Neto dobit 235 * miliona, umanjena za 25%

POSLOVNI REZULTATI IZ 2009. GODINE Atina, 24. februar 2010. Neto dobit 235 * miliona, umanjena za 25% Izjava Mihalisa Salasa, predsednika Upravnog odbora Dobit Piraeus grupe pre rashoda rezervisanja je u 2009. godini iznosila 780 miliona, a u 2008. godini 774 miliona. Neto prihodi i poslovni rashodi su takoñe ostali na iz 2008. godine, dok su rashodi rezervisanja porasli sa 388 miliona na 491 milion zbog nepovoljnih ekonomskih uslova. Net odobit je u 2009. godini dostigla 235 miliona, što predstavlja smanjenje od 25% na meñugodišnjem. Iznos neto dobiti korigovane za jednokratni porez je 202 miliona. Ključni principi politike grupe za 2009. godinu - likvidnost, adekvatnost kapitala, kvalitet aktive i ograničavanje troškova ostaju prioriteti i u 2010. godini. Istovremeno, radi se na pripremi naših narednih koraka u pravcu rasta poslovanja, kako u zemljama jugoistočne Evrope, koje postepeno ulaze u fazu oporavka, tako i u Grčkoj. Grčka ekonomija se nalazi pred velikim fiskalnim i strukturnim izazovima, koji zahtevaju primenu smelih mera kako bi se privreda vratila na put razvoja. Pakt za stabilnost i rast u periodu 2010-2013, koji se priprema u saradnji s Evropskom unijom, predstavlja korak u dobrom pravcu. Nakon njegove realizacije, Grčka će moći da izvrši oporavak javnih finansija i da podstakne strukturne reforme, koje će zemlju dovesti do bezbednijeg ekonomskog okruženja. U tom kritičnom periodu, podjednak značaj imaće i privatni sektor, sa inicijativama i akcijama koje će povećati konkurentnost i voditi ka ekonomskom oporavku. Izjava predsednika Upravnog odbora...1 Osnovni podaci o rezultatima poslovanja....2 Odabrani podaci...4 Kretanje obima poslovanja...5 Kvalitet aktive baza kapitala...6 Rezultati...7 Rezultati u Grčkoj i inostranstvu...8 Prihodi, rashodi poslovanja, rezervisanja...9 Podaci o ceni akcija...11 Kontakt: Τel. +30 210 333 5026 Odnosi s investitorima: Investor_Relations@piraeusbank.gr Piraeus Bank grupa (www.piraeusbank.gr) osnovana je 1916. godine, a na Atinskoj berzi se kotira od 1918. Banka je u svom poslovanju najpre bila u privatnom vlasništvu i pod privatnom upravom, a 1975. godine je prešla u državno vlasništvo, da bi 1991. godine ponovo bila privatizovana. Od tada neprestano raste i širi svoje poslovanje. Na kraju decembra 2009. godine, Grupa je posedovala mrežu od 872 filijala (359 u Grčkoj i 513 u inostranstvu) sa 13.417 zaposlenih (6.660 u Grčkoj i 6.757 u inostranstvu). Ukupan kapital Piraeus Bank grupe iznosi 3,6 milijardi evra, depoziti klijenata 30,8 milijardi, neto krediti 37,7 milijardi, a ukupna aktiva 54,3 milijarde evra. Kombinujući poslovni razvoj i društvenu odgovornost Piraeus Bank grupa sistematski podržava svoje odnose sa socijalnim partnerima i širim društvenim okruženjem konkretnim radnjama, s naglaskom na zaštitu prirodnog i kulturnog okruženja. * Iznos ne uključuje jednokratni porez.

