Sadržaj 1. UVOD Istorijat preduzeća Zaštita životne sredine OPIS LOKACIJE Makrolokacija Mikrolokacija...

Transcript

1

2 Sadržaj 1. UVOD Istorijat preduzeća Zaštita životne sredine OPIS LOKACIJE Makrolokacija Mikrolokacija Prikaz geomorfoloških, pedoloških, geoloških, hidrogeoloških i seizmo-loških karakteristika Prikaz klimatskih karakteristika sa odgovarajućim metereološkim pokazateljima Prikaz prirodnih vrednosti, zaštićenih prirodnih dobara i javnih prirodnih dobara Flora i fauna Pregled osnovnih karakteristika pejzaža Podaci o naseljenosti, koncentraciji stanovništva i demografskim karakteristikama Podaci o postojećim privrednim, stambenim i infrastrukturnim objektima u okolini Privredni objekti Stambeni objekti Infrastrukturni objekti Vodoprivredna infrastruktura Elektro-energetska infrastruktura Termoenergetska infrastruktura Pregled nepokretnih kulturnih dobara Podaci o korišćenju lokacije u predhodnom periodu OPIS POSTROJENJA Mikrolokacija HIP-Petrohemija a.d Opis fabrika HIP-Petrohemija a.d. na mikrolokaciji Etilen - Fabrika etilena PEVG - Fabrika polietilena visoke gustine PENG - Fabrika polietilena niske gustine Elektroliza - Fabrika hloralkalne elektrolize FOV - Fabrika za obradu voda Energetika - Fabrika za proizvodnju i distribuciju energetskih fluida Opis tehnološkog procesa u HIP-Petrohemija a.d Opis tehnološkog postupka Fabrike Etilen Opis tehnološkog procesa fabrike PEVG Opis tehnološkog procesa fabrike PENG I

3 Opis tehnološkog postupka u Fabrici Elektrolize Opis tehnološkog procesa fabrike Energetika Uticaj planiranih aktivnosti na životnu sredinu Program praćenja uticaja na životnu sedinu Uticaj planiranih aktivnosti na vazduh Monitoring vazduha Prikaz stanja kvaliteta vazduha na lokaciji Opis mogućeg uticaja na kvalitet vazduha na lokaciji Opis mera predviđenih u cilju sprečavanja, smanjenja i, gde je to moguće, otklanjanja svakog značajnijeg štetnog uticaja na vazduh u životnoj sredini Uticaj planiranih aktivnosti na vode Monitoring voda Prikaz stanja kvaliteta voda na lokaciji Opis mera predviđenih u cilju sprečavanja, smanjenja i, gde je to moguće, otklanjanja svakog značajnijeg štetnog uticaja na vode u životnoj sredini Upravljanje otpadom Posebni tokovi otpada Upravljanje ambalažom i ambalažnim otpadom ZAŠTITA OD UDESA Ciljeve i principi sprečavanja hemijskog udesa Informacije o aktivnostima i merama za realizaciju definisanih ciljeva i rada u skladu sa definisanim principima Planovi zaštite za slučaj opasnosti Popis i osobine opasnih materija Mere prevencije Sistemi zaštite u HIP Petrohemija Preventivne mere zaštite od požara Tehnička sredstva za preventivno delovanje i odgovor na udes II

4 1. UVOD HIP-Petrohemija a.d. Pančevo je najveći proizvođač petrohemijskih proizvoda u Republici Srbiji, sa tradicijom koja se proteže na period duži od tri decenije. Locirani smo na ukupno 247 hektara u industrijskoj zoni Pančeva, Elemiru kod Zrenjanina i Crepaji kod Pančeva. Godišnje proizvedemo blizu sedamsto hiljada tona petrohemikalija. Uz polimere HIPLEX (PEVG), HIPTEN (PENG), HIPREN (SBR) i polietilenske cevi, u našem asortimanu su i bazni proizvodi etilen, propilen, C4-frakcija, pirolitičko ulje, pirolitički benzin, 1,3-butadien, MTBE i proizvodi hloralkalne elektrolize. Glavni kompleks fabrike se nalazi u Pančevu, u Južnoj industrijskoj zoni i sastoji se od devet fabrika: fabrika Etilen, PEVG fabrika polietilena visoke gustine, PENG fabrika polietilena niske gustine, Elektroliza fabrika hloralkalne elektrolize, Energetika Fabrika za proizvodnju i distribuciju energetskih fluida i FOV fabrika za obradu voda. Fabrike su jednim delom povezane u tehnološku celinu, jer se proizvodi jedne fabrike koriste kao sirovine ili materije neophodne u drugoj fabrici. 1

5 1.1 Istorijat preduzeća U periodu od godine u sklopu privrednog razvoja Jugoslavije, na državnom nivou prepoznata je potreba za izgradnjom petrohemijskog kompleksa, kako bi se smanjio uvoz baznih hemijskih proizvoda i poboljšao platni bilans zemlje. Raspoloživa sirovinska baza, već oformljeni iskusni kadrovi, izuzetno povoljne transportne mogućnosti u svim vidovima saobraćaja, doveli su do odluke da se ova industrija izgradi u sklopu postojeće Hemijske industrije (HIP-a) u Pančevu. Nakon izbora najsavremenije tehnologije i opreme poreklom uglavnom iz SAD, u periodu od 1971 do 1980 godine izgrađeno je 6 fabrika: PENG, PEVG, VCM, PVC, Etilen i Elektroliza, međusobno tehnološki povezanih etilenskom i hlornom linijom, a celinu su zaokružile Fabrika Energetika i Fabrika za obradu otpadnih voda, te brojni specijalizovani sektori. Tokom godine HIP-Petrohemija postaje bogatija za dve proizvodne fabrike: pridružena je Fabrika sintetičkog kaučuka u Elemiru kod Zrenjanina a puštena je u rad Fabrika za proizvodnju polietilenskih-cevi i elektrofuzionih fitinga Petroplast, kao i još dva postrojenja za prečišćavanje otpadnih voda. U periodu sankcije, nedostatak sirovog benzina, nemogućnost uvoza i izvoza, ukidanje preferencijala i tsl., potpuno su blokirale rad fabrike u periodu od do godine. Postrojenja su odmah konzervirana, propisno održavana i pripremana za ponovni start, koji je i usledio u septembru godine godine pridružena je fabrika Panonijaplast iz Crepaje, sa proizvodnim programom PVC i PEVG granulata. Prilikom akcije NATO asocijacije protiv SR Jugoslavije godine, uništene su dve fabrike HIP-Petrohemije Elektroliza i VCM, dok je treća PVC, onesposobljena za rad, čime je izgubljena trećina instalisanih kapaciteta. Takođe, ekosistem je degradiran na širem području. Septembra godine ponovo startuje proizvodnja u svim pogonima koji nisu bili oštećeni bombardovanjem. 2

6 1.2 Zaštita životne sredine HIP-Petrohemija se opredijelila za doprinos održivom razvoju kroz sistemsko upravljanje zaštitom životne sredine i sastavni je deo strategije efikasnog upravljanja kompanijom. Dugoročno mislimo o posledicama zagađenja životne sredine, srednjoročno planiramo rešenja, a kratkoročno reagujemo na eventualne pojave zagađenja, primenom najsavremenije tehnologije prema međunarodnim standardima. Predanost smanjenju uticaja na životnu sredinu stalna je, a obzirom na činjenicu da se HIP-Petrohemija bavi proizvodnjom polimera pri čemu se vrši prerada i skladištenje naftnih derivata, kao i da ove aktivnosti mogu imati značajan uticaj na životnu sredinu, to predstavlja izazovan zadatak. Kombinovanjem znanja naših stručnjaka i korišćenjem najbolje dostupnih tehnika, strogo poštujući zahteve propisane zakonom, naša kompanija uspešno kontroliše svoj uticaj na radnu i životnu sredinu. Monitoring uticaja na kvalitet životne sredine vrši Služba zaštite životne sredine. Aktivnosti koje se sprovode radi praćenja i kontrole usmerene su na: praćenje emisije i nivoa zagađujućih materija u vazduh, kontrolu kvaliteta otpadnih voda pre mešanja sa drugim otpadnim vodama fabrika, kontrolu kvaliteta otpadnih voda pre i posle tretmana u fabrici za obradu voda, kontrolu kvaliteta podzemnih voda, upravljanje otpadom, upravljanje hemikalijama, sprovođenje aktivnosti vezane za Seveso II direktivu, dobijanje integrisane dozvole (IPPC dozvole), implementaciju zakonskih i podzakonskih propisa i dr. 3

7 2. OPIS LOKACIJE 2.1 Makrolokacija Grad Pančevo se nalazi u Republici Srbiji, na jugu Autonomne Pokrajine Vojvodine, i zahvata teritoriju jugozapadnog Banata u porečju Dunava, Tamiša i Nadele. Ona se na severu graniči sa gradma Opovo i Kovačica, na severoistoku sa opštinom Alibunar, a na istoku sa opštinom Kovin. Južnu i zapadnu granicu čine reke Tamiš i Dunav, koji je istovremeno i granica sa užom Srbijom. Grad Pančevo je nepravilnog oblika, sa dužom osom u pravcu sever-jug, a zauzima prostor između 44 39" i 45 02" severne geografske širine i 20 32" i 20 55" istočne geografske dužine. Teritorija grada zauzima 755 km 2 što čini 3,51% površine Vojvodine. Od celokoupne površine grada Pančevo poljoprivredno zemljište čini ha, odnosno 83% a pod šumom se nalazi 1085 ha, tj. 17%. Deo terena čime i močvarne površine sa osobenim životinjskim i biljnim životom. Područje koje zahvata grad Pančevo nalazi se na nadmorskoj visini od 70-78,45 m. Prema rezultatima popisa iz godine u njoj živi stanovnika (6,25% stanovništva Vojvodine), odnosno 168 stanovnika po kilometru kvadratnom, što je svrstava u red jedne od najgušće naseljenih gradova u Vojvodini. Iako grad ima periferni geografski položaj u Vojvodini, njen geografski položaj je izuzetno dobar jer se nalazi na 17 kilometara od Beograda. Pored toga što ima direktan izlaz na Dunav i Tamiš, kroz nju prolazi više glavnih magistralnih puteva (Beograd-Zrenjanin; Beograd-Vršac; Pančevo-Kovin) i dve značajne železničke linije (Beograd-Kikinda i Beograd-Bukurešt). 4

8 2.2. Mikrolokacija Mikrolokacijski posmatrano "HIP Petrohemija" a.d. je locirana u industriskoj zoni Pančeva, na jugoistočnom obodu grada, u zoni naftnohemijske industrije. "HIP Petrohemija" nalazi se južno sa desne strane puta Pančevo - Starčevo u produžetku konpleksa "HIP Azotara". Sa južne strane kompleksa "HIP Petrohemija" je reka Dunav, zapadno od kompleksa "HIP Petrohemija" nalazi se plovni kanal i kanal otpadnih voda, koji je u direktnoj vezi sa rekom Dunav, istočno od kompleksa "HIP Petrohemija" je ritska depresija koja se prostire južno od puta Pančevo - Starčevo od "HIP Petrohemija" do naselja Starčevo i dalje duž reke Dunav prema naseljima Omoljica i Ivanovo. Površina kompleksa je oko 90 ha. Kompleks HIP-Petrohemije Pančevo je izgradjen na približno ravnom zemljištu, referentna kota je 75,15 m N.V. u blizini leve obale reke Dunav. Zauzima površinu od oko 170 ha. Plato na kom je izgradjen kompleks Petrohemije je nasuti refulirani dunavski pesak u sloju od 4,50 6,00 m. Površina nasutog platoa je cca 90 ha. 5

