ПРИМЕЊЕНА ЗАШТИТА И ЊЕНИ ТРЕНДОВИ

Transcript

1 Институт за примењено управљање знањем Нови Сад ТРЕЋА РЕГИОНАЛНА КОНФЕРЕНЦИЈА ПРИМЕЊЕНА ЗАШТИТА И ЊЕНИ ТРЕНДОВИ ЗБОРНИК РАДОВА Златибор, септембар, 2016.

2 Институт за примењено управљање знањем ТРЕЋА РЕГИОНАЛНА КОНФЕРЕНЦИЈА ПРИМЕЊЕНА ЗАШТИТА И ЊЕНИ ТРЕНДОВИ Издавач: Међународни институт за примењено управљање знањем Нови Сад За издавача: Проф. др Божо Николић, директор Института Штампа: Штампарија НС МАЛА КЊИГА плус, Нови Сад Тираж: 250 примерака ISBN

3 САДРЖАЈ ПРИМЕРИ ИЗЛОЖЕНОСТИ У РАДНОЈ ОКОЛИНИ ПРИ ИСПИТИВАЊУ ПРОТОТИПОВА... 7 Снежана Јовановић, Алексан ар Николић, Алексан ар Ђурић, Не ојша Пешић РЕШЕЊА У ГРАЂЕВИНАРСТВУ ЗА ОБАВЉАЊЕ ПОСЛОВА ИЗНАД ГЛАВЕ ЗАПОСЛЕНОГ Даниела Рис ић, О њен Рис ић, Душан Памучинa ПЛАНИРАЊЕ ИЗВОЂЕЊА KРИТИЧНИХ ПОДИЗАЊА НА ГРАДИЛИШТУ Бранислав Живановић, Вла ица Гли оријевић ПРИМЕР ОБУКЕ ДАЉИНСКИМ СИСТЕМОМ ИЗ ЈЕДНЕ ОБЛАСТИ БЗНР Љиљана Ружић-Дими ријевић, Божо Николић ASSESSMENT OF ACOUSTIC RISK AT A SELECTED WORKPLACE WITH A FOCUS ON THE NON AUDITORY EFFECTS OF NOISE Michaela BALÁŽIKOVÁ, Martina DULEBOVÁ ПРОЦЕНА РИЗИКА НА РАДНОМ МЕСТУ НАСТАВНИКА Ан рија Тошић ПРИОРИТЕТ ПРИМЕНЕ МЕРА И ЊИХОВ УТИЦАЈ НА ЕЛЕМЕНТЕ РИЗИКА Божо Николић ПОСЛЕДИЦЕ ДУГОГ СЕДЕЊА КАО БОЛЕСТ 21. ВЕКА Марко С анојковић ФИЗИЧКЕ ПОВРЕДЕ УСЛЕД ПАНИКЕ У ПОЖАРУ Чађеновић Велизар, Дра ан Кара асил МЕРЕ ЗА БЕЗБЕДАН И ЗДРАВ РАД ПРИЛИКОМ МИНИРАЊА У ВРЕЛОЈ СРЕДИНИ Бранислав Живановић, Саша Перишић НЕОПХОДНА ТЕХНИЧКА ДОКУМЕНТАЦИЈА ЗА СТАВЉАЊЕ ЛИФТА У УПОТРЕБУ И ДАВАЊЕ НА КОРИШЋЕЊЕ...95 Бојана Зораја, Милора Бероња ЕКСПЛОЗИЈА АПАРАТА ЗА ГАШЕЊЕ ПОЖАРА Мар ин Ђовчош КРИТИЧКИ ОСВРТ НА ПРИМЕНУ КЉУЧНИХ ПЕРФОРМАНСИ У ОБЛАСТИ БЕЗБЕДНОСТИ И ЗДРАВЉА НА РАДУ Симо Косић ОБРАЗОВАЊЕ ОДРАСЛИХ У СРБИЈИ СА АСПЕКТА БЗНР Јелена Дакић, Божо Николић

4 УТИЦАЈ ЕРГОНОМИЈЕ НА РАДНО МЕСТО СТОЛАРА Аница Милошевић БЕЗБЕДНОСТ ПРИ РАДУ СА ОПАСНИМ МАТЕРИЈАМА У ЛАБОРАТОРИЈСКИМ И ИНДУСТРИЈСКИМ УСЛОВИМА РАДА Весна Марјановић, На аша Ћировић INTERVENTION OF FIRE BRIGADES AND EVACUATION OF PERSONS USING FIRE LIFTS Marianna Tomašková ПРАКТИЧНА ИСКУСТВА НАСТАЛА ВЕРИФИКАЦИЈОМ КВАЛИТЕТА НИСКОНАПОНСКИХ ЕЛЕКТРИЧНИХ ИНСТАЛАЦИЈА СА ПОСЕБНИМ ОСВРТОМ НА ЗАШТИТУ ОД ПОЖАРА И ЕЛЕКТРИЧНОГ УДАРА Неџад Хаџиефендић, Немања Кос ић,марко Давидовић ПРОЦЕНА РИЗИКА И МЕРЕ БЕЗБЕДНОСТИ И ЗДРАВЉА НА РАДУ КОД МОНТАЖЕ ЛИФТОВА Томо Врећа SIGURNOSNI ASPEKTI UPOTREBE SUMPOR HEKSAFLUORIDA SF6 U ELEKTRODISTRIBUCIJSKIM POSTROJENJIMA Slavica Stojiljković, Dobrivoje Stanojević, Aleksandar Topalović ЛИДЕРСТВО ЛИЧНИМ ПРИМЕРОМ Мио ра Меселџија FIRE PROTECTION IN SLOVAK AUTOMOTIVE COMPANIES Linda Makovická Osvaldová, Stanislava Gašpercová КВАНТИТАТИВНИ И КВАЛИТАТИВНИ ЗНАЧАЈ ДЕФИНИСАЊА ЕЛЕМЕНАТА ВЕРОВАТНОЋЕ ПОЈАВЉИВАЊА ПОТЕНЦИЈАЛНО ОПАСНОГ ДОГАЂАЈА Божо Николић РАДНО МЕСТО ФРИЗЕР У ФУНКЦИЈИ ЕРГОНОМИЈЕ Слађана Не ељковић ФАЗЕ ИНТЕРВЕНЦИЈА У ВАНРЕДНОЈ СИТУАЦИЈИ НАСТАЛОМ ПОПЛАВОМ Сашка Секулић, Бранкица Кос ић NEORGANSKI KONTAMINATI U RADNOJ I ŽIVOTNOJ SREDINI Nada Jovičić, Ljiljana Trumbulović, Stjepan Panić ИЗЛОЖЕНОСТ МОБИНГУ И МОГУЋНОСТИ ЗАШТИТЕ Валерија Вечеи-Фун а, Мила ин Калинић, Ра ован Вла исављевић, Пре ра С ојковић СТАНДАРД ИСО 9001 У ДОБРОЈ ПРАКСИ ОРГАНИЗАЦИЈЕ ПОСЛОВА БЗР Мирослав Пузовић, Снежана Мирчић ПРЕДЛОЗИ ПРАВЦА РАЗВОЈА ЗАКОНОДАВНЕ РЕГУЛАТИВЕ У ОБЛАСТИ БЕЗБЕД НОСТИ И ЗДРАВЉА НА РАДУ Симо Косић, Ивана Косић Шо ић

5 НЕОПХОДНА ТЕХНИЧКА ДОКУМЕНТАЦИЈА ЗА СТАВЉАЊЕ МАШИНА У УПОТРЕБУ И ДАВАЊЕ НА КОРИШЋЕЊЕ Бојана Зораја, Милора Бероња ПРЕВЕНТИВНО ДЕЛОВАЊЕ ИНСПЕКЦИЈЕ РАДА У ОБЛАСТИ БЕЗБЕДНОСТИ И ЗДРАВЉА НА РАДУ Љиљана С ојшић ИЗГРАДЊА СКИ ЦЕНТАРА НА НИЖИМ НАДМОРСКИМ ВИСИНАМА И ЊЕГОВ УТИЦАЈ НА ЖИВОТНУ СРЕДИНУ Невена Не ељковић УЛОГА ИМЕНОВАНИХ И ОВЛАШЋЕНИХ ТЕЛА У ОБЛАСТИ БЕЗБЕДНОСТИ И ЗДРАВЉА НА РАДУ И ЗАШТИТЕ ОД ПОЖАРА Снежана Павићевић, Алексан ар Пе ровић, Миле Ми ровић СТРАДАЊА ЉУДИ У ПОЖАРУ Чађеновић Велизар, Дра ан Кара асил

6

7 ПРИМЕРИ ИЗЛОЖЕНОСТИ У РАДНОЈ ОКОЛИНИ ПРИ ИСПИТИВАЊУ ПРОТОТИПОВА Снежана Јовановић, Александар Николић, Александар Ђурић, Небојша Пешић TОЦ, Београд, ВС, Београд, ВМА, Београд Резиме: У раду је представљен део штетности и ризика којима су изложени запослени у ВС, конкретно у ТОЦ-у при испитивању техничких средстава у развоју. Поред резултата мерења буке и вибрација у радној околини на полигону и аеродрому, приказани су ризици при лабораторијским и опитно-експлоатационим испитивањима на терену. Бука и вибрације, као штетности су измерене и оцењене према релевантним критеријумима, док су далеко опаснији ризици рада са прототиповима немерљиви, непредвидиви и необухваћени прописима. Кључне речи: радна околина, бука, вибрације, процена ризика EXAMPLES OF EXPOSURE IN THE WORK ENVIRONMENT WHEN TESTING PROTOTYPES Snežana Jovanović, Aleksandar Nikolić, Aleksandar Đurić, Nebojša Pešić TECHNICAL TEST CENTER, Belgrade, MoD, Belgrade, MILITARY MEDICAL ACADEMY, Belgrade Abstract: This paper presents a part of the damage and risks to which employees are exposed to the MoD Serbia, specifically the Technical test center for testing and technical resources in the development. In addition to the results of measurements of noise and vibration in the working environment at the training ground and the airport, are the risks in laboratory and test-exploitation tests in the field. Noise and vibration, as well as harmful effects were measured and evaluated according to the relevant criteria, while the far more dangerous risks of working with prototypes immeasurable, unpredictable and not included in the regulations. Keywords: work environment, noise, vibration, risk assessment УВОД Разноликост и бројност послова у војсци је скоро идентична као у цивилном животу, па је у том погледу војска као држава у држави. Заједничко за сва занимања у војсци је поштовање строге хијерархије и дисциплине као и понашање у складу са високим моралним вредностима, што је често психички захтевно и стресно. Општепозната чињеница је да је професионални војник у врху најстреснијих занимања с обзиром на факторе излагања опасностима, очекиваног нивоа психичке и физичке спремности и осталих специфичности војничких односа и живота. С друге стране стручни, технички кадар (професионални војници и војни службеници) на којем почива наоружање и војна опрема (НВО) је у радном окружењу изложен опасностима и ризицима најширег спектра штетности: физичких, механичких, хемијских, ергономских, биолошких и већ наведених психосоцијалних. Примењена заштита и њени трендови 7

8 Стратешка активност спречавања и смањења настајања незгода је делотворна у појединим доменима као што је војни транспорт, али при обављању многих других задатака (а у циљу њиховог успешног обављања) изложеност извршилаца штетностима је неизбежна. Војска се опрема средствима НВО по моделу: сопственог развоја, освајања по лиценци, набавке или донираног готовог производа, заједничким развојем са ино партнером или комбинованим начином опремања. Предности сопственог развоја из домаћих извора су бројне: независност од спољњих фактора, индустријски напредак, јачање научноистраживачких ресурса, итд. Средства НВО (из домаће производње, увоза, генералног ремонта) се уводе у оперативну употребу и експлоатацију на основу и након испитивања и оцене квалитета. Значајна, експериментална фаза у сопственом развоју средства НВО је конструкција и испитивање прототипова пробне партије. Прототипови су само основа за развој готовог производа, стога су многе техничке и функционалне карактеристике непредвидиве, што је разлог честих озбиљних незгода при њиховом испитивању. Циљ испитивања је провера испуњења постављених тактичкотехничких захтева (ТТЗ) и усаглашеност средства са техничким прописима одбране. При усвајању и увођењу нових средстава у војни систем проверава се задовољење хуманог односа: испуњеност захтева ергономије, људског инжињеринга и прилагођења средства човеку, како би могао управљати и радити ефикасно, успешно и квалитетно. Технички опитни центар (ТОЦ) је овлашћен за спровођење завршних (из домаћег развоја), верификационих и хомологационих (готови домаћи и страни производи) испитивања НВО. Испитују се: наоружање (класично, ваздухопловно, морнаричко), све врсте возила и бродова (борбена, неборбена, специјална) и инжињеријске машине, средства нуклеарне, биолошке и хемијске заштите, електронска (телекомуникациона, оптоелектронска, управљање ватром) средства, електромагнетска компатибилност и утицај околине. За потребе свих врста испитивања обављају се специјална мерења при лабораторијским, полигонским и теренским (опитноексплоатационим испитивањима). ТОЦ пружа услуге специјалних мерења и полигонских и других испитивања по захтеву наручиоца изван Војске, у циљу испитивања и оцењивања њиховог квалитета. ИСПИТИВАЊА ПО ДЕЛУ ФИЗИЧКИХ ШТЕТНОСТИ И ЕРГОНОМИЈЕ У склопу комплексних испитивања средстава која се кандидују да уђу у војну употребу, проверава се и испуњење захтева за заштиту животне средине и радне околине. Врше се мерења свих могућих штетности и након обраде и анализе резултата, даје се оцена испуњења захтева који следе најновије стандарде. Овде су као пример представљени резултати мерења буке и вибрација при испитивању следећих прототипских средстава: на војном полигону - самоходне топ-хаубице, на војном аеродрому - школског авиона, у току теренске опитноексплоатационе вожње - возила са надградњом за опрему војне намене и оклопна возила. Резултати су оцењени према критеријумима за здравље и комфор: за буку Правилник о превентивним мерама за безбедан и здрав рад при излагању 8 Регионална конференција, Златибор, септембар 2016

9 буци (на основу ЕУ директиве ЕС/10/03 и стандарда ISO 9612), за вибрације Правилник о изложености вибрацијама (на основу ЕС/44/02 и ISO 2631, 5349). Такође је представљен пример немерљивих ергономских опасности и ризика при раду са великим теретима при лабораторијским теренским испитивањима статичких и динамичких карактеристика. Бука и вибрације у радном окружењу самоходне хаубице на војном полигону Мерења буке пуцња из топ хаубице 155 mm, су урађена мерним системом NetdB12 (01dB Metravib ) са 1/4 микрофонима (free field, типа 46АЕ G.R.A.S). Мерна места су била: кабина возача, место командира и место нишанџије, где су микрофони усмерени према правцу гађања, а на висини која одговара позицији главе члана посаде. Слика 1 Испитивано средство на војном полигону Резултати мерења (табела 1) су изражени у dbc (peak), јединици за високоенергетску импулсну буку, као и у dbс (I) везаном за буку импулсног карактера, такође је урађена 1/3 октавна анализа буке (слика 1а). Табела 1 Нивои буке пуцња из топ хаубице Мерно место Ниво буке L peak,c (db) Ниво буке L impuls,c (db) кабина командир нишанџија Примењена заштита и њени трендови 9

10 [ID=4] Average G8 - Recording - 2. bojevo opalj. kabina vozaca mic 1/ [ID=5] Average G9 - Recording - 2. bojevo opalj. komandir mic 1/ k 2 k 4 k 8 k Слика 1а 1/3 октавни спектар бојевог опаљења за место возача и командира Испитивање вибрација при опаљењу из топ-хаубице, извршена су наменским виброметром Maestro 01dB Metravib за мерење на радном месту, подржаним софтвером према EC/44/02 и ISO ,4,5. Мерни уређај има троосни акцелерометар уграђен у адаптер за седиште како би се одредиле вибрације које се преносе на цело тело у фреквентном опсегу Hz. Резултати мерења троосних вибрација приказани су за место нишанџије, са становишта квалитета здравља и комфора (слика 2). Слика 2 Извештај мерења вибрација на место нишанџије по критеријумима за здравље и за комфор 10 Регионална конференција, Златибор, септембар 2016

11 Бука у радном окружењу школског авиона на војном аеродрому У радном окружењу техничког особља и посаде школског авиона у режиму рада на земљи, а након загревања, мерена је бука са два усмерена 1/2 микрофона (уз претходно наведени мерни систем за буку) на висини 0.94 m, на удаљености 1.64 m и под углом 90º и 45º лево од мотора. Резултати су дати у табели 2. Табела 2 Ниво буке у радној околини око школског авиона Еквивалентни ниво, fast db (A) Режим рада на земљи при: Мерно место микрофона 45º Мерно место микрофона 90º 1800 rev rev rev rev Лагано додавање гаса ( ) rev Провера магнета 2х са задржавањем рада једног 10 sec Провера регулатора лагана Бука и вибрације у надградњама војних возила и оклопним возилима при теренској вожњи у сврху опитноексплоатационих испитивања У току испитивања војних возила ( покретно НВО) у реалним условима експлоатације мере се бројне величине везане не само за функционалност, већ и за радне услове и заштиту животне средине. Од многобројних резултата мерења утицајних фактора на здравље и комфор приказан је део везан за буку и осцилације при вожњи у надградњи возила са војном телекомуникационом опремом (табела 3) и при вожњи у оклопном војном возилу (табела 4). Табела 3 Резултати мерења осцилација и буке на месту оператера у кабини надграђеног возила у току вожње при брзинама прилагођеним стазама Стаза Ледине Макадам Еквивалентно троосно убрзање за комфор а v (m/s 2 ) Оцена комфора Врло неудобно Врло неудобно Еквивалентно троосно убрзање за здравље а v (m/s 2 ) Изложеност до забрињавајућег / маx нивоа Екв. ниво буке у кабини (db(a)) Примењена заштита и њени трендови Асфалт 0.86 Неудобно h30m8s / 7h56m50s h5m38s / h4m36s 3h29m25s / 18h27m53s 77.5

12 Табела 4 Резултати мерења буке унутар оклопног возила при теренској вожњи на местима возача (сувозача) и посаде Стаза Брзина (km/h) Ниво екв. буке (db(a)) возач / посада Асфалт / / 85.1 Испресецана ледина / / 85.4 Равничарски макадам / / / 83.2 Опасности и ризици при експерименталним испитивањима статичких и динамичких карактеристика покретних средстава НВО у лабораторијским и теренским условима Експерименталне методе испитивања карактеристика система ослањања и стабилности (распореда оптерећења и центра масе динамичког система ) војних возила разних типова и намена, су изузетно ризичне по опитне истраживаче и возаче, односно све учеснике испитивања. Возила (точкаши, гусеничари и амфибије) се подижу, бацају и преврћу у лабораторијским условима, на терену савлађују препреке и граничне углове бочног, предњег и задњег нагињања, док се у јаким рекама амфибије испитују на пливање. Како се ради о теретима и до 40 тона може се претпоставити какве опасности прете и какве су се незгоде дешавале. Прописи не покривају све ситуације које се непредвидиво а реално могу десити. Једно од честих мерења центра масе приказан је на слици 3, док је са терена дата слика 4 са савлађивања препреке предњег нагиба. Слика 3 Рад испод огромног возила које виси испитивање центра масе 12 Регионална конференција, Златибор, септембар 2016

13 Слика 4 Праћење возила док савлађује предњи гранични нагиб ЗАКЉУЧАК Из приказаних резултата мерења на полигону при опаљењу из топ хаубице се види да су нивои буке пуцња (изражени у dbс (peak) ) на местима посаде већи од 140 dbс (peak). Према ЕУ директиви 2003/10/ЕС о минималним захтевима за изложеност буци, гранична вредност којој радник сме бити изложен уз примену личних заштитних средстава за импулсну буку је 140 dbc (peak), а према Правилнику РС о превентивним мерама за безбедан и здрав рад при излагању буци гранична вредност изложености буци је 137 dbc (peak), па је очигледна негативна оцена предметне буке. Из анализе 1/3 октавних спектара предметне импулсне буке се види да су карактеристичне фреквенције у нискофреквентном подручју које одговара велико-калибарској муницији. Такође се из извештаја мерених вибрација на местима посаде топхаубице виде екстремни некомфор и време на тој радној позицији од 3,5 минути до упозоравајуће вредности (односно 18,5 минути до граничне вредности) изложености у погледу здравља. Измерени еквивалентни нивои буке у окружењу школског авиона при режиму рада на земљи (аеродрому) знатно прелазе граничну вредност дневне изложености буци од 85 db (A) прописану наведеним правилником за буку са становишта заштите слуха од оштећења. Према резултатима мерења, осцилације у кабини надграђеног возила при теренској вожњи по асфалту су у домену неудобне вожње, док су при вожњи по равничарском макадаму и испресецаној ледини у домену врло неудобне вожње. У односу на критеријуме за штетност по здравље, вожња овим теренским возилом би требала да буде временски ограничена са аспекта осцилација као у табели 3. Анализа измерене буке у кабини са војном опремом (је у опсегу db(a)) на асфалту Примењена заштита и њени трендови 13

14 и макадаму даје спектар који лежи испод граничне норме NR80 (могућ само физички рад без умног напрезања). Такође, нивои буке мерени у оклопном возилу у реалним условима експлоатације при вожњи по свим врстама стаза прелазе акциони (80 db(а)), а већином и гранични ниво (85 db(а)) изложености буци, док спектограм буке у затвореном простору возила одговара класификационој кривој NR90, када је могућ само физички рад без умног напрезања. Субјективни осећај неудобности у току вожње са аспекта осцилација и буке је много гори од резултата мерења због деловања комбинованих штетности по здравље (загушљивост, неклиматизованост, осцилације са ударима, бука односно шкрипа из многобројних рекова са опремом итд). Границе изложености које дају једностране директиве, нису довољне за оваква радна места. Такође, треба имати на уму проблем немогућности употребе штитника за уши у току вожње због праћења ситуације на путу. Све ергономске штетности се не могу предвидети и побројати, па ни критеријумима покрити. Како се ради о средствима у развоју, прототиповима и разним другим узорцима чије се карактеристике и понашање тек испитују, вероватноћа дешавања непредвидивих и непожељних догађаја је висока. Већи део лица које раде на оваквим испитивањима су војни службеници, цивили без периодичних лекарских прегледа, без бенифицираног радног стажа. ЛИТЕРАТУРА [1] Directive 2002/44/EC of the European parliament and the council-minimum health and safety requirements regarding the exposure of workers to the risks arising from physical agens (vibration), June 2002., [2] ISO Mechanical vibration and shock-evaluation of human exposure to whole- -body vibration, May 1997., [3] Directive 2003/10/EC of the European parliament and the council- Minimum health and safety requirements regarding the exposure of workers to the risks arising from physical agens (noise), 2003 [4] ISO Acoustics Determination of occupational noise exposure Engineering method, 2009., [5] ISO 1999 Acoustics - Determination of occupational noise exposure and estimation of noise-induced hearing impairment, 1990 [6] Правилник о начину и поступку процене ризика на радном месту и у радној околини ( Службени гласник РС бр. 30/10) 14 Регионална конференција, Златибор, септембар 2016

15 РЕШЕЊА У ГРАЂЕВИНАРСТВУ ЗА ОБАВЉАЊЕ ПОСЛОВА ИЗНАД ГЛАВЕ ЗАПОСЛЕНОГ Даниела Ристић, Огњен Ристић, Душан Памучинa Висока инжењерска школа струковних студија, Земун Резиме Грађевинарство свуда у свету је једна од делатности са највећим бројем повреда. Болови у леђима, раменима, врату, рукама и шакама су нешто на шта се грађевински радници најчешће жале. Ергономија даје нека решења за ове проблеме. Послови који се раде изнад главе запосленог могу да изазову повреде. Из тог разлога, постоји доста начина која могу решити или бар смањити ове проблеме и повреде. За рад који се обавља изнад главе ергономија нуди решења како за материјале тако и за опрему која треба да омогући лакше обављање посла. У овом раду ће прво бити приказани неки од проблема у овој области, а затим и решења за њих. Такође, са решењима ће се приказати и предности за раднике и запослене. Међутим, коришћење ових алата и опреме за решавање поменутих проблема није гарант да неће доћи до мускуло-скелетних проблема код радника. Кључне речи: грађевинска индустрија, ергономија, рад са рукама изнад главе, повреда, безбедност и здравље, алат и опрема за рад, ергономска решења SOME SOLUTIONS IN CONSTRUCTION INDUSTRY FOR OVERHEAD WORK Daniela Ristić, Ognjen Ristić, Dušan Pamučina Higher Education Engineering School of Professional Studies, Zemun Abstract Construction is one of the most hazardous industries in all over the world. Backaches and pain in the shoulders, neck, arms, and hands were the most common symptoms reported by construction workers. Ergonomics gives some solutions for these problems. Overhead work in building construction can cause injuries to workers. Because of that, there are many ideas and simple solutions that can solve or reduce these problems and injures. For overhead work ergonomic solutions consist mostly of materials or equipment that can be used to do the job in an easier way. Тhis article first describes a problem and then its possible solution. With that solution its benefits to the worker and employee are given, too. However, the use of the tools and equipment for solving this problem does not ensure that the musculoskeletal disorder will not occur. Kay words: construction industry, ergonomics,overhead work, injury, safety and health, tools and equipment, ergonomics solutions УВОД Грађевинарство је област која значајно утиче на економију једне државе, међутим поред те своје светле стране има и ону другу, тамну, а то су професионалне болести, повреде и не мали број повреда са смртним исходом. Поштујући законску регулативу везану за безбедност и здравље на раду [1,2,3,4,5] могуће је избећи велики број ризика и ових негативних последица у грађевинарству. Као и у свакој области и овде је превенција од битног значаја, а ергономија има велику улогу у овом делу. Грађевински радници често своје радове обављају на отвореном због чега не треба занемарити временске услове. Због фиксних али и кратких рокова запослени у грађевинарству су изложени и психичком притиску који је окидач за појаву стреса. Радници не обављају само један посао већ више њих, а често и теже послове што доводи до значајног оптерећења њиховог мускуло-скелетног система. Током дужег Примењена заштита и њени трендови 15

16 периода обављања тих послова у неадекватним условима неминовна је појава повреда и обољења која могу бити лакша, али и са трајним последицама. РИЗИЦИ У ГРАЂЕВИНАРСТВУ Према статистичким подацима половина свих смртних повреда на раду је у грађевинарству. Узрок је непоштовање законске регулативе, неношење заштитне опреме, непридржавање прописаног технолошког процеса, али и неадекватна опрема за рад. Узроци повреда при извођењу грађевинских радова могу бити [6]: претежно рад на отвореном простору; учешће великог броја радника различитих занимања и степена обучености; учешће радника старије доби; велико учешће слабије образованих радника и ниска радна култура; учешће привремено запослених, али и радника на црно ; тежња за што већом зарадом на рачун избегавања мера заштите; учешће различитих машина и потреба за разноврсним репроматеријалом; употреба неергономски конструисаног алата; учешће више (под)извођача; сложеност коначног производа. Поред свих опасности и штетности препознатих проценом ризика неопходно је препознати и ергономске ризике и одредити потребне мере заштите. ПОВРЕДЕ ИЗАЗВАНЕ ПОСЛОВИМА КОЈИ СЕ ОБАВЉАЈУ ИЗНАД ГЛАВЕ ЗАПОСЛЕНОГ Постоје разни радови у грађевинарству који захтевају знатно напрезање запосленог који их обавља. Савремени развој машина, алата и опреме омогућава да се радови обаве са мање напрезања запосленог. Посебно треба обратити пажњу на послове који се обављају изнад главе запосленог. Рад изнад главе врло лако и врло брзо доводи до бола, замора, па и до вртоглавице. Узимајући у обзир да се грађевински радови често обављају на висини и у другим опасним ситуацијама, важно је да радник буде стално прибран. То свакако неће бити случај ако је стално изложен болу, јер је приморан да обавља радове у нефизиолошком положају тела. Тада се раднику може помоћи са различитим додацима за конвенционалне алате, али и одговарајућим организационим мерама. Код послова у грађевинарству који се обављају изнад главе запосленог неопходно је држати подигнуту једну или обе руке изнад рамена. У том случају глава је нагнута уназад гледајући на горе како би запослени видео шта ради. Било да је реч о бушењу, или о завртању завртњева, или глетовању зидова, рад изнад главе ангажује мишиће раменог појаса и врат. Такав рад може довести до озбиљнијих повреда мишића руку и рамена. 16 Регионална конференција, Златибор, септембар 2016

17 Уколико се овакав рад обавља дужи временски период или доста често може постоји велика опасност од повреда. Ризик се повећава ако се често држи алат, опрема или материјал изнад висине рамена, или ако се истеже тело док су руке у незгодном, подигнутом положају. Слика 1 Обављање грађевинских радова изнад главе запосленог Када се ради са подигнутим рукама постоји већа вероватноћа да дође до повреде ако морају да се понављају покрети и да се троши много снаге. На пример, ако се користи неки ручни алат изнад главе и захтева понављање истих покрета изнова и изнова, тада мора да се улаже велики напор да би се тај посао одрадио. Подизање, држање и позиционирање тешких или незгодних предмета док је рука подигнута могу такође захтевати велики напор. Радови изнад главе могу смањити и способност за безбедно и за продуктивно пословање. На пример, постоји ризик од многих врста повреда ако је поглед заклоњен, ако је нестабилна равнотежа, или ако постоји проблем да се држи или позиционира алат. Повреде рамена Болови у рамену и повреде су обично резултат прекомерног рада раменима. Када се руке држе подигнуте изнад рамена (или испружене) раме почиње да боли након кратког времена. То лако доводи до умора. Раме заправо представља више зглобова који са припојеним тетивама и мишићима омогућавају велику покретљивост. Раме је најпокретљивији зглоб код човека. Тетиве повезују мишиће на кост. Претерано коришћење мишића може довести до акутног тендитиса (упала тетиве). Дегенеративне болести попут артритиса или трошење и хабање због старости могу довести до хроничног тендитиса. Понекад, претерано коришћење рамена доводи до упала и отеклина ових структура. Многа ткива у рамену могу постати упаљена и болна и приликом обављања свакодневних активности ако се тело не одржава одговарајуће. Многе студије су утврдиле да је ризик од развоја бола у рамену или раменим мишићима или зглобовима најчешће резултат повећаног рада са подигнутим рукама (60 или више), при чему се користе понављајући покрети раменима или покрети руку у положају изнад рамена када се улаже већи напор за обављање посла. Примењена заштита и њени трендови 17

18 Повреде врата Врат је сложена структура која се састоји од седам костију које се зову вратни пршљенови и налазе се један испод другог. Такође, врат има хрскавицу, нерве, мишиће и лигаменте (дугачка влакна која повезују мишиће). Када је врат савијен напред или назад, или се често савија, мишићи раде више и лигаменти се истежу. На крају се лигаменти могу делимично поцепати, што као резултат има укоченост врата. Укоченост врата може да се јави и као резултат гледања у висину где се одвија рад. Поред укочености, може доћи до појаве артритиса. Артритис у буквалном преводу значи упала зглобова и може захватити зглобове у било ком делу тела. Зглоб је место на коме се спајају две или више костију, као што је раме, колено, чланак. Здрави зглобови су обавијени сунђерастим материјалом као што је хрскавица. Сам зглоб је обавијен синовијалном мембраном која ствара синовијалну течност и на тај начин смањује трење у зглобу. Упаљен зглоб захваћен артритисом постаје болан, отечен, црвен, угрејан, укочен. Према NIOSH студији из [7], ризик од настајања бола у врату или скелетно мишићног поремећаја врата повећава се честим савијањем врата (15 или више, уз коришћење понављајућих покрета и улагање напора док је радник у овој позицији). Повреде и поремећаји који су описани су само неке од повреда које се могу догодити када се обавља посао изнад главе. ПРАКТИЧНА РЕШЕЊА ЗА ПОСЛОВЕ КОЈИ СЕ ОБАВЉАЈУ ИЗНАД ГЛАВЕ ЗАПОСЛЕНОГ Рад изнад главе не може бити елиминисан код грађевинских радова, али је могуће да се промени начин рада тако да се тај рад олакша. Решења могу да смање оптерећења на раменима, врату и рукама. Они такође могу смањити време за које тело може да буде подвргнуто оптерећењу. Многа од решења такође могу да елиминишу друге потенцијалне факторе који угрожавају безбедност и повећавају продуктивност. Тип задатка и услови на лицу места ће одредити која су решења најбоља. Општа решења за послове који се обављају изнад главе са мање ризика од повреда укључују промену материјала или процеса рада. Једно од најефикаснијих решења може бити да се користе материјали или методе рада које захтевају мање напора, па је за задатак потребно мање времена, тако да се руке изнад главе мање користе. На пример, приликом бетонирања одмах у бетон убацити шипке за плафон чиме би се елиминисала потреба за бушењем изнад главе. Тада се не морају накнадно у плафон уметати шипке са пода. Сам грађевински радник обично не може да донесе одлуку о овоме. Све промене могу захтевати одобрење власника зграде, архитеката, инжењера, или главног извођача. Такође и пружање обуке може да помогне радницима да брже идентификују потенцијалне проблеме и дођу до ефикаснијег решења. Код измена алата и/или опреме потребно је користити наставке за бушилице и шрафилице који омогућавају држање тешког алата у нивоу рамена, а не изнад главе. Препорука је користити механичке лифтове или дизалице за подизање радника у ниво на који се обављају радови. Међутим, трошкови рада на градилишту могу ограничити употребу овакве опреме. 18 Регионална конференција, Златибор, септембар 2016

19 Коришћење опреме као што су наставци за алат, лифтови, дизалице смањују потребу радника за подизањем руку. Трошкови изградње могу ограничити време извођења радова тако да радници обављају послове па и оне који се раде изнад главе запосленог без пауза. Слика 2 Механички лифтови који смањују оптерећања приликом држања алата или позиционирања Наставци за бушилице и шрафилице Ако се користе бушилице или шрафилице за рад изнад главе, радник је присиљен да држи руке и врат у фиксном, непријатном положају. Алат који је тежак мора дуже времена да се држи изнад рамена. При томе се користе мошићи рамена, а не бицепси. Овакав рад оптерећује руке, врат, рамена и леђа. Он може довести до замора мишића и повреде зглобова. У овом случају препорука је коришћење малог наставка за бушилицу и шрафилицу тако да се може држати алат испод рамена и ближе струку. Коришћењем наставка смањиће се оптерећење руку, врата, рамена и леђа јер у том случају алат не мора да се држи изнад рамена и не мора да се ради у незгодном положају. Са овим додацима за алат запослени користи своје надлактице које треба да буду уз тело и у том случају држање се обавља помоћу бицепса, а не помоћу рамена. Слика 3. Обављање послова са бушилицом без и са наставком за алат Примењена заштита и њени трендови 19

20 Наставак за бушилице и шрафилице треба да смањи могућност да радници истегну мишиће и да створе друге повреде. Предност употребе наставака је што радници не морају да држе алат изнад рамена дуже време. За производњу ових наставака потребно је користити материјале који неће знатно повећати масу алата, што би створило нове проблеме по здравље запосленог. Коришћење наставка је лако већ после мало вежбања у пракси. Међутим, наставак не решава проблеме које доводе до укочености врата услад држања главе према назад гледајући у висину. Да би смањили укоченост требало би да се избегава гледање у висину. Да не би дошло до додатних повреда требало би да се провери да ли је наставак чврсто причвршћен за алат. Наставак за пнеуматски чекић Користећи пнеуматски чекић за закуцавање које се обавља изнад главе запосленог могу се изазвати озбиљне повреде рамена, руку, па и повреде шаке. Рад са рукама изнад рамена, у незгодном положају може изазвати упалу мишића и зглобова. Често је неопходно ову тешку алатку држати дуже време, или понављати поступак више пута током смене. То може изазвати умор мишића и на крају довести до акутног тендинитиса (упале тетива). Трзање алата преноси се са алата на руку, а са руке на рамена. Тако се повећава ризик од повређивања. Када се ради закуцавање ексера на плафону тада треба да се користе мердевине, скеле или лифтови. Међутим, и они могу да изазову опасност и неадекватном употребом да изазову нове повреде. Слика 4. Обављање послова са пнеуматским чекићем без и са наставком за алат За решење овог проблема препорука је користити продужени наставак за рад изнад главе. Наставак је фиксне дужине и убацује се у пнеуматски чекић. Коришћењем овог наставка алат је потпуно ван руку. Све што треба да се уради јесте да се стисне окидач. Више не морају да се држе руке изнад главе да би се радило на плафону. Продужетак то ради уместо радника. Продужетак омогућава да се што више задржи неутрално држање тела. Руке су ближе телу и испод рамена. Ово смањује ризик од повреде рамена, руку, а и шака. Оваквим коришћењем алата са наставком смањује се трзање у раменима и врату. Осим тога, могуће је да се посао обавља са земље уместо да да се користите лестве, скеле или лифт. У сам врх пнеуматског чекића убацује се наставак. Ручни окидач (као кочница код мотоцикла) је везан за дно наставка. Запослени треба само да стиснете окидач 20 Регионална конференција, Златибор, септембар 2016

21 како би пнеуматски чекић функционисао. Проширење за наставак може бити или фиксно или подесиве висине. Расположиве дужине наставка су у распону од 3 до 18 метара, мада наставци дужи од 8 метара могу бити сувише тешки за руковање и контролу. Справа се мора држати чврсто под углом од 90 док траје закуцавање [7]. Радници имају мање изгледа за повреде рамена, руку и шака. Алат који је повезан са наставком омогућава да се руке држе испод рамена. Тако ће рамена бити мање оптерећена. Такође, када је уређај даље од главе смањен је утицај буке на запосленог. Коришћењем наставка се додатно омогућава и да се сачувају очи од бетонске прашине и опиљака. Једино, сваки пут кад се приближава месту за укуцавање неопходно је да се погледа где треба да се закуцава. То подизање главе мало оптерећује врат. Продуктивност се може побољшати, јер се троши мање времена за подешавање продужетка алата, јер не постоје лестве, скеле или лифтови који су потребни за рад. ЗАКЉУЧАК И данас је присутан велики број повреда у свим областима рада, а посебно у грађевинарству. Ту се чак дешавају и смртне повреде на раду и то најчешће онда када се не поштују радне процедуре. Често су мере за поспешење безбедних радних услова, које се захтевају од запослених, такве да успоравају рад. Некада се дешава да је лична заштитна опрема непријатна за ношење. У тим ситуацијама лице за безбедност мора бити консултовано. Лоше је да запослени сам одлучује шта му треба, а шта не од заштитне опреме. Морају се поставити црвене линије иза којих се неће ићи. У противном, доћи ће до пуно брзоплетих одлука и још много нових повреда на раду. Ергономија мора да заштити радника од прекомерних физичких (и психичких) напрезања. У грађевинарству се рад мора прилагођавати временским условима. То је толико значајно да се чак и Влада Србије оглашава у одређено доба године са саопштењима да рад треба ограничити (лети у време највећих врућина и сл.). Данас се послодавци често жале да немају довољно новца. Када погледамо цену квадрата, барем у већим градовима, видимо да то не може да буде истина. С друге стране, улагање у опрему и алате који помажу раднику да лакше и боље уради посао никако не могу да се рачунају у губитке. Послодавци би требало то да схвате (што пре) јер они најлакше могу да помогну раднику и да му олакшају рад. Такође, то олакшање рада не иде на уштрб квалитета, него обрнуто оно доприноси квалитету. Када говоримо о раду који се обавља изнад главе запосленог ту постоји различита опрема која може да се набави. Не треба заборавити ни на организационе мере које такође могу веома да буду од користи. Болови и умор који настају код радника који обављају радове изнад главе могу и морају да се спрече. Они могу довести до пада концентрације и до озбиљнијег повређивања. А један радник лако може да повреди не само себе, него и оног до себе. Треба мислити о томе. Задатак ергономиста запослених у фабрикама опреме је да креирају опрему која ће радницима бити лака и пријемчива за коришћење. Остаје још само да убедимо послодавца да одвоји средства и купи опрему која је потребна његовим запосленима. Примењена заштита и њени трендови 21

22 ЛИТЕРАТУРА [1] Закон о безбедности и здрављу на раду, Сл. гласник РС, бр. 101/05 и 91/15. [2] Закон о раду, Сл. гласник РС, бр. 24/05, 61/05, 54/09, 32/13 и 75/14. [3] Уредба о безбедности и здрављу на привременим или покретним градилиштима, Сл. гласник РС, бр. 14/09 и 95/10. [4] Правилник о превентивним мерама за безбедан и здрав рад на радном месту, Сл. гласник РС, бр. 21/09. [5] Правилник о заштити на раду при извођењу грађевинских радова, Сл. гласник РС, бр. 53/97). [6] Безбедност и здравље на раду, књига 2, општи део (TEMPUS), Висока техничка школа струковних студија у Нишу, Ниш, [7] Simple Solutions Ergonomics for Construction Workers, National Institute for Occupational Safety and Health (NIOSH), Atlanta, U.S.A., Регионална конференција, Златибор, септембар 2016

23 ПЛАНИРАЊЕ ИЗВОЂЕЊА KРИТИЧНИХ ПОДИЗАЊА НА ГРАДИЛИШТУ Бранислав Живановић, Владица Глигоријевић РТБ БОР Група, ТИ Р Бор Резимe: У овом раду се анализира значај планирања и израде Плана за извођење критичних подизања у односу на потенцијалне опасности и штетности и њихов утицај на безбедност запослених и имовине. Пре почетка извођења критичних подизања инвеститор и главни извођач радова морају обезбедити област подизања и зоне за евакуацију запослених у случају инцидента, као основни предуслов за безбедност запослених на градилишту. Описује се начин сарадње инвеститора и извођача са државним органима, као и садржај добро осмишљеног Плана за извођење критичних подизања. Кључне речи: безбедност и здравље на раду, план за извођење критичних подизања на градилишту PLANNING EXECUTION OF CRITICAL LIFT ON SITE Abstract: This paper analyses the importance of developing the Critical Lifting Plan on site in relation to the potential hazards and harmfulness and their influence on safety of employees and assets. Before commencement of critical lifting operations, the Investor and the main contractor must secure and form exclusion zones and areas for evacuation of the employees in case of an incident as the basic precondition for safety of employees on the construction site. This paper describes the method for communication and cooperation between investors, contractors and state authorities, as well as the contents of a well thought and detailed plan for performing critical lifting operations. Key words: occupational health and safety, Plan for performing critical lift on construction site УВОД Развој грађевинарства и коришћење нових средстава за рад створило је и већу могућност за појаву повреда на раду, професионалних обољења и оштећења здравља запослених. Велики број повреда у грађевинарству, често и са смртним исходом, натерао је законодавца да додатно заоштри мере превенције. Пооштравање мера се огледа у доношењу Уредбе о безбедности и здрављу на раду на привременим или покретним градилиштима, као и Правилника о садржају елабората о уређењу градилишта. У грађевинарству се и по старим прописима придавао велики значај превентивним мерама безбедности и здравља на раду. Посебно треба истаћи веома обиман Правилник о заштити на раду при извођењу грађевинских радова у којем су наведене бројне мере које треба спроводити како би се смањили ризици од повређивања запослених. Пораст броја инцидената на градилиштима и њихова тежина захтевају додатно потенцирање израде плана и програма безбедности и здравља на раду. ПОШТОВАЊЕ ПРОПИСА У ГРАЂЕВИНАРСТВУ Тешки услови рада и изложеност запослених повећаним ризицима (атмосферски услови, физичко-хемијске штетности и др.) захтева да се проблем безбедности и здравља на раду стално и континуирано решава и траже увек нова решења, зависно од врсте објекта, врсте послова и услова који су присутни на градилишту. Примењена заштита и њени трендови 23

24 Нов начин грађења са великим и гломазним елементима, ствара и нове опасности на раду у грађевинарству. Свако градилиште је специфично и има своје особености у погледу услова рада, атмосферских услова, механизације, употребе материјала и конструкције, метода и система грађења и извођења радова, као и могућности да се већ у припремном периоду рада стручно и аналитички процене и утврде одговарајуће мере и средства за заштиту запослених на градилишту. У Републици Србији се поједини прописи недовољно поштују, па се у пракси догађа да се не уради план превентивних мера, елаборат о уређењу градилишта и не врши пријава извођења радова инспекцији рада. У Србији постоји различита пракса код критичног подизања терета. Често се у пракси постављају питања: да ли треба урадити план превентивних мера; да ли треба урадити елаборат о уређењу градилишта за критично подизање; да ли треба пријавити енспекцији рада критично подизање; да ли је неопходно урадити план критичног подизања, кад већ постоји елаборат. Питања су последица непознавања материје, а понекад и због избегавања обавеза, које су поред осталог и финансијске природе. Основно образложење оних који сматрају да не треба имати План превентивних мера и/или Елаборат и не обавештавати инспекцију рада је да се ради о активности која кратко траје и која ће бити завршена (најчешће) за неколико сати у току једног радног дана. Постоји обавеза да се уради план превентивних мера у складу са Уредбом и прилозима 1 и 2. Ова обавеза из Уредбе се може испунити на 2 начина: У току израде плана превентивних мера за грађевинске радове, предвидети део у коме се детаљно обрађују превентивне мере за критично подизање приликом монтаже опреме или другог разлога Уколико се то не уради, извршити измене и допуне плана превентивних мера или урадити потпуно нови план превентивних мера у коме ће се детаљно обрадити превентивне мере за критично подизање. План превентивних мера треба доставити извођачу који треба да изведе критично подизање како би на време урадио елаборат и сачинио план критичног подизања. Извођачи радова у већини случајева сматрају да није неопходно урадити план критичног подизања јер већ постоји елаборат. Формално правно постоји обавеза да се пријави рад који траје 1 радни дан, као и да се уради елаборат у складу са изменама и допунама чл. 18. Закона о безбедности и здрављу на раду ( Сл. гл. бр. 91/15), јер по старом Закону радови до 7 дана нису морали да се пријављују нити да се ради елаборат. Пријаву радова треба да уради инвеститор и извођач радова. Извођач радова је дужан да на градилишту обезбеђује, одржава и спроводи мере за безбедност и здравље на раду у складу са елаборатом о уређењу градилишта. Прописано је да када на градилишту радове изводи један извођач или више извођача један за другим, сваки од послодаваца дужан је да изради елаборат о уређењу градилишта који садржи шему градилишта, односно ситуациони план, опис радова и мере за безбедност и здравље на раду. 24 Регионална конференција, Златибор, септембар 2016

25 Прописано је да извођач који изводи радове на градилишту на коме је у складу са прописима о безбедности и здрављу на раду обезбеђен план превентивних мера израђује елаборат о уређењу градилишта који садржи опис радова и мере за безбедност и здравље на раду, а преузима шему градилишта, односно ситуациони план из плана превентивних мера. Намена елабората о уређењу градилишта и обезбеђивању мера безбедности и здравља на раду је да се безбедност запослених на градилишту спроводи систематски и организовано уз благовремену припрему на основу техничке документације. На тај начин безбедност и здравље на раду постаје интегрални део радног процеса, а надзорно-техничком особљу се омогућава да се благовремено упозна са мерама безбедности и набави одговарајући материјал и опрему. Извођење радова на градилишту без обезбеђења прописаних мера безбедности према елаборату за уређење градилишта или непоседовање елабората, представља прекршај, а у специфичним ситуацијама и кривично дело, због чега инспекција рада може забранити рад на делу градилишта или читавом градилишту. Прописано је да елаборат о уређењу градилишта треба да буде доступан на градилишту и да садржина елабората одговара фактичком стању, као и да обухвати неопходне и ажурне прилоге, и то: 1) списак радних места са повећаним ризиком; 2) списак запослених распоређених на радним местима са повећаним ризиком и лекарским прегледима запослених распоређених на та радна места; 3) списак запослених оспособљених за безбедан и здрав рад, укључујући и потписан списак запослених који су упознати са мерама за безбедност и здравље на раду утврђеним у елаборату Прописано је да опис радова садржи: 1) начин и организација извођења радова (технолошки и радни процес); 2) преглед средства и опреме за личну заштиту на раду према пословима који захтевају њихово коришћење. Прописано је да мере за безбедност и здравље на раду садрже: - мере за отклањање, смањење или спречавање ризика у односу на радове који се изводе на градилишту; - мере за отклањање, смањење или спречавање ризика при монтажном грађењу обухватају истовар, складиштење, постављање у положај за дизање, дизање елемената, постављање у пројектовани положај и осигурање од претурања или пада у подигнутом положају; - мере заштите запослених од средстава саобраћаја и мере за несметано одвијање саобраћаја, када кроз подручје градилишта пролази јавни пут; - итд. Проблем је у томе што већина Елабората не обрађује детаљно начин и организацију извођења радова приликом подизања, већ се углавном користе подаци из плана превентивних мера уз додавање података о опреми којом се изводи подизање. Ри- Примењена заштита и њени трендови 25

26 зици се не обрађују довољно као ни мере за отклањање, смањење или спречавање ризика. Зато је потребно урадити план критичног подизања. Поставља се питање како натерати неког да уради План критичног подизања који није обавезан по нашим прописима, кад се у пракси недовољно поштују постојећи прописи. Извођач радова ће то урадити искључиво ако то од њега захтева инвеститор и/или главни извођач радова, који му уз захтев саопшти да је то услов да би уопште радио. Пракса код већине страних фирми је да оне инсистирају да се уради план критичног подизања. СИСТЕМ РАДНИХ ДОЗВОЛА У Републици Србији није обавезан систем радних дозвола, већ је он предвиђен и првенствено се примењује код врућих радова (резање, лемљење и заваривање), а код других активности се ретко примењује. Непримењивање система радних дозвола је пре свега последица ниске безбедносне свести. Систем радних дозвола може донети само добробит свим заинтересованим странама. Свака радна активност која по природи предложеног рада или зона у којој предложена активност треба да се обавља ствара или може створити опасност за раднике, опрему, животну средину, производњу или друге грађевинске активности захтева дозволу за безбедан рад. За сваки компликованији посао треба тражити радну дозволу (нпр. подизање тежег терета или рад у ограниченом простору) тј., правити мини елаборат у коме се до детаља описује начин рада и комплетна процедура. Код сваке радне операције морају да буду дефинисани кораци, односно, технологија извођења операције. Да би се добила радна дозвола некад је потребно затражити и претходну сагласностодобрење државних органа (нпр. код затварања саобраћајница). Дозвола за безбедан рад је писани документ која се издаје од стране особља овлашћеног за издавање дозвола за специфичан задатак за одређени временски оквир у одређеној области. Свака дозвола за безбедан рад треба идентификовати опасности које могу бити штетне за особље, опрему и имовину, те ће идентификовати безбедносне захтеве којих се треба придржавати приликом обављања обима посла описаног у дозволи. 1. Дозволе за безбедан рад и додатне дозволе Дозволе за безбедан рад су потребне за следеће активности: Критично подизање; Дизања особља; Минирање; Рад са моторизованом радном платформом; Привремене структуре везане за активности високог ризика, тј. висеће скеле, суспендоване радне платформе, итд; Привремене гасне инсталације; Затварање саобраћајнице (пута и/или пруге); Рад у близини високог напона и напајања / електричних водова; Хемијска чишћења и удувавање ваздуха; Системско тестирање, радиографија; Рушење (структурно); 26 Регионална конференција, Златибор, септембар 2016

27 Ископавање; Закључавање и обележавање (Lock-out и tag-out =LOTO) радови; Врући радови; Рад у близини воде или изнад воде; Улаз у ограничен простор. Следеће активности захтевају додатне дозволе поред дозволе за безбедан рад: Врући радови, приликом обављања посла који може створити извор паљења (резање, заваривање, брушење, стругање, грејање, итд) у ограниченом простору и свим постојећим оперативним подручјима; Ископавање; Закључавање и обележавање (LOTO) радови и монтажа цеви ; Улаз у ограничен простор; Затварање саобраћајнице (пута и/или пруге). Понекад је неопходно кроз систем радних дозвола покрити више послова за које би у нормалној ситуацији била довољна једна радна дозвола (нпр. рад на висини у ограниченом простору у ком се обављају врући радови- заваривање) 2. Обрада и издавање дозвола Захтев за издавање радне дозволе потписује лице за безбедност и менаџер градилишта извођача радова. Исти се доставља на одобрење координатору по чл.19. или другом лицу које издаје радну дозволу. О издатој радној дозволи се обавештава представник инвеститора и координатор за извођење радова. Дозвола се мора поднети надлежном лицу за издавање на разматрање, дан пре него што би предложена радна активност требала започети. Као минимални услов, дозвола за безбедан рад треба садржати: време и датум издавања документа, као и рокове у којима се услови описани у дозволи односе ; oпис делокруга посла, те утврдити радни простор и опрему на којој рад треба да се обавља ; идентификовати све штетне састојке у подручју рада који могу да утичу на здравље и безбедност радника који су укључени ; документовати да је радни простор припремљен и прегледан за безбедно извршење специфичног задатка; То може бити на посебном листу, а спровешће се непосредно пре почетка рада, као и у одређеним интервалима током рада : навести број радника који су укључени и њихове вештине; навести све мере предострожности и потребну заштитну опрему; идентификовати посебну личну заштитну опрему (ЛЗО) неопходну за ношење. Интегрални део радне дозволе је често детаљни Метод рада (Method Statement) у коме су, поред методологије извођења специфичног задатка и техничких детаља, детаљно описани захтеви и мере за безбедност и здравље на раду и урађена Безбедносна анализа активности (Job Safety Analysis - JSA) КРИТИЧНО ПОДИЗАЊЕ Критично подизање терета траје релативно кратко, односно изводи се у периоду од неколико минута до неколико часова. Примењена заштита и њени трендови 27

28 Да ли ће операција подизања бити класификована као критична или не зависи од политике и интерних процедура инвеститора / извођача, од стања и старости кранова и додатне опреме за подизање као и локације и спољашњих услова радне околине. Најчешће да би се подизање сматрало критичним, моарју бити испуњени неки од следећих критеријума за критичко подизање : Капацитет дизалице преко 70% тежина терета преко 10 тона коришћење 2 или више дизалица Подизање преко процесне опреме или објеката Посебно постављање произведене опреме, као што су подизање греда, судова, итд. Један од начина одређивања да ли се ради о критичном подизању приказан је у табели бр.1. Табела 1. Пример начина одређивања критичног подизања 28 Регионална конференција, Златибор, септембар 2016

29 Да би се безбедно извршило критично подизање мора се извршити квалитетно планирање. Планирање критичног подизања траје знатно дуже и траје од неколико сати до неколико дана, а у планирању учествује више људи. Први документ у планирању је План превентивних мера - ППМ, затим Елаборат о уређењу градилишта, а затим План критичног подизања. Садржај Плана превентивних мера је прописан Уредбом, а садржај Елабората је прописан Правилником о садржају елабората о уређењу градилишта. План критичног подизања мора садржати специфичне информације које не постоје у претходним документима, а најбитније су: - Битни подаци о дизалици/ дизалицама - Method Statement (Meтод рада- радну процедуру) - Проценa ризика приликом подизања /JSA (Job Safety analysis). Схема 1. Хијерархија аката за подизање критичних терета Потребна документација да се настави са критичним подизањем: Сертификати- стручни налази за кран / дизалицу, Уверења о техничкој оспособљености за дизаличаре, монтере, Декларације о усаглашености са истакнутим подацима о Радној граничној носивости (WLL) за сву подизачку опрему (сајле, куке, гуртне, траверзе, алке и шекле итд) План Критичног подизања/ Контролна листа (попуњавање на терену) Графикон оптерећења крана и идентификација капацитета за тежину терета и одабрану конфигурацију дизалице/кранова, Цртеж / скица дизалице или кранова који показују детаље: носивост дизалице/ кранова, положај/ позиционирање дизалице/кранова, радијус подизања са или без ограничења окретања, врсту и број опреме за подизање и њихову радну носивост (WLL), укупно дозвољено оптерећење, конфигурацију дизалице/кранова и остале релевантне податке, Метод рада (Method Statement) и процена ризика / JSA Прорачун подизања за одабрану конфигурацију и радни радијус дизалице/кранова који обухвата: податке о тежини терета који се подиже, тежину опреме за подизање, границу безбедног подизања (Safe Working Load - SWL), процентуални однос између укупне тежине која се подиже и носивости одабране конфигурације дизалице/кранова на датом радијусу, тежину контратегова, усвојени фактор сигурности или редуковање носивости, Примењена заштита и њени трендови 29

30 Начин комуникације (сигналисти, мотороле, мобилни телефони,..) Носивост подлоге - тла, да ли има прокопаних подземних канала, да ли је потребно обезбедити додатно обезбеђење (учвршћивање) тла. САДРЖАЈ ПЛАНА КРИТИЧНОГ ПОДИЗАЊА План критичног подизања терета треба садржати: Назив извођача радова Локацију Дозволу за безбедан рад (опционо) Опис подизања по фазама Тежина коју кран са сигурношћу може подићи (предња, бочна, задња) А) проширени дохват стреле дизалице, фиксна дужина и радиус стреле Б) ризици при раду са краном Ц) превентивне мере заштите Д) захтевани фактор сигурности за сву опрему за подизање (обично одређен од стране инвеститора/стручног надзора или главног извођача) Е) горе наведену документацију ПРОЦЕС КРИТИЧНОГ ПОДИЗАЊА Долазак опреме и монтажа се планирају унапред и заказују за одређени датум. До тог датума се морају предузети све предрадње како би се подизање успешно извршило. Веома је важан припремни састанак коме присуствују: - Представник инвеститора / пројект менаџер - Координатор за извођење радова - Представник фирме која ће извршити монтажу - Лице за БЗР фирме која ће извршити монтажу. Овом припремном састанку могу присуствовати и представник испоручиоца опреме, представник главног извођача радова и лице за безбедност и здравље на раду инвеститора и главног извођача радова. На овом састанку се договара динамика и поступак подизања и монтаже опреме, уз разматрање потенцијалних проблема које могу настати током подизања. Најчешће је потребно краткотрајно затварање пута и других саобраћајница. Уколико се ради у кругу предузећа о томе се на време обавештавају сви одговорни у том предузећу. Уколико се ради о затварању пута у насељу, о томе се мора прибавити дозвола за привремену обуставу саобраћаја одговарајућег државног органа (нпр. градске управе за саобраћај) са тачно уписаним датумом и временом одобрене обустава саобраћаја. Након овог састанка извођач радова израђује Елаборат и у договору са инвеститором пријављује подизање инспекцији рада. Извођач радова израђује План критичног подизања и доставља га инвеститору, координатору за извођење радова, главном извођачу радова и лицу које издаје радну дозволу за критично подизање. Када стигне опрема коју треба подићи и дизалице, извођач радова треба на лицу места проверити све поставке из плана. Проверавају се сви детаљи у вези 30 Регионална конференција, Златибор, септембар 2016

31 постављања дизалице (исправност, постављање противтегова, обртни лук- опсег, да ли постоји нешто што смета раду дизалице: нпр. гране неког дрвета, носивост тла, енергетски и телекомуникациони каблови и тд). Проверава се постављеност барикада пре самог подизања, како неко не би случајно ушао у област подизања. На свим кључним местима се поставља обезбеђење области подизања. Тек кад се утврди да је све потпуно затворено, константује се да су испуњени услови за подизање. Пре самог подизања организује се састанак коме присуствују: представник инвеститора / пројект менаџер, координатор за извођење радова, одговорно лице извођача радова и лице за БЗР фирме која ће извршити монтажу. Овом састанку по правилу присуствују и представници главног извођача радова. На овом састанку се разматрају све опције и још једном у детаље пролази план критичног подизања. Овај састанак траје кратко, обично око 15 минута. Уколико одговорно лице извођача радова потврди да се све слаже и да нема нових ризика, може се приступити подизању у складу са Планом. У том случају се довози опрема која треба да се подиже и поставља се на одговарајуће место. Уколико се утврди одступање ситуације на терену у односу на План, мора се приступити модификацији Плана. Мора се поново урадити method statement са проценом ризика подизања (JSA). Тек кад се утврди да се иновирани План може безбедно реализовати, може се приступити критичном подизању. Реализација критичног подизања може проћи без проблема, али се понекад у току реализације може појавити непланирани проблем. Непланирани проблем може бити различите природе (техничке- отказ дизалице, невреме- јак ветар, магла и сл.) тада се поново разматра План и доноси одлука да ли наставити са критичним подизањем или га привремено обуставити. Координатор за извођење радова има кључну улогу у свакој од спорних ситуација, јер је он тај који треба дати зелено светло за рад, уз консултације са представником инвеститора. Уколико сматра да нису испуњени услови за безбедно одвијање посла, мора одмах сазвати састанак на коме ће бити представник инвеститора и одговорно лице извођача радова и на коме ће изложити свој поглед на тренутну ситуацију на терену. На састанку ће се рамотрити све опције и донети одговарајућа безбедносно исправна одлука. Привилегија Инвеститора је да спречи и прекине активност ако контролом установи неприхватљив ризик у њеном извођењу. ЗАКЉУЧАК Грађевинарство спада у најризичније гране индустрије. Кад се радови изводе у индустријском окружењу, онда се ризици додатно повећавају због међусобног утицаја индустријских погона на градилиште и извођача радова на рад индустријских погона. Због тога што већина Елабората о уређењу градилишта не обрађује детаљно поступак подизања, потребно је сачинити План критичног подизања. План мора садржати Method statement са проценом ризика подизања (JSA). Примењена заштита и њени трендови 31

32 Процедура рада и анализа ризика је најважнији алат чија је употребљивост доказана свуда где треба смањити неизвесност код доношења важних одлука за истовремено смањење утицаја на запослене, опрему и на животну средину. Систем превентивних мера, који се иначе захтева свим стандардима за системе менаџмента, може се успоставити ако се претходно путем анализе ризика - утврди на шта те мере треба да се односе. У осмишљавању и изради Плана критичног подизања у односу на потенцијалне опасности и штетности и њихов утицај на безбедност запослених и имовине, треба да учествује извођач радова, а сагласност на почетак подизања треба дати главни извођач радова и инвеститор. Кроз добро осмишљен План критичног подизања стварају се предуслови за безбедност запослених на градилишту. ЛИТЕРАТУРА [1] Закон о безбедности и здрављу на раду ( Сл. гласник РС, бр.101/05 и 91/15). [2] Уредба о безбедности и здрављу на раду на привременим или покретним градилиштима (,,Сл. гласник РС, бр. 14/09 и 95/10). [3] Закон о планирању и изградњи (,,Сл. гласник РС, бр. 72/09, 81/09, 64/2010, 24/2011, 121/2012, 42/2013,50/2013,98/2013, 132/2014 и 145/2014). [4] Закон о заштити од пожара (,,Сл. гласник РС, бр.111/09 и 20/15) [5] Закон о заштити животне средине (,,Сл. гласник РС, бр.135/04, 36/09, 72/09, 43/11 и 14/16) [6] Правилник о начину и поступку процене ризика на радном месту и у радној околини(,,службени гласник РС, бр. 72/06; 84/06, 30/10 и 102/15) [7] Правилник о садржају елабората о уређењу градилишта (,,Сл. гласник РС, бр. 121/12 и 102/15). [8] Правилник о заштити на раду при извођењу грађенинских радова (,,Сл. гл. РС, бр. 53/97). [9] План превентивних мера за безбедан и здрав рад за градилиште реконструкције топионице и доградње фабрике сумпорне киселине у Рударско топионичарском басену Бор у Бору (верзија , допуна децембар и допуна ) [10] Health, safety, environment and communities (HSEC) Program SNC-Lavalin International (Project: New flash furnace and sulphuric acid plant for RTB- Bor, AG-0001 od i izmena ) [11] План превентивних мера за безбедан и здрав рад Moнтажа ферментора за градилиште HEINEKEN SRBIJA доо ЗАЈЕЧАР Јун 2016 [12] Eлаборат о уређењу градилишта приликом монтаже ферментора за градилиште HEINEKEN SRBIJA доо ЗАЈЕЧАР - Бора Кечић Београд [13] ГЛИГОРИЈЕВИЋ В., ЖИВАНОВИЋ Б. : Безбедносна анализа специфичних радних операција, Зборник радова Примењена заштита и њени трендови, Златибор Регионална конференција, Златибор, септембар 2016

33 ПРИМЕР ОБУКЕ ДАЉИНСКИМ СИСТЕМОМ ИЗ ЈЕДНЕ ОБЛАСТИ БЗНР Љиљана Ружић-Димитријевић, Божо Николић Висока техничка школа струковних студија у Новом Саду, Међународни институт за примењено управљање знањем, Нови Сад Резиме У раду је описана начелан прилаз обука које се изводи системом учења на даљину. Приказани су основни принципи оваквог система обуке, као и практична примена на детаљно обрађеном примеру из области БЗНР. Иако постоје одређени услови који морају бити испуњени за успешну обуку даљинским системом, овај начин наставе се све више нуди као реална, савремена и квалитетна алтернатива досадашњем класичном систему. Кључне речи: даљински систем учења, безебдност и здравље на раду DISTANCE LEARNING SYSTEM TRAINING IN ONE FIELD OF OSH Ljiljana Ružić-Dimitrijević, Božo Nikolić Higher Education Technical School of Professional Studies, Novi Sad International Institute for Applied Knowledge Management, Novi Sad Abstract The paper describes the principled approach to training that is conducted by system of distance learning. There are presented the basic principles of such training system, as well as the practical application of the thoroughly treated the case in the field of OSH. Although there are certain conditions that must be met for successful distance training system, this method of teaching is increasingly offered as real, contemporary and high-quality alternative to the current typical system. Keywords: distance learning system, training, occupational safety and health УВОД Достигнућа савремених комуникационих технологија су довела до великог напретка у области учења. Штампане књиге и енциклопедије замењују електронски медији, који не само да су доступнији ширем аудиторијуму, него су и редовно ажурирани, тако да су подаци увек актуелни. Савремена школа се данас не мозже замислити без коришћења електронског материјала у области наставе. Нови медији дају велике могућности у креирању очигледне наставе уз пуно практичних примера, олакшавајућци усвајање материјала. Поред тога, ученицима се нуди поред класичних уџбеника и електронски материјал са одговарајућим садржајем, поготово у областима које свакодневно трпе промене услед наглог развоја. Развој ових технологија је нешто што прате и примењују сви људи, па не представља неке непремостиве захтеве и проблем за учеснике. Овде је време посебан фактор јер корисницима ова технологија омогућује рад у разним ситуацијама и, на свим местима и у сваком тренутку. С обзиром да је у свим професијама потребно током радног века стално се усавршавати и прихватати нова достигнућа, а и Закон то тражи на одређени начин, зависно од области, то запослени морају издвојити време за ажурирање својих знања и вештина, као и стицање нових. Примењена заштита и њени трендови 33

34 БЗНР је област која има основни циљ наведен у самом имену, а обухвата изузетно широки дијапазон знања. Потребно је познавати основне принципе, али и специфичне процесе, технологије и захтеве различитих радних задатака. Стручњаци у овој области морају стално бити у току и допуњавати своје знања. Сведоци смо да се закони и правилници прилично често мењају и допуњују, што је и нормално, јер треба да прате развој свих области рада. НАЧИНИ ЕДУКАЦИЈЕ У ОБЛАСТИ БЗНР Закон о БЗНР наводи само елементарне случајеве као потребе оспо-собљавања појединих група радника [1]. Оспособљавање запослених је обавеза, не само код запошљавања, већ и при промени технолошког процеса, опреме за рад у другим бројним случајевима па чак и периодично. Одавде се може прецизно дефинисати и потребан план и програм оспособљавања. Осим порепознате категорије радника за поједина оспообљавања Законом је предвиђено и перманентно усавршавање лица за БЗНР, што је у складу са потребама послова које то лице обавља. Само овај податак је довољан да се дефинише фондовска и суштинска потреба овог типа усавршавања [2,3]. Област БЗНР је широка колико и стручне и научне области. Зато је тешко претпоставити да се у свакој организацији и технологији може креирати и акумулирати знање на унутрашњем нивоу. Очигледно је потребно постојање више различитих нивоа знања, распоређених по хоризонталној и вертикалној хиреархији [4]. Ова хоризонтална, вертикална и комбинована подела знања указује на постојање примарних и других носиоца и нивоа знања.треба имати на уму да препознавање и утврђивање опасности и штетности на радном месту и у радној околини подразумева добро познавање технологије, организације, опреме и свих средстава рада. За процењивање ризика у односу на опасности и штетности је потребно знање, које се односи на процену ризика и утврђивање начина и мера за отклањање, смањење или спречавање ризика. Значи, осим врхунског знања из области ризика, захтева се и експертско стручно знање. Први ниво преношења знања, примарни, треба да је сума експертског знања (стручно знање из области рада и процене ризика) Овај извор тешко може постојати у свакој компанији, па је највероватније спољни извор и као такав најинтересантнији за учење на даљину. Други и трећи ниво су нивои унутрашњих експерата из разних области, односно, из области БЗНР. Четврти ниво су носиоци знања у оквиру радног места, сами радници. Што се тиче вертикалног преноса знања он је посебно погодан за даљинску комуникацију јер се користи експлицитни систем који подразумева израду одређених докумената у облику упутстава, препорука, листа опасности, мера заштите, формиране методе процене ризика, што је све погодно за даљински систем преноса знања. Како обезбедити периодичне и групне обуке за људе који у овој области раде, али у компанијама са потпуно различитим радним процесима, неки су са дугогодишњим искуствима, а неки почетници? Један пример је организовање семинара у трајању од неколико дана са различитим темама које се односе на новине у овој области или на посебно важне и сложене задатке за чије решавње је потребна додатна едукација. 34 Регионална конференција, Златибор, септембар 2016

35 Два претходно постављена питања указују на обавезу постојања различитих модула, што је такође карактеристика савременог наставног прилаза и елегантног уклапања у систем учења на даљину. Међутим питање је колико људи ће моћи присуствовати у датом термину, обично се то сведе на мањи број. Чак и да је случај бројног присуства, долази у питање квалитет обуке, јер тешко да сви присутни могу имати времена за питања која их муче појединачно, као и да ће предавачи моћи да се посвете сваком присутном. Одређене институције које су регистроване за образовање у области БЗНР нуде разне врсте обука и тренинга. Међутим и овде се поставља исто питање могућности присуства и могућег проблема због бројности. Сада долазимо до понуђеног модела обуке путем даљине, који се нуди као оптимално решење. Учење на даљину не зависи од области, намене, нити корисника. Организовање овог начина учења зависи од различитог карактера програма који би се изводили и њихово препознавање у законској регулативи. Предности су многобројне. Прво, полазници нису везани за место, па ни термин одржавања обуке. Наравно, могу се направити нека правила по питању термина, како би једна група у приближно истим временским интервалима пратила наставни процес. Значи, дао би се временски оквир у коме се може приступити материјалу, комуницирати са предавачем, као и са осталим учесницима и урадити одређени задаци. Учесници могу током тог временског периода приступати материјалу са било ког места (под условом да имају рачунар и интернет конекцију), и у било које доба дана. Следећа предност је што полазник, иако нема уживо контакт са предавачем, може му поставити питање на заједничком форуму, где ће бити видљива и питања осталих учесника, као и одговори предавача. На тај начин се размењују искуства и стичу нова сазнања. Одмах треба разбити илузије оних који ће нагласити предност живе речи и могућност контакта са предавачем. Колико њих из разлога стидљивости неће поставити питање, и колико ће њих уопште поставити питање? Ни ови проблеми нису присутни при учењу на даљину. ПРИНЦИПИ ДИЗАЈНА ОБУКЕ ДАЉИНСКИМ СИСТЕМОМ Приликом дизајнирања обуке или курса на даљину треба водити рачуна о свим елементима који се тичу педагошког и дидактичког приступа, као што су: дефинисање циљева и обликовање плана рада, као и програма, тј. садржаја, али посебно треба обратити пажњу на начин приказа садржаја и методе рада, јер то је врло специфично за даљински систем Важан елеменат је технолошка основа, тј могућности за представљање садржаја, које су на располагању, као и ограничења која се могу јавити због брзине конекције или технологија које су на раполагању полазницима. Поред тога, полазници могу бити различитог искуства и нивоа вештина у коришћењу рачунарских технологија, па се морају обезбедити додатна упутства, као и евентуално појачано ангажовање предавача или ментора који учествују у процесу обуке на даљину. Примењена заштита и њени трендови 35

36 Треба поменути и организациони део који се односи првенствено на начин представљања образовног материјала и оспособљеност предавача. Јер врло је важно на који начин организовати материјал и сам систем подучавања. Морају се осмислити активности и предвидети редослед њиховог извршавања, као и динамика. При томе треба стално мотивисати полазнике и држати им пажњу, што је прилично тешко, ако их не видите, а не можете ни проверити утицај и резултате које постижете као предавач. У страшној заблуди су они који мисле да је основа учења на даљину постављање материјала у електронској форми. То је само неопходно али могло би се рећи и најмање важно. Како нема контакта са полазником уживо, мора се дизајнирати садржај на таква начин да полазнику буде јасан и интерсантан, да му држи пажњу. То значи да поред упутства о коришћењу материјала и начину како је курс организован, треба обавезно у уводном или додатном делу објаснити мање познате или нове појмове Текст треба да је писан разумљивим стилом и уз пуно примера из праксе. Дизајн текста треба ускладити са приказом који рачунарски екран нуди. Значи да текст треба поделити на такав начин да једна целина одговара једном приказу на екрану. Визуелизација садржаја у облику табела, графикона, дијаграма и слично је врло корисна и помаже бољем разумевању материјала. У зависности од технолошких услова и могућности могу се користити краће анимације, као и аудио и видео записи предавања или објашњења. Да би се полазници подстакли на интерактиван рад, треба понудити краће квизове или тестове који помажу самопровери и мотивацији. Материјал који се полазницима нуди у облику текста креиран је у програмском пакету који поседује већина персоналних рачунара. То је текст у облику PDF документа као и Word или PowerPoint датотеке. Ови облици одговарају и ауторима и полазницима због једноставног креирања и употребе, а и брзо се преносе. Посебно треба истаћи употребу форума као важног елемента учења на даљину. Они су постали врло популарни начин комуникације у овом систему и то из више разлога. Прво предавач може да постави тему и подстакне дискусију у којој ће видети како полазници схватају постављен проблем и шта им представља тешкоћу. Поред тога, сами полазници могу поставити питања и изнети своје недоумице. Врло често сами полазници се труде да реше проблем колеге, што је корисно и за њих, а и за предавача. Дакле, полазници активно учествују на форуму а све дискусије сви прате. И зато, истовремено може бити активан неограничен број полазника према једном наставнику. За њега број са друге стране комуникације није уопште битан јер је он истовремено са свима један на један. У земљама са развијеним системом учења на даљину, професори имају истовремено и по неколико стотина студената. [5,6,7]. Овај систем захтева посебно ангажовање предавача много интензивније него класичан систем, јер полазницима треба више помоћи и комуникације него кад имају прилику да уживо слушају предавања. У литератури [8] се наводи како поред предавача, који задаје садржаје и предвиђа темпо рада и активности, треба ангажовати дизајнера, тј. стручњака у области информационих технологија, који ће креирати дизајн курса и начин приказа, користећи предности које савремне комуникационе технологије нуде. 36 Регионална конференција, Златибор, септембар 2016

37 Посебну улогу имају ментори (тутори). То може бити сам предавач, али имајући у обзир чињеницу да се може јавити већи број полазника и да многи могу имати разне проблеме, од оспособљености за коришћење рачунара, до неорганизованости и недисциплине, као и слабе мотивације, где им не треба помоћ у разумевању материјала, коју најбоље може пружити предавач, већ треба неко да их «држи на оку», мотивише, опомиње за рокове и помогне у терминирању и бољој организацији. То може да ради ментор, значи особа која не мора да буде из области у којој се врши едукација, али особа која ће исто имати значајну улогу за постизање бољих резултата, и може их бити више, у зависности од броја полазника. Како у овом раду говоримо о краћим обукама, које би требало да се односе на специфичне теме из области БЗНР, и које би требало релативно брзо да се заврше, најреалније је да предавач буде и ментор, осим ако би број полазника био већи. ПРОЦЕНА РИЗИКА КАО ПРИМЕР ТЕМЕ Као пример узет је кратак курс обуке из процене ризика радног места и радне околине. Ова тема је актуелна за сва лица за БЗНР, али исто тако и за самог послодавца, који је у обавези да прихвати и потпише одређене процењене ризике, као и мере које треба спровести. Треба признати да смо у Србији на почетку оваквог система учења и да постоји доста субјективних тешкоћа у реализацији. Материјал је дат у оквиру припремне наставе за полагање испита из БЗНР, али се може користити за сва лица за БЗНР која треба да су добро обучена за процену ризика, јер врло често на њима остаје одлука да ли ангажовати спољне стручњаке, који су рецимо направили акт о процени ризика, или ће сам (што би било за очекивати после одређеног искуства) извршти измену и допуну тог акта у складу са одређеним променама насталим на радним местима, као и у радној околини. Овај курс је тако конципиран да даје довољно знања из ове области, као и законску регулативу, а затим презентује једну методу за процену ризика, уз неколико урађених примера из праксе. За детаљније бављење ризиком полазник може радити самостално, упознавајући и друге методе и тако креирати сопствени став и постати веома компетентан. Полазник има задатак да и сам уради један пример процене ризика за радно место које сам изабере. Оно што посебно може користити јесте увид у урађене задатке осталих полазника, као и упутства и примедбе које се добијају од наставника. Материјал који је постављен састоји се од неколико презентација у којима се полазник упознаје у основним цртама са тематиком Ово је искуствена представа и прича о ризику како би се полазници увели у суштину процене. Већ у овом делу се на форумима постављају бројна питања. Она су прво заиста почетничка да би постајала све озбиљнија, а затим се даје комплетан текст Правилника који ће полазник боље разумети после прегледа презентација. После овог дела мање је питања и овде се треба потрудити да се полазници проверавају да ли одлично знају све чланове Правилника. Затим следи практичан део у оквиру којег је дата једна метода процене ризика са применом. Последњи корак је израда процене ризика за конкретно радно место. Вишеструком итерацијом консултовања на форуму са ментором пример се доводи до крајњег решења. Осим на свом примеру, полазници стичу искуство пратећи и примере осталих полазника. Примењена заштита и њени трендови 37

38 Уствари, крајњи циљ није да се полазник научи шта је то процена ризика, већ да се осамостали како би самостално могао да решава проблеме. Слика 1. Садржај обуке који се јавља на почетном приказу Увођење принципа процене ризика у Србији Како је већ речено ово је први корак. Потребно је на одређени начин представити принцип процене ризика у Србији. Дати основна теоријска знања допуњавана практичном израдом акта. Овде се суштински мора полазник упознати шта је то ризик и које су све његови елементи. Треба водити рачуна да је свим полазницима ово први сусрет са темом. Како одредити све ризике и ризике сваког радника; дефинисати појам радног места и радне околине; дефинисати опасности и штетности и нагласити значај описа елемената процеса рада за процену ризика? Посебну пажњу треба посветити мерама за смањење, елиминацију и спречавање ризика. Презентацију треба допуњавати деловима примера за поједине теме. Оно што је интересантно у овом делу су бројна питања која постављају полазници. На пример: шта је то радно место и када и како користити систематизацију. Шта то значи спречавање а шта смањивање ризика. Неизоставно питање је и која метода је боља од које и који је значај чекирања. Дакле, овај део се квалитетно може обрадити на форуму. Број кандидата може бити велики и сви су укључени у дискусију. Неки само прате јер су питања која остали постављају сасвим довољна да сазнају све што их интересује. Овај део не би требало строго временски ограничавати и он се завршава када се исцрпе одређени број квалитетних питања. Након овог дела полазници имају одређену представу о ризику и за први круг све то је сасвим довољно. Правилник о процени ризика Упознавање са правилником о процени ризика је следећи корак. Ова четири листа текста и двадесетак чланова су заправо интересантни више за Акт опроцени ризика. Посебно је интересантан члан који говори о обзхвату процене, док сви остали чланови објашњавају овај члан. Задатак се своди на читање, а питања која би се могла поставити су ретка. У циљу самопровере полазника могло би се поставити десетак питања. Методе процене ризика 38 Регионална конференција, Златибор, септембар 2016