Osnovni podaci o rezultatima poslovanja Grupe u periodu 1. januar 31. decembar 2009. Rezultati Dobit pre rezervisanja je u 2009. godini dostigla 780 miliona, što predstavlja povećanje od 1% na meñugodišnjem (774 miliona u 2008. godini). Neto prihod od kamata od 1.105 miliona, što predstavlja smanjenje od 5% na meñugodišnjem ; meñutim, u četvrtom kvartalu 2009. došlo je do povećanja od 3% u odnosu na treći kvartal (292 miliona u odnosu na 285 miliona ). Neto kamatna marža (na prosečnu kamatonosnu aktivu) je u četvrtom kvartalu 2009. godine neznatno porasla na 2,8%, sa 2,7% koliko je iznosila u trećem kvartalu. Na godišnjem, neto kamatna marža je iznosila 2,6%, dok je u 2008. godini iznosila 3,0%. Ovo smanjenje je posledica kompresije prouzrokovane porastom troškova depozita. Neto prihodi iznosili su 1.663 miliona, što predstavlja povećanje od 1% na meñugodišnjem. Ograničavanje troškova (893 miliona ) na iz 2008. godine (897 miliona ). Odnos troškova i prihoda je u 2009. godini ostao nepromenjen 54%, slično kao i u 2008. Rezervisanja u iznosu od 491 miliona, odnosno 126 baznih poena za prosečne kredite, dok su u 2008. godini iznosila 111 baznih poena. Neto dobit za raspodelu akcionarima iznosio je 235 miliona, što predstavlja smanjenje od 25% na meñugodišnjem usled značajnog porasta rezervisanja. Korigovan za jednokratni porez (34 miliona ), neto dobit za raspodelu akcionarima iznosila je 202 miliona. Obim Ukupna aktiva iznosi 54,3 milijarde, što je smanjenje od 1% na meñugodišnjem. Neto krediti 37,7 milijardi (-2% na meñugodišnjem, +1% na meñukvartalnom ). Depoziti 30,8 milijardi (-2% i na godišnjoj i na kvartalnoj osnovi). Odnos kredita i depozita, korigovan za iznos sekuritizacije, iznosi 107%, dok je u 2008. godini iznosio 112%. Krediti s kašnjenjem od preko 90 dana imaju učešće od 5,1%, a odgovarajući stepen pokrivenosti rezervisanjima je 51%, što predstavlja povećanje u odnosu na septembar 2009. (48%). Ako se u obzir uzmu i materijalna sredstva obezbeñenja otplate, stepen pokrivenosti dostiže 110%. Ukupan kapital iznosi 3,6 milijardi. Regulatorni kapital iznosi 3,7 milijardi, sa koeficijentom adekvatnosti kapitala od 9,8% (procena), koeficijentom kapitala Tier I od 9,1% (procena), odnosno koeficijenom kapitala Core Tier I od 8,2% (procena). Odnos materijalnog kapitala (koji ne uključuje nematerijalna sredstva, goodwill i preferencijalne akcije) i materijalne imovine je 5,4%, dok je na kraju 2008. godine iznosio 5,0%. 2

Kretanje rezultata (u milionima ) Adekvatnost i kvalitet kapitalaretanje rezultata (%) TE/TA: odnos materijalnog kapitala i materijalne imovine (ne uključuje nematerijalnu aktivu i preferencijalne akcije) Nenaplativi krediti > 90 dana (%) Kretanje troškova (%) 3

Najvažniji podaci o poslovanju Piraeus Bank grupe u 2009. godini (podaci iz bilansa stanja na kraju perioda, podaci iz bilansa uspeha za godišnji period) Konsolidovani podaci 31. dec. 2009. 31. dec. 2008. na meñugod. Sažet prikaz podataka o obimu (u milionima ) Aktiva 54.280 54.890-1% Neto krediti 37.688 38.313-2% Depoziti i obveznice stanovništvu 30.755 31.294-2% Dužničke hartije od vrednosti emitovane institucionalnim investitorima 4.282 4.543-6% Kvalifikovano finansiranje kroz sekuritizaciju 4.933 3.166 56% Ukupan kapital 3.616 3.025 20% Kapital običnih akcionara 3.100 2.876 8% Manjinski akcionari 150 149 0% Preferencijalne akcije 366 - - Sažet prikaz rezultata (u milionima ) Neto prihod od kamata 1.105 1.160-5% Neto prihod od naknada i provizija 206 242-15% Ostali prihodi poslovanja 352 250 41% Ukupni neto prihodi 1.663 1.652 1% Ukupni rashodi poslovanja 893 897 0% Dobit pre rezervisanja 780 774 1% Rezervisanja 491 388 27% Dobit pre poreza 288 386-25% Neto dobit za raspodelu akcionarima 235 315-25% Jednokrani porez 34 - - Neto dobit za raspodelu akcionarima posle jednokratnog poreza Ključni pokazatelji (%) Odnos kredita i depozita (korigovan za sekuritizaciju) 202 315-36% 106,5% 112,3% -581 bp Nenaplativi krediti > 90 dana (MSFI 7) 5,1% 3,6% 152 bp Pokrivenost nenapl. kredita > 90 dana 50,6% 50,6% -1 bp Odnos troškova i prihoda 53,7% 54,3% -54 bp Odnos troškova i prosečne aktive 1,64% 1,77% -13 bp Adekvatnost kapitala (Βazel II) 9,8% (proc,) 9,9% -6 bp Koeficijent kapitala Tier I 9,1% (proc,) 8,0% 114 bp Koeficijent kapitala Core Tier I 8,2% (proc,) 8,0% 22 bp Odnos materijalnog kapitala i materijalne imovine 5,4% 5,0% 45 bp 4

