MAŠINE ALATKE 1 (PISMENI ISPIT) MART 1991

HTML
DOWNLOAD

Μέγεθος: px

Εμφάνιση ξεκινά από τη σελίδα:

Download "MAŠINE ALATKE 1 (PISMENI ISPIT) MART 1991"

Αλέξιο Γεωργιάδης
6 χρόνια πριν
Προβολές:

1 MAŠINSKI FAKULTET U BEOGRADU KATEDRA ZA PROIZVODNO MAŠINSTVO MAŠINE ALATKE 1 (PISMENI ISPIT) MART ZADATAK Z jedn slobodno pdni čekić su poznti sledeći podci: broj udrc u minutu n=15(1/min) vreme ubrzvnj pri podiznju mlj t1=1.4(s) brzin podiznj mlj pri njegovom podiznju konstntnom brzinom vz=0.96 (m/s) gubitk krjnje brzine mlj pri pdnju iznosi 8% od mksimlno moguće. ) Odrediti vreme (Tp), pdnj mlj, vreme (Td) podiznj mlj, ko I njegovu krjnju visinu (H). b) Ncrtti dijgrm promene visine mlj h=h(t), u zvisnosti od vremen t, z jedn pun rdni ciklus ovog čekić. c) Ncrtti dijgrm promene brzine mlj v=v(t), u zvisnosti od vremen t, koji odgovr jednom rdnom ciklusu ovog čekić. U Beogrdu Predmetni nstvnik MAŠINSKI FAKULTET U BEOGRADU KATEDRA ZA PROIZVODNO MAŠINSTVO Predmet: MAŠINE ALATKE ISPITNI ZADATAK (septembr god.) 1.ZADATAK Z jedn slobodnopdni čekić poznto je sledeće: H = 1.78 m, v k = 5.75 m/s, g = 9.81 m/s 2, T d = 1.9 s, t 1 = 0.65 s, ) izrčunti potrebne podtke p ncrtti dijgrm brzine mlj z jedn ciklus čekić, b) izrčunti potrebne podtke p ncrtti dijgrm hod mlj z jedn ciklus čekić, c) izrčunti kpcitet čekić... U Beogrdu Predmetni nstvnik

2 MAŠINSKI FAKULTET U BEOGRADU - KATEDRA ZA PROIZVODNO MAŠINSTVO - MAŠINE ALATKE ISPITNI ZADATAK (Februr 2004) N slici 1. je dt dijgrm sile n pritiskivču jedne ekscentr prese. Od zmjc se preuzim 10% energije njegovog venc u jednom rdnom hodu. Gubici u prznom hodu iznose 15% od ukupne energije utrošene u rdnom hodu z ostvrivnje zdte sile. ) Dimenzionisti venc zmjc z sv tri tipičn slučj: 2 2 D Z = ( D 1 + D2 ) 2, D Z = ( D 1 + D 2 ) 2, D Z = D 1 D2. b) Izrčunti potrebnu sngu motor ove prese. F [kn] D 1 n Zmx = 140 min -1 ρ D Z =1.5m B z = D s [mm] ρ=7500 kg/m ; g=9.81m/s 2 r = 25 mm; l=250 m; µ RH =0.1; x krj = 5 mm Slik 1. Podci z zdtk Z1 Model jedne grede pokzn je n slici 2. ) Izrčunti dužinu l grede kd im puno zpreminsko iskorišćenje mterijl s obzirom n dozvoljeni ugib (f doz ) i dozvoljeni npon (σ doz ) z nznčen tri poprečn presek grede. b) Izrčunti F i σ doz tko dimenzionisnih gred ko se propiše novi dozvoljeni ugib f mx =0.mm. F l/2 l F l/2 I X = h 4 I X = 96 Slik 2. Model grede z zdtk Z2 U Beogrdu, 12. februr x 5 16 F 4 = 6 mm E = N/m 2 f doz = 0.5 mm σ doz =10 kn/cm 2 h = 2 file: mfeb2004.doc PREDMETNI NASTAVNIK prof. dr Miloš Glvonjić

