OSNOVNI PARAMETRI LINIJA ODREĐIVANJE POTREBNOG BROJA RADNIH MESTA I MEĐUOPERACIONIH ZALIHA

Transcript

1 PROJEKTOVANJE PROIZVODNIH SISTEMA OSNOVNI PARAMETRI LINIJA ODREĐIVANJE POTREBNOG BROJA RADNIH MESTA I MEĐUOPERACIONIH ZALIHA

2 Projekovanje prozvodnh ssea PROJEKTOVANJE LINIJSKIH PROIZVODNOH SISTEMA Osnovn paraer lnja: Ra prozvodnje Tak prozvodnje Sepen uravnoeženos lnje Sepen skoršćenja kapacea lnje

3 . RITAM PROIZVODNJE Broj pua ponavljanja prozvodnog cklusa u jednc vreena R n T cklusa jed.vreena n broj prozvodnh cklusa u posarano perodu vreena T vreensk perod u koe se ra ak ponavljaju (Prozvodn cklus vree koje proekne od počeka prve do završeka poslednje operacje u procesu zrade jednog prozvoda)

4 2. TAKT PROIZVODNJE Broj pua ponavljanja prozvodnog cklusa u jednc vreena R T n vre. jednca jed. prozvoda n broj prozvodnh cklusa u posarano perodu vreena T vreensk perod u koe se ra ak ponavljaju Ra prozvodnje posoj uvek, ak prozvodnje posoj sao u slučaju kada se prozvodn cklus dva uzasopna koada preklapaju.

5 PRIMER T= 0 [n], n=5 [ko], Tc dužna prozvodnog cklusa, Tc=cons. Koad () Tc Tc Tc Tc Tc Tc 2 T=0 [n] Vree T (n) [n] vree završeka prozvodnog cklusa onog koada u odnosu na koga se prae ponovljen prozvodn cklus, 2 [n] vree završeka poslednjeg ponovljenog prozvodnog cklusa u posarano perodu R n T T n 5 0,5 cklusa 0 n 0 n 2 5 ko

6 3. STEPEN URAVNOTEŽENOSTI LINIJE. Sepen uravnoeženos cele lnje s obzro na ak u s 00 n 00 % η u [%] sepen uravnoeženos lnje s obzro na ak s [n/ko] prosečno vree rajanja operacja na jedno RM [n/ko] ak lnje [n/ko] vree rajanja -e operacje =,2,..., broj operacja n [] broj radnh esa lnje

7 3. STEPEN URAVNOTEŽENOSTI LINIJE 2. Sepen uravnoeženos radnh esa lnje n ' n % u ax j ax j j j η u [%] sepen uravnoeženos lnje s obzro na ak n [n/ko] najkaraće vree rada od svh vreena rada radnh esa lnje ax [n/ko] najduže vree rada od svh vreena rada radnh esa lnje j [n/ko] vree rajanja svh operacja koje zvod j-o radno eso j=,2,.., n - broj radnh esa =,2,..., broj operacja

8 4. STEPEN ISKORIŠĆENJA KAPACITETA LINIJE K Kr Q j % n n k r j K[n/n] ukupn skoršćen kapace Kr [n/n] Ukupn raspoložv kapace lnje Q[ko/n] kolčna prozvodne lnje u posarano vreensko nervalu kr [n/n] raspoložv kapace jednog radnog esa lnje j [n/ko] vree rajanja svh operacja koje zvod j-o radno eso j=,2,.., n - broj radnh esa =,2,..., broj operacja

9 4. STEPEN ISKORIŠĆENJA KAPACITETA LINIJE Kako je: kr ko Q n n j j 00 % n u Do aksalnog uravnoeženja cele lnje, s obzro na ak lnje, dolaz se na s načn kao do aksalnog sepena koršćenja raspoložvog kapacea lnje, a o se posže opalno podelo rada u lnj odnosno određvanje opalnog rasporeda operacja po radn esa lnje.