Kretanje obima poslovanja Depoziti i obveznice stanovništvu su na kraju decembra 2009. iznosili 30,8 milijardi, što predstavlja smanjenje od 2% na meñugodišnjem. odnos kredita i depozita, korigovan za sekuritizacije, iznosio je 107%, dok je godinu dana ranije iznosio 112%. Gotovo 5 milijardi od ukupnog iznosa krediota je sekuritizovano, tako da ispunjava uslove za samofinansiranje. U toku 2009. godine, banka je izvršila 5 sekuritizacija nominalne vrednosti od 5 milijardi. U Grčkoj, depoziti klijenata iznosili su 25.9 milijardi, odnosno manji su za 3% na meñugodišnjem, dok su depoziti klijenata iz poslova s inostranstvom zabeležili porast od 6% na meñugodišnjem i dostigli 4,9 milijardi. Kretanje kredita i depozita Kredit Grupe je prilagoñen tržišnim uslovima, uz politiku usklañivanja delte kredita i depozita. Meñutim, Banka nesmanjenim intenzitetom opslužuje svoju bazu klijenata, što se vidi na osnovu isplata u 2009. godini, koje su dostigle 10 milijardi. Depoziti Grupe su na godišnjoj osnovi smanjeni za oko 500 miliona, što se pripisuje oročenim štednim ulozima i obveznicama stanovništvu (-2,3 milijarde ), dok je kod štednje po viñenju, koja je porasla na 32% ukupne baze depozita Grupe u odnosu na 26% koliko je iznosila 2008. godine, zabeleženo povećanje od 1,8 milijardi u 2009. godine. Stopa rasta štednje u Banci u Grčkoj je u 2009. godini iznosila 31%, a prosečan rast za čitavo grčko tržište bio je 13%. Neto krediti su na meñugodišnjem smanjeni za 2%, sa ukupnim neizmirenim iznosom od 37,7 milijardi na kraju decembra 2009, što predstavlja povećanje od 1% u odnosu na treći kvartal iste godine. Na kraju 2009. godine, bruto krediti su iznosili 38,7 milijardi. Kreditni portfolio Piraeus banke i njenih zavisnih društava u Grčkoj ostao je nepromenjen u odnosu na prethodnu godinu, sa stanjem od 30,0 milijardi. Krediti Piraeus banke stranim privrednim društvima, pretežno firmama koje su od značaja za Grčku i za EU, iznosili su 2,6 milijardi. Krediti zavisnih društava u inostranstvu su smanjeni za 1% na meñugodišnjem i iznose 6,2 milijarde. Gledano po segmentima klijenata, na kraju decembra 2009: ukupan portfolio poslovanja je ostao gotovo nepromenjen, krediti fizičkim licima su smanjeni za 3% na meñugodišnjem (stambeni krediti -1%, potrošački krediti -6%), krediti malim i srednjim preduzećima su predstavljali 47% ukupnih kredita, krediti fizičkim licima 30%, a krediti velikim preduzećima 23%. Analiza obima (u milionima ) Dec. 2009. % na meñugod. Krediti po vrstama Krediti pravnim licima 27.076 0% MSP 18.175-2% Velika pravna lica 8.901 5% Krediti fizičkim licima 11.608-3% Stambeni krediti 6.659-1% Potrošački krediti 4.949-6% Ukupno krediti 38.683-1% Kumulativna rezervisanja 995 42% Neto krediti 37.688-2% samofinansirani krediti kroz sekuritizaciju 5,0 mlrd. 5