39 Полазницима треба представити методу процене ризика. То би била првенствено нека од табличних метода са квалитативним описима и квантитативним вредностима, које су карактеристичне за употребу од стране техничких лица. Треба представити и матричне методе које су одличне за едукацију и схватање ризика, а указати на ограничену примену и значење чек листа. Затим треба приказати пример процене ризика, како би се видео значај избора ранга вероватноће иштете. Пример би требало да укаже и на значај примене мера и утицај на смањење неке од величине ризика. У овом делу се јавља мањи број питања јер полазници већ заузимају одређене и добре ставове. Ствари им полако постају јасније. Самостална процена ризика Пошто је крајњи циљ осамостаљивање полазника при изради процене ризика спроводи се ова последња фаза. Полазници бирају радне задатке за које ће вршити процену ризика. При томе овај задатак решавају потпуно самостално. Решење у оквиру форума стављају на контролу ментору, а онда га на основу примедби поправљају и дотерују док то не ураде успешно. Задатак се састоји из описа радне операције. Ментор инсистира на кратком и јасном опису, а нарочито на конкретности. Уопштена прича се не толерише. Из описа се морају недвосмислено препознати опасности и штетности. Конкретност омогућава и доношење мера, такође веома конкретно. Ово су основни задаци процене ризика, а даље сама процена ризика после тога је веома једноставна. Узећемо ради илустрације кандидата који је изабрао универзални струг. Једна од опасности коју је описао је Слободно кретање материјала (шифра 2 из Правилника о евиденцији). Одређује вероватноћу, штету, фреквенцију и рачуна ризик. Препоручује спровођење мера заштите, без икаквих детаљних предлога. Даље, кандидат на исти начин набраја и неке друге шифре и опасности и штетности. Задржаћемо се само на првој. Ментор одговара: 1. Прочитајте Правилник из којег сте те шифре узимали и за овај пут их изоставите. 2. Постоји више врста материјала, алата и предмета на стругу који се могу слободно покренути за време рада. Захтева да се наведе који су то све делови. Кандидат ће навести струготину, али без детаља. Ментор инсистира на одговору зашто, како, каква и тако даље. Дакле, ово је део где се на форуму води такозвана итеративна дискусија кандидата и ментора. И све то док не добије следећи одговор: Радник осам сати обрађује челични комад одређеног пречника, од челика који је крт, са стругарским ножем резне геометрије и користи режиме резања... Циљ ове приче је да се укаже на добијање кидане струготине. Кидана струготина је мала, неправилног облика, температуре до 900 степени и лети на све стране. Потпуно сигурно ће струготина радника погодити у око и тешко га повредити. Сигурна ствар да ову причу могу да направе и разумеју само стручњаци, а основа процене ризика да њу и треба да раде само експерти. Дакле, ако је при- Примењена заштита и њени трендови 39

40 ча конкретна и реална, онда се избор величине вероватноће, штете и фреквенције једноставно намеће. Из ове приче се лако и прецизно одређује ризик. Постоји захтев за постављањем покретне провидне заштите или заштитних наочара. Дакле, и мере су веома конкретне и лако их је одредити ако је цела прича конкретна. Урађене примере и коментаре, тј. анализу изведену од стране предавача могу видети сви полазници, тако да ће упознати на који начин је извршена процена ризика за разна радна места, одабрана од осталих учесника. На слици доле тренутно су урађене процене ризика за радна места ложача и зидара. Слика 2 Урађени задаци ЗАКЉУЧАК Област БЗНР је као што смо рекли врло широка и са учесталим променама. Јасно је да је перманентно усавршавање у тој области неопходно. Оно се може изводити на више начина, а даљински систем се све више нуди као повољна алтернатива. Ако прихватимо основне услове потребне за примену даљинског система учења, а они не морају бити превише захтевни, просечан рачунар са просечном брзином приступа, што данас није тешко имати, онда се могу остварити квалитетни резултати обуке овим системом. Постоје бројне предности које треба истаћи. Већ смо поменули могућност масовнијег учешћа уз мање трошкове, не напуштајући радну средину. Поред тога, овај систем активира полазнике у већој мери од класичног, развијајући му критичко мишљење приликом решавања одређених задатака. Развија се сарадња са осталим учесницима у процесу обуке и полазници се подстичу на већу самосталност у раду. Са друге стране, може се вршити обучавање појединаца што би класичним начином било неекономично и неоствариво. И оно основно, учење на даљину је сигурно квалитетније него класичним начином. Квалитетније је због професионалнијег и одговорнијег приступа и наставника и полазника, а и због искључења из система оспособљавања оних који га најчешће обесмишљавају. Поред бројних предности мора се указати и на велику опасност, а то је лоша организација материјала и начин вођења полазника. Апсолутно би се морали и овде поставити одговарајући стандарди који морају бити испуњени, како о квалитету садржаја, тако и извођача наставе. ЛИТЕРАТУРА 40 Регионална конференција, Златибор, септембар 2016

41 [1] Закон о раду ( Сл. гласник РС, бр. 24/2005, 61/2005, 54/2009 i 32/2013) [2] Николић Б., Ружић-Димитријевић Љ., Дакић Ј., Даљински систем учења у функцији оспособављања радника за безбедан рад, Зборник радова 1. Конференције Примењена заштита и њени трендови, Златибор 2014, стр [3] Ружић-Димитријевић Љ., Дакић Ј., Перманентно образовање лица и сарадника за БЗНР, Зборник радова 2. Конференције Примењена заштита и њени трендови, Златибор 2015, стр [4] Николић Б., Дакић Ј., Knowledge management in the function of risk assessment, Online Journal of Applied Knowledge Management (OJAKM), Vol 3, Issue 2, 2015, pp [5] Николић Б., Ружић-Димитријевић Љ., Учење на даљину од идеје до реализације, XVI Скуп Трендови развоја: Болоња 2010: стање,дилеме,перспективе, Копаоник, 2010 [6] Ружић-Димитријевић Љ., Николић Б. Учење на даљину прва искуства, XVII Скуп Трендови развоја: Европа 2020: друштво засновано на знању, Копаоник, 2011 [7] Ружић-Димитријевић Љ., Николић Б. Учење на даљину изазов за Србију, XVII Скуп Трендови развоја: Развојни потенцијал високог образовања, Копаоник, 2014 [8] Moore, MG., Kearsley, G. Distance Education: A Systems View of Online Learning. Wadsworth CENGAGE learning, Примењена заштита и њени трендови 41

42 ASSESSMENT OF ACOUSTIC RISK AT A SELECTED WORKPLACE WITH A FOCUS ON THE NON-AUDITORY EFFECTS OF NOISE Michaela BALÁŽIKOVÁ, Martina DULEBOVÁ Faculty of Mechanical Engineering, Technical University in Košice, Department of Safety and Quality of Production Abstract: It is a well-know fact that a long-time and repeating stay in the noisy area is unfavorable for hearing. However, it is not well known usually also another important fact that the auditory organ is not the sole point of the human body, which is able to percept the noise. The noise is affecting the whole human body, especially the cardio-vascular system, the central nervous system and the vegetative nervous system. There is proposed in this work a new method for the acoustic risk evaluation taking into consideration not only the audition impacts of the noise, which are involved in the legislative documents, but also the non-auditory impacts of the noise. The non-auditory impacts of the noise are defined by means of the quantitative factors in this work. The suggested methodology is illustrated and applied at the concrete cases of the working area. Key words: noise, acoustic risk management, non auditory effects of noise INTRODUCTION The effects of noise on a person, especially in values of the upper part of the decibel scale, or the long-term effects in the lower part of the decibel scale, leads to a straining of the organism and to lasting changes to health, which is undesirable from an overall point of view. Much greater attention needs be devoted to questions of assessment of acoustic risks (and with low values of noise or sound) and the subsequent reduction of noisiness, if we want to protect the health of a person against civilization diseases. Acoustic waves are a component of the physical fields which surround a person, affecting the organism and influence its health, behaviour, activities and spiritual well-being. Acoustic waves acting on a person have a physical impact on the hearing organ of a person, a physiological effect on the person s whole organism which depends especially on the intensity of the acoustic energy, and psychological influences which depend on the qualitative parameters of the acoustic waves [1]. Noise as spreading acoustic energy also has a negative non-auditory impact, primarily on the neuropsychic and cardiovascular apparatus and on sensory-motor functions. Non-auditory impacts of noise also include irritation of the automatic nervous system, disrupted sleep, psychological disturbances, interruption of the performance and efficiency of a person s activities, increasing the number of accidents as well as a change in the social behaviour of a person. PROPOSAL OF A METHOD FOR ASSESSMENT OF ACOUSTIC RISKS It is possible to define risk assessment on scientific foundations as a systematic process of evaluation and interpretation of real information about a system, on the basis of which a threat (in this case the danger of noise) is identified and the consequences (auditory and non-auditory) following from the given threat, and it is possible to quantify or qualitatively express the size of the risk and decide whether or not it is acceptable [7]. Assessment of acoustic risks using a risk matrix The assessment of acoustic risks consists of a basic method for risk assessment, which is described in the standard STN EN ISO Safety of Machines. Risk Assessment. Part 2: Practical instructions and examples of methods risk matrix. The assessment of acoustic risks is made up of two Risk Matrices. The first is the matrix of auditory risk (R audit.) 42 Регионална конференција, Златибор, септембар 2016

43

44

45 work cycles. Because the difference of the measured values does not exceed 3 db, it was not necessary to perform additional measurements. Figure 1 - Measuring of noise at a workplace, turning of wheels for a railway wagon Equipment used for experimental measuring During experimental measurements of noise at the workplace for turning railway wagon wheels a manual analyzer of the type 2250 was used - a noise analyzer in real time of the newest generation of class of accuracy 1 according to standard STN EN 61672, with a dynamic range of 120 db without switching over. The device has an ergonomic shape and a specially modified, non-slip surface, which ensures safe and comfortable grasping. The instrument is modular and according to need it is possible to expand it by additional application a noise and time record, narrow-band FFT analysis, construction acoustics and the like. Brief characteristics of the device, Fig. 2: frequency analysis: 1/1 and 1/3 octaves in real time, wide-band frequency range: 3Hz 20 khz, dynamic range: 120 db without switching over, maximum noise level: 140 db with a microphone of type 4189, 152 db with a microphone of type 4191, class of accuracy: 1, frequency of balancing: A, C, Z (linear), time record: 100ms up to 24h. Figure 2 - Manual analyser of type 2250, module for frequency analysis and time module [8] Примењена заштита и њени трендови 45

46 Measurements of non-auditory effects (heart frequency of an employee) of noise were converted by an EEG device, Fig. 3. Figure 3 - EEG device [9] Measured values during experimental measuring Fig. 4 depicts the noise record during work turning a railway wagon wheel, where these values were measured: L A,min = 49.5 db, L A,max = db, L Aeq = 90.1 db. Figure 4 - Record of measurement of noise at a workplace, the turning of a railway wagon wheel The calculation of the daily level A of exposure to noise is in Tab Регионална конференција, Златибор, септембар 2016

47 Table 3 - Values measured and recorded according to STN EN ISO 9612, turning railway wagon wheels The resultant normalized level of noise exposure during an 8-hour work shift in the case of an employee performing maintenance of a railway wagon, specifically when turning the wheels, was set to L AEX,8 = 86.9 db. From the measured EEG records of the employee an increase of heart frequency was identified during the work shift, or when turning the wheel itself. Implementation of measured results of the experiment to the method of assessing acoustic risks Calculation of acoustic risk according to the proposed method: category P, with auditory and non-auditory effects this is over 85dB - on the basis of measurement of noise exposure, category D audit. is assigned on the basis of subjective feelings to the category moderate - lasting hearing problems, e.g. buzzing in the ears, which after a stay in another environment disappears over time, Fig. 5. D audit. P ( L AEX,8h ) D 1 Minimal (short-term hearing problems, e.g. buzzing in the ears) D 2 Moderate (las ng hearing problems, e.g. buzzing in the ears, which a er a stay in a different environment disappears over me) D 3 Serious (permanent damage to hearing, e.g. reduced hearing) P 1 (to 40 db) P 2 (40 50 db) P 3 (50 65 db) P 4 (65 80 db) P 5 (80 85 db) P 6 (over 85 db) Figure 5 - Category D audit. Примењена заштита и њени трендови 47

48 During the acoustic measurement a temporary increasing of heart frequency was quantified, that is category D non-audit. evoked moderate effects an ongoing increase of blood pressure, which after a stay in a different environment disappeared over time, see Fig. 6. D non-audit. P ( L AEX,8h ) D 1 Minimal (short-term increasing of blood pressure, changes to EEG, diges ve problems) 48 Регионална конференција, Златибор, септембар 2016 D 2 Moderate (las ng increase of blood pressure, changes to EEG, diges ve problems, which a er a stay in another environment disappear over me) D 3 Serious (permanent disrup on of health - increasing of blood pressure, changes to EEG, diges ve problems) P 1 (to 40 db) P 2 (40 50 db) P 3 (50 65 db) P 4 (65 80 db) P 5 (80 85 db) P 6 (over 85 db) Figure 6 - Category D audit. Calculation of risk: R - acoustic risk: R = [R audit. + R non-audit. ] f R = [R audit. + R non-audit. ] t ex. / t 8hod = [(30) + (20)] 300/480 = Results of experimental measuring of noise and assessment of acoustic risks In the experimental measurement of noise during the given work activity the acoustic risk, using the proposed method, achieved a value of which represents a significant risk. The given risk is high due to the long-term noise exposure. This is also shown by the exceeding of the legislative values of level A noise. Also, taking into consideration other threats at the given workplace, of which there are more, this could lead to a synergy of dangers. Therefore, it is proposed that the assessment of acoustic risk be repeated in regular intervals, e.g. once each year. At the conclusion it is possible to state that the proposed method confirmed the acoustic risk with a comparison of the measured values and their exceeding of legislated values. CONCLUSION Using the given method it is possible to identify acoustic risk even when not exceeding legislated values; this means with below-threshold values. The method is created with the objective for identification of the non-auditory effects of noise, which are or can arise even when not exceeding legislated noise levels. An important parameter for determining the systemic effects of noise is their long-term occurrence or exposure, which can represent in the end result a negative event or damage to health. A proposed method for assessing acoustic risk which consolidates the non-auditory effects of noise which are determined in legislation was presented in the contribution. Legislation stipulates the requirements for occupational health and safety (OHS) of employees in connection with exposure to noise at a workplace and for avoiding risks and

49 dangers which arise or may arise in connection with exposure to noise, especially to avoid damage to hearing. Legislative provisions, however, do not include the non-auditory effects of noise; therefore, a method was developed for assessing acoustic risk, which also includes the impacts of noise. ACKNOWLEDGEMENTS VEGA 1/0150/15 Development of methods of implementation and verification of integrated systems for safe machines, machine systems and industrial technologies REFERENCES [1] ÁGHOVÁ, Ľ. and contr.: Hygiene (environmental medicine) Faculty of Medicine Comenius University, Bratislava 1997, 200 p. ISBN [2] BALÁŽIKOVÁ, M. MAJER, I.: Health protection against noise. In: International Conference on Computer-Aided Ergonomics and Safety. - Košice : TU, 2005 S ISBN [3] ŽIARAN, S.: Ochrana človeka pred hlukom a kmitaním, STU SjF in Bratislava, 2001, ISBN , str.240. [4] ŽIARAN, S.: Aerodynamic sources of noise in a ventilating system. In: International conference Indoor climate of building, Vysoké Tatry, [5] World Health Organization, Noise, [cited ]. Available on the Internet: < noise>. [6] SINAY, J. BALÁŽIKOVÁ, M.: Acoustic risk management. In: Human Factors and Ergonom ics in Manufacturing & Service Industries. Vol. 22, no. 3 (2012), p ISSN [7] STN ISO 9612 ( ) Akustika. Stanovenie expozície hluku v pracovnom prostredí. Technická metóda. Apríl [8] Ručný analyzátor zvuku 2250, [cited ]. Available on the Internet: < [9] OMRON - EKG HeartScan, [cited ]. Available on the Internet: zdravotnickepomocky.sk/tlakomery/ekg/omron-ekg-heartscan-hcg-801. Примењена заштита и њени трендови 49

50 ПРОЦЕНА РИЗИКА НА РАДНОМ МЕСТУ НАСТАВНИКА Андрија Тошић Висока пословна школа струковних студија Ваљево Резиме: Образовни систем представља огледало једног друштва. Здрава средина и радно окружење без стреса је основни предуслов за квалитетно обављање образовне делатности. Процена ризика на радном месту наставника има за циљ идентификацију свих фактора ризика који потичу из радног окружења и да се пронађу конкретна решења у циљу превенције и елиминације фактора ризика. У овом раду дат je приказ процене ризика на радном месту и радној околини наставника Високe пословнe школe стуковних студија Ваљево. Кључне речи: процена ризика, опасности и штетности, мере за спречавање ризика. RISK ASSESSMENT IN THE WORKPLACE OF TEACHER Abstract: Education system represents a mirror of society. Health and working environment without stress is a fundamental prerequisite for the quality of education system. Risk assessment in the workplace of teachers has aims to identify all the factors of risks arising from the work environment and to find concrete solutions to prevent and eliminate these. This research provides an overview of risk assessment in the workplace and the working environment of teachers in High Business School of Vocational Studies Valjevo. Keywords: risk assessment, threat and harmfulness, measures to prevent risks. УВОД У стручној литератури се налази велики број дефиниција ризика. Етимолошки реч ризик потиче од италијанске речи rissiko и провобитно је означавала опасност која је лађама претила од хридина и стена на мору. Полазећи са аспекта безбедности, ризик је, према неким дефиницијама могућност губитка или повреде односно могућност настанка нежељене последице неког догађаја. Према Закону о безбедности и здрављу на раду ризик је вероватноћа настанка повреде, обољења или оштећења здрвља запосленог услед опасности. Ризик (Р) као квантитативни појам, условљен је вероватноћом његовог настанка (В) и тежином (озбиљношћу) повреде односно професионалног обољења (П). Висина ризика произилази из вероватноће да опасност или штетност проузрокује мању или већу штету односно повреду на раду или професионално обољење (Р=ВxП). Слика 1. Ризик 50 Регионална конференција, Златибор, септембар 2016

51 Процена ризика за радно место наставника је систематско евидентирање и процењивање свих фактора у процесу рада који могу узроковати настанак повреда на раду, обољења или оштећења здравља и утврђивање могућности, односно начин спречавања, отклањања или смањења ризика на радном месту и у радној околини. Логички оквир за процену ризика приказан је на слици 2. Слика 2. Логички оквир за процену ризика У овом раду дат je приказ процене ризика на радном месту наставника који је уређен за потребе делимичне измене и допуне Акта о процени ризика Високe пословнe школe стуковних студија Ваљево ради његовог усаглашавања са Законом о безбедности и здрављу на раду ( Сл. гласник РС, бр. 101/2005 и 91/2015 и Правилником о начину и поступку процене ризика на радном месту и у радној околини ( Сл. гласник РС, бр. 72/2006, 84/2006 исправка 30/2010 и 102/2015. ОПИС ТЕХНОЛОШКОГ И РАДНОГ ПРОЦЕСА Објект који се користе као радни и помоћни простор За радни и помоћни простор Школа користи грађевински објекат димензија (70m X 8m) X 3 површине 1680 m 2. Објекат је са приземљем, спратом и поткровљем. Ходници су пространи, осветљени, чисти и под им је од керамичких плочица. У њима су постављени хидранти, противпожарни апарати, клупе за одмор студената, саксије са цвећем, огласне табле за обавештења студената и разводни ормани за електричну енергију. Главно степениште је пространо, оветљено и довољно широко, уредно и чисто, израђено од керамичких плочица. У саставу објекта налазе се радне и просторије заједничке намене (наставничка канцеларија и кафе бифе). Минимална висине просторија је преко 3m. Осветљење основно природно и додатно вештачко путем електричног осветљења. Уграђени подови у просторијама су равни, бетонски, обложени паркетом и ламинатом. Централно етажно грејање је изведено у свим просторијама. Зидови су малтерисани, офарбани светлим бојома, уредни су и чисти. Врата су ПВЦ и дрвена и довољно велика за несметан пролиаз. Проветравање просторија је природно. Наставници радне задатке обављају у стојећем и седећем положају. Карактеристике просторија (димензије, површине пода и опрема за рад) Карактеристике просторија (димензије, површине пода и опрема за рад) у којима наставник ради и које користи дати су у табели 1. Примењена заштита и њени трендови 51

52 Табела 1. Карактеристике просторија и опрема за рад Просторија Димензије(m) Површина пода (m 2 ) Амфитеатар 1 7,5X10,93 82 Рачунарска лабораторија 22 5,35X7,45 39,85 Опрема за рад Амфитетарска седишта 83 Графоскоп са постољем Клима 2 Пројектор Та ла 2 Сто 2 Звучници 5 Лаптоп Ласерски показивач са покретачем слајдова презентације Фломастер (маркер) за писање по табли Рачунар 25 Лаптоп Пројектор Штампач Та ла Фломастер (маркер) за писање по табли Ласерски показивач Ка инет 38 5,8X2,75 15,95 Наставничка канцеларија 31 5,8X7 40,6 Бифе 33 5,8X3 31,32 Аудио и видео уређај Клима Клима Јонизатор Сто писаћи Висока радна фотеља Радна фотеља 3 Столица Арт Рачунар 3 Лап Топ 2 Штампач Та ла Сто 6 Школске столице 30 Клима Лаптоп Пројектор Телефонска централа Уређај за праћење рада центра Аспиратор Клима Ком иновани фриждер Шпорет ком иновани Бојлер Судопера Телефон 52 Регионална конференција, Златибор, септембар 2016

53 ИНСТАЛАЦИЈЕ У ПРОСТОРИЈАМА У просторијама су изведене исталације приказане у табели 2. Табела 2. Инсталације у просторијама Редни број Инсталација 1. Eлектричне инсталације за напајање опреме за рад 2. Електричног осветљења 3. Монофазних и трофазних прикључница 4. Централног грејања МЕТОДОЛОГИЈА ПРОЦЕНЕ РИЗИКА Процена ризика извршена је на основу модификоване AUVA (Allgemeine Unfall versicherungs anstalt - метода Аустријске групе произвођача целулозе и папира) и BG (Die gewerblichen Berufs genossenchaften - метода Немачких стручних удружења) методологије. При утврђивању података о опасностима и штетностима на радном месту и у радној околини коришћено је груписање опасности и штетности према Правилнику о начину и поступку процене ризика на радном месту и у радној околини. ПРЕПОЗНАВАЊЕ И УТВРЂИВАЊЕ ОПАСНОСТИ За утврђивање опасности из чл. 8. Правилника о начину и поступку процене ризика на радном месту и у радној околини, употребили смо посматрање, разговор са наставницима о посебним факторима стреса који потичу из радног окружења, учествовање у раду (лице за безбедност и здравље је наставник Школе) и анкетирања за шта смо употребили чек листу за груписање и препознавање опасности на радном месту дату у табели 3. и анкету о мобингу на радном месту приказану у табели 5. Табела 3. Чек листа за препознавање опасности на радном месту и радној околини Група опасности ЧЕК ЛИСТА ЗА ПРЕПОЗНАВАЊЕ ОПАСНОСТИ НА РАДНОМ МЕСТУ И РАДНОЈ ОКОЛИНИ ПРЕПОЗНАВАЊЕ ОПАСНОСТИ НА РАДНОМ МЕСТУ Груписање опасности Шифра (01) Подгупа опасности недовољна безбедност због ротирајућих или покретних делова, Опасности Има Нема x (02) слободно кретање делова или материјала који могу нанети повреду запосленом, x 1) Механичке опасности које сепојављују коришћењем опреме за рад као што су: (03) (04) (05) унутрашњи транспорт и кретање радних машина или возила, као и померања одређене опреме за рад, коришћење опасних средстава за рад, која могу произвести експлозије или пожар, немогућност или ограниченост правовременог уклањања са места рада, изложеност затварању, механичком удару, поклапању, и сл., x x x (06) други фактори који могу да се појаве као механички извори опасности. x Примењена заштита и њени трендови 53

54 (07) опасне површине (подови и све врсте газишта, површине са којима запослени долази у додир, а које имају оштре ивице - рубове, шиљке, грубе површине, избочене делове, и сл.), x (08) рад на висини или у дубини, у смислу прописа о безбедности и здрављу на раду, x 2) Опасности које се појављују у вези са карактеристикама радног места као што су: (09) рад у скученом, ограниченом или опасном простору (између два или више фиксираних делова, између покретних делова или возила, рад у затвореном простору који је недовољно осветљен или проветраван, и сл.), (10) могућност клизања или спотицања (мокре или клизаве површине), x (11) физичка нестабилност радног места, x x (12) могуће последице или сметње услед обавезне употребе средстава или опреме за личну заштиту на раду, x (13) (14) (15) утицаји услед обављања процеса рада коришћењем неодговарајућих или неприлагођених метода рада, друге опасности које се могу појавити у вези са карактеристикама радног места и начином рада (коришћење средстава и опреме за личну заштиту на раду која оптерећују запосленог, и сл.); опасност од директног додира са деловима електричне инсталације и опреме под напоном x x x 3) Опасности које се појављују коришћењем електричне енергије, као што су: (16) опасност од индиректног додира, x (17) (18) (19) (20) опасност од топлотног дејства које развијају електрична опрема и инсталације (прегревање, пожар, експлозија, електрични лук или варничење, и др), опасности услед удара грома и последица атмосферског пражњења опасност од штетног утицаја електростатичког наелектрисања, друге опасности које се могу појавити у вези са коришћењем електричне енергије. x x x x ПРЕПОЗНАВАЊЕ И УТВРЂИВАЊЕ ШТЕТНОСТИ Као и код опасности, за процењиваче ризика веома је важан податак о штетностима које су присутне на радном месту и у радној околини. За препознавање и груписање штетности чл. 9. Правилиника о начину и поступку процене ризика на радном месту и у радној околини употребили смо смо такође посматрање, разговор, учествовање у раду (лице за безбедност и здравље је наставник Школе) и анкетирања за шта смо употребили чек листу за груписање и препознавање штетности на радном месту дату у табели 4. и анкету о мобингу на радном месту приказану у табели Регионална конференција, Златибор, септембар 2016

55 Табела 4. Чек листа за препознавање штетности на радном месту и радној околини ЧЕК ЛИСТА ЗА ПРЕПОЗНАВАЊЕ ШТЕТНОСТИ НА РАДНОММЕСТУ И РАДНОЈ ОКОЛИНИ ПРЕПОЗНАВАЊЕ ШТЕТНОСТИ НА РАДНОМ МЕСТУ Груписање штетности Група штетности Шифра Подгупа штетности Опасности Има Нема хемијске штетности, прашина и димови (удисање, гушење, (21) уношење у организам, продор у тело кроз кожу, опекотине, x тровање, и сл.), (22) физичке штетности (бука и вибрације), x 1) Штетности које настају или се појављују у процесу рада, као што су: (23) биолошке штетности (инфекције, излагање микроорганизмима и алергентима, (24) штетни утицаји микроклиме (висока или ниска температура, влажност и брзина струјања ваздуха), x (25) неодговарајућа - недовољна осветљеност, x (26) штетни утицаји зрачења (топлотног, јонизујућег или нејонизујућег, ласерског, ултразвчног, x x (27) штетни климатски утицаји (рад на отвореном), x 2) Штетности којепроистичу из психичких и психофизиолошких напора који сеузрочно везују за радно место и послове које запослени обавља, као штосу: 3) Штетности везане за организацију рада, као штосу: 4) Остале штетности које се појављују на радним местима, као што су: (28) (29) (30) (31) (32) (33) (34) штетности које настају коришћењем опасних материја у производњи, транспорту, паковању, складиштењу или уништавању, друге штетности које се појављују у радном процесу, а које могу да буду узрок повреде на раду запосленог, професионалног обољења или обољења у вези са радом. напори или телесна напрезања (ручно преношење терета, гурање или вучење терета, разне дуготрајне повећане телесне активности и сл.), нефиозолошки положај тела (дуготрајно стајање, седење, чучање, напори при обављању одређених послова који проузрокују психолошка оптерећења (стрес, монотонија и сл.), одговорност у примању и преношењу информација, коришћење одговарајућег знања и способности, одговорност у правилима понашања, одговорност за брзе измене радних процедура, интензитет у раду, просторна условљеност радног места, конфликтне ситуације, рад са странкама и новцем, недовољна мотивација за рад, одговорност у руковођењу, и сл.; рад дужи од пуног радног времена (прековремени рад), рад у сменама, скраћено радно време, рад ноћу, приправност за случај интервенција (35) штетности које проузрокују друга лица (насиље према лицима која раде на шалтерима, лица на обезбеђењу, и сл.), x (36) рад са животињама, x (37) рад у атмосфери са високим или ниским притиском, x (38) рад у близини воде или испод површине воде. x (39) остале опасности и штетности. x x x x x x x x Примењена заштита и њени трендови 55

56 Како су чланом 9. Правилника о начину и поступку процене ризика на радном месту и у радној околини обухваћене штетности које проистичу из психичких и психофизиолошких напора који се узрочно везују за радно место и послове које запослени обавља, потребно је препознати одређену штетност и утврдити да ли се она налази у дозвољеним вредностима, односно у оним вредностима под чијим утицајем промена нормалних стања појединих система и људског организма не превазилази природне промене и не изазива нежељене последице. За разлику од већине штетности које се могу наћи у радној средини и за које постоје дозвољене вредности, стандарди или препоруке, за психофизиолошке штетности универзалне норме не постоје. То значи да се утврђивање стандарда и норми за процену психофизиолошког радног оптерећења заснива на практичном искуству процењивача који мора добро да познаје услове, захтеве и специфична оптерећења на послу, како би се одредио ниво ризика. Велики значај има и субјективна процена запослених, било да се односи на уочавања потенцијалних штетности, било на појаву субјективних тегоба у току самог рада. У непосредној вези са тим је и предузимање одређених превентивних мера како би се ризик свео на прихватљив ниво. Важност овог произилази из чињенице да је све већи број радних места на којима је у значајној мери присутно психолошко оптерећење (стрес, мобинг и сагоревање). У том смислу, определили смо се да путем анонимне анкете запослених извршимо истраживања о мобингу на радном месту. Од 42. запослена на анкету је одговарало 27. што 64%. Резултати анкете приказани су у табели 5. Р. бр. Табела 5. Резултати анониме анкете о мобингу на радном месту МОБИНГ на радном месту Молимо Вас да на основу Вашег досадашњег радног искуства дате одоворе на следећа питања: Присутност Да Не Б. од Бр. % Бр. % Бр. % 1. Да ли знате за случај да се у радном окружењу шире непроверене гласине, клетве, препричавају сексуалне интриге или нешто слично са намером да се особа деградира? 2. Да ли сте Ви или неко из Вашег радног окружења били оптужени за пропусте који се или нису догодили или су се догодили али без Ваше кривице? 3. Да ли сте доживели да неког исмејавају због начина говора, држања, хода, одевања? Да ли сте доживели да неко буде омаловажаван због пола, националности, социјалног порекла, приватног живота? 5. Да ли сте дежурни кривац? Да ли Вас искључују из друштвених активности? Да ли сте уочили да вам са радног стола нестају ствари? Да ли се контролишу Ваши телефонски позиви и пошта? Да ли сте изненада затрпани послом? Регионална конференција, Златибор, септембар 2016

57 10. Да ли су изненада надређени престали да Вам дају посао? Да ли Вас укључују у програм едукације? Да ли са Вама посредно комуницирају путем порука на папирићу, е-маилом или факсом? 11 40, ,5 1 3,7 13. Да ли Вас шеф стално критикује? Да ли Вас колеге критикују? Да ли се Ваши резултати обезвређују? Да ли сте доживели да Вам неко прети или Вас физички напада? Да ли Вас сексуално угрожавају? Да ли желите да промените радно место? Да ли осећате замор због посла који радите? Да ли имате психичке сметње због посла? Да ли имате физичке проблеме због посла? Да ли сте били на боловању због проблема у вези са послом? Уколико Вам се догађа нешто од наведених примера, да ли се то дешава дуже од шест месеци? Да ли се осећате кривим због такве ситуације? ИНТЕРВЈУ (РАЗГОВОР) СА НАСТАВНИЦИМА О ПОСЕБНИМ ФАКТОРИМА СТРЕСА КОЈИ ПОТИЧУ ИЗ РАДНОГ ОКРУЖЕЊА Циљ разговора је да се открију које су то још опасности и штетности на радном месту наставника и како се оне могу елеминисати. Здрава средина и радно окружење без стреса основни предуслов за квалитетно обављање образовно-васпитне делатности. Овоим смо утврдили следеће стресогене факторе који су приказани у табели 6. Табела 6. Стресогени фактори који потичу из радног окружења Р. бр. Стресогени фактори 1. Рад са великим бројем студената. 2. Пуно административних (бирократских) обавеза. 3. Константно усавршавање. 4. Велика очекивања и високи захтеви од студената, родитеља и читавог друштва. 5. Доступност током целе недеље за сва могућа питања студената, што има за последицу мало слободног времена. 6. Плате су смањене у протеклом периоду, а обавезе и радни задаци повећани. 7. Социјална несигурност, сви запослени наставници изузев професора раде на одређено и константно су под притиском да ће изгубити посао. 8. Несклад између захтева и могућности. 9. Непримерно понашање студената и родитеља (обраћање на непримерен начин, псовке, увреде, коментари...) Примењена заштита и њени трендови 57

58

59 6. Осветљеност 5 7. Електромагнетно зрачење 2 8. Бука и ви рације 5 9. Атмосферски и климатски утицаји Заштита од пожара и експлозија Путеви за пролаз, превоз и евакуацију Сировине, основни и помоћни материјал Организационе мере ез едности и здравља на раду Конструкције и о јекти за колективну ез едност и здравље на раду не 15. Помоћне конструкције и о јекти за привремено коришћење не 16. Средства и опрема за личну заштиту на раду Оспосо љеност за ез едан рад О авештеност из о ласти ез едности и здравља на раду Пружање прве помоћи Заштита непушача, за рана узимања средстава зависности Одржавање радних просторија Стање просторија за личну хигијену Инспекцијски налази о извршеном надзору не 24. Повреде, професионална о ољења и о ољења у вези са радом не РАНГ СТАЊА РАДНЕ ОКОЛИНЕ Од 1 до 5 РАНГ ВЕРОВАТНОЋЕ Ранг вероватноће (РВ) одређује се према табели 9. Табела 9. Вероватноћа настанка повреда, професионалне болести или болести у вези са радом Изложеност опасностима, штетностима и напорима Знатно испод дозвољених вредности / Задовољавајуће До граница дозвољених вредности / Средње рочно потребне мере Изнад дозвољених вредности / Кратко рочно потребне мере Стање система заштите / радне околине Значајно изнад дозвољених вредности / Тренутно потребне мере Граничне вредности издржљивости / Одмах прекинути рад Граничне вредности издржљивости /Одмах прекинути рад Врло ретко 1 I I II II II Повремено 2 I II III III IV Често 3 II III III IV IV Претежни део радног 4 II III IV IV V времена Све радно време 5 II IV IV V V Ранг вероватноће (РВ): I - занемарљива вероватноћа; II - мала вероватноћа; III - средња вероватноћа; IV - велика вероватноћа; V - изразито велика вероватноћа. Примењена заштита и њени трендови 59

60 РАНГ ТЕЖИНЕ МОГУЋИХ ПОСЛЕДИЦА Ранг тежине могућих последица (РТ )одређује се према табели 10. Табела 10. Рангирање тежине последице Опис последице Тежина последице Ранг тежине повреде (РТ) Довољна само прва помоћ Врло лака А Медицински третман са боловањем до 3 дана Лака Б Лечење које укључује и хоспитализацију Средње тешка Ц Трајно измењена радна способност Тешка Д Колективна повреда и/или трајно угрожавање живо тних функција и/или повреда са смртним исходом ПРОЦЕНА НИВОА РИЗИКА У табели 11. приказано је рангирање нивоа ризика. Ранг вероватноће Табела 11. Процена нивоа ризика Смртна или колективна Ранг тежине последице А Б Ц Д Е I II III IV V РАНГ РИЗИКА У табели 12. је дефинисан ранг ризика. Табела 12. Ранг ризика Вредност нивоа ризика Услови рада Ниво ризика Активности и/или мере 1, 2, 3, 4, 5 Оптимални Прихватљив (I) Нема ниједне активности 6, 8, 9 Приближно одговарају оптималним условима Низак (II) 10, 12 Превазилазе оптималне услове Средњи (III) 15, 16 20, 25 Тешки услови рада, опасност од губитака радне способности или нарушавања здравља Изразито тешки услови рада, непосредна опасност за живот и здравље радника Висок (IV) Неприхватљив (V) Нису потребне додатне ктивности, довољан је сталан надзор услова рад Извршење мера у смислу смањења ризика Рад се не сме започети, ако нису примењене потребне мере за смањење ризика Рад се не сме почети, или га је потребно зауставити, или издати забрану рада 60 Регионална конференција, Златибор, септембар 2016 Е

61 ПРОЦЕЊИВАЊЕ РИЗИКА У ОДНОСУ НА ОПАСНОСТИ И ШТЕТНОСТИ Опис радног места и организације рада Наставник организује, изводи и одговоран је за остваривање свих облика теоријске и практичне наставе из предмета на којем или којима остварује наставни план и програм (предавања, вежбе, стручна пракса, консултације, испити, колоквијуми, семинари, менторство). Средства и опрема за рад Средства и опрема за рад приказани су у табели 13. Машине, уређаји, постројења и механички алат Табела 13. Средства и опрема за рад ПЦ рачунар (стони) Лаптоп Видео пројектор Штампач Скенер Ласерски показивач са покретачем слајдова презентације Графоскоп Дигитални фото апарат Аудио и видео уређај Та ла Фломастер (маркер) за писање по табли Телефон Ручни и помоћни алати Инсталације Службени аутомобил Нема Електричне инсталације ПТТ инсталације Инсталације радијаторског топловодног грејања Материјал, сировине и друге супстанце које се користе за рад Опис материјала, сировина и других супстанци које се користе за рад дат је табели 14. Табела 14. Сировине које се користе за рад Основни материјал Остало / отпад Стандардни канцеларијски Отпадни папир Процењивање ризика Процењивање ризика у односу на опасности и штетности за радно место наставника дато је у табели 15. која је главна кључна табела за процењивање ризика у коју су уписани сви досад утврђени резултати анализираног радног места наставника. Примењена заштита и њени трендови 61

62 Табела 15. Опасности и штетности за радно место наставника Број из листе опасности и штетности Група, врста и опис опасности и штетности из листе опасности и штетности Могуће очекиване последице услед опасности Веро ватноћа (В) Тежина (Т) Ниво ризика (Р) (Р=ВxТ) 3.2. Опасност од индиректног додира са деловима електричне инсталације Струјни удар, опекотине 1 Врло ретко 4 Тешка I Прихватљив (1, 2, 3, 4, 5) 5.2 Нефизиолошки положај тела (дуготрајно стајање, седење) Статички напор који доводи до убрзаних дегенеративних промена (процес старења) 4 Претежан део радног времена 2 Лака II- Низак (6, 7, 8, 9) 5.3 Напори при обављању одређених послова који проузрокују психолошка оптерећења Стрес, монотонија и сл. 3 Често 2 Лака II- Низак (6, 7, 8, 9) 5.4 Одговорност у примању и преношењу информација, коришћење одговарајућег знања и способности, одговорност у правилима понашања, одговорност за брзе измене радних процедура Психосоматске болести, хипертензија, напор вида, стрес 4 Претежан део радног времена 2 Лака II- Низак (6, 7, 8, 9) Интервју- Фактори стреса из радног окружења Рад са великим бројем студената. Пуно административних (бирократских) обавеза. Велика очекивања и високи захтеви од студената, родитеља и читавог друштва. Доступност током целе недеље за сва могућа питања студената, што има за последицу мало слободног времена. Плате смањене у протеклом периоду. Социјална несигурност, рад на одређено и константан притисак губитка посла. Несклад између захтева и могућности. Стрес 5 Све радно време 1 Врло лака I Прихватљив (1, 2, 3, 4, 5) Анкета о мобингу Замор због посла Стрес 2 Повремено 2 Лака I Прихватљив (1, 2, 3, 4, 5) 7.5 Учешће у саобраћају Тешке повреде, политрауме са могућим смртним исходом 3 Често 3 Средње тешка II-Низак (6, 7, 8, 9) 62 Регионална конференција, Златибор, септембар 2016

63 На основу спроведеног поступка снимања организације рада, примењених мера безбедности и здравља на раду, утврђивања опасности и штетности на радном месту и у радној околини и рангирања ризика, процењено је да радно место НАСТАВНИК није радно место са повећаним ризиком. УТВРЂИВАЊЕ НАЧИНА И МЕРА ЗА ОТКЛАЊАЊЕ, СМАЊЕЊЕ ИЛИ СПРЕЧАВАЊЕ РИЗИКА Мере које се утврђују за спречавање, отклањање или смањење ризика дате су у табели 16. Табела 16. Мере за спречавање, отклањање или смањење ризика Ред. бр ОПШТЕ МЕРЕ БЕЗБЕДНОСТИ И ЗДРАВЉА НА РАДУ 1. Контрола, испитивање и одржавање објеката Разводни ормани у ходницима испред радних просторија су обележени према припадности. Опремљени прибором за закључавање и једнополном шемом електричних веза. Подове радних просторија одржавати средством које не ствара клизаву површину и опасну за кретање запослених. Сви продужни каблови и каблови компјутера морају бити уредно спаковани и покривени кабловицама, обезбеђени од оштећења и случајног додира. У просторији студенске службе и других служби могу бити максимално две странке. 2. Контрола, испитивање и одржавање средстава за рад Обављати превентивне и периодичне прегледе клима уређаја и службеног аутомобила по упутству произвођача. 3. Правно-оганизационе мере Рок за реализацију Стално Стално Стално Стално Стално 3.1. Пратити спровођење мера заштите на свим радним местима. Стално Поставити и опремити ормарић прописаним санитетским материјалом и средствима за пружање прве помоћи. Упознати запослене којем лицима се могу обратити за пружање прве помоћи. Упознати све запослене са процењеним ризиком и мерама безбедности на радном месту. Примењивати опште признате мере безбедности и здравља на раду при увођењу нових технологија до доношења одговарајућих прописа. При дужем раду са компјутером правити петоминутне паузе на сваких 60 минута рада. Стално Стално Стално Стално Стално Примењена заштита и њени трендови 63

64 Лекарски прегледи и праћење здравља запослених Анализирати сваку насталу тешку повреду и колективну несрећу и дати предлог мера заштите. Информисати запослене о утицају штетних навика (конзумирање алкохола, пушење, злоупотреба психоактивних супстанци), као и о утицају начина исхране и других фактора на развој обољења. Увек после таквих догађаја Према потреби сачинити план реализације 4.3. Вршити контроле забране пушења. Стално ЗАКЉУЧАК Здрава средина и радно окружење без стреса је основни предуслов за квалитетно обављање наставне делатности. Елиминација ризика и стреса из радног окружења наставника је могућа уколико се овом задатку посвете не само послодавац и лице за безбедност и здравље, већ сви запослени, студенти, њихови родитељи, синдикалне организације, министарство просвете и читаво друштво. ЛИТЕРАТУРА [1] Закон о безбедности и здрављу на раду ( Сл. гласник РС, бр. 101/2005 и 91/2015). [2] Правилник о начину и поступку процене ризика на радном месту и у радној околини ( Сл. гласник РС, бр. 72/2006, 84/2006 исправка 30/2010 и 102/2015). [3] Закон о раду ( Службени гласник РС, бр. 24/05, 61/05, 54/09, 32/13 и 75/14). [4] Р. Дунђеровић, Основи психологије менаџмента, ФАМ, Нови Сад, [5] В. Балтазаревић, Мобинг, Панчево, [6] Ј. Старчевић и др., Приручник за процену ризика, GLOBE DESING, Београд, [7] Божић, В., Косић, С., Николић, Б. (2006). Правилник о начину и поступку процене ризика на раднлом месту и у радној околини коментар, ВТШ Нови Сад. [8] Б. Николић, Љ. Ружић-Димитријевић, Како даље корекција методе за процену ризика радног места и радне околине у безбедности и здрављу на раду и њена шира примена, Међународна научна конференција Безбедносни инжењеринг, Копаоник, Регионална конференција, Златибор, септембар 2016

65 ПРИОРИТЕТ ПРИМЕНЕ МЕРА И ЊИХОВ УТИЦАЈ НА ЕЛЕМЕНТЕ РИЗИКА Божо Николић Међународни институт за примењено управљање знањем, Нови Сад Резиме Од свих елемената ризика тешко је издвојити било који и дати му значај као најважнијем. Тачније одређивање вероватноће представља посебан изазов, зато што је њу најтеже одредити. Међутим, не може се занемарити утицај величине штете, посебно имајући у виду да штета у односу на поједине величине стања може бити значајно различита. И зато ће у овом раду, принципом корак по корак, бити дат поступак рангирања примене појединих мера у циљу смањења ризика. Кључне речи; ризик, вероватноћа потенцијално опасног догађаја, величина штете PRIORITY APPLICATION OF MEASURES AND THEIR IMPACT ON RISK ELEMENTS Bozo Nikolic International Institute for Applied Knowledge Management, Novi Sad Abstract It is difficult to extract any of all the elements of risk and give it significance as the most important. More precisely determine the probability is a particular challenge, since it is complex to determine. However, one can not ignore the impact of the size of damage, especially bearing in mind that the damage in relation to the size of the individual situation can be significantly different. In this paper the ranking procedure of application of certain measures in order to reduce risk is given step by step. Keywords: risk, probability of occurrence of a potentially hazardous event, size of damage УВОД Методом процене ризика у складу са основним захтевима и законском регулативом [1,2,3,10] мора бити извршена процена ризика на радном месту и у свим радним околинама. Може се поставити питање постоји ли метода која у потпуности даје одговор на овај захтев. У складу са захтевом процене дефиниција и препознавање радне околине је довољно разумљиво и могла би се дефинисати као ограничен радни простор на којем се у исто и различито време могу наћи два или више радника са различитих радних места који су изложени истим опасностима [5,8,12]. Може радну околину представљати и простор у коме се налази само један радник, што је карактеристично за административне просторе. Ово је алтернатива процени ризика на радном месту на којем нема конкретних опасности. Следећа карактеристика радне околине је то што се за вероватноћу могуће штете користи оцена стања заштите, уместо неке очитљиве табеларне вредности. Уопштено, према [5], [8], [10] и [12] могући нивои процене ризика су за радну околину: - ниво локације предузећа, - ниво објекта у оквиру предузећа или дела објекта (спрат зграде, просторија на спрату, погонска хала, градилиште, рад на отвореном, и други радни простори), и - ниво радног места када је оно административно и непроизводно Примењена заштита и њени трендови 65

66 На овај начин један радник добија различите ризике. Постоје многе методе процене ризика; неке методе се базирају на оцени стања посматраног система док друге користе квалитативне матрице. По дефиницији, ризик је комбинација вероватноће догађаја и величине настале штете, а зависи и од фреквенције [1], [2], [3], [7]. Из квантитативне матрице се оваква дефиниција може представити математичком интерпре-тацијом по којој је ризик производ вероватноће (V), фреквенције (F) и величине штете (H), па је формула за израчунавање ризика: R = V*F*H Већина метода које се користе за процену ризика нуди вредности вероватноће, фреквенције и величине штете у облику табела. Из табела се слободном проценом одређују те вредности и након тога рачуна ризик. Ризик је најбоље обрађен за машине [9], јер је ова област добро обрађена стандар-дима ЕN ISO а обухватају и решења мера техничке заштите на машинама. Осим одређивања вероватноће из табела, она се може и рачунати када се оцењује стање заштите, па се ова функција и зове функција стања заштите. Користи се за одређивање ризика радне околине. Стање радне околине се оцењује преко величина стања, а величине стања се дефинишу на основу правилника, техничког стандарда или на бази неке друге документације. У случају непостојања документованих оцена стања, стручан проценитељ може успоставити оцене стања на бази свог искуства у тој области. Ово је иначе један од најсложенијих и најстручнијих послова у процесу процене ризика. Ова метода се примењује за процену ризика у радној околини и то на исти начин као за радно место у свим елементима, осим у одређивању вероватноће дешавања опасног догађаја. Наиме, вредности за све чиниоце ризика код радног места се одређују из датих табела вредности, а код радне околине су исте табеле коришћене за све чиниоце, осим за вероватноћу догађаја. Вероватноћа дешавања опасног догађаја за радну околину одређује се на основу вредности функције стања заштите у радној околини. Значи, процена ризика у радној околини врши се помоћу исте формуле као за радно место, само је овде ознака за вероватноћу f(x), и она се одређује на основу оцена величина стања заштите у радној околини и према добијеној математичкој зависности. Сваки елемент се оцењује позитивном или негативном оценом. Променљива која се јавља у овој функцији представља однос броја негативно оцењених елемената заштите (n) и укупног броја оцењених елемената заштите (N). R i = f(x)*f* H i, где је f(x) = 14,779 x x = n/n f(x) вероватноћа догађаја n број негативних оцена стања заштите N укупан број оцењених величина стања заштите Штете за лоше оцењене величине стања могу бити различите, што ће допринети да се вредност ризика разликује и поред исте вредности за фун-кцију стања и фреквенцију. Када се одреде ови ризици, треба их смањити или елиминисати полазећи 66 Регионална конференција, Златибор, септембар 2016

67 од оног највећег. Највећи ризик се први мора смањити, односно довести на прихватљив ниво или елиминисати. Смањење или елими-нација ризика се постиже мерама којима се уствари утиче на критеријуме ризика. Највећи ризик од преосталих лоших оцена ће се следећи смањити. Преостали ризик је онај следећи највећи. Овај поступак се може понављати новим итерацијама до жељеног нивоа или потпуног елиминисања ризика. ЕЛЕМЕНТИ РИЗИКА Коначан облик функције ризика која ће бити анализирана у овом раду је она коју чине елементи функције стања, величина штете и фреквенција или време излагања опасности. Применом одговарајућих мера ризик се може спречити, елиминисати или смањити. Мерама се првенствено утиче на вероватноћу или величину штете а понекад и на њих обе истовремено. Нормално, могућ је понекад утицај и на фреквенцију или време излагања опасности. Приликом процене ризика он се одређује у односу на круцијалне опасности и штетност и увек остане неки број опасности и штетности које нису обухваћене проценом, из било којих разлога. У том случају се може рећи да одређивање вероватноће преко функције стања за радну околину даје боље рeзултате јер су обухваћени и сви изостављени ризици. Чак и процена ризика само оценом стања је прецизнија од било које друге методе али је прилично сложена и тешка за многе случајеве. Дакле, од два понуђена облика функције ризика у раду ће се даље анализирати облик; R = f(x) * H * F f(x) - Функција стања H - Величина штете и F - Фреквенција или време изкагања опасности Коришћење овог облика вероватноће је карактеристично за рачунање ризика у радним околинама, канцеларијама и радним просторима где нема неких посебних ризика и у неким специајлним случајевима као што су рад са екранима и ручно руковање теретом. При процени фреквенције треба бити максимално реалан, а ако постоји дилема онда се користити принципом избора неповољнијих вредности. У примеру који је наведен у раду фреквенција је максимална F=5. Величина штете за наведено подручје примене ове методе je у најгорем сучају до нивоа повреде мањег лома или благе болести, значи H=2,1,0.5 или 0.1. Наведене вредности фреквенције и величине штете даће производ који представља константу у функцији ризика к, која је једнака 10, 5, 2.5 или 0.5. Мада овде није битно колике су ове вредности добро је знати их јер знајући и да вредности функције стања обично нису велике, стичемо представу о величини ризика и реалним могућностима да на њега утичемо у циљу смањења. Према BN методи ризик је тако вреднован да само вредности мање од 5 се сматрају занемарљиве, односно, прихватљиве. Како је R = k*f(x), тако су добијене једначине ризика чије су вредности шриказане у Табели 1 и на Слици 1: 1. R = 10 f(x) = 10 * x R = 5 f(x) = 5 * x R = 2,5f(x) = 2.5* x R = 0,5f(x) = 0.5* x Примењена заштита и њени трендови 67

68 Табела 1. Вредности ризика n f(x) R H=2 H=1 H=0.5 H= Подручје је дефинисано за укупан број оцењиваних величина стања N = 8. На хоризонталној оси је променљива n негативно оцењене величине стања, а на вертикалној су вредности ризика H=2 H=1 H=0.5 H=0.1 R=5 Broj negativno ocenjenih elemenata (n) od ukupnog broja posmatranih N (N=8) Слика 1. Ризици за различите величине штете при фреквенцији F=5 Од укупно осам посматраних величина стања је за очекивати да ће мањи број њих бити негативно оцењено. Теоријски став је да се смањење ризика може обезбедити поправком елемената са негативним оценама, односно, њиховим смањењем и смањењем штете и фреквенције. Ово се може јасно уочити на Слици 2. Овај рад се не бави могућностима смањења ризика смањивањем фреквенције. Даље питање је којим редом смањивати ризик, односно, на који начин и са којим приоритетом примене мера. Погледајмо слику 2 и замислимо да смо добили ризик R=26.7 који одговара вредности у тачки 1 на кривој Н=0,5. Да бисмо дошли до првог занемарљивог ризика мо- 68 Регионална конференција, Златибор, септембар 2016

69 рамо доћи до тачке 2 на истој тој кривој R=3.4. Да би то учинили треба да отклонимо четири опасности и штетности, односно, да уместо седам негативних величина имамо само три. При овоме смо стално на кривој која одговара вредности штете H=0.5. Јасно да су опасности и штетности увек исте за све факторе ризика. Али ово не мора бити тако. Може се десити да постоји и њихове различите вредности у различитим тачкама. Рецимо нека је у тачки 1 на кривој Н=0.5 једина са том величином (H=0.5) а да су све остале тачке са величином штете H=0.1. Ако применимо мере за баш ту тачку стићи ћемо, преко тачке 3, у тачку 4 на кривој Н=0.1, за коју је ризик занемарљив (2.36). Одавде се види да смо у првом случају четири пута примењивали мере како би поправили четири величине стања и добили занемарљив ризик. У другом случају то смо учинили са поправком само једне величине стања, али која је имала за последице већу штету H=2 H=1 H=0.5 H=0.1 R=5 Broj negativno ocenjenih elemenata (n) od ukupnog broja posmatranih N (N=8) Слика 2. Пример примене мера за смањење ризика Значај примене мера баш за тачку са највећом штетом је очигледан јер на смањење ризика утиче двоструко. Прво, смањује ризик јер се поправља једна лоше оцењена величина стања, а друго, величина штете је смањена што посредно смањује и ризик. Одавде следи закључак и намеће се препорука да прво треба поправити ону величину стања која има за последицу највећу штету. ПОСТУПАК ПРОЦЕНЕ РИЗИКА Основни задатак је да се одреди шта то дефинише стање заштите нечега, у овом случају радне околине коју анализирамо. Ти елементи се називају величинама стања заштите. Ово је изузетно значајан корак и захтева веома искусног проценитеља и доброг познаваоца посматраног система. Треба обухватити све елементе и при томе користити законску регулативу из посматране области, или ако тога нема, искуствено то урадити. Број величина стања није уопште битан и ту нема ограничења. Оно Примењена заштита и њени трендови 69

70 што је битно, то је да величина штете за сваку величину стања буде иста, ако је икако могуће. Најчешће ово је веома тешко и увек се издваја нека величина стања са већом вредности величине штете. Ово не треба занемарити. При доминантном броју величина стања са истом вредности величине штете, ако се појаве појединачне величине стања са мањом вредност штете, треба их занемарити. Занемарити значи узети да је и за њу величина штете иста као и код већине. У формули за ризик за величину штете ће се узети вредност највеће штете. Дакле, без обзира што је величина штете мања за неке од негативно оцењених величина стања, ми користимо вредност само једне, највеће. Тако смо добили већи ризик него што он можда јесте. Не би било некоректно да смо узели за величину штете и ону коју имају све остале величине стања. Применом мера за смањење ризика поједине негативно оцењене величине стања (n) поправљамо и тако смањујемо њихов број. На тај начин смо смањили вероватноћу и ризик. Ако је прва величина стања коју поправљамо она са највећом величином штете, после примене мера нам остају само негативно оцењене величине стања са истим вредностима величине штете. Зато ће следеће рачунање ризика бити знатно прецизније, јер је штета сада иста за све негативне оцењене величине стања. Даље, мере се могу спроводити све дотле док број негативно оцењених величина стања не буде довољно мали да се добије занемарљив ниво ризика. Овај модел процене приказаћемо на примеру радне просторије, рецимо, канцеларије. Мора се уважити Правилник о превентивним мерама за безбедан и здрав рад на радном месту и његов Прилог о прегледу мера. Он је основа за формирање листе величина стања за оцену стања заштите у радној просторији. Те величине стања нам дефинишу и показују какво је стање заштите у тој просторији. У Табели 2 дата је листа величина стања за одређивање функције стања заштите. За сваку негативно оцењену величину дата је величина штете. Укупно има N=20 оцена. Нека је број негативно оцењених величина стања n=10. Величина штете за девет величина стања је Н=0.5 или мања, а само за једну је већа од свих H=2. То је оцена која се односи на немогућност отварања прозора са земље. Да би отворила прозор радница се мора пењати на столицу јер немају мердавине. Што је још горе, столице су са точкићима па је друге раднице морају при том покушају придржавати. Радница може да падне са столице и да се повреди. Фреквенција је F = 5 јер радници седе пуно радно време у канцеларији. Може неко да постави примедбу да неће ваљда цео дан да отвара и затвара прозор. Реално је и то да више пута у току радног времена отвори и затвори, а и да то не уради у неком дану. Треба се определити за најгору варијанту, али то не чинити без анализе у смислу давања одговора на претходно питање. Ризик је: R = H*F*14,779 x2,434 = H*F*14,779 (n/n) 2,434 = 2*5*14,779(10/20) 2,434 = 27,3 Дакле, за прорачун ризика узета је оцена са највећом штетом и добијена је његова повећана вредност од Ова вредност није коначна јер није узета у обзир поправка негативно узете величине стања. Та поправка подразумева набавку мердевина и њихово коришћење приликом отварања прозора. Стварна вредност ризика је у ствари: R = 0.5*5*14.779*(9/20) = Регионална конференција, Златибор, септембар 2016

71 Табела 2 Р. р. Величина стања n Величина штете Н Оцена 1. Чиста површина просторије по раднику 0, Чиста запремина просторије по раднику + 3. Под радне просторије + 4. Унутрашње површине просторије + 5. Прозори у радној просторији Врата радне просторије + 7. Осветљење 0,5-8. Ходници Степениште Пролази и прилази Заштитна ограда Приручни магацин 0,5-13. Гардеро а Хигијенске просторије Узимање хране Пожарне опасности 0,5-17. Физичке штетности 0,5-18. Хемијске штетности Микроклиматски услови 0,5-20. Психофизичке штетности 0,5 - Овај ризик је низак али значајан и он се мора даље смањивати, испод вредности од 5, када постаје занемарљив. Ово упућује на обавезну поправку још једне од негативно оцењених величина стања. У Табели 2 је површина просторије негативно оцењена јер је она 10 m 2 а у просторији седе четири запослена. Тако један запослени има на располагању 2.5 m 2 што је мање од Правилником предвиђених 3 m 2. Пребацивањем једног запосленог у другу канцеларију површина по раднику је већа од 3 m 2, па је испуњен услов из Правилника, а ризик ће бити: R = 0,5*5*14,779*(8/20) 2,434 = 3,97 Овај ризик је занемарљив. Овај поступак се може наставити али у пракси нема неке потребе за тим и најчешћи број итерација је један. ЗАКЉУЧАК Метода је универзална јер је апсолутно примењива и у другим областима уз могуће постојање одређених специфичности. Тако је метода успешно примењена у области пожара [6], информационе технологије [4], ручног руковања теретом [15] и при раду са екранима. Пошто радна околина може бити дефинисана као различит простор показатењи ризика обезбеђују поређење свих ризика у њима. Процена ризика овом методом обезбеђује следеће: - одговор на све захтеве методологије за процену ризика, - потпуније управљање ризицима [11,13,14,16], - процену свих ризика, на различитим нивоима, Примењена заштита и њени трендови 71

72 - добијене квантитативне вредности ризика омогућавају њихово поређење и - методом су изражени захтеви за доношењем конкретних мера за смањење, спречавање и елиминацију ризика. ЛИТЕРАТУРА [1] Божић, В., Косић, С., Николић, Б., Правилник о начину и по ступ ку процене ризика на радном месту и у радној околини коментар, ВТШ Нови Сад, [2] Harms-Ringdahl L., Safety analysis, principles and practice in occupational safety, CRC Press, 2001 [3] Macdonald D., Practical Machinery Safety, Integra Software Services Pvt. Ltd, Pondicherry, Inidia [4] Nikolic B., Ruzic-Dimitrijevic Ljiljana, Risk Assessment of Information Technology System, Issues in Informing Science and Information Technology, Volume 6, [5] Nikolic B., Gemovic B., The Method of Risk Assessment at Workplace and Working Enviroment in an Example of Metal Mechanical Processing Selection of a Factory, ISIRR, Romania, Hungary, Serbia, [6] B.Nikolic, Comparative Analysis of the Analysis, Evaluation and Assessment of Risk in The Field of Fire Protection, 2 nd International Conference on Fire and Explosion Protection, Novi Sad, Serbiapp , [7] Takala J., Global estimates of fatal occupational accidents, Sixteenth International Conference of Labour Statisticians, International Labour Office, Geneva, 1998 [8] Б. Николић, Љ. Ружић-Димитријевић, Како даље корекција методе за процену ризика радног места и радне околине у безбедности и здрављу на раду и њена шира примена, Процена ризика, Копаоник, стр , [9] *** EN ISO Safety of machinery, [10] B.Nikolic, Anew risk assessment method, Monitoring and expertise in safety engineering, Vol.2,No 1/2012, ISSN , [11] B.Nikolic, V.Petrovic, Dynamic and non-stationary risks, XXV International Conference New Trend in safety and health, Štrbske Pleso, Vysoke Tatry, [12] B.Nikolić, Nova metoda za procenu rizika sa korigovanom funkcijom stanja zaštite, Regionalna konferencija Primenjena zaštita i njeni trendovi, Zlatibor, pp.43-43, [13] Nikolic,B., Risk management and knowledge management as a function of technology management, The Online Journal of Applied Knowledge Management, volume 2, pp.68-81, [14] Nikolic,B.,Bilic,I. Risk analysis in metal processing by cutting on a universal lathe and the impact on the design of technological systems, XXVI Internacional Conference,,New Trends in Safety and Health,,, Strbske Pleso Vysoke Tatry.Slovakia, [15] Nikolic,B. Risk Assessment methodolodgy of manual handling, Advances in Fire and Safety Engineering 2014, Trnava [16] Neef, D., Managing corporate risk through better knowledge management. The Learning Organization Vol. 12 No. 2, pp , Регионална конференција, Златибор, септембар 2016

73 ПОСЛЕДИЦЕ ДУГОГ СЕДЕЊА КАО БОЛЕСТ 21. ВЕКА Марко Станојковић производња подесивих радних столова ФРОГСТЕР, Смедеревска Паланка Резиме: Последњих 50 година еволуције професија и радних места довеле су до експанзије такозваних седећих радних места. То су професије које углавном укључују рад за рачунаром или сетом рачунарских контролних јединица зависно од индустрије. Седење се пролонгира и у току дана кроз вожњу до посла као и код куће (испред рачунара и телевизора). Тек се последњих 20 година спроводе интезивне научно медицинске студије здравствених последица дугорочног седења и резултати истих су застрашујући. Потребно је ширити свест запослених и послодаваца а посебно људи који се баве безбедношћу и здрављем на раду јер је потребно подједнако усмерити пажњу на превенцију последица седења као болести 21. века. Кључне речи: Дугорочно седење, последице седења, рад за рачунаром, периодично стајање CONSEQUENCES OF PROLONGED SITTING AS DISEASE OF 21 ST CENTURY Marko Stanojković sit-to-stand desk manufacture FROGSTER, Smederevska Palanka Abstract: In last 50 years of occupational and workspace evolution lead to huge expansion of sitting occupations. These are mostly professions that include operating a computer or computer-like control units for some industries. Sitting is also prolonged trough driving to work and sitting in front your TV or PC at home after work. There are significant medical and scientific studies in last 20 years which conclusions are terrifying. It is absolutely necessary to share awareness of employees and employers as well people in occupational safety and medicine business because we need to equally focus on prevention of prolonged sitting as disease of 21 st century. Keywords: prolonged sitting, consequences of prolonged sitting, sitting workplaces, УВОД Немамо представу колико седимо. Узимамо седење здраво за готово и сматрамо да је то потпуно природан положај за рад и одмор. Осврнимо се на просечан радни дан пре 50, чак 150 година, ретко ко је имао привилегију да седи по цео дан. Ако су неке занатлије седеле, то се балансирало стајањем. Послови су углавном били физички захтевни и седење се користило као одмор. Нико није седење посматрао као било шта штетно по здравље зато што нико није седео по цео дан. Данас 150 година након индустријске револуције и 50 година аутоматизације производних погона долазимо у тржиште рада у коме већину радних места чине такозвана седећа радна места која укључују рачунар или сет рачунарских контролних јединица. Од економиста, преко програмера и дизајнера до инжењера и адвоката, сви користе рачунар током целог радног дана што их поставља у седећи положај испред истог. 10 сати Слика 1 Илустрација седења кроз радни дан Седење само по себи није опасно, али када убацимо реч дуготрајно, ту већ имамо проблем. Верујем да би се свако од нас запрепастио када би један радни дан мерио време укупног седења. Према нашем истраживању (узорак 640 одраслих запослених Примењена заштита и њени трендови 73

74 особа) то је у просеку 10 сати у току једног дана. Људи обухваћени истраживањем су користили тајмер на свом телефону када год су били у седећем положају. Седимо више него што у просеку спавамо што чини седење најчешћим положајем тела у току дана. Ако узмемо само седење испред телевизора, процењено је да током 65 година преко 9 година нам прође само у опуштеном седењу испред ТВ-а. Проблем је такође што такве навике преносимо и на следеће генерације, 63% деце престане да буде физички активно када крене у средњу школу. Школска деца и студенти су подједнако погођени оваквим понашањем јер седење на часовима и предавањима чине већи део њиховог дана. [1] Пошто се у задњих 50 година број седећих занимања утростручио, ми тек сада примећујемо последице које повезујемо са прекомерним тј. дугорочним седењем. Оставља значајне последице по метаболизам. Узрокује болове у пределу кичме и врата. Учестале главобоље. Негативно утиче на крвни притисак, триглицериде, добар холестерол, шећер у крви и на нивое лептина, хормона за апетит - све су то биомаркери за гојазност и кардиоваскуларне болести. [1] ПОСЛЕДИЦЕ Људска тела нису предодређена за прекомерно седење, у ствари сасвим супротно. Људска тела су предодређена да се крећу и доказе за то видимо у самој структури. Људско тело се састоји од 360 зглобова и око 700 скелетних мишића који нам омогућавају лако и флуидно кретање. Наша јединствена физичка структура нам омогућава да стојимо усправно насупрот гравитационој сили која нас константно вуче на доле. Крв зависи од наше могућности да се крећемо како би могла правилно да циркулише. Нервни систем ради боље када се крећемо а наша кожа је еластична, што значи да се обликује и растеже према нашим покретима. Сваки делић нашег тела чека да се покренемо, шта се деси када се једноставно не крећемо и седимо? Какве су заправо последице дугог седења, како утичу на наш организам и благостање? Поделићемо их у неколико категорија. [2] Кичма, кости и мишићи Метаболичке промене и поремећаји Повећан ризик од кардио-васкуларних обољења Поремећаји лимфног система Психолошки утицаји Шта се дешава када дуго седимо? Почећемо од кичме. Кичма се састоји од костију и дискова хрскавице који се налазе између. Зглобови, мишићи и лигаменти су закачени за кости и држе све заједно и праве целину коју зовемо кичма. Најчешћи положај седења је са закривљеном кичмом и опуштеним раменима што прави неравномеран притисак на кичму. Временом овакво седење негативно утиче на пршљенове који се хабају, преоптерећује неке од лигамената и зглобова и напреже мишиће који се затежу да амортизују закривљен положај кичме. Док смо у закривљеном седећем положају, смањујемо обим грудног коша, што значи да плућа имају мање простора за ширење док дишемо. То је проблем зато што привремено ограничавамо количину кисеоника који испуњава плућа и филтрира га даље у крвоток. Око нашег скелета су мишићи, нерви, артерије и вене који формирају слојеве меког ткива нашег тела. Сам чин седења гњечи, притиска и компресује и ово деликатно 74 Регионална конференција, Златибор, септембар 2016

75 ткиво осећа јак терет и чини да се осећамо утрнуло и надуто. У деловима који су највише под притиском - нерви, артерије и вене могу да буду блокиране што ограничава пренос сигнала међу нервима, узрокује утрнулост и смањује проток крви кроз удове, проузрокују надутост истих. Дуготрајно седење такође привремено деактивира липопротеин липазу, посебан ензим у зидовима крвних капилара који разграђује маст у крви. Тако да док седимо, не сагоревамо ни приближно масти колико када се крећемо. [3] Који ефекат овај застој има на наш мозак? Углавном седнемо како би смо користили мозак, али иронично, прекомерно седење заправо даје контра ефекат. Кроз седење смањујемо циркулацију крви и количину кисеоника који улази у крвоток кроз плућа, а мозгу су потребна оба за правилан рад, тако да кад дуго седимо концентрација углавном опада јер опада мождана активност сразмерно трајању стационарног положаја. Седење саботира и лимфни систем који помаже телу да се брани од инфекција. Лимфни судови, који дренирају отпадни материјал створен услед инфекције, немају пумпу попут срца - њих контролишу ритмичне контракције у мишићима ваших ногу. Дакле, док седите, лимфни систем не може да ради свој посао. Нажалост, лоши ефекти седења нису само краткорочни. Резултати недавних студија указују да је прекомерно седење повезано са неким типовима карцинома и срчаних обољења. Повећава ризик од дијабетеса, болести јетре и бубрега. Наиме, истраживачи су дошли до закључака да је, глобално, 9% превремених смртних случаја узроковано због константне неактивности, што је кад преведемо у бројеве то је 5 милиона људи. Нешто што се чини као безазлена и безопасна навика има огромну моћ да утиче на наше здравље. [2] ПРЕВЕНТИВА Решења за проблем дугог седења су очигледна и једноставна, а примена не захтева велика улагања. Не треба потпуно променити радно окружење, али га треба адаптирати и уклопити у једно здравије и ергономичније радно место. Поента је једноставна - разбијање дугог седења на мале целине што се може учинити кроз следеће: Кад је седење неопхондно онда седети правилно и - Активне уместо пасивних столица - Ергономичније пасивне столице са бољом подршком за кичму Кретање у току дана и прављење кратих пауза за кретање на сваких пола сата Разбијање седења кроз стајање користећи стајаћи сто или подесиви радни сто Слика 2 Правилан положај тела приликом седења Примењена заштита и њени трендови 75

76 Људи који скоро цело своје радно време од часова проводе седећи, морају имати ортопедски коректан ослонац да би замор и неудобност свели на минимум. Такође треба да одговара различитим величинама тела запослених и треба да омогући одређени степен покретљивости као и да има дужи век трајања. [4] Већина запослених се жали да столице или седишта нису удобна и да је њихова трајност кратка, тј. да су се многе столице често ломиле, и то нарочито оне које су се окретале и имале нека постоља. Када запослени који целокупно радно време проводе у седећем положају, битно је да конструкција седишта омогући оптималну функционалност, јер су у том положају веома изражена статичка оптерећења тела. На основу истраживања већег броја аутора дошло се до следећих препорука: Висина седишта треба даје око 43 цм када није могуће подешвање, а са могућношћу подешавања треба да се креће у границама 38-48цм. Дубина седишта треба да буде прилагођена ниским људима, како би обезбедила лист ноге и умањила притисак на бутине и треба да буде око 40 цм (стопала морају бити на некој површини а не да висе у ваздуху). Ширина седалног дела треба да буде прилагођена вишим људима и не треба да буде мања од 40 цм. Висина и ширина наслона, као и угао седишта и наслона, треба да зависе од потребе човека за покретањем руку и рамена. Ако се тражи мобилност онда треба да се користи мали наслон, а када се не тражи мобилност може да се користи већи наслон. Бројни аутори дали су анализу наслона без отвора и наслона са подлогом за лумбални део леђа, као и препоруке да висина треба да одговара висини рамена, лумбално јастуче треба да је на висини цм изнад седишта а угао између седишта и наслона треба да је 115.[4] Прекидање радног процеса на сваких пола сата и кретати се 5 минута значајно утиче на благостање запосленог и драстично смањује наведене ризике од прекомерног седења. Идеално би било наместити тајмер који ће вас подсећати да на сваких пола сата устанете и крећете се по канцеларији или радном простору. [5] Слика 3 Пример лошег држања приликом седења Оно што се показало као оптимално решење и које не захтева прекид радног процеса за кретање и вежбе је употреба стајаћих столова као и радних столова подесивих по висини. Пошто је поента у разбијању прекомерног седења, овакви столови 76 Регионална конференција, Златибор, септембар 2016

77 нам омогућавају да кроз пар секунди и низ акција (притисак тастера, окретање полуге и сл.) подигнемо радну површину на ону висину на којој можемо неометано да наставимо са радом у стајаћем положају. Сви обични радни столови су фиксне висине 71-73цм што не одговара свакоме па у односу на нашу висину и грађу подешавамо столицу према самом столу што управо доводи до лошег положаја тела приликом седења. Подесиви радни столови омогућавају да прилагодимо висину и када смо приморани да седимо како бисмо умањили нежељени ефекат прекомерног седења. БЕНЕФИЦИЈЕ ПЕРИОДИЧНОГ СТАЈАЊА Периодично стајање на послу има очигледне бенефите. Омогућава нормалну циркулацију па самим тим и више крви обогаћене кисеоником долази до мозга, убрзава метаболизам, побољшава држање тела. Притисак на кичму се смањује као и бол у доњем делу леђа. Велики број корисника подесивих радних столова описује пораст енергије и појачану концентрацију након што устану да раде стојећи после неког времена седења. Наравно да је константно стајање у току радног дана такође лоше, али периодично прекидање седења је управо оно што се у пракси показало као најбоља превентива. Оно што је послодавцима запало за око, сем благостања запослених, је повећање опште продуктивности приликом коришћења подесивих столова и периодичног стајања. [5] Слика 4 Радно окружење са радним столовима подесивим по висини ИСТРАЖИВАЊЕ ПЕРИОДИЧНОГ СТАЈАЊА У истраживању је учествовало укупно 50 запослених у компанији ДИС Крњево. Половини је био доступан подесиви радни сто (експериментална група), док је друга половина наставила с уобичајеним радом, односно седећи током целокупног радног времена (контролна група). Запослени из експерименталне групе нису били у обавези да стоје, али су се међусобно подстицали и мотивисали да то и раде. У почетку је било људи који су се опирали том захтеву, али су се после недељу дана сви укључили у нов начин рада, односно у повремено стајање током обављања задатака. Ова студија је укупно трајала два месеца. Како би се утврдило да ли постоје разлике између експерименталне и контролне групе, коришћена су два типа мера: а) субјективне самопроцене запослених; б) Примењена заштита и њени трендови 77

78 објективна мера продуктивности. Наиме, када је реч о првој мери, запослени који су користили подесиви радни сто су на крају истраживања одговорили на низ питања: а) да ли запажају неку промену у својој продуктивности у односу на раније; б) при ком начину рада им је лакше да се фокусирају и усредсреде на свој посао; в) да ли би наставили да користе сто и у будућности. Када је реч о објективној мери, код свих 50 испитаника у узорку на дневном нивоу је мерен број извршених задатака на основу дневних и недељних извештаја које су слали претпостављенима. Објективне мере: parc. Разликовање група Зависна варијабла F p η² Група M SD Број извршених 25,429,000,346 Контролна 6,486 1,550 задатака Експериментална 8,786 1,672 Табела 1 - Разликовање Групе столова по Броју извршених задатака Као што се може видети у табели 1, запослени који су користили подесиви радни сто у просеку су били значајно продуктивнији од запослених који су седели цео дан. Јачина овог ефекта је чак 35% варијансе, што значи да се 35% варијабилитета у учинку може обухватити разликама између експерименталне и контролне групе. График 1. Разликовање Групе столова по Броју извршених задатака Субјективне мере: 78 Регионална конференција, Златибор, септембар 2016

79 Запажање промене у продуктивности Од 25 запослених који су користили подесиви радни сто, 18 њих је истакло да запажају неку промену у својој продуктивности у односу на раније, док је 7 запослених рекло да не виде промену. Узимајући у обзир вредности хи-квадрат анализе, може се закључити да су запослени запазили промену у сопственој продуктивности. Фреквенца Очекивана фреквенца Резидуал Хи-квадрат p Да 18 12, ,840,028 Не 7 12,5-5.5 Укупно 25 Табела 2 - Да ли запажате неку промену у својој продуктивности и општем благостању у односу на раније При ком начину рада им је лакше да се фокусирају и усредсреде на свој посао Запослени су такође упитани да на скали од 1 (лакше ми је при ранијем начину рада) до 9 (лакше ми је уз подесиви радни сто) оцене при ком начину рада им је лакше да се фокусирају и усредсреде на свој посао. У табели 3 може се видети да су запослени оценили да им је знатно лакше да се фокусирају и усредсреде на посао уз подесиви радни сто. Наиме, просечан одговор испитаника био је 7,76, што је значајно веће од 5 (што би био просек да су испитаници неодлучни). M SD т-тест p При ком начину рада вам је лакше да се фокусирате и усредсредите на посао 7,76 1,332 10,363,000 Табела 3 - При ком начину рада вам је лакше да се фокусирате и усредсредите на свој посао Да ли би наставили да користе сто и у будућности На крају, запослени су упитани и да ли би наставили да користе подесиви радни сто и у будућности. Чак 18 испитаника истакло је да би обавезно желели да наставе да користе овај сто, док је су само два запослена истакли да радије не би користили овај сто. Фреквенца Очекивана фреквенца Резидуал Хи-квадрат p Не, радије не бих 2 8,3-6,3 17,360,000 Свеједно ми је 5 8,3-3,3 Да, обавезно бих 18 8,3 9,7 Укупно 25 Табела 4 - Да ли бисте наставили да користите сто и у будућности Примењена заштита и њени трендови 79

80 Свако од запослених који се налазио у групи која је у току месец дана користила подесиви радни сто је попуњавао празно поље где је могао да изрази сопствена запажања у виду коментара. Ово поље није било обавезно али га је ипак попунило 16 од 25 запослених. Анализом коментара долазимо до следећег опажања. Запослени су се генерално осећали боље након радног дана у коме су периодично стајали. Особе које су имали болове у леђима пријавиле су значајно смањење истих. Примећен је пораст општег благостања запослених који су користили подесиви радни сто. ЗАКЉУЧАК Последице дуготрајног и прекомерног седења су очигледне, као и то да претимо да се претворимо у седећу цивилизацију, осим ако нешто не предузмемо. Морамо константно ширити свест и радити на иновацијама радних места како бисмо их учинили што природнијим и ергономичнијим за рад какав јесте данас. Такође морамо да стечено знање преносимо на следеће генерације а не да их учимо да седе по цео дан, било код куће или у школи и на универзитету. Решење проблема је евидентно, морамо по сваку цену да разбијамо прекомерно седење у мање целине, да се трудимо да уредимо радни простор који ће нас подстицати да устанемо из столице. Треба направити лични баланс између седења и стајања и кренути полако. Прво почети са стајањем од 15 минута на сваких минута, затим повећавати интервал стајања када осетимо да нам прија и да нам је лакше. Кретати се што више и користити паузе за шетњу. ЛИТЕРАТУРА: [1] Kelly Starrett and Glen Cordoza, Deskbound: Sitting is the New Smoking, Victory Belt Publishing, 2016 [2] Thyfault J1, Du M, Kraus WE, Levine JA, Booth FW, Physiology of sedentary behavior and its relationship to health outcomes, Med Sci Sports Exerc June [3] Aviroop Biswas, BSc; Paul I. Oh, MD, MSc; Guy E. Faulkner, PhD; Ravi R. Bajaj, MD; Michael A. Silver, BSc; Marc S. Mitchell, MSc; and David A. Alter, MD, PhD; Sedentary Time and Its Association With Risk for Disease Incidence, Mortality, and Hospitalization in Adults: A Systematic Review and Meta-analysis, Ann Intern Med. 2015;162(2): doi: /m [4] Гроздановић М.,Ергономско пројектовање центра за контролу и управљње аутоматизовани системима,универзитет у Нишу, Факултет заштите на раду, Ниш [5] Garret G, Benden M, Mehta P, Pickens A, Peres C, Zhao H, Call Center Productivity Over 6 Months Following a Standing Desk Intervention, IIE Transactions on Occupational Ergonomics, Регионална конференција, Златибор, септембар 2016