9 2.3. Prikaz geomorfoloških, pedoloških, geoloških, hidrogeoloških i seizmoloških karakteristika Geomorfološke karakteristike Teritorija grada predstavlja integralni deo Panonskog basena, sa osnovnim odlikama koje su karakteristične za najveći prostor ove morfostrukturne celine reljefa. Pretežno ravničarski izgled topografske površine, blago nagnute od severoistoka ka jugozapadu i u pravcu oticanja Tamiša i Dunava, sa malim visinskim razlikama i prožimanjima mlade geološke građe površinskog dela, na prvi pogled odaje utisak jednostavnosti morfogeneze ovog prostora i monogenetskog karaktera procesa i oblika. U ovom delu banatskog Podunavlja izdvajaju se tri reljefne celine, i to: aluvijalne ravni, lesna terasa i lesna zaravan. Najniži geomorfološki član pančevačke teritorije su aluvijalne ravni Tamiša i Dunava, koje su formirane duž ovih reka i pružaju se u pravcu njihovog oticanja sa prosečnom nadmorskom visinom od 70 do 73 m n.m. Pančevačka lesna terasa je deo banatske lesne terase, a predstavlja blago zatalasanu ravnicu nagnutu prema jugoistoku, sa prosečnom nadmorskom visinom od 75 do 83 m n.m. Južnobanatska lesna zaravan jednim svojim delom prostire se u severozapadnom delu grada. Ovo je relativno niska zaravan, sa nadmorskom visinom od 100 do 150 m, koju su vodeni tokovi Tamiša i Dunava reducirali na njen današnji oblik. Lesna zaravan se odlikuje zatalasanim zemljištem sa prisustvom karakterističnih morfoloških oblika: lesnih dina, lesnih vrtača i lesnih dolina. Pedološke karakteristike Pedološki sastav zemljišta nastao je pod uticajem više pedogenetskih faktora: geološkog sastava, reljefa, vode, klime, vegetacije, čoveka i faktora vremena. Pedološka podloga se sastoji pretežno od aluvijalnog zemljišta različitog mehaničkog sastava, a delimično i od ritske crnice. Od tipova zemljišta uglavnom su zastupljeni solonjeci, solođi, smonice, a na suvljim terenima ritska crnica, aluvijum i gajnjača. U pogledu pedoloških karakteristika može se reći da je celo Pančevo podignuto na černozemu sa znacima oglejavanja na lesu. Černozem se ovde formira na lesnoj terasi, a znaci oglejavanja se javljaju usled promena na mrtvici - lesu koje izazivaju podzemne vode koje se javljaju periodično. To povremeno kvašenje donjih delova lesa podzemnim vodama stvara uslove za redukcione procese pa se stvaraju fleke i mrlje gleja. Učestalost glejnih fleka je u profilu srazmerna trajanju redukcionih procesa, tj. trajanju kvašenja od podzemnih voda. Akumulativno-humusni deo ovog zemljišta je blizak tipičnim černozemnim tvorevinama. Humusni horizont A je dobro razvijen sa prelazom (horizont AC) nad lesom, koji je počeo da se transformiše (za razliku od C horizonta kod prvog 6

10 černozema). Zbog različitog režima voda, C horizont ima podslojeve koji su u različitim stepenima deformisanosti. Izvorni C horizont se nalazi samo u tragovima. Prelazni AC horizont je u gornjem delu bliži A sloju, a u donjem delu lesnom supstratu. On je sivomrke i mrkobeličaste boje, sitnogrudvičaste i zrnaste strukture. Poroznost ovog zemljišta je vrlo dobra, pa je kretanje vode u svim pravcima vrlo povoljno. Odnos ukupnog peska prema količini praha i gline je 45:55, ali u izvesnoj meri varira u zavisnosti od matičnog supstrata za tu vrstu lesa. Ovo zemljište je slaboalkalne i alkalne reakcije, jer ph u vodi humusnog horizonta iznosi 7,20-8,40. Černozem sa znacima oglejavanja na lesu je između vrednosti čistog černozema i livadskih crnica. Svojim duboko razvijenim A horizontom, pogodnim mehaničkim sastavom, odličnom strukturom, vrlo dobrim vodnim i vazdušnim režimom, predstavlja visokoproizvodno zemljište, a sa primenom agrotehničkih mera i navodnjavanjem daje najveće prinose u poljoprivrednoj proizvodnji. Zemljište na kome se nalazi Pančevo trpi velike uticaje. Zemljište u građevinskom reonu gubi veoma brzo svoje prirodne karakteristike, unosi se puno produkata ljudskih aktivnosti i ono postaje antropogeno zemljište, odnosno zemljište koje je posledica ljudskog delovanja. To zemljište je uglavnom nepovoljno za obradu i poboljšava se regulisanjem humusnog sloja za oformljavanje manjih obradivih površina - u gradu su to većinom javne, zelene površine. Područje koje zahvata grad Pančevo nalazi se na nadmorskoj visini od 70-78,45 m. 7

11 Geološke karakteristike Na današnjem prostoru Panonske nizije u paleozoiku formiran je inicijalni reljef u vidu ogromnog planinskog masiva koji se u stručnoj literaturi naziva Panonidi ili Panonska masa. Na mestu prostrane Panonske mase pre 35 milona godina stvara se Panonska nizija kao međuvenačna potolina. Pod uticajem snažnih tektonskih pokreta i oblik Tetisa (danas: Sredozemno more) se menja. Daljim tektonskim pokretima najpre se u miocenu prekinula veza između Tetisa i Paratetisa i formirala zasebno, Sarmatsko more. U drugoj polovini pliocena od jezera sa bočatnom vodom nastaje jezero sa slatkom vodom, Levantsko jezero. Krajem pliocena i početkom pleistocena jezero je potpuno opalo zahvaljujući otoci (preteča Dunava) koja se duboko usekla u Đerdap i odvela vodu u susedni basen. Umesto Levantskog jezera formira se veći broj manjih jezera koja su međusobno povezana otokama od kojih se formira rečna mreža. U kvartaru, najmlađoj geološkoj peridi, mogu se izdvojiti 4 faze: jezerska; barska; kopnena; rečna. Jezerska faza je počela u pliocenu mindelriške interglacijacije. Ovu fazu karakterišu palundski slojevi koji su otkriveni na više mesta u kovinskoj opštini. Barsku fazu karakterišu peskoviti segmenti i barski les. Kopnena faza se odlikuje navejavanjem lesa i stvaranjem lesnih zaravni i Banatske peščare. Rečna faza je trajala u virmu ili na granici virma i holocena. Ova faza je predstavljena dvema terasama 3 do 5 m i 8 do 16 m iznad današnjih korita banatskih reka. Teritorija grada Pančevo predstavlja integralni deo Panonskog basena, sa osnovnim odlikama koje su karakteristične za najveći prostor ove morfostrukturne celine reljefa. Pretežno ravničarski izgled topografske površine, blago nagnute od severoistoka ka jugozapadu i u pravcu oticanja Tamiša i Dunava, sa malim visinskim razlikama i prožimanjima mlade geološke građe površinskog dela, na prvi pogled odaje utisak jednostavnosti morfogeneze ovog prostora i monogenetskog karaktera procesa i oblika. U geološkom pogledu aluvijalna terasa je sastavljena od peska i pretaloženog lesa. Površinski slojevi sastavljeni su od sitnijih, pa do najkrupnijih formi peska, a sa daljim povećanjem dubine preko 6 metara, slojeve peska smenjuju sitniji šljunkovi sa prelazom na krupnije granulacije. Hidrogeološke karakteristike Vojvodina je bogata površinskim (reke, jezera, bare, kanali) i podzemnim (freatskim, arteškim, termomineralnim) vodama. U veće plovne reke spadaju Dunav, Tisa i Sava, a u manje: Stari Begej, Tamiš, Karaš, Krivaja, Bosut i druge, još manje. 8

12 Jezera, prirodnih i veštačkih, ima više desetina. Poznatija su: Palićko jezero, akumulacija Krivaja kod Baćke Topole, Provala kod Vajske (najdublje jezero u Vojvodini: 19 m), Borkovačko jezero kod Rume i Belocrkvanska jezera. Carska bara, Obedska bara, Ludoško jezero i Slano Kopovo su prirodni rezervati, posebno poznati po bogatstvu ornitofaune. Jezera Rusanda i Palićko imaju lekovita svojstva. Kanali, posebno oni u Hidrosistemu Dunav-Tisa-Dunav, imaju veliki i višestruki značaj. Lekovitih voda, mineralnih i termominaralnih, ima mnogo. Uglavnom su otkrivene bušenjem arterskih bunara i traganjem za naftno-gasnim ležištima. Na ovom mestu treba pomenuti barem one lekovite vode koje se koriste za lečenje u stacionarnim uslovima, odnosno za zdravstveni ili banjski turizam: u Kanjiži, Bezdanu, kod Apatina (Banja Junaković), u Bečeju, Melencima, Novom Sadu, Vrdniku i Starom Slankamenu. Područje grada obiluje vodama, kako površinskim tako i podzemnim. Površinske vode mogu se posmatrati kao prirodne (Dunav, Tamiš, Nadela i Ponjavica) i veštačke (meliorativni kanali i veštačka jezera). Područje grada obiluje vodama, kako površinskim tako i podzemnim. Hidrologija područja grada Pančeva može se posmatrati kroz dva aspekta: Površinske vode Podzemne vode. Površinske vode Najvažniji vodotok grada Pančevo predstavlja Dunav koji dužinom od 30 km protiče kroz teritoriju grada. Na samom ulazu u Pančevo on gradi izraziti meandar prema severu. Tu postoje dva veća i dva manja paralelna toka i između njih rečna ostrva Forkontumac, Štefanac i Čakljanac. Temperatura dunavske vode je relativno visoka, sa godišnjim prosekom od 12,3 C (minimum u januaru 1,6 C, maksimum u julu 22,4 C). Tokom zimskih meseci na Dunavu se javlja led koji u sektoru Pančeva prosečno traje 6 do 7 dana godišnje. Dunav, ali i Tamiš, imaju veliki uticaj i na podzemne vode. Naime, u vreme malih vodostaja predstavljaju neku vrstu drenaže podzemnih voda. Međutim, u vreme visokih vodostaja često dolazi do plavljenja velikih površina obradive zemlje koja je na nižoj nadmorskoj visini od nivoa ovih vodotokova. Tamiš izvire u Rumuniji na planini Semenik a uliva se u Dunav kod Pančeva. Ukupne je dužine 359 km, a kroz Srbiju protiče dužinom od 118 km. Posle Tise predstavlja najznačajniji tok u Banatu. Tamiš je tipičan primer ravničarske reke koju karakteriše prisustvo velikog broja meandara, što je posledica izuzetno malog pada korita u donjem toku. Širina Tamiša u donjem toku iznosi 70 do 100 metara i u direktnoj je zavisnosti od vodostaja. Temperatura vode je slična kao i kod Dunava najviša srednja mesečna temperatura vode Tamiša javlja se u julu (23 C), najniža u januaru (0,7 C), dok je 9

13 srednja godišnja 12,1 C. Led se javlja u proseku svake druge godine i traje 13,5 dana. Najduže trajanje leda na Tamišu iznosilo je 63 dana. Nadel nastaje istočno od Crepaje sakupljanjem površinskih i dreniranjem podzemnih voda. Dužina toka iznosi 36 km. Ima sve karakteristike ravničarske reke. Njegov tok pravi dva veća meandra, kod Jabuke i istočno od Starčeva. Najveća dubina je kod Starčeva i iznosi 2,5 m. Ovo je ujedno i najbliži površinski vodotok planiranoj lokaciji terminala u Pančevu koji je udaljen od lokacije nešto više od 700 m. Teritorija grada je oivičena rekama Dunavom i Tamišom, a sa istočne strane vodotokom Nadelom koji je nastao sakupljanjem površinskih i dreniranjem podzemnih voda. Dunav je kod Pančeva prava ravničarska reka, gde je širina reke pri niskom vodostaju 470 m, a dubina 17 m.pri srednjem i visokom vodostaju, dubina se povećava za 2 7 m a širina i do 50 m. Maksimalni vodostaj je u aprilu i maju, a najniži u septembru i oktobru. Reka Tamiš je od sekundarnog značaja za Pančevo. Širina reke je 30 do 35 m, a dubina samo nekoliko metara. Tamiš unosi u Dunav oko 50 m 3 /sec vode. Korito reke Nadel predstavlja napušteno korito Tamiša, a snabdeva se vodom koja otiče sa lesne terase iz više plitkih udubljenja. Dolina reke Nadel je dugačka 36 km a 10