10 RAZVRSTAVANJE PROIZVODNJE POMOĆU KOEFICIJENTA OBIMNOSTI Paraer prozvodnog prograa: srukura, asoran prograa, kolčna, ob prograa Prozvodn proces ogu b: PREKIDNOG TOKA zbr vreena rajanja operacja obrade je MANJI od vreenskog peroda koj proekne zeđu dva uzasopna zlaska goovh koada NEPREKIDNOG TOKA NEPREKIDNOG TOKA - zbr vreena rajanja operacja obrade NIJE MANJI od vreenskog peroda koj proekne zeđu dva uzasopna zlaska goovh koada

11 RAZVRSTAVANJE PROIZVODNJE POMOĆU KOEFICIJENTA OBIMNOSTI KOEFICIJENT OBIMNOSTI (k o ) odnos zeđu zbra vreena rajanja operacja obrade vreenskog peroda zeđu dva uzasopna zlaska goovh koada k o

12 RAZVRSTAVANJE PROIZVODNJE POMOĆU KOEFICIJENTA OBIMNOSTI. Ako je ko => prekdna prozvodnja (pojednačna aloserjska) 2. Ako je ko => neprekdna prozvodnja (srednjeserjska l velkoserjska l asovna prozvodnja) 2.. Ako je ax 2.2. Ako je ax => srednjeserjska prozvodnja => velkoserjska l asovna prozvodnja

13 GRAFIČKI PRIKAZ RAZVRSTAVANJA PROIZVODNJE POMOĆU KOEFICIJENTA OBIMNOSTI, Σ,ax [n/ko] Σ A ax 0 >Σ k < o Prekdna > ax k > o Neprekdna B < Σ < ax Q [ko/god] Pojedn. aloserj. Srednjeserjska Velkoserjska asovna AQ( ); ; BQ( ax ); ax ;

14 ODREĐIVANJE POTREBNOG BROJA RADNIH MESTA I MEĐUOPERACIONIH ZALIHA U LINIJI Koje su karakerske neprekdne prozvodnje? velka podela rada; anja eđuoperacona vreena, prede rada se zeđu esa zvođenja uzasopnh operacja prenos najkrać pue. TAKT osnovn paraear neprekdne prozvodnje Prnudn ak posoj vreenska snhronzovanos svh operacja jer se sv prede rada, čja je prozvodnja u oku, poeraju sovreeno sa jednog RM na drugo. Slobodan ak Slobodan ak kod prozvodnh lnja kod kojh su vreena rajanja pojednh operacja razlča.

15 ODREĐIVANJE POTREBNOG BROJA RADNIH gde je: MESTA I MEĐUOPERACIONIH ZALIHA U LINIJI =n =ax => => eđuoperacone zalhe neskoršćena vreena (gubc) na RM Kk Q vr. jed. jed. pr. Kod jednopredenh lnja: [ ] Ako se ne žele eđuoperacone zalhe onda je dovoljna jedna prozvodna lnja sve dok važ uslov: ax U ovo slučaju b se javl gubc na radn esa. U suprono, bće porebno uves drugu lnju l poveća broj radnh esa za zvođenje onh operacja čje je vree rajanja duže od aka.

16 ODREĐIVANJE POTREBNOG BROJA RADNIH MESTA I MEĐUOPERACIONIH ZALIHA U LINIJI Ako b se prozvodnja organzovala ako da se javljaju eđuoperacone zalhe, onda b se planran progra ogao osvar sa jedno lnjo sve dok je spunjen uslov: n n n (, 2,..., ) - vree rajanja najkraće operacje.

17 ODREĐIVANJE POTREBNOG BROJA RADNIH MESTA I MEĐUOPERACIONIH ZALIHA U LINIJI Posarajo jednu prozvodnu lnju sa radnh esa na koja se zvod operacja redosledo: O O2... O... O,,...,,..., [ 2 vr. jed. jed. pr. ] - vreena rajanja operacja Ulaz O O 2 O RM RM... 2 RM... RM O Izlaz 2 Tak prozvodnje je pozna.