81 ФИЗИЧКЕ ПОВРЕДЕ УСЛЕД ПАНИКЕ У ПОЖАРУ Чађеновић Велизар, Драган Карабасил Ватрогасно-спасилачка јединица Бар, Висока техничка школа струковних студија, Нови Сад Резиме: Рад обрађује панику као готово неизбежног пратиоца пожара. Људи врло често нису у стању да реално просуђују и нису ни припремљени за праву реакцију у случају да су сведоци настајања пожара у почетној фази. Најрационалније решење је ухватити се у коштац са пожаром и погасити га. Неувежбани и неприпремљени људи су заузети самим собом покушавајући по сваку цену да се докопају безбедног простора. А за пожар су плаћени ватрогасци. Кључне речи: пожар, паника, страх, угрожњност, опстанак PHYSICAL INJURIES DUE TO PANIC DURRING FIRE Abstract: This paper deals with the panic as an almost unavoidable follower of fire. People are often unable to realistically judge and they are not prepared for the reaction in the event that they witnesses an early stage of a fire. The most rational solution is to deal with the fire and extinguish it. Untrained and unprepared people are busy with themselves, trying to reach the safe area at all costs. Firemen are paid to extinguish fire. Key words: fire, panic, fear, endangerment, survival УВОД Пожар се појављује изненада и одмах показује своје право лице што код многих људи, који се често први пут сусрећу са изазовом смрти рађа пнику. Паника има за последицу исхитрене и некритичке поступке који врло често неприпремљеног човека одвуку у смрт, или му нанесу тешке телесне повреде. Примера има много. Жртве могу бити и професионалци, као што то показује актуелни извештај са гашења једног степског пожара у тадашњем Совјетском Савезу. Група ватрогасаца која је погасила степски пожар села је да доручкује несрећно одабравши место за доручак на неизгорелој степи. У време доручка ватра се изненада разбукктала свом жестином јурећи право на њихов логор. Већина ватрогасаца се дала у паничан бег. Ватра, која се кретала много брже их је сустигла, када су изнемогли пали на земљу и нанела им смртоносне повреде. Они ватрогасци који су сачекали долазак фронта пламена до њих, затим су зауставили дисање и штитећи лице рукама претрчали неколико метара кроз пламен до изгорелог дела степе прошли су са лакшим телесним повредама. Свакако да је овде реч о жртвама које су лоше обучене и увежбане за суочавање са смртоносним атаком пожара, у току психичких и физичких припрема и увежбавања за свакодневни посао. Међу цивилима су овакве трагедије још израженије и има их врло много. Пример је пожар на 25-то спратној згради Жоелма у Сао Паолу, 01. II године. У фази разбукталог пожара људи који су се попели на кров објекта на јужној страни зграде панично су скакали у амбис са висине од 75 m на бетон. На овај начин је у смрт отошло 49 људи. Од њих 30 је скочило са крова објекта када је пожар већ био угашен и када им није претила опасност по живот. Примењена заштита и њени трендови 81

82 Насупрот њих неколицина људи у истом том објекту није бежала на кров објекта све даље од земље и спасења већ се пажљиво спуштала са спрата на спрат тамо где је на фасади било најмање дима и пламена и тако стигла до помоћних лестава и спасла се. ПАНИКА У ПОЖАРИМА Као што је напоменуто пожар се редовно појављује изненада, шири се нагло и брзо, и код већине људи који нису присутни том чину од самог почетка изазива буру емотивних и когнитивних реакција које почину са страхом. Страх од ватре је урођен човеку и исти се не може разбити без специалних психолошких припрема. У обуци ватрогасаца и војника има посебан полигонски део који служи за разбијање страха од ватре. Наравно да овом обуком не може да се обухвати становништво али се у обуци радника ова тема не појављује ни код једног плана и програма који се подноси ПП полицији на одобрење. Обуку често изводе и веома нестручни људи јер не постоји пропис о профилу стручне спреме јавних просветних радника у заштити од пожара. Такође, у нашој земљи не постоји у номенклатури занимања ни наведено занимање. Следећа реакција која предходи паници је осећај безпомоћности, који обузима потенциалну жртву панике. Сусрет са смртном опасношћу код лабилних личности, које нису научиле да се боре за свој или туђе животе изазива као последицу великог страха и пратећег стреса умор и одсуство воље да се било шта предузима да би се постојећа ситуација поправила. Као добар пример може да послужи пожар од 11. јула године у «Боинг»-у 707 бразилске ваздухопловне компаније, који се запалио минут пре слетања на аеродром «Орли» крај Париза 1). Узрок пожара у летилици је био пикавац бачен у корпу за отпадке у тоалету авиона. Авион је артерирао на ледину (пилот није видео ништа од густог дима у кабини) неколико километара од писте са 123 путника без свести, који су седели на својим седиштима везани појасевима у летилици пуној густог лепљивог црног дима. Нико од путника није ни покушао да устане са седишта нити се ослободио појаса којим су сви путници били везани ради скорог слетања. Узрок ове панике је била беспомоћност јер се авион налазио у ваздуху изнад Атлантика. Све путнике, ове несрећне летилице, који су били изван пилотске кабине ватрогасци су нашли мртве на својим седиштима. Отровани су прокуктима сагоревања пластика у авиону. Пилот, копилот и један путник су преживели трагедију јер је разбијено стакло да би се побољшала видљивост и тиме је омогућено преживљавање, оних који су остали у пилотској кабини. Нико од путника и чланова посаде није отворио принудне излазе, што би изазвало декомпресију у авиону и тренутно одимљавање путничке кабине. Овај спасоносни потез би омогућио преживљавање већине жртава. Командни торањ није ово сугерисао капетану авиона мада је уредно обавештен о пожару летилице и пожарној ситуацији у истој. То показује да се обука контролора летења и пилота не обавља у складу са достигнућима пиротоксикологије и психологије, тако да су могуће грешке ових димензија у пракси. После беспомоћности код жртава панике се појављује осећај опште угрожености због егзистирања у амбијенту тоталног пожара. Угроженост производи потребу тражења криваца, у самом себи или у онима који су у клопци заједно са жртвом. Угроженост може да произведе и агресивно понашање жртава. Пример оваквог 1) Карабасил мр Д: «Основе тактике гашења пожара», Будућност, Нови Сад, 1998, стр Регионална конференција, Златибор, септембар 2016

83 понашања је пожар на авиону Локид Тристар 1011 на аеродрому у граду Ријаду у Саудијској Арабији. До пожара је дошло при узлетању летилице која је водила ходочаснике у Меку. Један од путника је користио примус да зготови чај у авиону и запалио је седиште испред себе. Како је летилица достигла критичну брзину пилот је морао да узлети да не би дошло до хаварије летилице. Разгневљени путници су убили пилота и копилота верујући да их исти намерно возе у смрт. Када је пожар угашен у пилотској кабини је пронађено 16 угљенисаних лешева, заједно са пилотом и копилотом. Пилот и копилот су имали поломљен врат као последицу гушања са разбеснелим путницима. У овој несрећи су нашли смрт сви путници и чланови посаде; укупно њих 300. и у овом случају за одимљавање нису отворени принудни излази на крилима летилице што би спасло већину жртава. Последња фаза панике је борба за опстанак. Жртве избезумљене од страха крећу ка излазу који води у безбедност рушећи све пред собом. Губи се све што је рционално и све се подређује једном циљу а то је побећи у безбедност. Наравно да се сва конкуренција, у том случају, гази јер сви припадници групе имају исти циљ, побећи са опасног места. Настаје општи метеж који ће однети највећи број жртава. Примера има много. Један од најупечатљивијих је пожар у чикашком позоришту «Ирокез» 30. децембра године. Пожар је почео на сцени и изазвао панику. Избезумљени људи су полетели ка излазима. При метежу су рушили седишта и настао је прави хаос. Они који су се докопали врата нису иста могли да отворе јер су се сви набили на излазне двери које су се отварале ка унутрашњости сале. Сви излази су, за тили час били затрпани и врата су остала трајно блокирана. Ватрогасци су покушали да развалним алатом уклоне врата, али су одустали када су дошли до људских тела које је требало повређивати и мрцварити да би се врата у потпуности уклонила. Паника је захватила и ватрогасце. У овој несрећи смрт је нашло 603 особа. 1) Још гори је био пожар позоришта, у мају године у граду Гуандонгу у Кини. Погинуло је 1670 особа, највише у историји при пожару објеката позоришта. 2) Борба за опстанак се карактерише изразитом агресивношћу према осталим жртвама које буквално бивају изгажене, у безглавој трци ка спасењу. Као пример може послужити паника, која је наступила 02. јула године у тунелу између Меке и Медине ходочасничког камп насеља. У безглавој трци, изгажено је и од тог умрло људи. ПСИХОСОЦИАЛНИ УСЛОВИ ЗА НАСТАНАК ПАНИКЕ За настанак панике неопходни су следећи услови 3) : да појединац постане свестан да је његов живот угрожен, и да предузима радње и покушава свим средствима, па и ирационалним да се спасе и избегне очигледну опасност. Да опасност по живот наступа изненада. Да појединац не познаје пожар као процес и динамику његовог развоја. Да се страх заразно и масовно шири, управо као и пожар на којем је често овакво понашање. Да је ауторитативна личност одсутна и да нико не преузима лидерство. 1) Карабасил мр Д: «Основе тактике гашења пожара», Будућност, Нови Сад, 1998, стр. 16 2) Карабасил мр Д: «Основе тактике гашења пожара», Будућност, Нови Сад, 1998, стр. 16 3) Карабасил мр Д: «Основе тактике гашења пожара», Будућност, Нови Сад, 1998, стр. 16 Примењена заштита и њени трендови 83

84 Да су особе подложне дејству стреса, и да имају смањење психо-физичких способности; глад, умор, поспаност и сл. Да индивидум максимално неконтролисано троши енергију што га исцрпљује и тера на пречице. Паника има три јасно изражене фазе и то: фаза шока, у којој појединац спознаје реалну опасност за живот. фаза настанка панике, која се манифестује паничним страхом. фаза адаптације индивидума на ситуацију у којој се налази 1). ЕВИДЕНЦИЈА ЖРТАВА ПОЖАРА Због природе повреда на пожару највећи број повређених се, док су ту ватрогасци, не осећа повређеним. Тек када ватрогасци оду и када их родбина и пријатељи убеде да им је неопходна лекарска помоћ обраћају се званичној медицини. Јасно је да они неће бити у ватрогасним статистикама јер их ватрогасци нису ни евидентирали. Лекарски извештаји немају категорију опекотина у пожару односно експлозији већ само опекотина или пад са висине и слично тако да се трагови жртава пожара овде губе. Саобраћај и војска воде своје статистике па је стање врло слично у погледу прецизности и позданости података са подацима о материјалним штетама. Међутим ове податзке не треба игнорисати и имати у виду да су стварни подаци значајно већи. Све ово указује да прво поље рада на модернизацији и осавремењавању заштите од пожара мора кренути од статистичке обраде података. И на овом месту је корисно напоменути да обучени људи који су едуковани и упознати са проблемима који прате понашање актера у случају појаве пожара делују конструктивно и у највећем броју случајева пожар погасе и елиминичу сваку опасност. ЗАКЉУЧАК Едуковање људи свакако ће смањити број људских жртава. Наравно не сме се заборавити и помоћ аутоматских уређаја за гашење пожара типа спринклер који ће угрожавање и ризик неутралисати у најранијој фази. Обоје заједно даће немерљив допринос снижењу ризика од губотка људских живота у пожарима. ЛИТЕРАТУРА [13] Viger R., 30 conseils face au feu, 1977, Hatier, Paris, р. 57 [14] Карабасил Д., Приручник и таблице из заштите од пожара, 1994, Виша техничка школа, Нови Сад, стр. 108 [15] Dreisbach R. H., Handbook of Poisoning: Diagnosis & Treatment, Lange Medical Publications, Drawer L, Los Atos, 1977, р [16] Куленовић Б., Пожар и феноменологија масовног реаговања, Пожар - Експлозија - Превентива, (Сарајево), април 1990, I-II, стр ) B. Kulenović, Požar i fenomenologija masovnog reagovanja, u: Požar - Eksplozija - Pr eventiva, ( Sarajevo), I-II, januar-april 1990, str Регионална конференција, Златибор, септембар 2016

85 [17] Бољковац Д., Посткамбустијска ендотоксемија као узрок респираторног дистреса, Пожар - Експлозија - Превентива, (Сарајево), април 1990, I-II, стр [18] Данка З., Индикације за интубацију опечених болесника, у: Пожар - Експлозија - Превентива, (Сарајево), I - II, јануар-април 1990, стр [19] Gregory K. L., Malinoski V. F., Sharp C. R., Cleveland Clinic Fire Survivorship Study , Arch. Environ. Hith., 1969, vol. 18, p [20] McKinnon G. P., Fire Protection Handbook, National Fire Protection Association, Fifteenth Edition, Quincy, 1980, Massachusetts, p [21] Noris J. C., Moore S. J., Hume A. S., Synergistic Lethality Inducedby the Combination of Carbon Monoxide and Cyanide, Toxicology, 1986, vol. 40, p [22] Беритић Т., Зрилић И., Дим и немоћ (инкапацитација), Пожар - Експлозија - Превентива, (Сарајево), април 1990, I-II, стр [23] Tachikawa B.,Toxic and Hazardous Industrijal Chemicals Safety Manual, Tokyo, The International Technical Information Institute, 1981, p. 63 [24] Lovati Al., Lovati An., L analisi del rischio, 1984, EPC, Roma, p. 294 Примењена заштита и њени трендови 85

86 МЕРЕ ЗА БЕЗБЕДАН И ЗДРАВ РАД ПРИЛИКОМ МИНИРАЊА У ВРЕЛОЈ СРЕДИНИ Бранислав Живановић, Саша Перишић РТБ БОР Група, ТИ Р Бор Резимe У овом раду се описују мере за безбедан и здрав рад приликом минирања у врелој средини у односу на потенцијалне опасности и штетности и њихов утицај на безбедност запослених и имовине. Пре почетка извођења минирања у врелој средини руководилац минирања и главни минер морају обезбедити област минирања и зоне за евакуацију запослених у случају инцидента, као основни предуслов за безбедност запослених. Кључне речи: безбедност и здравље на раду, минирање у врелој средини HEALTH AND SAFETY MEASURES DURING BLASTING OPERATIONS IN HOT ENVIRONMENT Abstract: This paper describes health and safety measures during blasting operations in hot environment in regard with potential hazards and harmfulness and their influence on health and safety of employees and assets. As the main precondition for safety of employees, before commencement of blasting operations in hot environment the Blasting Manager and the Blasting Foreman must secure the blasting zone and evacuation zones in case of an incident. Key words: occupational health and safety, blasting in hot environment УВОД Рударско-топионичарски басен Бор је веома сложени систем који укључују читав спектар активности (попут копања руде, дробљења, млевења, флотирања, топљења и рафинације, многобројне инжењерске процесе, одржавање тешке опреме и сл.) и разна питања везана за општу безбедност запослених (потенцијал за природне катастрофе, ризик при транспорту у јами и површинским коповима, хемикалије, способност медицинске евакуације, доступност здравствених установа и сл.). Због свега овог број потенцијалних опасности и штетности по здравље и безбедност запослених, као и вероватноћа појаве инцидената су веома велики. Један од основних процеса у циљу спречавања појаве инцидената, при обављању пословних активности у рударству и металургији је процена ризика. Процена ризика представља основу за безбедно и здраво радно место. Сам процес процене ризика представља одговорност према запосленима у циљу подстицања њихове сигурности, мотивације и поверења према предузећу. Процена ризика је показатељ о смеру дугорочног опстанка предузећа, побољшања капацитета, продуктивности и профита. Процес процене ризика по здравље и безбедност запослених у рударству и металургији обухвата четири кључне активности: Идентификацију опасности и штетности, Испитивање потенцијалних ефеката по здравље и безбедност, Мерење изложености опасностима и штетностима, Карактеризацију ризика. 86 Регионална конференција, Златибор, септембар 2016

87 Процес процене ризика по здравље и безбедност запослених представља структурирану и систематску идентификацију и анализу опасности на радном месту са циљем смањења изложености ризицима по здравље и безбедност запослених на радном месту, кроз развој и имплементацију превентивних и контролних мера. Једна од најризичнијих активности у рударству и металургији је минирање. Минирање може бити у хладној или врућој средини, на отвореном простору или у затвореном простору, испод земље или на земљи. Минирање у врелој средини спада у најризичније послове јер се обавља у врелој средини чија температура прелази 1200 С. ПРОЦЕС ТОПЉЕЊА Основна делатност Топионице као производне организаионе целине Топионице и рафинације бакра Бор је прерада домаћих и увозних концентрата и секундарних сировина поступцима припреме, сушења, топљења, конверторовања, пламене рафинације и ливења анода, при чему се добија бакар чистоће мин 99,6% Cu. Даља прерада анодног бакра одвија се у погонима Електролизе до катодног бакра чистоће 99,99% Cu. Децембра године завршена је изградња нове топионице, а марта 2015.године је пуштена у рад. Доказивање параметара новог постројења је трајало до 31. октобра године, када је у потпуности угашена стара топионичка линија. Нова Flash Smelting технологија представља аутогену технологију за прераду сулфидних руда, са бројним предностима: боље искоришћење природних ресурса, уштеда енергије и очување животне средине (достизање грраничних вредности емисије SO2 у ваздух у складу са светским и домаћим прописима од 125μg/Nm³); изградња постројења за неутрализацију отпадних вода (омогућено успостављање система за рециркулацију воде, смањена потрошња индустријске воде, а без испуштања отпадне воде у водотокове); повећање енергетске ефикасности; искоришћење на племенитим металима од 98%; бољи услови рада и чистија животна средина, што утиче на побољшање здрвственог стања запослених и становништва. Овим пројектом је уведен и нов централизован систем за мерење и регулацију, који омогућава да се сви параметри технолошког процеса прате и регулишу преко сервера постављених у командној соби. Концентрат се допрема железницом и камионима на припрему из разних извора (флотације у Бору и Мајданпеку, а део из увоза). Процес припреме се састоји из мешања разних типова концентрата са флотираном шљаком и уситњеним хладним материјалом у циљу производње хомогене смесе са жељеним саставом. Шаржа се преноси системом тракастих транспортера до дневних бункера и сушача. Сушење шарже се врши да би се влажност исте довела на одговарајућу вредност за флеш топљење. Сушач је у облику ваљка у коме се налазе цеви кроз које пролази пара која долази из Енергане. Сушач се лагано окреће дуж своје осе и шаржа у њему клизи са улазног краја ка излазном. Због паре која клизи кроз цеви материјал се загрева и влага почиње да испарава. На излазном крају осушена шаржа преко хранилице пада у Примењена заштита и њени трендови 87

88

89 димне прашине. Димна прашина се стврдњује и делом слеже у котлу, а остатак димне прашине се одваја у електростатичком филтеру. Охлађен гас иде у суви електростатички филтер, где се из гаса издваја прашина која пада на дно филтера и системом ланчаних транспортера се преноси до два пнеуматска транспортера који раде наизменично. Пнеуматски транспортери пребацују прашину у бункер за прашину из кога се прашина сипа у дозирни бункер за прашину LIW система, одакле се прашина преко ваздушног транспортера дозира у главни горионик, где се меша са шаржом. Прочишћен гас из електростатичког филтера се шаље у фабрику сумпорне киселине и од њега се добија сумпорна киселина. Слика 2. Пресек Флеш пећи Слика бр.3. Поглед на аптејк флеш пећи из котла Произведени бакренац из флеш пећи са 60-65% Cu се у процесу конвертовања у Pierce-Smith конверторима преводи у блистер бакар са 98% Cu. У конвертор се сипају лонци са бакренцем и удувава велика количина ваздуха обогаћеног кисеоником. Ствара се раслојавање, те лакша шљака исплива на површину и одсипа се. На крају операције у конвертору остаје 98% бакра. Гасови који се стварају у конверторима пролазе кроз расхладну комору, која се хлади водом и том приликом долази до стварања честица прашине које се скупљају на дну исте. Охлађен гас се шаље у фабрику сумпорне киселине. Примењена заштита и њени трендови 89

90 Блистер бакар се поново пресипа у лонце и транспортује до анодних пећи, где почиње поступак рафинације. У анодним пећима се најпре ради оксидација уз помоћ мазута или лож уља, а затим редукција додавањем гасног редуцента (најчешће дрво букве). Шљака из анодне пећи у којој је висок садржај бакра се враћа у конверторе. Рафинисани блистер бакар се сипа у калупе на ливној машини, који се расхлађују водом. Добијена анода садржи 99,6% Cu. Димна прашина се временом таложи и стврдњује у аптејку пећи, притом смањујући површину аптејка. Зато се мора повремено вршити чишћење аптејка пећи, а најбржи начин за то је минирање наталожене прашине. ПЛАНИРАЊЕ ЗАСТОЈА И РЕМОНТА Застој рада флеш пећи се обавља у циљу санирања и/или оправке кеког дела топионице који не функционише у складу са пројектованим параметрима. План активности за време застоја праве све службе (машинска, електро, мерно-регулациона техника, итд) са описом активности и динамиком рада, са циљем да се за време застоја поправи и провери што више елемената. Планови застоја које сачињавају службе се достављају лицу које је одговорно за спровођење застоја- руководиоцу застоја. Он усклађује и координише све планове и сачињава коначан план застоја са динамиком застоја и редоследом активности по службама. Минирање се планира у време застоја као централна активност, а друге активности се усклађују са минирањем. ПРИПРЕМНИ РАДОВИ ПРЕ ПОЧЕТКА МИНИРАЊА Место минирања се добро осветљава, тако да се пуњење бушотина и паљење торпеда врши при доброј видљивости. Након повлачења минера светло се уклања или ако је заштићено, онда се заштита додатно провери. Заштита околине од дејства разорених комада врши се израдом оплата, прекривањем места минирања или на неки други погодан начин. Пре почетка минирања морају се уклонити сви запослени са нижих и виших платформи и са/или из агрегата (котао, електро филтер, итд). Пре почетка минирања се празни флеш пећ, односно испушта се бакренац и шљака. Такође се отвара котао отпадне топлоте и гасовод у циљу превенције оштећења од детонација. Котао се такође чисти од прашине и комада наслага. Непосредно пре минирања подиже се и поклопац флеш пећи. Сви запослени који раде у зони опасности се упозоравају да ће ускоро почети са минирањем и да је битно да се повуку на безбедно место. МИНИРАЊЕ У ВРЕЛОЈ СРЕДИНИ Минирање у врелој средини се врши кроз остављене отворе који служе за проверу стања наслага у пећи и аптејку. Кад се утврди да су наслаге у аптејку флеш пећи веће од предвиђених, исте се морају уклонити минирањем. Сви запослени који непосредно учествују у минирању морају имати валидан лекарски преглед. Вршење минирања аптејка флеш пећи представља сложен и изузетно одговоран посао, који се врши у току застоја рада пећи, уз потпуну сарадњу и координацију са представницима извођача радова, као и уз потпуну безбедност свих радника Топионице који раде на ремонту- застоју или се налазе у близини флеш пећи. Директор ТИР-а или Управник топионице одређује својим решењем Тим за минирање, у коме наводи имена запослених и њихове дужности током минирања, као и датум и време у ком ће се обавити минирање. 90 Регионална конференција, Златибор, септембар 2016

91 ОПШТА ПРАВИЛА Лице за рад на минирању Радове на минирању у врућим материјалима могу изводити стручни кадрови оспособљени за рад са експлозивним материјама у овим условима. Стручни руководиоци радова на разарању врућих материјала, морају се придржавати и општих правила и мера сигурности које су на снази као и законских прописа којима се регулишу сва питања око руковања, транспорта и ускладиштења материја. Уколико то није регулисано законским прописима, треба се придржавати Правилника о раду и минирању са експлозивним средствима у рударству и Правилника о минирању у повишеним температурама и охлађене шљаке у Топионици, као и Упутства о минирању у повишеним температурама и охлађене шљаке у новој Топионици. Екипа за минирање Екипа за извођење минерских радова у врућим материјалима, треба да се састоји од : стручног руководиоца минерских радова сменског руководиоца- главног минера помоћног минера осталог особља за помоћне радове. Екипа која непосредно ради на извођењу минирања, састоји се од три радника. У састав екипе нису обухваћени бушачи, транспортни радници и остало особље које је ангажовано на припремним радовима. Од тренутка доношења експлозивних пуњења на место употребе, ту се сме налазити искључиво главни минер и његови помоћници. Приликом извођења радова на минирању у флеш пећи време које протекне од убацивања првог торпеда у бушотину, до завршетка паљења свих штапина, не сме да прекорачи 1 минут. Ово важи за случај да је дебљина зида безазбестне керамичке облоге од 3-5мм. Детонаторска каписла и спорогорећи штапин, не смеју бити изложени непосредном утицају температуре већ се морају заштитити у термоизолациону безазбестну облогу. Број експлозивних пуњења који се дозвољава у једном циклусу минирања у флеш пећи је до 10 торпеда, с тим што 5 иницира главни минер, а 5 помоћни минер Пре давања знака сиреном ПОЧЕТАК МИНИРАЊА на свим прилазима флеш пећи, постављају се обезбеђења и никоме се не дозвољава прилаз, све до давања знака сиреном ПРЕСТАНАК ОПАСНОСТИ. Сменски руководиоци минирања обавезни су да воде дневник, у који се уписују све карактеристике појединачних циклуса минирања и који својим потписом одобравају давање знака сиреном ПРЕСТАНАК ОПАСНОСТИ, када су се уверили да опасност стварно више не постоји. Примењена заштита и њени трендови 91

92 ДУЖНОСТ И ПРАВА ЛИЦА КОЈА ИЗВОДЕ РАДОВЕ НА МИНИРАЊУ Руководилац минирања обавезан је да прекине рад на минирању, уколико су наступили елементи који непосредно угрожавају безбедност рада на минирању, ако се не придржава одређена технологија припрема за минирање или само минирање. О томе одмах обавештава надређено лице. Руководилац минирања обавезан је да одреди опасне зоне минирања и обезбеди њихово обележавање траком и знацима. Руководилац смене минирања непосредно руководи са минирањем у својој смени, врши постављање и паљење минерских торпеда заједно са помоћним минером, а према непосредном задатку примљеном од стране руководиоца минирања, кога се мора стриктно придржавати. Руководилац смене минирања обавезан је да прекине рад на минирању, уколико су наступили елементи који непосредно угрожавају безбедност рада на минирању и о томе одмах обавештава руководиоца минирања. Руководилац смене минирања има право да одстрани помоћног минера са рада уколико: се исти не придржава његових упутстава за рад закључи да је под утицајем алкохола или психоактивних супстанци закључи да његово тренутно психо - физичко стање не обезбеђује сигурност обављања свих радова. О удаљењу помоћног минера је дужан да обавести руководиоца минирања. Помоћни минери заједно са руководиоцем смене минирања, врше постављања и паљења минерских торпеда. Помоћни минери у свему се придржавају непосредних упутстава главног минера и доследно их извршавају. Екипа за извођење минерских радова у новој топионици, мора се придржавати Упутства за минирање и мера за безбедан рад и мора користити прописана средства и опрему за личну заштиту. Руководилац смене минирања непосредно је одговоран за безбедност људства код извођења минирања, од датог знака сиреном Почетак минирања до датог знака сиреном Престанак опасности. НАЧИН ИЗВОЂЕЊА МИНИРАЊА Минирање се изводи када се заврше све припремне радње. Руководилац смене минирања флеш пећи наређује да сва лица напусте место минирања и да се целокупно људство које је ангажовано око радова у Новој топионици, а налази се у зони опасности од минирања, склони на претходно одређено место заклон. Руководилац смене минирања флеш пећи проверава да ли су постављена потребна обезбеђења на могућим прилазима месту минирања, а која је одредио руководилац минирања. Руководилац смене минирања флеш пећи након извршених провера даје одобрење за почетак минирања, који се даје знаком сирене Почетак минирања и повлачи се у заклон. 92 Регионална конференција, Златибор, септембар 2016

93 Када руководилац смене минирања флеш пећи са сигурношћу утврди број пуцњева и то да се број пуцњева поклапа са бројем постављених минерских торпеда, након 60 секунди од последњег пуцња, минери излазе из заклона, прегледају место минирања и дају писмено одобрење за давање знака сиреном Престанак опасности. ЗНАЦИ СИГНАЛИЗАЦИЈЕ Пре давања знака за почетак минирања се преко мотороле даје обавештење да ће почети минирање. Након повратне информације да су сви којима је порука упућена потврде да је све у реду, даје одобрење да се огласи почетак минирања. Знак Почетак минирања оглашава се кратким завијањем сирене три пута. Знак Престанак опасности оглашава се дугим завијањем сирене једанпут. ОБАВЕЗЕ ЛИЦА ЗА БЕЗБЕДНОСТ И ЗДРАВЉЕ НА РАДУ Лица за безбедност и здравље на раду пре почетка застоја сачињавају План и програм мера безбедности и здравља на раду за време застоја Топионице. Исти се доставља на потпис свим одговорним лицима у оквиру погона Топионица, извођачима радова и другим одговорним лицима. Лица за безбедност и здравље на раду пре почетка минирања обилазе читав погон, а посебно проверавају зоне опасности од минирања. У току обиласка подсећају запослене на обавезе које морају урадити и проверавају да ли су предузете све превентивне мере. У случају да утврде да неко не поштује прописане мере, исти могу привремено обуставити минирање док се све прописане мере не испоштују. СРЕДСТВА И ОПРЕМА ЗА ЛИЧНУ ЗАШТИТУ НА РАДУ Средства и опрема за личну заштиту на раду се одређују узимајући у обзир температуру, прашину, гасове и остале штетне утицаје на људски организам. Запослени морају обавезно користити: заштитни шлем заштитне наочаре и/или визир заштитну маску за прашину и гасове са АБЕК филтером заштитно одело заштитне рукавице заштитне ципеле антифоне. Металне оплате служе за личну заштиту запослених и опреме. ЗАКЉУЧАК Процена ризика је један од најбитнијих процеса система управљања заштитом здравља и безбедношћу на раду у рудницима и металургији. То је сложен, итеративан, процес који захтева искусан и компетентан тим за спровођење. Процену ризика треба предузети за све: рутинске и нерутинске активности, нове активности и развој, постојеће операције, промене постојећих активности, постоперативне активности и након инцидента. Процену ризика треба вршити континуално јер се само на тај начин обезбеђују најбољи резултати и најмања инцидентна стопа у систему управљања заштитом здравља и безбедношћу на раду у рударству и металургији. Примењена заштита и њени трендови 93

94 Минирање спада у нерутинске активности и приликом истог се морају предузети све мере предострожности прописане прописима и Упутством за безбедан рад приликом минирања аптејка флеш пећи Предузимање свих превентивних мера је предуслов да се избегну потенцијалне опаности по минере и друга лица, као и имовину. ЛИТЕРАТУРА [1] Закон о безбедности и здрављу на раду ( Сл. гласник РС, бр.101/05 и 91/15). [2] Закон о експлозивним материјама, запаљивим течностима и гасовима (,,Сл. гласник СРС бр. 44/77, 45/85 i 18/89 и,,сл. гласник РС бр. 53/93, 67/93, 48/94, 101/ др. закон i 54/2015). [3] Закон о заштити од пожара (,,Сл. гласник РС, бр.111/09 и 20/15) [4] Правилник о начину и поступку процене ризика на радном месту и у радној околини (,,Службени гласник РС, бр. 72/06; 84/06, 30/10 и 102/15) [5] Правилник о техничким нормативима при руковању експлозивним средствима и минирању у рударству ( Сл. Лист СФРЈ, бр. 26/88 i 63/88) [6] ОУ-РТБ. У124 Упутство за безбедан рад приликом минирања-2016 [7] План и програм мера безбедности и здравља раду за време застоја Топионице- -РТБ Бор, Топионица и рафинација бакра Бор, Сектор безбедности и здравља раду, март 2016 [8] Jaana Romppamen, Jorma Myyri- Proces operating instructions RTB Bor [9] [10] Outotec manuals 94 Регионална конференција, Златибор, септембар 2016

95 НЕОПХОДНА ТЕХНИЧКА ДОКУМЕНТАЦИЈА ЗА СТАВЉАЊЕ ЛИФТА У УПОТРЕБУ И ДАВАЊЕ НА КОРИШЋЕЊЕ Бојана Зораја, Милорад Бероња Институт заштите на раду, Нови Сад Резиме: Различите су ситуације код обавезе власника (послодавца) у употреби опреме за рад која је произведена пре и после ступања на снагу прописа који уређују производњу по поступку оцењивања усаглашености, пре свега машина а потом лифтова, опреме под притиском и опреме намењене за употребу у потенцијално експлозивним атмосферама. Техничка документација, упутство, декларације о усаглашености и знак усаглашености за опрему за рад производену по поступку оцењивања усаглашености је једна нова обавеза произвођача и власника. Упутство за употребу и одржавање опреме за рад по прописима безбедности и здравља на раду је стална законска обавеза. Превентивни и периодични прегледи и провере опреме за рад утврђени прописима у области безбедности и здравља на раду је обавеза која се мења и усаглашава са новим техничким прописима. У раду је обрађена тематика везана за лифтове и обавезe власника (послодавца) лифтова када је у питању докуменатција и прегледи лифтова у употреби. Кључне речи: опрема за рад, лифт, употреба, документација, оцена усаглашености, упутство, знак усаглашености, прегледи REQUIRED TECHNICAL DOCUMENTATION FOR SETTING UP ELEVATOR TO USE AND ISSUING ITS UTILIZATION Abstract: There a different situations with the obligations for the owner (employer) in the use of work equipment that was produced before and after the coming into force of the regulations which governing the manufacture according to the procedure of conformity assessment, primarily machine and then elevators, pressure equipment and equipment intended for use in potentially explosive atmospheres. The technical documentation, instructions, declarations of conformity and conformity mark for the working equipment made by the conformity assessment procedure is a new obligation of manufacturers and owners. Instructions for use and maintenance of work equipment in accordance with regulations of safety and health at work is an ongoing legal obligation. Preventive and periodic inspections and testing of equipment for the work covered by the regulations in the field of safety and health at work is an obligation that is changing, and complying with the new technical regulations. In this paper are shown themes related to elevators and obligations of the elevator owner (employer) when it comes to documentation and inspections of elevators in use. Key words: work equipment, elevator, use, documentation, conformity assessment, instruction, conformity mark, reviews УВОД Овај рад је припремљен са циљем да помогне и разјасни власницима послодавцима (привредна друштва, државни органи, физичка лица) који имају обавезу поседавања прописане документације и обавезу прегледа лифтова пре и после ступања на снагу прописа који уређују производњу по поступку оцењивања усаглашености. Рад није тумачење прописа већ је намењен лицима која обављају послове безбедности и здравља на раду да им олакша примену прописа у области безбедности и здравља на раду при коришћењу лифтова. Примењена заштита и њени трендови 95

96 Важно је напоменути да у складу са законским прописима којима је уређено да власник технички сложеног производа, за који је техничким прописом утврђена обавеза прегледа производа током века употребе, може да омогући употребу тог производа само ако су извршени прописани прегледи којима је потврђена његова безбедност и обавеза поседовања прописане техничке документације. Кључни датум је 1. јануар године када је почео да се у целости примењује Правилник о безбедности лифтова ( Службени гласник РС, број 101/2010) [1]. Битни захтеви за заштиту здравља и безбедности који се односе на пројектовање и израду лифтова и безбедносних компоненти у лифтовима, као и други захтеви и услови који морају бити испуњени за њихово пројектовање, израду, уградњу и стављање на тржиште; садржина декларације о усаглашености; садржина техничке документације; поступци за оцењивање усаглашености; знак усаглашености и означавање усаглашености; заштитна клаузула и захтеви које мора да испуни тело за оцењивање усаглашености да би било именовано за оцењивање усаглашености и преглед лифтова су уређени у Правилнику о безбедности лифтова ( Службени гласник РС, број 101/2010) [1] који је усклађен са свим начелима и битним захтевима из Директиве број 1995/16/ЕЗ Европског парламента и Савета од 29. јуна године о лифтовима, укључујући и Директиву Европског парламента и савета број 2006/42/ ЕЗ од 9. јуна године у делу који се односи на измене Директиве Европског парламента и савета број 1995/16/ЕЗ. За опасности које нису обухваћене Прилогом 1 Правилника о безбедности лифтова ( Службени гласник РС, број 58/2016) примењују се битни захтеви за заштиту здравља и безбедности из Прилога 1 Правилника о безбедности машина («Службени гласник РС», број 13/10) [2]. 4. СТАВЉАЊЕ ЛИФТА НА ТРЖИШТЕ И/ИЛИ У УПОТРЕБУ ПОСЛЕ 1. ЈАНУАРА ГОДИНЕ 4.1. Поступци за оцењивање усаглашености лифтова Сматра се да лифт или безбедносна компонента (у даљем тексту обрађиваће се само обавезе које се односе на лифтове) испуњава битне захтеве за здравље и безбедност из Прилога 1 Правилника [1], ако је пројектован и израђен у складу са српским стандардима из области лифтова. Пре стављања лифта на тржиште, спроводи се један од поступака за оцењивање усаглашености лифта. За разлику од неких других производа, у поступку оцењивања усаглашености литова увек учествује тзв. трећа страна, односно Именовано тело за оцењивање усаглашености. Завршна контрола је поступак оцењивања усаглашености којим инсталатер лифта обезбеђује и изјављује да лифт који се ставља на тржиште задовољава захтеве из Правилника [1]. Именовано тело за оцењивање усаглашености, по избору инсталатера лифта обавља завршну контролу лифта који треба да се стави на тржиште. Одговарајућа испитивања и провере који су дефинисани српским стандардима или на други начин дефинисани у складу са Правилником [1], морају бити спроведени како би се обезбедила усаглашеност лифта са одговарајућим битним захтевима Правилника [1]. 96 Регионална конференција, Златибор, септембар 2016

97 Резултат пострупка оцењивања усаглашености су одговарајуће испараве о усаглашености које издаје Именовано тело за оцењивање усаглашености, као што су сертификати (нпр. сертификат о прегледу типа лифта, сертификат о завршној контроли лифта или сертификат о усаглашености код појединачне верификације лифт) или одлуке о оцењивању усаглашености, (као што су одлуке о оцењивању различитих система обезбеђивања квалитет за лифтове) у складу са спроведеним поступком оцењивања усаглашености. Није у обавези да исправа о усаглашености коју је издало Именовано тело за оцењивање усаглашености прати лифт односно безбедносну компоненту приликом стављања на тржиште, али та исправа мора бити експлицитно наведена у декларацији о усаглашености лифта Документација која прати лифтове приликом стављања на тржиште Уз лифтове који се стављају на тржиште Републике Србије, произвођач, његов заступник или увозник, ако заступник није регистрован у Републици Србији, односно инсталатер лифта или други испоручилац лифта прилаже: - упутство за лифт, - одговарајућу декларацију о усаглашености, - књигу одржавања, - ставља знак усаглашености. Упутства и исправе морају да буду на српском језику. Изузетно, ако лифт није произведен у Републици Србији, за такве лифтове се обезбеђује превод оригиналних упутстава и декларације о усаглашености на српски језик, ради њихове правилне и безбедне употребе. Инсталатер лифта мора да чува техничку документацију, примерке сертификата о усаглашености и додатну документацију у периоду од 10 година од датума стављања лифта на тржиште и да је на захтев органа инспекцијског надзора стави на располагање Упутство за лифт Упутство за лифт садржи најмање следеће: упутство са цртежима и шемама неопходним за нормалну употребу лифта, које се односи на одржавање, контролисање, поправке, периодичне прегледе и поступке спашавања и књигу одржавања у којој се бележе поправке и периодични прегледи. Упутства морају бити на српском језику. Ова упутства морају да прате лифт како би могла да се користе на лицу места. Ако је лифт пројектован тако да омогући лицима заробљеним у кабини да изађу без помоћи са стране, одговарајућа упутства морају бити јасна и видљива у кабини. У случајевима када лице одговорно за пројектовање и конструкцију лифта није лице које је одговорно за уградњу, пројектант и конструктор морају да доставе све потребне документе инсталатеру ради укључивања у документацију која се доставља власнику. Треба међутим нагласити да је инсталатер лифта, у складу с дефиницијом, у потпуности одговоран да обезбеди да сва упутства буду достављена власнику приликом стављања лифта на тржиште. Примењена заштита и њени трендови 97

98 Пошто се део информација садржаних у документацији односи на контролу и одржавање лифта у току века употребе, као и на средства за ослобађање и евакуацију заробљених лица у случају квара, одговарајући делови документације морају да буду стављени на располагање лицима која су задужена за контролу и одржавање лифта и служби за спашавање. То је обавеза власника лифта, али је корисно да инсталатер лифта предвиди лако доступно место у постројењу лифта у којем ће се чувати упутство и књига одржавања. У упутству инсталатера лифта морају да буду садржане информације које су потребне да упознају власника лифта с потребом за одговарајућим одржавањем. Упутство нарочито мора да садржи информације које се односе на предвиђени рок трајања критичних компоненти и критеријуме за њихову контролу и замену. Упутство инсталатера лифта мора да садржи информације о могућем коришћењу посебне опреме, као што су посебни алати или софтвер, која је потребна за безбедно и успешно одржавање лифта или за радње спашавања Књига одржавања Књигу одржавања лифта инсталатер лифта мора да достави власнику лифта пре његовог пуштања у употребу. Књига одржавања лифта мора мора садржати: 1) опште податке о лифту; 2) основне податке о лифту; 3) податке о изменама општих података и основних карактеристика лифта; 4) податке о одржавању и искључивању лифта из употребе због неисправности, проверама лифта, о свакој интервенцији на лифту, односно о утврђеним недостацима и њиховом отклањању, као и замени делова лифта; 5) податке о одржаваоцу лифта; 6) идентификациони број лифта; 7) податке о лицу надлежном за спашавање лица из лифта. Именовано тело мора да попуни одговарајуће странице у књизи одржавања Декларација о усаглашености лифта Након спроведеног поступка оцењивања усаглашености, а пре стављања лифта на тржиште, инсталатер лифта сачињава декларацију о усаглашености. Декларација о усаглашености лифта је исправа којом инсталатер лифта потврђује да је лифт усаглашен са свим захтевима Правилника [1]. Израз инсталатер лифта значи правно лице или предузетник које је преузело одговорност за пројектовање, израду, уградњу и стављање лифта на тржиште, стављањем знака о усаглашености на лифт и сачињавањем декларације о усаглашености лифта са захтевима Правилника [2]. Инсталатер мора да достави ОРИГИНАЛНУ декларацију о усаглашености власнику лифта приликом стављања лифта на тржиште, а пре његовог пуштања у употребу. Инсталатер лифта мора да чува КОПИЈУ декларације о усаглашености 10 година од дана стављања лифта на тржиште и да је на захтев органа инспекцијског надзора, заједно с документацијом, сертификатом о завршној контроли лифта и извештајима у складу са примењеним поступком оцењивања усаглашености, стави на располагање. 98 Регионална конференција, Златибор, септембар 2016

99 4.6. Знак усаглашености Након спроведеног поступка оцењивања усаглашености, а пре стављања лифта на тржиште, инсталатер лифта ставља знак усаглашености на сваки лифт. Знак усаглашености мора да буде стављен тако да буде читљив и неизбрисив у свакој кабини лифта, на исту плочицу на којој се налази натпис са називом и адресом инсталатера, одређењем серије или типа, серијским бројем и годином производње. Српски знак усаглашености Означавање Српским знаком усаглашености се састоји од три велика слова А повезана у облику једнакостраничног троугла (3А) изгледа и садржине као на цртежу: И Уз Српски знак усаглашености се ставља јединствени број Именованог тела за оцењивање усаглашености из регистра Именованих тела за оцењивање усаглашености, као и последње две цифре године издавања исправе о усаглашености, ако је то тело спроводило оцењивање усаглашености. CЕ знак CЕ знак за усаглашеност се састоји од стилизованог латиничног словног знака CЕ у следећем облику: 4.7. Означавање - «таблица» Свака кабина мора бити видљиво, читљиво и неизбрисиво означена, нарочито следећим подацима: - пословним именом, односно називом и пуном адресом седишта инсталатера, када је то применљиво, адресом његовог заступника; - ознаком лифта; - знаком усаглашености; - ознаком серије или типа; - серијским бројем, ако постоји; - стварном годином производње (тј. годином када је процес производње завршен). Примењена заштита и њени трендови 99

100 Свака кабина мора да има лако видљиву натписну плочицу која јасно показује називну носивост у килограмима и највећи број путника који могу да се превезу лифтом Информације и упозорења За лифт који се ставља на тржиште Републике Србије или пушта у рад у Републици Србији све писане информације и упозорења морају бити на српском језику или на језику лако разумљивом кориснику лифта. Ако је лифт пројектован тако да омогући лицима заробљеним у кабини да изађу без помоћи са стране, одговарајућа упутства морају бити јасна и видљива у кабини. 5. ЛИФТОВИ У УПОТРЕБИ КОЈИ СУ СТАВЉЕНИ НА ТРЖИШТЕ И/ИЛИ У УПОТРЕБУ ПОСЛЕ 1. ЈАНУАРА ГОДИНЕ За безбедно коришћење лифта је неопходно да се лифт и лифтовско постројење правилно одржава и сервисира након пуштања у употребу тако да и даље испуњава битне здравствене и безбедносне захтеве и да буде у исправном стању. Такође је неопходно проверавање лифта редовним и ванредним прегледима. Власник лифта је дужан да обезбеђује редовне и ванредне прегледе лифта, одржавање лифта и спашавање лица из лифта Редовни и ванредни прегледи лифтова у употреби Редовни и ванредни преглед лифта обухвата све поступке који су потребни да се провери да ли лифтови стављени у употребу након ступања на снагу Правилника [1] задовољавају битне захтеве за заштиту здравља и безбедности из Прилога 1 Правилника [1]. Преглед лифта мора да недвосмислено утврди да је лифт безбедан за употребу. Редовни и ванредни преглед лифта обавља искључиво тело које је именовано за преглед лифта од стране надлежног министра (Именовано тело за преглед лифта), које се као такво уписује у Регистар Именованих тела. Регистар води Министарство привреде, Сектор за инфраструктуру квалитета - Регистар именованих тела за оцењивање усаглашености (ИТОУ). Регистар са подацима о Именованим телима и обимом именовања за свако појединачно тело је доступан на интернет страници Именовано тело за преглед лифта после обављеног прегледа лифта сачињава Извештај о прегледу и уписује у књигу одржавања лифта датум обављеног прегледа лифта, назив тог тела, број лифта, недостатке који битно нарушавају безбедност корисника лифта и рок за њихово отклањање, као и да ли је дозвољена употреба лифта. Извештај о прегледу лифта се чува заједно са осталом документацијом лифта. Именовано тело за преглед лифта води евиденцију обављених прегледа са подацима који су истоветни подацима који су уписани у књигу одржавања лифта. На захтев министарства надлежног за именовање тела за оцењивање усаглашености у складу са Правилником [1] и надлежном инспектору Именовано тело за преглед лифта доставља податке о извршеном прегледу лифта. 100 Регионална конференција, Златибор, септембар 2016

101 5.2. Редовни преглед лифта Редовни преглед лифта мора се обавити најмање једанпут годишње. Редовни преглед лифта обавља Именовано тело за преглед лифта. Власник лифта је дужан да обезбеди потребне услове за преглед лифта. Лице које обавља послове одржавања лифта мора присуствовати редовном прегледу лифта, и пружити сву неопходну асистенцију именованом телу за преглед лифта Идентификациони број лифта Код првог редовног прегледа лифта Именовано тело за преглед лифта сваком лифту који прегледа додељује његов идентификациони број. Идентификациони број је трајан и ставља се од стране Именованог тела за преглед лифта на унутрашњу страну врата ормарића за управљање лифтом. Именовано тело уписује идентификациони број лифта у књигу одржавања лифта. Једном одређени идентификациони број лифта остаје непромењен, без обзира на промену Именованог тела за преглед лифта које касније врши редован преглед тог лифта Ванредни преглед лифта Ванредни преглед лифта спроводи се у случају: 1) насталих основних промена на лифту, или 2) стављања лифта у употребу после незгоде, или 3) захтева надлежног инспектора. Основне промене на лифту који је у употреби су значајне промене на постројењу лифта као што су промена брзине, промена називне носивости лифта или промена, односно замена безбедносних компоненти (замена уређаја за забрављивање врата возног окна истог типа не сматра се основном променом на лифту). Основне промене на лифту су значајне, између осталог и зато што је у случају да дође до основних промена на лифту, неопходно спровести ванредни преглед лифта. Основне промене се односе на лифтове који су стављени на тржиште и пуштени у употребу у складу с Правилником [1], тако да такви лифтови након основне промене морају и даље да испуњавају битне здравствене и безбедносне захтеве из Правилника [1]. Међутим, након основне промене на таквом лифту, не примењују се поступци оцењивања усаглашености из Правилника [1] и не захтева се сачињавање нове декларације о усаглашености, а лифт и даље носи првобитно постављени знак усаглашености. Појединости о основним променама на лифту и сви извештаји издати након ванредног прегледа лифта морају да буду евидентирани у књизи одржавања лифта као и у евиденцији Именованог тела за преглед лифта које је обавило ванредни преглед лифта. Ванредни преглед лифта обавља Именовано тело за преглед лифта. Захтев за ванредни преглед доставља се Именованом телу за преглед лифта у писаном облику са податком о лицу које обавља послове одржавања лифта, односно о извођачу радова на лифту, као и са називом Именованог тела за преглед лифта које је извршило преглед лифта и по чијем Извештају о прегледу је дошло до промене на лифту. Власник лифта доставља Именованом телу за преглед лифта сву потребну документацију, пре прегледа лифта. Примењена заштита и њени трендови 101

102 Ванредни преглед лифта мора да обави исто Именовано тело за преглед лифта које је издало негативан Извештај о прегледу Редовни и ванредни преглед лифта - утврђени недостаци Именовано тело после обављеног прегледа лифта сачињава Извештај о прегледу, који може да садржи све евентуалне недостатке на лифту и потребне поступке за њихово отклањање, као и рок за њихово отклањање. Власник лифта после достављеног Извештаја о прегледу лифта предузима све потребне радње ради отклањања свих недостатака који су утврђени прегледом. Ако лифт не задовољава прописане захтеве тако да је битно угрожена безбедност корисника, Именовано тело за преглед лифта привремено ставља лифт ван употребе и о томе одмах обавештава надлежног инспектора, одржаваоца лифта и власника лифта. Док се не отклоне сви недостаци на лифту, власник не може да промени Именовано тело за преглед лифта које је извршило преглед лифта и које је утврдило недостатке на лифту. Овакво решење је неопходно како би се обезбедило отклањање уочених недостатака на лифту. Изузетно, ако безбедност корисника лифта није битно нарушена, Именовано тело за преглед лифта може да дозволи рад лифта у одређеном временском периоду, за које време је власник лифта дужан да отклони све уочене недостатке. Именовано тело за преглед лифта, утврђује да ли су у остављеном року отклоњени сви недостаци. Отклоњене недостатке потврђује одржавалац лифта у књизи одржавања лифта и о томе обавештава власника лифта и Именовано тело за преглед лифта. Ако власник не отклони недостатке у року, Именовано тело за преглед лифта о томе обавештава надлежног инспектора Одржавање лифтова у употреби Власник лифта обезбеђује редовно одржавање лифта. Под власником лифта сматра се власник зграде или објекта у који је лифт уграђен. Под одржавањем лифта сматра се предузимање свих потребних радњи и мера током века употребе лифта, ради обезбеђивања безбедног рада лифта и његових саставних делова, а нарочито преглед постројења лифта и контрола његовог рада према упутству за употребу и упутству за одржавање, отклањање утврђених недостатака, као и замена неисправних и оштећених саставних делова лифта. Послове одржавања лифта и спашавања лица из лифта обавља одржавалац лифта. Одржавалац лифта, приликом одржавања и спашавања лица, мора да се придржава упутстава за лифт. Одржавалац лифта обавештава власника о потребним редовним прегледима лифта. Ако за лифт нема упутстава за лифт или ако су она непотпуна, власник лифта мора да прибави ова упутства од инсталатера лифта или обезбеди њихову израду или допуну, уз сагласност Именованог тела за преглед лифта. Одржавање лифта обавља се најмање једном месечно. 102 Регионална конференција, Златибор, септембар 2016

103 Код одржавања лифта морају да се без одлагања отклоне сви недостаци у раду лифта, а неисправни и оштећени делови лифта морају да се замене исправним деловима. Ако се приликом одржавања лифта утврде неисправности које могу довести до опасног погонског стања, лифт се мора привремено ставити ван употребе (искључити погон лифта) док се утврђене неисправности не отклоне. За послове одржавања лифта мора бити закључен уговор између власника и одржаваоца лифта. Возна окна лифтова не смеју да садрже, односно у њих се не могу уграђивати цевоводи, каблови, електричне и друге инсталације и уређаји, осим оних који су потребни за исправан рад и безбедну употребу лифта. 6. ЛИФТОВИ СТАВЉЕНИ У УПОТРЕБУ ПРЕ 1. ЈАНУАРА ГОДИНЕ ПОСТОЈЕЋИ ЛИФТОВИ Постојећи лифтови су лифтови који су уграђени у зграде и објекте и налазе се у употреби у складу са старим прописима, тј. прописима који даном ступања на снагу Правилника [1] престају да важе, односно у употреби су пре 1. јануара године. Обавезе које се односе на упутство за лифт, књигу одржавања, означавање, информације и упозорења, идентификациони број лифта, поступање када се утврде недостаци при редовним и ванредним прегледима лифта и одржавање лифтова у употреби важе и за ове лифтове Редовни и ванредни преглед лифтова који су стављени у употребу пре 1. јануара године Редовни и ванредни преглед лифта обухвата све поступке који су потребни да се провери да ли постојећи лифтови задовољавају посебне захтеве за преглед постојећих лифтова, односно у случају реконструкције, додатне посебне захтеве за преглед постојећих лифтова. Обавезу обезбеђивања редовних и ванредних прегледа постојећих лифтова има власник лифта Посебни захтеви за преглед постојећих лифтова Посебни захтеви за преглед постојећих лифтова односе се искључиво на постојеће лифтове. Реч је о одредбама које садрже минималне безбедносне захтеве за постојеће лифтове, с обзиром да је у техничком смислу немогуће очекивати да постојећи лифтови буду у потпуности усклађени са свим битним захтевима за здравље и безбедност из Прилога 1 Правилника [1]. Испуњеност посебних захтева за преглед постојећих лифтова проверава Именовано тело за преглед лифта, приликом редовног и ванредног прегледа постојећих лифтова Додатни посебни захтеви за преглед постојећих лифтова Ако се зграда или објекат у који је уграђен постојећи лифт реконструише у складу с посебним прописом којим се уређује изградња објеката, као и ако је у оквиру реконструкције зграде или објекта предвиђена и реконструкција лифта, тада Примењена заштита и њени трендови 103

104 приликом редовног и ванредног прегледа постојећих лифтова, Именовано тело за преглед лифта, осим посебних захтева за преглед постојећих лифтова, проверава и додатне посебне захтеве за преглед постојећих лифтова. Реконструкцијом лифта сматрају се основне промене на лифту. Испуњеност додатних посебних захтева за преглед постојећих лифтова проверава Именовано тело за преглед лифта, приликом ванредног и редовног прегледа постојећих лифтова. 1. УСЛОВИ ЗА СПАШАВАЊЕ ЛИЦА ИЗ ЛИФТА За време док траје спашавање лица из лифта, успоставља се контакт између лица које обавља спашавање (у даљем тексту: спасилачко особље) и лица у кабини лифта. Ради обављања спашавања лица из лифта одржавалац лифта мора да: 1) располаже довољним бројем спасилачког особља у зависности од броја лифтова које одржава; 2) располаже одговарајућим превозним средством, односно да има другу могућност да благовремено стигне до објекта и лифта из кога се спашавају лица; 3) обезбеди да спасилачко особље, у најкраћем могућем времену од добијања позива за спашавање лица из лифта, буде у могућности да успостави контакт са лицима у кабини лифта; 4) обезбеди да спасилачко особље стигне до објекта и лифта из кога се врши спашавање лица, за време које не може бити дуже од 60 минута од добијања позива за спашавање лица из лифта, осим у случају ванредних околности које то онемогућавају (застој у саобраћају, поплава, отежани саобраћај због великих снежних падавина или неочишћеног снега са коловоза и сл.), као и у случају када седиште одржаваоца лифта није у месту у коме се налази објекат и лифт из кога се врши спашавање лица. У тим случајевима, одржавалац лифта мора да позове другог територијално најближег одржаваоца лифта. Подаци о спашавању лица, морају да се упишу у књигу одржавања лифта. 2. ЛИТЕРАТУРА [1] Правилник о безбедности лифтова («Службени гласник РС», број 101/2010). Потпуна примена од 1. јануара године. [2] Правилник о безбедности машина ( Службени гласник РС, бр. 58/2016). Потпуна примена од 1. јануара године. [3] Списак српских стандарда из области лифтова ( Службени гласник РС», бр. 34/2015). Укупно 16 стандарда. 104 Регионална конференција, Златибор, септембар 2016

105 ЕКСПЛОЗИЈА АПАРАТА ЗА ГАШЕЊЕ ПОЖАРА Мартин Ђовчош Судски вештак за утврђивање узрока пожара, експлозија и хаварија Резиме: У последњем периоду учестале су експлозије преносних апарата за гашење пожара са сувим прахом (са бочицом угљендиоксида), што с обзиром на конструкцију апарата и његову поузданост, представља посебно интересантан случај. У раду, који је настао након вештачења узрока експлозије апарата типа С-6 коју је извршио аутор овога рада, говори се о томе да ли је експлозија и повређивање руковаоца апарата последица непрописног одржавања апарата за гашење пожара и непрописног руковања и каква је регулатива која прописује начин одржавања апарата за гашење пожара у нашој земљи. Кључне речи: апарат за гашење пожара, експлозија, одржавање FIRE EXTINGUISHER EXPLOSION Abstract: In the last period there are frequent explosions of portable fire extinguishers with dry powder (with a bottle of carbon dioxide), which due to the construction of apparatus and its reliability, is a particularly interesting case. The paper, which was created after the explosion of expertise causes an apparatus type S-6 by the author of this paper, it discusses whether the explosion and injuring the operator appliances consequence of inadequate maintenance of fire extinguishers and improper handling and what is the regulation that prescribe the manner of maintaining fire extinguishers in our country. Keywords: fire extinguisher, explosions, maintenance УВОД У последњем периоду учестале су експлозије преносних апарата за гашење пожара са сувим прахом (са бочицом угљендиоксида), што с обзиром на конструкцију апарата и његову поузданост, представља посебно интересантан случај. Тако је, у Сарајеву у насељу Алипашино Поље, приликом покушаја да угаси пожар на свом аутомобилу Ауди 80 погинуо власник возила након што му је у покушају да угаси пожар у рукама експлодирао апарат за гашење пожара. Несрећни возач путничког возила стао је на раскрсници због пожара који је избио на његовом аутомобилу, а одмах иза њега зауставио се аутобус ГРАС-а. Возач аутобуса, у жељи да помогне возачу путничког возила дао је апарат за гашење пожара из аутобуса и одмах након активирања у рукама возача Аудија, апарат за гашење пожара је експлодирао наневши смртне повреде возачу путничког возила. [1] Нешто слично, али без смртне повреде, догодило се у Новим Бановцима у аутобусу превозника Звезда који је саобраћао на релацији Врдник Београд када је у аутобусу експлодирао апарат са гашење пожара типа С 6 (апарат са бочицом угљендиоксида) повредивши при том кондуктера у аутобусу Звезда. Овај, други случај, био је предмет вештачења које је извршио аутор овога рада и због специфичности случаја и примењене методологије при изради налаза вештака, ово вештачење је приказује у целини. Имена лица и превозника, у овоме раду, су измењена и не одговарају стварном месту и времену догађаја. Примењена заштита и њени трендови 105

106 ЗАДАТАК ВЕШТАЧЕЊА Према решењу судије Основног суда који је водио судски поступак по приватној тужби оштећеног, вештак је имао задатак да се изјасни на околности узрока експлозије апарата за гашење пожара у аутобусу Туженог да да одговоре на постављена питања из решења Суда и то: 1. да ли је апарат за гашење пожара био постављен на адекватном месту и обезбеђен од евентуалних непредвиђених ситуација; 2. која је оптимална температура на којој може да се налази противпожарни апарат; 3. које се мере предузимају уколико у у аутобусу буде већа температура; 4. да ли је тужени предузео мере заштите да не дође експлозије противпожарног апарата у апарату; 5. да ли се експлозија противпожарног апарата могла предвидети, отклонити или избећи; 6. да ли постоје пропусти тужиоца због којих је дошло до експлозије противпожарног апарата у аутобусу. МЕТОДОЛОГИЈА ВЕШТАЧЕЊА Вештачење узрока експлозије апарата за гашење пожара је започето након добијања писменог решења Суда са дефинисаним задатком вештачења, обавештења о уплати предујма за вештачење и изузимањем судских списа из писарнице Суда. ТОК ВЕШТАЧЕЊА Вештачење је извршено увидом у судске списе, увидом у расположиве релевантне прописе и стручну литературу. При изради овога налаза коришћени су следећи прописи и литература: 1. Закона о заштити од пожара ( Службени гласник СРС» бр. 37/88 и Службени гласник РС» бр.53/93, 67/93, 48/94 и 101/2005) 2. Правилник о димензијама, укупним масама и осовинском оптерећењу возила и о основним условима које морају да испуњавају уређаји и опрема на возилима у саобраћају на путевима («Сл. лист СФРЈ», бр. 50/82, 11/83 - испр., 4/85, 65/85, 64/86, 22/90, 50/90 и 51/91 и «Сл. лист СЦГ», бр. 1/ Уставна повеља) 3. Правилник о техничким нормативима за покретне затворене судове за компримиране, течне и под притиском растворене гасове ( Службени лист СФРЈ број 25/80 i 9/81 и Службени лист СРЈ бр. 21/94, 56/95 и 1/2003): 9. Противпожарна опрема и средства (Опис руковање, одржавање и оправка), 4СНО, Београд, СРПС З.Ц2.020 Ручни и превозни апарати за гашење пожара опште одредбе 6. СРПС З.Ц2.035 Ручни апарати за гашење прахом НАЛАЗ Увидом у судске списе вештак је констатовао: 1. На дан године око часова Тужилац је, док је радио као кондуктер код Туженог у аутобусу, доживео је повреду на раду без своје кривице, на тај начин што је апарат за гашење пожара у аутобусу Туженог експлодирао услед 106 Регионална конференција, Златибор, септембар 2016

107 чега је Тужилац задобио је повреду на левом стопалу у виду прелома палца левог стопала (Тужба, судски спис, страна 1). 2. Тужени у свом одговору на тужбу (судски спис, страна 22) оспорава основ туженог захтева наводећи да је у оквиру организационих целина СП Звезда Врдник редовно вршена контрола противпожарних апарата на сваких шест месеци, истиче да је сервис противпожарног апарата, којим је утврђена исправност истог, који се у тренутку настанка повреде тужиоца налазио у аутобусу Туженог, извршен године (судски спис, страна 23). 3. Запослени који се налазе у оквиру Службе за противпожарне апарате, а који су извршили проверу противпожарног апарата после настанка несрећног догађаја, истичу да према њиховој процени исти се налазио у близини уређаја за грејање у аутобусу и да противпожарни апарат није смео бити у близини уређаја за грејање, што представља одговорност кондуктера и возача, односно лица која су одговорна за опрему возила (Одговор на тужбу тужене стране, судски спис, страна 23). 4. У Правилнику о посади возила предузећа Звезда Врдник, број 931 од године у члану 20. се говори о обавезама возача те се, између осталог, регулише да је возач дужан да врши визуелни преглед возила пре почетка вожње, за време вожње и по завршетку вожње, а преглед обухвата, између осталог, преглед опреме возила у коју спада и ватрогасни апарат (страна 30 и страна 31. судских списа). Све уочене примедбе из претходног члана возач је дужан да унесе у Путни налог у рубрику Радни Налог. (члан 21. цитираног Правилника). 5. Из потврде о контроли и сервису противпожарног апарата (ППА) види се да је апарат за гашење пожара тип С-6, фабрички број 2165, произведен године, последњи пут сервисиран године од стране Стручне службе БЗНР ППЗ ЗЖС, у Врднику (судски спис, стр. 28). 6. Министарство унутрашњих послова Републике Србије издало је овом предузећу решење о оспособљености за вршење ових сервиса (Потврда о контроли и сервису ПП апарата судски спис, страна 28). Сведок РАДАН МИЛАН возач у аутобусу у коме је дошло до експлозије апарата за гашење пожара изјавио је да је возио аутобус на релацији Врдник Београд и да тога дана у аутобусу је био противпожарни апарат који није имао носаче него је лежао на поду аутобуса са моје десне стране. (Записник о главној расправи, судски спис стр. 50). противпожарни апарат је експлодирао целом дужином и боца је излетела кроз прозор са моје леве стране и полупала је прозор. Боца је прошла иза моје главе а пала је с друге стране пута иза траке у неки канал крај пута. Пре тога је боца ударила у доњи део стопала Тужиоца. Тужилац је стајао са моје десне стране. Сведок је изјавио да није имао обавезу да прегледа опрему на возилу.(страна 51. судских списа) Сведок ИЛИЋ ПРЕДРАГ је био координатор службе противпожарне заштите у предузећу Звезда која се поред осталих послова бави и сервисирањем апарата за гашење пожара. Апарат који је експлодирао у аутобусу у новембру године, био је редовно сервисиран, јер се сви апарати који се постављају на аутобусе сервисирају на сваких 6 месеци нама је након експлозије тај апарат достављен али без горњег дела апарата на коме се налази пломба јер је у току те експлозије тај део одлетео. (страна 58. судских списа) Овде се радило о стандардном апарату где унутар апарата постоји челична бочица са угљендиоксидом Апарат за гашење није ношен на Примењена заштита и њени трендови 107

108 вештачење ради утврђивања узрока експлозије Тај апарат је чуван код нас негде годину дана а након тога смо га бацили У Правилнику о заштити од пожара СП Звезда Врдник, бр од године, у члану 3., став 1. тачка 5. регулисано је да је Предузеће дужно да организује редовно вршење контролног испитивања и сервисирања превозних и ручних ватрогасних апарата у складу са упутством произвођача, (страна 81. судских списа) У члану 4. став 3. цитираног Правилника регулисано је да Уређаји, опрема и средства за гашење пожара одржавају се у исправном стању, с тим што се редовно врши провера њихове исправности, и о томе се води уредна евиденција (страна 82. судских списа). У члану 8. цитираног Правилника је регулисана обавеза запослених лица на радном месту противпожарне заштите у вршењу послова утврђују број и размештај противпожарних апарата контролишу њихову исправност и предузимају потребне мере ради њихове замене, поправке и сервисирања, (члан 8, став 1. алинеја 3. цитираног Правилника, страна 83. судских списа). У члану 9. цитираног Правилника регулисана је обавеза Директора предузећа у вршењу послова заштите од пожара, у члану 10. су регулисане обавезе запослених на радном месту руководиоца у предузећу у вршењу заштите од пожара, а у члану 11. обавезе осталих запослених. У Правилнику је посебно назначено, у члану 20., да Запослени одређен Правилником о систематизацији радних места се стара о одржавању ватрогасних справа, опреме и средстава за гашење пожара. Средства за гашење пожара морају се налазити на одређеним видним и приступачним местима и увек у исправном стању. Апарати за гашење пожара се морају контролисати најмање једном у 6 месеци. Сервисирање и контролно испитивање апарата за гашење пожара врши овлашћена организација о чему Предузећу доставља одговарајући документ. (судски спис, страна 88. члан 21. цитираног Правилника). Тужени наводи да је у оквиру организационе целине СП Звезда а.д. Врдник редовно вршена контрола ППА, а да се претходно наведена обавеза мора вршити на сваких 6 месеци чиме је тужени испунио своју законску обавезу (Поднесак тужене стране, број судски спис, страна 113). АНАЛИЗА Увидом у судске списе вештак је констатовао да је услед експлозије апарата за гашење пожара типа С 6, произведеног године, дана 13. новембра године, дошло до повређивања РОДИЋ ЛАЗЕ, радника СП Звезда, распоређеног на радно место кондуктера. До експлозије апарата за гашење пожара дошло је у аутобусу СП Звезда из Врдника у току вожње на релацији Врдник Београд. Тужилац РОДИЋ ЛАЗО је том приликом задобио повреде и то за време док је обављао редовне радне задатке на свом радном месту у аутобусу у току вожње и поднео је тужбу против СП Звезда из Врдника, ради надокнаде штете због претрпљене повреде на раду. Тужени оспорава основ Туженог наводећи да је Тужени предузео све законом предвиђене и потребне мере безбедности и здравља на раду, наводећи да у СП 108 Регионална конференција, Златибор, септембар 2016

109 Звезда Врдник се редовно врши контрола противпожарних апарата на сваких 6 месеци, посебно истичући да је апарат који је проузроковао повреду Тужиоца, сервисиран дана године, или 4 месеца пре настанка повреде. Шестомесечни сервис апарата за гашење пожара вршило је СП Звезда а.д. Врдник о чему постоји одговарајући докуменат о сервису ППА. МУП Републике Србије издао је решење овом предузећу о оспособљености за вршење ових сервиса. Апарат типа С - 6, број 2165 сервисиран је године и у тренутку сервисирања био је стар седам година. На основу изјаве сведока ИЛИЋ ПРЕДРАГА, координатора Службе противпожарне заштите у предузећу Звезда која се поред осталих послова бави и сервисирањем противпожарних апарата у Ласти, радило се о преносном апарату типа С 6 о стандардном апарату где унутар апарата постоји челична бочица са угљендиоксидом. Према мишљењу овога вештака, у овом конкретном случају највероватније се радило о апарату типа Ватроспрем приказаног на слици бр. 1 овог налаза, следећих карактеристика: Слика 1. Апарат са бочицом тип Ватроспрем Позиција ЗНАЧЕЊЕ 1... Ручица за активирање 2... Ручица за ношење 3... Глава апарата 4... Вентил 5... Носач вентила и успонске цеви 6... Успонска цев 7... Боца са угљендиоксидом 8... Тело апарата 9... Црево Елементи млазнице Држач Технички подаци С 6 Јед. мере апарата за гашење пожара Нови тип Стари тип Бруто тежина kg Пуњење прахом kg 6 6 Пуњење угљендиоксидом gr Радни притисак bar 12 15,7 Вентил сигурности отвара bar 12 15,7 Температурно подручје деловања O C -20 do do +45 Примењена заштита и њени трендови 109

110 Сведок РАДАН МИЛАН, возач у аутобусу у коме је дошло до експлозије изјавио је да у аутобусу је био противпожарни апарат који није имао носаче него је лежао на поду аутобуса са моје десне стране. Према изјави сведока ИЛИЋ ПРЕДРАГА, тај је апарат за гашење пожара, након експлозије, достављен овој Служби без горњег дела апарата на коме се налази пломба јер је у току те експлозије тај део одлетео. Апарат је чуван у Служби предузећа негде око годину дана а након тога смо га бацили. Апарат за гашење није ношен на вештачење ради утврђивања узрока експлозије. Тужени у Одговору на тужбу тужене стране истиче да: Запослени који се налазе у оквиру Службе за противпожарне апарате (ППА), а који су извршили проверу противпожарног апарата после настанка несрећног догађаја, истичу да према њиховој процени противпожарни апарат се налазио у близини уређаја за грејање (противпожарни апарат није смео бити у близини уређаја за грејање, што представља одговорност кондуктера и возача, односно лица која су одговорна за опрему возила) што је утицало на настанак експлозије (судски спис, страна 23). Предузеће Звезда а.д. Врдник има важећи Правилник о заштити од пожара у коме су регулисана права, обавезе и одговорности директора предузећа и запослених из области заштите од пожара. Запослени у предузећу су основни носиоци послова и задатака заштите од пожара, у предузећу постоји запослено лице на радном месту противпожарне заштите (референт ППЗ) који, између осталог, контролише спровођење утврђених и наложених мера заштите од пожара. Правилником о заштити од пожара је регулисана обавеза вођења уредне евиденције у коју се уносе подаци ко је и када проверу апарата за гашење пожара извршио и дао стручни налаз. У члану 21. цитираног Правилника о заштити од пожара, наводи се да се апарати за гашење пожара морају налазити на одређеним видним и приступачним местима и увек у исправном стању (став 1. цитираног члана) и да се морају контролисати најмање једном у току 6 месеци (члан 21. став 2.) - страна 88. судских списа. Правилником о посади возила СП Звезда а.д. Врдник је регулисано да је возач обавезан да врши визуелни преглед возила и контролу инструмената пре почетка вожње, за време вожње и по завршетку вожње, а овај преглед обухвата и преглед апарата за гашење пожара на возилу. КОМПАРАТИВНИ ПРИКАЗ РЕЗУЛАТА Увидом у судске списе, расположиву релевантну документацију о одржавању ППА, увидом у прописе и литературу која регулише ову проблематику може се констатовати: У аутобусу СП Звезда а.д. Врдник који је саобраћао на релацији Врдник Београд дана 13. новембра године око 8.10 часова експлодирао је апарат за гашење пожара наневши Тужиоцу повреде на раду. Апарат за гашење пожара био је типа С 6 (апарат са бочицом угљендиоксида), према процени Туженог налазио се у близини уређаја за грејање у аутобусу и није имао носач за уградњу на транспортном средству већ је лежао са десне стране возача. 110 Регионална конференција, Златибор, септембар 2016

111 У члану 87 Правилник о димензијама, укупним масама и осовинском оптерећењу возила и о основним условима које морају да испуњавају уређаји и опрема на возилима у саобраћају на путевима који се тада примењивао, наведено је да У моторним возилима, осим у путничким аутомобилима којима се не врши јавни превоз лица у саобраћају на путевима, мотоциклима, моторним возилима на три точка и тракторима, мора постојати апарат за гашење пожара и бити постављен на видном месту тако да се у случају опасности може употребити. Дакле, да би се могао у случају потребе употребити, апарат за гашење пожара треба да буде постављен на видном месту у транспортном возилу, а треба бити постављен на носач апарата који омогућава лако постављање и скидање апарата. (СРПС З.Ц2) Предметни апарат типа С 6 је сервисиран у овлашћеном сервису СП Звезда а.д. Врдник и то дана године, односно 4 месеца пре настајања експлозије апарата. Апарат је био стар 7 година и према прописима произвођача апарата, сем редовним периодичним прегледима, требао је бити подвргнут контролном испитивању на хладни водени притисак (ХВП). Произвођач апарата за гашење пожара ТОДОРОВИЋ из Крагујевца препоручује да контролни преглед апарата за гашење пожара типа С - 6 износи 2 године; произвођач Ватроспрем препоручује контролна испитивања апарата са сувим прахом на ХВП сваке друге године. Рокови контролног прегледа на хладни водени притисак (ХВП) могу бити и краћи, ако се приликом редовног одржавања визуелним прегледом констатује да је апарат на телу кородирао на више од 30% површине. Тужени у својој одбрани и сведок ИЛИЋ ПРЕДРАГ, координатор службе противпожарне заштите у предузећу Звезда не спомињу да је вршено контролно испитивање предметног апарата за гашење пожара које подразумева испитивање апарата на хладни водени притисак (ХВП). Такође, у поднеску тужене стране (судски спис, страна 113) Тужени наводи да је испунио своју законску обавезу тиме што је извршио контролу противпожарних апарата на сваких 6 месеци, при том не спомињући да је његова законска обавеза да врши контролна испитивања и сервисисрање противпожарних апарата у складу са упутством произвођача (сходно члану 22. Закона о заштити од пожара (цитираног у овом налазу на броју 1а та контролна испитивања подразумевају испитивања на ХВП и то сваке 2 године по упутству произвођача апарата за гашење пожара Ватроспрем (и произвођача Тодоровић ). Тужени има Правилник о заштити од пожара и Правилник о посади возила у коме је регулисана заштита од пожара и одговорност запослених у овој области. Возач аутобуса је обавезан да врши визуелни преглед возила пре почетка вожње, за време вожње и по завршетку вожње, а преглед обухвата, између осталог, преглед опреме возила у коју спада и ватрогасни апарат. Возач РАДАН МИЛАН, као сведок на главној расправи је изјавио да није имао обавезу да врши визуелни преглед опреме на возилу (страна 51. судских списа) из чега се може закључити да није ни вршио визуелни преглед апарата за гашење пожара. На основу изнетог, могу се извући следећи: Примењена заштита и њени трендови 111

112 ЗАКЉУЧЦИ Апарат за гашење пожара типа С 6 са бочицом угљендиоксида, који се налазио у аутобусу Туженог којим је управљао возач РАДАН МИЛАН а кондуктер у том аутобусу је био Тужилац, је вероватно, био активиран и због тога је био под сталним притиском, до чега је могло доћи или (зло)намерним активирањем од стране непознатог лица, или самоактивирањем апарата. Наиме, апарат није био постављен на носач апарата, већ је лежао на поду аутобуса са десне стране од возача, услед чега је због неконтролисаног померања апарата по поду, могло доћи до његовог оштећења и самоактивирања. Да би се предупредило оштећење апарата у аутобусу, или његово самоактивирање, обавезно је постављање апарата на носач за уградњу на транспортна средства који мора бити тако изведен да омогућава лако постављање и скидање апарата. (СРПС З.Ц2.020) Оптимална радна температура апарата за гашење пожара је температурно подручје од - 20оC до + 60оC (нови тип апарата), односно - 20оC до + 45оC (стари тип апарата). Температура у аутобусу, сем на појединим местима (код грејача), у месецу новембру не може достићи температуру од + 45оC, односно, + 60оC. Апарати за гашење пожара се не смеју поставити у близини извора топлоте који може проузроковати енормно повећање притиска у апарату. Апарат за гашење пожара је био постављен у аутобусу у близини грејача што је у условима када је ово грејање укључено, могло довести до повећања притиска у већ активираном апарату. Возач аутобуса није вршио обавезне визуелне прегледе пре, у току и после вожње, тако да није имао увида у стање апарата за гашење пожара. Тужени, преко лица задужених за контролу, није вршио благовремене контроле спровођења превентивних мера заштите од пожара (и апарата за гашење пожара), јер би у супротном морао видети да апарат за гашење није постављен на свој носач и морао би видети да је апарат постављен на поду, крај грејача у аутобусу. До експлозије предметног апарата за гашење пожара на аутобусу је дошло због тога што је у апарату за гашење пожара дошло до пораста притиска и отказа вентила сигурности који се налази на унутрашњој страни главе на апарату за гашење пожара. Овај се вентил састоји од оловне мембране, тела и подметача. Мембрана је калибрисана тако да се распрскава када телу апарата дође до прекорачење притиска. Када из било којих разлога притисак у апарату нарасте изнад радног притиска, мембрана се распрскава и вишак гаса излази кроз главу, црево и млазницу у атмосферу све док притисак не спадне на нулу. Да је вентил сигурности био исправан, до експлозије апарата за гашење пожара не би дошло. Неисправност вентила сигурности се није могла открити шестомесечним прегледима апарата за гашење пожара. Вентил сигурности се, наиме, испитује на пробни притисак и на функционалност при контролним испитивањима на пробном столу за испитивање вентила. У судским списима нема доказа о контролном прегледу предметног апарата за гашење пожара, нити Тужени помиње такву врсту прегледа на предметном апарату за гашење пожара. Након експлозије апарата дошло је до повређивања Тужиоца. На основу свега изнетог, даје се следеће 112 Регионална конференција, Златибор, септембар 2016

