za ispitivano jedinjenje. To znači da su svi zahtevi u monografiji definisani tako da se dobije proizvod odgovarajućeg kvaliteta tokom celokupnog roka upotrebe. Fokus u proceni kvaliteta farmaceutskih supstanci pomeren je sa određivanja sadržaja na ispitivanje nečistoća. Došlo je do intenzivnog razvoja metoda za kvalitativnu i kvantitativnu analizu nečistoća. Metoda izbora je HPLC

37 S (%) SD (%) S P (%) < SD (%) P S P -pravi sadržaj ispitivane supstance S D -sadržaj dobijen određivanjem (primenjena neselektivnemetoda) S P (%) = S D % -isparljive nečistoće (%) - - ostatak nakon žarenja (%) - Σ organskih nečistoća (%) Sve semikvantitativne testove za ispitivanje nečistoća zameniti kvantitativnim. Primenom date jednačine kompenzovati nedostatke neselektivnih metoda za određivanje sadržaja. 73 Nedostaci predloženog pristupa: Nisu uzete u obzir nečistoće koje ne apsorbuju u UV oblasti i neke soli organskih kiselina i baza (npr. amonijum acetat, alkilamonijum soli, itd). Međutim, sadržaj ovih nečistoće moguće je pratiti primenom drugih metoda. Još nije prihvaćen od strane Komisije za Ph. Eur., a time ni od strane Agencija za lekove

38 9. Čuvanje Radi zaštite kvaliteta farmaceutskih supstanci navodeseuslovipod kojima se supstanca mora čuvati. Kada se preporučuju posebni uslovi čuvanja, uključujući vrstu kontejnera i temperaturne granice, oni su posebno naznačeni u monografiji. Hermetički zatvoreno Zaštićeno od vlage Zaštićeno od svetlosti Označavanje avanje Označavanje farmaceutskih supstanci i farmaceutskih oblika je predmet nacionalne regulative i međunarodnih dogovora. U ovom delu monografije navodi se samo ono što je neophodno da se potvrdi kvalitet supstance. Podaci iz ovog dela monografije mogu se naći na kontejneru, pakovanju ili sertifikatu koji prati farmaceutsku supstancu

39 Gde je primenjivo u ovom delu se navodi da je supstanca: za određenu specifičnu namenu, drugačija kristalna forma, određenog stepena usitnjenosti, obložena, granulisana, sterilna, ne sadrži bakterijake endotoksine, ne sadrži pirogene, sadrži sredstvo za klizanje, stepen hidracije, ime i koncentraciju supstance koja je dodata farmaceutskoj supstanci, npr. konzervansi ili antioksidansi. 77 Kod metilhidroksipropilceluloze i sličnih ekscipijenasa mora se navesti prividni viskozitet. Gde je primenjivo kod nistatina se navodi da je supstanca samo za spoljašnju primenu. Ukoliko je potrebno kod mlečne kiseline se navodi da je supstanca pogodna za parenteralnu primenu. Kod oleinske kiseline potrebno je navesti poreklo (životinjskog ili biljnog porekla). Ukoliko je kod etil estara omega-3 masnih kiselina dodat tokoferol mora biti navedeno. Kod vitamina A navode se dodati stabilizatori

40 11. Upozorenja U skladu saprincipimadobro kontrolne laboratorijske prakse (DKLP) i zakonskim odredbama. 12. Nečisto istoće Navodi se spisak svih poznatih i potencijalnih nečistoća koje se ispituju po propisu datom u delu Ispitivanja- Srodne supstance. Navode se sve specificirane nečistoće i druge supstance koje se mogu detektovati. Potencijalne nečistoće poznate strukture koje uobičajeno nisu prisutne u količini većoj od limita za identifikaciju