14 prosečna širina iznosi 20 m. Najveća dubina je kod Starčeva i iznosi 2,5 m. Pri visokom vodostaju plavi aluvijalnu ravan, dok za vreme sušnih perioda gotovo presuši. Vodostaj Dunava i Tamiša se osmatra svakodnevno na vodomernoj letvi. Nulti podeok letve je na koti 67,33. Apsolutni minimum vodostaja je na koti 66,03, a maksimum na 74,87, te je apsolutna amplituda 8,84 m. U vreme malih voda reke imaju ulogu drenaže priobalnog područja, a u vreme velikih (prolećnih) voda nivo je viši od priobalnog područja i stvara uspor u režimu podzemnih voda. Podzemne vode Režim podzemnih voda direktno zavisi od morfoloških, geoloških i hidrogeoloških karakteristika posmatranog područa, klimatskih uslova, blizine reka i stepena uticaja ljudskog faktora kroz izgrađenost hidrotehničkih objekata. Analizom podataka višegodišnjih osmatranja došlo se do sledećih generalnih zaključaka: Maksimum nivoa vode je u toku proleća i leta, a minimum u periodu jesenzima; Zapaženo je periodično oscilovanje vodostaja sa ciklusom ponavljanja 5-8 godina; Na području niskog priobalja, nivo podzemne vode je pod direktnim uticajem nivoa reka; Na područjima dalje od reke (lesna terasa) nivo podzemnih voda je ujednačeniji sa promenama u zavisnosti od karakteristika hidrološke godine, godišnjeg doba i faze u višegodišnjem ciklusu režima podzemnih voda; Za režim podzemnih voda samog gradskog područja može se reći da je stabilan. Nivoi se kreću od kote m, a usmereni su prema Dunavu i Tamišu. Podzemne vode se mogu podeliti na plitke (freatske) i duboke (arteške) izdani. Freatska izdan predstavlja gornji, najplići vodonosni horizont formiran u sedimentima iznad prvog, glinovitog sloja. Ova izdan se prostire kontinuirano na čitavoj teritoriji grada. Ispitivanja pokazuju da na režim freatske izdani najsnažniji uticaj ima režim reke. Ovaj uticaj je najjači u zoni neposrednog uticaja reke (za Dunav je to 700 do 800 m), a zatim opada u prelaznoj zoni (do m), dok je zanemarljiv u sledećoj zoni (2.200 m i više). Dubina freatske izdani najmanja je u aluvijalnim ravnima i ritovima, gde su uobičajene dubine jedan do dva metra, dok najdublje zaleže na lesnoj zaravni (15 do 20 m, na nekim lokalitetima i do 30 m). Najveće površine grada imaju freatsku izdan na dubini od tri do četiri metra. U pogledu režima izdvajaju se dva tipa - jedan u aluvijalnim ravnima, gde on odgovara režimu vodostaja u reci, i drugi na višim lesnim površinama, koji je uslovljen režimom padavina i temperaturnim prilikama. 11

15 Arteška izdan obuhvata podzemne vode koje se nalaze ispod freatskih. One se takođe nalaze u rastresitim sedimentima, ali za razliku od freatskih, u povlati imaju vodonepropusni sloj, tako da su oivičene sa dva glinovita sloja. Pritisci u ovim vodonosnim horizontima su različiti, te tako stvaraju arteške (sa pozitivnim pijezometarskim pritiskom) i subarteške (sa negativnim pijezometarskim pritiskom) izdani. Na području grada zastupljene su uglavnom subarteške izdani kod kojih povlatni vodonepropusni sloj čine gline kvartara, a podinski gline pliocena. Procenjene rezerve subarteških voda su velike, ali su im pritisci mali. Rezultati hemijskih analiza ukazuju na to da je kvalitet vode u većem broju slučajeva takav da ona nije za piće jer ima velike količine gvožđa i povećanu tvrdoću, što ukazuje na velike količine rastvorenih soli kalcijuma i magnezijuma. Prave, kvalitetne izdani arteške vode povoljne za eksploataciju na teritoriji grada nisu pronađene. Arteške vode su pronađene na nešto većim dubinama, zbog čega im je u znatnoj meri povećan stepen mineralizacije, dok su na još većim dubinama pronađene termalne, odnosno termomineralne vode. Manje rezerve kvalitetnih arteških voda nađene su jedino po obodu lesne zaravni i peščare. Voda za piće i snabdevanje domaćinstava se zahvata bunarima sa dubine od 40 metara i potiskuje bunarskim pumpama na postrojenja za prečišćavanje vode. Ukupan broj bunara je 87. Sa izvorišta "Sibnica" voda se potiskuje kroz dva cevovoda, jedan prečnika 500 a drugi 700 mm, oba dužine po metara, a sa izvorišta "Gradska šuma" voda se na postrojenje transportuje kroz cevovod prečnika 800 mm dužine 1570 metara. 12

16 Seizmološke karakteristike Prema seizmičkoj karti Srbije i na osnovu određenih merenja, procenjeno je da se na ovoj teritoriji mogu desiti potresi jačine VII stepeni MCS. Zemljotres intenziteta VII ºMCS je izdvojen kao veoma jak zemljotres i njegova pojava izaziva pomeranja nameštaja u stambenim objektima pa i njegovo prevrtanje, padanje predmeta sa polica, ozbiljna oštećenja na starijim zgradama, rušenje dimnjaka, manje odrone. Da bi objekti na seizmički aktivnim područjima trpeli što manja oštećenja potrebno je poštovati sledeće principe gradnje: u područjima ugroženim zemljotresima preporučuje se izgradnja lakših objekata u objekat treba ugrađivati materijale koji će lakše prihvatiti energiju seizmičkih talasa (armirani beton, čelik, drvo, i dr. lakše materijale) objekti moraju biti skladni, simetrični, sa skeletnim konstrukcijama koje mogu da izdrže velike vibracije i znatna pomeranja tla. 13

17 2.4. Prikaz klimatskih karakteristika sa odgovarajućim metereološkim pokazateljima Klima i meteorološki uslovi su bitan faktor za određivanje stanja životne sredine i procenu uticaja planiranih objekata i aktivnosti na posmatranom prostoru. Ovi uslovi se najčešće definišu pomoću prostornih i vremenskih varijacija, strujanja, temperature i vlažnosti, kao i intenziteta zračenja.vojvodina ima odlike podunavske varijante kontinentalnog klimata. Prosečno najtopliji mesec je juli, sa srednjom temperaturom vazduha 21,4 ºC, a srednja temperatura leti je 20,8 ºC. Januar, sa prosečnom temperaturom -1,20C, najhladniji je mesec, a prosečna temperatura zimi iznosi 0,3 ºC. Jesen, sa srednjom temperaturom 11,8 ºC, toplija je od proleća (11,1 ºC). Srednja godišnja temperatura vazduha je 11,0 ºC. Apsolutni maksimum temperature vazduha je 44,0 ºC, a apsolutni minimum -32,6 ºC. Srednja godišnja oblačnost iznosi 56%: najveća je zimi (70%), a najmanja leti (43%). Prosečna godišnja suma direktnog osunčavanja iznosi 2.068,7 časova: zimi 226,1; u proleće 580,6; leti 822,3 i tokom jeseni 439,4 časova. Dnevni prosek trajanja insolacije je 5,7 časova. Prosečno godišnje padne 611 mm atmosferskog taloga: 145 mm zimi, 148 mm u proleće, 189 mm leti i 129 mm u jesen. Apsolutni godišnji maksimum padavina (1.202 mm) zabeležen je u Hrtkovcima (1960), dok je apsolutni godišnji minimum, samo 244 mm, izmeren u Hajdučici (1951). Jaki vetrovi duvaju iz jugoistočnog pravca (košava), pretežno u hladnijoj polovini godine, a u proleće i leto iz severozapadnog pravca. Naravno, smenjuju se vetroviti i "tihi" periodi. Klima Vojvodine je umereno kontinentalna sa izvesnim specifičnostima. U Vojvodini su leta topla i zime hladne, a proleće i jesen traju kratko. Letnje temperature su u proseku između 21 ºC i 23 ºC, a zime u proseku oko -2 ºC. Ekstremne temperature, međutim, mogu biti vrlo velike, pa razlike između najviših i najnižih temperatura nekad su i 70 ºC i više stepeni. Proleće i jesen karakterišu promenljivost vremenskih prilika. Leto karakterišu relativno stabilne vremenske prilike uz povremene kraće lokalne pljuskove. Prosečna količina padavina godišnje iznosi oko 618 mm i tokom godine je raspored padavina prilično ujednačen. Minimum je u periodu januar-februar, a maksimum u periodu maj-juni. Na vegetacioni period od aprila do septembra otpada više od polovine ukupnih padavina (prosečno 320 mm). Grad Pančevo pripada prostoru umereno kontinentalne klime koju karakterišu duga i topla leta i jeseni, blage zime i kratka proleća. Posebnu specifičnost klime predstavlja košava, jak i suv vetar koji traje i do tri nedelje. Najčešće duva u rano proleće i poznu jesen, a dostiže brzinu do 100 km na čas. U hladnom periodu javljaju se zimski severac i severozapadni vetar koji donosi dugotrajne kiše, a leti iznenadne pljuskove. Lokalni uslovi na ovom području određeni su blizinom velike vodene površine reke Dunav kao i mogućnošću slobodne horizontalne cirkulacije vazduha zbog ravničarskog terena. 14

18 Temperatura vazduha Prosečna srednja godišnja temperatura vazduha u Pančevu iznosi 11.3 ºC. Najtopliji mesec je jul sa prosečnih 21.8 ºC, zatim sledi avgust sa 21.5 ºC i juni sa 20.2 ºC. Najhladnije je u januaru sa prosečnih -0.4 ºC, a to je i jedini mesec u godini kada je srednja mesečna temperatura negativna. Godišnja amplituda srednjih mesečnih temperatura u Pančevu iznosi 22.2 ºC. Mraznih dana ima prosečno godišnje 86.7 ili 23.8%. Maksimalna čestina mraznih dana je u januaru prosečno 25.2 dana, a period javljanja je od oktobra do aprila, sa najranijim javljanjem 1. oktobra, a najkasnije 27. aprila. Učestalost ledenih dana na ovoj teritoriji iznosi prosečno 22.6 dana ili 6,2% od godine, sa periodom javljanja od novembra do marta, sa najvećom učestanošću u januaru prosečno 9.6 dana. Srednji vremenski period u kome je potrebno grejanje (grejna sezona) iznosi 183 dana ili 50% godišnje i traje od 15. okrobra do 15. aprila. Učestalost toplih i jako toplih dana iznosi prosečno godišnje 10.2% ili 36 dana sa periodom javljanja od marta do novembra. Tabela 1 : Srednje mesečne i godišnje vrednosti temperature vazduha u Pančevu period JAN FEB MAR APR MAJ JUN JUL AVG SEP OKT NOV DEC GOD Prosek MAX God. max MIN God. min Tabela 2 : Srednje mesečne i godišnje vrednosti temperature vazduha u Pančevu (prosečne, maksimalne i minimalne vrednosti za period ) JAN FEB MAR APR MAJ JUN JUL AVG SEP OKT NOV DEC GOD Prosek 88,1 84,3 76,1 72,0 71,4 73,0 72,7 72,1 75,6 78,1 84,3 88,0 78,0 MAX ,5 God. max MIN ,2 God. min