Depoziti po vrstama Po viñenju 9.907 22% Oročeni 20.848-10% Ukupno 30.755-2% Oblasti razvoja poslovanja Nacionalni strateški referentni okvir (NSRF): po završetku prve faze dva programa NSRF za fizička lica koja samostalno obavljaju delatnost i za mala i srednja preduzeća u četvrtom kvartalu 2009. godine, Piraeus banka je zauzela prvo mesto po broju podnetih zahteva. Time je potvrñena odavno utemeljena uloga Piraeus banke kao banke malih i srednjih preduzeća i od tržišta je dobila priznanje za svoj know how u pružanju podrške preduzetništvu; time je takoñe pokazan potencijal rasta za nove poslove i potencijal za postizanje veće profitabilnosti povećanjem unakrsne prodaje. Elektronsko poslovanje: očekuje se da će u Grčkoj doći do značajnog povećanja elektronskih transakcija, imajući u vidu mere koje je država nedavno uvela, a koje predviñaju obavezno korišćenje stručnih računa i elektronsko dostavljanje faktura meñu preduzećima i izmeñu preduzeća i javnog sektora počev od 2011. godine, dok će se sve transakcije izmeñu preduzeća i potrošača u iznosu većem od 1.500 obavljati isključivo kreditnim/debitnim karticama i bariranim čekovima. Ta činjenica, zajedno sa sve većim prodorom na tržištu Grčke i zemalja šireg regiona, stavlja Piraeus banku u povoljan položaj. Kvalitet aktive Koeficijent kvaliteta aktive Grupe je ostao na zadovoljavajućem. Odnos kredita s kašnjenjem u izvršavanju obaveza od preko 90 dana i ukupnih kredita je u decembru 2009. godine bio 5,1%, uz dalje usporavanje pojave nenaplativih kredita na kvartalnoj osnovi. Krediti s kašnjenjem većim od 90 dana /%) Na kraju 2009. godine, stepen pokrivenosti kredita s kašnjenjem od preko 90 dana kumulativnim rezervisanjima bio je na istom kao i 2008. godine - 51%, nakon otpisa 157 miliona u 2009. Prosečna stopa kredita s kašnjenjem od preko 90 dana na grčkom tržištu je u septembru 2009. godine dostigla 7,2%, dok je prosečna stopa pokrivenosti rezervisanjima iznosila 42% (Banka Grčke). 6

Pokrivenost kredita s kašnjenjem većim od 90 dana /%) Akcijski kapital adekvatnost kapitala Ukupan akcijski kapital Grupe je na kraju decembra 2009. godine iznosio 3,25 milijarde, ne računajući preferencijalne akcije grčke države. Ako se uračunaju i te akcije, ukupan akcijski kapital iznosi 3,6 milijardi. Vlastiti kapital je povećan za 225 miliona u poreñenju sa decembrom 2008, od čega 202 miliona čini dobit za 2009. godinu. Ako se uračunaju i preferencijalne akcije, godišnje povećanje je dostiglo 591 milion. U toku četvrtog kvartala 2009, ukupan akcijski kapital je opterećen jednokratnim porezom od 34 miliona i kretanjem rezerve hartija od vrednosti spremnih za prodaju (-77 miliona ), na šta je uticala valuacija obveznica Vlade Grčke usled proširenja spredova. Koeficijent adekvatnosti kapitala iznosio je 9,8% (procena), a koeficijent kapitala Tier I 9,1% (procena). Treba podsetiti da je Grupa krajem septembra prevremeno otkupila svoje obveznice Lower Tier II u vrednosti od 400 miliona. Koeficijent kapitala Core Tier I iznosio je 8,2% (procena), bez preferencijalnih akcija i korekcije hibridnih hartija od vrednosti za nematerijalnu aktivu. Prema meñunarodnoj definiciji akcijskog kapitala Tier I (bez hibridnih i preferencijalnih akcija), ovaj koeficijent je iznosio 7,8% (procena). Ukupan regulatorni kapital Grupe je na kraju decembra 2009. godine iznosio 3,7 milijardi sa preferencijalnim akcijama grčke države. Adekvatnost kapitala (%) Dobit i gubitak Dobit pre rezervisanja je u 2009. godini iznosila 780 miliona, što predstavlja povećanje od 1% u odnosu na 774 koliko je ostvareno u 2008. godini. Neto prihodi i rashodi poslovanja su ostali na 2008. godine. Dobit je u 2009. opterećena povećanjem rezervisanja od 491 milion usled pogoršanja ekonomskih uslova. Stoga je neto dobit za raspodelu akcionarima u 2009. godini iznosila 235 miliona, odnosno bila je 25% manja nego prethodne godine (315 miliona ). Pored toga, na rezultate u četvrtom kvartalu 2009. godine je negativno uticao jednokratni porez u iznosu od 34 miliona koji je 7

