FARMACEUTSKA ANALIZA BETA- LAKTAMSKIH ANTIBIOTIKA

Transcript

1 FARMAEUTKA AALIZA BETA- LAKTAMKI ATIBITIKA 1 Penicilini efalosporini R 3 R

2 PEIILII R 3 3 U terapiji se koriste acil derivati 6-amino-penicilanske kiseline snovna struktura se sastoji od L-cisteina i D-valina i ima asimetrične atome u položajima 2, 5 i 6 Zbog velikog Bajerovog napona četvoročlanog prstena β-laktamski sistem je nestabilan i reaktivan lobodan elektronski par azota u β-laktamu ne učestvuje u rezonantnoj stabilizaciji prstena estabilan u kiseloj i baznoj sredini kao i u prisustvu enzima 3 Reakcije penicilina se dele na: Reakcije posle hidrolize u baznoj sredini Reakcije peniciloinske kiseline Reakcije hidroksamske kiseline Reakcije posle hidrolize u kiseloj sredini Reakcije penicilamina Reakcije peniciloladehida Reakcije oksidacije Reakcije redukcije 4 2

3 Reakcije posle hidrolize u baznoj sredini R R 3 R Peniciloinska kiselina idroksamska kiselina 5 Reakcije peniciloinske kiseline: 1. R 3 3 gl 2 R peniciloinska kiselina acilpenaldinska kiselina penicilamin - 2 Felingova reakcija kvalitativna analiza R 2 peniciloaldehid Titracija sa g 2+ jonom kvantitativna analiza 6 3

4 Felingova reakcija Felingov rastvor se sastoji iz Felinga I i Felinga II koji se mešaju neposredno pre upotrebe Feling I rastvor u (II) sulfata pentahidrata u destilovanoj vodi Feling II rastvor K-a-tartarata i a-hidroksida u destilovanoj vodi Princip: Ispitivanom rastvoru se doda Felingov rastvor koji se u prisustvu redukcionog sredstva redukuje do bakar-oksida (crveni talog). Peniciloaldehid + a u + 2 K a ksidovani + proizvod peniciloaldehida K + u 2 egativna reakcija Pozitivna reakcija 7 2. R I 2 R peniciloinska kiselina acilpenaldinska kiselina 1-karboksi-1-amino-2,2-dimetil 2-etan sulfonska kiselina I 2 višak joda se titrira sa atiosulfatom kvantitativna analiza R R-acetilamino malonska kiselina 8 4

5 Reakcije hidroksamske kiseline: 1. R 3 3 Fel 3 R 3 3 1/3 Fe 3+ Kompleks crvene boje kvalitativna i kvantitativna analiza 9 2. R 3 3 u 4 R 3 3 1/2 u 2+ Kompleks zelene boje kvalitativna i kvantitativna analiza 10 5

6 Reakcije posle hidrolize u kiseloj sredini R 3 3 R 2 peniciloaldehid penicilamin Felingova reakcija kvalitativna analiza 11 Reakcija na penicilamin: formaldehid 2 Šifova baza crvene boje Reakcija oficinalna u Ph. Jug. V za identifikaciju penicilina 12 6

7 Reakcije oksidacije R KMn 4 3 R Mn Reakcije redukcije R 3 3 i 2 R i 14 7

8 Benzil-penicilin Benzilpenicilanska kiselina je higroskopna i nestabilna, loše kristalizuje i slabo je rastvorna u vodi. U terapiji se koristi u obliku kalijumovih ili natrijumovih soli koje su rastvorne u vodi i etanolu a nerastvorne u organskim rastvaračima. (2,5R,6R)-3,3-dimethyl-7-oxo-6-[(phenylacetyl)- amino]-4-thia-1-azabicyclo[3.2.0]heptane-2-carboxylate Identifikacija nakon razgradnje do hidroksamske kiseline daje crveno obojen kompleks sa Fe 3+ jonom sa koncentrovanom sumpornom kiselinom i reagensom formaldehid/sumporna kiselina na sobnoj temperaturi i na temperaturi od 100 daje obojeni proizvod nakon bazne hidrolize nastali proizvod fenilsirćetna kiselina ima karakterističnu temperaturu topljenja 15 dređivanje sadržaja Merkurimetrijsko određivanje precizna metoda, daju je svi penicilini i ne zahteva referentni standard. edostatak je što zahteva veliku količinu supstance, vremenski je zahtevna i zbog prisustva živinih jona štetna po okruženje. Postupak zahteva 2 titracije. U prvoj titraciji se supstanci u prisustvu odgovarajućeg pufera dodaje rastvor g 2+ pri čemu dolazi do otvaranja prstena i nastaje g(r) 2 proizvod. U drugoj titraciji supstanca potpuno hidrolizuje u baznoj sredini a zatim ponovo reaguje sa g 2+ jonom. 1) 2) 2 R + g 2+ g(r) g 2+ + g(r) 2 2 g(r) Završna tačka titracije se određuje potenciometrjski. astala kriva ima 2 prelaza i za određivanje se koristi drugi prelaz. 16 8