19 Tabela 3 : Srednje temperature za određene periode Zima (decembar februar) +0.3 ºC Proleće (mart - maj) ºC Leto (jun avgust) ºC Jesen (septembar novembar) ºC Vegetacioni period (april septembar) ºC Cela godina ºC Relativna vlažnost vazduha Srednja godišnja vrednost relativne vlažnosti vazduha u Pančevu iznosi 78%. Najveće vrednosti su u zimskom periodu, od 84.3 do 88.1%, dok je najmanja vrednost u maju, 71.4%. U tabeli 2. date su srednje mesečne i godišnje vrednosti vlažnosti vazduha u Pančevu za period godine. Porast relativne vlažnosti u maju i junu karakterističan je za ove krajeve i dovodi se u vezu sa pojačanom ciklonskom aktivnošću u proleće i u rano leto. U vezi sa ovim je velika razlika u promenama relativne vlažnosti idući od zime ka letu. U periodu od marta do maja smanjenje prosečnih vrednosti je 5% dok je povećanje u periodu septembar novembar 13%. Od svih godišnjih doba zima pokazuje najveću relativnu vlažnost 88%, zatim jesen 76.3%, proleće 73.3%, dok je u leto najmanja 69.3%. Tabela 4 :Srednje mesečne i godišnje vrednosti vlažnosti vazduha u Pančevu (prosečne, maksimalne i minimalne vrednosti za period ) JAN FEB MAR APR MAJ JUN JUL AVG SEP OKT NOV DEC GOD Prosek MAX God. max MIN God. min Padavine Prosečne godišnje količine padavina u Pančevu iznose mm. Godišnja raspodela padavina je takva da je maksimum u junu (84.6 mm), a minimum u februaru (35.0 mm). U celom nizu podataka u toku jednog meseca najviše je palo kiše u julu godine (227.7 mm), dok je u mesecima od jula do oktobra bilo godina kada nije bilo padavina. U tabeli 3. su dati podaci za srednje mesečne i godišnje vrednosti količine padavina (mm) u Pančevu za period godine. 16

20 Najviše padavina za područje Pančeva ima leto mm, a najmanje jesen mm. Prosečno na području Pančeva najviše padavina u toku jednog dana bude u junu 30.5 mm, a najmanje u februaru 10.9 mm. Apsolutni maksimum je zabeležen 15. jula godine i iznosio je 94 mm. Visina padavina u vegetacionom periodu (april-septemar) iznosi 337 mm, što se može smatrati povoljnim. Sneg Srednji godišnji broj dana sa snežnim pokrivačem je 42.6 a maksimum od 80 takvih dana je registrovan 1962 godine. U toku godine najviše dana sa snežnim pokrivačem u proseku ima januar, Padavine u obliku snega se prosečno javljaju na području Pančeva 22.8 dana, tj. 6,3% od godine, a 18.8% od ukupnog broja padavinskih dana. Prosečno prvi dan sa padavinama u obliku snega je 3. decembar, a poslednji 18. mart. Tako je prosečno trajanje ovog perioda 105 dana. Tabela 5 : Prosečan broj dana sa snežnim pokrivačem JAN FEB MAR APR MAJ JUN JUL AVG SEP OKT NOV DEC GOD Prosek MAX God.max MIN God.min

21 Magla Za analizu broja dana sa maglom korišćeni su podaci pojave magle osmotrene na meteorološke stanici Beograd - Vračar, obzirom da isti nisu bili dostupni sa stanice u Pančevu. Treba uzeti u obzir da je Pančevo u ravnici, da je industrijski grad i da je u blizini velike reke, što sve zajedno utiče na češće formiranje magle. Iz tih razloga se može očekivati da je u Pančevu veći broj dana sa maglom nego u Beogradu. Tabela 6: Broj dana sa maglom u Beogradu (prosečne, maksimalne i minimalne vrednosti za period ) JAN FEB MAR APR MAJ JUN JUL AVG SEP OKT NOV DEC GOD Prosek 5,2 2,7 1,2 0,2 0,3 0,2 0,1 0,1 0,5 1,6 3,9 5,7 21,8 MAX God. max MIN God. min Prosečna godišnja čestina dana sa pojavom magle u Pančevu iznosi 25.1 dan, što predstavlja 6.9% od godine, a period javljanja obuhvata sve mesece osim juna i sa najčešćim javljanjem u decembru i januaru u kojima je prosek 5.6 i 5.2 dana sa verovatnoćom 17 i 18 %, tj. na svakih 10 dana je po dana sa maglom. Verovatnoća pojave magle u novembru je 11%, a u februaru 13 %. Učestalost pojave magle je veća u proleće nego u jesen % prema %, dok je u vegetacionom periodu prosečna zastupljenost 2.3 dana ili 13 % trajanja vegetacionog perioda. Oblačnost Prosečna dnevna oblačnost (izražena u desetinama pokrivenosti neba) u Beogradu u toku godine iznosi 5.4. Najveća oblačnost je u decembru (7.1) a najmanja u avgustu (3.7). U toku posmatranog perioda masec sa najvećom oblačnošću je bio decembar 1969.godine (9.4), a sa najmanjom avgust 1992.godine (1.7). U tabeli 7. dat je prikaz mesečne i godišnje vrednosti oblačnosti Tabela 7: Mesečne i godišnje vrednosti oblačnosti (u desetinama pokrivenosti neba) u Beogradu (prosečne, maksimalne i minimalne) za period JAN FEB MAR APR MAJ JUN JUL AVG SEP OKT NOV DEC GOD Prosek 6,8 6,5 5,8 5,9 5,4 5,0 3,9 3,7 4,2 4,5 6,4 7,1 5,4 MAX 8,6 8,6 8,0 7,1 7,4 6,3 6,1 5,7 7,4 7,1 8,9 9,4 6,1 God. max MIN 4,5 2,9 4,0 4,3 3,5 2,5 2,0 1,7 1,8 1,9 4,2 5,3 4,6 God. min

22 Oblačnost na području Pančeva iznosi 52 % pokrivenosti neba. Najvedriji mesec je jul sa prosekom 316 časova, a najoblačniji decembar, sa 63.7 časova. Godišnja suma osunčavanja je čas. Oblačnost je prikazana u tabeli: Osunčanost Podaci od kretanju Sunca, trajanju sunčanih perioda i osunčanosti, dati su na sledećim slikama: Mrak Zora Sunčano Sumrak Osunčanost, kwh/m²/dan Vedrina, Temperat, C Brz.vetra, m/s Padavine, mm Kišni dani, d Pančevo, Kretanje sunca 19

23 Vetrovi U južnom Banatu su najčešći vetrovi iz pravca jugoistoka. Ovi vetrovi duvaju u zimskoj polovini godine. To su ujedno i najsnažniji vetrovi sa prosečnom brzinom od 4,6 m/s. Na drugom mestu su vetrovi iz pravca severozapada. Oni su isto snažni i neznatno zaostaju za jugoistočnim. Duvaju u toplijoj polovini godine i brzina im je 4,3 m/s. Na trećem mestu su vetrovi iz zapadnog pravca. Oni se javljaju najčešće u letnjem delu godine, mada ponekad i tokom zime. Na četvrtom mestu su istočni vetrovi. Ostali vetrovi nemaju veliki značaj za privrednu aktivnost i život ljudi. Severozapadni i zapadni vetrovi redovno donose padavine. Jugoistočni (košava) je suv. Nepovoljno utiče na jesenje i prolećne useve. Severac, vetar iz severnog kvadranta, redovno najavljuje hladno i suvo vreme. U južnom Banatu, tokom letnje polovine godine, pojavljuju se iznenadni snažni vetrovi, oluje, čije se jačine kreću od 7 do 12 stepeni Boforove skale. Ovi vetrovi redovno nanose materijalne štete. Meteorološka stanica u Pančevu ne poseduje anemograf, te su svi podaci o vetru korišćeni sa Beogradske opservatorije. Pančevo pripada košavskom području tako da je preovlađujući pravac vetra u skoro svim mesecima istok-jugoistok. U junu i julu preovlađuje vetar iz pravca zapad-severozapad. Najveći broj dana bez vetra, odnosno tišina je registrovan u septembru, a najmanji u martu. Raspodela srednjih brzina vetra po pravcima prati raspodelu čestina pravaca vetra. U svim mesecima, izuzev u julu, najveća je srednja brzina onog vetra koji duva iz jugoistočnog kvadranta. U julu je najveća srednja brzina vetra iz severozapadnog kvadranta. U svim sezonama kao i na godišnjem nivou, najveće brzine vetra su vezane za pravac istok-jugoistok. Tabela 8: Učestalost pravaca vetra i tišina u u Beogradu, period Pravci Meseci N NNE NE ENE E ESE SE SSE S SSW SW WSW W WNW NW NNW Tišina I II III IV V VI VII VIII IX X XI XII Proleć Leto Jesen Zima Godina

24 Tabela 9: Brzina vetrova na području Pančeva N NE E SE S SW W NW Srednja godišnja v, m/s Analiza stabilnosti atmosfere Stabilnost atmosfere neposredno utiče na prostornu raspodelu emitovanih zagađujućih materija u podzemnom sloju atmosfere. Disperzija emitovanih zagađujućih materija odvija se u nestabilnom sloju atmosfere. Visina do koje se uvećanje javlja varira u zavisnosti od doba dana, godižnjeg doba i karakteristike terena. Povećanje visine sloja mešanja povoljno utiče na smanjenje koncentracije zagađujućih materija. Stabilnost atmosfere se može odrediti analizom vertikalne strukture temperature i vetra. Kada postoje rezultati diskontinualnim merenja temperature i vetra na meteorološkom stubu, mikrosondažom ili sondažom, onda se stabilnost određuje analizom odgovarajućih gradijenata ili iz standardne devijacije promene horizontalnog i vertikalnog pravca vetra. Jedna od metoda koja za određivanje stabilnosti atmosfere koristi rezultate prizemnih merenja i osmatranja je Paskal Tarnerova metoda. 21

25 Prema toj klasifikaciji, a u zavisnosti od promene temperature sa visinom razlikuju se sedam klasa stabilnosti atmosfere: A. Veoma nestabilna B. Umereno nestabilna C. Slabo nestabilna D. Neutralna E. Slabo stabilna F. Umereno stabilna G. Veoma stabilna Za određivanje stabilnosti koristi se vetar na aneometarskoj visini, insolacija sunca i oblačnost tokom noći. Tabela 10: Klase stabilnosti atmosfere prema Paskal-Tarneru Dnevna insolacija Noćni uslovi Prizemni vetar m/s Jako Umereno Slabo Oblačnost >4/8 Oblačnost <3/8 <2 A A-B B 2 A-B B C E F-G 4 B B-C C D E 6 C C-D D D D >6 C D D D D Klasa stabilnosti o A-C predstavlja nestabilnu stratifikaciju, klasa D je neutralna stratifikacija, a klase E i F stabilne stratifikacije atmosfere. Nepopunjena mesta predstavljaju G klasu, koja je jako stabilna stratifikacija, koja se javlja za vreme veoma slabih vetrova. Za potrebe preliminarne analize stabilnosti atmosfere u Srbiji od strane RHMZ-a određivana je stabilnost atmosfere na GMS Beograd, Negotin, Niš, Peć, Priština i Loznica i specijalizovanim meteorološkim stanicama Tamnava i Bor. Kada je atmosfera neutralna stratifikovana, emitovani gas ima istu gustinu i temperaturu kao i okolni vazduh na datoj visini i nema tendenciju bilo kakvog vertikalnog kretanja, pa stoga ostaje na istoj visini. Zagađujuće materije emitovane blizu zemljine površine teže da ostanu tamo, uslovljavajući veoma niske prizemne koncentracije. Pri istom tipu stratifikacije uz slabo izraženo polje strujanja (dominira mehanička turbulencija), zagađujuće materije se prenose dosta daleko uz vetar pre nego što dostignu tlo u značajnim količinama. U najvećem periodu godine atmosfera na širem prostoru je neutralna stratifikovana. Ovaj tip stratifikacije najčešće se javlja u zimskom periodu, a prostorna raspodela polutanata prvenstveno zavisi od brzine vetra i visine emitera. 22