113 М И Ш Љ Е Њ Е Апарат за гашење пожара није био постављен на адекватном месту у аутобусу. Налазио се у близини грејача и није био обезбеђен од евентуалних непредвиђених ситуација (није био постављен на носач апарата за гашење пожара). Оптимална радна температура апарата за гашење пожара тип С 6 са бочицом угљендиоксида је температурно подручје од - 20оC до + 60оC (нови тип апарата), односно - 20оC до + 45оC (стари тип апарата). Температура у аутобусу у новембру месецу, не може достићи температуру од + 45оC, односно, + 60оC, сем на појединим местима аутобуса - код грејача. Апарати за гашење пожара се не смеју поставити у близини извора топлоте који може проузроковати прекорачење радног притиска у апарату. У апарату за гашење пожара типа С - 6 са бочицом, какав је био у аутобусу, у нормалним радним условима, не може доћи до прекорачења раднога притиска, јер апарат није под сталним притиском. Само тада када је апарат активиран и када се налази под радним притиском, услед прекорачења радне температуре у његовој непосредној близини, може доћи ће до повећања притиска у њему. Ако је апарат исправан, активираће се вентил сигурности на апарату и тада неће доћи до експлозије апарата, међутим, ако затаји вентил сигурности на апарату, могућ је настанак експлозије апарата за гашење пожара, поготову ако је апарат кородирао у већој мери. Тужени није предузео све мере заштите од пожара да не дође до експлозије. Ово због тога, што тужени није поставио носач апарата за гашење пожара у предметни аутобусу; што није поставио апарат на безбедну удаљеност од грејача у аутобусу; што није вршио одговарајућу контролу у аутобусу и није извршио контролни преглед предметног апарата за гашење пожара у прописаном року. Експлозија апарата за гашење пожара у аутобусу Туженог у нормалним условима рада се није могла предвидети јер у условима редовних сервиса и редовног контролног испитивања, не може доћи до експлозије овога типа апарата за гашење пожара. Редовним визуелним прегледима опреме у аутобусу, у које спада и преглед апарата за гашење пожара које обавља возач аутобуса, правилним постављањем апарата на носач апарата и на безбедно место у аутобусу, као и другим превентивним прегледима одговорних лица у предузећу Туженог, експлозија се, по мишљењу овога вештака, могла избећи. Увидом у судске списе овај вештак није утврдио пропусте тужиоца услед којих је могло доћи до експлозије противпожарног апарата у аутобусу. ЛИТЕРАТУРА [1] Независне новине, Сарајево, Примењена заштита и њени трендови 113

114 КРИТИЧКИ ОСВРТ НА ПРИМЕНУ КЉУЧНИХ ПЕРФОРМАНСИ У ОБЛАСТИ БЕЗБЕДНОСТИ И ЗДРАВЉА НА РАДУ Симо Косић Агенција за БЗР СИМОК Београд Резиме У новије време, поред традиционалног обављања послова код послодавца, појављују се све чешће нови облици обављања послова као што је рад ван просторија послодавца, рад од куће запосленог, рад преко Агенција за привремено запошљавање, али као специфичност треба укључити и сезонски рад. Таквих примера већ имамо у Србији. Безбедност и здравље на раду запослених који обављају послове ван просторија послодавца и рад од куће запосленог; Сезонско обављање послова код послодавца; Рад преко Агенција за привремено запошљавање. У сва три случаја (перформансе) поставља се питање ко примењује мере за безбедност и здравље на раду, односно да ли се врши процена ризика? Кључне речи:опрема за рад са екраном, интернет, процена ризика. CRITICAL REVIEW OF THE IMPLEMENTATION OF KEY PERFORMANCE IN THE FIELD OF SAFETY AND HEALTH AT WORK Summary In recent years, in addition to performing traditional tasks with an employer, appear increasingly new forms of performing tasks such as working outside the premises of the employer, an employee working from home, working through the temporary employment agency, or as a specific need to include seasonal work. Such examples we have in Serbia. Safety and health at work of employees performing work outside the employer s premises and work from home employee; Seasonal performing with the employer; Work through temporary employment agency. In all three cases (performance) raises the question of who implements the measures for safety and health at work, or whether the risk assessment is carried out? Keywords: equipment to work with screen, internet, risk assessment. БЕЗБЕДНОСТ И ЗДРАВЉЕ НА РАДУ ЗАПОСЛЕНИХ КОЈИ ОБАВЉАЈУ ПОСЛОВЕ ВАН ПРОСТОРИЈА ПОСЛОДАВЦА И РАД ОД КУЋЕ Увод Циљ овог рада је да се укаже на примену мера безбедности и здравља на раду коришћењем опреме за рад са екраном када се послови обављају ван просторија послодавца, односно од куће запосленог. 114 Регионална конференција, Златибор, септембар 2016

115 Рад преко интернета је једна индустрија која се брзо развија која је експлодирала кроз брз развој нових комуникационих технологија. У Европској Унији постоје најмање 4,5 милиона запослених који раде преко интернета (овај податак датира од 07/2002; други извори кажу да је у питању 20 милиона запослених. Према IOSH-а, само Великој Британији има 3,1 милиона запослених који раде преко интернета, или 8% радно способног становништва. Овај број могао би до године да пређе 27 милиона. Рад преко интернета је раширенији у САД него у ЕУ, где је распрострањенији у северним земљама у односу на југ Европе. Преме четвртом Европском истраживању радних услова у голдини, скоро 60% запослених у ЕУ (ЕУ27) раде сво време или скоро сво време у просторијама компаније. Око 15% испитаника ради стално или скоро стално ван куће или компаније, а дупло више њих ради на тај начин макар четвртину времена. Осим тога, 8% ради на компјутеру макар четвртину времена од куће. Мање од 2% редовно ради од куће користећи компјутер. Радни однос за обављање послова ван просторија послодавца, односно рад на даљину и рад од куће уређен је одредбама чл.41 и 44. Закона о раду (Сл. гласник РС, бр.24/05, 61/05, 54/09, 32/13 и 75/14).Наиме,радни однос може да се заснује за обављање послова ван просторија послодавца. Радни однос за обављање послова ван просторија послодавца обухвата рад на даљину и рад од куће. Уговор о раду који се закључује, поред одредаба из члана 33. Закона о раду, садржи и: 1) трајање радног времена према нормативима рада; 2) начин вршења надзора над радом и квалитетом обављања послова запосленог; 3) средства за рад за обављање послова које је послодавац дужан да набави, инсталира и одржава; 4) коришћење и употребу средстава за рад запосленог и накнаду трошкова за њихову употребу; 5) накнаду других трошкова рада и начин њиховог утврђивања; 6) друга права и обавезе. Основна зарада запосленог не може бити утврђена у мањем износу од основне зараде запосленог који ради на истим пословима у просторијама послодавца. Одредбе овог закона о распореду радног времена, прековременом раду, прерасподели радног времена, ноћном раду, одморима и одсуствима примењују се и на овај уговор о раду, ако друкчије није одређено општим актом или уговором о раду. Количина и рокови за извршење послова који се обављају по основу овог уговора не могу се одредити на начин којим се запосленом онемогућава да користи права на одмор у току дневног рада, дневни, недељни и годишњи одмор, у складу са законом и општим актом. Послодавац може да уговори послове ван својих просторија који нису опасни или штетни по здравље запосленог и других лица и не угрожавају животну средину. У складу са развојем новог начин привређивања, традиционална организација рада се мења, између осталог и у погледу простора, места и начина обављања посдлова ( повременост и привременост). Посао се наставља и прелива се у приватни и породични живот. Реципрочно преливање компликује процену ризика и ствара нове разлоге за бригу о безбедности и здрављу на раду. Примењена заштита и њени трендови 115

116 Са аспекта безбедности и здравља на раду намеће се питање како се примењују мере за безбедан и здрав рад када запослени обављају послове ван просторија послодавца, односно рад на даљину или рад од куће када користе опрему за рад са екраном. Развојем нових комуникационих технологија које се ослањају на употребу рачунара и других комуникационих уређаја уводе развој нових врста организација рада (нпр: телефонски кол центри у самој компанији или ван ње). Имајући у виду чињеницу да одговорност за здравље и безбедност на раду пада на послодавца, и у овом случају послодавац има обавезу да обезбеди све мере којима се обезбеђује безбедност и здравље запослених који раде под таквим условима, како у складу са захтевима директива ЕУ тако и у складу са прописима Републике Србије. Уважавајући захтеве који проистичу из наведњених прописа, ризике на раду треба избећи и када то није могуће, они морају да се процене и смање. Здравље и безбедност запослених који раде преко интернета ствара специфичне изазове. Спречавање професионалних ризика код запоселних који обављају послове ван просторија послодавца, односно рад на даљину и рад од куће а у свом раду користе опрему са екраном и раде преко интернета, треба пре свега размотрити организацију рада и услова рада код куће током фазе процене ризика, што је основни захтев успешног пословања. Обраћање пажње на ризике по здравље и безбедност када су у питању материјал, опрема и радна средина треба да започне у фази планирања и куповине такве опреме, било да је купљена лично од стране запослених који раде преко интернета било да је обезбеђује послодавац. Избалансирати предности и недостатке рада преко интернета није једноставан задатак. Разна истраживања и проучавања популација истакле су различите аспекте. Међу позитивним су бољи квалитет живота, већа флексибилност за компанију и једноставнији приступ послу за запослене са инвалидитетом. За разлику од тога, рад од куће често се показао као недостатак за појединца, као што је повећан стрес због осећаја изолованости, смањене организационе подршке и проблемима везаним за делотворан надзор руководилаца/контролу. Процена ризика за запослене који раде преко интернета За запослене који раде преко интернета постоји ризик недефинисаности радног времена и нејасних граница између посла и приватног живота. Потенцијалан ризик од прековременог рада постоји јер запослени који раде од куће немају сазнања о радном времену, односно о временским шемама радног времена осталих колега. Идентификовани ризици и могући фактори стреса у кол-центрима као што су бука, статичан рад, замор очију и психички замор одоносе се на ову ситуацију. Понављање, монотонија, усамљеност и недостатак колективне подршке су остали фактори ризика запослених који раде преко интернета. 116 Регионална конференција, Златибор, септембар 2016

117 Како обавити процену ризика Процена ризика је процес оцењивања ризика по безбедност и здравље запослених од опасности и штетности на радном месту. Процена ризика је систематско испитивање свих аспеката рада, које се спроводи како би се размотрило шта узрокује повреде на раду и штете, да ли опасности и штетности могу да се отклоне, и ако то није могуће, које су то превентивне и заштитне мере, или које би то требало да буду заштитне мере успостављене ради контролисања ризика. За већину предузећа, посебно мала и средња предузећа, требало би да добро функционише један јасан приступ. Најчешћа метода која се користи је метода у пет фаза (која укључује елементе управљања ризиком), и то: 1. корак Препознавање потенцијалних опасности и штетности који стварају ризик и утврђивање истих. (Траже се фактори који на послу потенцијално могу да изазову ризик и идентификују се запослени који би могли да буду изложени тим опасностима и штетностима). 2. корак Процењивање ризика и постављање приоритета у вези са ризицима (Процењују се постојећи ризици по питању озбиљности и вероватноће од могућеих повреда и оштећења здравља на раду и утврђивање приоритета по редоследу важности). 3. корак Одлучивање о превентивним мерама за безбедан и здрав рад (Идентификација одговарајућих мера ради отклањања или контроле ризика). 4. корак Предузимање акције (Успостављање превентивних и заштитних мера кроз планирање приоритета). 5. корак Праћење и ревидирање (Процена ризика треба редовно да се прати како би се обезбедила њена ажурност). Међутим, значајно је знати да постоје и друге методе које подједнако добро функционишу, посебно за сложеније ризике и околности. Контролна chek листа и како се користи Контролна листа може да помогне при препознавању опасности и потенцијалних превентивних мера и ако се користи на прави начин треба да буде део процене ризика. Када је у питању рад преко интернета, ову контролну листу треба сматрати као први корак, јер ће можда бити потребна једна контролна листа која је више орјентисана на активности, у зависности од активности. Примењена заштита и њени трендови 117

118 Да ли постоји опасност и штетност на радном месту? 1 Радна околина и опрема Питања Да Не 1.1 Да ли је одговарајућа микроклима (температура, влажност) у складу са националним прописима? 1.2 Да ли просторија има природно светло? 1.3 Да ли је остветљење (дневно светло) на радном месту довољно за делотворно и тачно о ављање задатака? 1.4 Да ли запоселни који ради преко интернета има своју посе ну со у на располагању да и могао/ла да се изолује од других док ради? 1.5 Да ли запоселни који ради преко интернета може да закључа своју канцеларију на крају радног дана и да чува поверљиве пословне информације по потре и? Да ли ука омета пажњу запосленог који ради преко интернета? Да ли и запоселни 1.6 могао да доживи акустички шок од слушалица које користи за време теле- фонских разговора? 1.7 Има ли довољно простора за рад? Постоји ли простор за одлагање? 1.8 Да ли се радни простор чисти и одржава? 1.9 Да ли се намештај (седишта, сто) и друга основна опрема редовно проверавају код запосленог у кући? 1.10 Да ли је столица ста илна? Да ли о ез еђује сло одне покрете и удо ан положај тела? 1.11 Да ли висина стола за којим запослени који ради преко интернета о ез еђује сло- оду покрета ногу? 1.12 Да ли има довољно места испред тастатуре и миша да запоселни може да ослони руке? 1.13 Да ли је електрична инсталација ез една и у до ром радном стању? 1.14 Да ли је сва опрема исправно инсталирана и до ро повезана? 1.15 Да ли има оштећених утикача и утичница? 1.16 Да ли је опасност од пожара сведена на најмању могућу меру? 1.17 Постоји ли опасност од оклизнућа, спотицања или падова услед електричних ка- лова и закрчених пролаза? 2. Екрани/монитори Питања Да Не Да ли је екран/монитор исправно постављен да нема сјај или одсјај који изазивају 2.1 замор очију? 2.2 Да ли су екрани/монитори ез ви рација? 2.3 Да ли опште и локално осветљење о ез еђују довољно светла и контраст између екрана и позадине? 3 Ергономија софтвера и хардвера Питања Да Не Да ли технички и софтверски уређаји представљају про лем зепосленом који 3.1 ради преко интернета? 3.2 Да ли софтвер задовољава потре е запосленог који тре а да о ави задатак? 3.3 Да ли је о ез еђена подршка запосленом који ради преко интернета у случају про лема са компјутерским софтвером и хардвером? 4. Организација рада Питања Да Не 4.1 Да ли је проверана одговарајућа примена успостављених процедура? 4.2 Да ли су задаци и одговорности јасно дефинисани између запосленог који ради преко интернета и колега у канцеларији? 118 Регионална конференција, Златибор, септембар 2016

119 4.3 Да ли је споразум о телекомуникацијском раду транспарентан запосленом који тај рад тре а да о авља? 4.4 Да ли је рад тако организован да запоселни који раде преко интернета имају редовне паузе? 4.5 Да ли запослени који ради преко интернета има довољно информација о свим променама и тешкоћама у његовој/њеној организацији рада? 4.6 Да ли су направљени договори у случају олести, за годишње одморе и празнике, итд.? 4.7 Да ли се редовно одржавају састанци тима? 4.8 На који начин је запослени који ради преко интернета о авештен о евентуалним променама или про лемима у компанији? 4.9 Да ли постоје одређени периоди током дана када запослени који ради преко интернета мора да дође у компанију? Да, не, није применљиво? 5. Психо-социјална питања Питања Да Не 5.1 Да ли запослени који ради преко интернета успева да одвоји свој професионални живот од приватног живота? 5.2 Да ли су чланови породице запосленог на пословима преко интернета срећни звог тога што он/она ради код куће? 5.3 Да ли запослени који ради преко интернета има довољно контакта са својим колегама? 5.4 Да ли се запослени на пословима преко интернета осећа изолованим? 5.5 Да ли запосленом на пословима преко интернета недостаје редован контакт са другим људима на раду? 5.6 Да ли запосленом на пословима преко интернета недостају повратне информације о његовом/њеном раду од стране руководиоца (или надзорника?) или колега? 5.7 Да ли запослени на пословима преко интернета мисли да његове/њене колеге прихватају његове/њене аранжмане у раду преко интернета? 6. Питања управљања ез едносшћу у здрављем Питања Да Не 6.1 Да ли су смернице о ез едности и здрављу на раду о ез еђене запосленом, односно упутства за ез едан и здрав рад? Да ли послодавац, представник запослених и/или релевантни органи власти имају приступ радном месту запоселног који ради преко интернета, у оквиру прописа националног законодавства и колективних уговора? 6.2 * Да ли запоселни на пословима преко интернета зна да је тај приступ омогућен уз претхоно о авештење и његову/њену сагласност? * Да ли запоселни на пословима преко интернета зна да има право да захтева посету инспекције? 6.3 Постоје ли релевантне процедуре за праћење здравља и ез едности радних места запоселних на пословима преко интернета који раде од куће? 6.4 Да ли је могуће да запоселни на пословима преко интернета регулише своје радно време код куће? 6.5 Постоји ли равнотежа између времена проведеног у канцелатији и радног времена код куће? 6.5 Да ли је запоселни на пословима преко интернета приметио симптоме радохолизма ; да ли превише ради? 7 О авештавање и о ука Питања Да Не Да ли је запоселни на пословима преко интернета о авештен о ризицима по здравље и ез едност? Да ли је запоселни на пословима преко интернета оспосо љен за ез едан и здрав рад да може да одговори захтевима посла? Примењена заштита и њени трендови 119

120 Предложена решења која су приказана су примери превентивних мера које се могу предузети ради спречавања или смањења ризика. Питања Примери превентивних мера 1. Радна средина и опрема Редовно проверавање све опреме Узимање у о зир ергономских правила када се пројектује радно место. 1.6 О ез еђење акустичне изолације. Предузимање акустичким мерења Редовно проверавање неисправне опреме и електричних инсталација Стручњак са стране тре а да провери да ли су кварови поправљени. 2. Екрани/монитори Провера да ли је о ез еђена одговарајућа опрема и да ли се прописно користи Одлазак на редовне паузе док се користе екрани/монитори у складу са законодавством. Организовање задатака који се ротирају међу запосленима од којих се тражи да користе екране/мониторе и оних чији то није задатак. 3. Ергономија софтвера и хардвера О ез еђење помоћи online О ез еђење редовног унапређења софтвера и хардвера. 4. Оранизација рада Пружање одговарајућих упутстава запосленима Редовно ревидирање организације рада Консултовање запослених о одлукама које се тичу организације рада Организвоање редовниг групних састанака у канцеларији. 5. Психо-социјална питања Провера да ли се примењују закоснки прописи о радном времену Провера да ли је приватан и радни живот одвојен један од другог Организовање редовних личних састанака у канцеларији или код куће са шефовима и/ или колегама. 6. Питања управљања ез едношћу и здрављем Систематско медијско праћење здравља запосленог (посе но по питању вида, про лема са слухом и мишићно-коштаних про лема) Непрекидна оцена делотворности превентивних мера. 7. Информисање и о ука О ез еђење смерница и упутстава за ез едност и здравље на раду О ез еђење редовног оспосо љавања за ез едан и здрав рад. 120 Регионална конференција, Златибор, септембар 2016

121 За запослене који обављају послове-рад на даљину или од куће, а раде више од четири сата дневно са опремом за рад са екраном (рачунаром) примењују се одредбе Правилника о превентивним мерама за безбедан и здрав рад при коришћењу опреме за рад са екраном ( Сл. гласник РС, бр. 106/09 и 93/13). Нарочито се указује на одредбу члана 6. овог правилника, односно послодавац је у обавези да и ове запослене упути на лекарски преглед вида и/или очију, као и да им обезбеди мере у складу са Прегледом мера за безбедан и здрав рад при коришћењу опреме за рад са екраном. Исто тако, у таквим случајевима примењују се други одговарајући правилници о превентивним мерама за безбедан и здрав рад, као нпр. Правилник о превентивним мерама за безбедан и здрав рад на радном месту (,,Службени гласник РС, бр. 21/09). Међутим, послодавац може организовати обављање ових послова само под условом да ти послови нису опасни или штетни по здравље запосленог и других лица и ако ти послови не угрожавају животну средину. Према прописима о безбедности и здрављу на раду послодавац ни у ком случају не може закључити са запосленим уговор о раду на радном месту са повећаним ризиком, а да се исти обављају ван просторија послодавца, односно од куће запосленог. ЛИТЕРАТУРА: [1] Чињенице (E-facts 33), Процена ризика за запослене који раде преко интернета (Risk assessment for Teleworkers) Примењена заштита и њени трендови 121

122 ОБРАЗОВАЊЕ ОДРАСЛИХ У СРБИЈИ СА АСПЕКТА БЗНР Јелена Дакић, Божо Николић Висока техничка школа струковних студија у Новом Саду, Међународни институт за примењено управљање знањем, Нови Сад Резиме У раду је обрађена тема образовања одраслих са освртом на законску основу. Посебно се ова тема развила у области безбедности и здравља на раду, у којој је образовање запослених стална потреба. Изнете су недоумице и понуђена нека решења за ову област у погледу стицања статуса јавно признатог организатора активности образовања одраслих. Кључне речи: образовање одраслих, безбедност и здравље на раду, јавно познати организатор активности образовања одраслих ADULT EDUCATION IN SERBIA IN TERMS OF OSH Jelena Dakic, Božo Nikolić Higher Education Technical School of Professional Studies, Novi Sad International Institute for Applied Knowledge Management, Novi Sad Abstract The paper deals with subject of adult education with regard to the legal basis. In particular, this topic is developed in the field of safety and health at work, in which education is a continuing employee s need. It presents concerns and offered some solutions for this area in terms of acquiring the status of publicly recognized activity organizer. Keywords: adult education, occupational safety and health, publicly recognized activity organizer УВОД Данас се у Србији све више се говори о перманeнтном образовању, тј. образовању током целог живота. Овај захтев је више него кључан за развој целог друштва. У Србији се одређена занимања гасе или је смањена тражња појединих профила, па постоји потреба за променом занимања, радне функције и сл., што захтева преквалификације и доквалификације. Убрзан развој технологија се може пратити једино сталним усавршавањем, а и нажалост у Србији је ограничен број радно способних људи, који има тенденцију смањивања, због сталног пада наталитета, као и одлива стручног, високо образованог кадра. Колико се то примењује и колико је реално да ће се до постићи циљеви постављени у Стратегији образовања у Србији до године? Један од њих је и Најмање 7% становника обухваћено је неким од програма образовања одраслих и целоживотног учења [1]. Као посебне подсистеме образовања Стратегија разликује 4 предуниврерзитетска: предшколско, основно, средње опште и уметничко, као и средње стручно. Високо образовање чине основне и мастер академске, докторске, струковне и образовање наставника. Као девети подсистем дефинише се образовање одраслих које се може наћи на сваком нивоу, од основног до високог. Ово образовање се може обављати формално, кроз образовне институције акредитоване за одређени ниво и врсту образовања. Образовање одраслих, поред формалних облика прописаних законом, може да обухвата и најчешће и јесте не- 122 Регионална конференција, Златибор, септембар 2016

123 формално, у облику одређених краћих програма који су предвиђени за усавршавање посебних специјалности или стицања нових знања и вештина. Поред тога јавља се и информално образовање кроз самостално стицање знања, способности и вештина, односно, животно и радно искуство. Данас се може с разлогом тврдити како развој савремених комуникационих технологија нуди веће могућности за бржим и интензивнијим стицањем знања неформалим иинформалним обликом у односу на формални облик образовања. Национални оквир квалификација за целоживотно учење требало би да обезбеди препознавање и признавање неформалног и информалног образовања и на тај начин подржи концепт целоживотног учења. У ту сврху треба развијати одговарајуће институције које ће се бавити овим образовањем и понудити програме по одговарајућим стандардима. У формалном систему то су установе од основног до високог образовања, а у неформалном то су разне друге институције које могу да врше образовање одраслих, а које пролазе систем акредитације, као и формалне. Да би се ово спровело треба направити систем за акредитацију организација у формалном и неформалном образовању одраслих, као и одговарајуће институције које врше верификацију. Као једну од мера која би уредила ову област Стратегија предвиђа доношење Закона о образовању одраслих, као и подзаконске акте за ближе уређење. [1] ЗАКОНСКА РЕГУЛАТИВА У Србији се осећа известан помак у дизању свести о потреби образовања кроз цео живот на свим нивоима. Тако се у више закона помиње образовање одраслих и предвиђају се одређена правила, форме и начини образовања. Закон о раду У овом Закону члан 49 предвиђа обавезу послодавца да омогући раднику образовање и усавршавање када је то потребно због одређених радних услова [2]. Поред тога у неким професијама је предвиђено законом, као и одговара-јућим подзаконским актима стално стручно усавршавање, као рецимо у области образовања и здравства [3, 4]. Закон о БЗНР Закон о БЗНР на више места уређује начин образовања запослених. И з м е н а - ма члана 27 утврђена је обавеза послодавца да оспособи запослене за безбедан рад приликом заснивања радног односа, као и код другог радног ангажовања или промене опреме за рад. Прецизира се начин спровођења оспособљавања (током радног времена и не на терет запосленог) и уводи обавеза послодавца да утврди програм, чију садржину ће по потреби морати да мења и обнавља. Значи програм се мења и обнавља у складу са ситуацијом на радном месту. Овај програм нема прописану форму, јер се оставља послодавцу да је направи према према радним пословима и технолошким процесима. Програм треба да садржи теоријски и практичан део, а провера се врши на радном месту. Послодавац мора да води евиденцију оспособљавања запослених (члан 49). Примењена заштита и њени трендови 123

124 Овим законом (члан 28) предвиђају се рокови периодичне провере оспособљености запослених за здрав и безбедан рад, као и да оспособљавање буде прилагођено запосленом (језик, особе с инвалидитетом) Посебно се истиче непрекидно и доживотно учење и усавршавање лица које обавља послове безбедности и здравља на раду. Сва питања у вези са усавршавањем ових лица, као и програм усавршавања прописује министар надлежан за рад (члан 38). Лице за безбедност и здравље на раду поред свих својих радних задатака дужно је да континуирано усавршава знања у складу са Програмом о усавршавању знања који прописује министар (члан 40) [5, 6]. Закон о образовању одраслих Посебан значај се образовању одраслих у Србији управо и даје доношењем Закона о образовању одраслих године [7]. Овај Закон уређује образовање и целоживотно учење одраслих као део јединственог система образовања у Републици Србији. Питања која се уређују су: циљеви, компетенције, квалификације и стандард квалификација; активности у образовању одраслих; обезбеђивање и унапређивање квалитета образовања одраслих; организација и остваривање образовања одраслих, евиденција и јавне исправе; планови и програми образовања одраслих; запослени и радно ангажовани у образовању одраслих; надзор; као и друга питања од значаја за образовање одраслих На почетку (члан 2) се предвиђају три вида образовања одраслих, која се помињу и у Стратегији образовања у Србији до године. Формално, које се остварује по плановима и програмима основног, средњег и других облика стручног образовања. Неформално, које се организује на основу посебних програма ради стицања одређених знања и вештина за лични развој одраслих са циљем усавршавања у струци, преквалификације ради запослења или других социјалних активности. Информално образовање, које представља самостално стицање знања и вештина на основу радног и животног искуства. Циљеви образовања одраслих (члан 4) су широког дијапазона. Од побољшања образовне и квалификационе структуре ради могућности запошљавања, унапређења квалитета живота, смањење сиромаштва и социјалне укључености, до друштвено-економског развоја Србије и интеграције у европски оквир образовања. Компетенције које одрасли стичу образовањем Закон одређује као способност употребе стечених знања и вештина, разликујући кључне и стручне компетенције. Кључне се односе на лични професионални развој, а стручне на обављање радних активности. При томе се формалнима признањем тих компетенција стиче квалифи- 124 Регионална конференција, Златибор, септембар 2016

125 кација, а она се може стећи свим облицима образовања: формалним, неформалним, као и информалним (члан 5). Ко може да врши образовање одраслих? Закон каже да Организатор активности образовања одраслих (у даљем тексту: организатор активности) у смислу овог закона је: 1) основна и средња школа; 2) друга установа, јавна агенција, јавно предузеће, организација надлежна за послове запошљавања, агенција за запошљавање, привредно друштво, носиоци послова професионалне рехабилитације, предузетник, синдикална организација, удружење, стручно друштво, организације за образовање одраслих (народни, раднички, отворени универзитет, универзитет за треће доба и др.), центри и организације за стручно усавршавање, за учење страних језика, информационо-комуникационе технологије, за обуку и развој људских ресурса, за обуку возача, привредна комора, центар за каријерно вођење и саветовање, удружење послодаваца, културно-образовни центар, дом културе, као и други субјекти регистровани за образовну делатност у складу са прописима којима се уређује класификација делатности (у даљем тексту: друга организација). (Члан 16) При томе су основна и средња школа јавно признати организатор активности, ако имају решење о верификацији, а друга организација може стећи статус јавно признатог организатора активности (ЈПОА) неформалног образовања одраслих ако је регистрована за образовне делатности, задовољава утврђене стандарде и на основу одобрења Министарства. У члану 18 се наводи начин подношења захтева за стицање статуса јавно признатог организатора активности и шта треба тај захтев да садржи. Ближи услови у погледу програма, кадра, простора и опреме могу се наћи у Правилнику донетом октобра [8] Облици остваривања образовања одраслих могу бити од предавања и обука, до радионица и саветовања, а начини извођења од редовне наставе, преко консултативне и практичне, до наставе на даљину. Учесници образовања су извођачи наставе (предавачи, инструктори...), сарадници, као и педагошки и андрагошки асистент, члан 20. Спровођење активности образовања одраслих предвиђа наставу чији временски распоред одређује организатор. По завршетку програма полазник може да стекне квалификацију, или њен део, кључне или стручне компетенције, а све према стандарду код јавно признатог организатора активности. Оно што посебно треба истаћи је да организатор издаје јавну исправу за остварену квалификацију у целини или стандард кључних и стручних компетенција, а уверење за делимично остварен стандард стручних компетенција или квалификација. Подаци о томе се уносе и у радну кљижицу запосленог. Организатор је дужан да води електронску и папирну евиденцију о полазницима, њиховом успеху, о остваривању програма, као и лицима ангажованим у образовању одраслих. Примењена заштита и њени трендови 125

126 За изглед и садржај образаца јавних исправа и уверења, као начину вођења евиденције донет је такође посебан Правилник октобра 2015.[9] Програми формалног образовања одраслих обухватају основно и средње образовање, као и стицање квалификација и усавршавања. Програми неформалног образовања одраслих обухватају разне стручне и уметничке програме, као и из познавања науке и технологије, а посебно се наводе програми обуке на рачунару, страних језика, заштите околине и екологије, као и развоја и очувања безбедних и здравих услова рада. ОБРАЗОВАЊЕ ОДРАСЛИХ У ОБЛАСТИ БЗНР Закон о образовању одраслих врло детаљно обрађује многа питања и уз Правилнике који су донети [8,9] изгледа да је све обухваћено. Овај Закон препознаје потребу постојања програма за образовања одраслих из области БЗНР, тако да заједно са Законом о БЗНР нуди уређење едукације запослених у области БЗНР. Како је за ову област предвиђен неформални вид образовања одраслих, поставља се питање ко би то могао да обавља квалитетно и у складу са сталним променама и развојем. Поред тога, у овој области постоји неколико категорија запослених који би морали бити обухваћени разним програмима едукације. То су: сви запослени које треба обучити за безбедан и здрав рад, запослени на специфичним пословима који захтевају допуну знања и вештина које су повезане и са безбедним и здравим радом, запослени који се баве пословима безбедности и здравља на раду послодавци који треба да су упознати са својим обавезама у погледу обезбеђивања безбедни и здравих услова рада свим запосленим, као и инспекција из области БЗНР, која такође мора бити едукована у складу са развојем ове области. Ко може да врши ове едукације? Прве две са горње листе би требало да обаве лица за безбедност и здравље на раду. Колико ће се то квалитетно обавити питање је којим би требало да се бави послодавац, јер он по Закону о БЗНР утврђује и одобрава програм обуке и не постоји форма прописана за то. Преостале би требало да се изводе од стране институција које су добиле статус Јавно признатог организатора активности (ЈПОА) образовања одраслих. Које би то институције могле бити? Некадашњи раднички уноверзитети су вршили ове активности и нудили су различите и разноврсне програме, од обука за рад на појединачној машини, до страних језика. Данас то обављају махом установе које су специјализоване за поједину област и то је можда и природно, јер вероватно поседују одговарајућу опрему и стручан кадар из те области. У области БЗНР то су углавном разне установе које се баве услугама у овој области (преглед опреме, обуке за безбедан рад на појединим машинама, одржавање семинара и саветовања итд.) Логично би било да оне добију и статус ЈПОА 126 Регионална конференција, Златибор, септембар 2016

127 уз подношење одговарајућих програма који су у складу са програмима за усавршавање лица за БЗНР које прописује надлежно Министарство по Закону о БЗНР. Јавно признати организатор активности (ЈПОА) Правилник [8] прописује ближе услове за стицање статуса ЈПОА у погледу програма, опреме, простора и кадра. Ови услови могу бити ограничавајући у појединим случајевима. Тако на пример ЈПОА мора изводити програме у простору са прописаним техничким условима, као и површинским капацитетима (чланови 9, 10, 11, 12, 13). Поставља се питање исплативости обезбеђивања или закупа таквог простора за програме из области БЗНР. Врло често су ти програми специфични и организују се за једног или неколико запослених из једне компаније. У том случају програм би требало изводити у самом предузећу. Поред тога, практичан део и провера се мора вршити на радном месту по Закону о раду. Дозвољава ли овај Правилник извођење наставе даљинским системом? Какви би онда услови били потребни по питању простора и начина полагања испита? У Србији постоје стандарди за извођење наставе даљинским системом у области високог образовања [10]. Они би могли бити основа за постављање услова и у области неформалног образовања одраслих. Посебан одељак Правилника се бави условима које кадар треба да испуњава. Поред извођача програма који морају имати одговарајуће образовање и компетенције (предавач, тренер, инструктор...) предвиђа се учешће стручног сарадника андрагога, психолога и библиотекара. Поставља се питање, треба ли предавачима који имају звања на високошколским установама потврда о стручним компетенцијама за рад са одраслим, јер су звања и стекли са одраслим полазницима. Вођење електронске евиденције не би требало да буде проблем, јер данас свака установа има одговарајућу опрему и сигурно бар у неким сегментима пословања користи електронске записе. Оно што би требало да буде највећи изазов за ЈПОА јесте понуда квалитетних и савремених програма, који ће помоћи развоју струке и унапређењу знања у области БЗНР. Уз програм би требало понудити одговарајући пропратни материјал за учење, било у штампаном или електронском облику. [11,12] Посебан део представља провера знања и шта је резултат те провере. Важно питање је како ће бити именован тај резултат, као уверење, потврда, и да ли ће моћи да се доделе одговарајући бодови који би заједно са називом квалификације или компетенције могли да се унесу у радну књижицу. ЗАКЉУЧАК Систем доживотног учења и принцип неформалног образовања нису новине у Србији, али нису коришћени у области заштите. Оно што се наговештава и што следи је њихова употреба у повећању компетенције које су одрасли већ стекли образовањем и повећање способност употребе стечених знања и вештина. Последице су појачана одговорност, али и статус свих учесника у систему заштите. За све ово постоје реално погодни услови, висок и широк ниво школске спреме Примењена заштита и њени трендови 127

128 свих, бројни семинари и конференције, разрађени системи стручне и друштвене реализације и услова. Ово се може илустровати кроз пример лица за безбедност: просечно завршен висок степен стручне спреме, њихово учешће у изради пројеката и избору и набавци опреме и тако даље. Сада је сасвим јасно колико је важно разрадити и уклопити систем неформалног образовања у будуће токове, појединачног и колективног напретка. ЛИТЕРАТУРА [1] Стратегија развоја образовања у Србији до ( Сл. гласник РС, бр. 107/2012) [2] Закон о раду ( Сл. гласник РС, бр. 24/2005, 61/2005, 54/2009 i 32/2013) [3] Правилник о сталном стручном усавршавању и стицању звања наставника, васпитача и стручних сарадника ( Сл. гласник РС, бр. 13/2012) [4] Правилник о ближим условима за спровођење континуиране едукације за здравствене раднике и здравствене сараднике ( Сл. гласник РС, бр.2/2011) [5] Закон о безбедности и здрављу на раду, Службени гласник РС, број 101/05 [6] Божић Трефалт, В., Косић, С., Коментар Закона о безбедности и здрављу на раду, Међународни институт за примењено управљање знањем, Нови Сад, 2016 [7] Закон о образовању одраслих («Сл. гласник РС», бр. 55/2013) [8] Правилник о ближим условима у погледу програма, кадра, простора, опреме и наставних средставаза стицање статуса јавно признатог организатора активности образовања одраслих («Сл. гласник РС», бр.89/2015) [9] Правилник о врсти, називу и садржају образаца и начину вођења евиденције и називу, садржају и изгледу образаца јавних исправа и уверења, у образовању одраслих («Сл. гласник РС», бр.89/2015) [10] Акредитација у високом образовању, Министарство просвете Републике Србије, [11] Ружић-Димитријевић Љ., Дакић Ј., Перманентно образовање лица и сарадника за БЗНР, Зборник радова 2. Конференције Примењена заштита и њени трендови, Златибор 2015, стр [12] Николић Б., Ружић-Димитријевић Љ., Дакић Ј., Даљински систем учења у функцији оспособављања радника за безбедан рад, Зборник радова 1. Конференције Примењена заштита и њени трендови, Златибор 2014, стр Регионална конференција, Златибор, септембар 2016

129 УТИЦАЈ ЕРГОНОМИЈЕ НА РАДНО МЕСТО СТОЛАРА Аница Милошевић ВТШ Ниш Резиме: У нашој земљи не постоји квалитетан систем регистровања и прикупљања података о случајевима професионалних обољења, што може утицати на добијање погрешне слике о њиховој заступљености. Евидентно је да ће покретање и промене у привреди довести и до промена актуелне структуре професионалних обољења. Са правом се може очекивати и код нас сличан тренд као и у развијеним земљама, као и повећање процената евидентираних обољења изазваних прекомерним оптерећењима и напрезањима. Радно место столара је једно од њих, које ће бити обрађено у овом раду. Kључне речи: столар, ергономија, радни процеси ERGONOMICS IMPACT ON WORKPLACE CARPENTER Anica Milošević VTŠ Niš Summary: In our country there is no quality system registration and collection of data on cases of occupational diseases, which can affect getting the wrong picture of their representation. It is evident that the start-up and changes in the economy lead to a change in the current structure of occupational diseases. On the right you can expect with us a similar trend as in the developed countries, as well as increasing percent of registered diseases caused by excessive loads and stresses. Position carpenter is one of them, which will be discussed in this paper. Key words: carpenter, ergonomics, work processes УВОД Доласком савремених машина и процеса рада, старији занати бивају заборављени. Радно место столара је једно од њих. Како би се мислило на остале људе који су остали верни свом послу и занату, у овом раду обрадићемо радно место столара у функцији ергономије. Због тога је потребно ускладити радника и радни процес. У светској ергономској литератури, велики број радова бави се проучавањем радом узрокованих мишићно - скелетних поремећаја. Светска здравствена оганизација карактерише радом узроковане болести као мултифакторске, да би указала на већи број фактора ризика који доприносе узроку настанка ових болести. Радом узроковани мишићно - скелетни поремећаји су поремећаји и обољења мишићно - скелетног система, периферних нерава и неуроваскуларног система, који су узроковани или погоршани услед изложености ергономском ризику на раду. ЕРГОНОМИЈА Егрономија је наука која се бави разумевањем интеракције између љди и осталих елемената посматраног система, применом теоријских сазнања, принципа и метода на дизајн и производњу са циљем одржавања људског здравља и оптимизовања перформанси система у складу са тим. Ова научна дисциплина се бави системом човек машина, са циљем прилагођења машина човековим био - психо - социјалним ограничењима и захтевима, како би употреба машине била ефикаснија, безбеднија и поузданија. [1] Примењена заштита и њени трендови 129

130

131

132 ЕРГОНОМСКИ ПРОЈЕКТОВАНА СТОЛИЦА Ергономску пројектовану столицу одликује: - Прилагођавајућа висина столице, при чему би висина седишта требало да буде једнака висини колена у седећем положају, - Седиште које има одговарајућу ширину и дубину која обезбеђује ослонац бутинама, - Угао нагиба седишта од 100o-110o што представља добар компромис између минимизирања притиска између пршљенова, - Наслон за леђа који обезбеђује ослонац за физиолошки положај кичме, - Радне ципеле које носи запослени морају имати одговарајући ослонац за скочни зглоб и ђон отпоран на клизање. Како радно место столара изискује разне промене положаја у току радног процеса, од стајања до седења, очито је потребно узети у обзир и стајање и седење као фактор ризика за професионална обољења. ОПИС ПОСЛА СТОЛАРА Посао се састоји од обраде дрвета и подељен је на групе задатака као што су: - Пиљење; - Рендисање; - Глодање; - Бушење; - Стругање; - Брушење и др. Посматрана је операција брушење. Радна операција брушење дрвета, састоји се од неколико корака: 1. Димнзионисање (подразумева сечење даске по тачно утврђеним мерама); 2. Грубо брушење (подразумева грубо равнање обрадивог материјала - даске, односно могућих чворова) 3. Финално брушење ( израда потпуно равне и глатке површине обрадивог материјала - даске). Трајање радног времена је 8 сати, уз две паузе од по 30 минута. Рад се одвија само у првој смени. Потрба за прековремним радом постоји. Прековремни рад се дешава у случају недостатка времена за извршавање одређеног циља (у колико оператору радно време од 8сати није довољно да заврши посао који треба да обави, нпр. израда вишеделне полице, двокрилних врата итд.). У суштини, зарада је базирана на норми. Већи број готових производа, доприноси већој заради. Брзина извршавања радног задатка је под контролом оператора, али се често јавља и временски притисак. Радно место укључује радни сто, ручни алат (ручна шлајферица за брушење) и полица са алатом. Посао се обавља у стојећем и седећем положају. Висина радног стола износи 80 цм, што одговара препорученој висини радне површине за овакав посао. Радни сто је статичан, тј. нема могућност подешавања што се тиче померања и прилагођавања висине. Машине које су потребне за обављање посла не налазе се на дохват руке, што захтева стално померање. На поду, око радног места присутни су предмети који онемогућавају слободно кретање. Материјал који се обрађује налази се мало 132 Регионална конференција, Златибор, септембар 2016

133 даље од радне површине тако да се већина времена троши на снадбевање потребним материјалом. Највећи део посла изводи се шаком/прстима, због чега и оператор осећа бол и укоченост у том пределу тела. Сила држења прстима при вођењу и позиционирању материјала је средњег интензитета. Односи са колегама су добри, међутим оператор није у могућности да контактира са колегама док обавља свој посао. ИЗВЕШТАЈ О ПРОЦЕНИ РИЗИКА Водећи фактор у настанку мишићно - скелетних поремећаја представља непоштовање ергономских принципа при пројектовању радног места. У ту сврху је развијен програмски пакет SОNЕX, који има способност да са великом тачношћу предвиди локацију резултујућег радом у оквиру рдног процес, узрокованог мишићно - скелетног поремећаја на различитим радним местима, као и да да могућу дијагнозу неког од радом узрокованих мишићно - скелетних поремећаја на основу знакова и симптома које осећају и описују запослени, али такође може упоређивати симптоме са ергономским недостацима присутним на радном месту. То значи да се SОNЕX може користити као дијагностички алат, али и алат за ергономску анализу радног места, као и да се може понудити различитим корисницима као алат који би омогућио рано откривање и превенцију настанка великог броја различитих радом узрокованих мишићно - скелетних поремећаја. Приликом анализе радног места утврђено је присуство силе средњег интензитета, изложеност вибрацијама као и неудобан положај појединих делова тела. Посао је пројектован тако да је већина делова тела ангажовано приликом обављања овог посла (руке, шаке/прсти, раме, врат/горњи део леђа). Анализирањем субмодула Шака/прсти у оквиру модула БОЛ, добијен је резултат Синдром Карпалног тунела, који представља компресију медијалног нерва при његовом проласку кроз карпални тунел у ручном зглобу. У детаљима резултата наводе се да укочност или трњење у палцу, кажипрсту и средњем прсту представља симптом Карпалног тунела, које оператор осећа нарочито током рада. Такође, наводе се професионални фактори који могу узроковати овакве симптоме и то, екстремна флексија ручног зглоба при вршењу радно задатка - у овом случају приликом димензионисања, као и коришћење вибрационих ручни алата за обављање посла ручна шлајферица коју оператор користи за брушење обрадивог материјала. Анализом је утврђено да ризик од индивидуалних фактора не постоји. Што с тиче субмодула Раме, резултат анализе је Истегнуће мишића врата, док субмодул Врат/дорњи део леђа резултирао је као Дискус хернија вратног дела. Као симптом Истегнуће мишића врата дат је хроничан локализован бол и укоченост у области рамена и врата. Овакав симптом присутан је код оператора приликом брушења, јер радни задатак захтева од оператора да глава буде савијена при раду. На основу резултата SОNЕX програма, за Дискус хернија вратног дела утврђно је да су могући симптоми попут јаког бола у врату, руци и прстима, као и појава бола приликом кијања, које је оператор потврдио приликом вршења анализе. Такође, већина професионални и непрофесионалних фактора попут снажног подизања и понављања, спуштања врата и главе и акциденти, указују на могући поремећај вратног дела. Радни задатак захтва од оператора стално савијену главу, као и стално подизање и преношење материјала. Примењена заштита и њени трендови 133

134 ЗАКЉУЧАК Неспорно је да се и број повреда може смањити ако сваки појединац, који ради на горе поменутим или сличним пословима, исте обавља уз пуну пажњу и концентрацију, али исто тако не треба заборавити и организаторе производње и руководство, почев од предрадника и пословођа, који су стално са радницима, тако да и њихов допринос смањењу повреда због непажње не треба искључити. Пословође и предрадници, пошто су стално са радницима, подразумева се да им познају нарав и навике, некад се саживе са њиховим кућним проблемима, па је велика вероватноћа да могу да открију да је неког дана неко од радника индиспониран и да не може да се сконцентрише, па се у том случају неће слати на послове великог ризика и где је потребна велика пажња и концентрација. У току радног процеса, код столара, велику улогу има ергономија. Предузете све ергономске мере доводе до лакшег и квалитетнијег рада, што подразумева и бољу продуктивност раднника, као и смањење професионалних обољења. Нема сумње да столари раде са опасним машинама које могу да угрозе здравље и живот радника сваког тренутка. С тога, уз велику пажњу и опрезност, уз предузете све ергономске мере, треба неговати овај занат не би у потпуности нестао. ЛИТЕРАТУРА [1] Милошевић, А., Ђорђевић, М., Процена ризика при раду са рачунарима, Друга регионална међународна конференцију ПРИМЕЊЕНА ЗАШТИТА И ЊЕНИ ТРЕНДОВИ септембар 2015, Златибор. [2] Павловић - Веселиновић С, Фактори ризика за настанак радом узрокованих мишићно-скелетних поремећаја, Зборник радова са српског научно стручног скупа Ергономија 2007, Београд, 2008, пп [3] ЗАКОН О БЕЗБЕДНОСТИ И ЗДРАВЉУ НА РАДУ ( Сл. гласник РС, бр. 101/2005 и 91/2015) 134 Регионална конференција, Златибор, септембар 2016

135 БЕЗБЕДНОСТ ПРИ РАДУ СА ОПАСНИМ МАТЕРИЈАМА У ЛАБОРАТОРИЈСКИМ И ИНДУСТРИЈСКИМ УСЛОВИМА РАДА Весна Марјановић, Наташа Ћировић Висока пословно-техничка школа, Ужице Резиме: Раду са опасним материјама мора се приступати са одговарајућом пажњом и уз одговарајућу припрему. Иако је број различитих супстанци које се користе при разноврсним радовима веома велики, неопходно је да се пре самог почетка рада сви учесници у раду упознају са свим карактеристикама материја које се користе, као и са потенцијалним опасностима до којих њихова неправилна употреба може да доведе. Посебну пажњу при чувању и манипулисању потребно је посветити следећим материјама: алкални метали, калцијум, анхидриди киселина, концентровани раствори киселина и алкалија, арсен и његова једињења, берилијум и његова једињења, бориди, фосфиди, фосфор, силициди, цијаниди, нитриди, нитрати и нитрити, сумпор, сулфиди, селен и телур и њихова једињења, карбиди, халогеновани угљоводоници, жива и њена једињења, олово и његова једињења и кадмијум и његова једињења. Кључне речи: хемијска безбедност, упутство за руковање, опасне материје OCCUPATIONAL SAFETY AT WORK WITH HAZARDOUS SUBSTANCES IN LABORATORY AND INDUSTRIAL TERMS OF WORK Abstract: To the work with hazardous substances must be accessed with appropriate care and with adequate preparation. Although the number of different substances that are used in a variety of works is very large, it is necessary that before the start of the work, all participants in the work become familiar with all the characteristics of the substances used, as well as the potential dangers to which their improper use can cause. Special attention for storage and manipulation should be paid to the following substances: alkali metals, calcium, acid anhydride, concentrated solutions of acids and alkalis, arsenic and its compounds, beryllium and its compounds, borides, phosphides, phosphorus, silicides, cyanides, nitrides, nitrates i nitrites, sulfur, sulfides, selenium and tellurium and their compounds, carbides, halogenated hydrocarbons, mercury and its compounds, lead and its compounds and cadmium and its compounds. Keywords: Chemical Safety, Handling Information, Hazardous Substances УВОД Свакодневно, на раду и у приватном животу, сусрећемо бројне и разноврсне хемијске материје, које су по свом пореклу природни производи, синтетички производи или производи који се добијају хемијским трансформацијама природних производа. Хемијске материје, издвојене као чисте имају одређене хемијске и физичке особине, међутим, често располажу и таквим карактеристикама, као што су експлозивност, запаљивост, токсичност, тако да контакт са њима може да проузрокује опасности и штетности и могу да угрозе лица која с хемијским материјама раде, услед чега је неопходно да се предузму одговарајуће мере предострожности и заштите. Штетна дејства хемијске материје могу да испољавају на различите начине. Експлозивне материје, под одређеним условима, разлажу се експлозивно, при чему експлозија може да буде праћена и појавом пламена, уз ослобађање велике количине енергије и продуката разлагања. Број запаљивих материја је знатно већи од броја експлозивних материја. За разлику од експлозивних и запаљивих материја, чије механичко и топлотно дејство, различитог интензитета, делује на околину, токсичне Примењена заштита и њени трендови 135

136 материје могу да се разликују и по начинима њиховог токсичног дејства на поједине организме, односно органе. Познато је да су поједине хемијске материје уједно веома реактивне и веома токсичне. Такве су, на пример, цијаниди, угљен-моноксид, сумпор-водоник, које директно делују на битне материје у живом организму, везујући се за њих и искључујући их на тај начин из животних процеса. С друге стране, минералне киселине, алкалије, соли тешких метала изазивају раскидање пептидних веза беланчевина или изазивају њихово денатурисање. Међутим, хемијске материје, чак и у случајевима кад су хемијски инертне, могу да изазову непожељне последице. Тако, на пример, угљен-диоксид може својим механичким дејством или изоловањем да спречи одвијање битног животног процеса дисања (гушење у атмосфери угљен-диоксида). Део хемијских материја које се користе у производном процесу, као и оних које настају током процеса, шири се у радним просторијама загађујући их на тај начин, део хемијских материја се шири и на околну атмосферу или доспева у канализацију, затим у воде водних токова, тако да могу да се сусретну и у пијаћој води. Информације о штетним својствима хемијских материја које су непосредној вези са технолошким процесима су неопходне како би се могли решавати проблеми који су у непосредној вези са технолошким процесима, а истовремено и са заштитом на раду и, уопште, заштитом човека и његове радне и животне средине. Посебно је потребно указати да нису искључене могућности да се, из било којих разлога, технолошки процес одвија непланирано, што може да доведе до настајања веома реактивних и нестабилних међупродуката, експанзија гасовитих продуката, експлозија, итд. а последице по радну и животну средину оваквих појава могу да буду веома неповољне. ДЕЈСТВО ХЕМИЈСКИХ МАТЕРИЈА На организам човека, животињске и биљне организме, али и на предмете од различитих материјала, хемијске материје материје могу да делују: (1) директно и (2) индиректно [1]. При директном дејству, хемијске материје делују на неке компоненте живих организама, везујући се за њих или делујући на неки други начин, при чему на њима могу да изазову значајне промене и да их неповратно искључе из животних процеса. На пример, цијаниди, угљен-моноксид и сумпор-водоник директно делују на хемоглобин крви сисара, киселине и алкалије раскидају пептидне везе беланчевина, јони тешких метала граде комплексне везе с беланчевинама проузрокујући таложење беланчевина из њихових колоидних раствора. Формалдехид с беланчевинама гради ковалентне везе, што доводи до умрежавања беланчевина, услед чега оне губе своје функције за животне процесе. Трансформације живих ћелија биљних организама се одвијају под дејством киселина, база, хербицида или других хемијских материја. Растварање и корозија метала и других материјала представљају директна дејства хемијских материја на минералне материје. Хемијске материје индиректно дејствују на живе организме, али у овим случајевима до трансформација на живим организмима долази као последица дејства топлоте, која се у егзотермним процесима хемијских материја ослобађа у дужем или краћем времену или тренутно (при чему долази до експлозије). На индиректан начин хемијске материје штетно делују и механички, услед нагле промене притиска при експлозивним процесима. 136 Регионална конференција, Златибор, септембар 2016

137 Хемијске материје које су у стању да изазову значајне промене на живим организмима познате су као токсичне материје. Појам токсичних (отровних) материја није прецизно дефинисан, јер практично све хемијске материје у одређеним условима и околностима могу бити отровне. Постоји више начина класификовања токсичних материја. Као основа за класификацију могу да послуже: (1) хемијска структура, (2) порекло, (3) физиолошко дејство. Према хемијској структури, токсичне материје могу да се сврстају у две групе: (а) структурно несецифичне и (б) структурно специфичне [1]. Структурно неспецифичне токсичне материје се одликују адсорптивношћу, растворљивошћу и киселим односно базним карактером. Оксидоредукциони потенцијал, као једна од најзначајнијих карактеристика структурно неспецифичних токсичних материја, утиче на пропустљивост и деполаризацију мембрана, на коагулацију беланчевина и настајање комплекса. И када се разликују по структури, структурно неспецифичне токсичне материје изазивају сличне биолошке промене, а биолошка активност им је веома висока [1]. Структурно специфичне токсичне материје се одликују реактивношћу, обликом, величином и просторним распоредом молекула, просторном оријентацијом функционалних група, електронском расподелом и способношћу повезивања са рецепторима у организму. Биолошко дејство структурно специфичних токсичних материја зависи од њихове хемијске структуре и долази до изражаја када просторна оријентација функционалних група одговара просторном распореду рецептора у организму, с којим остварује одговарајући комплекс. Такође, мале модификације у хемијској структури структурно специфичних токсичних материја могу да доведу до знатних промена у њиховој биолошкој активности, која је обично ниска [1]. НАЧИНИ ДЕЛОВАЊА ХЕМИЈСКИХ МАТЕРИЈА При раду са хемијским материјама, које могу да буду и токсичне, веома су значајне информације о могућностима њиховог доспевања у организам, као и врстама надражаја које могу да изазову. На основу ових информација, могу се предузети и одговарајуће мере заштите и на тај начин избећи евентуалне нежељене последице. У производном процесу токсичне материје могу бити унете у организам на следеће начине: (1) удисањем, (2) орално, (3) ресорпцијом (апсорпцијом) кроз кожу [2]. У организам могу да буду унете удисањем токсичне хемијске материје у гасовитом (или парном) стању, течне материје у фино распршеном облику, као и чврсте честице прашине. Токсичне материје унете овим путем у организам примарно делују на органе за дисање [2]. Течне и чврсте токсичне материје могу да буду унете у организам орално, гутањем и примарно дејствују на органе за варење [2]. Гасовите и течне материје, али и неке материје у чврстом стању могу да продру ресорпцијом (апсорпцијом) кроз кожу у организам. Иако се њихово примарно дејство манифестује на кожи, много је значајније дејство које се манифестује на другим органима до којих материје доспевају продирањем у крвоток [2]. Токсичне материје могу да делују на месту на коме су унете у организам или могу да продиру и да се распростиру по организму и изазивају надражаје на различитим Примењена заштита и њени трендови 137

138 органима. У зависности од места на коме се манифестује штетно дејство токсичне материје уочавају се две врсте надражаја: (1) локални и (2) систематични [3]. Локални надражаји настају на месту непосредног контакта токсичне материје са организмом, а запажају се најчешће на кожи, слузокожи (носа, уста, ждрела, ока), али и на органима за дисање или органима за варење. Систематични надражаји се манифестују на органима који нису били изложени директном дејству токсичних материја и запажају се извесно време после локалних надражаја. У организам доспевају продирући кроз кожу, плућа или црева до крвних судова одакле се распростиру све до најосетљивијих органа. Узимајући у обзир временски период изложености организма дејству токсичних материја, оно може да буде: (1) акутно и (2) хронично [3]. Под акутним дејством се подразумева дејство од неколико секунди, минута или неколико часова (уколико до продирања токсичних материја у организам долази удисањем или кроз кожу) или дејство до кога долази једним уношењем у организам извесне количине токсичне материје (уколико токсичне материје доспевају у организам оралним путем). Под хроничним дејствима се сматрају она дејства до којих долази током одређеног временског периода од неколико дана, месеци или година, или у више наврата (уколико токсичне материје продиру у организам удисањем или ресорпцијом кроз кожу), или у више доза (уколико токсичне материје доспевају у организам орално) [3]. УТВРЂИВАЊЕ СТЕПЕНА И КАТЕГОРИЈА ПОТЕНЦИЈАЛНЕ ОПАСНОСТИ ОД ХЕМИЈСКИХ МАТЕРИЈА Иако подела хемијских материја према токсичности у одређене категорије може да буде практична због уочљивог обележавања, паковања и руковања овим материјама, то не значи да потенцијална опасност при раду са материјама одговара у потпуности овим поделама. На пример, без обзира на нижу токсичност ацеталдехида у односу на бензалдехид (ацеталдехид припада групи умерено токсичних материја, док се бензалдехид сматра веома токсичним), рад са ацеталдехидом у радном простору представља већу опасност. Наиме, због веома велике испарљивости ацеталдехида (тачка кључања ацеталдехида је на 20,2 C), и веома мале испарљивости бензалдехида (тачка кључања бензалдехида је на 202 C), у ваздуху радног простора лако се могу достићи концентрације ацеталдехида које представљају реалну опасност, док је реална опасност од тровања бензалдехидом удисањем знатно мања [1]. На бази наведених примера, при разматрању потенцијалне опасности од хемијских материја у ваздуху и води, треба имати у виду да реална опасност од хемијских материја не зависи само од токсичности, већ зависи и од испарљивости материја, односно од концентрација засићености материја у ваздуху и од њихове растворљивости у води. Из емпиријског искуства произашао је закључак да се степен потенцијалне опасности хемијске материје дефинише као логаритам односа концентрације засићености тј. испарљивости (исказане у mg хемијске материје у литру ваздуха) и максимално дозвољене концентрације у ваздуху радног простора, или у атмосфери насељених места (исказане у mg/m 3 ); односно као логаритам односа растворљивости хемијске материје (исказане у g у 100 g воде) и максимално дозвољене концентрације у води водних токова (исказане у mg хемијске материје у литру воде). 138 Регионална конференција, Златибор, септембар 2016

139 Према овако дефинисаном степену опасности хемијских материја, у ваздуху радног простора присутне хемијске материје се разврставају у следеће категорије: (1) изванредно опасне материје (код којих степен опасности износи преко 2,5), (2) веома опасне материје (чији степен опасности се налази у интервалу од 2 до 2,5), (3) умерено опасне материје (са степеном опасности од 1 до 1,9) и (4) мало опасне материје (чији је степен опасности мањи од 1) [1]. РАД СА ОПАСНИМ ХЕМИЈСКИМ МАТЕРИЈАМА На основу физичких и хемијских особина опасних хемијских материја, врши се груписање у више категорија: (1) експлозивне материје, (2) запаљиве материје, (3) оксидациони агенси, (4) материје осетљиве на дејство воде, уз опасност од пожара и експлозија, (5) материје осетљиве на дејство киселина и њихових пара, уз опасност од пожара и експлозија, (6) токсичне материје, (7) корозивне материје, (8) компримовани гасови [1, 4, 5]. Експлозивне материје Материје које се убрајају у експлозивне могу да буду осетљиве на удар, потрес, повишену температуру или хемијско дејство, при чему долази до њиховог наглог разлагања, уз ослобађање велике количине топлоте и гасовитих продуката, што се манифестује експлозивним разарањем. У експлозивне материје се убрајају, између осталих и следеће материје: пикринска киселина, јодна киселина, јод-пентоксид, амилнитрит, амонијум-дихромат, тринитротолуол, естри азотне киселине, азидна киселина и њене соли и естри, соли изоцијанске киселине, ацетилен и његови деривати, перхлорати тешких метала, тетрил, пентрит, суви бензоил-пероксид, суви p-хлорбензоил-пероксид, суви циклохексанон-пероксид, нитроцелулоза [1, 4, 5]. Експлозивне материје се убрајају у најопасније и посебна пажња се посвећује њиховом чувању, паковању и руковању њима [6]. Запаљиве материје Материје које се лако пале и под нормалним индустријским условима рада убрајају се у запаљиве материје. У ову групу опасних материја се, између осталих, убрајају: угљен-моноксид, угљен-дисулфид, триметиламин, толуол, сумпор-водоник, пиридин, натријум-метилат, натријум-етилат, натријум (метал или амалгам), калијум (метал), метилцијанид, метанол, фосфор (бели), етилестар хлормравље киселине, етиленоксид, диоксан, 1,2-дихлоретилен, 1,2-дихлоретан, диетилетар, цијановодонична киселина, цијановодоник, бензол, бор-хидрид, алилхлорид, алилбромид, алилалкохол, акролеин, ацетонитрил, ацетилхлорид, ацеталдехид [1, 4, 5]. Запаљиве материје се чувају у просторијама које су хладне, да би се спречило евентуално паљење смеше запаљивих пара са ваздухом, а да би се спречило нагомилавање пара запаљивих материја, просторије које служе за чување ових материја морају да буду обезбеђене добром вентилацијом. Веома запаљиве течности се морају чувати одвојено од енергичних оксидационих агенаса, материја које су способне да се спонтано загревају, експлозивних материја и материја које реагују са ваздухом или влагом развијајући топлоту. Пушење, паљење шибица и уношење извора паљења су забрањени у просторијама у којима се чувају запаљиве материје. Такође, потребно је да ове просторије буду удаљене од места која представљају опасност за избијање пожара (пећи за топљење метала, као и друге врсте пећи, итд.). Грађевински објекат за складиштење посуда са запаљивим материјама мора испуњавати следеће услове: (а) ватроотпорност зидова, подова и таваница предвиђена је најмање за два часа, (б) кров је изграђен од лаког материјала, (в) обезбеђена је ефикасна природна вентила- Примењена заштита и њени трендови 139

140 ција, а вештачка вентилација је изведена са сигурносним електричним уређајима, чије се укључивање врши ван складишног простора, (в) врата и прозори се отварају на спољну страну, (г) објекат је опремљен сигурносним електричним инсталацијама и аутоматским сигурносним алармним уређајима (или се мора периодично контролисати), (д) снабдевен је ефикасним аутоматским или ручним уређајима за гашење пожара [6]. Оксидациони агенси Оксидациони агенси су хемијски извори кисеоника, који се из њих ослобађа већ на обичној температури или разлагањем оксидационих агенаса на повишеној температури. Оксидациони агенси морају да се чувају одвојено од осталих материја, јер у случају оштећења суда оксидациони агенс може да дође у додир са другим материјама при чему је могућа појава пожара или експлозије. Нарочито није препоручљиво да се јаки оксидациони агенси чувају непосредно поред течности ниске температуре паљења, мада и слабије запаљиве течности би требало да се чувају одвојено од оксидационих агенаса. У оксидационе агенсе се убрајају следеће групе једињења: неоргански и органски пероксиди, оксиди, перманганати, хлорати и перхлорати, персулфати, јодати, перјодати, бромати, пербромати, хромати, дихромати, органски и неоргански нитрити и нитрати, озон [1, 4, 5]. Просторије у којима се оксидациони агенси чувају потребно је да буду хладне, добро вентилиране и изграђене од материјала који је отпоран на пожар. Пошто оксидациони агенси и сами располажу довољним количинама кисеоника, неопходног за сагоревање, при избијању пожара употреба нормалне противпожарне опреме је мање сврсисходна, с обзиром на то да је изоловање места од приступа ваздушног кисеоника у оваквим случајевима неефикасно. Да ипак не би дошло до појаве пожара, најбоља превентивна мера је одстрањивање свих запаљивих материјала [6]. Материје осетљиве на дејство воде, уз опасност од пожара и експлозија У материје које реагују са водом, воденом паром или воденим растворима, при чему се ослобађа топлота и запаљиви или експлозивни гасови се убрајају: алкални метали, калцијум, легуре и амалгами ових метала, хлорал, хидриди, нитриди, сулфиди, карбиди, бориди, силициди, телуриди, арсениди, фосфиди, анхидриди киселина, концентроване киселине и алкалије [1, 4, 5]. Материје који су осетљиви на дејсто воде па и влаге потребно је да се чувају у сувим, хладним и добро вентилираним просторима. Просторије треба да буду уздигнуте, на високим темељима и изграђене од материјала који је отпоран на дејство влаге. Аутоматски уређаји за гашење пожара по систему распрскавања воде у овим просторијама не могу да се примењују. Пошто је у овим просторијама узрок свих несрећа влага, нарочиту пажњу треба обратити да би се избегле последице прскања водоводних цеви или евентуалних поплава [6]. Материје осетљиве на дејство киселина и њихових пара, уз опасност од пожара и експлозија У групу материја које реагују с киселинама и као продукат реакције дају водоник или неке друге запаљиве или експлозивне гасове, при чему истовремено долази и до ослобађања топлоте уз опасност од пожара и експлозије, убрајају се: алкални и земноалкални метали, њихове легуре и амалгами, други метали и њихове легуре, арсен, селен, телур и цијаниди [1, 4, 5]. У ову групу се сврставају и концентроване алкалије, које могу да реагују са киселинама, али се у овом случају ослобађа само знатна количина топлоте. Просторије намењене за чување ове врсте материја треба да буду хладне, да се добро проветравају и непосредно у њиховој близини не би смеле да се налазе киселине [6]. 140 Регионална конференција, Златибор, септембар 2016

141 Токсичне материје Токсичним материјама припадају не само оне које су непосредно токсичне, већ и оне, које под нормалним или мање уобичајеним условима (температура, осветљавање, дејство влаге и ваздуха) издвајају токсичне материје. На пример, ако се угљен-тетрахлорид и хлороформ чувају у лоше вентилираним просторијама могу, чак и под нормалним условима, да доведу до издвајања веома отровног фозгена, а у екстремним условима (на повишеним температурама, у присуству пламена или светла), концентрација фозгена може достићи значајне вредности, а атмосфера у просторијама може да постане веома токсична. У токсичне материје се убрајају: ацетонитрил, акролеин, алилалкохол, алилбромид, алилхлорид, гасовити амонијак, анилин, арсен и његова једињења, азот-диоксид, бензидин, бензол, берилијум и његова једињења, бор-халогениди, бромсирћетна киселина, цијаниди (не комплекси), цијановодоник, цијановодонична киселина, 1,2-диброметан, N,N-диметиланилин, диметилсулфат, динитро-о-крезол, динитрофеноли, епихлорхидрин, етиленхлорхидрин, етиленоксид, етилестар хлормравље киселине, етилестар хлорсирћетне киселине, фенилендиамин, фенилхидразин, фенол, флуориди, флуороводоник, формалдехид (раствор концентрације више од 30%), бели фосфор, фозген, хидроксиламин, хлор, хлоранилин, 1-хлор-2,4-динитробензол, 1-хлор- -2,3-епоксипропан, 2-хлоретанол, хлор-нитранилин, хлорсирћетна киселина, јодна киселина, јод-пентоксид, калијум-цијанид, крезол, ксиленоли, метанол, N-метиланилин, метилбромид, метилцијанид, метилјодид, 2-нафтиламин, натријум-цијанид, натријум- -флуорид, нитранилини, нитробензол, 2-нитротолуол, 4-нитротолуол, пентахлоретан, пентахлорфенол, пикринска киселина, селен и његова једињења, сумпор-диоксид, сумпор-водоник, талијум и његове соли, тетрахлоретан, толуидини, угљен-дисулфид, угљен- -моноксид, угљен-тетрахлорид, уран и његова једињења, жива и њена једињења [1, 4, 5]. Токсичне материје је потребно чувати у посебним просторијама у којима се не налазе друге материје, или ако се у тим просторијама налазе и друге материје, тада је потребно да се токсичне материје налазе у посебним ормарима. (Не смеју се налазити у близини животних намирница или сточне хране.) Просторије треба да буду хладне и обезбеђене добром вентилацијом, заштићене од директног дејства сунчевих зрака, удаљене од места на којима постоји могућност избијања пожара. Потребно је да судови са токсичним материјама буду изоловани једни од других, како би се спречила могућност међусобног реаговања и да буду добро заптивени како би се спречило испаравање токсичних материја и приступ ваздуха, влаге и угљен-диоксида у ове судове. Просторије и ормари са токсичним материјама морају бити обележене натписом отров и закључане [6]. (Кључеве чува само лице које се стара о чувању и издавању отрова.) Корозивне материје У корозивне материје убрајају се: трихлорсирћетна киселина, водоник-пероксид (концентрације 20 60%), титан-тетрахлорид, тионил-хлорид, сумпорна киселина (концентрације преко 15%), сумпор-дихлорид, сумпор-монохлорид, сулфурил-хлорид, сулфонске киселине, сребро-нитрат, сона киселина (концентрације преко 25%), сирћетна киселина, силико-флуороводонична киселина и њене соли, перхлорна киселина (концентрације преко 40%), ортофосфорна киселина, концентрована сумпорна киселина, натријум-сулфид, натријум-метилат, натријум-хипохлорит (раствор), натријум-хидроксид, натријум-етилат, натријум (метал или амалгам), флуороводоник, фосфорил-хлорид, фосфорна киселина (концентрације преко 25%), фосфор-оксид, фосфор-оксихлорид, фосфор-пентахлорид, фосфор-пентоксид, фосфор-трихлорид, гвожђе (III)-хлорид, хидразинхидрат (концентрације 15 64%), хлорсулфонска киселина, хлороводоник, хром-триоксид, хромна киселина, јодоводонична киселина, калај-тетрахлорид, Примењена заштита и њени трендови 141

142 калај (метал), калијум-хидроксид, мравља кислина, амонијум-хидроксид, амонијум-сулфид (раствор), анхидрид сирћетне киселине, антимон и његова једињења, азотна киселина, бензоилхлорид, борфлуороводонична киселина и њене соли, бром, бромоводонична киселина [1, 4, 5]. Корозивне материје могу да изазивају корозију судова у којима се налазе, металне конструкције и грађевинског материјала просторија у којима се чувају, као и уређаја који се налазе у тим просторијама. Уколико су испарљиве корозивне материје могу да загаде атмосферу просторија у којима се чувају, док неиспарљиве енергично реагују са влагом из ваздуха. Корозивне материје се морају чувати у обележеним судовима, изоловано од других материја, с обзиром да: киселине и њихове паре реагују са металима и хидридима метала (ослобађајући водоник), са сулфидима, сулфитима, цијанидима, арсенидима, телуридима, фосфидима, боридима, силицидима, карбидима, флуоридима, селенидима (ослобађајући токсичне, углавном запаљиве гасовите продукте); алкалије реагују са алуминијумом и његовим легурама (ослобађајући водоник). Просторије које служе за чување корозивних материја треба да буду добро вентилиране и хладне, при чему температура не сме бити нижа од температуре мржњења материја које се чувају [6]. Компримовани гасови У лабораторијским и индустријским условима често се користе следећи компримовани гасови и гасови који су преведени у течно стање: водоник, кисеоник, ваздух, азот, угљен-диоксид, сумпор-диоксид, амонијак, хлор, хлороводоник, флуороводоник, бортрифлуорид, метилхлорид, ацетилен, метан, пропан и бутан, етилен, етиленоксид, племенити гасови и фреони [1, 4, 5]. Гасови се компримују у челичне боце разних величина и у танкове. Челичне боце се чувају усправно, у одговарајућим држачима, који спречавају пад и оштећење вентила боце. Неопходно је да вентил боце буде заштићен одговарајућим поклопцем. Челичне боце са компримованим гасовима се чувају у хладним, добро вентилираним просторијама, без директног излагања дејству сунчевих зрака, и удаљене од извора топлоте (грејне цеви). Зграда у којој се налазе просторије за чување компримованог гаса треба да буде изграђена од материјала отпорног на пожар, а сама просторија треба да буде снабдевена уређајима за гашење пожара. При чувању компримованих гасова посебно се мора водити рачуна о околностима под којима може да дође до удеса, као што су пожари (до којих долази на високим температурама околине) или експлозије (које могу да буду изазване ударима или вибрацијама), нарочито ако се чување врши у насељеним зонама [6]. МЕРЕ ЗАШТИТЕ ПРИ РАДУ СА ОПАСНИМ ХЕМИЈСКИМ МАТЕРИЈАМА Пре почетка рада са токсичним и корозивним материјама неопходно да се употреби комплетно заштитно одело. Пошто корозивне материје могу да проузрокују и веома тешке опекотине и оштећења очију, неопходно је при манипулисању с овим материјама користите заштитне наочаре. Могућност удисања отровних пара или да отровна супстанца допре у уста налаже употребу гас-маске, а пошто отровне супстанце могу да буду ресорбоване и кроз кожу неопходно је коришћење гумених заштитних делова: капа, рукавице, чизме и гумени омотач за врат. С обзиром на то да гума при дужој употреби апсорбује извесне количине отровних супстанци, које могу да буду опасне, неопходно је да сви заштитни делови пре употребе буду добро очишћени. При манипулисању са посудама у којима се налазе отровне или корозивне материје, суд се поставља на хладно место, удаљено од парних водова, грејача, бојлера, или било каквих других извора топлоте, директно испод отвора за вентилацију. Уколико дође до нежељеног истицања течне опасне материје, течност се упије сувом глином или дрвеном струготином, да би се потом овако загађени материјал закопао 142 Регионална конференција, Златибор, септембар 2016

143 или сагорео. При сагоревању загађеног материјала треба се чувати дима, због присутних отровних пара. Места која су била загађена истицањем течности, после сакупљања течности, оперу се сапуном и добро исперу водом. Уколико је потребно, све ове операције се понављају, док се супстанца потпуно не уклони, јер се не сме дозволити да трагови истекле опасне течности остану у околини. Након пражњења судова који су садржавали отровне или корозивне материје, мора се приступити чишћењу и прању испражњених судова и то одмах по пражњењу како би се отровне или корозивне материје при том уништиле или одстраниле и на тај начин отклонила потенцијална опасност, као и да би се исти судови поново могли употребити. Судови који су коришћени за једну одређену опасну материју не смеју се никада употребити за неку другу материју, пошто у таквим случајевима не само да долази до погоршања квалитета материје која је у суд унета, него постоји и потенцијална опасност због међусобне инкомпатибилности материје која је претходно била у суду и оне која је накнадно унета. У циљу чишћења и деконтаминације, испражњени судови се прво исперу топлом водом и 5%-ним раствором алкалија, а затим се испира водом док опасна материја не буде потпуно одстрањена. Очишћени и деконтаминирани судови могли би се и поново употребити, међутим, у извесним случајевима, када ни после чишћења не постоји потпуна сигурност у случају поновног коришћења, ови судови се прво онеспособљавају (уништавањем затварача или поклопаца, перфорацијом зидова), а затим одбацују. Међутим, предузимање свих наведених мера, не значи да су искључене све могућности евентуалних нежељених последица. Отпадна вода настала прањем и испирањем загађених судова садржи извесне количине опасних материја, које могу довести до загађивања земљишта или водних токова, просипањем отпадне воде по земљишту или њеним испуштањем у канализацију, без претходне обраде отпадне воде. Запослени који обављају послове чишћења и деконтаминације загађених судова морају бити на одговарајући начин обучени и за обављање ових послова добијају посебна упутства. Посебно се морају спроводити веома опрезно и уз одговарајуће мере предострожности чишћење и деконтаминација судова од сумпорне киселине, диметилсулфата, фенола, алкалних метала и алкалија, цијанида и средстава за заштиту биља [3]. При манипулисању са опасним материјама, које не припадају корозивним и токсичним материјама, не постоје посебна ограничења, али и у овим случајевима, при пребацивању материја из једног у други суд, или њиховом уношењу у реакционе системе, прибор који се користи у овим операцијама треба да буде потпуно чист. При раду са запаљивим материјама, нарочито течним запаљивим материјама, за пребацивање се користе моторне потисне пумпе (или у случају мањих количина течности, ручне пумпе), како се не би остварили услови који би омогућили стварање високих концентрација запаљивих пара у ваздуху [3]. Упознавање са основним особинама и примена одговарајућих мера предострожности и заштитних средстава је неопходно и при манипулисању са чврстим опасним материјама. На пример, при отварању паковања и узимању извесних количина алкалних метала, не смеју се хватати незаштићеним рукама при сечењу или скидању горњег оксидног слоја, а све операције се морају изводити брзо, с обзиром на то да су алкални метали веома осетљиви на влагу из ваздуха. Такође, иако црвени фосфор сам по себи није веома опасан, може да се трансформише у лако запаљиви бели фосфор па се при раду са црвеним и нарочито белим фосфором, мора обратити посебна пажња. Примењена заштита и њени трендови 143