18 ODREĐIVANJE POTREBNOG BROJA RADNIH MESTA I MEĐUOPERACIONIH ZALIHA U LINIJI Koj su oguć slučajev pr organzacj ovakve porozvodnje?. ax ax (, 2,..., ) (,2,..., ) U ovo slučaju će se jav vreensk gubc na sv radn esa. Jednčn vreensk gubak radnog esa: g (,2,..., ) [ vr.jed. ]; jed.pr. Ukupn gubak radnog esa u posarano vreensko nervalu: T g ( vr.jed. )Q [ ]; n erval Ukupno neskoršćeno vree lnje u posarano nervalu: vr. jed. Tg Q ( ) Q( )[ ] n.

19 ODREĐIVANJE POTREBNOG BROJA RADNIH MESTA I MEĐUOPERACIONIH ZALIHA U LINIJI 2. n ; n (,2,..., ) Posarajo specjalan slučaj: ; 2 3 Međuoperacone zalhe će se jav sao na on radn esa čje je vree rajanja operacje duže od prehodne ( ). RM RM

20 ODREĐIVANJE POTREBNOG BROJA RADNIH MESTA ODREĐIVANJE POTREBNOG BROJA RADNIH MESTA I MEĐUOPERACIONIH ZALIHA U LINIJI I MEĐUOPERACIONIH ZALIHA U LINIJI Kako odred ukupne zalhe koje će se jav na radn esa? Kolčna prozvoda koja "prolaz" kroz radno eso RM-: k K Q K k Q Kolčna prozvoda koja "prolaz" kroz radno eso RM: ]. n jed.pr. [ K Z k k Q Međuoperacone zalhe na radno esu RM: k k K K Q Q Z Ukupna nedovršena prozvodnja na celoj lnj bće: Z Z K jed pr k 2 2 [.. n. ] Kolčna prozvoda koja "prolaz" kroz radno eso RM:

21 ODREĐIVANJE POTREBNOG BROJA RADNIH MESTA I MEĐUOPERACIONIH ZALIHA U LINIJI 3. n ax U ovo slučaju će se na nek radn esa jav gubc u vreenu a na nek eđuoperacone zalhe. Porebno je zvrš dealjnu analzu svh radnh esa.

22 Zadaak Na jednoj jednopredenoj lnj se vrš onaža elekrčnh aparaa za brjanje. Rež rada posarane lnje je sledeć: 266 radnh dana u godn; 3 sene u jedno radno danu; 8 sa u jednoj sen; Koršćenje raspoložvog kapacea od 80%; Podela rada je zvršena ako da se na prozvodu zvod 6 operacja čja su vreena rajanja daa u abel: O j O O2 O3 O4 O5 O6 T 2 2 3,5 3,5 4

23 Zadaak Svaka operacja se zvod na jedno radno esu. U clju analze prozvodne sposobnos prozvodne lnje, porebno je: a. Šeask prkaza proces rada lnje zračuna njen korsn kapace u nua godšnje; b. Izračuna ob prozvodnje koj odgovara aku koj je jednak najkraće vreenu rajanja operacje, eđuoperacone zalhe na radn esa RM2 RM4, kao ukupnu nedovršenu prozvodnju za godnu dana; c. Ako ak lnje odgovara najduže vreenu rajanja operacje, zračuna ob prozvodnje, vreenske gubke radnh esa RM3 RM6, ukupne vreenske gubke lnje za godnu dana; d. Izračuna koefcjen obnos za lnju pod b odred o ko pu prozvodnje je reč, grafčk prkaza posupak određvanja pa prozvodnje. Izračuna koefcjen obnos zaključ o ko pu prozvodnje je reč na lnju pod c. e. Šeask prkaza lnju ukolko je godšnja ražnja za elekrčn aparaa za brjanje 5326 koada, ukolko operacje O4 O5 ogu da se dele na anje delove, a operacja O6 ne ože da se del na anje delove. Kolk je sepen uravnoeženos radnh esa ovakve lnje, sepen uravnoeženos s obzro na ak?