26 2.5. Prikaz prirodnih vrednosti, zaštićenih prirodnih dobara i javnih prirodnih dobara Flora i fauna Flora Biljni svet na teritoriji grada Pančevo sačinjavaju samonikle i kulturne biljke. Kao i u čitavoj Vojvodini, biljni svet se menja sa razvojem poljoprivrede. Prvobitna samonikla vegetacija zadržala se samo na manjim površinama, uglavnom onim koje nisu pogodne za obradu. Od samoniklih zajednica tu su šume, livade i ševari. Od biljnih kultura uzgajaju se razne vrste žita, pre svega kukuruz, pšenica i ječam, zatim suncokret kao industrijska biljka i druge. Velike površine poljoprivrednog zemljišta su ugrožene podizanjem nivoa podzemnih voda i periodičnim plavljenjem. Površine pod šumama su manje, uglavnom ograničene na dva, tri ili manje km 2, neravnomerno raspoređene. Prema poslednjim podacima republičkog zavoda za statistiku (Mart god.) šume obuhvataju oko 5,5 %, a livade i pašnjaci oko 4,9 % površine grada. U šumama dominiraju evroameričke topole i bela vrba, a sreću se i bagrem, američki jasen, bela i crna topola, hrast lužnjak i brest. Na livadama su najzastupljenije biljke zubača, popovac, čičak, štir, gorušica, maslačak i hajdučka trava. Na inundacionoj ravni, koja biva plavljena pri svakom višem vodostaju Dunava i Tamiša, egzistira barska vegetacija sa predstavnicima kao što su lokvanj, trska, rogoz, troskot i druge biljke. Fauna Životinjski svet je prilagođen biljnom svetu i sličan onom koji je zastupljen u ostalim ravničarskim delovima Vojvodine. Prostrani ritovi kakve srećemo u okolini vrlo su pogodna staništa za veliki broj životinjskih vrsta, zbog čega su ova lovišta i privlačna. Pod uticajem antropogenog faktora, privođenjem ovih površina kulturama, zatim upotrebom različitih pesticida i povećanjem zagađenja (naročito vazduha i vode) usled velikog razvoja hemijske industrije na području Pančeva, životni uslovi su se u znatnoj meri pogoršali. Zbog toga se broj životinjskih vrsta, naročito plemenite divljači, višestruko smanjio. U šumama na teritoriji Pančeva se sreću jeleni, srne, divlje svinje, lisice, a retko i vuk. Od sitnih životinja mogu se videti jazavac, hrčak, zec, tvor, jež, krtica, poljski miš, bizamski pacov (koji se uzgaja veštački) i druge. Od ptica prisutni su fazani (koji se, zbog velikog izlovljavanja, legu u fazanerijama i puštaju u atar), jarebice, prepelice, grlice, detlići, laste, crne i bele rode, divlje patke, divlje guske, sive i bele čaplje, sove, kolonije gačaca, vrabaca, čvoraka i vrana, a zatim kobac i jastreb. U Tamišu, Dunavu i barama u porečju prisutne su razne vrste riba kao što su: babuška, linjak, štuka, smuđ, som, kečiga, rečni šaran i bela riba. Obilje insekata i drugih sitnih životinja pruža hranu za žabe, zmije, guštere, puževe i dr. 23

27 Pregled osnovnih karakteristika pejzaža Pejzažne karakteristike analizirane prostorne celine predstavljaju jedan od elemenata za sagledavanje ukupnih odnosa na relaciji kompleks - životna sredina. Pri tome svakako treba imati u vidu da se radi o specifičnoj psihološko afektinoj kategoriji koja se izražava kroz ukupno sinergično delovanje celokupnog okruženja na posmatrača pri čemu su neizbežno prisutne kulturološke, sociološke i subjektivne implikacije. Pri tome treba uvek imati u vidu da subjektivna ocena o vrednostima pejsaža jednako zavisi od njegovih karakteristika kao i od karakteristika posmatrača. Da bi se mogla izvršiti kvantifikacija određenih pojava vezanih za ovaj fenomen kao posebna pogodnost se javlja mogućnost raslojavanja pejzaža na dve osnovne kategorije koje podrazumevaju sledeće karakteristike: fizičke, odnosno materijalne i afektivne, odnosno psihološke. U kategoriju materijalnih karakteristika pejzaža spadaju: fizičke karakteristike, koje mogu biti prirodne i stvorene. Prirodne fizičke karakteristike pejzaža su prvenstveno: morfologija terena, vegetacija, vodene površine i nebo a stvorene: izgrađenost i obrađenost. Psihološko - afektivne karakteristike su definisane prvenstveno kao: raznolikost, posebnost, lepota, harmonija, intaktnost itd. Morfologija terena predstavlja najupečatljiviji elemenat pejzaža pa je sasvim opravdano što se uticaji u domenu promene morfologije terena zbog izgradnje smatraju i najznačajnijim. Uvažavajući prostorne okvire u kojima se nalazi analizirana lokacija moguće je u morfološkom smislu izdvojiti samo klasu ravničarskog terena. Valorizacija postojeće vegetacije kao materijalne kategorije pejsaža podrazumeva njen vizuelni i biološki kvalitet. Kada se radi, kako o vizuelnim tako i o biološkim karakteristikama postojeće vegetacije, izvesno je da se o ovim karakteristikama ne može govoriti na predmetnoj lokaciji. Vodene površine kao elemenat pejsaža nemaju značaj u konkretnim uslovima. Izgrađenost kao elemenat postojećeg pejsaža obuhvata sve postojeće objekte na analiziranoj lokaciji. Na prostoru šireg okruženja predmetne lokacija nema dominantnih građevina. Psihološko-afektivne karakteristike pejzaža nisu izražene u okviru analiziranog prostora. Reljef Teritoriju Vojvodine, većim delom čini dno nekadašnjeg Panonskog mora. Iz tog razloga reljef Vojvodine je izrazito ravničarski i na niskoj nadmorskoj visini. Karakterističan je po prostornim uzdignutim stepenastim površinama - lesnim zaravnima, peščarama, lesnim terasama i nižim zemljištem - aluvijalnim ravnima. Javljaju se i niske planine, Fruška gora u severnom delu Srema i Vršačke planine u jugoistočnom Banatu. U južnom Banatu između Tamiša, Dunava i Belocrkvanske 24

28 kotline prostire se Deliblatska peščara. Prema Mađarskoj i na jugu prema Telečkoj je Subotička peščara. Gudurički vrh (641 m) najviši je vrh u Vojvodini i nalazi se na Vršačkim planinama, dok je Crveni čot (539 m) najviši vrh na Fruškoj gori. Vojvođanska ravnica spušta se u vidu stepenastih površina do reka. Tokom milenijuma vetar je nanosio prašinu i tako je veliki deo Vojvodine prekriven debelim lesnim naslagama. Na mnogim mestima izdvajaju se u ravničarskom pejsažu lesne zaravni, od kojih su veće Titelski breg i Telečka u Bačkoj, Banatska lesna zaravan, južno od Zrenjanina u Banatu i Sremska, oko Dunava i ispod južnih padinama Fruške gore u Sremu. Deliblatska peščara (Banatski pesak) u južnom Banatu zahvata površinu od oko 300 kvadratnih kilometara, dok je Subotička peščara manja, a pruža se severno od Subotice i prema istoku do Tise.Aluvijalne ravni, poznatije kao ritovi, u kojima su reke usekle svoja široka i plitka korita, niže su desetak metara od lesnih terasa - njihova nadmorska visina je od 66 do 85 metara. Pošto je Vojvodina pokrivena lesom, najrasprostranjeniji tipovi zemljišta su černozemni i livadske crnice, a u vlažnim predelima ritske crnice i slatine. Černozemni, koji zahvataju 60% obradivog zemljišta, odlikuju se velikom plodnošću, a na njima, kao i na livadskim crnicama, najveće površine koriste se za pšenicu, kukuruz, šećernu repu, suncokret, soju i drugo industrijsko i krmno bilje. 25

29 Zaštićena prirodna dobra Na teritoriji grada Pančeva nalaze se sledeća zaštićena prirodna dobra: Park prirode Ponjavica, površine 193,6 ha, proglašen god. Park obuhvata tok Ponjavice (7,2 km), sa zaštitnom zonom od 60,8 ha, koja čini sastavni deo prirodnog dobra. Zaštitna zona počinje kod omoljičke ustave i prati obalu toka Ponjavice, uključujući priobalni pojas levo i desno, u rasponu od 5 do 50 m, u zavisnosti od konfiguracije terena Tri stabla belog jasena spomenik prirode kod Dolova, ustanovljen god. Spomenik prirode obuhvata ostatke nekadašnjeg drvoreda na ulazu u Dolovo iz pravca Pančeva, starosti stabala između 200 i 250 godina. Ovaj spomenik prirode obuhvata površinu od 1050 m 2, sa zaštitnom zonom u širini od 5 m od ivice projektovanih krošnji, ukupne površine od 2035 m 2. Od zaštićenih vrsta na teritoriji grada, na lokalitetu Gradska šuma, nalazi se jedna od najvećih mešovitih kolonija čaplji i kormorana u Srbiji, koja broji oko 800 parova. Tamo se nalaze tri vrste zaštićene kao prirodne retkosti: Siva čaplja (Ardea cinerea) Gak (Nycticorax nycticorax) i Mala bela čaplja (Egretta garzetta) Na teritoriji grada Pančevo nalaze se i sledeće zaštićene vrste: Veliki kormoran (Phalacrocorax carbo) Bela roda (Ciconia ciconia) Crna roda (Ciconia nigra) i Orao belorepan (Haliaeetus albicilla) Javna prirodna dobra Sa aspekta prirodnih vrednosti veoma su značajni: dunavska ostrva kod Pančeva (Forkontumac, Štefanac i Čakljanac) Ivanovačka ada i Brestovačka ada donji tok Tamiša sa ostacima Jabučkog rita i Glogonjskog rita Park Narodna Bašta Po nalogu brigadira Mihovila Mihailovića, godine, na jugoistočnom kraju grada stvorena je od jedne šumice Narodna bašta, najlepši i najveći pančevački park. Tadašnji planeri su ovaj prostor organizovali po uzoru na takozvane Nemačke parkove, koji su po definiciji bili sinteza elemenata Francuskih i Engleskih parkova: široki pravi potezi u kombinaciji sa krivudavim stazama i romantičnim ambijentima. 26

30 2.6. Podaci o naseljenosti, koncentraciji stanovništva i demografskim karakteristikama Jednu od bitnih odlika analiziranog prostora, u smislu određivanja mogućih uticaja na životnu sredinu, predstavlja karakteristika naseljenosti i stanovništvo. Ove činjenice svoj puni smisao imaju prvenstveno zbog potrebe da se detaljno istraže mogući negativni uticaji na stanovnike koji naseljavaju područje analiziranog prostora. Grad Pančevo obuhvata prostor od 755 km 2 (učešće u ukupnoj površini Srbije je 0,9%), na kome živi stanovnika (u ukupnoj populaciji Srbije učestvuje sa 1,7%) ili 168 stanovnika na km2, što je skoro dva puta iznad republičkog proseka. U poslednje tri decenije prisutan je blagi trend povećanja gustine naseljenosti (1971. godine 147, godine 164, a godine 168 stanovnika na km 2 ). Osnovne ekonomske performanse stanovništva grada Pančevo su: gradski potencijal predstavlja dominatan radno-sposobni kontingent stanovništva ( stanovnik), ali njegova stopa iskorišćenosti iznosi 66,6% i nešto je niže od republičkog proseka (67,5%); Posmatrajući period od popisa godine, evidentno je opadanje udela izdržavanog stanovništva za 6%, dok su aktivna i lica sa ličnim prihodom povećala svoje učešće (2,6% i 5,5% respektivno) u ukupnom stanovništvu grada. Navedene tendencije u kretanju stanovništva grada Pančevo prema aktivnosti najbolje ilustruje koeficijent ekonomske zavisnosti koji pokazuje tendenciju smanjenja u posmatranom periodu (sa 122,2 u na 114,5 u 2002.). Učešće poljoprivrednog u ukupnom stanovništvu iznosi 7,3%, dok je učešće njegovog aktivnog dela u ukupnom aktivnom stanovništvu 3,4%. Prema rezultatima popisa stanovništva iz godine u opštini Pančevo živelo je stanovnika i preko 20 različitih naroda što dovoljno govori o burnoj istoriji i demografskim kretanjima naroda na ovom prostoru. Tabela 11: Statistički podaci o stanovništvu u opštini Pančevo Ukupno stanovništvo ispod 7 god 8087 Ukupno stanovništvo od 7-14 god Ukupno stanovništvo od 65 i više god Radno sposobno stanovništvo (ukupno) Radno sposobno muško stanovništvo (od god.) 4394 Žensko stanovništvo (od god.) Prirodni priraštaj, na 1000 stanovnika -2.8 Ukupan broj zaposlenih, godišnji prosek Udeo žena u ukupnom broju zaposlenih (%), godišnji prosek 41.9 Redovne osnovne škole, 2005/