3 MAŠINSKI FAKULTET U BEOGRADU - KATEDRA ZA PROIZVODNO MAŠINSTVO MAŠINE ALATKE ISPITNI ZADATAK APRIL = i T s [ N]. Prenosnik z glvno kretnje je elektromehnički, slik 1. Poznto je: 1.zdtk. Glvni fktori obrde n jednom strugu su: v [ m / min] F1 = 2100 s Z obrdk : 0.85 γ = 8000 dn / m, Dmx=280 mm, D io : po definiciji, z η Q = 0.72 ; g=10; smx= 0.9 mm/o; q i = 11 dn/min. Z mšinu : η=0.9; Ru=5; k i 0. 25; 2. [ ] P M EM P M =P imx /η n M SP m = 4 ( m = ) GV P imx /η n M 120 ) struktur prenosnik b) krkteristik motor Slik 1. Elektromehnički prenosnik () Odrediti D io, V i, F 1mx, P imx i izrčunti projektnu težinu strugotine koju ovj lt može d nprvi između dv oštrenj. (b) Podesiti oblst regulisnj motor (EM), ncrtti odbrni dijgrm brojev obrt, odrediti prenosne fktore i ncrtti dijgrm rspoložive snge n glvnom vretenu ove mšine. Primedb: rezultte zokruživti n: 1 mm, 1 o/min, 0.1 kw, 1 N, 1min, 1m/min, 1Nm. 2. Zdtk. Dijgrm sile n pritiskivču jedne frikcione prese s dv disk dt je n slici 2. Potrebno je dimenzionisti venc zmjc ko se určunv smo njegov kinetičk energij rotcije u energetskom bilnsu. Ostli podci dti su n slici F (KN) ) Dijgrm sile n pritiskivču s(mm) 7 8 µ=0.1 W 4 =0 D 1 D z D 2 n D b z D D b) Spreg zmjc i disk n krju rdnog hod z s = 8 mm Slik 2. Podci o frikcionoj presi Zmjc: γ=8000 dn/m b z =125 mm D1 + D2 D z = = 0. 95m 2 Diskovi: n D =125 min -1, D D = 1 m p 140x40 h zv =40mm 90 zvojno vreteno U Beogrdu, 21. pril PREDMETNI NASTAVNIK prof. dr Miloš Glvonjić

4 MAШИНСКИ ФАКУЛТЕТ БЕОГРАД КАТЕДРА ЗА ПРОИЗВОДНО МАШИНСТВО МАШИНЕ АЛАТКЕ Испитни задатак ЈУН 2004 На слици 1. је показан модел једне клизне вођице. Потребно је: 1. Одредити силе Fx, Fy, Fz и G тако да реакције грана А и C буду по 2.9 kn и да реакција гране B буде 2.2 kn, а да вучна сила Q буде параметар. 2. Израчунати координате нападних тачака реакција грана А, B и C када је вучна сила Q =.5 kn.. Проверити да ли се на овој вођици може десити да реакције грана А и C буду по 0.5 kn, а F F,F, F и G. гране B kn и за назначено оптерећење вођице ( ) x y z Слика 1. Модел клизне вођице са подацима о вођици У Београду, Предметни наставник проф. др. Милош Главоњић MAШИНСКИ ФАКУЛТЕТ БЕОГРАД КАТЕДРА ЗА ПРОИЗВОДНО МАШИНСТВО МАШИНЕ АЛАТКЕ Испитни задатак ЈУЛ 2004 На слици 1. је показан модел једне клизне вођице. У идентификацији модела ове вођице урачунати и све утицаје сила трења на активним гранама. Потребно је: 1. Израчунати реакције активних грана и вучну силу. 2. Израчунати координате нападних тачака реакција активних грана у одабраном координатном систему.. Нацртати дијаграме расподеле притисака на активним гранама за уобичајене претпоставке. Познато је: F = 1500 N, F = 495 N, F = 4570N, G = 196 N. x y z Слика 1. Модел клизне вођице са подацима о вођици У Београду, Предметни наставник проф. др. Милош Главоњић