naplaćen na dobit koju su u 2008. godini prikazala najveća preduzeća u Grčkoj. To je uticalo na neto dobit, koja je iznosila 202 miliona, što je smanjenje od 36%. Povećanje neto prihoda od kamata dovelo je do povećanja neto kamatne marže na 2,8% u četvrtom kvartalu 2009, zahvaljujući daljem poboljšanju marže na strani aktive. Istovremeno, nastavljen je negativan uticaj troškova depozita, koji je u toku 2009. godine bio posebno jak. Dobit i gubitak u Grčkoj i inostranstvu Aktiva grupe na tržištima izvan Grčke čini 17% njene ukupne aktive i rasporeñena je na širokom području (Grupa je prisutna u 9 zemalja). Inostrano poslovanje čini 59% mreže filijala Grupe i na tim poslovima je zaposleno 50% ukupnog broja zaposlenih. Dobit iz inostranog poslovanja pre poreza je u 2009. godini iznosila 85 miliona (-12% na meñugodišnjem ). Na ovakvo kretanje je negativno uticalo povećanje rezervisanja za 66%. Neto prihodi su zabeležili povećanje od 20%, dok su rashodi poslovanja porasli za 8%. Dobit pre rezervisanja iz inostranog poslovanja je u 2009. godini iznosila 311 miliona, što predstavlja povećanje od 33% na meñugodišnjem. izražena kao procenat prosečnih kredita, dobit pre rezervisanja je dostigla 3,5%, što predstavlja povećanje u odnosu na 3,1% u 2008. godini, dok su rashodi rezervisanja iznosili 2,6%, odnosno 1,8%. Očekivani postepeni oporavak privreda u jugoistočnoj Evropi je značajan sa stanovišta izgleda za razvoj bankarstva u regionu. Rezultati i koeficijenti 12m '09. % na meñug. Dobit pre rezervisanja 780 1% Rashodi rezervisanja 491 27% Dobit pre poreza 288-25% Neto porez, sa jednokr. por. 235-25% Nwto dobit 202-36% Zarada po akciji (EPS) ( ) bazna 0,54-43% Prinos na kapital (RoE)* 7,9% -271 bp Prinos na aktivu (RoA) 0.4% -21 bp * ne uključuje preferencijalne akcije -RoE i RoA ne uključuju jednokratni porez u iznosu od 34 miliona na dobit iz 2008. godine Neto prihod od kamata (u milionima ) i neto kamatna marža 8

Analiza rezultata Grčka-inostrano poslovanje (u m. ) 12m 09. % na meñugod. Neto prihodi poslovanja Grčka 1.081-7% Inostrano poslovanje 582 20% Ukupno 1.663 1% Rashodi poslovanja Grčka 622-4% Inostrano poslovanje 272 8% Ukupno 893 0% Dobit pre rezervisanja Grčka 468-13% Inostrano poslovanje 311 33% Ukupno 780 1% Rashodi rezervisanja Grčka 265 5% Inostrano poslovanje 227 66% Ukupno 491 27% Dobit pre poreza Grčka 204-30% Inostrano poslovanje 85-12% Ukupno 288-25% Analiza dobiti i gubitaka Ukupni neto prihodi u 2009. godini iznosili su 1.663 miliona, od čega je: neto prihod od kamata je iznosio 1.105 miliona, što je smanjenje od 5% u odnosu na prethodnu godinu, pre svega zbog povećanih troškova depozita. Na kvartalnom, neto prihod od kamata je u četvrtom kvartalu 2009. iznosio 292 miliona, što predstavlja povećanje od 3% u odnosu na treći kvartal iste godine. neto prihod od naknada i provizija je manji za 15% na meñugodišnjem i iznosi 206 miliona, što je posledica smanjenja ekonomske aktivnosti (kontrakcija BDP). Na kvartalnom, neto naknade su iznosile 51 miliona, što je za 5% manje nego u trećem kvartalu 2009. Neto naknade (u milionima ) 12m % na meñugod. 09. Poslovi komercijalnog bankarstva 166-17% Poslovi investicionog bankarstva 31 2% Upravljanje aktivom 10-18% Ukupno 206-15% neto prihod i dobit od trgovanja umanjeni za gubitke po osnovu investicionih hartija od vrednosti su iznosili 177 miliona u poreñenju sa 8 miliona prethodne godine, što je pre svega rezultat profitabilnosti portfolija obveznica. ostali prihodi poslovanja su iznosili 161 miliona, što predstavlja smanjenje od 26% na meñugodišnjem. Od toga 55% potiče iz zavisnih društava u finansijskom sektoru, u čemu najveći udeo imaju poslovi operativnog lizinga. 9