31 Učenici osnovnih škola, 2005/ kraj školske godine Srednje škole, 2005/ kraj školske godine 8 Učenici srednjih škola, 2005/ kraj školske godine 5409 Po podacima iz godine u gradu Pančevu je živelo stanovnika. Po podacima iz prirodni priraštaj je iznosio -3, a broj zaposlenih u gradu iznosi ljudi. U gradu se nalazi 19 osnovnih i 8 srednjih škola. U neposrednoj okolini komplesa HIP-Petrohemija nema stanovanja osim u pravcu severo-istoka, gde se na oko 800 m od predmetne lokacije nalazi stambeno naselje Vojlovica i na suprotnoj strani jugo-istočno selo Starčevo. Prema popisu stanovnika iz 2004 godine MZ Vojlovica je imala 5015 stanovnika (Zavod za statistiku RS). Računajući stambene objekte na površini od 6 km 2 u njemu se nalazi oko 800 objekata individualnog tipa stanovanja spratnosti P+P1. Dece predškolskog uzrasta ima 304. U Vojlovici postoji predškolska ustanova sa kapacitetom od oko 100 dece, kao i osnovna škola za decu školskog uzrasta koje ima između 550 i 600. Stanovnika koji su stariji od 75 godina ima oko Podaci o postojećim privrednim, stambenim i infrastrukturnim objektima u okolini Privredni objekti U Pančevu su razvijene sve privredne oblasti i to: industrija, poljoprivreda, građevinarstvo, industrija građevinskog materijala, trgovina, ugostiteljstvo, saobraćaj i veze, stambeno komunalna delatnost kao i finansijske i druge usluge. Nosioci privrednog razvoja Pančeva su industrija i poljoprivreda, dok se u narednom periodu stavlja prioritet na razvoju i unapređenju turizma. Višedecenijski lider u razvoju, svetske poznate kompanije kao što su: HIP- Petrohemija a.d. Pančevo u restrukturiranju, NIS-Rafinerija nafte Pančevo, rafinerija, HIP-Azotara D.O.O. Pančevo, fabrika veštačkog đubriva, Panonija Pančevo, fabrika za proizvodnju hemijskih sredstava za domaćinstvo. Industrijski kompleks HIP-Petrohemija Pančevo a.d. lociran je sa desne strane puta Pančevo Starčevo, u ulici Spoljnostarčevačka br. 82, u produžetku industrijskog kompleksa HIP Azotara, dok je kompleks NIS RNP nešto dalje, sa leve strane puta Pančevo-Starčevo. 28

32 Stambeni objekti Izlaskom na Spoljnostarčevačku ulicu Industrijski kompleks HIP-Petrohemija je ka jugoistoku povezan sa naseljima Starčevo, Omoljica, Ivanovo, Banatski Brestovac, a ka severozapadu je povezan sa uključenjem na međunarodni put E-70 (Prvomajska ulica), a preko njega dalje ostvaruje vezu prema zapadu ka Beogradu, prema istoku ka Kovinu i Smederevu i preko mreže gradskih saobraćajnica ima pristup na ostale prilazne pravce Pančeva (prema Vršcu i Zrenjaninu). U neposrednoj blizini kompleksa HIP-Petohemija je stambena zona Vojlovica. U centralnom delu naselja Vojlovica nalazi se tržni centar i zdravstvena stanica. Sa druge strane pravcu jugajugozapada i zapada postoji izgrađena grupacija individualnih porodičnih kuća koja je od HIP-Petrohemija udaljena najmanje 1000 m. Rastojanje industrijskog kompleksa od centra grada Pančeva iznosi oko 4 km, a od Beograda, računato prilaznim putem, oko 22 km Infrastrukturni objekti Saobraćajna infrastruktura Saobraćajno-geografski položaj Pančeva karakteriše položaj naselja koje je locirano na ušću Tamiša u Dunav čiju teritoriju presecaju važni međunarodni i magistarni pravci: drumskog, železničkog i vodno-rečnog saobraćaja. Opšta reljefno-morfološka struktura terena južnog Banata omogućila je izgradnju komunikacija i infrastrukturnih sistema koji svoje ishodište imaju u Pančevu kao najpogodnijem mestu za prelaz preko Dunava prema Beogradu i ostalim delovima Srbije. Industrijska zona locirana je na jugoistočnom obodu Pančeva, neposredno uz stambeno naselje Vojlovica na potezu između Pančeva tj. Vojlovice i Starčeva. Kompleksi fabrika južne industrijske zone povezani su sa okruženjem i šire sa tri osnovna vida saobraćaja: drumskim, železničkim i vodno-rečnim. U drumskom saobraćaju za fabrike južne industrijske zone glavnu-osnovnu saobraćajnicu predstavlja ulica Spoljnostarčevačka tj. trasa opštinskog puta (lokalni put) br.1 (Pančevo-Banatski Brestovac-granica sa opštinom Kovin). Navedenom saobraćajnicom industrijska zona je u pravcu jugoistoka povezana sa naseljima južnog dela grada Pančevo, Kovinom i nadalje preko Smedereva sa južnom Ii širom Srbijom. U pravcu severo-zapada navedenom saobraćajnicom industrijska zona povezana je sa državni putevima prvog reda (magistralni putevi) br. 19 i br. 24 preko kojih ostvaruje vezu sa Beogradom u pravcu zapada, Zrenjaninom u pravcu severa, Kovinom u pravcu istoka i Vršcem u pravcu severo-istoka. Industrijska zona ostvaruje dobru vezu sa linijama javnog gradskog i međumesnog autobuskog saobraćaja koji prolaze saobraćajnicom Spoljnostarčevačkom i imaju stajalište neposredno naspram ulaza u fabričke komplekse. Sve fabrike južne industrijske zone poseduju parkinge za stacionarni saobraćaj putničkih i teretnih vozila. Parking 29

33 prostori locirani su sa desne ili leve strane saobraćajnice Spoljnostarčevačke. Svi fabrički kompleksi imaju mrežu unutrašnjih drumskih saobraćajnica zasnovanu na principu ortogonalnosti. Primarne longitudinalne pravce pod pravim uglom presecaju transferzalne saobraćajnice (sistem avenija i stritova). Kompleksi HIP Petrohemije i Rafinerije nafte Pančevo povezani su servisnom-protiv požarnom saobraćajnicom sa pristaništem na levoj obali Dunava. Položaj industrijskog kompleksa HIP-Petrohemija Pančevo a.d. u odnosu na saobraćajne veze neposredno pored puta Pančevo - Starčevo, daje mogućnost za lako uključenje u saobraćajne tokove. Drumski saobraćaj Neposredna blizina Koridora 10 ( Koridor 10" - (Salcburg-Ljubljana-Zagreb- Beograd-Niš-Skopje-Solun), koji se nalazi u neposrednoj blizini grada, sa kracima koji se pružaju od Beograda do Horgoša i od Niša do Dimitrovgrada) Koridor 7- dunavska transferzala. Položaj Pančeva na ušću Tamiša u Dunav čini položaj grada još atraktivnijom za dobar biznis, jer direktno povezuje grad sa centralnom i jugoistočnom Evropom. Magistralni put M-1/9 (E70): Beograd-Pančevo-Vršac-Rumunija Magistralni put M-24 koji povezuje grad Pančevo sa opštinama Kovačica i Kovin Mreža lokalnih puteva (dužine 147km ) koji povezuju naseljena mesta i grad Pančevo 30

34 Železnički saobraćaj Preko železničkih stanica Pančevo-Varoš i Vojlovica kompleksi su industrijskim kolosecima povezani na magistralne železničke pravce: prema zapadu ka Beogradu, severu ka Zrenjaninu i Kikindi i severo-istoku ka Vršcu. NIS Rafinerija nafte Pančevo poseduje sopstvenu ranžirnu stanicu. Beograd-Pančevo-Vršac-Rumunija (na istoku) Pančevo-Zrenjanin-Kikinda (na severu) Veza u Beogradu za Bar Pančevo-Beograd (sastavni je deo gradske železnice Beograda - Beovoz, sa svoje 4 stanice: Pančevo Vojlovica, Pančevo Strelište, Pančevo Varoš i Pančevo Glavna stanica) Rečni saobraćaj Pančevačka luka je najuzvodnija luka u koju mogu pristajati rečno-morski brodovi, bruto nosivosti do 5000 tona, pri svakom vodostaju. Dunavska transverzala (Koridor 7) Lučki transport (Luka Dunav) Plovnost reke Tamiš, 2km uzvodno Rafinerija nafte Pančevo poseduje pristanište na levoj obali Dunava dok HIP Azotara poseduje plovni kanal koji je povezan sa Dunavom. HIP Petrohemija nema svoje pristanište i potrebe u rečnom saobraćaju obavlja preko pristaništa NIS Rafinerije nafte Pančevo i plovnog kanala HIP Azotare Vodoprivredna infrastruktura Vodovodni sistem grada Pančeva čine: izvorišta (Sibnica, Filter i Gradska Šuma, ukupnog kapaciteta oko 700 l/s); postrojenja za prečišćavanje (Staro postrojenje iz 1973.g. i Novo postrojenje iz 1986.godine, ukupno projektovanog kapaciteta 740 l/s); rezervoari (zapremine m 3 ) crpne stanice (Stara crpna stanica iz 1973.g. i Nova crpna stanica iz 1986.g.); magistralni cevovodi (za naselja Starčevo, Omoljica, B.Brestovac i Ivanovo); razvodna mreža i priključci (u gradu i naseljenim mestima). Voda se zahvata bunarima sa dubine od 40 metara i potiskuje bunarskim pumpama na postrojenja za prečišćavanje vode. Ukupan broj bunara je 87. Sa izvorišta Sibnica voda se potiskuje kroz dva cevovoda, jedan prečnika 500 a drugi 700 mm, oba dužine po metara, a sa izvorišta "Gradska šuma" voda se na postrojenje transportuje kroz cevovod prečnika 800 mm dužine 1570 metara. 31

35 Elektro-energetska infrastruktura Snabdevanje Pančeva električnom energijom je u nadležnosti JP Elektrovojvodina Novi Sad - Elektrodistribucija Pančevo. U sledećim tabelama su prikazani podaci o elektrodistributivnoj mreži kao i o strukturi potrošača električne energije na teritoriji južnog Banata i grada Pančevo koje pokriva ovo preduzeće Kapacitet mreže nije iskorišćen u potpunosti i ima prostora za priključivanje novih i većih korisnika. Najveća snaga koja se može dobiti je 2 MW u gradu i 5 MW u selima Termoenergetska infrastruktura Snabdevanje grada Pančeva parom i toplom vodom vrši preduzeće JKP Grejanje Pančevo, koje poseduje dve toplane: Toplana Sodara sa instaliranom snagom 26,5 MW i pumpnim postrojenjem kapaciteta 940 m 3 /h. Krajnji toplotni konzum ove toplane je 60MW. Toplana Kotež sa instaliranom snagom od 53.6 MW i pumpnim postrojenjem kapaciteta 1600 m 3 /h. Krajnji toplotni konzum ove toplane je 100 MW. Topla voda se distribuira korisnicima putem dva Vrelovoda: Vrelovod Sodara-Centar dužine 1.8km, sa prečnikom cevi DN350, Vrelovod Kotež-Strelište dužine 5.7km sa prečnikom cevi DN400. Temperatura vode koju ovaj vrelovod distribuira je 130/75 C. Pored sistema za snabdevanje toplotnom energijom iz toplana, postoji i sistem gasovoda za snabdevanje domaćinstava prirodnim gasom koji se koristi u individualnim ložištima Pregled nepokretnih kulturnih dobara Opština Pančevo Spomenik kulture kuća Tanackovića, Pančevo Spomenik kultura stanica Tamiš, Pančevo Spomenik kulture kuća u ul. Petra Drapšina br. 8, Pančevo Spomenik kulture kuća Dude Boškovića, Pančevo Spomenik kulture Provijant magacin, Pančevo Spomenik kulture kuća u ul. Ive Lole Ribara br. 4, Pančevo Spomenik kulture crkva Sv. Ane - Vajfertova kapela, Pančevo Spomenik kulture zgrada Kragujevac, Pančevo Spomenik kulture Kaćurina štamparija, Pančevo Arheološki lokalitet Grad, Starčevo Spomenik kulture crkva Sv. Preobraženja, Pančevo Spomenik kulture Zgrada narodne pivare, Pančevo 32