5 MAŠINSKI FAKULTET BEOGRAD KATEDRA ZA PROIZVODNO MAŠINSTVO MAŠINE ALATKE Ispitni zdtk SEP = i T s Glvni fktori obrde n jednom strugu su: v [ m / min] 0.75 [ ] F1 = 1500 s N. Elektromehnički prenosnik P z glvno kretnje im četvorostepeni stupnjeviti deo s geometrijskom promenom i strukturom ko n slici 1) i motor M s kontinulno promenljivim brojem obrt i krkteristikom ko n slici 1b). Prenosnik z pomoćno kretnje je kontinuln. Ostlo: γ = 7800 dn / m, Dmx=15 mm, D io : po definiciji, z η Q = 0. 6 ; g = 10; s mx = 1.12 mm/o; q io = 10 dn/min; η=0.9; Ru=0; k [ 1 4; 2]. Zokružvnje rezultt: prečnik n 1 mm; brojev obrt n 1 o/min; ulzne snge n 0.1 kw; moment n 0.1 Nm; sile n 1 N; vremen n 1 min; brzine n 1m/min. P M P imx /η P M =P imx /η P n M min -1 Brojevi zubc zupčnik po oznkm s slike: z = 20; z = 50; z = ; z = 7; z = 20; z 6 4 = 58; z7 = 49; z8 = 29 ) struktur prenosnik b) krkteristik motor M Slik 1. Podci o elektromehničkom prenosniku 1) Odrediti D io i v i, F 1mx, P imx, M imx i izrčunti težinu strugotine koju lt može nprviti između dv oštrenj. 2) Ncrtti projektni rdni dijgrm v(d), F 1 (D), P i (D), M i (D). ) Podesiti mere kišnog prenosnik (d 1, d 2 ) i oblst regulisnj motor i ncrtti dijgrm ostvrenih brojev obrt glvnog vreten GV. 4) Ncrtti dijgrm rspoložive snge n glvnom vretenu po stepenim prenos stupnjevitog del prenosnik. Nezvisno promenljiv je broj obrt glvnog vreten. U Beogrdu, Predmetni nstvnik prof. dr Miloš Glvonjić

6 MAŠINSKI FAKULTET U BEOGRADU KATEDRA ZA PROIZVODNO MAŠINSTVO MAŠINE ALATKE Pismeni ispit NOVEMBAR N slici je pokzn koncepcij jedne bušilice. Koriste se dv lt (A1 i A2) istovremeno. Glvni fktori obrde su: M[ Nmm] = 00 D s i F [ N] = 700 D s. Težin pokretnih delov n vođici je G = 2600 N. Oznke: Z prvi lt (A1): Moment M 1, sil F 1, D = D 1 = 11mm; n = n 1 = 600 min -1. Z drugi lt (A2): Moment je M 2, sil F 2, D = D 2 = 24 mm; n = n 2 = 00 min -1. PGK je prenosnik z glvno kretnje. 1. Izrčunti potrebnu vučnu silu z obrdu bušenjem s ob lt istovremeno. 2. Propisti prmetre p G i R z ovu hidroinstlciju tko d oznčen obrd bude izvodljiv.. Ncrtti vučnu krkteristiku ove hidroinstlcije i n njoj nznčiti njen rdni režim z ovu bušilicu. PRIMEDBA: U identifikciji hidroinstlcije i vođic koristiti uobičjene konvencije z uprošćvnje te identifikcije. A 1, A 2 v s = 60 mm/min M 1, M 2 F 1, F 2 PGK M G Pogled P µ= Q d=6 D= Pogled P 120 p p =20 br M 2 M 1 p g A 2 A 1 40 G 200 R P p ; Q p U Beogrdu, godine Predmetni nstvnik Prof. dr M. Glvonjić