Ostali prihodi poslovanja (u milionima ) 12m 09. % na meñugod. Zavisna društva u finansijskom sektoru 89-11% Zavisna društva u poslovima s nekretninama 64-40% Ostala zavisna druptva 8-25% Ukupno 161-26% odnos troškova i prihoda je bio 54%, što je na 2008. godine. Odnos troškova i prosečne aktive je smanjen na 1,6% sa 1,8% u 2008. godini; ovo poboljšanje je ostvareno i u Grčkoj i u inostranom poslovanju. Analiza rashoda poslovanja Nastavljeno je sa primenom politike ograničavanja troškova, što je rezultiralo održavanjem troškova u 2009. na 2008. godine. Rashodi poslovanja u Grčkoj su smanjeni za 4% na meñugodišnjem. Rashodi inostranog poslovanja povećani su za 8%. Ograničavanje troškova je rezultat niza ciljanih inicijativa, koje će biti nastavljene i u toku 2010. godine. Analiza rashoda (u milionima ) 12m 09. % na meñugod. Rashodi poslovanja Grčka 622-4% Inostrano poslovanje 272 8% Ukupno 893 0% Troškovi radne snage su smanjeni za 4% na meñugodišnjem i iznosili su 426 miliona. Opšti administrativni troškovi su dostigli 377 miliona i manji su za 1% u odnosu na prethodnu godinu. Analiza odabranih podataka o rashodima (u milionima ) 12m 09. % na meñugod. Troškovi zaposlenih Grčka 316-3% Inostrano poslovanje 110-5% Ukupno 426-4% Opšti administrativni troškovi Grčka 262-5% Inostrano poslovanje 115 8% Ukupno 377-1% Rashodi rezervisanja Gubici od obezvreñivanja kredita i potraživanja su u 2009. godini iznosili 491 milion, a u 2008. godini 388 miliona. Kao procenat prosečnih kredita, rashodi rezervisanja su dostigli 126 baznih poena (88 baznih poena u Grčkoj i 257 baznih poena u inostranom poslovanju), dok su u 2008. godini iznosili 111 baznih poena na Grupe. Zbog povećanja rezervisanja, stepen pokrivenosti je u decembru 2009. ostao na od 51%, isto kao i prethodne godine. 10

Podaci o ceni akcija U poslednjih dvanaest meseci, zaključna cena akcije Piraeus banke varirala je izmeñu 13,30 (maksimum ostvaren 20.10.09) i 3,23 (minimum zabeležen 05.03.09). Kapitalizacija Piraeus banke je 23. februara 2010. godine iznosila 2,0 milijardi, čime je banka zauzela deseto mesto na Atinskoj berzi. Broj običnih akcija na kraju decembra bio je 336.272.519, a korigovan prosečan broj akcija kojima se trguje bio je 330.982.919 (kalkulacija bazne zarade po akciji). Likvidnost akcija Piraeus banke ostala je visoka - 92% (januar 09. - decembar 09), u poreñenju sa 80% u FTSE/ASE bankarskom sektoru i 55% za ukupne listirane akcije na Atinskoj berzi. Atina, 24. februar 2010. Napomena Objavljivanje revidiranih finansijskih izveštaja, u skladu s odredbama Zakona 2190/1920 (član 135), biće izvršeno u martu 2010. Banka će saopštiti tačan datum objavljivanja. 11