36 Spomenik kulture manastir Vojlovica, Pančevo Spomenik kulture zgrada Magistrata, Pančevo Spomenik kulture zgrada u ul. Nikole Tesle br. 3, Pančevo Spomenik kulture Uspenska crkva, Pančevo Spomenik kulture zgrada u ul. JNA br.2, Pančevo Spomenik kulture zgrada u ul. Dimitrija Tucovića br. 2, Pančevo Spomenik kulture zgrada na trgu Kralja Petra (B. Kidirča) br. 8-10, Pančevo Spomenik kulture zgrada na trgu Kralja Petra br. 11, Pančevo Spomenik kulture Svetionici na ušću Tamiša u Dunav, Pančevo Spomenik kulture nadgrobni spomenik kompozitora Mite Topalovića, Pančevo Spomenik kulture nadgrobni spomenik borcima iz I svetskog rata i žrtvama fašističkog terora iz II svetskog rata, Pančevo Spomenik kulture spomenik streljanim rodoljubima iz Borče, Pančevo Spomenik kulture spomenik osnivačima pančevačke gimnazije, Pančevo Spomenik kulture hotel Vojvodina, Pančevo Spomenik kulture Crveni magacin, Pančevo Spomenik kulture zgrada gimnazije Uroš Predić, Pančevo Spomenik kulture zgrada u ulici Braće Jovanović br. 13, Pančevo Rit, višeslojni lokalitet, praistorijski i srednjevekovni period, Glogonj Njiva Mrčković Pere, praistorijsko naselje, praistorijsko naselje, bronzano doba, Glogonj Velika humka, ostaci bronzanodobnog i antičkog naselja, Glogonj Humka, praistorijska humka, Glogonj Tri humke, grobnice praistorijskog perioda i naselja praistorijskog i antičkog perioda, Jabuka Detelište, višeslojno naselje praistorijskog i srednjevekovnog perioda, Jabuka Stari vinogradi, ostaci srednjevekovnog groblja, Jabuka Karaula, ostaci višeslojnog praistorijskog naselja, Jabuka Govedarovac, višeslojno naselje, neolit i antičko period, Jabuka Lap, antički period, sarmatsko naselje, Pančevo Podbilova bara, višeslojno naselje Pančevo Naritak, praistorijsko naselje, bronzano doba, Pančevo Tamiš, srednjevekovno naselje, Pančevo Preki put I - Naritak, ostaci sarmatskog naselja, Pančevo Karaule, praistorijsko naselje, Pančevo Stara obala Tamiša, praistorijsko i antičko naselje, Pančevo Humka, više humki na putu za Jabuku na visokoj obali Tamiša, Pančevo Obala Nadela, više lokaliteta u nizu sa slojevima od praistorije do poznog srednjeg veka, Pančevo Srpsko polje, višeslojni lokalitet, praistorija, Pančevo Nemačko polje, višeslojni lokalitet sa nalazima praistorijskog, antičkog i srednjevekovnog perioda, Pančevo 33

37 Najava ciglana u naselju Topola, višeslojno nalazište od praistorije do srednjeg veka, Pančevo Gornjovaroška ciglana,praistorijski period, Pančevo Lokaliteti Slatina na potesu Dugo polje, višeslojna nalazišta, Starčevo Beli breg, naselje bronzanog doba, Starčevo Kopovo, naselje bronzanog doba, Starčevo Jugoistočna periferija sela Starčevo, ostaci srednjevekovnog naselja, Starčevo Humka i ostaci praistorijskog naselja u okviru PIK Tamiš, Starčevo Vinogradine, ostaci praistorijskog naselja, neolit i gvozdeno doba, Starčevo Velika humka, praistorijska humka na putu Starčevo - Dolovo Livade, višeslojno naselje, praistorijski, antički i srednjevekovni period, Starčevo. Među najznačajnije kulturno-istorijska dobra na teritoriji grada Pančeva spadaju: Rimokatolička crkva Župa svetog Karla Boromejskog Zgrada gimnazije Hram Uspenja Presvete Bogorodice Crkva preobraženja Gospodnjeg Evangelistička crkva Manastir Vojlovica Park Narodna Bašta 2.9. Podaci o korišćenju lokacije u predhodnom periodu g. U sklopu privrednog razvoja Jugoslavije, na državnom nivou prepoznata je potreba za izgradnjom petrohemijskog kompleksa, kako bi se smanjio uvoz baznih hemijskih proizvoda i poboljšao platni bilans zemlje. Raspoloživa sirovinska baza, već oformljeni iskusni kadrovi, izuzetno povoljne transportne mogućnosti u svim vidovima saobraćaja, doveli su do odluke da se ova industrija izgradi u sklopu postojeće Hemijske industrije (HIP-a) u Pančevu g. Nakon izbora najsavremenije tehnologije i opreme poreklom uglavnom iz SAD, izgrađeno je 6 fabrika: PENG, PEVG, VCM, PVC, Etilen i Elektroliza, međusobno tehnološki povezanih etilenskom i hlornom linijom, a celinu su zaokružile Fabrika Energetika i Fabrika za obradu otpadnih voda, te brojni specijalizovani sektori g. Otplaćeni su svi krediti, uzeti za izgradnju fabrike g. HIP-Petrohemija a.d. postaje bogatija za dve proizvodne fabrike: Pridružena je Fabrika sintetičkog kaučuka u Elemiru kod Zrenjanina a puštena je u rad Fabrika za proizvodnju polietilenskih-cevi i elektrofuzionih fitinga Petroplast, kao i još dva postrojenja za prečišćavanje otpadnih voda. 34

38 g. Sankcije, nedostatak sirovog benzina, nemogućnost uvoza i izvoza, ukidanje preferencijala i tsl., potpuno su blokirale rad fabrike u periodu od do godine. Postrojenja su odmah konzervirana, propisno održavana i pripremana za ponovni start, koji je i usledio u septembru godine g. Pridružena je fabrika Panonijaplast iz Crepaje, sa proizvodnim programom PVC i PEVG granulata g. Izvršena je sertifikacija sistema kvaliteta prema JUS ISO 9002: 1996 i akreditacija laboratorije za ispitivanje, prema standardu JUS EN g. April. Bombardovanje: Prilikom akcije NATO asocijacije protiv SR Jugoslavije, uništene su dve fabrike HIP-Petrohemije Elektroliza i VCM, dok je treća PVC, onesposobljena za rad, čime je izgubiljena trećina instalisanih kapaciteta. Takođe, eko sistem je degradiran na širem području g. Septembar. Ponovo startuje proizvodnja u svim pogonima koji nisu bili oštećeni bombardovanjem g. U skladu sa promenjenom strukturom kapitala izvršena je promena oblika preduzeća u akcionarsko društvo, na osnovu rešenja Privrednog suda u Pančevu (20. jula 2004.). Programom poslovno-finansijske konsolidacije je tokom 2004.godine kompletiran, odobren i delimičnosproveden. Od oktobra 2006.godine HIP- Petrohemija je registrovana kao otovreno akcionarsko društvo. 35

39 3. OPIS POSTROJENJA 3.1. Mikrolokacija HIP-Petrohemija a.d. Zona naftno hemijske industrije (Južna zona) Opštine Pančevo u kome je locirana i HIP-Petrohemija a.d. nalazi se u jugoistočnom delu grada Pančeva uz stambenu zonu Vojlovica i Starčevo, i uz lokalni put Pančevo Starčevo. Preduzeće se nalazi između MZ Vojlovice, puta Pančevo Starčevo, HIP»Azotara«Pančevo, reke Dunav, a u neposrednoj blizini na rastojanju cca 1 km nalazi se i NIS Rafinerija nafte Pančevo. Ova zona obuhvata kompleks HIP-a, Rafinerije nafte Pančevo i prostor duž leve obale Dunava, od kanala»azotare«na severu do granice opštine Pančevo na jugu u širini do dva kilometra. Industrijska zona u kojoj je locirano preduzeće u smislu transporta je vezana direktno na put Pančevo Starčevo, preko koga je u pravcu severo zapada na međunarodni put E-70 i preko njega prema zapadu na Beograd, prema istoku na Kovin i Smederevo, na severu na Zrenjanin i Novi Sad, a na jugoistoku prema naseljima Starčevo, Omoljica, Ivanovo i Banatski Brestovac. Preko ranžirne stanice u blizini HIP»Azotara«Preduzeće je povezano na železnički prsten oko grada, te na pravce prema Beogradu, Zrenjaninu i Vršcu. Preko kanala i pristaništa HIP»Azotara«Preduzeće je povezano sa rekom Dunav. Teren na kome se nalazi HIP-Petrohemija a.d. je ravan, a sam fabrički krug je podeljen na blokove saobraćajnicama širine 6m. Ove saobraćajnice predstavljaju i glavne protivpožarne puteve koji omogućavaju lak pristup i brzu intervenciju industrijskoj vatrogasnoj jedinici, povezanost sa gradom i blizina daje dobre uslove za intervenciju i opštinskoj jedinici grada Pančeva. Ova jedinica je smeštena u namenski izgrađenom objektu u ulici Žarka Zrenjanina i prema meritornim procenama može da dođe do objekata u Preduzeću u vremenu od minuta. Prema ranije usvojenoj podeli Kompleks HIP»Petrohemija«Pančevo podeljen je na 13 celina koje su nazvane»blokovima«. Neki od ovih blokova (01, 02, 03 i 04) podeljeni su na podblokove. Granice blokova podudaraju se sa granicama (Batery Limit a) i ne uključuju glavne drumske saobraćajnice u Kompleksu i koridor produktovoda na delu u kojem on dodiruje blokove 09, 10 i 11.(prikazano u narednoj Tabeli) Tabela 12. Lokacje fabrika po blokovima Naziv fabrike - organizacione celine bloku Nalazi se u podbloku Zajednički tehnički poslovi 01/01 01 Zajednički poslovi 01/02 Zaštita 01/01 36

40 Laboratonja 01/04 Instnimentacija i mašinsko održavanje 02 02/02 Losistika 02/02/03/04 VCM (nije više u funkciji) 04 04/01 PVC 04/02 Elektroliza 05/06 Fabrika Etilena 07/08 13/14 PEVG (Fabrika polietilena visoke gustoće) 09 - PENG (Fabrika polietilena mske gustoće) 10 - Fabrika za proizvodnju i distnbuciju energetskih fluida Energetika 11 13/02, 13/06 Elektro snabdevanje 12 - Fabrika za obradu voda - 13/14 1,2,3 - Adminiistrativne zgrade 16 - Fabrika PENG (polietilen niske gustoće) 4 - Vaga 17 - Energetka 5 - Vatrogasnicentar 18 - Transformatorska stanica 6 - Laboratorija 19 - Crpna stanica 7 - Glavni magacin 20 - Tretman otpadnih voda 8 - Zgrada migo (održavanje) 21 - Rashladni tornjevi 9 - Fabrika VCM 22 - Zdravstveni centar 13 - Skladište Etilena 23 - Plovni kanal 14 - Fabrika Etilen 24 - Kanal otpadnih voda 15 - Fabrika PEVG (polietilen visoke gustoce) 17 - Energetka Raspored blokova Glavni kompleks fabrike HIP Petrohemija se nalazi u Pančevu, u Južnoj industrijskoj zoni. Na tom kompleksu su smeštene fabrike Etilen, PEVG, PENG, Elektroliza, VCM, PVC, Energetika, FOV, i Elektrosnabdevanje. Fabrike su jednim delom 37