144 Мере предострожности које се морају предузимати у условима рада са опасним материјама би биле следеће: (1) Неопходно је претходно упознавање свих карактеристика полазних компонената, као и продиката који настају током извођења процеса, али се мора обратити пажња и на споредне продукте процеса, који се често одбацују. (2) Процес се изводи придржавајући се строго датих прописа, у погледу редоследа и начина додавања реактаната, температуре, притиска, брзине мешања, атмосфере, с обзиром на то да сваки од ових фактора може да има посебне утицаје на одвијање самог процеса. (3) Да би се избегли инциденти у било којој фази рада, процес се прекида у свим оним случајевима, када се примети да се одвија неуобичајено, односно да постоји опасност да процес добије буран ток. Прекидање тока процеса постиже се, на пример, великим разблаживањем реакционе масе великим количинама воде или неког другог погодног средства, или испуштањем реакционог садржаја у велике резервоаре напуњене водом [3]. Опасности при раду са компримованим гасовима, кондензованим гасовима или гасовима раствореним под притиском представљају (1) могућност експлозије суда, због повишеног притиска на коме се гас у суду налази, и (2) карактеристике самог гаса, нарочито ако се ради о токсичним или запаљивим гасовима. Разлози због којих може да дође до експлозије суда са компримованим, кондензованим или под притиском раствореним гасовима су: удар или пад суда, прегревање судова сунчевим зрацима или другим изворима топлоте (што има за последицу знатно повишење притиска у суду), потхлађење суда (услед чега материјал суда постаје крт и лако ломљив), препуњеност суда кондензованим гасом (што доводи до пренапрезања материјала зидова суда и при незнатном загревању). Могућности експлозије могу да допринесу и карактеристике компримованог гаса. Експлозија боца са кисеоником може да уследи уколико мазиво или било каква масноћа продру у вентил, где могу да се запале у струји чистог кисеоника. Експлозија кисеоничних боца може да уследи због присуства љуспица гвожђе-оксида нижег оксидационог степена у самој боци. Из наведених разлога кисеоничне боце морају да буду веома чисте и обезмашћене, вентил на боци се не сме подмазивати, а опасност од паљења и експлозије постоји и у случају да се вентил на боци отвара масним рукама или се користи масна крпа. Боце са водоником, такође, могу да експлодирају уколико водоник садржи више од 1% кисеоника, због настајања експлозивних смеша при заваривању, услед водоничне корозије и због присуства љуспица гвожђе-оксида нижег оксидационог степена у самој боци. Мора се избегавати загревање боца напуњених кондензованим гасовима, који се под притиском налазе у течном стању, пошто услед знатног пораста притиска у боцама може да дође до експлозије боца. Да би се избегла ова опасност, при пуњењу боца кондензованим гасовима, води се рачуна о количини материје којом се боца пуни. При раду са отровним кондензованим гасовима, као што су хлор, етиленоксид, хлороводоник, а нарочито при раду са фозгеном, цијановодоником и флуороводоником, иако је током рада укључена вентилација, морају се користити лична заштитна средства. Нарочито велику опасност представљају боце у којима се дуже време чувају агресивни кондензовани гасови. Наиме, кондензовани агресивни гасови садрже извесне количине влаге, које су у дозвољеним границама, али због дугог стајања, влага реагује са гасом, при чему настају нови гасовити продукти, што доводи до повећања притиска у боци. Влага истовремено делује и на зидове суда, при чему настаје водоник и соли метала, што даље утиче на повећање притиска у суду и уједно смањење отпорности зидова суда. С обзиром на то да је у оваквим условима експлозија боце неминовна, кондензоване агресивне гасове није препоручљиво чувати дуже време [3]. 144 Регионална конференција, Златибор, септембар 2016

145 Мере предострожности које се морају предузимати при раду са компримованим гасовима, кондензованим гасовима и гасовима раствореним под притиском: (1) Боца у којој се чувају ови гасови, без обзира да ли је у раду или не, мора бити постављена у одговарајуће лежиште и учвршћена. (2) Боца мора бити без оштећења, да није кородирала и са видљивим и јасним ознакама на себи. (3) Када боца није у раду, главни вентил мора бити затворен и заштићен одговарајућим поклопцем. (4) Да би се остварило потпуно заптивање, морају бити неоштећени навоји на главном вентилу за постављање редукционог вентила или за директан прикључак за претакање компримованог гаса из боце у други суд. (5) Редукциони вентил мора бити исправан и одговарати гасу за који се користи. Мора бити исправан и манометар на редукционом вентилу, на коме је обележен максимално дозвољени притисак компримованог гаса у боци. Редукциони вентил коришћен за један гас не сме се употребити за други. (6) Није дозвољено насилно отварање главног вентила ударима, а нарочито не металним предметима. (7) Исправност боца са компримованим гасом и то нарочито заптивање на главном вентилу и исправност редукционог ветила се проверава повремено, чак и у случају да је боца извесно време ван употребе. (8) Само особљу које је посебно оспособљено за рад са компримованим гасовима могу се поверити манипулисање боцама са компримованим гасовима [3]. ЗАКЉУЧАК У случајевима многих индустријских процеса покушаји замене опасних материја мање опасним нису дали задовољавајуће резултате. Због тога је потребно да се током лабораторијских и полуиндустријских истраживања проучавају карактеристике свих коришћених основних и помоћних хемијских материја, да би се могле предузети одговарајуће мере које се односе на безбедност рада и одржавања, као и мере здравствене и противпожарне заштите. Поред општих мера предострожности, значајне су и личне мере предострожности. Циљ примене ових мера је заштита људства од дејства опасних материја, које може да наступи њиховим удисањем, уношењем у органе за варење, или до чега може да дође њиховим додиром са кожом и продирањем ових материја кроз кожу. Управо због различитих могућности да организам може да буде изложен дејству опасних материја, примењују се и различита лична заштитна средства, како би се њихово дејство предупредило. ЛИТЕРАТУРА: [1] Проф. др Остоја Стојановић, Надежда Стојановић, Ђуро Косановић, Штетне и опасне материје, Рад, Београд, [2] Весна Марјановић, Безбедност у хемијској лабораторији, Безбедност и здравље на раду, Књига 1, за студенте Високе пословно-техничке школе струковних студија у Ужицу, Практикум (општи део), Модул 1.0 (2011) Ужице [3] John Ridley and John Channing, Safety At Work (Sixth Edition), [4] chemistry.harvard.edu/files/chemistry/files/2012_1_9_safetymanual1.pdf [5]chem.ubc.ca/sites/default/files/wysiwyg_uploads/facilities/safety/resources/chemical_ lab_safety_manualdec2013.pdf [6] Brar, Satinder Kaur, Hazardous Materials: Types, Risks, and Control, Примењена заштита и њени трендови 145

146 INTERVENTION OF FIRE BRIGADES AND EVACUATION OF PERSONS USING FIRE LIFTS Marianna Tomašková Technical University of Kosice, Faculty of Mechanical Engineering, Department of Safety and Quality of Production Key words: elevator, risk, fire-fighter, fire Annotation: Lifts or elevators are considered to be safe only if their construction and operation does not induce risks which can cause damage to the health and property of transported persons. Lifts have to fulfil the requirements of the relevant regulations and standards, which are mainly based on the purpose for which different kinds of lifts are used. Therefore, lifts are divided into the several groups passenger lifts, freight lifts and fire or evacuation lifts. The main difference between a standard lift and a fire/evacuation lift lies in the fact that the fire/evacuation lift should be available safe operation in the case of a fire during the required time period of the fire, whereas a standard lift must be deactivated during a fire. Emphasis is placed on control elements and the suitable training of fire-brigade members when a fire/evacuation lift is used. In the case of fire, it is important to inform all evacuated persons about the real situation. Fire lifts that are installed in the buildings make the potential intervention of fire-fighting units easier and enable rapid access to the place of the fire. Another advantage of a fire/evacuation lift is the easier transport of fire- -extinguishing equipment and other necessary devices in order to improve the efficiency of the fire-brigade intervention. INTRODUCTION The elevator industry is one of the most dynamic developing areas of transport equipment, since throughout Europe as a whole it is generally stated that elevators intended for the transport of passengers or freight daily carry the entire population of Europe. Until recently, elevators could not even be used during fires. However, it was determined that the length of evacuations along staircases can sometimes last longer than evacuations using an elevator; thus, the greatest advantage when evacuating by elevator is a reduction of the time needed for such an evacuation. In addition, if the panic of evacuated persons is counted during an evacuation and fire, chaos can occur, and this also extends the evacuation time. The basic difference between classic passenger elevators, freight elevators and fire lifts lies in the fact that the fire lift must in the case of fire remain functional for the required period of the fire, unlike classic elevators, which must be immediately decommissioned during a fire, as the elevator completes a started ride at the nearest station or goes to its base station. DESCRIPTION OF FIRE EVACUATION LIFTS Fire lift: is established for the transport of fire-fighting brigades and technology, from which there is an exit on all floors of a building on which such an intervention is anticipated. An evacuation elevator is also considered to be a fire lift. Evacuation elevator: serving for the evacuation of persons accessible from a protected evacuation route or located directly in it and powered from two sources of electricity independent from one another. [1] An evacuation elevator may be established only if the following are considered: - the division of the building into fire zones, - the determining of the number of evacuated persons, capacity and equipment of evacuation routes, 146 Регионална конференција, Златибор, септембар 2016

147 - the determining of a maximum capacity of the evacuation elevator. The issue of fire and evacuation lifts is also dealt with in Regulation of the Slovak Ministry of the Environment no. 532/2002 Coll., and the European Standard EN 81-72:2003 has the standing of a Slovak technical standard. Such lifts must have sufficient protection, controlling and signalization ensured; therefore, the basic standard requirements for fire and evacuation lifts are primarily requirements for the elevator car, speed of the lift and the controlling and communication systems during a fire intervention. Fire lifts must be labelled with safety signs, namely in the elevator car or on the doors of the elevator shaft. Different combinations of symbols, text and sizes are used for such elevator signage according to the given regulation. Possible examples of safety signs are presented below. Table 1- Safety signs for elevators USE AND PLACEMENT OF SIGN Marking of an elevator, which enables its use with controlling of a fire brigade or which serves for a fire intervention. USE AND PLACEMENT OF SIGN Indication of prohibition to use the elevator in the case of fire for safety reasons. In a visible place in the elevator car and on the doors of the elevator shaft on each floor The use of signs according to Act no. 314/2001 on Fire Protection. Each elevator which does not satisfy the requirements for an evacuation elevator and its use would be dangerous in the case of fire. USE AND PLACEMENT OF SIGN Marking of an elevator which serves for the evacuation of persons In a visible location in the car or on the doors of the elevator shaft on each floor. The use of the sign according to Act no. 314/2001 on Fire Protection. USE AND PLACEMENT OF SIGN Marking of the main elevator switch and the command to switch it off in the case of danger In a visible location near the main switch of the elevator The use of elevators where in the case of emergency there is danger of an accident caused by electrical current or other damage to the elevator Примењена заштита и њени трендови 147

148 DIFFERENCES OF A FIRE LIFT VERSUS A PASSENGER ELEVATOR A fire lift must be capable of stopping on every floor. The building designer should designate the size and number of fire lifts which are to be installed and which elevator should serve for fire-brigade interventions. [3] ELEVATOR SHAFTS Any electrical equipment which is located < 1 m above the floor must be protected against water - floods. In the case of floods or the flowing of fire extinguishing material from putting out a fire, sumps with a pump for pumping of water are used (Fig. 1). Likewise, the cover over the shaft doors prevent the inflowing of water used when extinguishing fires (Fig. 2). All electrical connections must be installed > 1 m above the floor of the sump. The lowest lighting in the shaft must be located 0.5 m over the highest allowable level of water in the shaft sump. Figure 1- Sump with a pump for drawing water used to extinguish a fire Figure 2 - Covers over the shaft doors ROOF OF THE CAR Ladders, which must be located such that it is possible to access them from inside the elevator car or from its roof, are used for the protection of fire-fighters who may be caught in the elevator car. Fig. 3 shows a ladder which is located on the roof of an elevator. Fig. 4 shows a hatch on the roof of an elevator car, which is installed from the side of the elevator shaft and instructions are shown on the mentioned hatch. This serves for trapped fire-fighters, so that they can get out of a stuck elevator car into the elevator shaft and from there to a protected zone. Fig. 5 shows a ladder together with the hatch located under the facing of the elevator car ceiling. It serves for the exiting of a fire-fighter to the ceiling of the elevator car, or the freeing of persons from the elevator car in another way. The safety switch (Fig. 6) which belongs to the assembly ensures that the elevator doesn t shift so long as the ladder has not been stored away. This electric switch must be protected with a high cover for the case of contact with water. 148 Регионална конференција, Златибор, септембар 2016

149 Fig 3 - Ladder on the car ceiling Fig 4 - Hatch on the car ceiling Fig 5 - Ladder with the hatch placed under the ceiling casing ELECTRICAL SAFETY SWITCH Safety switches are installed for control of the function, position or status of those parts of the elevator which have an impact on the safety of the elevator (Fig. 7). The safety switch can be characterized as a switch which is assigned to the safety circuit, and its interruption has as a consequence the stopping of the elevator from moving. Figure 6 - Electrical safety switch SHAFT DOORS The shaft doors of an elevator are doors which are built onto the assembly at the openings in the elevator shaft at stops for entry to the elevator. The shaft doors may be with thermal insulation or also without it. The doors cannot endanger persons when entering or exiting at a stop. The shaft doors, according to their method of opening, are divided into manual or motor-driven types. Slides are used for the self-acting closing of the shaft doors. These are usually mounted onto the door jambs. Special closing mechanisms (Fig. 7) are used for securing the shaft doors. The closing mechanisms serve to ensure that the doors cannot be opened so long as the cage of the elevator is not behind them. With respect to the safety function which the special closing mechanism of the shaft doors satisfies, the mechanism is assigned among those safety components on which increased demands are placed during testing. Примењена заштита и њени трендови 149

150 Figure 7- Special closing mechanism of shaft doors ELECTRICAL INSTALLATION The electrical installation connects the individual parts of the electrical equipment at different places in the elevator with the elevator fuse box. This is done by cables or by individual wiring. It must be located over the car buffers in the elevator shaft, as is shown in Fig. 9. A particular part is the cable, which is suspended between the cage and the elevator machinery. Its end is secured beneath the cage and it connected electrically to the terminal on the cage; the other end usually leads to the elevator fuse box. Figure 8 - Electrical installation in the depths of an elevator shaft EXTERNAL ELEVATOR CALL BUTTON A command for moving the elevator must be done electrically. A command for moving is done by button controls or by similar equipment, for example, a touch sensor, magnetic cards or similar devices. Fig. 10 shows the exterior call button, which is located at the bottom floor. This exterior call button also has a switch for use during a fire. Figure 9 -External call button at the 0 station with a switch for fire-emergency use 150 Регионална конференција, Златибор, септембар 2016

151 SIGNALIZATION FOR FIRE EMERGENCY USE Signalization for fire use is emergency signalization that expresses the status between activation of the ALARM device and its termination. The signalization is displayed in Fig. 10 and 11. Figure 10 - Signalization 1 Figure 11 - Signalization 2 ELEVATOR CAR CONTROLLER A controller with a switch for fire usage with a marking of the station for the evacuation of persons is shown in Fig. 12. With regard to the character of the building different methods of controlling are selected. Figure 12 - Elevator car controller [4] TECHNICAL REQUIREMENTS FOR A FIRE LIFT The technical requirements which directly or indirectly influence the safety of fire lifts and elevators are divided into groups on: requirements for a construction solution, ventilation, electrical equipment, construction design of the elevator, the human factor. Evacuation routes and their ventilation during a fire: [2] An evacuation route should be visual for fire-brigade units which want to get to the area of a fire. The evacuation of endangered persons must run such that they are not endangered by combustion fragments. Evacuation elevators, which have the primary function of evacuating persons with limited capabilities for movement or persons from high buildings, may also be considered as evacuation routes. Примењена заштита и њени трендови 151

152 The minimum width of the protected path is 825 mm, and the doors must be at least 800mm in width. Protected evacuation routes are divided into protected evacuation routes of type A, B and C according to the time for which persons may safely remain during a fire. These types of routes are differentiated by the construction type and method of ventilation. A protected evacuation route of type A is separated from fire zones by fire seals on the opening, ensuring a maximum period of remaining there for a minimum of 4 persons. This route is ventilated by natural or artificial ventilation. It is type B, if the protected route is separated from segments by fire seals which ensure persons a safe 15-minute period of stay. A component of this route is also an independently ventilated fire chamber with doors that prevent the spreading of smoke. When ventilating, an openable window or a ventilation duct with an air outlet on the ceiling is enough. Other parts are ventilated the same as in the first case f route type A. A protected route of type C is designed similarly as the previous type, but the difference in particular is in the period for people staying in it (30 minutes). This type of route uses forced ventilation. The protective effects of evacuation routes can be achieved by dividing them into independent fire zones, by the design of layouts or by suitable ventilation. If a protected evacuation route is divided into independent fire zones, conditions are created which will be suitable as protection for endangered persons from flames and high temperatures; therefore, great emphasis is placed on these fire zones from the viewpoint of their requirements in terms of material construction and surface treatments. Another protective effect is ventilation, or ventilation systems, which all types of evacuation routes must have installed. These systems ensure, together with the design layout, the protection of endangered persons against the unfavourable effects of smoke. The role of ventilation is the lessening of combustion fragments to a determined level. Emergency exits, evacuation elevators, fire lifts and evacuation directions for endangered persons must be visibly marked on evacuation routes. [2] ANALYSIS AND ASSESSMENT OF RISKS IN CLOSED SPACES Different methods are currently used for risk analysis. The combined method of risk consists of two mutually supporting processes a method for identification of sources of risk and a method for assessment of risk. The entire process of risk assessment can be expressed by one method. The resulting value of risk represents a combination of the parameters D and TP, where the total probability TP is given by the sum of the parameters frequency F, probability P and the possibility of prevention O. [1] Categories of risk: I. Unacceptable risk (the ac vi es cannot con nue or start if the risk is not reduced) II. Undesired risk (safety measures and checks of adherence to them are necessary, and without this the ac vi es cannot con nue) III. Acceptable risk (the risk is acceptable but monitoring and control of the risk is necessary) IV. Acceptable risk (the risk is acceptable but monitoring and control of the risk is necessary) 152 Регионална конференција, Златибор, септембар 2016

153 Table 2 - Determining risk using the combined method DANGER / RISKS D F P O TP Heat spreading into sha /space for machinery L Unprotected or stopping of elevator equipment H Water running into sha H Trapped person in the fire ves bule due to elevator breakdown H Collapsing of building construc on before fire-fighters can finish freeing persons H Insufficient or incorrect placement of the fire li for transport of fire-fighters in the building L Defect or error in fuse box func on L Human error H Unsuitable labelling of manual controlling L Power outage from electricity network H Presence of hazardous materials M Lacking or limited access to persons with physical disabili es H Movement with poor precision when stopping H Breakdown or stopping of the li cage outside of opening area H An elevator accident upon failure of any mechanical part H Fall of cage upon tearing of load-bearing ropes H Shocking of a service worker by electrical current H Ac va on of the sha doors H Missing or unsuitable ligh ng by sha doors L Insufficient enclosure of the elevator sha H Slippery floor in the machine due to unwanted substances on the floor M Insufficient ven la on of the cage M Lacking or unsuitable control during fires M Unsuitable securing of entry doors to sha or depth M Dangerous access to depths M Unsuitable li ing equipment L Unsuitable glass in doors L Lacking or unsuitable protec on against catching of fingers in sliding cage or sha doors M Lacking self-closing device with sliding doors L Non-compliant fire resistance of sha doors M Possibility of movement of cage doors with opened sha doors M Cage without doors M Insufficient barriers with cage M Lacking of a speed limiter H Lacking or unsuitable buffers H Excessive distance between cage and sha doors M Lacking closing valve L Lacking controlling device for freeing of rope/chains M Lacking control of me of running L Non-compliant equipment for emergency signaliza on L Lacking or unsuitable control of cage loading H Lacking inscrip ons, labels and opera ng instruc ons L Примењена заштита и њени трендови 153

154 PROPOSAL OF MEASURES FOR REDUCING RISKS ARISING IN CLOSED SPACES Closed spaces are among the risky places where danger to health and life of persons may occur. Dangers may occur in closed spaces, which it is continuously necessary to reduce. Fire lifts are also considered to be a closed space. The following are among the most common measures: CONCLUSION: After assessment of dangers by the combined method given in Table 2, it follows that evacuation elevators and fire lifts belong among the group where high risk (40.5%) predominates; in second place was moderate risk with a share of 31%, and last was low risk at 28.6%. Therefore, it is necessary to approve measures for minimizing risks. REFERENCES: [1] Salvová, V.: Zásah hasičských jednotiek a evakuácia osôb z ohrozených priestorov prostredníctvom požiarnych a evakuačných výťahov, Diplomová práca, TU, SjF, KBaKP, 2016 [2] Folwarczny, L., Pokorný, J.: Evakuace osob, SPBI, 2006, ISBN [3] Regulation of the Ministry of the Interior no. 94/2004 Coll. Technical standards for fire safety during construction and use of buildings. [4] STN EN 81-72:2003 Safety regulations for the construction and assembly of elevators, fire lifts 154 Регионална конференција, Златибор, септембар 2016

155 ПРАКТИЧНА ИСКУСТВА НАСТАЛА ВЕРИФИКАЦИЈОМ КВАЛИТЕТА НИСКОНАПОНСКИХ ЕЛЕКТРИЧНИХ ИНСТАЛАЦИЈА СА ПОСЕБНИМ ОСВРТОМ НА ЗАШТИТУ ОД ПОЖАРА И ЕЛЕКТРИЧНОГ УДАРА Неџад Хаџиефендић, Немања Костић,Марко Давидовић Електротехнички факултет Универзитета у Београду Резиме - Поузданост функционисања нисконапонске електричне инсталације током експлоатације у највећој мери зависи од начина њеног извођења и одржавања, као и од квалитета свих уграђених компоненти. У раду су представљена практична искустава аутора рада стечена прегледима и испитивањима електричних инсталација у образовним институцијама и привредим и јавним предузећима ( ). Посебна пажња је посвећена визуелном прегледу, који, иако је према важећој регулативи обавезан, није довољно стручно третиран. Као илустрација значаја уградње сертификованих електричних компоненти приказани су и резултати експеримената спроведених на три продужна кабла, различитих произвођача, који се могу наћи у слободној продаји, у оквиру којих је тестиран квалитет њихове израде. Кључне речи: нисконапонске електричне инсталације, преглед и испитивање (верификација), сертификоване електричне компоненте, пожар, електрични удар PRACTICAL EXPERIENCES GAINED FROM THE VERIFICATION OF THE QUALITY OF LOW-VOLTAGE ELECTRICAL INSTALLATIONS WITH SPECIAL EMPHASIS ON FIRE PROTECTIONAND ELECTRIC SHOCK Summary - The reliability of the operation of a low-voltage electrical installation during the exploitation period largely depends on the way it has been realized and maintained, as well as the quality of the installed components. The paper presents practical experiences gained from verifications and testing of electrical installations in educational institutions and private and public companies ( ) performed by the authors. Special attention is paid to visual examination, which, although mandatory under the current regulation, is insufficiently treated in professional terms. To illustrate the importance of installing certified electrical components the results of experiments conducted using three extension cords from different manufacturers found on the market in order to test the quality of their production are also presented. Keywords: low-voltage electrical installations, verification and testing, certified electrical components, fire, electric shock УВОД Поуздано функционисањe нисконапонских електричних инсталација представља важан предуслов за нормално одвијање технолошких процеса у индустрији, нормалан рад јавних установа (школа, позоришта, тржних центара, болница...), неометано функционисање домаћинстава итд. Услед лошег избора, уградње, коришћења или одржавања електричних инсталација јављају се кварови који могу да доведу до појаве пожара, електричног удара или прекида у напајању (дела) објекта електричном енергијом [1]. Верификацијом квалитета електричних инсталација проверава се да ли је иницијална, реконструисана или проширена електрична инсталација објекта правилно Примењена заштита и њени трендови 155

156 пројектована и изведена. За сваки од тих случајева процедура и методологија верификације дефинисане су у одговарајућим прописима [2, 3]. Проблем представља чињеница да у Србији не постоји правилник са утврђеним роковима за обављање превентивних периодичних испитивања нисконапонске електричне инсталације. У европским државама, у којима постоји статистика о узроцима пожара, утврђено је да су кварови на електричним инсталацијама узрочници 15 20% укупног броја пожара [4]. Према истом извору, у периоду год. број пожара који су у тим државама узроковани кваром на електричним инсталацијама повећао се за 25%, док је у истом периоду пораст броја пожара изазваних неелектричним узроцима износио само 5%. Знамо да од квалитета уграђених електроинсталационих компоненти зависи безбедност како корисника објекта тако и самог објекта. За стварање услова за настанак пожара довољно је да само једна електроинсталациона компонента у изведеној инсталацији буде неодговарајућег квалитета. Строга контрола квалитета електроинсталационих компоненти које преко тржишта долазе до крајњег корисника је основни начин за смањење ризика од настанка оваквих пожара. Међутим, у нашој држави је чест случај да се неквалитетне електроинсталационе компоненте појаве у слободној продаји. ПРАКТИЧНА ИСКУСТВА СТЕЧЕНА ПРИЛИКОМ ВРШЕЊА ВЕРИФИКА- ЦИЈЕ КВАЛИТЕТА НИСКОНАПОНСКИХ ЕЛЕКТРИЧНИХ ИНСТАЛАЦИЈА У наставку су, на основу стручних налаза које је Електротехнички факултет Универзитета у Београду израдио после извршених прегледа електричнe инсталацијe у више јавних и привредних објеката у Србији у периоду од до године [5-17], размотрени најчешћи проблеми уочени визуелним прегледом и функционалним проверама, прегледом електричним мерењима и термовизијским прегледом електричних инсталација. Практична искуства проистекла из обављених визуелних прегледа и функционалних провера Најчешће нерегуларности које су уочене приликом визуелних прегледа и функционалних провера нисконапонских електричних инсталација у зградама у којима су изведена испитивања су: 1. Немогућност нормалног приступа разводном орману услед одлагања различите опреме и намештаја у његовој околини или непрописног затварања разводног ормана додатним плочама или преградама (примери су приказани на слици 1). Слика Регионална конференција, Златибор, септембар 2016

157 2. Непрописно изведени фазни проводници (проводницима са изолацијом жуто-зелене или светлоплаве боје, које су резервисане за обележавање заштитног, односно неутралног проводника) у разводним таблама и орманима. Погрешним обележавањем проводника (проводничких жила) стварају се предуслови за настанак несреће приликом извођења електричарских радова у разводном орману (нарочито уколико електричарске радове изводе непрофесионална и неовлашћена лица). 3. Непрописно или недовољно чврсто изведене галванске везе (на пример, у разводним орманима се често срећу прекинуте или на спојевима олабављене бакарне плетенице које врата разводног ормана спајају са његовим кућиштем; понекад није извршено повезивање металног кућишта разводног ормана на заштитну сабирницу у њему итд.). Примери су приказани на слици 2. Слика 2 Уколико су на вратима разводног ормана инсталиране неке електричне компоненте (најчешће главни прекидач разводног ормана), може се десити да услед квара на некој од тих компоненти врата дођу под напон (постоји и могућност да се неки фазни проводник у орману откачи и додирне врата). Тада, уколико није изведена прописна галванска веза између врата и кућишта, услед незатварања петље квара неће деловати одговарајућа заштитна компонента у разводном орману вишег хијерархијског нивоа и искључити напајање, чиме се стварају услови да додиром врата разводног ормана дође до електричног удара. 4. Недозвољено повезивање клима уређаја на мрежу преко продужног кабла (који, уз то, може да буде несертификован или да трпи константну механичку силу ако виси у ваздуху). Примери су приказани на слици 3. Слика 3 Примењена заштита и њени трендови 157

158 Пошто су клима уређаји пријемници чија снага износи преко 2 kw, веома је важно да на месту њиховог прикључка (на споју утикача клима уређаја и шуко-утичнице) веза буде чврста. Да би се то постигло, није дозвољено прикључење преко продужног кабла (повећава се могућност настанка лошег контакта или преоптерећења продужног кабла). 5. Коришћење оштећених електричних компоненти као што су, рецимо: оштећени прекидачи у струјним колима осветљења, поломљене утичнице или оне које су нагореле услед прегревања, отворене утичнице са потпуно уништеним изолационим кућиштем, механички оштећени напојни каблови пријемника итд. (примери су приказани на слици 4). Слика 4 Напоменимо да је контрола напојних каблова свих пријемника веома важна превентивна мера, јер заменом напојног кабла са оштећеном (деградираном) изолацијом може да се спречи пожар на електричној инсталацији. 6. Настављање напојних каблова (посебно када се ради о напојним кабловима пријемника већих номиналних снага). Примери су приказани на слици 5. Слика 5 Места на којима је интервенисано, најчешће због лоше изведених контаката, постају потенцијална места настанка тзв. врелих тачака које могу да проузрокују пожар. Напоменимо да је најбезбеднија мера да оштећени или недовољно дугачак напојни кабл електричар замени новим, одговарајућим. 7. Прикључење великог броја пријемника електричне енергије на само једну шуко-утичницу (помоћу тзв. лопова ). Посебно треба нагласити да су спојеви утикача пријемника и утичница на лопову често лабави, што представља услов за почетно прегревање које током времена може да пређе у тзв. врелу тачку на лошем контакту (примери су приказани на слици 6). 158 Регионална конференција, Златибор, септембар 2016

159 Слика 6 8. Постојање разводних кутија које нису прописно затворене електроинсталационим поклопцем (у њима се понекад срећу и неизоловани проводници под напоном). Примери су приказани на слици 7. Слика 7 9. Механички или термички оштећени продужни каблови (примери су приказани на слици 8). Слика 8 Оштећења најчешће настају после њихове дуже употребе, поготово ако се проводници напрежу савијањем или извлачењем. Веома су честа термичка (топлотна) оштећења утичница, настала услед употребе неквалитетних продужних каблова (смањеног пресека проводника или лоше изведених контаката у утичницама) или њиховим преоптерећењем. 10. Запрљана унутрашњост разводних ормана, неисправне бравице за њихово закључавање, недостатак једнополних шема и, што је веома опасно, присуство лицнованих уметака осигурача (примери су приказани на слици 9). Примењена заштита и њени трендови 159

160 Слика Употреба дотрајалих или оштећених електричних решоа, испод којих се, као додатна неповољна околност, не налази незапаљива подлога (на пример, керамичка плоча). Примери су приказани на слици 10. Слика Употреба несертификованих продужних каблова (њихови уобичајени недостаци су да су без заштитног проводника, смањеног попречног пресека проводника, са неквалитетно изведеним спојевима проводника или са неквалитетном електричном изолацијом проводника или пластичног кућишта). Чак и пријемници мале електричне снаге прикључени на такве продужне каблове могу довести до избијања пожара (примери су приказани на слици 11). Слика 11 На сликама су приказани продужни каблови у чијим утичницама није изведен заштитни проводник, чиме су прикључени пријемници остали без заштите у случају квара (сигурно може доћи до електричног удара када се додирне метално кућиште пријемника). Напоменимо да утикачи приказаних продужних каблова иако поседују заштитни контакт, они немају никакву функцију. Практична искуства проистекла из прегледа електричним мерењима Провере непрекидности заштитних проводника и проводника за изједначавање потенцијала су веома важне. Непрекидност заштитних проводника је неопходна 160 Регионална конференција, Златибор, септембар 2016

161 за ефикасно деловање система заштите у случају квара (грешке), док непрекидност проводника за изједначавање потенцијала спречава појаву опасних напона између истовремено доступних електропроводних делова инсталација и опреме. Свакако треба извршити мерење импедансе свих петљи квара у примењеном систему заштите, јер тиме не само да се проверава његова ефикасност, него и непрекидност заштитних проводника. На тај начин се добија и информација о томе да ли петља квара садржи део са повећаном прелазном отпорношћу на коме се могу појавити тзв. вреле тачке. Мерењем отпорности изолације детектују се нерегуларна стања која претходе кваровима који могу да изазову пожар или електрични удар. Провера отпорности изолације у пракси се изводи само приликом пуштања у рад нове електричне инсталације. Најчешће нерегуларности које се јављају у току прегледа нисконапонских електричних инсталација електричним мерењима су: 1. повећана или бесконачно велика импеданса петље квара, настала услед лошег контакта или прекида заштитног проводника; 2. заштитни уређај диференцијалне струје ЗУДС не реагује при декларисаној струји (на пример, заштитни уређаји диференцијалне струје са декларисаном струјом реаговања од 30 ma често реагују тек при струјама квара већим од 100 ma); 3. детектовање продужних каблова у којима није инсталиран заштитни проводник; 4. детектовање лоших контаката у продужном каблу; те 5. прекид или повећана отпорност проводника за главно изједначавање потенцијала (најчешће неповезаних на сабирницу за главно изједначавање потенцијала или са лошим контактима на њој). Практична искуства пристекла из термовизијских прегледа Један од главних узрока који при настанку квара на електричној инсталацији могу довести до паљења електричне изолације или околних запаљивих материјала представља велико омско загревање без електричног лука. Као могући узроци омског прегревања могу се јавити: 1. струјно преоптерећење електричне инсталације, 2. лош контакт и 3. додатна топлотна изолација. Проблеми настају најчешће уколико је електрична компонента неквалитетно израђена, односно ако не може да поднесе декларисану номиналну струју. Пракса у нашој земљи је показала да се на тржишту могу наћи неквалитетне електричне компоненте (на пример, продужни каблови непознатог произвођача, који се, иако декларисани за номиналну струју од 16 А, прегревају и пале при неколико пута мањим струјама). Уколико електрични контакт није добро изведен, односно уколико није мале отпорности, он временом може да прерасте у прогресивни квар редни електрични лук, чија је последица непрекидни раст температуре [18]. У одређеном тренутку температура лошег контакта довољно порасте да се створе услови за паљење запаљивих материјала који могу да се нађу у његовој непосредној околини. Примењена заштита и њени трендови 161

162 Слика 12 Примери оштећења електричних компоненти услед лошег електричног контакта Термовизијски преглед је најбољи начин да се напред наведене појаве детектују на време. У објектима у којима су вршени термовизијски прегледи, најчешће услед лошег контакта, регистрована су прегревања на осигурачима са топљивим уметком, на прикључцима грејача котла, на прикључцима контактора, на прекидачима за опште осветљење, на спојевима проводника и стезаљки аутоматских прекидача, на прикључцима проводника на сабирнице у разводним орманима, на утичницама продужних каблова, на трансформатору у заптивеном разводном орману, на прикључним крајевима халогених сијалица, на баластима светиљки са флуо-цевима итд. У следећим примерима су приказане неке од врелих тачака које су, захваљујући термовизијском прегледу, на време детектоване, после чега су једноставним електромонтерским радовима на време отклоњени кварови који су их изазвали. 1. На слици 13 је приказана термовизијска слика и фотографија веома опасне ситуације настале на дрвеној разводној табли на којој је означен осигурач са топљивим уметком на коме је дошло до прегревања услед лошег контакта. Слика На слици 14 је приказана термовизијска слика и фотографија електромагнетског контактора са врелом тачком на његовом прикључку. Слика На слици 15 је приказана термовизијска слика и фотографија грејача котла са врелом тачком на његовом прикључку (температура је била већа од 270 C максималне температуре коју је коришћена термовизијска камера могла да измери). 162 Регионална конференција, Златибор, септембар 2016

163 Слика На слици 16 је приказана термовизијска слика и фотографија прекидача за опште осветљење у коме се налази врела тачка настала услед лошег контакта. Слика На слици 17 је приказана термовизијска слика и фотографија продужног кабла у коме је на утичници детектована врела тачка (на продужни кабл је била прикључена кварцна грејалица снаге 1.2 kw). Слика На слици 18 је приказана термовизијска слика и фотографија трансформатора са врелим кућиштем загрејаним услед синергичног ефекта преоптерећења и немогућности нормалног одвођења топлоте (трансформатор се налазио у заптивеном разводном орману у коме је био окружен великим бројем оптерећених проводника смотаних у клупко). Слика 18 Примењена заштита и њени трендови 163

164 7. На слици 19 је приказана термовизијска слика и фотографија гребенастог главног прекидача са уоченим врелим тачкама на његовим прикључним контактима Слика На слици 20 је приказана термовизијска слика и фотографија халогених извора светлости са врелим тачкама које на ламперији оштећују напојни кабл светиљке са флуо изворима светлости. Слика На слици 21 је приказана термовизијска слика и фотографија халогене сијалице чији прикључни контакти практично представљају вреле тачке. Слика 21 Дакле, термовизијским прегледом једноставно могу да се открију места на којима су створени предуслови за настанак пожара у електричној инсталацији, при чему се наглашава да се кварови најчешће могу отклонити ситним интервенцијама електричара. ЕКСПЕРИМЕНТИ СА НЕСЕРТИФИКОВАНИМ ПРОДУЖНИМ КАБЛОВИМА У Лабораторији за испитивање нисконапонских електричних инсталација Електротехничког факултета у Београду извршени су експерименти на три продужна кабла, различитих произвођача, која се могу наћи у слободној продаји. Резултати 164 Регионална конференција, Златибор, септембар 2016

165 спроведених експеримената указују на могући степен ризика од настанка пожара и од струјног удара у случају коришћења неквалитетних електроинсталационих компоненти [19]. Експерименти су обављени на три продужна кабла, од којих су два купљена на бувљој пијаци у Панчеву, а један у продавници електричне опреме у Београду. Тестирани су следећи продужни каблови: 1. Сертификовани продужни кабл номиналне струје 16А, дужине 2m, земља порекла Србија, цена 400 дин. 2. Несертификовани продужни кабл номиналне струје 16А, дужине 3m, земља порекла Турска, цена 150 дин. 3. Несертификовани продужни кабл номиналне струје 16А, дужине 5m, земља порекла Кина, цена 250 дин. Одлучено је да се експеримент изведе са струјом од 16А, која је на амбалажи и кућишту сва три продужна кабла назначена као номинална. Како би сваки продужни кабл био изложен истим условима оптерећења, спојени су редно. Продужни кабл домаће производње прикључен је на мрежу, на њега је прикључен продужни кабл кинеске производње, а на њега продужни кабл турске производње. На продужни кабл турске производње прикључена је отпорничка кутија (230V, 40A) која омогућава фину регулацију струје оптерећења. Пре почетка експеримента извршен је визуелни преглед сваког продужног кабла отварањем његовог кућишта. Резултати прегледа били су следећи: 1. Установљено је да се у продужним кабловима кинеске и турске производње налазе проводници чији су попречни пресеци мањи од уобичајених (износили су редом 0.75mm 2 и 1mm 2 ). Продужни кабл домаће производње је имао пресек од 1.5mm 2 (како је било и назначено на његовој амбалажи). 2. У продужним кабловима турске и кинеске производње примећена је озбиљна нерегуларност иако су у утичницама и на утикачу изведени заштитни шуко контакти, сам кабл не садржи заштитни проводник. То значи да сваки потрошач прикључен на овакве продужне каблове остаје без заштите од индиректног додира у случају да дође до квара. 3. Код продужног кабла кинеске производње јасно се види да су изразито неквалитетно изведене и спољна изолација кабла и унутрашња изолација проводника. На слици 22 приказана је експериментална редна веза три продужна кабла. Продужни каблови су били постављени на бетонском поду Лабораторије. У близини продужних каблова није било запаљивих материјала који у реалној ситуацији обично постоје у окружењу (тепих, завеса, новине, паркет итд.). Слика 22 Редна веза три продужна кабла Експеримент је започет прикључењем продужног кабла домаће производње на мрежно напајање и прикључењем продужног кабла турске производње на Примењена заштита и њени трендови 165

166 отпорничку кутију. Веза између ова два продужна кабла остварена је преко продужног кабла кинеске производње. На отпорничкој кутији је подешена јачина струје од 16А. После само два минута почео је да се топи и дими продужни кабл кинеске производње. Термовизијском камером је снимљена температура спољне изолације кабла и места повезивања напојног кабла са кућиштем продужног кабла, која је износила око C. Као што се и очекивало на основу визуелног прегледа продужног кабла кинеске производње, дошло је до његовог преоптерећења, јер је попречни пресек проводника неадекватан (за декларисану номиналну струју од 16А морао би да износи најмање 1.5 mm 2 ). Убрзо је дошло и до прекида проводника у том продужном каблу, када се прекинуо и даљи ток електричне енергије. Пропратни ефекти су били краткотрајни електрични лук и појава пламена, који се после пар секунди угасио. Оштећења која су настала на продужном каблу кинеске производње могу се видети на слици 23. Слика 23 Оштећења настала на продужном каблу кинеске производње После квара насталог на продужном каблу кинеске производње експеримент је настављен са преостала два продужна кабла. Јачина струје је поново износила 16А (назначена номинална струја оба продужна кабла). После само 5 минута од наставка експеримента, термовизијском камером је констатовано да температура спољне изолације продужног кабла турске производње износи око C, при чему на њему још увек није било видљивог оштећења. Међутим, ускоро је почела деформација кућишта са утичницама тог продужног кабла. Прегрејани (преоптерећени) проводник унутар пластичног кућишта био је наслоњен на кућиште и изазвао његово топљење (видети слику 24). На споју фазног проводника са месинганом плочицом у кућишту појавила се врела тачка температуре око C. Висока температура вреле тачке изазвала је оштећење изолације проводника у њеној близини. Процес прегревања и деградације продужног кабла турске производње прекинуо се појавом пламена који је настао у моменту прекида између проводника и месингане плочице у продужном каблу. Слика 24 Оштећења настала на продужном каблу турске производње Током целог експеримента није дошло до прегревања ни на једном делу сертификованог продужног кабла домаће производње (декларисаног за номиналну струју 166 Регионална конференција, Златибор, септембар 2016

167 од 16А). Термовизијским прегледом спољашње изолације и кућишта тог продужног кабла није пронађена ниједна тачка са температуром изнад 600C. Дакле, само један од три тестирана продужна кабла је исправно функционисао током целог експеримента: сертификовани продужни кабл домаће производње. Приликом извођења описаног експеримената није настао почетни пожар, али, с обзиром на напред описана дешавања током експеримента и насталих оштећења на продужним кабловима кинеске и турске производње, нема сумња да би понављање оваквог експеримента у близини запаљивог материјала изазвало пожар (паљење). Због непостојања заштитног проводника у продужним кабловима, приликом описаних кварова није долазило до реаговања заштитне компоненте (осигурача са топљивим уметком 16А) на разводној табли у Лабораторији. ЗАКЉУЧАК У раду су предочени бројни разлози који указују на неопходност извођења периодичних прегледа нисконапонске електричне инсталације у зградама, као превентиве од настанка пожара и електричног удара. Посебна пажња је посвећена визуелном и термовизијском прегледу. Према важећој регулативи, термовизијски преглед није обавезан, иако представља једину методу за утврђивање лоших контаката (врелих тачака) на елементима електричне инсталације и опреме. Како лоши контакти представљају најчешћи узрок почетног пожара, обавезан термовизијски преглед би значајно допринео унапређењу области превентивне заштите од пожара у зградама. На примерима изведених експеримената закључујемо да је од изузетне важности приликом периодичне верификације нисконапонских електричних инсталација посебну пажњу посветити контроли продужних каблова, посебно мерењу отпорности изолације између појединих жила напојног кабла, мерењу импедансе петље квара преко њих, визуелној и функционалној контроли помоћу којих се детектују механичка и термичка оштећења продужних каблова која могу у блиској будућности да изазову пожар. Организовање перманентног програма за едукацију становништва, у оквиру кога би се становништву указало на потенцијалне последице набавке несертификованих електричних компоненти и уређаја, може да буде важан корак у превенцији пожара изазваних електричним кваровима. ЗАХВАЛНОСТ Представљени резултати су добијени истраживањима која су спроведена у оквиру пројекта ТР финансираног од стране Министарства просвете, науке и технолошког развоја Републике Србије. Литература [1] Костић Н., Вуковић М., Хаџиефендић Н.: Методологија за превентивне периодичне прегледе нисконапонских електричних инсталација у зградама, Техника, Вол. 68, бр. 2, 2013, стр [2] SRPS HD : 2012 Електричне инсталације ниског напона, Део 6: Верификација, Институт за стандардизацију Србије, Београд, [3] Правилник о техничким нормативима за електричне инсталације ниског напона, Службени лист СФРЈ бр. 53/88, 54/88 и 28/95. [4] European Copper Institute, (2002), Overview of electrical safety in 11 countries, Barcelona. Примењена заштита и њени трендови 167

168 [5] Стручни налаз термовизијског снимања електричних инсталација, Наручилац: Клуб студената технике КСТ, ул. Булевар краља Александра 73, Београд, [6] Стручни налаз периодичног прегледа нисконапонских електричних инсталација, Наручилац: ЕДБ Јавно осветљење, ул. Булевар краља Александра 73а, Београд, [7] Стручни налаз периодичног прегледа нисконапонских електричних инсталација, Наручилац: Нови завод затвореног типа за смештај осуђених лица у Падинској Скели, Зрењанински пут бб, кп 1770/1 КО Ковилово, Општина Палилула, Београд, [8] Стручни налаз периодичног прегледа нисконапонских електричних инсталација, Наручилац: Грађевински факултет Универзитета у Београду, ул. Булевар краља Александра 73, Београд, [9] Стручни налаз периодичног прегледа нисконапонских електричних инсталација, Наручилац: Електроисток изградња д.о.о., Хусинских рудара 19, Београд, [10] Стручни налаз периодичног прегледа нисконапонских електричних инсталација, Наручилац: Електроисток изградња д.о.о., Булевар 12. фебруара 79, Ниш, [11] Стручни налаз периодичног прегледа нисконапонских електричних инсталација, Наручилац: Факултет спорта и физичког васпитања, Благоја Паровића 156, Београд, [12] Стручни налаз периодичног прегледа нисконапонских електричних инсталација, Наручилац: ДНК д.о.о, Лабораторија за медицинску биохемију ДНК,Светозара Ћоровића 10, Београд, [13] Стручни налаз периодичног прегледа нисконапонских електричних инсталација, Наручилац: Кућа хране Лазаревић, Цвијићева 39, Земун, [14] Стручни налаз периодичног прегледа нисконапонских електричних инсталација, Наручилац: Инвест Импорт, Теразије 5, Београд, [15] Стручни налаз периодичног прегледа нисконапонских електричних инсталација, Наручилац: Народна Скупштина Републике Србије, Трг Николе Пашића 13, Београд [16] Стручни налаз периодичног прегледа нисконапонских електричних инсталација, Наручилац: Архитектонски факултет Универзитета у Београду, ул. Булевар краља Александра 73, Београд, [17] Стручни налаз периодичног прегледа нисконапонских електричних инсталација, Наручилац: Институт за архитектуру и урбанизам Србије, Булевар краља Александра 73, Београд, [18] Зарев И., Хаџиефендић Н.: Откривање редног електричног лука у нисконапонским електричним инсталацијама употребом савремених заштитних компоненти, Техника, Вол. 69, бр. 4, 2014, стр [19] Давидовић М., Хаџиефендић Н., Трифуновић Ј.: Опасност од настанка пожара услед коришћења електроинсталационих компоненти лошег квалитета продужни каблови, Безбедност, Вол. 55, бр. 1, 2013, стр Регионална конференција, Златибор, септембар 2016

169 ПРОЦЕНА РИЗИКА И МЕРЕ БЕЗБЕДНОСТИ И ЗДРАВЉА НА РАДУ КОД МОНТАЖЕ ЛИФТОВА Томо Врећа Привредно друштво TARGET RESCUE д.о.о. за консалтинг, менаџмент и инжењеринг из безбедности и здравља на раду и заштите од пожара Резиме: монтажа и сервисирање лифтова захтева од извршиоца послова, монтера/ сервисера, одређене повећане физичке и психофизичке напоре на редовном извршењу радних задатака. Проценом ризика евидентиране су опасности и штетности као и опасне појаве и донесене су превентивнe мерe за отклањање истих, а уједно и дат је задатак пројектантима да раде на инжењерским решењима. Вршена је процена ризика пре и после инжењерског решења. Кључне речи: сервисирање и монтажа, процена ризика, опасности и штетности, инжењерска решења. RISK ASSESSMENT AND SAFETY AND HEALTH MEASURES AT WORK WITH THE INSTALLATION OF LIFTS Abstract: installation and servicing of elevators require the perpetrator аffairs, fitter/ repairer, certain of increased physical and mental and physical efforts on the regular execution of tasks. Risk assessments are recorded in danger and harmfulness and dangerous phenomenon and taken preventive measures to eliminate them, and also given the task of designers to work on engineering solutions. Risk assessment was carried out before and after engineering solutions. Key words: servicing and installation, risk assessment, hazard and risk assessment of engineering solutions. ЦИЉ ИЗЛАГАЊА ЈЕ: Да презентујемо како се долази до успешног отклањања опасности на радном месту кад су укључени сви битни чиниоци у предузећу у ком је послодавац истински опредељен да ризике од повређивања сведе на минимум. Формиран је HSE тим који ће презентовати ризике на радним местима и дати захтеве пројектантима за позитивна решења. У HSE тим укључени су представници запослених, непосредни руководиоци на градилишту, водећи монтери, пројектанти и свакако Лица за БЗР која су у овом случају имала своју значајну улогу, посебно код евидентирања и процене ризика. ПРОЦЕЊЕНИ РИЗИЦИ Рад у возном окну са помоћне скеле која је због технолошког захтева монтаже лифта удаљена од зида возног окна од cм, дакле потребно је да монтер лифтова стално користи анти-пад опрему због чега може доћи до саплитања о уже јер се ради у скученом простору. Упадање разних предмета у возно окно док монтери обављају монтажу лифта. Упадом крупних комада шута у возно окно дошло је до низа повреда монтера, иако су уредно носили ЛЗС за заштиту главе (заштитни шлем). Одређени склопови лифта испоручују се на градилиште у пакетима тежине веће од 100кг, тако да је са њима тешко манипулисати и постоји могућност повреда доњих екстремитета и кичме. Примењена заштита и њени трендови 169

170 РЕШЕЊА И МЕРЕ ЗА ОТКЛАЊАЊЕ РИЗИКА Скела у возном окну замењена је Тирак витлом. Пројектантски тим је конструисао дизалицу Тирак витло које замењује скелу, а прави се радна површина, газиште на врху кабине лифта са прописаном оградом тако да је елиминисана могућност пада у дубину и монтери лифтова не морају више да користе анти-пад опрему. Ограда и газиште на кабини остају после монтаже и користе се приликом сервисирања лифтова. Спречен је упад разних предмета у возно окно. Пројектантски тим дао је решење конструисао је и израђени су челични рамови који се постављају на отворе врата у возним окнима, са доњом летвом (даском) једном пречком на висини 50 и 110cм од пода, тако да је решено питање сигурне ограде на возним окнима. На раму се налазе копче за прикопчавање заштитне мреже која спречава упад предмета у возно окно. Смањена су паковања колета лифтовских склопова на тежине од 25 до 40кг тако да је лаша манипулација теретима и смањене су могућности повређивања и оболења кичме, а скелетно мишићни систем више не подноси велика оптерећења. 170 Регионална конференција, Златибор, септембар 2016

171 ОПИС ПРОЦЕСА МОНТАЖЕ ЛИФТОВА СА ПРИМЕНОМ НАЈСАВРЕМЕНИЈИХ РЕШЕЊА, ТИРАК ВИТЛА И ЗАШТИТНИХ МРЕЖА Пре израде главног АБ пројекта, а по пoтписивању уговора о уградњи лифтова прјектанти дају технолошке захтеве за уградњу лифтова Инвеститору и Главном пројектанту: - димензије возног окна; - димензије улаза бруто; - чврстоћу бетона, - дебљину зидова; - распоред и снага ел. довода (опреме са инсталацијама) ПРИПРЕМНИ РАДОВИ - Истовар опреме и јединица за уградњу - Истовар алата - Постављање опреме за тестирање витла и испитивање витла - Постављање рамова за вискове, висковање окна и умиривање вискова - Привремено постављање граничника I ФАЗА МОНТАЖЕ (ШИНЕ) - Монтажа у јами (конзоле, шине, рамо тега, затезача, прва колона тегова, одбојници) - Монтажа кабине (рам, додатни тегови, хватачи, патос, странице, плафон, ограда, клизачи) - Постављање опреме витла на кабини (витло, педала / АСГТ, повезивање хватачког механизма) - Постављање конзола и шина вођица до мотора - Постављање прага кабине, греде са ужетњачама испод кабине, пребацивање граничника - Постављање задње шине са мотором, гисунга и осталог прибора - Обрада састава шина Примењена заштита и њени трендови 171

172 II ФАЗА МОНТАЖЕ (ВРАТА) - Постављање прилазних врата - Постављање предње странице кабине и надвратника кабине, фотоћелије - Постављање кабинских врата (електрично повезивање) и учвршћење система за праг - Иницијална подешавања кабинских и прилазних врата - Постављање комплетног интеријера кабине III ФАЗА МОНТАЖЕ (ЕЛЕКТРИФИКАЦИЈА, ГИСОВАЊЕ, ПОДЕШАВАЊА) - Постављање МАП-а и трасирање сајлице кочнице - Постављање СЕП-а, В3Ф-а, кочионог отпорника, опција у окну и канала комплет у врху - Постављање и повезивање пратећих каблова у врху окна, опреме, опција на кабини и у кабини - Постављање осветлења, прикључнице, опција и повезивање електрификације у окну и јами комплет - Довршетак пратећих и повезивање комплетне опреме у и на кабини - Постављање магнета / заставица заштитних лимова врата,стаклене вуне, пластичник штитника прага и поклопаца панела са унутрашње стране - Подешавање кочница, подног погона (без угисованих сајли), провера тахоа и ресолвера - Постављање прилазних позива и индикатора - Гисовање сајли, подешавање заштитних елемената против спадања сајли, заштитни лим кабине, тега... - Скидање опреме витла са кабине. Кројење инсталације возног окна У овом случају испоруке лифта, инсталација долази искројена од стране произвођача и само се поставља унутар возног окна. 172 Регионална конференција, Златибор, септембар 2016

173 Повезивање пратећег кабла Место постављања КСК (кабловске споје кутије) и пратећег кабла се одређује пројектом. Његово повезивање је дато пројектом и упутством у инсталационим свескама. ЛЗС предвиђена код ове операције је поред радног одела и радне ципеле са гуменим ђоном. Увлачење и развлачење инсталације возног окна Увлачење инсталације возног окна се врши тако, што се искројена инсталација поставља у пластичне канале, а део инсталације се доводи до А табле тј. до командног ормара, опис у инсталационој свесци. Када је инсталација увучена у пластичне канале, приступа се развлачењу исте по спратовима, и за ту радну операцију су потребна 2 монтера, један који ће инсталацију развлачити, а други ће бити на последњем спрату и приземљу за очитавање и давање заједничких линија за више елемената заједничке намене. Приликом развлачења инсталације, развучена инсталација се увлачи у пластичну цев Фи 18 мм и иста шелнује по зиду и прилазним вратима, а сама цев се мора шелновати на сваких 300 мм у зависности од удаљености пластичних канала до врата. Повезивање инсталације возног окна на командној табли Повезивање проводника се врши пема обележеним бројевима на командној табли.приликом повезивања се упоредо врши провера да није код неког проводника дошло до оштећења изолације, па је проводник у маси. Ову операцију врши један монтер са употребом одредјеног алата описаног у инсталационим свескама. Неопходна ЛЗС су радно одело и ципеле са гуменим ђоном Потребно је да монтери имају довод сталне или грађевинске струје на објекту, као и стални или привремени прикључак на трофазну струју 3 x V, 50Hz. Тај довод обезбедјује извођач грађевинских радова а у складу са уговором. Приликом извођења монтаже у возном окну, неопходан је монофазни напон за коришћење електричних апарата. Напон ће се обезбедити преко Б табле. Поред овога треба обезбедити монофазни напон за осветљење возног окна. Напон за осветљење возног окна ће се обезбедити постављањем ПГП кабла 3 x 1,5 и бродским плафоњерама које ће монтери поставити на сваких 5m од првих прилазних врата па навише по вертикали или у висини сваког спратног прилаза. Ово осветљење возног окна остаје и после завршетка монтаже, за потребе сервисирања лифта. Премошћењем шина на громобранску инсталацију лифта штити се објекат и људи и предмети у њему. Материјал за извођење громобранске инсталације на лифту је: - поцинкована трака 20 x 3 или 25 x 4 mm, - катодни одводник тип КО - 0,5 kw, - остали прибор као што је носач траке, спојнице, навртке и еластични подметачи. Громобранска инсталација лифта се прикључује на громобранску инсталацију зграде постављену у врху и дну ( јаме) возног окна. Примењена заштита и њени трендови 173

174

175 ЗАКЉУЧАК Приликом монтаже лифтова монтери су изложени физичким напрезањима, подизањем, преношењем и гурањем терета, нефизиолошким положајем тела, чучање, клечање, рад у сагнутом положају, рад у скученом простору, рад уз појачано струјање вздуха (промаја), опасност од индиректног и диретног додира напона итд. Рад монтера је знатно олакшан применом поменутих техничих решења. Није евидентирана ниједна повреда на раду у возном окну ни опасна ситуација јер се ради са опремом за рад на којој су примењена најсавременија решења. Тирак витло са којим се кабина вози у возном окну (подиже и спушта) двоструко (дупло) је обезбеђено од нежељеног кретања или убрзања монтирањем аутоматског кочења и ASGT кочнице. После монтаже Тирак витла ради се контрола, провера и испитивање од стране лиценциране куће и добија Стручни налаз да су на опреми примењене мере безбедности и здравља на раду. Смањењем тежине паковања опреме монтери више нису изложени опасностима повреда код манипулације са гломазним и тешким теретима, а скелетно мишићни систем више не подноси велика оптерећења ЛИТЕРАТУРА - Закон о безбедности и здрављу на раду ( Службени гласник РС, бр.101/05 и 91/15); - Правилник о начину и поступку процене ризика на радном месту и у радној околини ( Службени гласник РС, бр.72/2006, 84/2006 и 30/2010); - Уредба о безбедности и здрављу на раду на привременим или покретним градилиштима ( Службени гласник РС, број 14/09 и 95/10); - AM (D-SR Draft) Инструкције за сигурносне мере у раду са Тирак витлом; - AM (- SR-Draft) Приручник ASGT-a; - AM _SR_safe work (- Draft) Упутство за монтажу лифтова; Примењена заштита и њени трендови 175

176 SIGURNOSNI ASPEKTI UPOTREBE SUMPOR HEKSAFLUORIDA (SF6) U ELEKTRODISTRIBUCIJSKIM POSTROJENJIMA Slavica Stojiljković, Dobrivoje Stanojević, Aleksandar Topalović JP EPS Beograd, Beograd Rezime: Sumpor heksafluorid je neorganski spoj, formule SF 6. Ovaj spoj je gas pri standardnim uslovima. SF 6 ima oktaedralni geometrijski raspored koji se sastoji od šest fluorovih atoma povezanih sa središnjim sumporovim atomom. To je gas bez boje, mirisa, nezapaljiv i netoksičan. S obzirom na činjenicu da je SF6 prisutan u velikom broju elektrodistribucijskih postrojenja i da će broj instalisane opreme sa SF6 i dalje rasti, predlaže se u programu osposobljavanja za rad na siguran način u ODS-Operatoru distributivnog sistema i EPS grupi uvrstiti dodatno upoznavanje radnika sa karakteristikama i potencijalnim opasnostima ovog gasa. Ključne reči: sumpor heksafluorid, elektrodistribucijska postrojenja, sigurnost radnika SAFETY ASPECTS FOR THE USE OF SULFUR HEXAFLUORIDE (SF6) IN ELECTRICAL PLANTS Slavica Stojiljković, Dobrivoje Stanojević, Aleksandar Topalović JP EPS Belgrade; Belgrade Abstract: Sulfur hexafluoride is an inorganic compound of SF6 formula. This compound is a gas in standard conditions. SF6 has octahedral geometry, consisting of six fluorine atoms attached to a central sulfur atom. It is a colorless and odorless gas, also nontoxic and non-flammable. Considering the fact that the SF6 is already present in many electrical plants and that the number of installed equipment with SF6 will grow in the near future, there is a good reason and a necessity to put the instructions for workers in the Programm for safe work training in ODS-Operator and EPS group, including the characteristics of this gas and all potential dangers and risks, in order to enable safe work. Key words: sulfur hexafluoride, safety for workers, electrical plants UVOD SF 6 se koristi u elektroindustriji kao gasni dielektrični medij za visokonaponske (1 kv i više) prekidače, sklopnu opremu i drugu električnu opremu, pri čemu često zamjenjuje štetne PBC-ove. Komprimovani SF 6 se koristi kao izolator u gasom izolovanoj sklopnoj opremi (gas insulated switchgear - GIS) zbog puno veće dielektrične otpornosti nego što je kod vazduha ili azota. Ovo omogućava znatna smanjenja u fizičkoj veličini električnih postojenja. Radi svoje visoke dielektrične otpornosti, SF 6 omogućava smještanje sklopne opreme u zatvorene prostore, za razliku od postrojenja izolovana vazduhom koja zauzimaju mnogo više prostora. Gasom izolovana sklopna postrojenja su mnogo otpornija na uticaje zagađenja i klime. Samim time što je postrojenje u kontrolisanim radnim uslovima, ima duži radni vijek od običnih postrojenja. SF6 nije zapaljiv niti sa vazduhom stvara zapaljive eksplozivne smeše, ali se pri visokim temperaturama razgrađuje na vrlo otrovan gas fluorovodonik (HF3) i okside sumpora (SO2 i SO3) koi su jaki nadražljivci. SF6 je pet puta teži od vazduha. Gustina mu je 6,139 kg/m3 kod atmosferskog vazduha i temperature 20 C. Njegova velika gustina, elektronegativnost, dobra toplotna provodljivost i mala vremenska konstanta luka osiguravaju mu izuzetne dielektrične i dejonizacijske karakteristike pa se zato 176 Регионална конференција, Златибор, септембар 2016

177 upotrebljava u elektroindustriji kao medij za gašenje luka u SN i VN prekidačima a samim tim i kao izolacija u SN i VN postrojenjima. UPOTREBA SUMPOR HEKSAFLUORIDA U ELEKTRODISTRIBUCIJSKIM POSTROJENJIMA Industrijska proizvodnja gasa SF6 započinje 1948 god., a 1955 proizveden je prvi komercijalni visokonaponski SF6 prekidač. Od tada počinje primena SF6 gasa u sklopnim aparatima. Od svih navedenih svojstava, za primenu gasa SF6 u tehnici prekidanja strujnog luka, najvažnija je činjenica da spada u grupu elektronegativnih gasova, odnosno gasova koji pokazuju izraziti afinitet prema negativnim nosiocima naboja, elektronima. Zbog dejonizacijskih svojstava SF6 je danas praktično istisnuo iz upotrebe sve ostale medije za gašenje luka u prekidačima visokog napona (VN). Za uspešno prekidanje struje potrebno je postići što brže gašenje električnog luka koji gori između kontakata prekidača. Zato je potrebno u što kraćem vremenu ukloniti jonizujuće čestice između kontakata i time uspostaviti dielektričnu čvrstoću međukontaktnog prostora. Kod gasa SF6 upostavljanje dielektrične čvrstoće međukontaktnog prostora zbog elektronegativnosti a samim tim i gašenje luka je gotovo trenutno. Slika 1. Primer VN GIS postrojenja u TS 110/10 kv Gas SF6 se, osim kao medij za gašenje električnog luka, počeo primenjvati i kao izolacija u metalom okloplenjim i gasom izolovanim postrojenjima srednjeg i visokog napona zbog odličnih dielektričnih svojstava za koja su zaslužni velika gustoća i elektronegativnost ovog gasa. Zahvaljujući ovim karakteristikama SF6 postrojenja su znatno manjih dimenzija u odnosu na postrojenja izolovana vazduhom. Problem nedostatka prostora u naseljenim urbanim sredinama otežava izgradnju klasičnih visokonaponskih sklopnih postrojenja izolovanih vazduhom, jer zahtevaju veliku površinu, tako da izgradnja VN metalom oklopljenih postrojenja izolovanih SF6 gasom (GIS Gas Insulated System) predstavlja izuzetno efikasno rešenje u pogledu uštede potrebnog prostora. Za smeštaj ovih postrojenja Примењена заштита и њени трендови 177

178 upotrebljavaju se zgrade relativno malih dimenzija koje se mogu oblikovati tako da se svojim izgledom uklope u okolinu. Osim uštede na prostoru ovim se umanjuje i moguć negativni vizuelni uticaj elektroenergetskih postrojenja u urbanizovanim zonama grada. Velika prednost postrojenja izolovanih gasom SF6 je činjenica da ne zahtevaju gotovo nikakvo eksploataciono održavanje. Redovno održavanje se svodi na dopunu postrojenja gasom u slučaju njegovog curenja. Trostruko zatvaranje omogućuje manju dužinu zaptivke na prirubničkim spojevima tako da je postignuta velika nepropusnost uz mali gubitak gasa u normalnim pogonskim uslovima. Zato ova postrojenja danas predstavljaju dominantno tehničko rešenje u svetu. POTENCIJALNE OPASNOSTI ZA ZAPOSLENE Zaposleni koji rade na poslovima upravljanja ili održavanja elektrodistibucijskih postrojenja, koja sadrže SF6 gas, potencijalno mogu biti izloženi opasnostima. Razlikujemo dve osnovne kategorije opasnosti: opasnost od čistog (nerazgrađenog) SF6 i opasnosti od produkata razgradnje SF6 gasa. Količina gasa SF6, koja se u normalnom pogonu gubi zbog isticanja, variraju s obzirom na tip postrojenja i veće su kod postrojenja višeg napona jer ona obično sadrže veće količine gasa na višim pritiscima i zato što su zaptivne površine mnogo veće. Za opremu koja koristi hermetički zatvorene sisteme proizvođači kažu da mogu postići relativne stope isticanja od 0.1% godišnje [1]. Kada se govori o isticanju SF6 gasa, osim smanjivanja funkcionalnosti postrojenja potrebno je voditi računa i o sigurnosti osoblja. Iako je SF6 na normalnim temperaturama hemijski neaktivan i neotrovan, on deluje kao inertni zagušljivac istiskujući vazduh. Kao takav predstavlja potencijalnu opasnost u slučaju ispuštanja u većim količinama u zatvorenom prostoru [2]. Posebna pažnja treba da se obrati na činjenicu da se zbog velike specifične težine SF6 nakuplja u donjim delovima prostroije, a moguće je sakupljanje i na etaži ispod one na kojoj je smešteno postrojenje. S obzirom na količine sumpor heksafluorida u određenim vrstama postrojenja, može se zaključiti da je ova opasnost daleko izraženija u transformatorskim stanicama sa VN postojenjima tipa GIS. U distribucijskim TS 10(20)/0,4 kv zbog srazmerno male količine gasa, kao i izvedene prirodne ventilacije na dnu vrata transformatorskih komora ova se opasnost može zanemariti. U transformatorskim stanicama sa VN postrojenjima tipa GIS izvodi se prinudna ventilacija u prostoriji u kojoj je smešteno samo postrojenje. S obzirom na gore navedene osobine SF6 gasa može se pretpostaviti da je u pogledu taloženja SF6 u ovakvim trafostanicama potencijalno najrizičniji prostor ispod etaže na kojoj se nalazi VN postrojenje, a gde do sada nije ugrađivan stabilan sistem za detekciju SF6 gasa, niti sistem prinudne ventilacije. Zato je u slučaju pada pritiska gasa SF6 u postrojenju, prilikom ulaska u ove prostorije potrebno koristiti ručni detektor gasa (tzv. njuškalo) za merenje koncentracije SF6 u vazduhu. Prilikom dopune postrojenja sa novim gasom SF6 može doći do curenja određenih količina gasa u okolni prostor, pa je potrebno obezbediti prikladnu ventilaciju. Osim opasnosti od curenja prilikom dopune postrojenja prisutne su i opasnosti karakteristične za posude koje sadrže tečne gasove eksplozije boca pod pritiskom u slučaju njihovog pada ili prevrtanja, odnosno izloženosti većoj temperaturi. Isto tako može doći do izazivanja smrzotina u slučaju naglog i nekontrolisanog ispuštanja gasa u kontaktu sa ljudskom kožom. Zato je prilikom obavljanja ovih poslova neophodna prikladna zaštita 178 Регионална конференција, Златибор, септембар 2016

179 od mehaničkog oštećenja, ventile i regulatore pravilno održavati, manometre redovno kalibrisati uz obaveznu upotrebu odgovarajućih zaštitnih rukavica i primenu opštih pravila za posude koje sadrže tečne gasove pod pritiskom. Prilikom izvođenja radova u prostorijama u kojima se nalaze postrojenja sa SF6 gasom zabranjeno je korišćenje otvorenog plamena ili zavarivanje pre predhodnog merenja koncentracije SF6 u atmosferi. Kada gas SF6 dođe u dodir sa plamenom dolazi do njegove razgradnje i udisanja tih štetnih produkata. Ako su radnici izloženi znatnoj koncentraciji produkata razgradnje SF6 u vazduhu, mogu se javiti određeni znaci opasnosti kao što su: karakterističan neprijatan miris, iritacija gornjih respiratornih organa, iritacija očiju i kože. Ovi se simptomi javlaju posle nekoliko sekundi, pre nego što dolazi do ozbiljnijeg trovanja. U slučaju pojave ovakvih simptoma potrebno je odmah napustiti pogonske prostorije. Iz samog postrojenja u pogonu može iscuriti gas koji sadrži produkte razgradnje. Stepen zagađenja gasa varira s obzirom na tip postrojenja i režim njegovog rada, a najveći je kod prekidača koji su često prekidali struje kratkog spoja. Naime, prilikom gorenja električnog luka dolazi do razgradnje SF6 a većina produkata koji nastaju takvom razgradnjom (SOF- 2-tionil fluorid, SO2-sumpor dioksid, HF-fluorovodonik, SF4-sumpro tetrafluorid, SO2F- 2-sumporni difluorid, S2F10-disumporni dekafluorid) su otrovna. Posebnu opasnost predstavljaju vanredne situacije do kojih može doći usled unutrašnjeg kvara ili požara na postrojenju. U tom slučaju dolazi do curenja gasa u okolinu zbog proboja zaštine membrane ili pregorevanja zidova kućišta. Zbog unutrašnjeg lučnog kvara u kućištu sklopnog postrojenja dolazi do porasta pritiska i temparture a samim tim i do razgradnje gasa SF6. Kako u ovom slučaju nastaju otrovni čvrsti i gasoviti produkti razgradnje SF6 gasa, potrebno je sprovesti trenutnu evakuaciju zaposlenih, uključiti ventilaciju prostorije u kojoj se stvorila tokslična atmosfera. U slučaju ovakvih havarija, uz produkte razgradnje gasa SF6, u atmosferi se mogu biti prisutne i metalne pare, izgorela plastika, izolacija kabla, boje i slično, koje dodatno povećavaju toksičnost atmosfere. Prilikom otklanjanja zagađenja, osim ventilacije prostora, čime se smanjuje koncentracija gasovitih produkata, potrebno je sprovesti i prikupljanje čvrstih produkata razgradnje SF6 gasa. Ovakva sanacija zahteva posebna lična zaštitna sredstva kao što su nepropusni kombinezoni od polipropilena za jednokratnu upotrebu, nitrilske ili neopren rukavice, zaštitne naočare, instrument za merenje prisutnih gasovitih produkata razgradnje, kao i posebna oprema za prikupljanje čvrstih produkata razgradnje gasa (posebni usisivači visoke efikasnosti sa filterima koji hvataju mikronske čestice) [3]. S obzirom na malu verovatnoću nastanka ovakve situacije, a istovremeno na visoke zahteve u pogledu osposobljenosti osoblja i potrebne opreme, optimalno rešenje jeste prepuštanje ovakvih poslova specijalizovanoj firmi koja raspolaže potrebnim ljudskim i tehničkim resursima za njihovo sprovođenje odnosno servisnoj službi proizvođača postrojenja. OSPOSOBLJAVANJE ZAPOSLENIH ZA RAD NA SIGURAN NAČIN NA POSTROJENJIMA KOJA SADRŽE SUMPOR HEKSAFLUORID Zakonom o zaštiti na radu, definisana je obaveza poslodavca da radnike obavesti i da im pisana upistva o svim opasnostima i štetnostima koje utiču ili bi mogle uticati na sigurnost i zdravlje radnika. Isto tako obaveza je poslodavca da radnike osposobi za rad na siguran način te da im osigura informacije i upustva vezana za njihova radna mesta. Примењена заштита и њени трендови 179

180 ZAKLJUČAK S obzirom na dosadašnje osnovno upoznavanje radnika ODS-Operater distributivnog sistema koji rade na elektrodistribucijskim postrojenjima koja sadrže SF6 o karakteristikama ovog gasa, zatim potencijalnim opasnostima koje ovaj gas nosi u radu sa njim, predlaže se da se radnicima u okviru programa osposobljavanja za rad na siguran način daju detaljnije informacije o potencijalnim opasnostima i štetnostima u slučaju izloženosti sumpor heksafluoridu ili produktima njegove razgradnje i o merama za njegovo otklanjanje. LITERATURA [1] Tehnički aspekti primjene plina SF6 u sklopnim aparatima i postrojenjima HEP-a, studija, Končar Institut za elektrotehniku, [2] Zbrinjavanje sklopnih aparata i postrojenja izoliranih plinom SF6 u HEP-u nakon isteka radnog vijeka, studija, Končar Institut za elektrotehniku, [3] Procjena opasnosti i operativne procedure u slučaju lučnog kvara i požara u plinom SF6 izoliranim sklopnim aparaturama 110 kv, studija, Končar Institut za elektrotehniku, [4] Video instrukcija: Idea and production: Media-Conex, Hamburg; Script: Eberhard Kempf, Olaf Sveistrup; Commissioned by: BERUFSGENOSSENSCHAFT DER FEIN- MECHANIK UND ELEKTROTECHNIK [5] Simens Instructions; Simens Energy & Automation, Inc. Power Products Division P.O. Box 6289 Jackson, MS ; Phone: Fax: [6] Problematika uzemljenja TS 110/x kv u specifičnim uslovima rada I nedostatka prostora. Sima Tatalović, Dragutin Salamon-Univerzitet u Beogradu, Elektrotehnički fakultet. 180 Регионална конференција, Златибор, септембар 2016

181 ЛИДЕРСТВО ЛИЧНИМ ПРИМЕРОМ Миодраг Меселџија Таркет доо, Бачка Паланка Резиме: Лидер у пољу безбедности подразумева особу која ће својим понашањем и деловањем извршити утицај на друге запослене како би остварио жељени циљ. Лидер у пољу безбедности није само особа која ради на безбедан начин поштујући сва правила безбедности. Лидер мотивише своје колеге да раде у складу са правилима безбедности, да обављају све активности са минималним ризиком, да буду проактивни и да менаџменту дају предлоге за унапређења у радној средини. Изузетно је битно за компанију да има лидере безбедности. Лидер у пољу безбедности може бити било који запослени у компанији уколико одлучи да то буде. Представник менаџмента не мора бити лидер безбедности, мада би то требао да буде. Запослени може бити представник менаџмента и лидер безбедности истовремено, али се то искључиво догађа кроз свестан напор да делује ефективно у обе улоге. У сваком случају, менаџмент компаније би требао да подржава одлуке лидера безбедности и да их охрабрује да воде остале запослене ка високом нивоу свести о безбедности. Само компанијa са унутрашњом организацијом која подстиче развој и активности лидера у пољу безбедности, може достићи ниво компанија са најбоље уређеним системом безбедности и здравља на раду. Кључне речи: Лидер безбедности, менаџмент, лидерство, запажање, расуђивање, деловање LEADERSHIP BY EXAMPLE Abstract: The leader in safety field understands a person whose behaviour and performance will have great impact to other employees in order to accomplish a desired goal. Safety leader is not only the person who works safely obeying all safety rules. The leader motivates his/her coleagues to work in accordance with safety rules, to perform all activities with minimal risk, to be proactive and to give their suggestions for improving work environment to the management. It is of crucial importance for a company to have safety leaders. Any employee in the company can be a safety leader if they so choose to be. The representative of the management does not have to be a safety leader, although he/she should be. An employee can be a representative of the management and safety leader at the same time, but this only occurs through conscious effort to perform both roles effectively. However, the company management should support safety leader s decisions and to encourage them to lead other employees towards high consciousness level on safety. Only the company with internal organization which stimulates development of safety leader and his/her acitivities is able to reach the level of those companies with safety excellence system. Key words: Safety leader, management, leadership, perception, judgement, act МЕНАЏМЕНТ И ЛИДЕР БЕЗБЕДНОСТИ Лидерство почиње још у раној фази детињства [1]. Као деца, учили смо да слушамо родитеље, понашамо се по њиховим правилима, али и да на разне начине учимо шта је непримерено понашање. Као тинејџери, осећали смо утицај других и имали смо тенденцију да пратимо оне чије мишљење делимо. Старије особе морају да донесу одлуку да ли ће да следе друге, или ће да буду лидери другима водећи их на самоуверен начин. Примењена заштита и њени трендови 181

182 Велики лидери су научили да воде чланове своје групе ка остваривању заједничких циљева, поштујући принцип да се сви пословни резултати могу побољшати и у случају лошег периода надокнадити, при чему безбедност мора бити на првом месту, јер се у случају повреде људски живот не може надокнадити. Добар менаџер свакодневно и на врло једноставан начин може да врши проверу стања безбедности и ризика у радној средини, постављајући себи једно једноставно питање: Да ли бих ја активност коју обавља запослени радио на тај начин?. Ако је одговор Не, то значи да је потребно извршити поновну процену ризика и пронаћи нови поступак рада који ће смањити потенцијалне ризике који могу довести до повређивања или нарушавања здравља. Међутим, за достизање најбољег резултата из области безбедности потребно је да сви запослени имају одређену улогу у оквиру поља безбедности. Често се термин лидерство и менаџмент користе наизменично или поистовећују. Многи не препознају разлику између лица која чине менаџмент и искрених лидера, и њихових улога у стварању културе безбедности у компанији. Менаџери представљају део званичне компанијске организационе хијерархије и имају формални утицај преко својих потчињених. Међутим, виши менаџмент можда нема знање о опасностима и ризицима на свим радним местима и комплетној радној средини. Због тога, менаџмент треба да недвосмислено подржи и охрабрује све запослене, који у оквиру испуњавања својих радних задатака предузимају активности, које ће себе и своје колеге држати даље од опасности или повреда. Улога менаџмента је да пружи максималну подршку свим запосленима који кроз упутства, разговор, уверавање и уважавање утичу на друге запослене, а све то подржано личним примерима добре праксе и поштовања безбедног поступка рада приликом обављања послова. Лидер безбедности нема утицај на друге запослене кроз моћ или статус у организационој струкутри компаније. Лидер у пољу безбедности је често лидер на добровољној основи и има индивидуални утицај на своје колеге, који кроз своје примерено понашање, изазива достизање заједничких циљева утичући на позитивне промене у пољу безбедности у компанији. Лидер безбедности својим примером демонстрира изузетну посвећеност безбедности, и инсипирише своје колеге да једнако воде рачуна о безбедности током извођења својих активности на радном месту. Лидерство не представља само особину једне индивидуе, али свакако узима у обзир његово понашање. Само зато што индивидуа није харизматична не значи да таква особа не може бити лидер безбедности. Таква особа својим понашањем, често спонтано и ненамерно утиче на своје колеге да унапреде своје поступке и обављају рад на безбеднији начин. Изузетно је битно за сваку компанију да има лидера безбедности у сваком делу организационе структуре, уколико жели да достигне такву културу безбедности, која ће водити до континуалног унапређења и дугорочног остварења главних циљева из безбедности. Уколико менаџмент подржава лидере безбедности, без обзира на разлике у делокругу рада кроз формалну организациону структуру, менаџмент и лидери безбедности могу постићи изузетно висок ниво културе безбедности у компанији (Слика 1). 182 Регионална конференција, Златибор, септембар 2016

183 Слика 1 - Активности менаџмента и лидера безбедности КАКО ПОСТАТИ ЛИДЕР БЕЗБЕДНОСТИ Активности које треба да спроводе особе које желе да постану лидери безбедности [3]: - својим примером утицати на друге, знањем и поштовањем правила безбедности; - имати позитиван утицај на колеге; - охрабрити колеге да и они својим понашањем утичу на стварање безбедније радне средине; - пријаљивати све потенцијалне опасности у радној средини; - бити проактивни и предузимати конкретне мере у циљу смањења ризика и избегавања повреда; - сагледавати проблем шире и узети у обзир све факторе који могу утицати на финално решење; - тражити решење које ће елиминисати ризик, или га смањити у највећој могућој мери; - радити ка остваривању заједничких циљева из безбедности; - користити модел континуалног унапређења безбедности спровођењем сталне контроле и разговора са запосленима; - знати како прићи и разговарати без конфронтације са запосленима који не раде на безбедан начин, и придобити их да следећи пут они даје пример добре и безбедне праксе; Примењена заштита и њени трендови 183