7 MAŠINSKI FAKULTET U BEOGRADU - KATEDRA ZA PROIZVODNO MAŠINSTVO - MAŠINE ALATKE ISPITNI ZADATAK (Jnur 2005) 1) N slici 1. je dt dijgrm sile n pritiskivču jedne ekscentr prese. Od zmjc se preuzim 15% energije njegovog venc s početk rdnog hod. Gubici u prznom hodu iznose 12% od ukupne energije utrošene u rdnom hodu z ostvrivnje zdte sile pod dtim uslovim. ) Dimenzionisti venc zmjc z ov dv slučj: 2 2 D Z = ( D 1 + D2 ) 2 i D Z = ( D 1 + D 2 ) 2. b) Izrčunti potrebnu sngu motor ove prese. F [kn] S 4 S n = 150 min -1 Zmx S ρ b z =180 mm S 1 0 S S 6 6 s [mm] D 1 D Z =1.12 m D 2 ) Dijgrm sile ρ=7800 kg/m ; g=9.81m/s 2 ; r = 0 mm; l=00 mm; µ RH =0.12; x krj = 6 mm Slik 1. Podci z zdtk 1 2) N slici 2. je pokzn model jedne klizne vođice. ) Izrčunti rekcije ktivnih grn i vučnu silu kd je F = 500 N. b) Izrčunti rekcije ktivnih grn i vučnu silu kd je F = 0 N. Poznto je: F = 1kN, F z = 1. 5 kn, G = 1. 5 kn. x y y U Beogrdu, 21. jnur Slik 1. Podci z zdtk 2 file: mjan2005.doc PREDMETNI NASTAVNIK prof. dr Miloš Glvonjić

8 MAŠINSKI FAKULTET U BEOGRADU - KATEDRA ZA PROIZVODNO MAŠINSTVO - MAŠINE ALATKE ISPITNI ZADATAK (Februr 2005) 1) N slici 1. je dt dijgrm sile F(s) n pritiskivču jedne frikcione prese s dv disk. N slici 1b) pokzn je položj venc zmjc u donosu n disk n krju dejstv sile. Pretpostvlj se d pres u rdnom hodu troši smo svu kinetičku energiju venc zmjc. Potrebno je dimenzionisti venc zmjc u sledećim slučjevim: 2 2 ) D Z = ( D 1 + D ) 2 i n D =112min -1 b) D Z ( + ) 2 2 = D 1 D F [kn] S 4 S 5 D D =1.1m S 1 0 S S 2 S s [mm] ) Dijgrm sile ρ b z s=s 6 D 1 D Z =1.12 m D 2 ρ=7800 kg/m ; g=9.81m/s 2 ; b z =180 mm; D Z =1.12 m; Spoj zvojno vreteno-nvrtk: Srednji prečnik i kork d ZV =180 mm; h ZV =40 mm; µ ZV =0.1 Spoj zvojnog vreten i pritiskivč: 140 p=const Slik 1. Podci z zdtk 1 µ P =0.12 b) Podci o presi 2) N slici 2. pokzn je jedn mehnizm z podiznje teret v o v o =0. m/s g=10m/s 2 Ukupn ms pokretnih delov: m=400kg Hidroinstlcij je otvorenog tok s pumpom konstntnog kpcitet. (Q p = const) i pritisk p p = 20 br. Ne určunvju se uobičjeni volumetrijski, hidrulični i mehnički gubici. Posmtr se smo stcionrno stnje instlcije. Potrebno je odrediti potrebne prmetre p ncrtti vučnu krkteristiku z: ) Primrnu hidroinstlciju. b) Sekundrnu hidroinstlciju. c) Sekundrnu hidroinstlciju s F g = 2F mx. Slik 2. Podci z zdtk 2. U Beogrdu, 08. februr file: mfeb2005.doc PREDMETNI NASTAVNIK prof. dr Miloš Glvonjić

Σχετικά έγγραφα

МАТРИЧНА АНАЛИЗА КОНСТРУКЦИЈА

МАТРИЧНА АНАЛИЗА КОНСТРУКЦИЈА Београд, 21.06.2014. За штап приказан на слици одредити најмању вредност критичног оптерећења P cr користећи приближан поступак линеаризоване теорије другог реда и: а) и један елемент, слика 1, б) два