9 Jodometrijsko određivanje ova titracija daje dobra slaganja sa mikrobiološkim određivanjem penicilina ali zahteva referentnu supstancu što značajno poskupljuje metodu. idroksamat procedura koju propisuje UP (građenje crveno obojenog kompleksa sa Fe 3+ jonom a nakon nukleofilne adicije hidroksilamina) je brza i jednostavna. Takođe, zahteva referentnu supstancu. pektrofotometijsko određivanje može se koristiti i za peniciline i cefalosporine. 17 eka ispitivanja koja propisuje Ph. Eur. 6: Identifikacija: IR spektroskopija TL metoda kao reagens za prskanje koristi se rastvor joda Bojena reakcija po dodatku smeše sumporna kiselina/formaldehid formira se crveno-braon obojeno jedinjenje rodne supstance: PL metoda dređivanje sadržaja: PL metoda Po Ph. Eur. 6 oficinalni su: Benzil-penicilin, K so Benzil-penicilin, a so Benzil-penicilin, prokain (depo preparat) Benzil-penicilin, benzatin (depo preparat) 18 9

10 Ampicilin Amoksicilin (6R)-6[(R)-2-amino-2-fenilacetamido] penicilanska kiselina U Ph. Eur. 6 oficinalan kao: Ampicilin trihidrat Ampicilin anhidrovani Ampicilin-natrijumova so (6R)-6[(R)-2-amino-2-(4-hidroksifenil) fenilacetamido] penicilanska kiselina U Ph. Eur. 6 oficinalan kao: Amoksicilin trihidrat Amoksicilin anhidrovani tabilni u kiseloj sredini a nestabilni na β-laktamazu 19 Identifikacija IR apsorpciona spektroskopija. TL metoda kao reagens za prskanje koristi se rastvor joda. Bojena reakcija po dodatku smeše sumporna kiselina/formaldehid formira se žuto obojeno jedinjenje. Za razlikovanje ampicilina i amoksicilina koriste se reakcije na slobodnu fenolnu grupu koju ima samo amoksicilin. dređivanje sadržaja Ranije se koristila merkurimetrijska titracija a danas, Ph. Eur. 6 propisuje RP- PL metodu za određivanje sadržaja. Za nečistoće Ph. Eur. 6 propisuje PL metodu

11 ečistoće ampicilina prema Ph. Eur

12 tabilnost aminopenicilina u rastvoru vi aminopenicilini se mogu polimerizovati u rastvoru pri čemi nastaju polimeri koji mogu biti jaki alergeni. Iz tog razloga, rastvori za parenteralnu primenu se pripremaju 23 neposredno pre upotrebe (ex tempore). EFALPRII R 2 3 U terapiji se koriste acil derivati 7-aminocefalosporanske kiseline. Kao i penicilini, u svojoj strukturi imaju amino kiseline L-cistein i D- valin a asimetrični centri su u položajima 6 i 7. tabilni, bezbojni kristali, soli rastvorne u vodi. u položaju 1 ima osobine enamida. tabilniji su od penicilina u kiseloj sredini, a kao i penicilini nestabilni u baznoj sredini i u prisustvu enzima

13 Ph. Eur. 6 efalexin 6R,7R)-7-[[(2R)-2-Amino-2-phenylacetyl]amino]-3-methyl- 8-oxo-5-thia-1-azabicyclo[4.2.0]oct-2-ene-2-carboxylic acid monohydrate Identifikacija IR spektroskopija dređivanje sadržaja i srodnih supstanci RP-PL metoda 25 ečistoće cefaleksina prema Ph. Eur

14 27 14