184 - не правити компромисе везане за безбедан рад. Знати шта се може а шта не може радити. Утицати на свест колега да разумеју зашто не смемо да као модел понашања прихватимо небезбедно понашање; - не остављати проблем из безбедности за сутра или да га реши неко други; - спроводити активности у циљу стварања бољег радног окружења за све запослене, не само за себе; - отворено разговарати са колегама и члановима менаџмента о свим питањима везаним за безбедност; - проблеме решавати кроз тимски рад, укључивањем запослених чију радну средину желимо да унапредимо; - тражити помоћ уколико је потребна. И поред тога што задаци за које се очекује да спроводи лидер безбедности можда изгледају као једна велика обавеза, те због тога одређени запослени не желе да се прихвате такве обавезе, они морају да схвате да лидер безбедности у оквиру свог делокруга рада нема већу одговорност од својих колега. Једина разлика у односу на своје колеге је да лидер безбедности боље сагледава радну средину, и који је током радног времена више расположен да предузима корективне акције које ће довести до смањења ризика, при чему су његове активности засноване на принципу да радну средину учинимо што безбеднијом и да што је могуће више умањимо потенцијалне ризике. Менаџмент треба да подржава одлуке и предлоге лидера безбедности и да их охрабрује да буду вође свих других у унапређењу културе безбедности. ПЕРЦЕПЦИЈА ЛИДЕРА БЕЗБЕДНОСТИ Циљ сваке компаније је да има нула повреда на раду. Међутим, до повређивања запослених може доћи из разних разлога. Чест је случај да се анализом корена узрока утврди да је директан разлог повређивања запосленог небезбедан поступак рада. На небезбедан рад запослени се одлучује између осталог и из следећих разлога: - ризична понашања су често лежернија и погоднија, а активности се обављају брже него безбедним понашањем и начином рада; - ризичне активности су често подстакнута свеукупном културом рада; - ризичне последице ретко имају негативне последице, те не постоје довољно снажне мере да обесхрабре такво извођење; - Увек обављам посао на овај начин је познат кометар; - ризична понашања су понекад подстакнута од стране непосредног руководиоца, правећи се да не примећује или не види небезбедан поступак рада, или пак активно подржавајући запослене да праве пречице за добробит производње; - ризична понашања су понекад награђивана од стране менаџмента, пошто је запослени ризичним поступком скратио време извођења радова (при чему се на срећу није повредио). Запосленима ће бити тешко да прате одређена правила и процедуре ако су понашајући се небезбедно, дословно награђивани за непосредну уштеду времена којом се постижу изврсни параметри производње. 184 Регионална конференција, Златибор, септембар 2016

185 Изузетно је битна перцепција лидера безбедности који својим деловањем може утицати на начин размишљања свих запослених, а самим тим и на смањење небезбедних поступака рада. Начин размишљања може се поделити у три дела: Запажање Расуђивање Деловање Добро запажање представља схватање, односно препознавање ризика. Чест је случај повређивања јер запослени није запазио да постоји рупа у поду, стуб или конструкција у радној средини у које је ударио за време хода, или пак повређивања запосленог који је током кретања несвесно ушао у зону рада возила унутрашњег транспорта, итд. Недовољно или неблаговремено запажање разних опасности у радној средини може бити без последица по запосленог, али у неким ситуацијама последице могу бити врло тешке. Расуђивање је способност запосленог који је запазио поненцијалну опасност да донесе правилну одлуку. Запослени који је запазио опасност може донети и погрешну одлуку о томе на који начин планира да изведе активност, те да конкретну активност ипак изведе на небезбедан начин. Типичан пример представља запажање возила унутрашњег транспорта у радној средини, при чему запослени расуђивањем доноси одлуку да пређе на другу страну производног погона, непоштујући обележене путеве кретања пешака и возила унутрашњег трансопрта. Деловање представља начин на који запослени обавља одређену акивност. Након запажања опасности и расуђивања изузено је битан начин на који ће запослени обавити одређену активност. Јасно је да се једна иста активност може обавити на мање или више ризичан начин. Запослени који у зони рада возила унутрашњег транспорта прелази на другу страну производног погона скраћујући пут, тако што се не креће по стази за кретање пешака, активност спроводи на небезбдан начин. Након правилног запажања и расуђивања, битно је да запослени делује, односно изводи конкретну активност на безбедан начин, поштујући сва правила безбедности. Лидер безбедности није особа која само има добро запажање, расуђивање и деловање. Лидер безбедности је особа која својим понашањем демонстрира безбедан рад и поштовање правила безбедности. Лидер безбедности има способност да предвиђа ризике и да кроз отворен разговор са запосленима указује на своја запажања и правилан начин деловања. Лидер безбедности бескомпромисно у случају примећивања небезбедног рада указује запосленом на проблем са запажањем, расуђивањем или деловањем, са јасном поруком да такав ризик може бити потренцијални узрок повређивања. Најзначајнија улога лидера безбедности односи се на моћ расуђивања, свакодневну комуникацију са осталим запосленима у смислу едукације везане за предвиђање ризика. СВОЈСТВА ЛИДЕРСТВА Понашања која су значајна за лидерство [3] у пољу безбедности и здравља на раду су: Кредибилитет (поверење) признавање својих и грешака колега; Примењена заштита и њени трендови 185

186 опхођење према другима са поштовањем и достојанством; представљање и подржавање интереса групе; пружање праве информације о активностима из безбедности, чак и ако то не наилази на добар пријем других запослених; тражење предлога за побољшање стања безбедности; праћење испуњења обавеза и поштовања правила безбедности; доследно понашање у сваком окружењу и примена стандарда безбедности; доношење непопуларних мера које ће унапредити стање безбедности; исказивање личног интересовања за добробит свих запослених, радника извођача радова, суседа, посетилаца компаније и др. Проактивна оријентисаност свакодневнo укључивање/посредовање у активностима у случају да се не поштују правила безбедности, како би се стање што пре поправило; имати свест о опасностима које постоје у радној средини и знање како управљати таквим ризицима; вођење или активно учествовање на састанцима из безбедности, аудитима, анализи инцидената или повреда, кампањама или другим активностима из безбедности; својим примером утицати на запослене да пријављују инцидентне ситуације или друге проблеме из поља безбедности; несебично и активно дељење знања из области безбедности, праћење спровођење задатака до самог краја, и потврда ефектности имплементираних мера; стварање прилика за разговор са запосленима и извођачима радова о безбедности у радној средини; чест обилазак радне средине како би константно били информисани о стварном стању безбедности у компанији; подржавање запослених и извођача радова у њиховој обавези да зауставе радове у случају неприхватљивог ризика; лидер мора да има сталну посвећеност, у супротном ризикује да изгуби поверење запослених; Визија препознавање јаза између тренутне ситуације и визије; преузимање одговорности за постизање визије кроз спровођење активности; подстицање других да своје дневне активности спроводе у складу са идејом визије; јасно и снажно изношење визије у свакој одговарајућој прилици; Одговорност дефинисање и преношење јасне улоге и одговорности у области безбедности, као и циљева за све запослене у компанији; обезбеђивање адекватних ресурса и неопходних алата за подршку активностима из области безбедности (физички ресурси опрема, материјали, машине, објекти), као и психосоцијалних ресурса радне снаге, распореда, оспособљавања, повезаности, лидерства; сматрати запослене одговорним за резултате из безбедности, мерећи и оцењујући учинак: 186 Регионална конференција, Златибор, септембар 2016

187 - одржати јак фокус на учинак менаџмента; - редован преглед учинка запослених према постављеним циљевима и континуално праћење спровођења планираних активности; - коришћење неформалних и формалних запажања када се посматра понашање запослених у радној средини; - благовремено откривање и кориговање непожељног понашања и слабог учинка. учврстити жељено понашање током обављања радних задатака: - пружити конструктивну повратну информацију запосленима о њиховом понашању и учинку; - да би се постигла ефектност и број жељених понашања, повратна информација мора да се деси убрзо, да буде важна и искрена; - узети у обзир понашање и начин рада запосленог у одлучивању о наградама, унапређењима и промоцијама; - славити и награђивати успех и постизање циљева из области безбедности. Комуникација јасно објаснити шта се од сваког запосленог очекује и како та очекивања утичу на циљеве у компанији и визију о безбедној радној средини. Безбедност треба комуницирати као вредност, а не као приоритет који не сме бити угрожен на рачун трошкова и већег профита; давати јасне повратне информације запосленима и водити их како би унапредили знање. Лидерове повремене, искрене и конструктивне повратне информације омогућавају запосленом да унапреди своје вештине. Лидер може поставити границе шта јесте а шта није прихватљив ризик; препознати запослене који обављају активности на безбедан начин и дати им на знање да се такви поступци изузетно цене, како би били сигурни да ће се такав тренд позитивног и исправног понашања понављати. Лидер треба да пита и да увек слуша запослене уколико имају било каквав проблем или недоумицу, како би превентино утицали на безбедно обављање активности и били посвећени решавању свих проблема из безбедности; давати повратне информације тиму уколико су њихове активности биле испод очекивања, препознати и активности које су успешно реализоване, али треба нагласити и које су то области у којима су потребна унапређења; јасно објаснити тиму и помоћи му да разуме циљеве и стратегију компаније, као и због чега је битно да раде безбедно и да у оквиру свог делокруга рада свакодневим активностима смањују ризике из безбедности; осигурати подршку тиму да буду више укључени у решавање проблема из безбедности и повећати њихову самосталност, тако што ће добити прилику да анализирају и решавају праве изазове. Сарадња тражити, слушати и показати да једна особа поштује и прихвата ставове друге особе; бити отворен и искрен о учинку из области безбедности; показати искрено занимање за добробит својих колега; охрабривати тим да међусобно разговара о свим питањима везаним за безбедност у радној средини. Примењена заштита и њени трендови 187

188 Повратна информација и препознавање безбедног понашања фокусирати се на понашање, посматрајући на који начин запослени обавља активност, затим кроз разговор нагласити позитивна запажања, а не само грешке и мане током обављања радног задатака; разговор о утицају који нечије понашње има или може имати на друге, као и о могућим последицама по њих, њихове колеге или ширу организацију; честитати запосленима и похвалити понашање у складу са правилима безбедности; укључивање запослених у нове и изазовне пројекте. БЕЗБЕДНОСТ ПОЧИЊЕ СА МНОМ У пољу безбедности, заједнички циљ свих запослених је да одлазе кући здрави и неповређени. Лидери безбедности се безрезервно залажу за остварење таквих услова на радним местима да сви запослени имају како безбедну радну средину, тако и задовољство рада у компанији, чији је први приоритет безбедност својих запослених. Компаније у којима менаџмент све састанке почиње са анализом стања безбедности, која има лидере који ентузијастично утичу на континуална унапређења и запослене који свакоднево пре почетка рада врше проверу своју безбедности и разумеју речи Безбедност почиње са мном, на добром су путу да створе безбедну радну средину са високим нивоом културе безбедности свих запослених. ЛИТЕРАТУРА [1] [2] Shaping safety culture through safety leadership, OGO Report No. 452 (October 2013) [3] -NOT- Safety-Management 188 Регионална конференција, Златибор, септембар 2016

189 FIRE PROTECTION IN SLOVAK AUTOMOTIVE COMPANIES Linda Makovická Osvaldová, Stanislava Gašpercová Faculty of Security Engineering, University of Žilina, Slovakia Abstract: Safety is very important for all people. Also safety of technical system is very important for machinery, equipments or production lines, especially in automotive companies. However we can divide safety to two parts. One part is occupational safety and health protection at work and second part is fire protection. In our article we want introduce Slovak automotive companies, technical system in automotive companies and finally introduce with fire protection in automotive companies. Keywords: safety, fire protection, automotive companies, prevention, fire utility INTORDUCTION Safety represent very important part of every day lives all of us. Every day we are met with safety, in which is dominated fire protection. Actual statistic v fire protection in Slovak republic is talk about fires in calendar year 2015, and killing 44 people and injury 171 people. At the same time we can safety characterized as property of object, equipment, technology, activity, or property of buildings keep their structures and properties against defect witch can attempt life of people. On base of this, we can tell that safety can by divide it on problematic of safety and health care by the work and on problematic of fire protection Fire protection represents special area, by witch in frame of safety we deal also with rise and behaviour of fire. Development of ideas of solving prevention methods are made in evolution of rules and statutory orders, witch skip from personal intervention (women s, children s...) and technology (protection of rotated parts, machinery,...) to organized and conceptual arrangements. Regarding on facts of development industrial parks In Slovak republic is this problematic very actual. In Slovakia we have three automotive companies, which represent tops of technology and technological process. Fire protection in each of these automotive companies represents number one in safety of automotive company. Operating process represent details planning of methods that are realised in operating halls. Automotive companies in Slovakia Generally in automotive industry we have five shops press, body, paint, assembly and engine shop. The production process of a car starts at the press shop, where outer and some inner parts of a car body are manufactured. The automatic press lines, which enable us to reach high production efficiency and quality, are used for the production of parts, called panels. Main press lines will produce more than 60 various panel types. The quality of produced panels is checked in detail by using an unique optical inspection 3D system that can distinguish even the smallest defects on the surface. The auto palletizing system loads manufactured parts on pallets using four robots at each production line. Side body panels are conveyed to the automatic storage by the electric monorail system. Based on requests made by the production, panels are automatically delivered to the body shop. Примењена заштита и њени трендови 189

190 The production of a car further continues at the body shop, where dimensionally accurate car bodies, identical in shape as well, are made by putting together and welding of subassemblies such as floor, left and right side structure and roof assembly. Dimensions of each body are controlled by the automatic control system, which utilizes robots equipped by laser sensors. The most important feature of the body shop is the possibility to simultaneously manufacture up to 8 different car models on the same line. The paint shop is the next stop within the production process, in terms of which a car body goes through various surface treatments and gets the final color. The total length of the conveyor system, on which a body passes through particular treatments including buffer zones, is 7.5 km. Just water borne paints are used at the paint shop and a total of 46 robots participate in the sealer and paint application. In pretreatment and electrochemical coating processes, a unique rotation-dipping system is used, thanks to which a protection substance gets to the most inaccessible parts of a body. The working environment requires special conditions such as dust-free operation, stable air humidity and temperature that are ensured by utilizing the air-handling system. Only one carmaker in Slovakia is producing engines. It manufactures four types of engines; 1.4 and 1.6 L gasoline engines and 1.6 and 2.0 L diesel engines. At the engine shop, three metal cutting lines operate and produce cylinder blocks, cylinder heads and crank shafts. In addition, the assembly line for completing engines is also situated at the engine shop. Production lines are fully flexible and able to produce various engine types at once by using adaptable devices. This enables us to operatively react on customers needs. The assembly shop is the biggest shop of all production halls, in which the assembly and final completion of a car proceed. Bigger parts such as tank, exhaust pipe and seats are assembled with manipulators, which contribute to less physical effort of operators. Oversized and delicate parts such as cockpit, chassis and glasses are assembled by fully automated robots ensuring higher assembly efficiency and quality. At the end of the production process, an assembled car goes through final checking and is ready for dispatch to a customer. Figure 1: Aerial views of automotive company The worst dangerous object in automotive industry is represents by paint shop. The building is one-floor hall structure with inserted technological platforms. The structure of the building is 190 Регионална конференција, Златибор, септембар 2016

191 made of reinforced concrete bearing elements. Vertical structures are prefabricated reinforced concrete and steel pillars, horizontal structures are made of prefabricated lintels posed on pillars consoles in the transversal direction of the building, of prefabricated reinforced steel slab composed of filigree slabs and monolithic concrete application. The circumferential casing is designed as mounted and attached to pillars of the circumferential bearing structure with the spacing of 10,0 m. Modules intended for the façade structure will be principally winded against effects of wind every 5 m by means of inserted steel pillars. The circumferential structure consists of reinforce concrete base panel reaching up to +0,250 m around the whole building and a light circumferential casing made of sandwich panels, having both surfaces made of profiled galvanized sheet and thermal insulation of mineral fibers. The bearing structure of the roof is designed of steel lattice beams. The roofing is composed of trapezoidal sheets, moisture stop, thermal insulation made of mineral fibers and water insulation. The structure of internal room will be made of dividing walls, concrete or brick blocks, plastered cards and glass. The ceiling of these rooms will be on the 1 st floor made of lower part of the reinforce concrete slab platform or of plastered card plates + 6,50 m and on the 2 nd floor made of light plastered card plates. Technological production process These are basic, gradually linked processes, as follows: - Transportation from body shop, - Preliminary preparation, - Electrolytic galvanizing priming, including drying process, - Inspection of priming, - Tightening of spaces, - Primer, including drying process, - Inspection of primer, - Basic coat, including drying process, - Finish coating, including firing, - Inspection, polishing, repairs, - Final inspection, - Transportation to the assembly shop. Technological sections of the paint shop are divided and positioned so that the need to build underground chambers and channels is avoided. The building structure is designed as a unit, in which every body work passes through all technological procedures. The body work is after completion of welding operation in the welding shop is suspended on skid carriage for the transportation made by the conveyor on the connection bridge to the paint shop. Body works on skid carriages are transported to the phosphorate line Примењена заштита и њени трендови 191

192 and to the electrolytic galvanization priming line by means of an automatic transporting system. After drying made in the drying oven the body work is automatically suspended on the skid and then the skid is transported to the sealing line. After the completion of the body work priming, the tightening, primer application and drying are carried out. Further operations are spraying, robotized application of the basic coat and after the drying process the application of the finish coat and drying in the oven. The complete inspection is very detailed and demanding process and it results in various small or important repairs or retouches of the body work painting. The final inspection, which is aimed at verification of the absolute quality of each body work is followed by the waxing of cavities and transportation to shipment priming stock with finished body works. Here all body works wait for a further instruction of the transportation control system for being released and transferred through the bridge connecting the paint shop and assembly shop. At the end of the bridge in the paint shop each body work is automatically taken from the skid and suspended on the transport suspender going to the assembly shop. Basic technological operations are supported by various supporting technologies, which have to be rated in accordance with the basic capacity of the paint shop. The fire safety of the Paint Shop is dealt in accordance with the Regulation of the Ministry of Interior of Slovak Republic No. 94/2004 Coll., which institutes technical requirements related to the fire safety at construction of buildings and their utilization (hereinafter referred as to the Regulation ), with the Regulation of Ministry of Interior of Slovak Republic No. 142/2004 Coll., which institutes principles of the fire safety at construction, utilization and operation of plants and other premises, in which surface treatment operations of various products are carried out by means of painting agents, with the Regulation of Ministry of Interior of Slovak Republic No. 96/2004Coll., which institutes principles of fire safety related to handling and warehousing of inflammable liquids, heavy heating oils and animal and vegetal greases and oils, with the STN standard Fire safety of constructions, Common provisions and other related standards. The unit is a one floor level building with an inbuilt technological platform, alias mezzanine and a technological level, where the machine room of the air venting system is situated and which is situated as the last elevated floor without a permanent of temporary working position. In accordance with the 5 the mezzanine is not to be considered as a fire level, on its floor there are openings with the total ground surface of 22 % of the lower fire level. The machine room of the air venting system is not to be considered as a fire level. In accordance with the STN standard this is a building with one fire level. Technical and technological equipment The confirmation of fire safety of individual technological equipment of the paint shop is not the subject of the present project documentation. The utilization and operation of the paint shop has to be in accordance with the Regulation No. 142/2004 Coll., and related prescriptions. General conditions Production equipment shall be made of uninflammable material or of such material that in case of fire does not significantly changes its properties and does not participate in fire propagation, and they will be designated so that due to the power supply stopping their safety is not endangered. 192 Регионална конференција, Златибор, септембар 2016

193 Supply hoses of production equipment aimed at transport of coating substances and diluents will be made of electrostatic conductive material. Metallic parts of production equipment including pipe distribution for coating substances and diluents will be conductively interconnected and grounded. Production equipment for surface treatment operations of products made of electrically conductive materials with the total surface exceeding 0, 5 m 2, allow the grounding of these products. The content of supplying pipe distribution containing coating substances and diluents, may be in case of an accident, emptied and these pipes will be disposed so that they can not be heated up to the temperature higher than ignition temperature of the transported liquid reduced by 50 C. Spraying booths No spraying booth is designed within the technological process of the paint shop, where both automatic and manual application of coating substances is carried out. These operations are divided into separated cages. Spraying equipment are executed so that in case of an interruption of the exhausting of the spraying booth or in case of stopped operation of the continuous transport equipment the supply of coating substances will be interrupted too. Doors giving to the spraying booth of the automatic or manual coating substance application or giving to an area of their application will be equipped with metallic door contacts, which will stop the production equipment if doors are opened; these contacts may not influence operation of equipment aimed at the protection against fire and explosion. The industrial robot has to be realized and positioned so that its operation may not influence functions of equipment aimed at the protection against fire and explosion. Spraying booths will be equipped with devices aimed at the protection against fire or explosion according to requirements. Drying ovens A drying oven uses a gaseous fuel and is heated up indirectly; system of burners of the heating equipment is situated outside the area of drying tunnels. Equipment for the temperature monitoring are installed in the inside area of the drying oven. The heating equipment is automatically stopped in case of any failure of the drying tunnel evacuation. The temperature of surface parts of heating equipment must be lower by at least 50 C as the ignition temperature of coating substances or their diluents. Heating equipment shall be positioned so that coating substances may not drop on them from dried products Transport equipment When coating substances are transported within an electric field, transport equipment have to be executed so that the value of leaky resistance of the spraying device prescribed by the manufacturer is not exceeded and that at the place of contact with product no spark jumps. The continuous transport equipment for application of coating substances in spraying cages for an automatic application will be realized so that their start up is not possible if the exhausting equipment is not in operation at the same time. Примењена заштита и њени трендови 193

194 Air venting system equipment The air exchange in paint shops and drying ovens have to be ensured by means of a under pressure method; if particular requirements for dust free environment are presented, then venting in the paint shop may be carried out by means of an over pressure method; smokes and vapors from operation are voided to be spread into surroundings areas. A sufficient air exchange ensures that the concentration of dangerous substances in any place of plant does not exceed 25 % of the lower limit of explosion. Outlets from the exhausting pipe of the air venting equipment over the building roof are distanced at least 1,5 m from building structures made of inflammable materials and they ensure a dispersion of contamination matters so that they can not be inducted back to the operation plant. Air venting system equipment and devices are equipped with a efficient filter aimed at retaining inflammable aerosols coming from coating substances and their diluents (for example: in spraying ovens the retention of water is ensured) and they are equipped with fire flaps in order to avoid the propagation of fire between individual fire sections. The building disposes of two machine rooms of the air venting system, where the first one is determined only for one fire section (production hall) and the second one for more fire sections (inbuilt premises). Electric installations The electric installation is carried out regarding the determined environment as per official records. Electric equipment and devices, which have to be in operation even during fire (emergency lighting, fire fighting technical equipment and devices) are ensured in accordance with the Regulation by means of a permanent supply of power energy from two independent sources (electric network and standby source diesel generator, UPS or accumulator) by cables in accordance with the Regulation. The switching to another power supply is automatic. Emergency lighting are installed and marked in the following: - All escape passages and exits, - Machine rooms of air venting system equipment, - Control rooms, - Warehouses and processes with inflammable liquids. The electrostatic conductive floor is made in: a. Paint shops with the zone 1, b. Paint shops with the zone 2 only for manual application of coating substances. Emergency STOP pushbuttons enabling the stopping of equipment in case of fire are situated in the paint shop hall. The building is equipped with a lightning conductor. Heating The heating of the building is designed in accordance with the STN standard The fire safety of local heating devices and heat sources. The heating of hall is designed to be by hot air by means of air venting units. The heating of inbuilt premises is designed to be ensured by electric convector elements, dressing rooms and washing rooms are to be heated by the air venting system. The machine room of the air venting system is heated by gas heating units and convectors. 194 Регионална конференција, Златибор, септембар 2016

195 Inflammable liquids Requirements related to the fire safety are dealt in accordance with the Regulation No. 96/2004 Coll., which institutes principles of fire safety in case of handling and warehousing of inflammable substances and liquids, heavy heating oils, vegetable and animal oils and greases, the STN standard Inflammable liquids, Operation plant and warehouses. The technological process, for the purposes of surface treatment operations, uses liquids that are composed of paints and diluents. Two types of paints are used: - Water down paints (Primer, Basic Coat), - Inflammable liquids (Clear Coat). Volumes of paints in warehouses and paint mixing plant are as follows: l Paints based on diluents l Water down paints Diluents based paints are classified into 2 nd class of danger (ignition point >27 C). Water down paints has before their dissolution the ignition point of C. Water down paints is supplied to warehouses only in dissolved conditions. The area of paint shop, coating substance preparation hall and ready to use warehouse, where inflammable liquids or coating substances creating with air explosive gaseous atmosphere are used, have to be equipped with the floor down sloped towards to the collection or emergency tank. Warehouses and operation halls containing inflammable liquids will be equipped with an emergency or collecting tank. The volume of an emergency tank is dimensioned in accordance with the STN standard to 10 % of warehoused inflammable liquid volume, but not less than the volume of the biggest transported package. The emergency tank of the operation hall is of such volume that it may retain at least: a) The volume of inflammable liquids in the biggest tank or b) 60 % of inflammable liquids that are in technological equipment or are prepare for them during 1. 5 minutes, if the equipment is equipped with a stopper situated above the entry to the operation hall, which automatically interrupts the supply of inflammable liquids if their volume, pressure of temperature are changed in comparison to determined values, minutes in other cases. The emergency tank in the warehouse of inflammable liquids is represented by the floors, which is made of uninflammable materials and resistant to chemical effects of inflammable liquids. The bottom part of the emergency tank is down sloped towards the gathering tank. The venting of the warehouse of inflammable liquids is endured even during the current operation by a forced venting with at least a double exchange of air per hour. The forced venting ensures at least ten times of volume of exchanged air per hour. Metallic structures of buildings and their parts, where inflammable liquids are warehoused or handled, have to be conductively interconnected, grounded and protected against effects of the atmospheric electricity. Metallic parts of technological equipment and Примењена заштита и њени трендови 195

196 tanks have to be conductively interconnected, grounded and protected against effects of the atmospheric electricity. No cable channels accessible from the upper part are situated in the paint shop. CONCLUSION Increase of fire can be reach by different combination of situation. Possible situation and theirs combination are in marked way conditional by individual key equipments technical systems. Probability of increasing fire is different; there out will be result of risk. By appraisals expectation of rising of fire and impact rising of individual situation is necessary come out from technical parameters of individual equipments. Knowing of operating process and installation of fire protection equipments (fire alarm system, fire-extinguishers, fire hydrants ) on the results of fire analyses by Regulation No. 611/2006 regarding the operating process or by using materials in individual operating process. Also is very necessary regarding elimination of fire risk, iteration education of employees about fire protection. All this steps are very important by prevention of fire risks in automotive companies. REFERENCES [1] Zelený, J.: Riziká v priemysle. Zvolen: Technická univerzita vo Zvolene, 2006, ISBN [2] Regulation of the Ministry of Interior of Slovak Republic No. 611/2006 Coll., which institutes fire brigades [3] Regulation of the National Council of Slovak Republic No. 314/2001 Coll., which institutes fire protection [4] Regulation of the Ministry of Interior of Slovak Republic No. 94/2004 Coll., which institutes technical requirements related to the fire safety at construction of buildings and their utilization [5] Regulation of Ministry of Interior of Slovak Republic No. 142/2004 Coll., which institutes principles of the fire safety at construction, utilization and operation of plants and other premises, in which surface treatment operations of various products are carried out by means of painting agents [6] Regulation of Ministry of Interior of Slovak Republic No. 96/2004Coll., which institutes principles of fire safety related to handling and warehousing of inflammable liquids, heavy heating oils and animal and vegetal greases and oils [7] STN standard Fire safety of constructions, Common provisions [8] STN standard The fire safety of local heating devices and heat sources [9] STN standard Inflammable liquids, Operation plant and warehouses [10] < [ ] 196 Регионална конференција, Златибор, септембар 2016

197 КВАНТИТАТИВНИ И КВАЛИТАТИВНИ ЗНАЧАЈ ДЕФИНИСАЊА ЕЛЕМЕНАТА ВЕРОВАТНОЋЕ ПОЈАВЉИВАЊА ПОТЕНЦИЈАЛНО ОПАСНОГ ДОГАЂАЈА Божо Николић Међународни институт за примењено управљање знањем, Нови Сад Резиме Вероватноћа појављивања потенцијално опасног догађаја карактерише постојеће стање заштите неког система. Уобичајено је да се стање система описује одређеним величинама, па сe и стање заштите може описати величинама тог стања. Величине стања имају квантитативну и квалитативну димензију. Њихова квантитативност се огледа у различитој бројности елемената величина стања које оцењују посматраног система, а то је и тема овог рада. У раду су приказани различити системи и за њих могуће величине стања као фактори ризика радне околине, терета или нечега другог. Кључне речи; ризик, вероватноћа потенцијално опасног догађаја, величине стања. QUANTITY AND QUALITY IMPORTANCE OF DEFINING ELEMENTS OF PROBABILITY OF OCCURRENCE OF A POTENTIALLY HAZARDOUS EVENT Bozo Nikolic International Institute for Applied Knowledge Management, Novi Sad Abstract Probability of occurrence of a potentially hazardous event characterizes the current state of protection of a system. It is customary to describe the state of the system to certain sizes, so the protection status can be described by sizes of this state. Sizes states have quantitative and qualitative dimension. The quantity is presented by the different number of elements that assess the size of the state of the monitored system, and this is the subject of this paper. The paper presents the different systems and their possible status sizes as the risk factors of the working environment, load or something else. Keywords: risk, probability of occurrence of a potentially hazardous event, sizes of state УВОД Може се рећи да јединствена дефиниција ризика у различитим областима не постоји [17]. Мадa, са друге стране, све дефиниције ризика у разним областима су исте [6]. У сваком случају то је вероватноћа настанка штетног догађаја и очекиваних последица [1,2,3,4,7]. Овде треба напоменути да та вероватноћа није статистичка већ субјективна лична оцена о неком догађају која се разликује од појединца до појединца. У различитим областима вероватноћи настанка штетног догађаја дају се различита имена или дефиниције [18], као што је например рањивост. Још више то се чини са величином штете, дајући јој различито значење у различитим областима (4,6), критичност, штићена вредност и тако даље. У ствари, овде се ради о постизању одређених циљева, а они могу имати различите аспекте: финансијски, заштитни, здравствени, сигурносни или неки други. Уопштено, то би могла бити вероватноћа штетног одступања у односу на неки жељени исход. Последице ризика могу бити и позитивне и тада им више одговара име Примењена заштита и њени трендови 197

198 шансе и слично. Ако је последица ризика губитак у систему онда је то опасност, штета или претња и слично. ВЕРОВАТНОЋА ПОЈАВЕ ПОТЕНЦИЈАЛНО ОПАСНОГ ДОГАЂАЈА Пошто тема рада није расправа о ризику како је у пасусу испред то учињено, овоме нећемо давати више значаја. Обратићемо пажњу на дефиницију ризика и његових елемената из међународног стандарда ISO [19]. Према њему је ризик комбинација вероватноће појаве штете (V1) и величине штете (H). R = V1 * H Вероватноћа појаве штете зависи од вероватноће појављивања потенцијално опасног догађаја (V) и фреквенције или трајања излагања опасности (F) V1 = V * F па је ризик коначно: R = V * F * H V вероватноћа појављивања потенцијално опасног догађаја F фреквенције или трајања излагања опасности (F) H величине штете Понашање свих учесника у једном радном процесу је одређено у оквиру онога што дефинише односни Правилник. То је уређено мерама које се најчешће деле на опште и посебне [21]. На основу испуњености услова које те мере условљавају ми доносимо одлуку о нивоу стања заштите посматраног система. Анализом општих и посебних мера закључујемо да већа примењеност мера значи мању вероватноћу појаве повреде, прoфeсионалних обољења или болести у вези са радом. Дакле, ниво примењености свих мера заштите представља вероватноћу појављивања потенцијално опасног догађаја. Овако добијене вредности су исто што и вредности вероватноће из табеле у БН методи [10,12]. Наведена табела је и коришћена да се одреди зависност нивоа заштите од броја примењених или непримењених, мера. Та зависност је представљена функцијом f(x): f(x) = 14,779 x 2,434 x = n/n где је: f(x) вероватноћа потенцијално опасног догађаја n број негативних оцењених величина стања општих и посебних мера заштите N укупан број оцењених величина стања мера заштите. Ризик се одавде може рачунати као: R = f(x)*f* H 198 Регионална конференција, Златибор, септембар 2016

199 У даљем тексту говорићемо o вероватноћи као о функцији стања заштите f(x) чија променљива је величина стања заштите (n). Оно што се догађа овде је да приликом одређивања вероватноће потенцијално опасног догађаја се добијају квантитативне вредности, на основу квалитативних. Ово подсећа на полуквантитативне (комбиноване) матричне методе. Једна од признатих је AUVA метода [20] са којом је, једним њеним делом, сличност функције заштите из методе БН евидентна. Први корак AUVA методе је формирање подматрице вероватноће појаве штете. Она се формира према вредностима примењености општих и посебних мера БЗНР и фреквенцији или трајању изложености запосленог опасностима и штетностима. Обе ове вредности су на основу квалитативних описа рангиране у по пет рангова (од 1 до 5). Производ ових вредности даје рангирану подматрицу вероватноће појаве штете, као 25-ну комбинацију квантитативних рангова. Ове квантитативне вредности вероватноће појаве штете су преведене у пет квалитативних описа да би потом одмах били рангирани у пет нових квантитативних рангова. Овако рангирана вероватноћа, заједно са рангираном величином штете, се користи за формирање матрице ризика. Циљ овог дела рада није објашњавање и разумевање AUVA методе, већ уочавање само њеног дела из првог корака који је сличан или чак исти са делом БН методе у којем се дефинише функција заштизе. Обе методе користе квалитативне вредности примењености општих и посебних мера заштите као вероватноћу потенцијално опасног догађаја. У БН методи она је названа функцијом заштите, а величинама стања заштите су назване вредности или оцене примењености општих и посебних мера. Дакле, AUVA метода има: - рангиране вредност примењености мера заштите - рангиране вредности фреквенције или трајање изложености и - рангирану величину штете. БН метода користи: - функцију стања заштите ( или табелу вероватноће) - табелу фреквенције или трајања изложености опасности и - табелу величине штете. ВЕЛИЧИНЕ СТАЊА ПРИМЕЊЕНОСТ МЕРА ЗАШТИТЕ Када се постави питање која метода процене ризика је добра, а која није, врло тешко је дати било којој методи приоритет или је ставити у положај неупотребљивости. Међутим, ипак је после десетак година процене ризика у Србији ситуација постала у том смислу препознатљивија. Примењују се матричне методе, мада доста ограничено. Због значајног присуства квалитативних вредности оне су доста описне и уопштене. Са друге стране имају велику важност за едукацију, јер на почетку учења о процени ризика највише се може сазнати изучавањем ризика преко матричне методе. Комбиноване, полукван-титативне методе, су најчешће коришћене методе, нарочито од инжењерског кадра који имају знање да га посвете успостављању Примењена заштита и њени трендови 199

200 систему мера за смањивање, елиминацију и спречавање ризика. Баш из овог разлога ретко ко из области медицине рада користи ове методе и они се најчешће баве одређеном врстом чекирања. У даљој анализи примене метода процене ризика посебну пажњу изазива процена ризика у радној околини. Постојеће примене метода углавном занемарују значај околине, мање или више. Имамо пример да у Црној Гори у наслову Правилника чак и нема радне околине, већ само радно место. БН метода у процену ризика равноправно укључује процену ризика радне околине. За то користи функцију стања и величине стања заштите [5,8,10]. Које су предности и када и где се све користи оваква врста процене. а) Када на радном месту нема нити посебних, нити обичних опасности или штетности. Овде радна околина замењује радно место. То су примери канцеларијских послова. Овде не постоје ризици и практично се проценитељ изазива да измишља неке ризике који су минимални. Ово није добро јер изазива подозрење не само стручне, већ и шире јавности и значајно угрожава значај и кредибилитет струке и учесника у процени. Коришћењем функције заштите могуће је и за ова радна места добити квалитативне вредности ризика и могућност његовог упоређивања са осталим ризицима на производним радним местима. б) Када вршимо процену ризика онда га рачунамо у односу на круцијалне опасности и штетности. Бројне опасности и штетности су минималног утицаја и нису при том обухваћене. Оне се зато обухватају проценом ризика у радној околини, формирањем функције стања те радне околине. ц) Ако се желе израчунати сви ризици и ризик сваког радника, онда је то једино могуће рачунањем ризика у целом простору предузећа и и у свим деловима технологије. Даље, ово понекад може бити потребно због туђих радника за којима постоји потреба ангажовања у својим радним околинама, погонима. д) На крају, овај метод се може користитти као метода за све процене па се тако по избору проценитеља може употребити у појединим процесима [6,8,15], радним местима и радним околинама. За било који посматрани систем, радно место, радну околину или процес рада можемо извршити процену ризика. Идеалан начин је да поставимо одређен број питања о безбедности у односу на присутне опасности и штетности и примену појединих мера заштите. Број питања може бити огроман и нормално, што је он већи, посао ће бити боље обављен. Оваква процена би била савршена, али и бескрајно дуга и детаљна, добрим делом и непотребно. Исто тако, ако је желимо скратити и поједноставити, можемо је учинити недовољно добром. Дакле, наслућују се два основна питања: како формирати базу питања, величине које дефинишу стање заштите нечега и који је то најмање довољан број значајних питања. Могући извори за формирање листе величина стања су стандарди, правилници и друга званична писана акта и регулатива [1,21]. Основни и најбољи основ за избор питања је Стандард. Међутим, питање је колико су стандарди доступни широј стручној јавности, колико су усаглашени и имплементирани, преведени и колики је број њих, везано за посматрани предмет процене. Правилници су по квалитету следећи могући извор. Они би требалo бити резултат прилагођеног стандарда, па је 200 Регионална конференција, Златибор, септембар 2016

201 питање колико јесу и да ли су уопште. Постоји и трећа, најтежа могућност. То је да нема ништа од наведеног, и тада се мора на бази искуства проценитеља и неких других важећих прописа формирати листа значајнијих величина стања. Ово није тако необично и лоше, јер у суштини комплетна методологија и методе процене ризика базирају на субјективном учешћу и одлучивању проценитеља. На квалитет субјективности проценитеља утичу његово искуство, знање, образовање и други фактори. Када је у питању процена ризика у радној просторији или предузећу и његовим деловима тешко се може заобићи Правилник о општим мерама за радна места и објекте [21]. За просторије у којима се врши другачији рад од канцеларијског од велике помоћи ће бити Правилник о евиденцијама [21]. За ручно руковање теретом из стандарда се морају узети фактори терета, организације рада и радне околине. Пример дефинисања величина стања заштитe У Tабели 1 дати су примери величина стања за наведене примере [9]. Посматрана је радна околина канцеларије као радно местo, погон пекаре као радна околина и елементи фактора ризика при ручном преношењу терета. Одговарајући Правилници упућују на дефинисање могућих величина стања. Дат је и пример продавнице робе широке потрошње за коју нема некe одређене базе за формирање питања величина стања. Друго питање је број или значај величина стања. На ово питање даћемо најбољи одговор ако укажемо на везу између броја и значаја питања. Више питања значи и њихов мањи значај. Мањи у смислу величине штете и фреквенције или трајања излагања. И не само то. Различит број величина стања значи и одређени утицај на функцију стања, а и на ризик. Даље треба водити рачуна о оцени неке величине која не би требала бити узета у обзир. Аутор БН методе дозвољава да проценитељ може самостално да одлучи и из препоручених табела величина штете избаци или убаци неке, по сопственом избору [10]. Није ова дозвола тако баш наивна. Аутор полази од начела да ће процену ипак вршити компететни и квалитетни процењивачи и да ће они имати довољно субјективног квалитета и одважности да изврше добре измене и допуне, јер су и добри познаваоци технолошког процеса. Узмимо пример да смо у дилеми да ли да у канцеларији као величину стања узмемо физичке штетности. Да их узмемо као једну величину или као три: бука, вибрације и зрачења. Ако је узета само као физичка штетност и ако је негативна добићемо за функцију стања једну вредност. Ако смо је узели као буку која је негативно оцењена, онда смо добили и две позитивне оцене: вибрације и зрачења којих нема. Сада ће функција стања добити неку другу вредност. Оваквих дилема, или грешака, у једној процени може бити и више, па ће и ралика добијених резултата бити и значајнија. Исти пример је и са микроклимом, узети је као једну оцену или три. Ове проблеме проценитељ не може избећи и мора бити спреман да се суочи са њима, по цену повременог осећања инфериорности. Проблем субјективности се повећава и спољним субјективним утицајима. То су психофизичке штетности. Одавде чак и нема излаза. Зато је компромис да се од њих четири две узму негативне и без икакве могућности поправке, без обзира на труд и вољу послодавца и учесника [10]. Примењена заштита и њени трендови 201

202 Табела 1 КАНЦЕЛАРИЈА ПОГОН ПЕКАРЕ ПРОДАВНИЦА РУЧНО РУКОВАЊЕ ТЕРЕТОМ Чиста висина просторије Чиста површина просторије по раднику Чиста запремина просторије по раднику Под радне просторије Унутрашње површине таваница и зидова Отварање прозора у радној просторији Врата радне просторије Осветлење радне просторије Ходници Доступност степеништа Пролази и прилази Заштитне ограде Приручни магацини Гардеро а Хигијенске просторије О лежени путеви за евакуацију Отварање врата за евакуацију Опрема за заштиту од пожара О ука из заштите од пожара О ука из ез едности и здравља на раду Под радне просторије Ротирајући покретни делови Сло одно кретање делова и материјала Унутрашњи транспорт Средства која могу довести до пожара и експлозије Други механички извори опасности Опасне површине Проветравање просторије Рад на висини или ду ини Унутрашње површине таванице и зидова Отварање прозора у пекари Врата пекаре Сао раћајне површине Странке конфликти, раф са новцем. Штетности везане за организацију рада. Степеништа Ходници Скушен, ограничен и опасан простор Могућност клизања или спотицања Сметња од средстава лишне заштите Физичка неста илност радног места Неприлагођена метода рада Директан и индиректан додир ел. инсталација Топлотно дејство електро опреме и инсталација. Статички електрицитет Узимање хране Доступност степеништа Хемијске штетности Пожарне опасности Пролази и прилази Физичке штетности (извори палења) Заштитне ограде Биолошке штетности Физичке штетности Хемијске штетности Биолошке штетности Температура ваздуха Влажност ваздуха Брзина струјања ваздуха Димензије просторије Приручни магацини Гардеро а Хигијенске просторије Узимање хране Пожарне опасности Микороклима Осветњеност Зрачења Опасне материје Напори и телесна напрезања Нефизиолошки положај тела Да ли се ради са две руке Да ли је руковање мирно, ез изненадних у рзања терета Да ли радник за остваривање циља има пуну подршку Да ли ширина о јекта одговара раднику Да ли покрети при дизању терета уо ичајени Да ли је под клизав или неста илан Да ли су присутне физичке штетности Да ли су присутне хемијске штетност Да ли са теретом рукује само један радник Да ли је до ар и пун контакт стопала са подом Има ли других радњи у току дизања терета Да ли је о јекат са којим се ради прљав, топао, хладан, клизав или контанимиран Да ли се ради са две руке Да ли је руковање мирно, ез изненадних у рзања терета Да ли радник за остваривање циља има пуну подршку Да ли ширина о јекта одговара раднику Да ли покрети при дизању терета уо ичајени Да ли је под клизав или неста илан Да ли су присутне физичке штетности Да ли су присутне хемијске штетност Да ли са теретом рукује само један радник Да ли је до ар и пун контакт стопала са подом Има ли других радњи у току дизања терета Да ли је о јекат са којим се ради прљав, топао, хладан, клизав или контанимиран 202 Регионална конференција, Златибор, септембар 2016

203 Мотивација Подршка менаџмента Знање и спосо ности (извори палења) Мотивација Подршка менаџмента Просторна условљ., странке, конфликти, рад са новцем. Штетности везане за организацију рада Штетности од других лица Комуникације Знање и спосо ности Друге инсталације Комуникације Ротирајући или покретни делови. Сло одно кретање делова или материјала Кретање возила или унутрашњи транспорт Средства која могу произвести пожар или експлозију. Други механички извори опасности Путеви за евакуацију. Опрема за гашење пожара О ука из заштите од пожара Под просторије Зидови и таваница Врата Да ли су погодни микроклиматски услови и осветљеност Каква је прегледност пута кретања (з ог величине терета) Дали је тежиште терета очекивано распоређено. Каква је ста илност терета-терет се не помера за време руковањ. Да ли о лик и садржај терета не изазивају повреде Да ли је величина радног простора и пута преноса терета одговарајућа. Да ли је под раван. Постоји ли наги и више нивоа кретања. Каква је мотивација радника. Какво је знање. спосо ност, вештине, телесне и психичке осо ине, здравље и старост радника. Опасне површине Прозори Какав је квалитет комуникације. Рад на висини или ду ини Ходници,прилаз и пролаз Каква је подршка менаџмента. Рад у скученом, ограниченом и опасном простору Гардеро е. Мог.клизање-спотицање. Просторије за одмор и узимање хране. Сметња од средстава ЛЗ Тоалети. Физичка неста илност радног места Неприлагођене методе рада. Дир. Дод. ел.инсталације Индир.дод.ел.инсталације. Топлотно дејство електо опреме и инсталација. Статички електрицитет. Хемијске штетности. Физичке штетности. Биолишке штетности. Микроклима. Осветњеност. Зрачења. Климатски услови. Опасне материје Напори и телесна напрезања. Штетности од других лица, рад на шалтеру, о ез еђење Просторије за прву помоћ и повремено загревање радника. Магацин. Рад на отвореном. Психолошка оптерећења. Мотивација. Подршка менаџмента. Знање и спосо ности Комуникације. Примењена заштита и њени трендови 203

204 ЗАКЉУЧАК Сматра се да матрична метода, у коју примена функције стања генерише методу, KOJU METODU не обезбеђује управљање ризицима као што то омугаћавају друге методе [11,13,14]. Ипак избор величина стања уз позитиван субјективизам и стручност проценитеља то не искључују. Не само да је према аутору методе дозвољена промена величина стања, него је она и вероватна. Наиме, када се одлучи за листу величина стања или се усвоји већ некa постојећа, следећа фаза је управо анализа у којој би те величине стања могле бити укинуте, спојене, раздвојене или нове уведене. Број величина стања не треба да оптерећује проценитеља. Величине штете и фреквенција или време трајања излагања би било идеално да су исти за све факторе ризика, али то није обавезујуће. ЛИТЕРАТУРА [1.] Божић, В., Косић, С., Николић, Б., Правилник о начину и по ступ ку процене ризика на радном месту и у радној околини коментар, ВТШ Нови Сад, [2.] Harms-Ringdahl L., Safety analysis, principles and practice in occupational safety, CRC Press, [3.] Macdonald D., Practical Machinery Safety, Integra Software Services Pvt. Ltd, Pondicherry, Inidia [4.] Nikolic B., Ruzic-Dimitrijevic Ljiljana, Risk Assessment of Information Technology System, Issues in Informing Science and Information Technology, Volume 6, [5.] Nikolic B., Gemovic B., The Method of Risk Assessment at Workplace and Working Enviroment in an Example of Metal Mechanical Processing Selection of a Factory, ISIRR 2009, Romania, Hungary, Serbia [6.] B.Nikolic, Comparative Analysis of the Analysis, Evaluation and Assessment of Risk in The Field of Fire Protection, 2nd International Conference on Fire and Explosion Protection, Novi Sad, Serbia, pp , [7.] Takala J., Global estimates of fatal occupational accidents, Sixteenth International Conference of Labour Statisticians, International Labour Office, Geneva, [8.] Б. Николић, Љ. Ружић-Димитријевић, Како даље корекција методе за процену ризика радног места и радне околине у безбедности и здрављу на раду и њена шира примена, Процена ризика, Копаоник, 2009, стр [9.] Трговинска радња и производња хлеба и пецива-мартинци, Акт о процени ризика, Међународни институт за примењено управљање знањем Нови Сад, [10.] B.Nikolic, A new risk assessment method, Monitoring and expertise in safety engineering, Vol.2,No 1/2012, ISSN , [11.] B.Nikolic, V.Petrovic, Dynamic and non-stationary risks, XXV International Conference New Trend in safety and health, Štrbske Pleso, Vysoke Tatry, [12.] B.Nikolić, Nova metoda za procenu rizika sa korigovanom funkcijom stanja zaštite, Regionalna konferencija Primenjena zaštita i njeni trendovi, Zlatibor, pp.43-53, Регионална конференција, Златибор, септембар 2016

205 [13.] Nikolic,B. Risk management and knowledge management as a function of technology management, The Online Journal of Applied Knowledge Management, volume 2, pp.68-81, [14.] Nikolic,B.,Bilic,I., Risk analysis in metal processing by cutting on a universal lathe and the impact on the design of technological systems, XXVI Internacional Conference,,New Trends in Safety and Health,,, Strbske Pleso [15.] Nikolic,B., Risk Assessment methodolodgy of manual handling, Advances in Fire and Safety Engineering Trnava,2014. [16.] Neef, D., Managing corporate risk through better knowledge management. The Learning Organization Vol. 12 No. 2, pp , 2005 [17.] Кековић З. и група аутора: Процена ризика у заштити лица, имовине и пословања, Центар за анализу ризика и управљање кризама, Београд [18.] SRPS A.L2.003: Друштвена безбедност, Институт за стандардизацију Србије, Београд [19.] ISO : Safety of machinery-risk assessment, International standard, [20.] Б.Николић: Процена ризика, Неауторизован материјал који се користи на јавним семинарима и предавањима од стране аутора, Нови Сад [21.](21) В.Божић Трефалт, С.Косић, Б.Николић; Збирка прописа из БЗНР, Међународни институт за примењено управљање знањем, књига 1 и 2, Нови Сад Примењена заштита и њени трендови 205

206 РАДНО МЕСТО ФРИЗЕР У ФУНКЦИЈИ ЕРГОНОМИЈЕ Слађана Недељковић ВТШ Ниш Резиме: У светској ергономској литератури већ више од двадесет година велики број радова бави се проучавањем радом узрокованих мишићно - скелетних поремећаја. Светска здравствена оганизација евидентира радом узроковане болести као мултифакторске, да би указала на већи број фактора ризика који доприносе узроку настанка ових болести. У овом раду биће обрађени узроци мишићно-скелетних поремећаја као и поремећаји и обољења мишићно-скелетног система, периферних нерава и неуроваскуларног система, који су узроковани или погоршани услед изложености ергономском ризику на раду. Kључне речи: фризер, ергономија, радни процеси PLACE A HAIRDRESSER WORKING ERGONOMICS Slađana Nedeljković VTŠ Niš Summary: In the ergonomic literature for more than twenty years a large number of papers concerned with the study of work-related muscle-skeletal disorders. The World Health Organization keeps track of work caused by diseases like multifaktorske, to appeared on multiple risk factors that contribute to the cause of the occurrence of these diseases. In this paper, will be processed by the causes of musculoskeletal disorders and disorders and disorders of the musculo-skeletal system, peripheral nerves and neurovaskularnog systems, that are caused or aggravated by exposure to ergonomic risks at work. Key words: hairdresser, ergonomics, work processes УВОД Све је већи број људи који се бави ергономијом, сматра да је радно место фризера у великој мери зависно од ергономских фактора. У нашој земљи не постоји квалитетан систем регистровања и прикупљања података о случајевима професионалних обољења, што може утицати на добијање погрешне слике о заступљености професионалних обољења. Евидентно је да ће покретање и промене у привреди довести и до промена актуелне структуре професионалних обољења и са правом се може релативно скоро очекивати и код нас сличан тренд као и у развијеним земљама, као и повећање процента обољења изaзваних прекомерним оптерећењима и напрезањима. ЕРГОНОМИЈА КАО НАУКА Ергономија је научна дисциплина (наука о раду) којој је задатак да истражује људски организам и понашање и да пружа податке о прилагођености предмета с којима човек долази у контакт. Дакле, ергономија проучава анатомске, физиолошке и друге параметре људског тела. ЕРГОНОМСКИ РИЗИК Термин ергономски ризик је новијег датума, а одабран је да би истакао факторе ризика везане за радни процес, који утичу на настанак и развој мишићно-скелетних 206 Регионална конференција, Златибор, септембар 2016

207 поремећаја. Ергономски ризик односи се на физичке стресогане факторе и услове радног места који у себи носе ризик од оштећења или обољења мишићно-скелетног система оператора. Генерално, ергономски ризик је присутан увек када захтеви посла превазилазе могућности оператора да изврши радни задатак. Ризик се може дефинисати као вероватноћа да ће догађај настати, на пример, да ће особа оболети или умрети унутар одређеног периода времена. Према Управи за безбедност и здравље на раду (ОHАSAS), ергономски ризик се односи на услове радног места који садрже биомеханички стрес за раднике. Протеклих година се широм света улаже много напора и новца за истраживање и проналажење одговарајућих стратегија за решење проблема и последица до којих доводе радом узроковани мишићно-скелетни поремећаји. Постоји сагласност у научним круговима да одлучујућа улога у овим напорима припада ергономији, јер се верује да је водећи фактор у настанку мишићно-скелетних поремећаја непоштовање ергономских принципа при пројектовању радог места. ИСТРАЖИВАЊЕ РАДОМ УЗРОКОВАНИХ МИШИЋНО-СКЕЛЕТНИХ ПОРЕМЕЋАЈА У СВЕТУ И КОД НАС У земљама чланица ЕУ, постоје подаци да се трошкови процењују на око 0,5% до 2% од величине националног дохотка. У Шведској износе податак да су руке најугроженији део тела. Заступљеност пријављених мишићно-скелетних поремећаја у Данској и Финској међу највећим је од свих пријављених професионалних обољења. Истраживање спроведено на 30 оператора у центрима управљања железничким саобраћајем у Србији, који раде у дванаесточасовним сменама, показало је да су мишићно-скелетни поремећаји били узрок 23,3% случајева одсуствовања са посла за период од 12 месеци. Најугроженији делови тела чак 100% запослених пријављује бол у коленима, 96,6% бол у врату, исти проценат, бол у доњем делу ледја, 93,3% запослених жали се на бол у раменима, а 76,6% на бол у горњем делу ледја. Остале регије тела су заступљене у мањим процентима. ДИЗАЈН РАДНОГ МЕСТА Ефикасно пројектовање радног места је значајно за продуктивност радника и потрошњу енергије током дана. Пројектовање радног места утиче на положај радника при раду, начин рада и редослед радњи у оквиру посла. Добро пројектовано радно место би требало да минимализује статички рад и да омогући неколико ергономских пожељних положаја тела које радник може да заузима током дана. Радник обавља посао у стојећем положају. Радно место се састоји од различитих врста послова где спадају: шишање, подшишавање, бријање главе и бријање браде. Радна столица на којој седе лица која се шишају је подесива по висини и прилагодљива раднику. Не постоји могућност угиба радне површине. Радник при обављању посла има довољно простора, с обзиром да посао у салону ради са више особа, и радне задатке обавља без ометања од стране другог лица и од стране радних делова, алата и сл. Радно место се састоји од следећих елемената: радне површине, површине за седење или стајање, предмета или контрола којима се рукује и у неким случајевима визуелног дисплеја. Примењена заштита и њени трендови 207

208

209

210 којима су зглобови при руковању алатом у екстремним позицијама или при којима се руке држе подигнуте изнад нивоа рамена, увећавају/мултипликују резултантне силе на зглобове и тетиве и током времена доводе до оштећења. Због тога је,при раду са алатом, врло важно одржати одговарајући положај и користити алате који су тако пројектовани да помажу одржавању исправног/физиолошког положаја. Пројектовање алата који омогућавају заузимање и одржавање одговарајућих положаја одређених делова тела, уз поштовање ергономских принципа, је најбољи метод превенције неодговарајућих радних положаја. ЗАКЉУЧАК Ергономија је веома битна за радно место фризера. На изглед врло креативно, али је, у ствари прилично тешко и стресно радити као фризер. У току рада, фризер има велики притисак на стопала, ноге, леђа, врат и рамена, а томе треба додати и стрес, јер у току рада треба учинити све да муштерија буде задовољна. Фризер у току свог рада упознаје нове људе, што чини рад врло разноликим, јер ни једно људско биће није исто и свачија коса је другачија. Радно мјесто фризера треба да је ергономски подешено, уз добро освјетљење, добру вентилацију и дозвољени ниво буке. За радно место фризера битна је фризерска столица која би требао бити подесива по висини, тако да радник може подесити радну висину и пронаћи удобан положај за рад. Како смо анализирали радно место фризера у функцији ергономије и дали могућа решења за одређене проблеме у овом послу, слободно можемо да кажемо да су уз правилан рад и правилно коришћење алата и прибора, фризери данас могу избећи професионална обољења и повреде. ЛИТЕРАТУРА [1] Павловић - Веселиновић С, Фактори ризика за настанак радом узрокованих мишићно-скелетних поремећаја, Зборник радова са српског научно стручног скупа Ергономија 2007, Београд, 2008, пп [2] ЗАКОН О БЕЗБЕДНОСТИ И ЗДРАВЉУ НА РАДУ («Сл. гласник РС», бр. 101/2005 и 91/2015) 210 Регионална конференција, Златибор, септембар 2016

211 ФАЗЕ ИНТЕРВЕНЦИЈА У ВАНРЕДНОЈ СИТУАЦИЈИ НАСТАЛОМ ПОПЛАВОМ Сашка Секулић, Бранкица Костић Факултета заштите на раду у Нишу Резиме: Ванредне ситуације, у које се убрајају и елементарне непогоде, саме по себи имају својствене узроке настанка, јединствени сценарио развоја, утицај на човека и његову животну средину, размере и тежину последица. Међу елементарним непогодама поплаве су најчешћи узрок ванредних ситуација у свету, чак 40%, представљајући тако најизразитији и најтежи облик деловања водене стихије. Поплава се може дефинисати као природна непогода појаве изливања великих вода (екстремна хидролошко-хидрауличка појава) тј. поплавног таласа из речног корита, и у суштини је случајног стохастичког карактера. Овај вид елементарних непогода захтева посебну пажњу, нарочито када се има у виду изненадност опасности, честина јављања, степен угрожености и последице које собом носи. Фазе интервенција и одговора на ванредну ситуацију подразумевају осматрање, обавештавање и узбуњивање, спасавање на води и под водом, збрињавање и ублажавање као и отклањање последица поплава. У раду је елаборирано функционисање система управљања наведених фаза интервенција и одговора, с посебним освртом на поплаве као најчешћег узрока ванредне ситуације. Кључне речи: Фазе интервенција, фазе одговора, ванредна ситуација, систем управљања, поплава. Abstract: Emergency situations, which include the natural disasters, themselves have inherent causes of occurrence, unique scenario of development, impact on man and his environment, conditions and gravity of the consequences. Among natural disasters floods causes more frequently emergency situations in the world, 40%, representing the most outstanding and the most severe form of elemental water action. Flooding can be defined as a natural disaster occurrence of high water spills (extreme hydrologic-hydraulic phenomenon) i.e. flood wave of the river bed and she is essentially stochastic character. This form of natural disasters requires special attention, especially when one takes into account the suddenness of danger, the frequency of occurrence, the degree of threat and the consequences that entails. The stages of intervention and response to emergency include monitoring, information and alerting, rescuing on and under the water, care and mitigation and elimination of consequences of floods. The paper elaborated functioning of the management specified phases of interventions and responses, with special reference to the flooding as the most frequent cause of emergency situations. Keywords: Phases of intervention, phase of response, emergency management system, flood. УВОД Поступак проглашења ванредне ситуације, на основу Закона о ванредним ситуацијама, прописује да одлуку о проглашењу ванредне ситуације за територију Републике Србије или њен део доноси Влада, на предлог Републичког штаба за ванредне ситуације. Овакву одлуку за територију општине доноси председник општине, односно за територију аутономне покрајине одлуку доноси извршни орган покрајине на предлог покрајинског штаба за ванредне ситуације. Одлуку о укидању ванредне ситуације, на предлог надлежног штаба за ванредне ситуације, доноси орган који је донео одлуку о проглашењу ванредне ситуације [1]. Након проглашења ванредне ситуације на одређеном подручју отпочиње се са фазама интервенција и одговора које подразумевају: Примењена заштита и њени трендови 211

212 осматрање, обавештавање и узбуњивање; спасавање на води и под водом; збрињавање; ублажавање и отклањање последица поплава. ФАЗА ОСМАТРАЊА, ОБАВЕШТАВАЊА И УЗБУЊИВАЊА За откривање и праћење опасности од природних, техничких и других несрећа, организује се јединствен систем осматрања, обавештавања и узбуњивања. Систем осматрања, раног упозоравања, обавештавања и узбуњивања је скуп капацитета неопходних за правовремено прикупљање података, детектовање удеса, њихову анализу и израду прогноза, ширење информација значајних за упозоравање појединаца, заједница и организација које могу бити угрожене неком опасношћу како би се припремили и на време реаговали чиме се смањује вероватноћа настанка штете или губитака [1]. Основне задатке система осматрања, обавештавања и узбуњивања представљају [1]: откривање, праћење и прикупљање података о свим врстама опасности које могу угрозити људе, животну средину, материјална и културна добра; примање позива за помоћ; рано упозоравање, обавештавање и узбуњивање становништва, надлежних органа, привредних друштава и других правних лица у зони угрожености, као и снага заштите и спасавања; обезбеђење јединственог комуникационо-информационог система - овај систем користи и телекомуникационе системе опште и посебне намене, чији су поседници дужни да систему осматрања, обавештавања и узбуњивања омогуће приоритетно коришћење веза; обезбеђење функционалне интеграције служби од интереса за заштиту и спасавање, али и управљања у ванредним ситуацијама; обезбеђује међународну размену података у области заштите и спасавања. У циљу заштите и спасавања људи, материјалних и културних добара од опасности цивилна заштита спроводи узбуњивање и у том циљу формира јединице за осматрање и јединице за узбуњивање. Узбуњивање је обавештавање о непосредно наступајућој или насталој опасности. Узбуњивање становништва и других учесника система заштите и спасавања у циљу хитног предузимања мера и задатака цивилне заштите врши се путем система за узбуњивање у складу са Законом о ванредним ситуацијама [2] и састоји се од одговарајућих јавних сирена, уређаја, спојних путева и техничких средстава за управљање, организације размештаја, процедуре управљања/употребе и њиховог одржавања [1]. Системом за узбуњивање управља Сектор за ванредне ситуације. Јединице за узбуњивање су намењене за опслуживање и одржавање уређаја за узбуњивање, а чине их одељење за опслуживање сирена, одељења за давање звучних сигнала и одељења за одржавање техничких средстава. На подручјима на којима се становништво не узбуњује сиренама, или се сирена не чује, за узбуњивање се користе радио-дифузна средства, а и друга погодна акустичка, електрична и оптичка средства, што се утврђује планом функционисања службе. Пре и после емитовања сигнала сиренама и преко радија и телевизије дају се обавештења о настанку и појави опасности или о њиховом престанку [2]. На територији Србије организује се јединствена Служба осматрања и обавештавања, коју чине центри за обавештавање (оперативни центри 112) и осматрачке ста- 212 Регионална конференција, Златибор, септембар 2016

213 нице и станице за узбуњивање. Основни задаци Службе осматрања и обавештавања јесу: осматрање, прикупљање, обрађивање и приказивање података, те обавештавање о опасностима и другим појавама значајним за предузимање мера заштите становништва, материјалних и културних добара, преношење наредби о спровођењу мера приправности и извршавању мобилизације грађана, осматрање ради утврђивања могућих и насталих опасности од природних несрећа, обавештавање становништва, предузећа и других правних лица, државних органа и установа Војске Србије о откривеним опасностима, њиховим последицама и предузетим мерама као и узбуњивање грађана и обавештавање о престанку опасности [1]. Субјекти система осматрања и обавештавања за хидро-метеоролошке промене у Србији Субјекти система осматрања, обавештавања и узбуњивања јесу служба осматрања, обавештавања и узбуњивања, државни органи, Војска, полиција као и привредна друштва, службе од јавног интереса и друга правна лица која се у оквиру своје редовне делатности баве осматрањем, евидентирањем, анализом и прогнозирањем одређених појава и стања у области хидрометеорологије, сеизмологије, заштите од пожара, водопривреде, хемијске и радиолошке заштите, здравства, пољопривреде, електропривреде, саобраћаја и другим областима. За потребе праћења стања и промена карактеристика хидролошког режима водотока у Републици Србији, у оквиру државне мреже оперативно функционише 187 хидролошких станица. За потребе хидролошких прогноза и упозорења свакодневно се прикупљају подаци са преко 70 хидролошких станица. Извештаји се достављају радио везом, на 50 хидролошких станица инсталирана је савремена дигитална опрема за мерење и архивирање и директни приступ подацима коришћењем ГПРС сервиса, док се са 20 станица подаци добијају телефоном или радио везом. Билтени са хидролошким подацима и прогнозама, информације и упозорења на велике и мале воде и стање леда, дистрибуирају се свим учесницима у систему одбране од поплава и других екстремних хидролошких појава, као и медијима. Достава се врши путем електронске поште, факсом и телефоном, уз свакодневно ажурирање података на ВЕБ страницама Републичког хидрометеоролошког завода [3]. Слика 1 - Систем праћења стања и промена карактеристика хидролошког режима водотока у РС (извор [4]) Примењена заштита и њени трендови 213

214 ХИДРО И МЕТЕО АЛАРМ Хидроаларм има велику важност у области поплава великих река, али није упротребљив за бујице. Метеоаларм јесте важан, јер упозорава на присуство или долазак неке од метеоролошких појава (високе или ниске температуре, пљусковите кише, јак или олујни ветар и друго), по регионима. То је корисна информација за општине у региону, јер омогућава планирање одређених и могућих активности за спречавање хазарда, као што су бујице након јаких киша [5]. Слика 2 - Метео и хидро аларм у периoду великих поплава у мају 2014, РС ( модификовано [4,6,7]) За локалне самоуправе су посебно важне странице сајта са нумеричком прогнозом. Савет за стручњаке или добре познаваоце метеорологије је да одаберу страницу метеограма, са две врсте прогноза, које су одређене прогностичким моделима ЕТА и VRF NMM. ЕТА модел даје петодневну прогнозу за 29 градова у Србији и 46 европских градова. Корак ЕТА модела је 6 сати и прогноза има више од 85 % поузданости. VRF NMM модел даје прогнозу за три дана са кораком од један сат који различитим бојама означава и врсту падавина (киша, снег, лед и др.). Поузданост овог модела је близу 95 %. Као пример послужиће два метеограма за подручја погођена мајским поплавама, за Сјеницу (слика 3 А) и за Лозницу (слика 3 В). На оба приказана метеограма се види да је оно што је прогнозирано и остварено [5]. Слика 3 - Два метеограма за подручја погођена мајским поплавама А) ЕТА; В) VRF NMM (извор [5]) 214 Регионална конференција, Златибор, септембар 2016

215 СПАСАВАЊЕ НА ВОДИ И ПОД ВОДОМ Заштита и спасавање од поплава и несрећа на води и под водом подразумева спровођење заштите и спасавања људи и материјалних добара који могу бити угрожени поплавама изазваним изливањем река из корита, бујичним водама, леденим баријерама, подземним водама, као и оштећењем или рушењем брана, насипа, јаловина и других водозаштитних објеката и других несрећа на води и под водом [1]. Снаге заштите и спасавања су: штабови за ванредне ситуације, јединице цивилне заштите, ватрогасно-спасилачке јединице, полиција, Војска Србије, и субјекти чија је редовна делатност заштита и спасавање, као и правна лица, Црвени крст Србије, Горска служба спасавања Србије, и удружења која су оспособљена и опремљена за заштиту и спасавање [8]. На овом нивоу спасавања, уместо употребе механизације и гломазних средстава, акценат је стављен на разноврсна приручна и стандардна средства и опрему. При спасавању у поплави врше се следеће радње: извиђање поплављених подручја; утврђивање врсте, степена, обима, извора и узрока настанка опасности и последица; истраживање поплављених подручја ради помоћи људима, стоци и спасавању материјалних добара; сагледање начина и времена спасавања; мере и поступци спасавања из воде; мере и послови око стабилизације и заустављања ширења поплава; пружање прве медицинске помоћи; предаја унесрећених екипама за идентификацију или медицинску тријажу. Имајући у виду велики број угрожених при поплавама лична и узајамна заштита мора бити основни носилац отклањања последица, из којих се разлога перманентно мора радити на подизању нивоа техничке, медицинске и безбедносне културе свих грађана. Јединице за спасавање образују се у општинама и градовима на речним обалама, као и обалама језера. Основни задаци ових јединица јесу [8]: извиђање река, језера и других водених површина; извлачење и изношење људи из поплављених објеката и спасавање дављеника; пружање прве помоћи повређенима и поплављенима; спасавање стоке и материјалних добара; израда насипа и спровођење других одбрамбених мера за заштиту од поплава; снабдевање поплављеног становништва водом, храном и другим потребним средствима. У начелу, ове јединице се образују од пловних средстава и друге опреме одговарајућих предузећа за речни саобраћај, пловних средстава приватних власника и привредних друштава. Организацијско-формацијски облици ове врсте специјализованих јединица морају бити прилагођени врсти пловних објеката и друге опреме, али и карактеру задатака које треба да извршавају у условима ванредних ситуација и ванредних догађаја. То могу бити одељења, водови и чете пловних чамаца, специјалне спасилачке групе састављене од ронилаца и других специјалности. Величина организације ових јединица зависи од потреба и расположивих средстава, односно величине града или насеља који гравитирају обали реке или језера [9]. Примењена заштита и њени трендови 215

216 Спровођење спасилачких и других неодложних акција у случају поплаве, врши се на основу претходно добијених података извиђањем и затим процене ситуације. При распоређивању снага и средстава за извођење спасилачких акција у зонама са опасним нивоом воде треба организовати следеће групе [9,10]: групу за извиђање и потрагу за настрадалима на брзим пловним средствима или у хеликоптерима, при чему је неопходно: претражити цело поплављено подручје; одредити и означити места где се налазе повређени; утврдити њихово здравствено стање, врсту повреда и начине пружања прве помоћи; одредити путеве извлачења страдалих; спречити или ограничити деловање секундарних штетних дејстава; групу за деблокирање, ослобађање и евакуацију настрадалих која се одвија у три фазе. У првој фази врши се извлачење из воде и смештај на најбезбеднијем месту које није поплављено. У другој фази спасени се смештају на пловна средства, а у трећој фази (или паралелно) организује се и врши евакуација пловним средствима до места окупљања; групу за пријем настрадалих и пружање прве помоћи. ЗБРИЊАВАЊЕ Основне методе спасавања становника од штетних ефеката у случају поплаве представљају евакуација из поплављених подручја. Евакуација је планско, организовано и привремено премештање људи, животиња, материјалних и културних добара, државних органа и правних лица са угрожене територије на територију одређену Планом заштите и спасавања у ванредним ситуацијама, на којој не постоји опасност и која пружа услове за живот и заштиту [8]. Јединице цивилне заштите образују се са задатком да правовремено изврше збрињавање и евакуацију угроженог становништва и материјалних добара на одређеном простору. Основни задаци ових јединица могу укључивати [11]: решавање привременог смештаја за настрадало становништво - један од најсложенијих проблема, који постаје нарочито осетљив и ургентан у неповољним временским условима. Организовање привременог смештаја праћено је хигијенским и здравственим проблемима, недостатком грађевинског материјала и радне снаге за градњу привремених насеља, нередовним снабдевањем и појавом неадекватног понашања појединаца или група; обезбеђење исхране и воде за пиће и одржавање хигијене; спровођење хигијенско-епидемиолошких мера; обезбеђење електричне енергије и других енергетских извора; прикупљање и давање материјалне помоћи (одеће, обуће, ћебади, постељине) хуманитарна помоћ је краткорочна материјална и логистичка помоћ као мера за заштите и бриге за људе на хуманитарној основи која има за циљ спас људских живота, пружање помоћи за основне људске потребе (вода, храна, смештај) као и пружање основних хигијенских и медицинске помоћи [12]. Главни орган за пружање прве помоћи у Србији је Црвени крст; евакуацију угроженог становништва; прихват и размештај евакуисаног становништва; прикупљање и евакуацију материјалних и културних добара. 216 Регионална конференција, Златибор, септембар 2016

217 Пружање прве медицинске помоћи Масовност повређивања и нужност хитног медицинског збрињавања код извесних врста повређивања у условима ванредних ситуација намеће обавезу ангажовања свих ресурса у пружању прве медицинске помоћи. Прва медицинска помоћ се пружа од момента проналаска повређеног па све до његове предаје у здравствену установу. Она обухвата скуп медицинских и не-медицинских поступака који се пружају повређеном на месту повређивања, а у циљу спасавања живота и спречавање компликација штетних по здравље. Како је број повређених у ванредним ситуацијама велики, прву помоћ на месту повређивања пружају грађани који по свом звању нису здравствени радници, већ су на одређени начин и у одређеној мери оспособљени за пружање прве медицинске помоћи. Основно правило код пружања прве помоћи повређеним лицима сачињава максимално смирено поступање, јер панично деловање може још више погоршати стање повређених. Након пружене помоћи повређени се транспортује до здравствене установе, где му се пружа специјалистичка и друга неопходна медицинска помоћ. Поред прве помоћи важна је и дати психолошку помоћ жртви поплаве. УБЛАЖАВАЊЕ И ОТКЛАЊАЊЕ ПОСЛЕДИЦА ПОПЛАВА Ублажавање и отклањање последица поплава предузима се у току и после поплаве ради хитне нормализације живота и спречавања ширења последица на подручју на коме се поплава догодила. Законом су у том циљу утврђене мере које се предузимају у случају поплава и других елементарних непогода и несрећа [5]. Асанација терена Поступци и радње техничке природе чији је задатак поправљање нехигијенског стања неких објеката, насеља и површине земље према принципима хигијене називамо асанацијом. Асанацију чини хигијенско поправљање неког неисправног објекта за снабдевање водом, хигијенско уређење лоших стамбених просторија побољшавање начина одстрањивања ђубрива и других разноврсних отпадака, мелиорација терена, исушивање мочварног земљишта, асанација бојишта, евакуација рањеника, отклањање лешева, биолошких отпадака и осталих материја које би на бојишту могле изазвати заразна обољења. Према закону о Ванредним ситуацијама чл. 91 Асанација терена обухвата уклањање, идентификацију и хитно сахрањивање погинулих односно умрлих, уклањање лешева животиња, дезинфекцију, дезинсекцију, дератизацију, деконтаминацију и ремедијацију објеката и терена. У отклањању последица и спровођењу асанације, у складу са својим овлашћењима и дужностима, учествују државни органи, јединице локалне самоуправе, здравствене и ветеринарске установе, комунална предузећа и друга овлашћена и оспособљена правна лица, снаге надлежне службе, јединице цивилне заштите и, у оквиру личне и колективне заштите, грађани [1]. Асанација подразумева [13]: Проналажење настрадалих особа у настрадалом подручју после поплава врши се у оквиру самозаштите грађана и ангажовања служби заштите и спасавања као и припадника специјализованих снага Цивилне заштите; Утврђивање смрти могу вршити искључиво лекари; Евидентирање тела мртвих врши се на месту прикупљања и утврђивања смрти, подаци се евидентирају на основи пронађених докумената; Примењена заштита и њени трендови 217

218 Транспорт или преношење до сабирног места врши се након утврђивања смрти, тријаже и евидентирања; Идентификација је врло одговорна и стручна активност која се спроводи на више начина: помоћу плочица о идентитету(матрикуле),помоћу докумената која се пронађу у одећи страдалог, препознавање од стране породице или рођака, препознаване по карактеристичним деловима тела или обележјима на телу; Судско медицинска експертиза; ДНК (дезоксирибонуклеинска киселина) анализа помоћу најважније хемијске структуре у ћелијама живих организама која је носилац особина тог живог организма; Сахрањивање погинулих; Затрпавање угинулих животиња; ДДД(дезинфекција,дератизација и дезинсекција); Асанација комуналне инфра структуре; Рашчишћавање саобраћајница. Дезинфекција Дезинфекција представља уништавање оних микроорганизама на које примењено дезинфекционо средство, у одређеној концентрацији, времену експозиције и условима средине делује деструктивно по микроорганизме. У зависности од врсте микроорганизма, времена и услова деловања дезинфекција може да се подели на: Превентивну уништавање микроорганизама који могу да се нађу на предметима, који могу да доведу до обољења људи или квара животних намирница. Ово је најчешћи вид дезинфекције. Текућа дезинфекција Дезинфекција која се спроводи у случајевима појаве болести људи или животиња. Представља циљану дезинфекцију, и спроводи се све време трајања болести. Завршна дезинфекција дезинфекција која се спроводи након престанка болести. Успешност дезинфекције зависи од поштовања њених фаза, што подразумева припреме терена за дезинфекцију односно механичко чишћење и санитарно прање. Након ових фаза приступа се наношењу дезинфицијенса после чега следи узимање бриса и контрола спроведене дезинфекције. Уништавање микроорганизама се постиже: Механичким оштећењима (надзвучне вибрације, хипо и хипертони раствори), Променом ДНК (јонизирајуће зрачење, УВ зрачење), Денатурацијом беланчевина (киселине и базе, алкохоли, висока температура), Деловањем на ћелијску опну (детерџенти, феноли), Деловањем на реактивне групе протеина (оксиданси, соли тешких метала), Деловањем на простетичке групе ензима (цијаниди, водоник сулфид). Најпознатији начин стерилизације је топлотна стерилизација аутоклавирањем. Сви дезинфицијенси су, по својој природи, потенцијално штетни (чак и токсични) за људе и животиње. Они мора да се употребљавају са посебном пажњом уз строго придржавање датих упутстава за њихову употребу. Отуда је и законска обавеза произвођача дезинфицијенса у нашој земљи да се на декларацији сваког појединачног 218 Регионална конференција, Златибор, септембар 2016

219 паковања средстава за дезинфекцију, поред осталих обавезних информација о произвођачу, налази и упутство за употребу дезинфицијенса, тачан назив дезинфикационе супстанце и њене количине у датом средству, као и напомена о евентуалном штетном дејству тог средства. Дератизација Дератизација представља сузбијање, уништавање или регулисање популације штетних глодара. Потреба за сузбијање штетних глодара условљена је како из епизоотиолошко епидемиолошких разлога, тако и у циљу спречавања економских штета које глодари наносе материјалним добрима. Мере које се преузимају у дератизацији су: Превентивне мере - имају за циљ да спрече намножавања штетних глодара у одређеној средини при чему је неопходно да се одводи канализационих цеви осигурају заштитним металним решеткама, правилно одржавају све водоводне инсталација, одржавају ред и чистоћа у складишном простору и стајама за стоку као и у њиховом непосредном окружењу; Механичке мере сузбијања глодара - примењују се различите направе, по принципу замки (мишоловке, пацоловке, клапне, лепљиве масе и др.), блокирање просторија и спречавање продора глодара применом различитих грађевинских мера. Биолошке мере сузбијања глодара - предвиђа примену природних непријатеља, као и микроорганизама. Хемијске мере сузбијања глодара - од хемијских мера за сузбијање глодара у примени су брзи отрови (ретко се примењују, с обзиром да постоји опасност тровања људи и домаћих животиња), спори отрови (бромадиолон, бродифакум, дифенакум), репеленти (средства за одбијање глодара) и хемостериланти (хемијска једињења која изазивају трајни или привремени стерилитет глодара, поремећаје репродуктивног тракта, угинуће легла због поремећаја стварања млека код женки итд). Дезинсекција Под појмом дезинсекција подразумева се регулација популације штетних инсеката (артропода). Штетни инсекти изазивају здравствене поремећаје код људи и домаћих животиња и наносе велике економске штете, трансмисивне болести. Штетни инсекти представљају проблем са здравственог аспекта, јер представљају векторе (преносиоце или прелазне домаћине) за велики број заразних болести људи и домаћих животиња. Са друге стране инсекти изазивају велике економске штете. Процене Светске здравствене организације су да артроподе униште око 1/3 намирница које се произведу у свету годишње. Регулација популације артропода се регулише превентивним (мере спречавања појаве инсеката) и куративним мерама (мере које се примењују када су се штетни инсекти већ населили). Превентивномедицинска заштита Превентивномедицинска заштита обухвата општи, специјализоани и високоспецијализовани ниво. Општи ниво превентивномедицинске заштите спроводе здравствени радници хигијенско-епидемиолошких служби домова здравља и специјални органи санитет- Примењена заштита и њени трендови 219

220 ска службе, са средњом и вишом стручном спремом. оспособљени за превентивно- -медицински рад. Њихови задаци су: надзор над хигијенско-епидемиолошком ситуацијом; активно откривање и изолација заразних болесника; вакцинација; дезинфекција и дезинсекција; контрола и дезинфекција водних објеката; хигијенско-епидемиолошко обезбеђење избеглог становништва; здравствено васпитање и информисање; радиолошко-хемијска детекција у води и храни; РХБ деконтаминација повређених и оболелих и др. Специјализовани ниво превентивномедицинске заштите обухвата рад специјализованих мобилних екипа (хигијенско-епидемиолошке, радиолошке, микробиолошке. хемијско-токсиколошке) које у свом делокругу рада пружају стручну методолошку помоћ екипама општег нивоа, обучавају кадрове на претходним нивоима и спроводе одређене специјализоване задатке. Сарадња јединица санитетске и здравствене службе (војног и цивилног санитета) на овом нивоу је неопходна у спровођењу следећих мера: хигијенско и епидемиолошко (ХЕ) теренско испитивање и процена ХЕ ситуације; контрола спровођења мера РХБ заштите; руковођење и надзор над асанацијом насеља и водних објеката; организација и контрола спровођења мера ДДД; РХБ детекција у води, храни и биолошком материјалу; организација здравственог васпитања и др. Високоспецијализовани ниво превентивномедицинске заштите у рату спроводе заводи за здравствену заштиту, специјализовани институти и специјалне установе санитетске службе. а њихови основни задаци су: стручно -методолошка помоћ и контрола рада органа превентивномедицинске заштите на претходним нивоима; утврђивање етиологије нејасних акутних обољења и оштећења здравља, сузбијање великих епидемија, као и епидемија особито опасних заразних болести; руковођење већим асанационим радовима; идентификација биолошких агенаса, отрова и радиоактивних материја у води, храни и биолошком материјалу; обука кадрова и др. На овом нивоу разрађује се јединствена ратно-медицинска доктрина у дијагностици, лечењу. превенцији и сузбијању заразних обољења и масовних поремећаја здравља незаразне и непознате етиологије, која треба да се примењује доследно и стално на свим нивоима. Очување добара битних за опстанак Очување добара битних за опстанак обухвата очување објеката за водоснабдевање, одржавање потребног обима пољопривредне и друге производње и опстанак биљног и животињског фонда кроз обезбеђење и чување потребних количина и врста добара неопходних за живот становништва, као и културно-историјских, мате- 220 Регионална конференција, Златибор, септембар 2016

221 ријалних и других битних добара у условима елементарних непогода и других несрећа. Такође, надлежни државни органи, органи ЈЛС, правна лица, установе и друге организације, дужне су да планирају, организују и спроводе заштиту и спасавање културно-историјских, материјалних и добара битних за опстанак. Снабдевање пијаћом водом услед нарушавања редовног снабдевања У случајевима нарушеног редовног снабдевања водом због елементарних непогода и других несрећа, комунална предузећа и друга привредна друштва, произвођачи и дистрибутери воде, дужни су да обезбеде потребне количине воде, мере контролу исправности воде и одржавају системе за водоснабдевање. У вези с тим, ЈЛС евидентирају, уређују и воде бригу о алтернативним могућностима за водоснабдевање, а штаб за ванредне ситуације координира дистрибуцију воде и ангажује све расположиве капацитете за транспорт и дистрибуцију воде. Хитно успостављање неопходних служби од јавног интереса Хитно успостављање неопходних служби од јавног интереса подразумева предузимање потребних мера и радњи за успостављање њихове нарушене функције, као што су снабдевање неопходним намирницама, електричном и топлотном енергијом, гасом, услуге здравствене и социјалне заштите, водовода и канализације, саобраћаја, ПТТ и друге услуге, у складу са планом за заштиту и спасавање у ванредним ситуацијама ЈЛС. Органи државне управе, органи аутономне покрајине, органи јединица локалне самоуправе, правна лица која се баве наведеним делатностима дужни су да обезбеде њихово функционисање, у складу са законом, другим прописима и општим актима. ЗАКЉУЧАК Највећи ризик представљају последице које настају услед настанка природних непогода и антропогених удеса, што може изазвати угрожавање живота и здравља људи, као и опстанак животиња и биљака, било да је реч о хемијској, биолошкој или радиолошкој контаминацији. Због климатских промена и Србија ће се у наредним годинама, нажалост, стално суочавати са поплавама и пожарима, тако да је потребно да се наша земља системски припреми са такве ситуације. Рано упозорење од поплаве је значајно, јер омогућава правовремено реаговање и смањење штете. Што се раније добију информације о претећем таласу поплава, то је боље и функционалније, али пре свега је временски подобно, да се надлежни чиниоци оспособе и припреме за квалитетно реаговање. Један од чињеница немогућности система у одговору на елементарну непогоду јесте да Србија, после Албаније, има најмањи број ватрогасаца спасилаца у региону - око 3.150, а треба да има око 7.000, затим припадника Цивилне заштите треба од до 9.000, а тренутно је обуку прошло људи. ЛИТЕРАТУРА [1] Закон о ванредним ситуацијама Републике Србије Службени гласник РС, бр. 11/09, 92/11 и 93/12 [2] Правилник о начину унутрашњег узбуњивања Јавног водопривредног предузећа,,воде Војводине Нови Сад (преузето са сајта: ) Примењена заштита и њени трендови 221

222 [3] pdf ( ) [4] Владиковић, Д., Хидролошки аспект најаве поплава и упозорења, Одсек за прогнозу вода, РХМЗ Србије, Стручни скуп: Поплаве у Србији у мају године, (преузето са сајта: ) [5] Стефановић, М., Гавриловић, З., Бајчетић, Р., (2014.), Локална заједница и проблематика бујичних поплава, Приручник за локалну заједницу и организације цивилног друштва, Организација за европску безбедност и сарадњу, Мисија ОЕБС-а у Србији, ISBN [6] maj% pdf (преузето ) [7] (приступ ) [8] Стручни коментар, Реаговање у ванредним ситуацијама изазваним катастрофалним поплавама, Законски оквир заштите, спасавања, ублажавања и отклањања последица поплава (преузето са: ) [9] Стојановић, Р. (1984), Заштита и спасавање људи и материјалних добара у ванредним ситуацијама, Војноиздавачки завод, Београд [10] Млађан, Д. (2015), Безбедност у ванредним ситуацијама, Криминалистичкополицијска академија, Београд [11] Јаковљевић, В., (2011) Цивилна заштита Републике Србије, Универзитет у Београду, Факултет безбедности, Београд [12] ) [13] Хусеинбашић, Ћ., (2007), Цивилна заштита у систему сигурности, Сарајево 222 Регионална конференција, Златибор, септембар 2016

223 NEORGANSKI KONTAMINATI U RADNOJ I ŽIVOTNOJ SREDINI Nada Jovičić, Ljiljana Trumbulović, Stjepan Panić Средња техничка школа Ужице Висока пословно техничка школа Ужице Rezime: Teški metali kao polutanti u radnoj i životnoj sredini su ozbiljan zdravstveni i ekološki problem. Putevi izloženosti uticaju toksičnih metala: kadmijuma (Cd), olova (Pb) i arsena (As) su vrlo različiti, od vode za piće, preko lanca ishrane do vazduha. Cilj rаdа je dа pokаže, hemijskа svojstvа i toksičnost neorganskih kontaminata (kamijuma, olova i arsena) emitovanih u vazduh, njihov uticаj nа bezbednost i zdrаvlje ljudi, kаo i mere bezbednosti, sredstvа zаštite i nаčin prevencije rizika od oštećenja zdravlja osobа izloženih profesionаlnoj ekspoziciji, kao i stanovništva u neposrednoj blizini industrijske zone. Ključne reči: vazduh, metali, čestice, zagađenje, kontrola Abstract: Heavy metals such as mercury in the working environment and the environment as a serious health and environmental problem. Ways of exposure to the influence of toxic metals, Cadmium (Cd), Lead (Pb) and Arsenic (As) are very varied, from drinking water, through the food chain to the air. Goal of this paper is to show chemical properties and toxicity of inorganic poison(cadmium, Lead and Arsenic) emitted into the air, and their impact on safety and health and safety measures, the means of protection and way to prevent the risk of damage to the health of persons exposed occupationally exposure, as well as the population in the immediate vicinity of the industrial zone. Key words: air, metals, particulates, pollution, control UVOD Specifične zagađujuće materije, koje se emituju iz određenih industrijskih procesa kao što su: ugljovodonici, isparljiva organska jedinjenja, fluoride, hlor, teški metali iz procesa proizvodnje (Ni, Mn, Cr, Cd, Hg, Pb, As, itd.) nisu u tolikoj meri rasprostranjeni u vazduhu okoline, izuzimajući industrijsko područja. Kada se u radnoj i životnoj sredini pojavljuju teški metali glavni izvori zagađenja su, nesumljivo, tehnološki procesi. А poražavajuća je konstatacija da ovi na čoveka imaju kancerogen, teratogen i mutagen efekat. Dosadašnja istraživanja i svakodnevna praksa pokazuju da je opšti nivo društvene svesti o potrebi zaštite radne i životne sredine u Srbiji veoma nizak, a posledica je nepimene propisa, nedovoljno visokog obrazovano nivoa i niskog životnog standard stanovništva. Informisanje, kao značajan segment neformalnog obrazovanja o problemima u radnoj i životnoj sredini, još uvek je parcijalno, neplansko i često senzacionalističko. ZAGAĐUJUĆE MATERIJE I ZDRAVSTVENI EFEKAT Izvori zagađenja vazduha rezultat su, uglavnom, ljudskih aktivnosti i najčešće su to zagađenja iz stacionarnih izvora, najvećim delom vezani za industrijska područja (sl.1). Vazduh se zagađuje različitim materijama: 1. Gasovite zagađujuće materije: jedinjenja sumpora (SO 2, SO 3 ), ugljenmoniksid (CO), јеdinjenja azota(no, NO 2, NH 3 ), kao i sekundarnim zagađujućim materijama nastalim pod uticajem hemijske i fotohemijske reakcijje (prizemni ozon, smog) 2. Suspendovane čestice u vazduhu: sa srednjim aerodinamičkim prečnikom manjim od 10 μm, sa srednjim aerodinamičkim prečnikom manjim od 2,5μm, fine i ultrafine Примењена заштита и њени трендови 223

224 čestice poreklom od goriva, leteći pepeo od uglja, mineralna prašina, metalna prašina i isparenja (cink, olovo, bakar, kadmijum, itd). 3. Taložne materije u vazduhu uključuju čestice čiji dijametar prelazi 10 μm. 4. Specifične zagađujuće materije predstavljaju grupu zagađujućih materija koje se emituju iz određenih industrijskih procesa kao što su: VOC isparljiva organska jedinjenja, halogena jedinjenja, materije specifičnog mirisa i teški metali iz procesa proizvodnje i sagorevanja (Ni, Cd, Cr, Hg, Pb, As). Sl.1. Zagađivanje vazduha iz industrijskih dimnjaka Zdravstveni efekti zagađujućih materija iz vazduha Štetno delovanje zagađujućih materija prisutnih u vazduhu dovodi do promene kvaliteta vazduha i na taj način do porasta potencijalnog negativnih uticaja na zdravlje i to na više načina: - Intezivna izloženost toksičnim materijama može uzrokovati akutne zdravstvene efekte, - Izloženost nižim koncentracijama (nižim od dozvoljenih) štetnih materija kroz duži vremenski period može dovesti do hroničnih oboljenja, - Štetni efekti izazvani suspendovanim česticama PM10 u velikoj meri su udruženi sa još finijim česticama kao što su oksidi metala, - Dugortajna izloženost niskim koncentracijama mikročestica doprinosi pojavi povećane stope bronhitisa i smanjuje funkciju pluća, smanjenje imunološke sposobnosti organizma, utiče na pogoršanje postojeće bolesi.. Očekivani životni vek može biti skraćen za više od godinu dana u naseljima izloženim visokim koncentracijama PM10 čestica. KONTROLA ZAGAĐENOSTI VAZDUHA Zagađivanje vazduha iz tačkastih izvora je posledica zastarelih tehnologija, nedostatka postrojenja za prečišćavanje dimnih gasova i niske energetske efikasnosti postrojenja u sektoru energetike i industrije i lošeg kvaliteta goriva. Cilj kontrole kvaliteta vazduha Osnovni cilj kontrole kvaliteta vazduha je praćenje osnovnih I specifičnih zagađujućih materija, kao I istraživanje uticaja kvaliteta vazduha na zdravlje. Programsko sistemsko merenje zagađenja vazduha obezbeđuje ostvarivanje I drugih ciljeva: - Praćenje stepena zagađenosti u odnosu na granične vrednost imisije 224 Регионална конференција, Златибор, септембар 2016

225 - Preduzimanje preventivnih mera u segmentima značajnim za zaštitu vazduha od zagađenja, - Informisanje javnosti i davanje preporuka za ponašanje u slučaju povećanog zagađenja vazduha, - Procena izloženosti populacije, - Identifikovanje izvora zagađenja ili rizika - Sagledavanje uticaja preduzetih mera na stepen zagađenosti vazduha. Monitoring kvaliteta vazduha Monitoring kvaliteta vazduha se obavlja u mreži mernih mesta postavljenih u više nivoa od strane stručnih organizacija. Na ovim stanicama vrši se 24-časovno uzorkovanje kvaliteta vazduha, a zatim i hemijska analiza radi dobijanja koncentracije zagađujućih materija. NEORGANSKI KONTAMINATI KAO UZROCI ZAGAĐENJA VAZDUHA U INDUSTRIJSKIM ZONAMA Najznačajniji (klasični) neorganski kontaminanti su: As, Hg, Pb, Cd. U neorganske kontaminante spadaju još i neki anjoni NO 2, NO 3, CN, F i azbest. Tabela 1. Kancerogenost neorganskih kontaminanata Metal Za ljude Za životinje Arsen Dovoljno dokaza Dovoljno dokaza Berilijum Dovoljno dokaza Dovoljno dokaza Kadmijum Dovoljno dokaza Dovoljno dokaza Hrom (III) ( VI) nedovoljno dokaza Dovoljno dokaza nedovoljno dokaza Dovoljno dokaza Olovo nedovoljno dokaza Dovoljno dokaza Živa Neadekvatni dokazi Limitirani za hloride Nikl Metal Jedinjenja nedovoljno dokaza Dovoljno dokaza Dovoljno dokaza Dovoljno dokaza Podela neorganskih kontaminanata: 1.prema toksičnosti - visoka toksičnost ( nepoželjni u svim koncentracijama najstariji poznati otrovi) - esencijelni za organizam (toksični samo u prekomernim dozama) 2. prema hemijskoj strukturi: metali (Pb, Cd, Hg, Fe, Cu, Zn), nemetali (As, Sb), metaloidi (Se), anjoni (cijanidi, fluoridi, nitriti). Metali na osnovu esencijalnosti i toksičnosti kod viših životinja Esencijalni: Ca, Mg, Na, Fe, Cu, Zn, Mn, Co, Mo, Se, Cr, Sn neophdni u malim količinama za funkcije organizmu (oni su konstituenti i aktivatori enzima itd.) Verovatno esencijalni: nije dokazano, ali se predpostavlja - Ni, Ba Примењена заштита и њени трендови 225

226 Verovatno neesencijalni: ipak se nalaze u tkivima - Al, Hg, Au, Ag, Pb, Ti Veoma toksični metali: Hg, Cd, Pb, As, org.jed. Sn Danas se susrećemo sa potrebom za istraživanjem toksičnih metala u: a) vazduhu (radna i životna sredina) profesionalna toksikologija i ekotoksikologija b) biološki materijal sudska i profesionalna toksikologija c) vode, sediment, zemljište ekotoksikologija i zaštita životne sredine d) kontrola namirnica, pomoćna lekovita sredstva, kozmetika,... e) predmeti opšte upotrebe (npr. migracija metala sa posuđa), igračaka,... Metali su riziko-grupa za zdravlje organizma i potreban je njihov monitoring u životnoj sredini 1) Toksičnost često u veoma niskim koncentracijama (LD50 As 2 O 3 za čoveka mg) 2) Bioakumulacija u organizmu (biološko poluvreme eliminacije T0,5 za Cd : god.) 3) Karcinogenost (Cd, As, Cr(VI), Ni, Be) 4) Nedegrabilnost, perzistentnost Toksični efekti: akutni (slučajni, namerni), hronični, subhronični. Faktori koji utiču na toksičnost metala: interakcije sa esencijelnim elementima (Pb/Ca,Fe; Cd/Fe), formiranje kompleksa metal-protein (metalotioneini, feritin), starost organizma, način života, hemijska forma, imuni status. Neorganski kontaminati u vazuhu i njihov uticaj na zdravlje radnika i lokalnog stanovništva Arsen kao toksična materija Arsen ima veliki afinitet prema O 2 te na vlažnom vazduhu sivi As se oksidiše u As 2 O 3. Žuti As isparava već na sobnoj temperaturi. Putevi izloženosti na čoveka su uglavnom industrijskog porekla: metalna industrija, sagorevanje uglja, industrija nafte, elektronska oprema, Arsenovi pesticide, boje za tapete, lekovi protiv sifilisa, gonoreje. U vazduhu je uglavnom kao neorganski As; unos vazduhom je zanemarljiv, osim u industrijskim zonama (oko μg/dan), dok pušenje doprinosi dodatnom unosu (1.5 μg/1 cigareta). Upotrebljava se za konzerviranje kože, krzna i drveta u vidu jedinjenja AsCl 3. AsH 3 arsenovodonik (arsin) je bezbojan, veoma toksičan gas koji ima miris na beli luk. Budući da se As nalazi kao onečišćenje u mnogim metalima, sumpornoj kiselini (pravi se od pirita a ovaj može da sadrži neka As-jedinjenja kao nečistoće) i acetilenu, to uz prisustvo nascentnog H lako nastaje AsH 3. Znatne količine AsH 3 nastaju delovanjem atmosferske vlage na metalne sulfide koji sadrže arsen, takođe pri transportu ferosilicijuma, punjenju olovnih akumulatora (sadržaj As u cc H 2 SO 4 ne sme da pređe 0,02%). Apsorpcija As se odvija preko gastrointestinalnog i respiratornog trakta i preko kože. U respiratornom traktu se deponuje do 40% inhalirane količine As a resorpcija iz digestivnog 226 Регионална конференција, Златибор, септембар 2016

227 trakta zavisi od rastvorljivosti As-jedinjenja, ph,... i kreće se od 40 90%. Preko kože se apsorbuje arsenova kiselina (H 3 AsO 4 ) i AsCl 3. As se transportuje krvlju najvećim delom vezan za hemoglobin eritroicita. Početna akumulacija je najveća u jetri, bubrezima i plućima a dugotrajna depozicija najveća je u koži, kosi, noktima, epitelu GIT-a, zubima, skeletu. Biološki poluživot As je 10 časova do nekoliko dana.većina apsorbovanog As se eliminiše u roku od 48 časova iz organizma i to urinom. Na toksičnost utiču rastvorljivost jedinjenja, veličina čestica, nivo apsorpcije, metabolizam i ekskrecija. Simptomi hronične toksičnosti: promene na koži, mišićna slabost, promene na jetri (žutica, ciroza), kancerogenost (kancer kože, pluća). Olovo kao toksična materija Sl.2. Znaci intoksikacije arsenom Najveću potencijalnu opasnost predstavlja PbO koji se stvara pri topljenju, u štamparijama, zavarivanju i industriji akumulatora. Reč je o parama Pb, dimovima i prašinama Pb-oksida koji se stvaraju pri pravljenju Pb-praha, paste, Pb-rešetaka i ploča, kao i pri njihovom sušenju i varenju. Pb 3 O 4 minijum se koristi u zaštiti metala (gvožđa) od korozije. Neprofesionalni rizik je unošenjem kontaminirane hrane, udisanjem zagađenog vazduha i upotrebom predmeta obojenih ili izrađenih od Pb-jedinjenja. Olovo se unosi u organizam inhalacijom i ingestijom, apsorpcija preko kože samo u slučaju ekspozicije Pb(C 2 H 5 ) 4 i Pb(CH 3 ) 4,Oko 10% organizam se apsorbuje iz GIT. Nakon apsorpcije Pb se transportuje krvlju, najvećim delom vezano za eritrocite čime ometa normalan metabolizam Fe sprečavajući njegovo prenošenje sa transferina u eritroblaste i retikulocite. U eritrocitu se oko 90% Pb vezuje za hemoglobin. Olovo u jonizovanom stanju (oko 0,3 0,4% Pb u krvi) predstavlja matabolički aktivan centar čitave količine Pb u telu i odgovorno je za toksične efekte. Ukupna količina Pb u celokupnoj krvi čini oko 2% ukupne količine Pb u organizmu. Ukupna količina u organizmu je mg, a najveći deo je u kostima. Telesni depo je podeljen na 2 dela: na teško-izmenljivu frakciju u kostima (90%) čiji poluživot iznosi 20 godina i na lako-izmenljivu frakciju u tkivima, krvi i površinskom sloju kostiju čiji poluživot iznosi 20 dana. Prosečna koncentracija u krvi je <250 μg/l kod odraslih osoba (olovo u krvi odslikava neposrednu izloženost); vrednosti <400 μg/l seruma znače da nema zdravstvenih efekata, μg/l biohemijski indikatori ukazuju da organizam ne može da se izbori sa povećanim unosom olova, >800 μg/l označava hronično trovanje. Eliminacija iz organizma ide 80% urinom, ali može i preko znoja, mleka, kose i noktiju. Nivo Pb u kostima i zubima može biti mera dugotrajne izloženosti. Dugotrajna izloženost niskim dozama uglavnom oštećuje nervni system. Примењена заштита и њени трендови 227

228 Olovo je svrstano u grupu 2 humanih kancerogena. Tabela 2. Toksični efekti olova efekti μg/dl krvi za decu μg/dl krvi za odrasle Neurološki encefalopatija slabiji sluh IQ smanjen in-utero efekti neuropatije Hematološki Anemije Renalni nefropatija metaboliz. vit. D Krvni pritisak (muškarci) - 30 Reproduktivni 40 Kadmijum kao toksična materija Glavnina svetske proizvodnje Cd koristi se u zaštiti od korozije. Kadmijumu su naročito izloženi radnici tokom sečenja (aparatima za autogeno zavarivanje) i termičke obrade metalnih konstrukcija koje su od korozije zaštićene Cd. Značajan izvor profesionalne ekspozicije Cd predstavlja proizvodnja Ni-Cd baterija i akumulatora. Glavni izvor ekspozicije Cd jeste kontaminirana hrana (žitarice i pirinač) koji potiču iz područja u kojima je zemljište kontaminirano Cd. Kako cigarete sadrže između 1 2 μg Cd (od kojih se 10% apsorbuje u plućima), pušenje duvana znatno doprinosi ukupnoj ekspoziciji Cd. Strastveni pušači imaju prosečno 2 puta veće depoe Cd u organizmu od nepušača. U vazduhu se nalazi zbog emisije otpadnih gasova: < 0.5 ng/m 3 u seoskim područjima, oko 50 ng/m 3 u industrijskim zonama. Unos vazduhom je mali oko 0.5 μg/dan za opštu populaciju. Inhalacija je glavni put ulaska u organizam kod osoba profesionalno izloženih kadmijumu a ukupnoj ekspoziciji doprinosi i apsorpcija preko GIT-a. Posle apsorpcije Cd dospeva u cirkulaciju kojom se transportuje do depoa. U krvi se distribuira između eritrocita (u kojima se nalazi 90% Cd u cirkulaciji) i plazme (10%). Najznačajniji depoi Cd u organizmu su bubrezi, jetra i mišići. Veoma je toksičan metal. Akumulira se u jetri, bubrezima, mozgu, plućima, srcu testisima i nervnom tkivu, kostima. Usled hroničnog izlaganja Cd nastaje karakteristično bubrežno oštećenje. Cd je karcinogen. Resorbuje se oko 5-6% iz GIT, a ostatak eliminiše fecesom. Poluvreme boravka u organizmu je 20 godina. Cd deluje kumulativno. Nivo apsorpcije zavisi od sadržaja Zn, Ca, Fe u ishrani; u nedostatku ovih elemenata apsorpcija Cd je povišena. 228 Регионална конференција, Златибор, септембар 2016

229 Srednja koncentracija Cd u jetri je μg/kg. Kao mera kumulativnog izlaganja uzima se koncentracija Cd u bubrežnoj kori (10-57 μg/kg). Sa koncentracijom manjom od 2 μg/l u urinu smatra se da je rizik od pojave renalnih oštećenja mali. Simptomi hronične toksičnosti: opstruktivna plućna oboljenja i emfizem, nefrotoksičnost (bubrežni tubuli), kardiovaskularna oštećenja, oštećenja skeletnog sistema, kumuluje se u jetri i bubrezima, kancerogenost (kancer pluća i prostate). Rizične populacione grupe su pušači, profesionalno izložene osobe i osobe koje konzumiraju ekstremno visoke količine školjki, gljiva i kakaoa. EKSPERIMENTALNO PRAĆENJE KONCENTRACIJE TOKSIČNIH METALA U VAZDUHU Granična vrednost je najviši dozvoljeni nivo zagađujuće materije u vazduhu, utvrđena na osnovu naučnih saznanja, kako bi se izbegle, sprečile ili smanjile štetne posledice po zdravlje ljudi i/ili životnu sredinu i koja se ne sme preći kada se jednom dostigne. Tolerantna vrednost je granična vrednost uvećana za granicu tolerancije. Praćene su ukupne taložne materije čije su čestice prečnika većeg od 10 μm ( ukupna masa zagađujućih materija koja je dospela iz atmosphere na površinu tla u datom području u određenom vremenskom period. Suspendovane čestice, uopšte, predstavljaju kompleksnu smešu organskih i neorganskih supstanci (ugljovodonika, metalnih oksida, kancerogena i dr.), koje su prečnika manjeg od 100 μm. PM10 je frakcija suspendovanih čestica koja prolazi kroz odgovarajući filter, čije su čestice aerodinamičkog prečnika od 10 μm; a PM2.5 prečnika od 2,5 μm. Rezultati merenja koncentracija zagađujućih materija upoređuju se sa propisanim graničnim vrednostima i tolerantnim vrednostima u cilju utvrđivanja nivoa zagađenosti vazduha na posmatranoj teritoriji. Rezultati monitoringa aerozagađenja Tabela 3. Taložne materije i metali u taložnim materijama Zagađujuća materija Referenca Jedinica mere Vreme usrednjavanja Granična vrednost Tolerantna vrednost* Suspendovane čestice PM 10 Suspendovane čestice PM 2.5 Uredba o uslovima za monitoring i zahtevima kvaliteta vazduha μg/m 3 1 dan 1 godina 1 godina arsen olovo *Tolerantna vrednost umanjena na način kako je opisano u Odaljku B Granice tolerancije 1 godina 6 ng/m 3 1 dan 1 μg/m 3 1 godina 0.5 μg/m μg/m 3 kadmijum 1 godina 5ng/m 3 Примењена заштита и њени трендови 229

230 Zagađujuća materija ukupne taložne materije Tabela 4. Srednje godišnje vrednosti zagađujućih materija referenca Uredba o uslovima za monitoring i zahtevima kvaliteta vazduha jedinica mere mg/(m 2. dan) vreme usrednjavanja Srednja godišnja vrednost 1 mesec godina 200 arsen 1 godina 4 Tabela 6 olovo μg/m TA LUFT /dan 1 godina 100 kadmijum 1 godina 2 Tabela 5. Sadržaj olova, arsena i kadmijuma u frakciji PM10 suspendovanih čestica Mesto uzorkovanja Merno mesto broj 1: Dečiji vr ć Maslačak Parametar ispi vanja Suspendovane čes ce, frakcija PM10 Suspendovane čes ce, frakcija PM10 Sadržaj metala u frakciji PM10 suspendovanih čes ca Olovo Arsen Kadmijum Jedinica mere μg/m 3 μg/m 3 ng/m 3 ng/m 3 Metoda SRPS EN DM A14 DM A14 DM A14 Uređaj za uzorkovanje: Sven Leckel MV6 Granična vrednost za jedan dan (GV) Granične vrednos na godišnjem nivou* Granične vrednos za metale važe za PM10 frakciju Broj uzorka datum uzorkovanja Rezultat (koncentracija) A/ /A A/ /A A/ /A A/ /A A/ /A A/ /A A/ /A /A 0531/A /A 0559/A /A 0569/A /A 0586/A /A 0590/A /A 0599/A /A 0605/A /A 0605/A Регионална конференција, Златибор, септембар 2016

231 0524/A 0895/A /A 0901/A /A 0923/A /A 0955/A /A 0966/A /A 1177/A /A 1199/A /A 1220/A /A 1231/A /A 1245/A /A 1259/A Godisnja srednja vrednost Broj mernja Broj dana preko GV percen l Analiza i komentar rezultata Suspendovane čestice PM10 za 2014.god: Monitoring se temelji na povremenim uzorkovanjima. Broj uzorkovanja 43 za god. Srednja godišnja vrednost iznosi 73 μg/m 3, što je iznad maksimalno dozvoljene vrednosti za kalendarsku godinu (40μg/m 3 ),a iznad tolerantne godišnje vrednosti (44.8μg/m 3 ). Broj prekoračenja dnevne maksimalno dozvoljene vrednosti je 24 od 43 uzoraka. Ako se povremena uzimanja uzoraka koriste za ocenu prekoračenja granične vrednosti za PM 10, ocenjuje se 90,4 - percentil (koji treba da je niži od ili jednak 50 μg/m 3 ) umesto broja prekoračenja, što umnogome zavisi od raspoloživosti podataka. 90,4 percentil iznosi 202 μg/ m 3 što je veće od dozvoljene vrednosti od 50 μg/m 3. Metali u suspendovanim česticama PM10: Srednje godišnje vrednosti za olovo, arsen, kadmijum, nikal i hrom iznose μg/m 3, 2.51 ng/m 3, 2.39ng/m 3,8.36ng/m 3 i 5.94 ng/m 3, respektivno. Godišnje granične vrednosti za metale u suspendovanim česticama su ispod maksimalno dozvoljenih vrednosti. Suspendovane čestice PM10 za 2015.god: Monitoring se temelji na povremenim uzorkovanjima.broj uzorkovanja 56 za god.. Srednja godišnja vrednost iznosi 49 μg/m 3,što je iznad maksimalno dozvoljene vrednosti za kalendarsku godinu (40μg/m 3 ), a iznad tolerantne godišnje vrednosti (41.6 μg/m 3 ). Broj prekoračenja dnevne maksimalno dozvoljene vrednosti je 16 od 56 uzoraka. Ako se povremena uzimanja uzoraka koriste za ocenu prekoračenja granične vrednosti za PM10, ocenjuje se 90,4 - percentil (koji treba da je niži od ili jednak 50 μg/m 3 ) umesto broja prekoračenja, što umnogome zavisi od raspoloživosti podataka. 90,4 percentil iznosi 84.9μg/m 3 što je veće od dozvoljene vrednosti od 50 μg/m 3. Metali u suspendovanim česticama PM10: Srednje godišnje vrednosti za olovo, arsen, kadmijum, nikal i hrom iznose μg/m 3, 077 ng/m 3, 1.89 ng/m 3, 5.13 ng/m 3 i 2.19 ng/ m 3, respektivno. Godišnje granične vrednosti za metale u suspendovanim česticama su ispod maksimalno dozvoljenih vrednosti. Примењена заштита и њени трендови 231

232 Upoređivanje rezultata monitoring vazduha za dve kalendarske godine: Suspendovane čestice su iznad maksimalno dozvoljenih vrednosti za obe kalendarske godine. Broj prekoračenja dnevne maksimalno dozvoljene vrednosti je veći u 2014-toj godini. Iako su merenja vršena do same industrijske zone godišnje granične vrednosti za metale u suspendovanim česticama su ispod maksimalno dozvoljenih vrednosti u obe posmatrane godine. ZAKLJUČAK Vazduh, kao najneophodniji prirodni izvor života, treba u svakom trenutku štititi od svih vrsta zagađujućih materija, jer na taj način štitimo ljudski organizam od unošenja materija koje štetno deluju na zdravlje čoveka. Zagađenom vazduhu izloženo je celokupno stanovništvo, a naročito su ugrožene osetljive grupe (deca, stare osobe i različite kategorije hroničnih bolesnika). Naročito su izloženi rizicima radnici u pogonima u kojima se prerađuju materijali od kojih se u vazduhu dobijaju zagađujuće materije (hemijska industrija, prerada metala, energetika, i dr.), što ukazuje na potrebu povećane kontrole kvaliteta vazduha u radnim sredinama, odnosno sprovođenje preventivnih i periodičnih pregleda i ispitivanja opreme za rad, kao i preventivnih i periodičnih ispitivanja uslova radne i životne okoline. Zagađivanje vazduha iz tačkastih izvora u Srbiji je posledica zastarelih tehnologija, nedostatka postrojenja za prečišćavanje dimnih gasova i niske energetske efikasnosti postrojenja u sektoru energetike i industrije i lošeg kvaliteta goriva. Sve više je podataka da dugotrajna izloženost niskim koncentracijama mikročestica u vazduhu je udružena sa hronični efektima kao što su povećana stopa bronhitisa i smanjenje funkcije pluća. LITERATURA [1] Dr Š. Goletić, Teški metali u okolišu, Zenica, [2] Dr Jovan Đukić, Dr Vaso Bojanić, Aerozagađenje, Banjaluka, [3] J. Jovanović - Praćenje efekata hronične intoksikacije teškim metalima (Cd, Pb, Cu) i protektivne uloge suplemenata S-donor liganada preko aktivnosti endonukleaza i sekundarnog produkta lipidne peroksidacije doktorska disertacija- Niš, [4] M. Krsmanović - Uticaj intoksikacije teškim metalima (Cu, Cd, Pb) na aktivnost oksido-reduktaza sa Mo kao mikroelementom - doktorska disertacija- Niš, [5] Zakon o zaštiti životne sredine (Službeni glasnik RS, broj 135/04, 36/09, 72/09, 43/2011, 14/2016) [6] Pravilnik o graničnim vrednostima, metodama merenja imisije, kriterijumima za uspostavljanje mernih mesta i evidenciji podataka ( Sl. glasnik RS, br. 54/92, 30/99 i 19/2006) [7] Pravilnik o graničnim vrednostima emisija, načinu i rokovima merenja i evidentiranju podataka ( Sl. glasnik RS, br. 30/97 i 35/97 - ispr.) [8] Sajt Agencije za zaštitu životne sredine Регионална конференција, Златибор, септембар 2016

233 ИЗЛОЖЕНОСТ МОБИНГУ И МОГУЋНОСТИ ЗАШТИТЕ Валерија Вечеи-Фунда, Миладин Калинић, Радован Владисављевић, Предраг Стојковић Висока струковна школа за менаџмент и пословне комуникације, Сремски Карловци Висока струковна школа за менаџмент и пословне комуникације, Сремски Карловци Универзитет привредна академија у Новом Саду, Факултет за економију и инжењерски менаџмент у Новом Саду ПР стечајни управник и консалтинг канцеларија Стојковић, Нови Сад Резиме: Мобинг је облик понашања на радном месту којим се намерно психички злоставља другу особу. Мобинг није само проблем појединца већ постаје озбиљан друштвени проблем због последица које може да изазове и могућег утицаја на квалитет живота. У Србији је мобинг један од најчешћих разлога за покретања радног спора пред Републичком агенцијом за мирно решавање спорова. Потребно је да се превенцијом подиже свест послодаваца и запослених и смањи број злостављања на послу. Покушаћемо да нашим истраживањем и објављивањем резултата дамо допринос томе. Кључне речи: мобинг, аспекти мобинга, квалитет живота, превенција мобинга EXPOSURE TO MOBBING AND PROTECTION CAPABILITIES Abstract: Mobbing is a form of behavior in the workplace that deliberately psychologically abusing another person. Mobbing is not just an individual problem but also a serious social problem due to the consequences that can cause and the possible impact on quality of life. In Serbia, the mobbing is one of the most common reasons for starting a labor dispute prior the Republic Agency for Peaceful Settlement of Disputes. It is necessary for the prevention of raising awareness of employers and employees, and reduce harassment at work. We will try to our research and publication of the results to contribute to it. Key words: mobbing, aspects of mobbing, quality of life, prevention of mobbing УВОД Сматра се да је мобинг такав облик понашања на радном месту којим једна или више особа психички злоставља другу особу или особе. Важан елеменат у процени је постојање намере којом се врши злостављање и временско трајање активности које се могу сматрати мобингом. Циљ мобинга је угрожавање угледа и људског достојанства, елиминације с одређене позиције или радног места. Феномен мобинга први је почео научно и систематично да проучава психолог Хајнц Лајман. Он је први употребио термин мобинг, одредио његова најважнија обележја и последице које нарушавају здравље. Он је поставио и прву дефиницију мобинга: Мобинг или психолошки терор на радноме месту односи се на непријатељску и неетичну комуникацију која је усмерена од стране једнога или више појединаца према, углавном, једном појединцу, који је због мобинга гурнут у позицију у којој је беспомоћан и у немогућности да се одбрани, те држан у њој помоћу сталних мобизирајућих активности. Те активности одвијају се са високим степеном учесталости и у дужем раздобљу. Због високе учесталости као и дугог трајања непријатељског понашања, то малтретирање може да доведе до значајне менталне, психосоматске и социјалне патње. [1] Примењена заштита и њени трендови 233

234 Сматра се да је особа жртва мобинга ако трпи насиље најмање једном недељно, најмање шест месеци. Истраживање спроведено године у земљама чланицама Европске уније показује да је 9% радника било, најмање једном током свог радног века, жртвом мобинга. Сматра се да су стварни подаци још већи јер постоје културне разлике у толеранцији насиља, па тако и психичког малтретирања, мобинга. [1] МОГУЋНОСТИ ЗАШТИТЕ Јако је важно и да знамо како да пружимо помоћ жртви мобинга. Превенција мобинга је од изузетне важности јер су нека емпиријска истраживања мобинга на радном месту показала да су готово сви запослени у току свог радног века изложени конфликтима који могу да прерасту у мобинг. [2] Активности које карактеришу мобинг могу да се поделе на нападе на адекватно комуницирање, на углед, и на квалитет рада и нападе на здравље. Најчешће се манифестују као: ограничавање могућности изражавања жртве, често прекидање говора жртве, одбијање невербалног контакте, премештање у радни простор далеко од сарадника, непозивање на заједничке састанке, ускраћивање информација, оговарање, вређање и понижавање, псовање, викање, ширење гласина, исмејавање пред другима, задиркивање због приватног живота, давање понижавајућих задатака, давање задатака неприлагођених квалификацији, давање задатака који нарушавају здравље, честе неоправдане критике и приговори, одређивање нереалних рокова, претерана контрола, одузимање средстава за рад, ускраћивање годишњег одмора, физички напади и сексуално злостављање Не треба да заборавимо да свако од нас може да постане жртвом мобинга, психичког малтретирања на послу. А уколико се на послу неко не осећа добро, можда није у питању само стрес, треба да се провери да ли је особа изложена мобингу. [3] У Србији је на снази Закон о спречавању злостављања на раду. Њиме се уређује забрана злостављања на раду и у вези са радом; мере за спречавање злостављања и унапређење односа на раду; поступак заштите лица изложених злостављању на раду и у вези са радом и друга питања од значаја за спречавање и заштиту од злостављања на раду и у вези са радом. [4] Законом одређује појам злостављања на раду, могуће извршиоце као и права, обавезе и одговорности послодавца и запослених у вези са злостављањем, као и поступак за заштиту од злостављања код послодавца. У случају злостављања на послу могуће је посредовање као начин решавања спора. Запослени који сматра да је изложен могингу може и да поднесе тужбу пред надлежним судом а такав спор се сматра радним спором. Републичка агенција за мирно решавање радних спорова и Министарство за рад, запошљавање, социјална и борачка питања покренули су пројекат СОС мобинг телефонска услуга. Сви запослени који сматрају да су жртве мобинга могу да добију одговоре на питања шта је мобинг и како да се заштите од злостављања. Могућ је и разговор са правном службом Агенције. Циљ пројекта је подизање свести и знања о превенцији злостављања на раду јер се, према подацима Агенције, у години се 25% броја радних спорова односило на мобинг. 234 Регионална конференција, Златибор, септембар 2016

235 ИСТРАЖИВАЊЕ Испитани су студенти Високе струковне школе за менаџмент и пословне комуникације. Сви запослени су у радном односу и долазе из различитих грана индустрије, укупан број испитаника је 62. За потребе рада користили смо се анонимним упитником како би проценили ставове испитаника на проблематику мобинга у Србији. Испитаници су попуњавали анкетне листиће одвојене и ни један испитаник није у директној пословној вези са осталим испитаницима. Упитник се састоји од 2 питања демографског карактера који нам открива пол испитаника и године стажа. Ова два податка су важна за утврђивање ставова према мобингу у односу на пол испитаника. Очекивано је да постоје разлике у сатовима по категорији пола. Затим смо анализирали 4 питања која нам откривају учесталост злостављања на раду, родне разлике у изложености мобингу, приступачност помоћи у случају мобинга и здравствену угроженост испитаника у случају мобинга. Ова питања су постављена на следећи начин: 1. Злостављање на послу је честа појава, 2. Жене су чешће изложене мобингу од мушкараца, 3. Жртве мобинга могу лако да добију помоћ, 4. Изложеност мобингу може да угрози здравље жртве Од испитаника се очекивало да оцене на пето степеној Лиректовој скали ниво слагања где смо оценом 1 поставили вредност потпуног неслагања, а оценом 5 потпуног слагања. У основи користићемо се истраживачким питањима јер су флексибилније природе него хипотезе. Као независну варијаблу узећемо пол испитаника и истраживаћемо разлике између пола и наведених питања. На основу овога можемо приступити формирању истраживачких питања: Истраживачко питање 1: Да ли постоји разлика између пола испитаника и става испитаника према учесталости злостављања на раду? Истраживачко питање 2: Да ли постоје разлике између пола испитаника и става испитаника према родној неравноправности по питању мобинга? Истраживачко питање 3: Да ли постоје разлике између пола испитаника и става испитаника према лаком приступу помоћи у случају мобинга? Истраживачко питање 4: Да ли постоје разлике између пола испитаника и става испитаника према ставу о штетности мобинга на здравље жртве мобинга? Из табеле 1 можемо видети да имамо 23 испитаника мушког пола односно 37,1%, 20 испитаника женског пола или 32,3. Такође је могуће уочити да су 19 испитаника односно 30,6% одбили да дају податке о полу. У следећем сегменту приказаћемо резултате анкете у односу на четири постављена исказа у облику Ликретове скале. Због ограниченог простора нећемо дати табеларни приказ већ само текстуални. Први исказ је гласио злостављање на послу је честа појава, резултати су следећи: 3 испитаника односно 4,8% се у потпуности не слаже са тврдњом, 7 испитаника Примењена заштита и њени трендови 235

236 односно 11,3% се у не слаже са тврдњом, 23 испитаника односно 37,1% се и слажем се и не слажем се тврдњом, 17 испитаника односно 27,4% се слажем се тврдњом и на крају 12 испитаника односно 19,4% се у потпуности слажем се тврдњом. Табела 1. Анализа пола испитаника Пол Фреквенција Проценат Валидни проценат Кумулативни проценат Мушки 23 37,1 53,5 53,5 Валидно Жански 20 32,3 46,5 100,0 Тотал 43 69,4 100,0 Недостају Систем 19 30,6 Тотал ,0 Други исказ је гласио жене су чешће изложене мобингу од мушкараца, резултати су следећи: 2 испитаника односно 3,2% се у потпуности не слаже са тврдњом, 7 испитаника односно 11,3% се у не слаже са тврдњом, 20 испитаника односно 32,3% се и слажем се и не слажем се тврдњом, 18 испитаника односно 29% се слажем се тврдњом и на крају 15 испитаника односно 24,2% се у потпуности слажем се тврдњом. Трећи исказ је гласио жртве мобинга могу лако да добију помоћ, резултати су следећи: 12 испитаника односно 19,4% се у потпуности не слаже са тврдњом, 19 испитаника односно 30,6% се не слаже са тврдњом, 22 испитаника односно 35,3% се и слажем се и не слажем се тврдњом, 7 испитаника односно 11,3% се слажем се тврдњом и на крају 2 испитаника односно 3,2% се у потпуности слажем се тврдњом. Четврти исказ је гласио изложеност мобингу може да угрози здравље жртве, резултати су следећи: 2 испитаника односно 3,2% се не слаже са тврдњом, 8 испитаника односно 12,9% се и слажем се и не слажем се тврдњом, 15 испитаника односно 24,2% се слажем се тврдњом, 36 испитаника односно 58,1% у потпуности слажем се тврдњом. У овом исказу имамо само једног испитаника који није дао одговор. На основу сакупљених података и постављених истраживачких питања изабрали смо т тест независних узорака као адекватну статистичку анализу. Т тестом независних узорака упоређени су резултати испитивања ставова испитаника према мобингу у односу на пол испитаника. По ставу испитаника о учесталости злостављања на раду није било значајних разлика између полова испитаника. Мушкарци М = 3,26, СД = 0,96 односно жене М = 3,60, СД = 1,14; т (41) = -1,06, п = 0,29 (обострано). Треба нагласити да је број случајева узетих у обзир био 41 због великог броја недостајућих одговора по питању пола. Т тестом независних узорака упоређени су резултати испитивања ставова испитаника према мобингу у односу на пол испитаника. По ставу испитаника о родној неравноправности није било значајних разлика између полова испитаника. Мушкарци М = 3,52, СД = 1,201; односно жене М = 3,85, СД = 1,04; т (41) = -0,95, п = 0,34 (обострано). Треба нагласити да је број случајева узетих у обзир био 41 због великог броја недостајућих одговора по питању пола. 236 Регионална конференција, Златибор, септембар 2016

237 Т тестом независних узорака упоређени су резултати испитивања ставова испитаника према мобингу у односу на пол испитаника. По ставу испитаника о лаком приступу помоћи жртава мобинга није било значајних разлика између полова испитаника. Мушкарци М = 2,74, СД = 1,054; односно жене М = 2,15, СД = 0,933; т (41) = 1,927, п = 0,61 (обострано). Треба нагласити да је број случајева узетих у обзир био 41 због великог броја недостајућих одговора по питању пола. Т тестом независних узорака упоређени су резултати испитивања ставова испитаника према мобингу у односу на пол испитаника. По ставу испитаника о штетности мобинга на здравље жртве мобинга није било значајних разлика између полова испитаника. Мушкарци М = 4,22, СД = 1,043; односно жене М = 4,63, СД = 0,597; т (40) = -1,612, п = 0,11 (обострано). Треба нагласити да је број случајева узетих у обзир био 41 због великог броја недостајућих одговора по питању пола. ДИСКУСИЈА ИСТРАЖИВАЊА Дискусија дескриптивног дела анализе, ова анализа је подељена на две целине. Прва целина анализира дескриптивне категорије података док се у другој целини анализирају искази који нам откивају ставове испитаника према мобингу. Интересантно је да имамо велики број испитаника који нису желели да одговоре на демографска питања, иако је наглашено да је упитник анониман. Чак 30,6% испитаника није желео да открије свој пол. Ово може да нам укаже на постојање одређене дозе страха и неповерења. Нарочито уколико узмемо у обзир су испитаници дали потпуне одговоре на остала питања, осим у последњем исказу где смо имали само једног испитаника који није дао оцену постављеном исказу. Код првог исказа који гласи злостављање на послу је честа појава видимо да највећи број испитаника има неодређени став према злостављању на раду (37,1%). Па ипак велики број испитаника је става да је злостављање на послу честа појава, ово се добија комбиновањем ставова који су оценили исказа са ознаком слагања и потпуног слагања (27,4% односно 19,4%). Ово може да нам укаже на то да испитаници имају одређена сазнања о злостављању на раду. Код другог исказа који гласи жене су чешће изложене мобингу од мушкараца можемо да утврдимо да је велики број испитаника имао неодлучан став по овом питању (32,3% је одговорило да се и слаже и не слаже). Међутим, као код претходног исказа комбинација последње две оцене исказа приказују нам да се већина испитаника слаже са исказом (29% односно 24,2% испитаника је одговорило да се слаже или у потпуности слаже са исказом). Ово нам указује да је стереотип жене као најчешће жртве мобинга у великој мери заступљен у свести испитаника. Код трећег исказа који је гласио жртве мобинга могу лако да добију помоћ може се утвдити да велики број испитаника има неодређени став (35,6%) у односу на исказ. Међутим, комбинацијом прве две квалификације добијамо да је већина испитаника негативног става (19,4% односно 30,6% испитаника у потпуности, односно делимично негира тврдњу). Ово може бити повезано са лошом праксом заштите жртава мобинга. Иако је доста урађено на заштита жртава, свест испитаника је таква да се сматра да жртве мобинга немају адекватну заштиту. Код четвртог исказа који је гласио изложеност мобингу може да угрози здравље жртве можемо утврдити да се већина испитаника у потпуности слаже са Примењена заштита и њени трендови 237

238 постављеним исказом (чак 58,1%). Ово се може повезати са постојањем свести о настанку и штетности стреса. Потребно је нагласити да су испитаници дали само своје мишљење о постављеним исказима и да то никако не значи да су испитаници постављали чињенице. Ово је нарочито важно напоменути за последњи исказ у којем се од испитаника очекује да дају лаичку оцену здравственог стања људи коју су доживели мобинг. Међутим, ове оцене су важне за креирање потпуније слике о мишљењу испитаника у односу на проблематику мобинга. Т тест нам је показао да не постоје статистички значајне разлике између пола испитаника и ставова испитаника по питању мобинга. На основу ових статистичких анализа можемо експлицитно одговорити на сва постављена истраживачка питања у негативној форми. Разлог оваквих резултата се може тражити у свести испитаника и недовољно афирмисаних решења везаних за спречавање мобинга. Нарочито је важно напоменути да смо имали преко шездесет испитаника али због великог броја недостајућих одговора анализирани број је био нешто већи од четрдесет. Сви испитаници имају завршену средњу школу и тенденцију ка даљем школовању. Ови фактори могу такође бити од велике важности за будућа истраживања. На крају упитника дали смо могућност да испитаници поделе своја лична искуства у вези са мобингом. У шест анкетних листића уочили смо да су испитаници попунили последње отворено питање. Нажалост, у питању је мали узорак тако да га није могуће у овом тренутку статистички анализирати. Окружење у којем су се нашли испитаници је у потпуности прилагођено настави и одвојено је од њиховог пословног и интимног живота. Па ипак, око тридесет посто испитаника није дало потпуни одговор, нарочито у делу упитника који би могао да их идентификује. ЗАКЉУЧАК На основу истраживања и дискусије истраживања може се извући неколико закључака. Прво пол не игра велику улогу у ставовима према мобингу. Ово се може приписати једним делом малом узорку али такође може бити важан индикатор да је мобинг озбиљна тема на којој се још увек мора доста радити на његовом спречавању. Велики број испитаника није желео да одговори на основна демографска питања, у будућим истраживањима мора се утврдити тачан разлог. Дизајн истраживања је био адекватан за тему мобинга, али је потребна мала измена како би будућа истраживања била квалитетнија. Дескриптивна статистика нам не пружа квалитетну подлогу за извлачење закључака, али велика већина испитаника има негативан став према мобингу. Оно што је забрињавајуће је став испитаника према инструментима заштите жртве мобинга. Већина испитаника је става да жртве немају адекватан приступ механизаму заштите од мобинга. Са друге стране ставови према учесталости и родној неравноправности у вези са мобингом нам исто указују да је мобинг учестала пракса која често погађа женску популацију. 238 Регионална конференција, Златибор, септембар 2016

239 Треба нагласити да се упитником коришћеном у раду испитивали само ставови испитаника и да је ово само почетно истраживање у овој области. Очекује се да ће се у наредном периоду извршити још додатна истраживања везана за мобинг и да ће се при тим истраживањима проширити палета инструмената. ЛИТЕРАТУРА [1] Костелић-Мартић, А., Мобинг: психичко малтретирање на радном мјесту, Загреб, Школска књига, 2005 str. 11 [2] Вукотић, Д., Мобинг на радном месту у Виктимизација на радном месту приступ [3] Вечеи-Фунда, В., Мобинг као (не)култура организације, 1. Саветовање На путу ка добу знања, Валданос, Факултет за менаџмент ( ), 2006, стр. 815 [4] Закон о спречавању злостављања на послу, Сл. гласник РС, број 36/2010 Примењена заштита и њени трендови 239

240 СТАНДАРД ИСО 9001 У ДОБРОЈ ПРАКСИ ОРГАНИЗАЦИЈЕ ПОСЛОВА БЗР Мирослав Пузовић, Снежана Мирчић Контролпоинт, д.о.о. Ужице; СМС Консалтинг, д.о.о. Ужице Резиме: Организација послова Безбедности и здравља на раду може бити јако комликована. Закон о безбедности и здрављу на раду и подзаконска акта дефинишу дужности, одговорности, права и обавезе, али и дају смернице субјектима у области безбедности и здравља на раду за њихову примену. Акт о процени ризика и одговарајуће евиденције нису довољне, јер систем мора да живи и да се усклађује са процесима и изменама у пословању организације. Стручна лица за безбедност и здравље на раду морају да праве измене и допуне Акта, да периодично организују лекарске прегледе запослених у складу са проценом ризика, пријављују градилишта, израђују елаборате о уређењу градилишта, припремају програме обуке и реализују исте, као и низ других обавезних активности. То може бити изузетно обиман посао који захтева добру организацију и јако пуно документације. Уколико стручно лице за безбедност и здравље на раду обавља поред ових и друге послове у предузећу, стрес је неизбежан. Имплементација и примена система менаџмента квалитетом у складу са захтевима стандарда ИСО 9001 може бити једно од решења за ефикасније обављање послова безбедности и здравља на раду. Величина предузећа није пресудна за увођење стандарда, па се данас све чешће организације одлучују за имплементацију овог али и других стандарда система менаџмента, као што су ОХСАС и ИСО Усвајањем одређених правила, процедура и уз поштовање важећих Закона, управо лица за безбедност и здравље на раду могу дати добар пример послодавцу како се ефикасна организација послова безбедности и здравља на раду може применити у свим активностима предузећа. Кључне речи: безбедност и здравље на раду, организација послова БЗР, стандард ИСО 9001, систем менаџмента квалитетом. STANDARD ISO 9001 IN GOOD PRACTICE OF OHSAS Abstract: Organization of safety and health at work can be very complicated. Law on Safety and Health at Work and by-laws define duties, responsibilities, rights and obligations, but also provide guidance for the subjects in the field of safety and health at work for their implementation. The Act on Risk Assessment and the relevant records are not enough, because the system has to live and to synchronize with the processes and changes in the organization management. Persons for OHAS need to make amendments to the acts, to organize periodic medical examinations for the employees in accordance with the risk assessment, report construction sites, create elaborate on construction arrangement, prepare and realize trainings, as well as other mandatory activities. This can be an extremely complex work which requires good organization and a lot of documentation. If in addition to this tasks, qualified person for safety and health at work performs other tasks in the company, stress is inevitable. Implementation and application of the quality management system (QMS) in accordance with the requirements of the Standard ISO 9001could be one of the solution for efficient performing tasks regarding safety and health at work. Size of the company is not crucial for introducing standards, it is very often case that organizations decide to implement this and other management system standards such as OHSAS and ISO By adopting certain rules and procedures with respect to the valid Law, exactly persons for safety and health at work can provide good example to the employer of how efficient organization of the safety and heath tasks can be applied in all activities of the company. Key words: occupational health and safety, organization of safety and health at work, standard ISO9001, quality management system. 240 Регионална конференција, Златибор, септембар 2016

241 УВОД Када сам почео да се бавим пословима безбедности и здравља на раду у својој фирми, документација је била неуредна, често сам губио време тражећи поједина документа, дешавало се и да су изгубљена. Срећом по мене, предузеће је убрзо започело процес имплементације Система менаџмента квалитетом у складу са стандардом ИСО Самим тим, морао сам да направим неопходне кораке како би и област БЗР-а била у складу са усвојеним стандардом. Започео сам прикупљање података о томе шта је све заиста потребно за ову област у складу са Законом о БЗР ( Сл. гласник РС, бр. 101/05 и 91/15), наставило се са израдом процедуре, а све се завршило комплетним и уредно сложеним регистраторима, што је, на крају, довело и до лакшег пословања фирме. Одговорна лица за БЗР која се дуго баве овим послом су вероватно пронашла одговарајући систем како да успешно воде послове безбедности и здравља на раду. Ипак, овај рад би можда могао помоћи онима којима је ова област нова или лицима за БЗР у чијим фирмама се планира увођење овог или сличног стандарда. ИСО 9001 је компатибилан са другим стандардима као што су ОХСАС Систем управљања заштитом здравља и безбедности на раду или ИСО Систем управљања заштитом животне средине. Зашто тема овог рада није Стандард ИСО 18001:2007? Верујем да већина предузећа има, или намерава да имплементира, најпре ИСО 9001, а након тога се мањи број предузећа одлучује на стандард ИСО и ИСО Акценат овог рада је на организацији послова безбедности, која се свакако побољшава увођењем неког од поменутих стандарда. СТАНДАРД ИСО 9001 ИСО 9001:2008 је међународни стандард који садржи захтеве за Систем управљања квалитетом у пословној организацији које организација мора испунити да би ускладила своје пословање са међународно признатим нормама. Да би организацијe испунилe све захтеве, често им у томе помажу специјализоване консултантске фирме као што је СМС Консалтинг д.о.о. која је својим саветима и литературом помогла писање овог рада 1). Усвајање система менаџмента квалитетом треба да буде стратешка одлука организације. На пројектовање и примену система менаџмента квалитетом у организацији утичу: 1) окружење организације, промене у том окружењу и ризици који произилазе из тог окружења, 2) њене разне потребе, 3) њени посебни циљеви, 4) производи који се испоручују, 5) процеси које примењује, 6) њена величина и организациона структура. Овај међународни стандард нема за циљ да наметне униформност у структури система менаџмента квалитетом, нити униформност документације[1]. 1) Примењена заштита и њени трендови 241

242 ПРОЦЕСНИ ПРИСТУП Да би једна организација ефективно функционисала, она мора да утврди бројне повезане активности и да обавља менаџмент њима. Активност или група активности, која користи ресурсе, и којима се управља, у циљу да се омогући трансформација улазних у излазне елементе, може се сматрати процесом. Често излазни елемент из једног процеса директно формира улазни елемент у следећи. Примена система процеса унутар организације, заједно са идентификацијом и међусобним деловањем ових процеса, као и менаџмент њима да се добију жељени резултати, може се назвати «процесним приступом.» Модел система менаџмента квалитетом заснован на процесима (слика бр. 1), показује везе процеса. Ова илустрација показује да корисници имају значајну улогу у дефинисању захтева као улазних елемената. Праћење задовољства корисника захтева вредновање информација у вези са запажањима корисника која се односе на то да ли организација испуњава њихове захтеве. Модел обухвата све захтеве овог међународног стандарда, али не приказује процесе у детаљима. Stalna poboljšavanja sistema menadžmenta kvalitetom Odgovornost rukovodstva Korisnici Korisnici Menadžment resursima Merenje, analize i poboljšavanja Zadovoljstvo Zahtevi Ulazni elementi Realizacija proizvoda Proizvod Izlazni elementi Слика 1 - Модел система менаџмента квалитетом заснован на процесима Овај међународни стандард не обухвата захтеве који су специфични за остале системе менаџмента, као што су посебни захтеви за менаџмент животном средином, менаџмент безбедношћу и здрављем на раду и менаџмент финансијама или менаџмент ризицима. Међутим, овај међународни стандард омогућава организацији да повеже или интегрише свој систем менаџмента квалитетом са захтевима система менаџмента, који су са њим повезани. Постоји могућност да организација прилагоди своје постојеће системе менаџмента да би успоставила систем менаџмента квалитетом, који испуњава захтеве овог међународног стандарда [1]. ВЕЗА СА ДРУГИМ СТАНДАРДИМА ОХСАС компатибилан је са стандардима за системе управљања ИСО 9001 (квалитет) и ИСО (животна средина) да би се олакшало интегрисање система управљања квалитетом, животном средином, заштитом здравља и безбедношћу на раду од стране организација, уколико оне то желе. Организација мора да успостави и одржава систем управљања (слика бр. 2). 242 Регионална конференција, Златибор, септембар 2016

243 Слика 2 Елементи успешног система управљања заштитом здравља и безбедношћу на раду Основни принципи управљања слични су без обзира на активности којима се управља. Неке организације могу увидети предности интегрисаног система управљања, док другима више одговара да прихвате различите системе засноване на истим принципима управљања. У табели бр. 1 су приказане везе између ОХСАС 18001, ИСО и ИСО 9001 [2]. Табела 1 Веза између ОХСАС 18001, ИСО и ИСО 9001 Примењена заштита и њени трендови 243

244 ПРЕДНОСТ ИМПЛЕМЕНТАЦИЈЕ СТАНДАРДА ИСО 9001 стицање и учвршћивање пословног поверења код познатих и потенцијалних клијената побољшање пословне способности и продуктивности постизање и одржавање стабилног нивоа квалитета производа/услуга ради задовољавања захтева и изражених потреба клијената, повећање задовољства клијената, пружање уверења да је жељени ниво квалитета постигнут и да се одржава, стварање могућности за освајање нових тржишта и увећање удела на постојећем тржишту, добијање сертификата ИСО 9001 и могућност учествовања и надметања на тендерима[3]. ПРОЦЕДУРА БЗР У ОКВИРУ ИСО 9001 Израда процедуре није ништа друго до праћење свих активности које морамо да извршимо у складу са Законом о безбедности и здрављу на раду и поштујући одговарајуће правилнике. Сваки документ који користимо морамо навести и доставити као прилог процедури. Документима које захтева систем менаџмента квалитетом мора се управљати. Мора се успоставити документована процедура којом се дефинише управљање, неопходно ради: одобравања адекватности докумената пре него што се издају; преиспитивања и ажурирања, а ако је потребно, и поновног потврђивања докумената; осигуравања да су идентификоване измене и да је идентификован важећи статус ревизије докумената; осигуравања да су релевантне верзије докумената који се примењују расположиве на сваком месту коришћења; осигуравања да су документа увек читка и лака за идентификовање; осигуравања да су идентификована документа екстерног порекла које је организација одредила као потребна за планирање и примену система менаџмента квалитетом и да се управља њиховом дистрибуцијом и спречавања нежељене употребе застарелих докумената и омогућавање њихове одговарајуће идентификације ако су задржани из било ког разлога. Приликом израде процедуре, најпре се наводи коме се она доставља, као и ко је израђује (слика бр. 3). Процедура има своју ознаку, датум и број измене. У изради процедуре не учествује само лице за БЗР, већ је пожељно да своје сугестије дају и стручна лица из предметне области, као и послодавац. 244 Регионална конференција, Златибор, септембар 2016

245 Слика 3 Прва страна Процедуре у Контролпоинт-у ПРЕДМЕТ ПРОЦЕДУРЕ Овом процедуром предузеће прописује начин спровођења мера безбедности и здравља на раду у складу са: Законом о безбедности и здрављу на раду, Актом о процени ризика на радним местима, прописаним мерама и нормативима заштите на раду, као и начином обављања активности које обухватају: почетно преиспитивање; идентификације и праћења законске регулативе; идентификације опасности, потенцијалних инцидентних и акцедентних ситуација; процене и контроле ризика и имплементације за то потребних контролних мерења; дефинисања циљева и праћења њихове реализације; оспособљавање и едукација запослених за здравље и безбедност на раду; дефинисање начина комуникације, начина реаговања у случају опасности, инцидентних и акцедентних ситуација; дефинисања начина провере управљања здрављем и безбедношћу на раду; превентивне и корективне мере и преиспитивање да би се проценило да ли се Заком у потпуности спроводи и да ли је погодан за остваривање политике и постављених циљева; употреба личне заштитне опреме; планирање, набавка и издавање личне заштитне опреме; начин и рокови прегледа оруђа за рад, електричних инсталација и остале опреме; утврђивање и контролисање здравственог стања радника; предузимање мера у случају повреда радника на раду; вођење евиденција из области безбедности и здравља на раду. Примењена заштита и њени трендови 245

246 ВЕЗА СА ДРУГИМ ДОКУМЕНТИМА Направићемо списак докумената која су потребна нашој фирми да би радили у складу са важећим законом, на пример: Стандард ИСО 9001: 2008, тачка 6.4 Радна средина Закон о безбедности и здрављу на раду ( Сл. гласник РС, 101/05 и 91/15) Правилник о поступку прегледа и испитивања опреме за рад и испитивање услова радне околине ( Сл. гласник РС, 94/06, 108/06, 114/14), Правилник о превентивним мерама за БЗР при коришћењу средстава и опреме за личну заштиту ( Сл. гласник РС, 92/08), Правилник о евиденцијама у области БЗР ( Сл. гласник РС, 62/07 и 102/15), Правилник о садржају и начину издавања образаца, извештаја о повреди на раду, професионалном обољењу и обољењу у вези са радом ( Сл. гласник РС, 72/06, 84/06), Правилник о претходним и периодичним лекарским прегледима запослених на радним местима са повећаним ризиком ( Сл. гласник РС, бр.120/07 и 93/08) Такође наводимо и интерна документа којим располажемо, на пример: Акт о процени ризика на радним местима у Контролпоинт д.о.о. број XXX Допуна Акта број XXX од XXX године. Правилник о безбедности и здрављу на раду Контролпоинт д.о.о. Евиденциони картон личних заштитних средстава и личне заштитне опреме Евиденције у области Безбедности и здравља на раду ТОК ПРОЦЕДУРЕ Пре него што опишемо ток процедуре, потребно је навести све дефиниције које нам могу користити у обављању послова БЗР. Затим се наводе активности које обухватају послове безбедности и здравља на раду, дужности послодавца и дужности лица за БЗР. На пример, дужности лица за безбедност и здравље на раду су: Учествује у припреми акта о процени ризика, Учествује у опремању и уређивању радног места, Организује превентивна и периодична испитивања услова радне околине, Организује превентивне и периодичне прегледе и испитивања опреме за рад, Свакодневно прати и контролише примену мера за БЗР, Прати стање у вези са повредама на раду и професионалним обољењима као и болестима у вези са радом и учествује у утврђивању њихових узрока и припрема извештај са предлозима мера за њихово отклањање, Припрема и спроводи оспособљавање запослених за безбедан и здрав рад, Сарађује и координира са службом медицине рада из области БЗР, Води евиденцију у области БЗР У наставку се редом описују све ове процедуре са одговарајућим прилозима. 246 Регионална конференција, Златибор, септембар 2016

247 ПРИМЕР ПРОЦЕДУРЕ ПОСТУПАК У СЛУЧАЈУ ПОВРЕДЕ У процедури која је везана за праћење стања у вези са повредама на раду, сем вођења евиденција на обрасцима 3, 4, 5, 11, 12, 13 и 14 према Правилнику о евиденцијама у области безбедности и здравља на раду[4], потребно је имати план активности у случају повреде на раду. Поступак се описује кроз кораке, на следећи начин: Непосредни руководилац је дужан да одмах обавести послодавца и Лице за БЗР о насталој повреди. Непосредни руководилац или Лице за БЗР су дужни да попуне Пријаве повреде на раду (слика бр. 4). Послодавац је дужан да одмах, а најкасније у року од 24 часа од настанка повреде, усмено или у писменој форми пријави надлежној инспекцији рада и надлежном органу за унутрашње послове сваку смртну, колективну или тешку повреду на раду, повреду на раду због које запослени није способан за рад више од три узастопна радна дана, као и опасну појаву која би могла да угрози безбедност и здравље запослених. Слика 4 Пример прилога број 16,пријава повреде на раду Инспекцији рада Примењена заштита и њени трендови 247

248 Ако се повреда догоди у I смени, непосредни руководилац телефонски обавештава послодавца и Лице за БЗР. Руководилац, главна сестра или Лице за БЗР истражују све детаље у вези са настанком повреде и попуњавају Извештај о повреди на раду. Уколико се повреда деси у II или III смени, током викенда, празника или прековременог рада, руководилац попуњава Извештај о повреди на раду, пријављује насталу повреду и предаје извештај Лицу за БЗР првог наредног радног дана. Ако повреда захтева хитну интервенцију, руководилац је дужан да пружи или обезбеди прву помоћ и транспорт до најближе здравствене установе. Ма колико безазлена повреда била, радник је дужан да обавести непосредног руководиоца о повреди. Лице за безбедност и здравље на раду попуњава Извештај о повреди на раду у пет примерака (слика бр. 5) или добија Извештај од непосредног руководиоца, који након потписивања од стране директора предузећа и стављања печата, доставља надлежној медицинској установи. Слика 5 Пример прилога процедуре број 18, прва страна извештаја о повреди на раду 248 Регионална конференција, Златибор, септембар 2016

249 Како нам све ове процедуре могу помоћи? Ако имамо среће, можемо лако заборавити које кораке треба преузети у случају повреде на раду. Уместо да тражимо правилнике, обрасце и упадамо у панику, довољно је само отворити процедуру и прочитати је. Процедуре се чувају у електронској форми, а прилози се држе одвојено у два различита фолдера пракса и процедура (слика бр. 6). У фолдеру пракса (слика бр. 7) налазе се прилози обележени редним бројевима који су наведени у свакој од процедура. Довољно је само одштампати одговарајуће прилоге без бојазни да смо нешто заборавили или да смо пропустили да делујемо у складу са Законом. Слика 6 Пример организовања документацијe u elektronskoj formi по ИСО9001 Слика 7 Пример чувања докумената неопходних у пракси за послове БЗР ИЗМЕНЕ ПРОЦЕДУРА И НОВЕ ПРОЦЕДУРЕ Дешаваће се ситуације када су неопходне измене процедура. Доћи ће до промене процеса рада, измена закона и правилника. На пример, ако предузеће није имало разлога да пријављује градилиште, а у међувремену има потребу да обавља Примењена заштита и њени трендови 249

250 грађевинске или електро радове на привременим или покретним градилиштима, биће потребно да пријавимо градилиште и урадимо елаборат о уређењу градилишта (ЕУГ) [5]. Најпре, морамо у процедуру додати нове везе са другим документима: Правилник о садржају елабората о уређењу градилишта ( Сл. гласник РС, 121/2012 и 102/2015), Правилник о заштити на раду при извођењу грађевинских радова ( Сл. гласник РС, 53/97), Уредбу о безбедности и здрављу на раду на привременим и покретним градилиштима ( Сл. гласник РС, РС14/09 и 95/10). Затим ћемо анализирати који су кораци неопходни да би се пријавило градилиште и додаћемо одговарајуће прилоге: Пријава градилишта, Елаборат о уређењу градилишта (садржи: шему градилишта, опис радова, мере за безбедност и здравље на раду) [6]. Можемо направити процедуру прикупљања документације неопходне за руководиоца радова. Докомунтација потребна руководиоцу радова на градилишту садржи: Пријава градилишта Уговор о извођењу радова Споразум о заједничком спровођењу мера за БЗР Елаборат о уређењу градилишта Извод и решење из АПР-а Одлука о именовању лица за БЗР и уверење о положеном стручном испиту Одлука о покретању процене ризика, 1. страна Акта о процени ризика, закључак и изјава послодавца, извод из Акта за радна места присутна на градилишту. Образац бр. 6 за ангажоване раднике Лекарска уверења за раднике на радним местима са повећаним ризиком Правилник и упутства за безбедан рад Изводи из евиденција (обрасци 2, 3, 8 и 9) Решење о одговорном извођачу са лиценцом Решење о шефу градилишта Одлука о одговорном руководиоцу са лиценацама Уверење Прва помоћ Наравно, велики број докумената захтева редовна ажурирања. Управљајући документима по захтевима стандарда, ми смањујемо могућност коришћења застарелих документа. Систем је жив и увек морамо да се преиспитујемо, како би документа била ажурирана. Можемо направити и процедуру којом периодично проверавамо важност: лекарских уверења, обука запослених, стручне налазе итд. ЗАКЉУЧАК Свако може направити сопствени систем за успешно и организовано вођење послова безбедности и здравља на раду. ИСО 9001 нам нуди један модел који се у пракси показао као ефикасан. Резултат су уредно сложени регистратори (слика бр. 8) и екстерна документа у штампаној или електронској форми неопходна за ефикасно вођење послова безбедности и здравља на раду. 250 Регионална конференција, Златибор, септембар 2016

251 Слика 8 Илустрација уредно сложене документације ЛИТЕРАТУРА [1] Српски стандард СРПС ИСО 9001:2008, IV издање ( ) стр [2] Систем управљања заштитом здравља и безбедношћу на раду Упутства за примену ОХСАС 18001, ОХСАС 18002:2007, I издање (март 2007.) стр. 7, 49 [3] (јул 2016.) [4] Правилник о евиденцијама у области безбедности и здравља на раду ( Службени гласник РС, бр.62/2007 и 102/2015) [5] Закон о безбедности и здрављу на раду, ( Службени гласник РС, број 101/05 и 91/15) [6] Правилник о садржају елабората о уређењу градилишта ( Службени гласник РС, бр. 121/2012 и 102/2015) Примењена заштита и њени трендови 251

252 ПРЕДЛОЗИ ПРАВЦА РАЗВОЈА ЗАКОНОДАВНЕ РЕГУЛАТИВЕ У ОБЛАСТИ БЕЗБЕДНОСТИ И ЗДРАВЉА НА РАДУ Симо Косић, Ивана Косић Шотић Агенција за БЗР СИМОК Београд БВК Боград Увод: Постојећа регулатива у области безбедности и здрављу на раду у Републици Србији примењује се већ дужи низ година. Међутим, законодавна регулатива у Републици Србији мења се у складу са променам друштвено економскоих односа у привреди, увођењем слободног тржишта. У овој области, као што је познато, уводе се стандарди ЕУ кроз транспоновање директива. Циљ овог рада је да се не меша у обавезе државе које има према НПАА,бећ има за циљ да сагледа правце даљег развоја у делу обавеза послодаваца које има према опреми за рад коју користи. Овај рад ће се бавити размишљанима која се односе на коришћење опреме за рад и условима радне околине. Ključne reči:postojeća regulativa, bezbednost i zdravlje na radu, slobodno tržište. DIRECTION OF DEVELOPMENT PROPOSALS LEGISLATIVE FRAMEWORK IN THE FIELD OF SAFETY AND HEALTH AT WORK Introduction : Existing regulations in the field of safety and health at work in the Republic of Serbia applied for many years. However, legislation in the Republic of Serbia shall be amended in accordance with the changes of the Economic and Social relations in the economy, the introduction of the free market. In this area, as it is known, introduced EU standards transposing the Directive. The aim of this work is that it does not interfere with the obligations of the state which it has under NPAA, beige aims to examine the directions of further development in the part of employers that it has to work equipment that is used. This paper will deal with reflections concerning the use of work equipment and working environment conditions. Key words: existing legislation, health and safety at work, free market. ПРЕДЛОЗИ ПРАВЦА РАЗВОЈА Према члану 15. став 1.тач. 6 и 7 Закона о безбедности и здрављу на раду ( Сл. гласник РС, бр. 101/15 и 91/16), послодавац је у обавези да обезбеди одржавање средстава за рад и средстава и опреме за личну заштиту на раду и да ангажује правно лице са лиценцом ради спровођења превентивних и периодичних прегледа и провере опреме за рад, као и превентивних и периодичних испитивања услова радне околине. Напред наведено послодавац врши у складу са Правилником о превентивним мерама за безбедан и здрав рад при коришћењу опреме за рад (,,Службени гласник РС, бр. 23/09, 123/12 и 102/15), Правилник о поступку прегледаи провере опреме за рад и исшитивање услова радне околине ( Сл. гласник РС, бр. 94/06, 108/06-исправка, 114/14 и 102/15) и Правилник о условима и висини трошкова за издавање лиценци за обављање послова у области безбедности и здравља на раду ( Сл. гласник РС, бр. 112/13, 57/14 и 102/15). Према наведеним прописима послодавац је у обавези да врши периодичне прегледе и провере прописане опреме за рад периодично на сваке три године, као и да у истом периоду врши испитивање услова радне околине. За напред наведене 252 Регионална конференција, Златибор, септембар 2016

253 прегледе, провере и испитивања послодавац је дужан да ангажује спољњу службу (правно лице са лиценцом). Међутим, треба нагласити да су питања одржавања опреме за рад посебно обрађена у чл.6 и 6а Правилника о превентивним мерама за безбедан и здрав рад при коришћењу опреме за рад (,,Службени гласник РС, бр. 23/09, 123/12 и 102/15), где је дефинисано да је послодавац дужан да обезбеди примену мера безбедности и здравља на раду при коришћењу опреме за рад, а посебно: [1] да се опрема за рад користи искључиво у складу са наменом; [2] да је опрема за рад одговарајућа за обављање послова или да је на правилан начин прилагођена за ту сврху; [3] да се опрема за рад користи у складу са свим безбедносно-техничким подацима наведеним у документацији произвођача, односно испоручиоца. Послодавац је дужан да при избору опреме за рад води рачуна о специфичним радним условима и постојећим опасностима и штетностима на радним местима и у радној околини, као и о опасностима и штетностима које могу настати при коришћењу те опреме за рад. Послодавац је дужан да обезбеди да се применом мера безбедности и здравља на раду при коришћењу опреме за рад ризик од настанка повреда и оштећења здравља за запослене отклони или сведе на најмању могућу меру. Послодавац је дужан да при коришћењу опреме за рад спроводи мере за безбедан и здрав рад утврђене у Прегледу општих мера (Прилог 1.) и Прегледу мера при коришћењу опреме за рад (Прилог 2.) (коришћење опреме за рад јесу све активности које се односе на опрему за рад као што су покретање или заустављање, односно њена употреба, транспортовање, поправљање, измене којима се не мења намена, одржавање, сервисирање и чишћење). ПИТАЊА КОЈА ТРЕБА АНАЛИЗИРАТИ Поставља се питање да ли послодавац треба, односно да ли може ову врсту провере опреме за рад и испитивања услова радне околине да врши сам у оквиру својих могућности? Да ли је, са аспекта безбедности и здравља на раду боље и квалитетније да у сваком тренутку располаже валидним подацима о опреми за рад и/или условима радне околине, или су валиднији подаци раније утврђени (периодицитет од треи године)? Поставља се питање доследне имплементације прописа, како домаћих тако и ЕУ, који се односе нарочито на новопроизведену опрему за рад после године? Ништа мање значајно питање није и питање које се односи на економску оправданост оваквог размишљања,поготово ако имамо у виду да директиве у области беубедности и здравља на раду указују на став да сва питања у области безбедности и здравља на раду треба да решава послодавац у оквиру свог пословања. Размишљања су да, послодавац у оквиру свог пословања за своје потребе, располаже опремом и стручним кадровима, како би у сваком тренутку могао да Примењена заштита и њени трендови 253

254 изврши преглед и проверу опреме за рад (било које), односно испитивање услова радне околине, у циљу утвривања безбедних услова рада у сваком тренутку, а ради правовременог предузимања мера и смањења повреда на раду и професионалних обољења. Исто тако,по мом мишљењу потребно је размислити да ли и у ком обиму треба детаљније Законом о безбедности и здрављу на раду обавезати корисника опреме за рад о начину, обиму и поступку одржавања опреме за рад у исравном стању, као и вођење евиденције са подацима лица која врше одржавање. Република Србија, у просеку има годишње око 40 смртних, око 1000 тешких и преко лаких повреда на раду. У вези са напред наведеним може се уочити и дилема у вези примене чл.61 до 68 Закона о безбедности и здрављу на раду, односно вршења инспекцијског надзора код послодавца од стране инспекције рада. Наиме, према искуствима других земеља, у случајевима када се догоди повреда на раду, послодавац има обавезу да, поред примене мера за безбедан и здрав рад, питање спречавања изрока/узрока повреде на раду решава и кроз техничко/ практично решење што се на одговарајући начин верификује. Напред наведена питања је потребно, у наредном периоду са свих аспеката истражити, те је изте потребно уградити, у којико је могуће, у нов Закон о безбедности и здрављу на раду, који се наговештава да ће бити донет до 2018 године, а који мора бити у потпуности усаглашен са Директивом 89/391/ЕЗ. Наведена директива подржава напред наведена размишљања. ЛИТЕРАТУРА: 1) Закон о безбедности и здрављу на раду ( Сл. гласник РС, бр. 101/15 и 91/16); 2) Правилником о превентивним мерама за безбедан и здрав рад при коришћењу опреме за рад (,,Службени гласник РС, бр. 23/09, 123/12 и 102/15); 3) Правилник о поступку прегледаи провере опреме за рад и исшитивање услова радне околине ( Сл. гласник РС, бр. 94/06, 108/06-исправка, 114/14 и 102/15); 4) Правилник о условима и висини трошкова за издавање лиценци за обављање послова у области безбедности и здравља на раду ( Сл. гласник РС, бр. 112/13, 57/14 и 102/15). 254 Регионална конференција, Златибор, септембар 2016

255 НЕОПХОДНА ТЕХНИЧКА ДОКУМЕНТАЦИЈА ЗА СТАВЉАЊЕ МАШИНА У УПОТРЕБУ И ДАВАЊЕ НА КОРИШЋЕЊЕ Бојана Зораја, Милорад Бероња Институт заштите на раду, Нови Сад Резиме: Различите су ситуације код обавезе власника (послодавца) опреме за рад у употреби која је произведена пре и после ступања на снагу прописа који уређују производњу по поступку оцењивања усаглашености пре свега машина а потом лифтова, опреме под притиском и опреме намењене за употребу у потенцијално експлозивним атмосферама. Техничка документација, упутство, декларације о усаглашености и знак усаглашености за опрему за рад производену по поступку оцењивања усаглашености је једна нова обавеза произвођача и власника. Упутство за употребу и одржавање опреме за рад по прописима безбедности и здравља на раду је стална законска обавеза. Превентивни и периодични прегледи и провере опреме за рад утврђени прописима у области безбедности и здравља на раду је обавеза која се мења и усаглашава са новим техничким прописима. У раду је обрађена тематика везана за машине и обавезе власника (послодавца) када је у питању докуменатција и прегледи и провере опреме за рад у употреби. Кључне речи: опрема за рад, машине, употреба, документација, оцена усаглашености, упутство, знак усаглашености, прегледи и провере REQUIRED TECHNICAL DOCUMENTATION FOR SETTING UP EQUIPMENT TO USE AND ISSUING ITS UTILIZATION Abstract: There a different situations with the obligations for the owner (employer) in the use of work equipment that was produced before and after the coming into force of the regulations which governing the manufacture according to the procedure of conformity assessment, primarily machines and then elevators, pressure equipment and equipment intended for use in potentially explosive atmospheres. The technical documentation, instructions, declarations of conformity and conformity mark for the working equipment made by the conformity assessment procedure is a new obligation of manufacturers and owners. Instructions for use and maintenance of work equipment in accordance with regulations of safety and health at work is an ongoing legal obligation. Preventive and periodic inspections and testing of equipment for the work covered by the regulations in the field of safety and health at work is an obligation that is changing, and complying with the new technical regulations. In this paper is shown theme related to machines and obligations of the machine owner (employer) when it comes to documentation, inspections and testing of work equipment in use. Key words: work equipment, machines, use, documentation, conformity assessment, instruction, conformity mark, inspections and testing УВОД Овај рад је припремљен са циљем да помогне и разјасни власницима послодавцима (привредна друштва, државни органи, физичка лица) који имају обавезу поседавања прописане документације и обавезу прегледа и провере опреме за рад (машина) пре и после ступања на снагу прописа који уређују производњу по поступку оцењивања усаглашености. Рад није тумачење прописа већ је намењен лицима која обављају послове безбедности и здравља на раду да им олакша примену прописа у области безбедности и здравља на раду при коришћењу опреме за рад (машина). Примењена заштита и њени трендови 255

256 Кључни датум је 1. јануар године када је почео да се у целости примењује Правилник о безбедности машина («Службени гласник РС», број 13/2010) [2]. У међувремену је донет нови Правилник о безбедности машина ( Службени гласник РС, бр. 58/2016) [3] који је ступио на снагу 30. јуна године, а примењује се од 1. септембра године али овај моменат не мења наведени кључни датум примене прописа о безбедности машина. Правилник о безбедности машина ( Службени гласник РС, бр. 58/2016) [3] је у потпуности усклађен са свим начелима и битним захтевима из Директиве 2006/42/ ЕЗ и изменама и допунама из Директиве 2009/127/ЕЗ Европског парламента и Савета о машинама и прописују се битни захтеви за заштиту здравља и безбедности који се односе на пројектовање и израду машина пре њеног стављања на тржиште или употребу, као и други захтеви и услови који морају бити испуњени за њихово стављање на тржиште и/или употребу као што су Декларација о усаглашености машине, садржина техничке документације, поступци за оцењивање усаглашености, Именовано тело за оцењивање усаглашености, знак усаглашености и означавање усаглашености и сл. Послодавац може да запосленима да на коришћење опрему за рад само ако су усаглашени са прописаним техничким захтевима, ако је њихова усаглашеност оцењена према прописаном поступку, ако су означени у складу са прописима и ако их прате прописане исправе о усаглашености и друга прописана документација сходно члану 24. став 1. Закона о безбедности и здрављу на раду ( Службени гласник РС број 101/05 и 91/15) [1]. Правилник [3] се примењује и на половне машине када се те машине по први пут стављају на тржиште Републике Србије и/или у употребу, без обзира да ли су те машине израђене, односно произведене у Републици Србији или ван ње. Лице одговорно за прво стављање на тржиште половне машине или њено прво стављање у употребу, било да је то произвођач, увозник, дистрибутер или сам корисник, мора да испуни све обавезе из Правилника [3]. 1. СТАВЉАЊЕ МАШИНЕ НА ТРЖИШТЕ И/ИЛИ У УПОТРЕБУ ПОСЛЕ 1. ЈАНУАРА ГОДИНЕ 1.1. Доступност техничке документације за машину Техничка документација за машине мора да буде сачињена на српском језику, односно на једном од службених језика ЕУ, са одговарајућим преводом на језик разумљив органу тржишног надзора. Сваку машину која се ставља на тржиште Републике Србије или пушта у употребу у Републици Србији, мора да прати оригинална техничка документација произвођача или његовог заступника на српском језику са назнаком «оригинална техничка документација, или превод те техничке документације на српски језик са назнаком «превод оригиналне техничке документације заједно са оригиналном техничком документациом на језику произвођача или његовог заступника, ако се машина увози у Републику Србију. Техничку документацију за машину сачињава произвођач. Превод техничке документације за машину обезбеђује произвођач, његов заступник или увозник. 256 Регионална конференција, Златибор, септембар 2016

257 Техничка документација, мора бити доступна надлежним инспекторима најмање 10 година после датума производње машине или десет године после датума последњег произведеног примерка, у случају серијске производње. Техничка документација не мора да се чува на територији Републике Србије, нити мора трајно да буде доступна у материјалном облику. Лице одређено у Декларацији о усаглашености машине, мора бити способно да сачини техничку документацију, да је стави на располагање и учини доступном на захтев надлежног инспектора. Ако се техничка документација не поднесе на захтев надлежног инспектора, то може представљати довољан основ да се посумња у усаглашеност предметне машине са битним захтевима за заштиту здравља и безбедности ПОТРЕБНЕ ИНФОРМАЦИЈЕ (УПУТСТВА И СЛ.) О МАШИНИ Информације и упозорења на машини На машини се морају налазити све информације битне за њен тип и њену безбедну употребу. Информације и упозорења на машини морају се, пре свега, обезбедити у облику лако разумљивих симбола или пиктограма. За машину која се ставља на тржиште Републике Србије или пушта у рад у Републици Србији све писане информације и упозорења морају бити на српском језику или на језику лако разумљивом кориснику машине Означавање машина - «таблица» Свака машина мора бити видљиво, читљиво и неизбрисиво означена, нарочито следећим подацима: - пословним именом, односно називом и пуном адресом седишта произвођача и, када је то применљиво, адресом његовог заступника; - ознаком машине; - знаком усаглашености; - ознаком серије или типа; - серијским бројем, ако постоји; - стварном годином производње (тј. годином када је процес производње завршен). Машина која је пројектована и израђена за употребу у потенцијално експлозивној атмосфери, мора да буде одговарајуће означена. Кад се делом машине, за време употребе, мора руковати помоћу опреме за дизање, маса тог дела мора бити означена читљиво, недвосмислено и неизбрисиво. За машину која се ставља на тржиште Републике Србије или пушта у рад у Републици Србији те информације морају бити на српском језику или на језику лако разумљивом кориснику машине УПУТСТВА Сваку машину која се ставља на тржиште Републике Србије или пушта у употребу у Републици Србији, мора да прати оригинално упутство произвођача или његовог заступника на српском језику са назнаком «оригинално упутство», или Примењена заштита и њени трендови 257

258 превод тог упутства на српски језик са назнаком «превод оригиналног упутства» заједно са оригиналним упутством на језику произвођача или његовог заступника, ако се машина увози у Републику Србију. Упутство за машину сачињава произвођач. Превод упутства обезбеђује произвођач, његов заступник или увозник. Изузетно, упутства за одржавање која су намењена специјализованом особљу који су страни држављани, а које запошљава произвођач или његов заступник, могу бити сачињена на једном од службених језика држава чланица Европске уније (ЕУ) који разуме специјализовано особље. Садржај упутстава Садржај упутстава за машине мора да обухвати, поред предвиђене употребе машине и сваку неправилну употребу машине која се може разумно предвидети. Сва упутства за употребу садрже, нарочито следеће податке: а) пословно име, односно назив и пуну адресу седишта произвођача и његовог заступника; б) ознаку машине која је наведена на самој машини, осим серијског броја; в) Декларацију о усаглашености или други документ који садржи податке из Декларације о усаглашености где су наведене карактеристике машине, осим серијског броја и потписа лица које је сачинило Декларацију о усаглашености; г) општи опис машине; д) цртеже, дијаграме, описе и објашњења која су потребна за употребу, одржавање и поправку машине, као и за проверу њеног исправног функционисања; ђ) опис радне(-их) станице(-а) за коју(е) се претпоставља да ће (их) заузимати руковаоци; е) опис предвиђене употребе машине; ж) упозорења у вези са недопуштеним начинима употребе машине, који су се показали као могући на основу искустава; з) упутства за монтажу, постављање и прикључење, укључујући цртеже, дијаграме и средства за причвршћивање, као и одређивање постоља или инсталације на коју се машина мора поставити; и) упутства која се односе на постављање и монтажу машине, ради смањења буке или вибрација; ј) упутства за пуштање у рад и употребу машине и, ако је потребно, упутства за обуку руковалаца; к) информације о преосталим ризицима и поред мера предвиђених у пројекту машине, безбедносном заштитом и одговарајућим допунским мерама за заштиту; л) упутства о безбедносним мерама које треба да предузме корисник, укључујући, кад је то одговарајуће, обезбеђивање личне заштитне опреме; љ) битне карактеристике алата које се могу поставити на машину; м) услове под којима машина испуњава захтеве стабилности за време употребе, превоза, монтаже, демонтаже, кад је ван употребе, за време испитивања или за време предвидивих кварова, отказа, или оштећења; 258 Регионална конференција, Златибор, септембар 2016

259 н) упутства за обезбеђивање безбедног вршења превоза, померања и складиштења, са навођењем масе машине и њених различитих делова, кад се они уобичајено превозе одвојено; њ) начин поступања у случају незгоде, квара или оштећења, у случају блокирања, као и начин поступања који омогућава безбедно деблокирање опреме; о) опис поступака подешавања и одржавања које мора да обави корисник, као и превентивних мера одржавања које треба узети у обзир; п) упутства за безбедно подешавање и одржавање, укључујући мере заштите које треба предузети у току тих поступака; р) спецификације резервних делова које треба користити кад утичу на здравље и безбедност руковалаца; с) информације о вредностима емисија које се преносе ваздухом, буке; т) информације за руковаоца и изложена лица у вези са емитовањем зрачења, кад постоји вероватноћа да ће машина емитовати нејонизујуће зрачење које може проузроковати штету лицима, посебно лицима са активним или пасивним уграђеним медицинским помагалима, информације које се односе на зрачење које се емитује за руковаоца и изложене особе. Неке врсте машина имају додатне специфичности код упутства Декларација о усаглашености машине Декларација о усаглашености машине мора бити откуцана или написана руком, великим штампаним словима. Сваку машину која се ставља на тржиште Републике Србије или пушта у употребу у Републици Србији, мора да прати оригинална Декларација о усаглашености машине произвођача или његовог заступника на српском језику са назнаком «оригинална декларација о усаглашености машине», или превод те Декларације о усаглашености машине на српски језик са назнаком «Превод оригиналне Декларације о усаглашености машине» заједно са оригиналном Декларацијом о усаглашености машине на језику произвођача или његовог заступника, ако се машина увози у Републику Србију. Декларацију о усаглашености машине сачињава произвођач. Превод Декларације о усаглашености машине обезбеђује произвођач, његов заступник или лице које ту машину увози у Републику Србију Знак усаглашености на машини Знак усаглашености ставља на машину произвођач или његов заступник, на видном месту тако да буде читљив и неизбрисив, у складу са прописом којим се одређује начин стављања и употреба знакова усаглашености. Изузетно, ако произвођач или његов заступник није регистрован на територији Републике Србије, увозник ставља знак усаглашености на машину, односно ако то није одговарајуће, на њену амбалажу и/или документацију која је прати приликом испоруке. На машину се могу стављати и други знакови, симболи, натписи или друге ознаке, под условом да се тиме не смањује видљивост, читљивост и/или значење знака усаглашености. Примењена заштита и њени трендови 259

260 На машину се не могу стављати други знакови, симболи, натписи или друге ознаке чије стављање је забрањено законом којим се уређују технички захтеви за производе и оцењивање усаглашености. Знак за усаглашеност СЕ се састоји од стилизованог латиничног словног знака «СЕ» у следећем облику: СЕ знак мора бити стављен у непосредној близини пословног имена, односно назива произвођача или његовог заступника применом исте технике. У случају примене поступка за потпуно обезбеђивање квалитета (машина наведена у Прилогу 4 Правилника [3] и израђена у складу са српским стандардима), СЕ знак мора да прати идентификациони број тела за оцењивање усаглашености које је спровело тај поступак. Ако машина није наведена у Прилогу 4 Правилника [3] а произвођач је применио поступак за оцењивање усаглашености машине интерном контролом производње нема индентификациопног броја тела за оцењивање усаглашености. Српски знак усаглашености се састоји од три велика слова А повезана у облику једнакостраничног троугла (3А), у следећем облику: И Уз Српски знак се ставља јединствени број Именованог тела за оцењивање усаглашености из регистра именованих тела за оцењивање усаглашености, као и последње две цифре године издавања исправе о усаглашености, ако је то тело спроводило, односно учествовало у оцењивању усаглашености. Сматра се да је машина на коју је стављен знак усаглашености и коју прати Декларација о усаглашености машине усаглашена са захтевима из Правилника [3]. 2. МАШИНЕ КОЈЕ СУ СЕ НАЛАЗИЛЕ У УПОТРЕБИ ПРЕ 1. ЈАНУАРА ГОДИНЕ Машине које су се у моменту примене Правилника [2] већ налазиле у употреби, односно које су биле коришћене (половне машине) примењује се одговарајући посебни прописи које се односе на заштиту здравља и безбедности на раду. Послодавац који је запосленима дао на коришћење опрему за рад пре ступања на снагу прописа којим је уређено оцењивање усаглашености машина (пре 1. ја- 260 Регионална конференција, Златибор, септембар 2016

261 нуара године) дужан је да обезбеди упутство за њихову употребу и одржавање сходно члану 24. став 2. Закона о безбедности и здрављу на раду ( Службени гласник РС број 101/05 и 91/15) [1]. Постојање произвођачке документације за опрему за рад која у себи садржи упутство за употребу и одржавање је добра ситуација за послодавца, али ако је не поседује дужан је да је прибави (изради) на начин који сам одреди. Код израде тог упутства може помоћи садржај упутстава за машине који је прописан тачком Прилога 1 Правилника [3]. 3. ПРЕВЕНТИВНИ И ПЕРИОДИЧНИ ПРЕГЛЕД И ПРОВЕРА ОПРЕМЕ ЗА РАД Послодавац је дужан да ангажује правно лице са лиценцом ради спровођења превентивних и периодичних прегледа и провере опреме за рад сходно члану 15. став 1. тачка 7) Закона о безбедности и здрављу на раду ( Службени гласник РС број 101/05 и 91/15) [1]. Превентивним и периодичним прегледима и проверама опреме за рад проверава се и утврђује да ли су на опреми за рад, која се користи у процесу рада, примењене мере безбедности и здравља на раду утврђене прописима у области безбедности и здравља на раду, техничким прописима, стандардима и упутствима произвођача. Опрема за рад која подлеже превентивним и периодичним прегледима и проверама, у смислу овог правилника, јесте: 1) дизалица и уређај носивости од 0,5 тона и више, као и привремено постављена конзолна дизалица и витло носивости од 0,5 тоне и више, на механизовани погон, који служе за дизање, спуштање и преношење терета помоћу челичног или другог ужета, ланца, хидраулика и др.; 2) регална дизалица на механизовани погон (у регалном ходнику и ван њега, везана за шине или која има на други начин аутоматски регулисане позиције) која служи за уношење у регал и узимање из регала палета или материјала; 3) подизна платформа на механизовани погон која, помоћу уграђене платформе или корпе, служи за дизање и спуштање запослених ради обављања радних операција; 4) висећа скела, на механизовани погон, којa на вертикалним површинама зграда, на фасадама зграда, градилиштима и у објектима намењеним за радне и помоћне просторије служи за дизање и спуштање запослених и материјала; 5) самоходно возило, на механизовани погон, које се користи за унутрашњи транспорт - вучу, потискивање, дизање, спуштање и преношење терета; 6) преса, маказе, нож и ваљак, на механизовани погон који су фиксно постављени, за сечење, пресовање, савијање и извлачење материјала, а у којe се материјал за обраду улаже или вади ручно; 7) опрема за прераду и обраду дрвета, пластичних и сличних материјала, на механизовани погон, која је фиксно постављена, у коју се материјал за обраду улаже или вади ручно; 8) уређаји у којима се наносе и суше премазна средства чије компоненте у додиру са ваздухом образују запаљиве и експлозивне смеше, испарења и хемијске штетности опасне по здравље запослених; Примењена заштита и њени трендови 261

262 9) опрема, односно постројења за производњу, пуњење, мерење и контролу, са цевоводима за напајање, развођење и транспорт експлозивних, отровних и загушљивих флуида - гасова или течности, осим природног гаса (земни гас), у објектима који се користе као радни и помоћни простор; 10) противексплозијско заштићена опрема за рад, која се користи у технолошким процесима; 11) привремена електрична инсталација са уређајима, опремом и прибором, постављена за време изградње грађевинских објеката или извођења других радова; 12) опрема за рад (машине, уређаји, постројења, инсталације и алати) за коју је послодавац актом о процени ризика утврдио да се на њој врше превентивни и периодични прегледи и провере. Прегледе и провере опреме за рад врши правно лице са лиценцом за обављање послова прегледа и провере опреме за рад. О извршеном прегледу и провери опреме за рад издаје се стручни налаз. Превентивни прегледи и провере опреме за рад обављају се пре почетка коришћења, односно пре давања на употребу запосленима, после реконструкције или хаварије, као и пре почетка рада на новом месту рада ако је опрема премештена са једног на друго место. Превентивни прегледи и провере опреме за рад не обављају се за опрему за рад коју, приликом првог стављања у употребу, није потребно склапати, састављати или монтирати или опрему за рад коју је произвођач ставио у погон и предао на коришћење послодавцу. Периодични прегледи и провере опреме за рад обављају се у року који је утврђен техничким прописима и стандардима или који је одређен упутством произвођача, а најкасније у року од три године од дана претходног прегледа и провере, осим периодичних прегледа и провере привремене електричне инсталације са уређајима, опремом и прибором, који се обављају у року од годину дана од дана претходног прегледа и провере и периодичних прегледа и провере опреме за рад коју послодавац утврди актом о процени ризика, који се обављају у року утврђеном тим актом. 4. ЛИТЕРАТУРА [1] Закон о безбедности и здрављу на раду («Службени гласник РС» број 101/05 и 91/15). [2] Правилник о безбедности машина («Службени гласник РС», број 13/2010). [3] Правилник о безбедности машина ( Службени гласник РС, бр. 58/2016). [4] Правилник о условима и висини трошкова за издавање лиценци за обављање послова у области безбедности и здравља на раду («Службени гласник РС» број 112/13, 57/14 и 102/15). [5] Правилник о поступку прегледа и провере опреме за рад и испитивања услова радне околине («Службени гласник РС» број 94/06, 108/06 исправка, 114/14 и 102/15). [6] Правилник о превентивним мерама за безбедан и здрав рад при коришћењу опреме за рад («Службени гласник РС» број 23/09, 123/12 и 102/15). [7] Списак српских стандарда из области машина ( Службени гласник РС», бр. 34/2015). Укупно 736 стандарда. 262 Регионална конференција, Златибор, септембар 2016

263 ПРЕВЕНТИВНО ДЕЛОВАЊЕ ИНСПЕКЦИЈЕ РАДА У ОБЛАСТИ БЕЗБЕДНОСТИ И ЗДРАВЉА НА РАДУ Љиљана Стојшић Одељење инспекције рада у Новом Саду Резиме: Савремени концепт безбедности и здравља на раду мења улогу свих чинилаца у области рада. Превенција, као централни принцип овог концепта, захтева другачији приступ остваривању радних стандарда. Од инспекције рада се више не очекује само вршење контроле у делу примене радног законодавства, већ и пружање максималне подршке привредном развоју и изградњи унутрашњег система за контролу безбедних и здравих радних места. За остваривање оваквих захтева, поред традиционалних, неопходно је развијање и нових облика превентивног деловања и њихово што чешће коришћење. Кључне речи: радни стандарди, инспекцијa рада, превенција, безбедна и здрава радна места PREVENTIVE ACTION OF LABOR INSPECTION IN THE FIELD OF SAFETY AND HEALTH OT WORK Summary: The modern concept of safety and health at work is changing the role of all actors in the field of labor. Prevention, as a central principle of this concept requires a different approach to achieving labor standards. Since labor inspection is no longer expected only exercise control in part the application of labor law, but also provide maximum support to economic development and the construction of the internal control system of safe and healthy workplaces. For the realization of these demands, in addition to traditional, it is necessary to develop and new forms of preventive activity and their use as often as possible. Key words: labor standards, labor inspection, prevention, safe and healthy workplaces УВОД Основни облик деловања инспекције рада, од њеног настанка до данас, је вршење инспекцијских надзора у оквиру којих се спроводи контрола примене прописа у области рада. Поред тога, она има и низ других активности: од превентивних облика деловања и сарадње са социјалним партнерима, преко учествовања у различитим кампањама и истраживањима, до евидентирања уочених појава и извештавања о предузетим активностима и оствареним ефектима. Да би деловање инспектора рада било ефикасно, он мора имати на располагању адекватне инструменте, као што су овлашћења, расположиве мере и одређена дискрециона овлашћења. Са друге стране, инспектор рада мора имати и значајан ниво одговорности, како би се обезбедила равнотежа између његових права и обавеза. Посебан значај инспекције рада је у томе што је она једини механизам јавне власти који има директан приступ радном месту и директан утицај на процес рада. Због тога је она изванредно средство за промовисање основних радних стандарда, принципа квалитета и пристојног рада. Инспекција рада може непосредно пружити потребне техничке информације и савете послодавцу и запосленима и истовремено усмеравати радне процесе ка пројектованој националној политици у области рада. Промене света рада повећавају сложеност активности инспектора рада, са једне стране, кроз честе промене прописа и неопходност њиховог праћења, а са друге стране, кроз потребу другачијег приступа инспекцијском надзору и сагледавању процене ризика, усмеравању социјалног дијалога и пружању превентивних услуга уз традиционалне контролне функције деловања система инспекције рада. Од Примењена заштита и њени трендови 263

264 инспектора рада данас се не очекује само утврђивање чињеница о степену усаглашености унутрашњег система код послодавца са стратегијом и националним захтевима, већ и деловање на повећање квалитета овог система. У том смислу инспектор рада данас има задатак да провери функционисање и усмери менаџерски систем управљања код послодавца у делу: процене ризика, планирања превентивних мера, корпоративне стратегије и учешћа запослених и њихових представника у питањима везаним за систем безбедности и здравља на раду. Поред тога, инспектор рада може и треба да иницира побољшања у овом систему, као и да подржи послодавца и запослене у социјалном дијалогу и доношењу неопходних промена у области рада. За остваривање овако значајних циљева, постављених пред инспекцију рада, неопходне су промене у свим сегментима њеног деловања: од планирања и организовања, утврђивања приоритета и обезбеђивања адекватних ресурса, до техника рада, механизама деловања, система праћења имплементације прописа и др. Једно од кључних питања, које је и централна тема овог рада, је питање којим мерама инспекција рада на најбољи и најефикаснији начин, у савременом радном окружењу, може пружити максимум на пољу имплементације радних стандарда у области безбедности и здравља на раду? Да би одговорили на ово питање сагледаћемо: расположиве механизме деловања инспекције рада, захтеве према инспекцији рада које даје законодавни оквир и стратегије развоја области безбедности и здравља на раду, савремене међународне и регионалне захтева постављене пред инспекцију рада и искуства развијенијих система инспекција рада по питању избора мера и ефикасности деловања. Поћи ћемо од хипотезе да приоритет у избору мера треба да буду облици превентивног рада, уз могућност коришћења и других средстава утицаја, а да конкретан избор мера мора бити у рукама инспектора рада за сваки појединачни случај. МЕХАНИЗМИ ДЕЛОВАЊА ИНСПЕКЦИЈЕ РАДА Мере, које стоје на располагању инспектору рада, и њихов избор представљају питање које не губи на актуелности, од настанка инспекције рада до данас. Ово питање је увек једно од централних при разматрању ефикасности инспекције рада. У једном се сви слажу - инспектора рада треба опремити мерама путем којих ће моћи да, на најефикаснији начин, оствари задатак који је пред њега постављен. Међутим, по питању избора мера, њихове ефикасности и значајa, мишљења су различита. У основи, мере које стоје на располагању инспектору рада могу се поделити у три групе: корективне, репресивне и превентивне. Све три групе мера одавно су познате, те их готово све инспекције рада, од свог настанка, користе, међутим, начин и облик њихове употребе подложни су променама, како би дали што боље ефекте и извршили снажнији утицај на чиниоце у области рада који треба да спроведу имплементацију радних стандарда. Корективне мере Ово су мере путем којих инспектор рада писаним актом (најчешће решењем или налогом), констатује утврђене недостатке или неправилности у примени прописа, који су учињени од стране послодавца, па истом налаже да их у одређеном року отклони. Реч је о мери којом се постиже сврха инспекцијског надзора побољшање стања у области која је контролисана, па га готово све инспекцијске службе обилато користе. Предност овакве мере је што на потпуно јасан начин послодавцу прецизира шта је то био дужан да учини и у чему се састоји пропуст који је начинио, те му се доставља писани акт, који послодавац може и накнадно проучити, те своје 264 Регионална конференција, Златибор, септембар 2016

265 поступке усагласити са прописима. Из ових разлога и послодавци подржавају примену корективних мера. Поменуте предности су значајне и због тога што су активности инспектора рада, његови закључци и налози, евидентирани у писаној форми, па одражавају систем правне сигурности, који би могао бити угрожен уколико инспектор рада делује само усменим обраћањем према послодавцу, када се може догодити да га послодавац не разуме, или да инспектор прекорачи границе својих овлашћења, а да о томе нема писаних трагова, нити могућности накнадног увида у утврђене чињенице и наложене мере. Недостатак корективних мера може бити чињеница да је за њихово активирање потребно време (од вршења инспекцијског надзора, преко сачињавања писаног акта до његовог достављања послодавцу), да послодавац и по пријему акта има рок за поступање по њему, као и, по правилу, могућност жалбе која одлаже извршења наложених мера, те се може догодити да се не отклоне утврђени недостаци или неправилности у једном дужем периоду, од момента њиховог утврђивања и деловања инспектора рада, што умањује ефикасност ове мере. Репресивне (казнене) мере Ове мере подразумевају неки облик санкције - одузимање, забрану, новчану казну и сл. која се може предузети према лицу које је прекршило норме радног законодавства. У оквиру репресивних мера на располагању инспекторима рада најчешће су: изрицање новчаних казни у фиксном износу, покретање поступака пред надлежним органом за утврђивање прекршајне одговорности, одређивање забране обављања одређених радњи, ангажовања одређених лица или употребе одређених средстава, иницирање покретања кривичног поступка, изрицање забране обављања делатности послодавцу, повлачење датих сагласности, одузимање издатих дозвола и сл. Врсте репресивних мера, које ће бити на располагању инспекторима рада, одређује национално законодавства. Приликом решавања овог питања од суштинске је важности за кредибилитет и ефикасност инспекцијског система да се образује значајан казнени механизам који ће самим својим постојањем одвраћати потенцијалне прекршиоца прописа од недозвољених радњи, што је један од основних циљева постојања санкције. И само изрицање санкције, уколико до њега дође, не сме бити само себи циљ, већ изречена санкција треба да буде разумна и сразмерна озбиљности преступа, како би, са једне стране, била схваћена као средство обезбеђења социјалне правде према оштећеном и јавности, а са друге стране, као облик васпитне мере према оном коме је изречена. У противном она губи смисао. Основни недостатак репресивних мера је честа немогућност правилног одмеравања тежине санкције, сразмерно учињеном пропусту и економској снази починиоца. Због тога се она често, од оног према коме је изречена, оцењује као неправедна, па на учиниоца не делује васпитно, већ на начин да он убудуће настоји да прикрије недостатке а не да их отклони. Превентивне мере Ове мере односе се на деловање инспектора рада снагом аргумента према другим чиниоцима у области рада, са циљем подизања свести о значају предузимања активности за успостављање здравог и безбедног радног окружења и успостављања Примењена заштита и њени трендови 265

266 ефикасног система за остваривање права и обавеза запослених и послодаваца. У ове мере спадају на пример: - давање савета инспектора рада послодавцима и запосленима о најефикаснијим начинима остваривања својих права и испуњавања својих обавеза, - упозоравање послодавца или запосленог на последице непридржавања прописа, - указивање послодавцима на уочене недостатке, - предлагање послодавцима конкретних мера за побољшање стања, - организовање тематских кампања о примени прописа, - припрема и дистрибуција штампаних материјала о примерима добре и лоше праксе, - рад са социјалним партнерима, - пружање информација путем медија и сл. Превентивне мере изискују знатно веће ангажовање инспектора рада, њихову већу стручност, етичке квалитете и социјалне вештине. У супротном, постоји опасност да превентивне мере не остварују ефекат поправљања стања, већ да постану инструмент злоупотребе положаја инспектора рада и неетичког поступања. Међутим, правилно употребљене превентивне мере показују значајне ефекте: увек су радо прихваћене од стране оног према коме су предузете, најчешће резултирају отклањањем уочених неправилности у кратком року, инспектору пружају могућност да покаже и примени сва знања и вештине које поседује у правцу креирања најефикасније мере, те представљају подстрек привредној активности и даљем развоју привредних субјеката. НАЦИОНАЛНИ ОКВИР ДЕЛОВАЊА ИНСПЕКЦИЈЕ РАДА У ОБЛАСТИ БЕЗБЕДНОСТИ И ЗДРАВЉА НА РАДУ На овом месту упознаћемо се са решењима која предвиђају три најзначајнија национална правна акта по питању механизама деловања инспекције рада. Први је основни и најзначајнији пропис у овој области а то је Закон о безбедности и здрављу на раду. Други је процесни закон који регулише поступање свих инспекцијских служби у земљи, па и инспекције рада, то је Закон о инспекцијском надзору. Трећи је национална стратегија безбедности и здравља на раду, која дефинише улогу свих чинилаца у овој области, па свакако и улогу инспекције рада. Механизми деловања инспекције рада према Закону о безбедности и здрављу на раду Законом о безбедности и здрављу на раду1) уређује се спровођење и унапређење безбедности и здравља на раду лица која учествују у радним процесима, као и лица која се затекну у радној околини, ради спречавања повреда на раду, професионалних обољења и обољења у вези са радом. Централни принцип унапређења безбедности и здравља на раду свакако је превенција, која представља процес обезбеђивања мера на радном месту и у радној околини код послодавца у циљу спречавања или смањења ризика на раду. Инспекцијски надзор над применом овог закона, подзаконских аката, техничких и других мера, мера утврђених актом о процени ризика, општим актом послодавца, колективним уговором или уговором о раду врши инспекција рада. У делу мера које стоје на располагању инспектору рада Закон о безбедности и здрављу на раду препознаје све три основне групе мера: корективне, репресивне и превентивне, са тим што су репресивне и корективне мере далеко заступљеније 1) Службени гласник РС 101/2005 и 91/ Регионална конференција, Златибор, септембар 2016

267 од превентивних мера. Законом је на општи начин дефинисана могућност превентивног деловања инспектор рада на начин да он послодавцима, запосленим, њиховим представницима и синдикату даје обавештења и савете у области безбедности и здравља на раду, као и о мерама чијом применом се обезбеђује извршавање овог закона на најефикаснији начин.1) Нису дефинисане конкретне превентивне мере и услови за њихово предузимање. Деловање инспекцијских служби према Закону о инспекцијском надзору У години почео је да се примењује у целини 2) Закон о инспекцијском надзору 3) који представља кровни закон за организовање рада свих инспекцијских служби, па и инспекције рада. Он подразумева другачије организовање инспекцијских служби и захтева бољу припрему, праћење стања у области надзора, процену ризика и детаљније планирање свих активности. Превентивно деловање инспекцијских служби постављено је као дужност, ради остваривања циља инспекцијског надзора и побољшања стања у области надзора. Законом су дефинисани и поједини облици превентивног деловања као што су: - објављивање важећих прописа, планова инспекцијског надзора и контролних листа, - обавештавање јавности о променама прописа и правима и обавезама надзораних субјеката, - обавештавање јавности о сазнањима инспекције о постојању озбиљног ризика по живот или здравље људи, имовину веће вредности, животну средину или биљни и животињски свет и предузетим мерама да би се тај ризик отклонио или умањио, - пружање стручне и саветодавне подршке надзираном субјекту или лицу које остварује одређена права у надзираном субјекту или у вези са надзираним субјектом, - издавање аката о примени прописа, - службене саветодавне посете, - предузимање превентивних инспекцијских назора, - друге активности усмерене ка подстицању и подржавању законитости и безбедности пословања и поступања и спречавању настанка штетних последица по законом и другим прописом заштићених добара, права и интереса, нарочито када се утврди да постоје рани знаци вероватноће њиховог настанка. 4) Законом је дефинисано и право надзираног субјекта да од инспекције захтева превентивно деловање у смислу организовања службене саветодавне посете. 5) Посебно је значајно дефинисање начина и принципа избора мера. Наиме, Законом је предвиђено да инспектор може надзираном субјекту изрећи управну меру и то: превентивну меру, меру за отклањање незаконитости, посебну меру наредбе, забране или заплене или меру за заштиту права трећих лица. Притом, инспектор изриче оне мере које су сразмерне процењеном ризику и откривеним, односно вероватним незаконитостима и штетним последицама и којима се, најповољније по надзираног 1) чл. 63. ст. 1. тач. 6. Закона о безбедности и здрављу на раду. 2) од 29. априла године. 3) Службени гласник РС број 36/ ) чл. 13 ст. 2. Закона о инспекцијском надзору. 5) чл. 13. ст. 3., 6.,7., 8. и 9. Закона о инспекцијском надзору. Примењена заштита и њени трендови 267

268 субјекта, постужу циљ и сврха закона и другог прописа. Инспектор се обавезно стара о томе да предузете мере буду сразмерне економској снази надзораног субјекта, да се њихове штетне последице сведу на најмању меру и настави одрживо пословања и развој надзираног субјекта. 1) Управо овим одредбама Закона о инспекцијском надзору јасно се апострофира превентивно деловање инспекције као примарно, уколико се и оваквим деловањем може постићи сврха правилна имплементација прописа. Превентивне мере, као видови превентивног деловања, Законом су дефинисане као облици управних мера, те их инспектор изриче решењем са циљем да спречи настанак незаконитости и штетних последица. Превентивне мере су: 1) упозоравање надзираног субјекта о његовим обавезама из закона и других прописа, као и о прописаним радњама и мерама управљеним према надзираном субјекту и санкцијама за поступања супротна тим обавезама; 2) указивање надзираном субјекту на могућност наступања штетних последица његовог пословања или поступања; 3) налагање надзираном субјекту предузимања или уздржавања од одређених радњи ради отклањања узрока вероватних штетних последица, као и одговарајућих мера предострожности у циљу спречавања настанка могућих штетних последица; 4) друге мере којима се постиже превентивна улога инспекцијског надзора. 2) Деловање инспекције рада према Стратегији безбедности и здравља на раду у Републици Србији За поље безбедности и здравља на раду, улогу најзначајнијих актера у њој и конкретне активности, које се очекују од ових чинилаца, веома су значајне и периодичне националне стратегије у овој области. Оне дају полазне смернице и дефинишу циљеве свих актера, па и инспекције рада. Актуелна Стратегија безбедности и здравља на раду у Републици Србији донета је за период од до године. Овом Стратегијом дефинисани су стратешки циљеви Инспектората за рад међу којима су и: - успостављање и изградња модерног система инспекције рада прилагођене ЕУ стандардима кроз реформу, реорганизацију и и нтеграцију инспекције рада, - оспособљавање и усавршавање знања инспектора рада за вршење инспекцијских надзора, - уједначавање поступања инспектора рада, - избегавање политике кажњавања и постепен прелазак на саветодавну улогу Инспектората, - промоција развоја националне културе превенције у области безбедности и здравља на раду (подизање свести и информисање јавности) са посебним освртом на сектор малих и средњих предузећа и високоризичне секторе (грађевинарство, пољопривреда, хемијска индустрија и сл.) итд. На основу реченог, можемо закључити да, иако Закон о безбедности и здрављу на раду, као основни и најважнији пропис у овој области, не дефинише конкретне превентивне мере и начин превентивног деловања инспектора рада, а дефинише бројне казнене мере, то не значи да у овој области инспектори рада треба да избега- 1) чл. 25. Закона о инспекцијском надзору. 2) чл. 26. Закона о инспекцијском надзору. 268 Регионална конференција, Златибор, септембар 2016

269 вају употребу превентивног деловања. Напротив, цео систем инспекцијског надзора, па и систем безбедности и здравља на раду почива на превенцији. То се јасно види како из одредаба Закона о инспекцијском надзору, тако и из националних стратегија безбедности и здравља на раду. МЕЂУНАРОДНИ И РЕГИОНАЛНИ ОКВИР ДЕЛОВАЊА ИНСПЕКЦИЈЕ РАДА У овом делу указаћемо на најзначајнија решења, по питању механизама деловања инспекције рада, а посебно њене превентивне улоге, по виђењу Међународне организације рада и Европске уније. Деловање инспекције рада према актима МОР-а Међународна организација рада, у оквиру своје нормативне активности, али и других видова деловања, истиче значај инспекције рада у остваривању традиционалних вредности и нових изазова са којима се сусреће област рада. Већи број конвенција и препорука МОР-а баве се и темама деловања инспекције рада. Међу поменутим актима се посебно истичу Конвенција и Препорука МОР број 81 о инспекцији рада у индустрији и трговини 1) и Конвенција МОР број 129 и Препорука МОР број 133 о инспекцији рада у пољопривреди 2). Овим међународним актима је јасно наглашена превентивна улога инспекције рада. Према поменутим Конвенцијама инспекција рада има, поред осталог, и задатак да пружа обавештења и техничке савете послодавцима и радницима о најефикаснијем начину за поштовање законских одредби. 3) Ово опште начело и овлашћење инспекције рада да превентивно делује разрађено је препорукама, као пратећим актима. Препоруком о инспекцији рада бр. 81 4) наглашена је потреба предузимања одговарајућих корака како би се обезбедило да послодавци и радници добију савете и упутства у вези са радним законодавством и питањима хигијене и безбедности на раду, применом мера као што су: (а) предавања, говори на радију, постери, памфлети и филмови у којима се објашњавају одредбе радног законодавства и предлажу методи за примену тог законодавства и мере за спречавање незгода на раду и професионалних обољења; (б) изложбе посвећене здрављу и безбедности на раду и (в) давање упутстава о хигијени и безбедности на раду у оквиру наставе у техничким школама. Препорука број 133 о инспекцији рада у пољопривреди предлаже да: земље чланице треба да спроведу, или промовишу, едукативне кампање које би, на све одговарајуће начине, информисале заинтересована лица о применљивим законским одредбама и о потреби њиховог спровођења, као 1) донете 1947 године 2) донете 1969 године 3) чл. 3. тач. 1б Конвенције број 81., односно чл. 6. тач.1б Конвенције број 129 4) у тачки 7. Примењена заштита и њени трендови 269

270 и о опасностима за животе или здравље људи који раде у пољопривредним предузећима и о најприкладнијим начинима да се те опасности избегну; поменуте кампање, водећи рачуна о условима који владају у земљи, могу да обухвате: а) коришћење услуга локалних промотера или инструктора, б) дистрибуцију плаката, памфлета, часописа и новина, в) организовање филмских пројекција, радио и телевизијских емисија, г) организовање изложби и практичних демонстрација о хигијени и безбедности на раду, д) укључивање хигијене и безбедности и других одговарајућих предмета у наставне програме школа на селу и стручних пољопривредних школа, ђ) организовање конференција за људе који раде у пољопривреди, а на које утиче увођење нових метода рада или нових материјала, односно супстанци, е) учествовање инспектора рада у пољопривреди у програмима образовања радника и ж) организовање предавања, дебата, семинара и наградних такмичења 1). Палета предложених превентивних мера указује на значај превенције у овој области и потребу да се инспектори рада посвете оваквим активностима, како би на што ефикаснији начин утицали на свест учесника у радном процесу о значају примене мера за здрав и безбедан рад. Посебно су значајне одредбе Конвенција број 81 и 129 према којима се инспекторима рада оставља да слободно одлуче да ли ће дати опомену или савете, уместо да започну или предложе гоњење.2) Овим одредбама дају се дискрециона овлашћења инспектору рада која, са једне стране, показују његову стартну позицију и значај који му омогућава да искаже све своје способности, креативност и правичност, те да изабере меру којом ће на најделотворнији начин утицати на правилну примену прописа, а, са друге стране, траже савесност и одговорност инспектора да обезбеди правну једнакост свих странака пред законом. Наравно, инспекторима рада, поред превентивних, стоје на располагању и све управне и казнене мере. Конвенција МОР број 150 и Препорука МОР број 158 о радној администрацији3) дају смернице за успостављање административног окружења у оквиру ког треба да се организује систем државне управе у области рада, а самим тим и инспекције рада, као једног од његових саставних делова. Према Конвенцији број 150 надлежни органи у оквиру система администрације рада, полазећи од међународних стандарда, треба и да: чине своје службе доступним послодавцима и радницима и њиховим организацијама, на начин примерен националним прописима и пракси, ради промовисања, на националном, регионалном и локалном нивоу, као и на нивоу различитих сектора привредних активности, ефикасних консултација и сарадње између радне администрације и органа и организација радника и послодаваца и да пру- 1) тачка 14. Препоруке број ) Члан 17. ст. 2. Конвенције број 81, односно члан 22. ст. 2. Конвенције број 129 3) донете 1978 године 270 Регионална конференција, Златибор, септембар 2016

271 жају стручне савете послодавцима и њиховим организацијама на њихов затев.1) Наведене активности указују на потребу успостављања социјалног дијалога на трипартитној основи (радна администрација - послодавци - радници), као и на значај превентивне функције администрације, која се у области рада у највећој мери огледа кроз активности инспекције рада. Кредибилитет инспекцијске службе зависи у великој мери од њене способности да пружи послодавцима и запосленима потребне информације и савете како да на најефикаснији начин остваре своја права у оквиру постављеног правног система. У том смислу промовише се изградња система државне управе као сервиса грађана. Конвенција МОР број 155 и Препорука МОР број 164 о заштити на раду, здравственој заштити и радној oколини 2) истичу да у систему контроле треба предвидети одговарајуће казне за кршење закона и прописа, а треба предузети и одговарајуће мере за усмеравање послодаваца и радника да би им се помогло у испуњавању законских обавеза. Инспекцији рада се сугерише да се у свим својим активностима руководи одредбама Конвенција број 81 и 129 и да посебну пажњу посвети превентивним активностима усмереним према послодавцима и запосленима, којима се са друге стране сугерише да се, кад год је то потребно, обрате инспекторима рада по свим питањима у вези са безбедношћу и здрављем на раду. Конвенција МОР број 187 и Препорука МОР број 197 о промотивном оквиру безбедности и здравља на раду 3) иду корак даље у односу на Конвенцију број 155 и прецизније дефинишу улоге носилаца основних функција у овој области. У том смислу све државе чланице се обавезују да успоставе, одржавају, прогресивно развијају и периодично преиспитују, национални систем безбедности и здравља на раду, који између осталог обухвата и механизме за обезбеђивање поштовања националних закона и прописа, укључујући и систем инспекције рада. 4) Препоруком број 197 се предлажу конкретне мере са циљем унапређења националне превентивне безбедоносне и здравствене културе. 5) Једна од врло значајних конкретних мера за постизање поменутог циља је захтев за унапређење механизама стицања знања и обука у овој области свих страна које у њој делују: одговорних лица код послодаваца, лица која непосредно руководе радним процесима, запослених и њихових представника, инспектора рада и других лица. Овом одредбом указује се на кључни елемент за спровођење активности у области безбедности и здравља на раду а то је знање. Поред тога предлаже се и предузимање превентивних мера као што су: олакшавање размене статистичких и других података између власти, послодаваца, радника и њихових представника, пружање информација и савета послодавцима, запосленима и њиховим организацијама о начинима на које могу да олакшају и унапреде међусобну сарадњу о овој области и сл. 1) члан 6. Конвенције број ) донете 1981 године 3) донете 2006 године 4) члан 4. Конвенције број ) која је дефинисана чланом 1. Конвенције број 187 као култура у којој се на свим нивоима поштује право на безбедно и здраво радно окружење, где влада, послодавци и радници активно учествују у обезбеђивању безбедног и здравог радног окружења кроз систем дефинисаних права, обавеза и дужности и где се начелу превентивности даје највећи приоритет. Примењена заштита и њени трендови 271

272 Имајући у виду чињеницу да је наша земља ратификовала све горе поменуте међународне конвенције оне су постале саставни део националног правног система. 1) Ратификоване међународне конвенције имају јачу правну снагу од домаћих прописа, а у случају колизије између њих непосредно се примењује међународна конвенција. 2) Према томе, одредбе ратификованих међународних конвенција, па и оне које говоре о механизмима деловања инспекције рада, примењују се директно. Ту су посебно значајне одребе Конвенција број 81 и 129 о дискреционим овлашћењима инспекције рада које инспекторима дају слободу при избору мере и овлашћење да уместо предузимања санкције изаберу и примене превентивну меру. Деловање инспекције рада према актима Европске уније Европска унија, као регионална заједница, која је створила и снажно регионално међународно радно право, представља за нашу земљу путоказ у формирању и имплементацији радних стандарда. Ова заједница велику пажњу поклања деловању инспекције рада, а поготово њеној превентивној улози и проналаску нових техника и метода деловања. Због тога се деловање инспекције рада апострофира у стратегијама безбедности и здравља на раду где се посебно истиче њена превентивна улога. Санкције треба да су сразмерне учињеним пропустима и да се ефикасно примењују, а основни алат инспектора рада треба да буду превентивне мере и акције. У години, донета је Резолуцију о улози инспекције рада у спровођењу стратегије у области безбедности издравља на раду. Резолуција наглашава да је ефективно спровођење закона Европске заједнице предуслов за побољшање квалитета радне околине што уједно представља основни задатак инспекције рада. Резолуција наглашава потребу много ширег, иновативнијег и целовитијег приступа здрављу и заштити на раду, како би се постигао циљ непрекидног побољшања добробити на раду. За инспекцију рада је веома важно да делује тако да се јасно може уочити да она у потпуности доприноси остварењу задатих циљева. Ова Резолуција, заједно са осталим документима који дефинишу улогу инспекције рада у међународним и европским димензијама, биће основа за доношење Заједничких принципа за инспекцију рада у вези са здрављем и заштитом на радном месту 3). Заједнички принципи су се развили као одговор на потребу одређивања путоказа и основа за евалуацију земаља чланица у погледу улоге инспекције рада у области безбедности и здравља на раду.заједничким принципима утврђено је пет основних (кључних) задатака органа држава чланица, који су одговорни за успостављање инспекцијске контроле у области рада, то су: да фирмулишу јасну визију деловања инспекције рада, 1) према члану 16. ст. 2. Устава Републике Србије Службени гласник РС број 98/2006 општеприхваћена правила међународног права и потврђени међународни уговори саставни су део правног поретка Републике Србије и непосредфно се примењују. Што се тиче самог чина ратификације међународних конвенција у Републици Србији он се, према чл. 99. став 1. тачка 4. Устава РС, врши у форми закона од стране Народне скупштине Републике Србије 2) Хијерархија домаћих и међународних општих правних аката посебно је дефинисана Уставом Републике Србије, чланом 194. тач. 4. и 5., на тај начин да потврђени међународни уговори не смеју бити у супротности са Уставом, а закони и други општи акти донети у Републици Србији не смеју бити у супротности са потврђеним међународним уговорима и општеприхваћеним правилима међународног права. 3) Које је донео у години Међународни комитет виших инспектора рада 272 Регионална конференција, Златибор, септембар 2016

273 да активности инспекције рада усмере ка новим циљевима, уз истовремено континуирано остваривање постојећих циљева, да оствари ефективност извршавања свих активности инспекције рада, да повећа ефикасност инспекције рада кроз развијање нових политика, стратегија и метода превентивног деловања и да одреди инструменте за оптимизацију и процену квалитативног и квантитативног утицаја инспекције рада. Несумњиво је да МОР и ЕУ превентивно деловање инспекције рада виде као значајан облик утицаја на имплементацију радних стандарда у области безбедности и здравља на раду и њено усмеравање ка национално постављеним стратешким приоритетима. Због тога се инспекторима рада препоручује да обилато користе превентивне мере, а да код избора санкције посебно воде рачуна о принципу сразмерности и ефектима оваквог деловања. ПРЕВЕНТИВНО ДЕЛОВАЊЕ ИНСПЕКЦИЈЕ РАДА У ПРАКСИ РАЗВИЈЕНИХ ЕВРОПСКИХ ЗЕМАЉА Инспекције рада развијених европских земаља у последњих неколико деценија преиспитују своју улогу и утицај на област рада, те реформишу свој рад и усмеравају своје капацитете ка што већој ефикасности. Иако су системи инспекцијских служби различити, савремени европски правац развоја инспекција рада огледа се у следећим карактеристикама: у увођењу система превенције као концепту деловања на отклањање узрока повређивања и оштећења здравља запослених, а не њихових последица; у јачању људских ресурса кроз организовање обука за инспекторе рада и увођење концепта сталног и континуираног усавршавања; у развоју техничких ресурса инспектора рада, као претпоставкама за ефикасно и брзо деловање. У том смислу инспекторима рада се обезбеђују: погодни услови рада, инструменти, уређаји, возила, покретни рачунари, умрежени информациони системи, стручна литература и сл.; у проналажењу што ширих могућности за комуникацију са потенцијалним корисницима. На овом пољу савремене инспекције рада покушавају да пронађу што ефикасније канале утицаја на послодавце и запослене, њихове организације и друга заинтересована лица у области рада, како би, без инспекцијских надзора, што шири круг лица био информисан о правима и обавезама у области рада. У ту сврху користе се писани материјали, информације доступне на web sajtovima, пласирање информација путем медија и сл; На овом месту указаћемо на искуства у превентивном деловању инспекција рада неколико земаља чланица ЕУ, које су до сада у потпуности спровеле процесе прилагођавања ове службе потребама развоја и унапређења безбедности и здравља на раду у националним и регионалним оквирима. Искуства инспекције рада у Великој Британији Централна улога инспектора рада у Великој Британији је да допринесу смањивању нивоа ризика и повећању безбедности и здравља запослених. Инспекција рада због тога покушава да различитим промотивним активностима подстакне послодавце Примењена заштита и њени трендови 273

274 да изграде успешан систем управљања ризиком. 1) Примера ради навешћемо једну од интересантнијих кампања енглеске инспекције рада која је почела у сектору пољопривреде, па се проширила и на друге делатности, јер је показала добре резултате. Наиме, инспектори рада су водили тренинге за послодавце и запослене у малим и средњим предузећима и указивали на начине побољшања услова рада и спречавања ризика. Учешће послодаваца и запослених је било добровољно и бесплатно, а савети инспектора су им били доступни током целог дана. Подстицај за учеснике је био договор да инспекција рада, у наредне две године, код послодаваца који су учествовали на тренингу неће вршити надзоре (осим уколико не дође до повреде на раду, или притужби запослених). Овај подстицај се показао као делотворан па су многи послодавци, оснивачи малих и средњих предузећа, и предузетници присуствовали обукама. Накнадним контролама показало се да је већина послодаваца прихватила сугестије и савете инспектора рада и применила предложене мере у својим производним погонима и без организовања инспекцијских надзора. 2) Искуства инспекције рада у Немачкој Инспекција рада у Немачкој посебну пажњу посвећује анализи стања у области рада и превентивним мерама за његово поправљање. У том смислу инспектори рада приликом посета послодавцима посебну пажњу поклањају њиховом обавештавању и пружању конкретних информација о начинима на које могу побољшати примену радног законодавства. 3) Поред тога послодавци могу користити информације које инспекција рада презентује на својим web sajtovima, као и кроз израду различитих писаних материјала (најчешће брошура) о мерама за безбедан и здрав рад и примерима добре и лоше праксе. Улога инспектора рада није само да дистрибуира овакве материјале, већ да са послодавцем анализира њихову садржину и могућности примене анализираних решења у постојећем систему успостављеном код послодавца. Као пример можемо истаћи искуство Немачке покрајине Хесен која је увела посебан програм провере безбедности на раду ASCA, који пружа могућност послодавцима да створе метод интерног управљања системом безбедности и здравља на раду како би откриле недостатке у овом систему а потом их отклониле. 4) Програм предлаже примену следећих инструмената: - контролних листа инспекцијског надзора, - упитника за менаџере и лица која су у предузећу одговорна за здравље и безбедност на раду и 1) У центру свих активности су: Health and Safety Commission (HSC), трипартитна организација која припрема нацрте прописа и врши надзор над деловањем инспекције рада и Health and Safety Executive (HSE), извршно тело у оквиру ког се организују и спроводе све активности инспекције рада. 2) О овој и другим промотивним акцијама инспекције рада и њиховим ефектима више се може видети на web sajtu HSE: 3) O овим активностима инспектора рада и њиховон утицају на успостављање система за безбедан и здрав рад више видети у: Bundesanstalt für Arbeitsschutz und Arbeitsmedizin»Managementsysteme in Arbeitsschutz«, Дортмунд, год., стр 23. и даље 4) Сличан систем увела је и Канцеларија заштите на раду у Баварској под називом OHRIS систем здравља на раду на пољу ризика, као и друге организационе јединице инспекције рада у Немачкој. 274 Регионална конференција, Златибор, септембар 2016

275 - механизама за оцену унутрашње организације. Применом овог програма, уз класификацију организацијских аспеката система безбедности и здравља на раду према структури и операцијама и анализом узрока пропуста, послодавац може извршити детаљну оцену интерног система безбедности и здравља на раду, што му омогућава утврђивање организацијских недостатака који су најчешћи узроци пропуста који доводе до повреда на раду или оштећења здравља запослених. У оквиру овог програма сачињен је и приручник, као помоћно средство послодавцима при успостављању унутрашњег система. Инспектори рада, ради правилне примене програма, пружају стручне савете и тиме доприносе развоју система управљања ризиком код послодаваца. 1) Иако је Немачка типичан представник модела поштовања закона који подразумева примену мера, како би се обезбедила усклађеност са законом, 2) инспектори рада не користе нужно методе принудног споровођења прописа (оне остају на располагању као крајње средство), већ првенствено превентивне и корективне мере. 3) Искуства инспекције рада у Шведској Инспектори рада у Шведској посебну пажњу посвећују припреми за вршење надзора и често користе посебну форму најављивања надзора кроз писмо за прикупљање информација. Наиме, инспектори могу упутити писмо послодавцу којим обавештавају њега и запослене о циљу надзора и потребним информацијама које треба да им доставе како би се боље припремили за надзор. На бази прикупљених информација инспектор се припрема за надзор током ког проверава добијене информације и утврђује потребне чињенице. 4) При вршењу надзора инспектори у основи примењују два приступа у зависности од врсте надзора и крајњег циља који се путем деловања инспекције жели постићи. Први приступ инспектора рада подразумева његову инструктивну улогу, чији је циљ да помогне послодавцу да успостави сопствени систем безбедности и здравља на раду и унутрашњу контролу овог система. Инспектор рада прати и усмерава напредак послодавца кроз четири нивоа. Код оваквог приступа инспектор рада повремено одржава састанке са руководством и лицима одређеним за спровођење система безбедности и здравља на раду. Састанци се најављују знатно раније што доприноси повећању интензитета активности послодавца непосредно пре састанка и утврђивања чињеница о степену напретка. Сврха посета инспектора је да подстакне напредак послодавца у преласку на више нивое. Са развојем система за контролу ризика код послодавца мења се и улога инспектора рада. На прва два нивоа улога је искључиво саветодавна. На трећем нивоу инспектор рада треба да потврди да ли систем функционише или не и тада већ долази у обзир примена других мера инспекцијског надзора. Други приступ инспекције рада примењује се приликом надзора поводом повреда на раду или оштећења здравља, као и у другим случајевима када инспектор рада жели да провери како систем безбедности и здравља на раду функционише. Кроз овај приступ инспектор 1) Wolfgang Frhr. Von Richthofen Инспекција рада Водич за професију Инспектора рада, Министарство рада, запошљавања и социјалне политике РС, Београд год. стр ) За разлику од модела санкционисања који се углавном бави прекршајима који подлежу кажњавању и другим санкцијама 3) Wolfgang Frhr. Von Richthofen, оп. цит. стр ) Evaluation of the Swedish Labour inspection system ih the context of the Common Principles of inspection, SLIC, стр Примењена заштита и њени трендови 275

276 рада обавља релативно брз надзор којим се концентрише на конкретно место рада, процес, процедуру и детаље који имају кључну улогу за безбедан и здрав рад, или своју пажњу усмерава на неправилности или недостатке које је уочио приликом претходног надзора код истог послодавца. Након надзора о утврђеном чињеничном стању разговара се са одговорним лицима, при чему се нагласак не ставља на непосредне узроке, већ на дубље изворе ризика, у смислу неадекватне анализе ризика, пропуста у функционисању система контроле и сл. Недостаци се не сагледавају само као кршење закона (које повлачи санкцију), већ и као неуспех предузећа у примени сопственог система за безбедан и здрав рад. 1) Инспектори рада у Шведској често користе инспекцијска обавештења која представљају извештај инспектора рада о утврђеном чињеничном стању, уоченим пропустима, мерама које треба предузети и року у ком послодавац треба да достави информацију о предузетим мерама у вези налаза инспектора. Обавештење нема директну правну последицу, нити могућност жалбе, али представља веома делотворно корективно средство. У пракси инспектори рада највише користе инспекцијска обавештења, то је најчешће и довољна мера да се стање поправи. 2) Искуства инспекције рада у Холандији У Холандији Министарство рада често објављује брошуре о условима рада, као облик превентивног деловања, које су намењене послодавцима и запосленима из делатности где су уочени већи пропусти у примени мера за безбедан и здрав рад, или у којима се планира организовање посебних пројеката. The brochures are sent to the employers in the branch to be inspected before an inspection project starts. Брошуре инспектори рада шаљу свим послодавцима у грани како би се информисали и предузели потребне мере пре него што инспекцијске контроле почну.these brochures include information about the legal obligations and the course of a company inspection. Ове брошуре представљају информације о законским обавезама послодаваца и запослених, као и о надлежностима и обиму инспекцијских овлашћења, те корисним контактима где се могу наћи додатне информације.it also gives a description of the major labour risks in the branch concerned. Оне дају и опис основних - најчешћих ризика у одређеној делатности на које треба посебно обратити пажњу при процени ризика и одређивању мера за њихову контролу. The labour inspectorate makes random checks during a next inspection to see whether the required measures have been taken.инспектори рада током наредних инспекција код истог послодавца полазе од ранијих посета, утврђеног стања и предузиманих мера. Ако су према послодавцу биле предузимане превентивне мере инспектори посебно проверавају његово поступање након надзора и предузимање активности са његове стране по ставкама на које му је указана пажња. If this is not the case, heavier sanctions will be imposed. Уколико се не примети напредак у предузимању мера послодавцу ће бити изречена тежа санкција. Опште правило код избора мера је ићи превенцијом ако је могуће, а ако није онда спровести ефикасан систем санкционисања. Слична искуства имају и инспекције рада других европских земаља. Као што можемо видети, без обзира на централни систем по ком су формиране инспекције рада у различитим земљама чланицама ЕУ, који је свакако различит, принципи деловања 1) О поменутим системима инспекцијске контроле више видети у: Wolfgang Frhr. Von Richthofen, оп. цит. стр ) ibidem стр Регионална конференција, Златибор, септембар 2016

277 инспектора рада су слични. Све инспекције рада покушавају да пронађу нове моделе превентивног деловања који ће допринети повећању ефикасности у области безбедности и здравља на раду. Наравно, паралелно са превентивним механизмима, развијају се и друге форме корективног и репресивног деловања, за случај да превентивни приступ не да очекиване ефекте. ЗАКЉУЧАК Област у којој делује инспекција рада је веома осетљива, па се са посебном пажњом мора прићи начину решавања проблема у њој. Свака исхитрена реакција, прекомерна употреба силе, неправилно утврђивање чињеница и сл. може погоршати стање у области рада, а не поправити га. Због тога и механизми, који делује у овој области, морају бити специфични. Они треба да имају довољно флексибилности да могу деловати у свакој ситуацији и пружити адекватну заштиту угроженим радним стандардима, али и довољну јачину да делују брзо и ефикасно. То подразумева да инспекција рада има јасна овлашћења, квалитетне кадрове, техничке ресурсе и ефикасне механизме деловања. Сва четири услова кумулативно чине основне претпоставке успешности система инспекције рада. Иако се основне функције инспекције рада нису мењале, од њеног настанка до данас, промене света рада условљавале су и условљавају проналажење другачијих начина остваривања ових функција и другачији однос између њих. Због тога је неопходно ојачати систем инспекције рада и оспособити га да на време препознаје промене, које могу утицати на угрожавање радних стандарда, и да правовремено овим променама прилагоди своје деловање и пружи адекватну заштиту радном законодавству. Основни проблем, код избора механизама деловања, је питање одређивања праве мере која би, са једне стране, требала да обезбеди правилну имплементацију прописа у области безбедности и здравља на раду, а, са друге стране, да не омета пословање и не сузбија привредни напредак друштва. У том смислу инспекторима рада на располагању треба да буде палета мера, од превентивних, преко корективних, до репресивних у оквиру које ће имати слободу да изаберу меру за коју сматрају да је у конкретном случају најделотворнија. Развијени системи инспекције рада, са квалитетним и стручним кадровима, последњих деценија, све више примењују превентивне методе деловања са којима постижу завидне резултате. Систем деловања инспекције рада се развија у правцу предузимања превентивних мера, кад год је то могуће, и употребе ефикасних репресивних мера, ако је то неопходно. Ова комбинација захтева постојање ригорозног казненог система, са јасним и брзим процедурама, који треба да оствари циљ одвраћања од кршења прописа, те ће као довољна мера за постизање жељених ефеката, у већини случајева, бити превентивна акција инспектора рада. Имајући у виду националне стратегије у области безбедности и здравља на раду и развој система државне управе у нашој земљи, те анализиране моделе и решења у упоредним законодавствима, сматрамо да пут инспекције рада треба да се креће ка европским моделима. У том смислу, мере превентивног карактера би морале бити бројније и прецизније одређене, како би се инспекторима рада ставили на располагање нови алати за деловање на област безбедности и здравља на раду. Са друге стране, неопходно је и повећање ефикасности репресивног система, за случај да Примењена заштита и њени трендови 277

278 превентива не покаже резултате. Инспекторима рада треба обезбедити континуиране обуке са акцентом на одабир мера и оцену пропорционалности између повреде прописа и примењене мере. Свакако, не треба занемарити ни могућност деловања инспектора рада другим средствима (пружањем информација запосленима и послодавцима, организовањем скупова, сарадњом са колективитетима запослених и послодаваца и сл.), која такође могу бити веома ефикасна. Широко одређена палета мера и алата утицаја, са акцентом на превентивном деловању и квалитетне обуке инспектора рада, могу пружити снажан подстрек привредним субјектима да изграде стабилне унутрашње механизме за контролу ризика и тиме допринесу, не само, правилној имплементацији прописа, већ и остварењу циљева националне стратегије безбедности и здравља на раду. ЛИТЕРАТУРА Bundesanstalt für Arbeitsschutz und Arbeitsmedizin»Managementsysteme in Arbeitsschutz«, Дортмунд, год David Weil A strategic approach to labour inspection International Labour Review, Vol. 147, No 4, Geneva International Labour Office The International Labour Organizations Fundamental Conventions, Geneva, 2003.; International Labour Office General Survey on Labour Inspection Conventions ILO, Geneva, 2006.; International Labour Office, Governing Body Committee on Employment and Social Policy Strategies and practice for labour inspection, Geneva, 2006.; Silvie Siffermann, Paul Weber Labour inspection and sustainable globalization International Association of Labour Inspection, Luxembourg, SLIC Evaluation of the Swedish Labour inspection system ih the context of the Common Principles of inspection, 2008; Wolfgang Frhr. von Richthofen Инспекција рада Водич за професију Инспектора рада, Министарство рада, запошљавања и социјалне политике Републике Србије, Београд Регионална конференција, Златибор, септембар 2016

279 ИЗГРАДЊА СКИ ЦЕНТАРА НА НИЖИМ НАДМОРСКИМ ВИСИНАМА И ЊЕГОВ УТИЦАЈ НА ЖИВОТНУ СРЕДИНУ Невена Недељковић ВТШ Ниш Резиме: Тема овог рада је анализа утицаја на животну средину, у последње време интензивиране изградње и проширења ски центара и употребе вештачког снега на ски стазама. Проблем је врло актуелан, јер се ради о нетакнутој природи, или планинским пределима, који су често национални паркови, или зоне посебних природних вредности и заштићене законом. У раду је приказан хемизам утицаја на животну средину употребљених адитива из вештачког снега, последице на земљиште и подземне воде, као и примери спроведених истраживања у великим светским ски центрима, као И процена ризика по здравље људи. Тема је обрађена торетски и кроз примере: Пирин национални парк (Банско скијаска зона), Рила нацинални парк (Бугарска), Тартас национални парк, Буковел (Украјна). Кључне речи: Животна средина, вештачки снег, скијалишта BUILDING SKI CENTERS IN AREAS WITH LOWER ALTITUDES AND THEIR INFLUENCE ON THE ENVIRONMENT Nevena Nedeljkovic VTŠ Niš Abstract: This paper is an analysis of the impact of the production of artificial snow in the ski centers on the environment. Recently, intensifying the construction and expansion of ski centers as well as an extension skijške season, led to the use of artificial snow on ski slopes. The problem is very topical, because it is about nature, or mountainous areas, which are often national parks or areas of special natural values protected by law. Chemistry environmental impact of additives and artificial snow has resulted in contamination of soil, groundwater, given the examples of surveys carried out in the large ski resorts in Bulgaria, the Ukraine, Slovakia and the Ukraine Keywords: Environment, artificial snow, ski resorts 1. УВОД Бројни зимски спортски центри користе вештачки снег како би осигурали добар снежни покривач на подручјима која се налазе на малим висинама, како би се скијашка сезона продужила. Њихове еколошке последице су предмет забринутости за животну средину. Главни директни утицаји, због припремања ски стаза, односе се на вегетацију и на сабијање снежног покривача, изазивања мржњења землјишта, формирање ледених слојева, механичких оштећења и кашњење у развоју билјака. Вештачко оснежавање мења неке од ових утицаја: мржњење землјишта је ублажено због повећане изолације снегом, док се формирање ледених слојева није значајно променило. Механички утицаји од возила која пресују снег су ублажени због веће дубине снежног покривача. Кашњење развоја вегетације је знатно повећано због одложеног топлјења снега. Осим тога, вештачко оснежавање изазива нове утицаје на животну средину у алпским срединама. Вештачки снег повећава унос воде и јона у скијалиштима, и они могу имати ефекат ђубрења и стога променити састав биљних врста. Биолошки адитиви изведени из одређених бактерија се редовно користе за правлјење вештачког снега. Употреба ових адитива је подигла сумњу о потенцијалном утицају на људско здравље и животну средину. Такође се примењују и соли на ски стазама ради поболјшања квалитета снега за ски трке. Утицаји Примењена заштита и њени трендови 279

280 већине соли на околину још увек нису истражени, али уобичајено коришћење нитратне соли има интензивна својства ђубрења. Иако оснежавање ублажава неке од негативних утицаја који настају због припремања ски стаза, нови утицајима изазвани оснежавањем могу бити не баш корисни за вегетацију. 2. ВЕШТАЧКИ СНЕГ На ефекат глобалног загревања утиче и све мање природног снежног покривача, у областима испод надморске висине од 2000 метара (нпр. на Алпима) где је пораст температура у зимским ноћима повезан са смањењем падавина, па због тога скијалишта користе све више и више вештачког снега како би обезбедили константни снежни покривач на својим ски стазама. Производња вештачког снега заснива се на коришћењу биолошких адитива који се сада практикују широм света а о еколошким проблемима који се односе на њихову употребу се разматра више од две деценије Принципи за производњу вештачког снега Принцип за производњу вештачког снега заснива се на компримованом ваздуху који се пројектује преко калибрисаног отвора, слањем малих каплјица воде у ваздух на негативној температури, како би дошло до стварања кристала снега. Изненадна експанзија води до наглог хлађења око места нуклеације и доводи до кристализовања каплјица воде, чиме се формирају нуклеациона језгра. Ова језгра заправо атомизирају проток воде и тиме покрећу кристализовање каплјица. Дакле, у већини уобичајених снежних објеката, вода, ваздух, енергија и температуре испод нуле потребни су за производњу вештачког снега. Слика 1. Производња вештачког снега 2.2. Адитиви за производњу вештачког снега Широм света, за производњу вештачког снега користе се адитиви, а о проблемима који они проузрокују се разматра више од две деценије. Коришћени у Француској од године, ИНАПСС (Ice Nucleation Active Pseudomonas Syringae Strain) производни деривати суспендовани су од године, на захтев француске националне уније жичара, након сумње на њен потенцијални утицај на лјудско здравлје и животну средину. У том контексту, оба француска министарства за здравлје и за екологију су тражили од АФССЕТ-а процену ризика по здравлје везану за коришћење ИНАПСС производних деривата за правлјење вештачког снега. Утицаји на екосистеме су предмет многих публикација: Риxен и други су разматрали утицај вештачког снега на землјиште и вегетацију и повезали га са утицајем на развој вегетације (ублажавање смрзавања землјишта, одлагање развоја вегетације, ефекат ђубрења...). Доста пажње је посвећено амонијум-нитрату, који се често користи у адитивима за вештачко оснежавање и има утицај на раст биомасе, 280 Регионална конференција, Златибор, септембар 2016

281 билјног покривача и на смањење богатства врста, као и на утицаје употребе адитива за вештачко оснежавање на потенцијалне здравствене ризике на лјуде, а посебно о употреби бактерије Псеудомонас сyрингае као нуклеацијском агенсукоји се користи у адитиву Snowмаx Модерније технологије производње снега уклјучују употребу бактерија као метод за стварање снега. Пример производа зове се Сноwмаx. Сноwмаx је трговачки назив за бактерију Псеудомонас сyрингае и садржи је стерилизовану. Ова бактерија природно ствара протеин који је катализатор за формирање леда. Практично подиже температуру на којој ће вода замрзнути или ујезгрити. Као непатоген и неактиван, Сноwмаx не показује да је суштински штетан производ за лјуде. Слика 2. Snowmax адитив Дрифт Дрифт је још један ефикасан адитив за производњу снега. Органо-силикон сурфактант је заједнички хемијски назив за Дрифт смешу. Осамдесет четири одсто ове мешавине се састоји од модификованог хептаметилтрисилоксана. Аqуатролс корпорација не открива других шеснаест одсто, јер је наведен као пословна тајна. Како су хемикалије смањиле кохезивне особине тих честица воде,површински напон се такође смањује. Ово резултује повећањем површине капљица. Када се вода црпи из снежних топова каплјице се често сударају пре него што формирају пахулје, стварајући мокар снег. Смањивањем кохезионе снаге омогућава се да се каплјице сравнају, да се повећа површина и омогући да се каплјице брже замрзну. Због хемијских особина, смањени број капи формира мокар снег, па је потребно веће управлјање квалитета снега на ски подручјима. Дрифт се убризгава у воду у односу од 3: галона. То значи да на сваких милион литара воде долази три галона дрифта. Сугарбусх центар користи око литара воде сваког минута у Количина од 504 литара дрифт-а се користи сваке године. Слика 3. Дрифт адитив Примењена заштита и њени трендови 281

282 2.3. Соли Соли се не користе за правлјење вештачког снега али се користе за припрему ски стазе, посебно за тркачке ски стазе, како би се поболјшао квалитет снега за скијашке. Кристали соли се разбију у јоне; ови јони смањују температуре мржњења снега, која учвршћује површину. Ово обезбеђује густи слој снега са конзистентном површином. У поређењу са солима које се користе на путевима, хемикалије које се користе на скијашким стазама топе највиши слој снежног покривача и тако мењају квалитет снега. Различите соли се користе у зависности од временских услова и снега. Међу најчешћим солима су амонијум-нитрат, амонијум-хлорид, амонијум-сулфат, калијум-хлорид, натријум-хлорид и фосфати. Они се додају након што је снег распршен на стазама у цилју ојачавања снега, стварањем ледене површине. Соли ће се чешће користи на ски стазама са вештачким снегом, јер, с обзиром на економски значај ски трка, менаџери скијашких центара се неће ослањати само на природни снег. 3. БИОДИВЕРЗИТЕТ И ПРИРОДНЕ ВРЕДНОСТИ Изградња ски објеката наравно може имати веома значајан утицај на станишта и врсте, не само због уклањања шумског покривача и другог растиња да би се направило места за скијашке стазе, приступне путеве и инфраструктуру, већ и због фрагментације станишта дивљих животиња и њиховог уништења. Секундарни ефекти попут захватања воде за производњу вештачког снега и погоршања стања животне средине због пребукираности туристима такође може имати тешке последице за биодиверзитет и природне вредности. Тако да, локација и дизајн скијалишта и инфраструктуре је веома важно да би се избегли велики губици вредних станишта и врста. Нажалост, многи развоји постојећих или планираних скијалишта су у областима високих природних вредности, укључујући оквире постојећих заштићених подручја и / или области обухваћених European Union s Natura 2000 мреже посебно заштићених локација. Многе од ових области су од изузетне природне вредности, не само на националном, већ и ЕУ и чак на глобалном значају. Неких 40% од 45 области постојећих скијашких објекта која су идентификовани у румунској студији су унутар или поред предложених EU Natura 2000 областиод интереса заједнице (SCI s), а 17,8% се налази у посебно заштићеним подручјима (SPA s). Заиста, скијалишта у Румунији програм предвиђа изградњу скијалишта у бројним областима високе природне вредности, укључујући осам националних паркова-.у оквиру тог програма, биће изграђени скијашки објекти нпр.rodna и Retezat национални паркови. Паркови нису само водећи паркови за Румунију и Европу у целини, већ садрже кључна подручја Natura У Словачкој, развој бројних скијалиштаугрожава изузетне вредности природе, укључујући и оне од европског значаја. Развој и проширење скијалишта на Biele Kamene и Certovica, на пример, угрожава вредности природе у националном парку Low Tatras, нетакнутог Vihorlat заштићеног подручја и бројних одређених Natura 2000 области. У теорији, потенцијални конфликти између очувања природе и развоја - укључујући скијашки туризам - требају бити посредством процедура укључујући процене утицаја на животну средину и члана 6 директиве о стаништима, који обезбеђује систем за процену могућег утицаја на изузетним вредностима природе и идентификовање решења и мера за ублажавање негативних утицаја. У пракси, међутим, ови механизми заштите су ограниченог ефекта и упркос интензивних притисака економских и политичких лидера, заштити природе се често придаје мала пажња. 282 Регионална конференција, Златибор, септембар 2016

283 Пречесто, инвеститори једноставно игноришу постојеће законодавство. У случају Rila националног парка и однедавно Vitosha природног парка у Бугарској, процедура на изради просторних планова за скијалишта и паралелне процене утицаја је започета од стране власти, упркос чињеници да нови развој скијалишта унутар два заштићена подручја није дозвољен законом. Чак шта више, елементи тих планова се спроводе без икаквих санкција од државе. У Vitosha природном парку на рубу Софије, програмер планира да прошири постојеће скијашке објекте у велико ново одмаралиште и почело се са ископавањем нове скијашкестазе без званичне дозволе. И овде, надлежни органи нису предузели никакве мере видљиве до данас да спрече ове јасно илегалне активности. Осим тога, програмер је добио дозволу од три представника власти да развије детаљни просторни план за скијашку зону, без обзира на то што план управљања природног парка експлицитно забрањује изградњу нових објеката на планини. Као што је један коментатор приметио: «То је као да се серијски убица креће у сред бела дана, одабира и убија своје жртве, са полицијом која га гледа или, у најбољем случају, једноставно посматра из даљине. Нажалост, у неким случајевима убиства су почињена са отвореним одобрењем и подршком релевантних званичника. 17. септембра године, бугарски премијер Sergey Stanishev учествовао је у отварању жичаре на скијалишту Bodrost/Kartala у Rila, упркос томе што је обавештен да је жичара изграђена без одлуке о процени утицаја на животну средину и да је стога била незаконита. У Словачкој, последице једне олује се ефективно користе да ослабе заштиту националног парка High Tatras, кључно обележје земље и симбол словачког националног идентитета. Међународна делегација послата од стране светске уније за конзервацију IUCN на позив словачког министра животне средине препоручује да кључне области парка остану нетакнуте. Нису пратили препоруке; и заиста, развој туристичке инфраструктуре на подручју је настављен, укључујући кључне области националног парка. Као резултат, у септембру године, IUCN је послао оштро упозорење словачком министру животне средине да грешка предузимања акција на случају може довести до деградирања категорије националног парка Tatrasод «националног парка», нпр. да «заштићеног предела». Такав корак би био без преседана у региону, посебно за подручје од таквог легендарног значаја. Слика 8. Национални парк и ски ресорт High Tatras, Словачка Примењена заштита и њени трендови 283