41 povezane u tehnološku celinu, jer se proizvodi jedne fabrike koriste kao sirovine ili materije neophodne u drugoj fabrici. HIP-Perohemija Pančevo locirana je u Južnoj industrijskoj zoni Opštine Pančevo, na desnoj strani puta za Starčevo, pored HIP-Azotara. Najveći deo kompleksa fabrike HIP Petrohemija se nalazi na udaljenosti 3,5 km jugoistočno od centra Pančeva, u južnoj industrijskoj zoni, u ulici Spoljnostarčevačkoj 82. U neposrednoj blizini kompleksa su izgrađene i fabrike đubriva HIP Azotara, i NIS rafinerija nafte Pančevo, sa kojima je Petrohemija povezana i funkcionalno, u smislu korišćenja sirovina i zajedničkog postrojenja za tretman otpadnih voda. Ukupna površina svih fabrika preduzeća je oko 70 ha. Petrohemija poseduje i još oko 87 ha neizgrađenog zemljišta na lokaciji glavnog kompleksa. Mikrolokacijski posmatrano, glavni kompleks Petrohemije je sa severa ograničen kompleksom fabrike HIP Azotara preko kanala otpadnih voda i plovnim kanalom, a dalje na udaljenosti od oko 1 km se nalazi naselje Vojlovica sa individualnim stambenim objektima. Zapadno od kompleksa se pruža neizgrađena zona i dalje na udaljenosti od oko 1 km reka Dunav. Sa južne strane neposredno uz kompleks se nalazi poljoprivredno zemljište sa kanalima za navodnjavanje. Kompleks se sa istočne strane graniči sa kompleksom preduzeća Tehnogas, a zatim iza lokalnog puta Pančevo-Starčevo, i sa kompleksom Rafinerije Nafte Pančevo na udaljenosti od oko 500 m. U okviru glavnog kompleksa u Pančevu funkcionišu fabrike: Etilen, Polietilen visoke gustine, Polietilen niske gustine, Elektroliza, Fabrika otpadnih voda i Energetika Opis fabrika HIP-Petrohemija a.d. na mikrolokaciji Etilen - Fabrika etilena U okviru HIP-Petrohemije a.d., Fabrika Etilen se graniči sa: fabrikom Amonijak III (kompleks HIP Azotara) sa severa, kanalom HIP-Azotara sa zapada, fabrikom HPV sa juga i fabrikom PEVG sa istoka. Fabrika za proizvodnju etilena startovala je 1979.godine. Dizajn postrojenja za termičku razgradnju sirovog benzina uradio je Stone&Webster (USA), dok je projekat postrojenja za hidrogenaciju pirolitičkog benzina uradio Institut Français Du Pétrole (IFP). Francuska. 38

42 Tabela 13. Projektovani godišnji kapacitet u tonama fabrike Etilen Etilen Propilen C4-frakcija do 60% butadiena Lož ulje Pirolitički benzin Ukupno Primena proizvoda dobijenih u fabrici Etilen: Etilen za proizvodnju polietilena, etilenglikola, etilenoksida, etilendihlorida, etil-alkohola i dr. Propilen za proizvodnju polipropilena, EPDM-a, propilendihlorida, propilenoksida, propilenglikola, propilalkohola, akrilonitrila i dr. C4-frakcija za proizvodnju sintetičkog kaučuka, lateksa, sintetičkih smola, polibutadien kaučuka, ABS-a idr. Lož ulje se koristi kao sirovina za proizvodnju industrijske čađi. Pirolitički benzin - za proizvodnju aromata i motornih benzina PEVG - Fabrika polietilena visoke gustine Pogon PEVG je smešten u zapadnom delu kompleksa fabrike, u bloku 09 i bloku 13 podblok 05 (baklja). Sa severa je ograničen pogonom Amonijak III preduzeća HIP Azotara, sa zapada je ograničen pogonom za proizvodnju etilena, dok se sa istočne strane nalazi pogon PENG. Južno od pogona se nalazi baklja. Fabrika za proizvodnju polietilena visoke gustine - PEVG, startovala je godine, na bazi procesne tehnologije Phillips Petroleum Co (USA), a prema projektu Crawford & Russell (USA). Proces polimerizacije etilena se odvija na dve identične proizvodne linije, u loop reaktorima na srednjim pritiscima, što omogućava veliku fleksibilnost u radu, tako da se proizvodi veći broj tipova PEVG-a, u obliku granula i praha. Maksimalno dostignuti kapacitet na obe linije je tona godišnje. Trgovački naziv PEVG-a je HIPLEX, koristi se za razne tehnike prerada. Polietilen visoke gustine se prerađuje različitim tehnikama: duvanjem, brizganjem, ekstruzijom, presovanjem, pri čemu se dobijaju najraznovrsniji proizvodi - od predmeta za domaćinstvo i tehničkih delova, do cevi za distribuciju prirodnog gasa i vode. 39

43 PENG - Fabrika polietilena niske gustine Objekti PENG nalaze se u krugu Petrohemije HIP Pančevo na južnom delu kompleksa. Celokupni prostor Petrohemije podeljen je na takozvane blokove. Pogon PENG se nalazi u bloku 10. i odvojen je od ostalih postrojenja Petrohemije magistralnim putevima označenim brojevima 31, 32, 35 i 36. Površina bloka na kom je izgrađen PENG je dimenzija 250 m x 150 m, što ustvari iznosi 3 hektara i 750 m 2. Severno od postrojenja PENG (nalazilo se) postrojenje za proizvodnju polivinil hlorida (PVC), koje je srušeno u toku bombardovanja, južno se nalaze delovi fabrike Energetika sa svojim rashladnim mašinskim halama i rashladnim tornjevima. Istočno od fabrike PENG nalazi se Energetika, a zapadno je locirano postrojenje Polietilena visoke gustine (PEVG). Prilaz svim objektima PENG je omogućen drumskim putevima koji su kategorisani kao magistralni i prilazni putevi. Na južnoj strani postrojenja PENG omogućen je prilaz šinskim vozilima preko koloseka. Fabrika polietilena niske gustine PENG, izgrađena je i puštena u rad godine na bazi procesne tehnologije National Distillers Co (USA), a prema dizajnu Foster Wheeler Co (USA). Polimerizacja etilena se odvija u autoklavnom reaktoru pod visokim pritiskom do bara. Kontinualna proizvodnja na jednoj liniji, sa do sada dostignutim kapacitetom od tona godišnje, daje proizvode u vidu granula. Procesna tehnologija omogućava dobijanje više tipova proizvoda različitih karakteristika, pogodnih za širok spektar primene. Trgovački naziv polietilena niske gustine je HIPTEN. Koristi se za različite tehnike prerade, od ekstruzije filma, folija i ploča, do duvanja i brizganja proizvoda raznih namena Elektroliza - Fabrika hloralkalne elektrolize Objekti Fabrike Elektroliza locirani su u bloku 05 i 06. Fabriku hloralkalne elektrolize je po licenci Olin Corporation, USA projektovala firma Crawford & Russell. Proizvodni proces zasnovan je na živinoj tehnologiji. Tabela 14. Projektovani godišnji kapacitet u tonama fabrike Elektroliza Hlor NaOH (100% lužina) NaClO (natrijum hipohlorit) Vodonik Ukupno

44 Nakon bombardovanja u martu i rekonstrukcije koja je usledila krajem iste godine, fabrika radi sa smanjenim kapacitetom, proizvodeći godišnje (tone): Tabela 15. Tranutni godišnji kapacitet u tonama fabrike Elektroliza NaOH (100% lužina) NaClO (natrijum hipohlorit) HCL (hlorovodonična kiselina) Ukupno Proizvodi Fabrike hloralkalne elektrolize nalaze veoma široku primenu u hemijskoj industriji: NaOH za proizvodnju celuloze, aluminijuma, deterđženata, organskih boja, pigmenata, lakova, keramike, u gumarskoj i industriji kozmetike. NaClO za hlorisanje vode, beljenje tekstila, celuloze i papira. HCl koristi se u energetskim postrojenjima, hemijskoj, tekstilnoj, farmaceutskoj i prehrambenoj industriji, metalurgiji itd FOV - Fabrika za obradu voda Kompleks postrojenja za prečišćavanje otpadnih voda, lociran je južno od kanala otpadnih voda Azotare na krajnjem severozapadu kompleksa Petrohemija. Postrojenje je udaljeno od najbliže stambene zone ( Mesna zajednica Vojlovica) oko 1 km, a od Dunava ( osovinom kanala otpadnih voda Azotara ) oko 1,2 km. Teren na kome je lociran kompleks predhodno je predstavljao deo aluvijalne ravni na koti 70-71,5 m, te je kasnije nasut refulisanim peskom iz Dunava, do visine od oko 5 m, tj. na kotu oko 75,0 m na kojoj su građeni objekti. Ukupna površina kompleksa postrojenja za obradu otpadnih voda iznosi oko 3,16 ha. Fabrika za obradu voda (FOV), jedna je od najvažnijih karika u lancu zaštite životne sredine u HIP-Petrohemiji. Projektovana je tako da može da prihvati i obradi otpadne vode ne samo iz svih proizvodnih pogona HIP-Petohemije, već i iz susedne NIS Rafinerije nafte Pančevo. Fabrika je otpočela sa radom još godine, da bi startovalo i postrojenje za obradu mulja izdvojenog iz otpadnih voda. Savremen sistem prerade otpadnih voda sastoji se od zatvorenog kanalizacionog sistema celog petrohemijskog kompleksa, predtretmana po proizvodnim fabrikama, specijalnog predtretmana za kaustični vodeni tok iz fabrike Etilen i centralnog postrojenja za obradu otpadnih voda. U Fabrici za obradu voda se posebno vrši primarni (egalizacija, neutralizacija, flokulacija i flotacija) i sekundarni tretman (dvostepeni biološki bio-filterom i aktivnim muljem) otpadnih voda, kao i dehidratacija i stabilizacija izdvojenog mulja. Radni kapacitet prerade je 750 m 3 otpadnih voda na sat. 41

45 Ključni parametri preko kojih se utvrđuje efikasnost rada nekog postrojenja za obradu voda su edukcija sadržaja ulja, fenola i hemijske i biološke potrošnje kiseonika. Tretmanom voda u našem postrojenju postiže se stepen redukcije veći od 90 procenata, što govori o visokom stepenu prečišćavanja, kao i o efikasnosti i prednosti primenjene aerobne biološke obrade u okviru sekundarnog tretmana voda. Nakon NATO bombardovanja godine, u periodu od do izvršena je sanacija (unapređenje) postrojenja za obradu voda, u koordinaciji sa UNEP-om. Proces neutralizacije u okviru primarnog tretmana vode je automatizovan, dok je u okviru sekundarnog tretmana usavršen rad bio-filtera primenom polipropilenskog punjenja velike aktivne površine i savremenije koncepcije ruke bio-filtera, kao i pojačanim unosom kiseonika. Postavljanjem dubinskih aeratora i automatizacijom upravljanja unapređeno je i prečišćavanje vode aktivnim muljem u okviru sekundarnog tretmana Energetika - Fabrika za proizvodnju i distribuciju energetskih fluida Fabrika za proizvodnju i distribuciju energetskih fluida, izgrađena prema projektu američke firme Foster Wheeler Co., snabdeva fabrike HIP-Petrohemije potrebnim energetskim i pomoćnim fluidima. Na raspolaganju su : vodena para pritisaka 38 bar, 14,5 bar i 3,5 bar (maksimalno 240 t/h) instrumentalni i procesni vazduh pritiska 7 bar, tačke rose 40 C, (maksimalno Nm 3 /h) demineralizovana voda (maksimalno 400 m 3 /h) dekarbonizovana voda (maksimalno m 3 /h) rashladna voda (maksimalno m 3 /h) protivpožarna voda (maksimalno m 3 /h) lož-ulje pripremljeno kao gorivo (maksimalno 40 m 3 /h). Kontinualan rad ove fabrike, kvalitet i količina proizvedenih fluida su i uslovi za nesmetan, efikasan rad ostalih proizvodnih celina HIP-Petrohemije. Takođe, fabrika Energetika povremeno vrši isporuku demineralizovane vode i vodene pare HIP-Azotari (fabrici mineralnih đubriva) i NIS Rafineriji nafte Pančevo, fabrikama u susedstvu HIP - Petrohemije Opis tehnološkog procesa u HIP-Petrohemija a.d. HIP-Petrohemija a.d podeljena je, na osnovu sirovina koje učestvuju u proizvodnim procesima, na dve linije koje su praktično međusobno nezavisne i to liniju za pirolizu benzina (etilenska linija) i linju za elektrolizu soli (hlorna linija). Etilenska linija počinje pirolizom benzina u Fabrici Etilen iz koje se na kraju dobijaju proizvodi ili poluproizvodi kao što su etilen, propilen, pirolitički benzin, lož ulje, C4 frakcija koji su sirovina za ostale pogone ove linije. Iz etilena kao glavnog proizvoda Fabrike Etilen dobijaju se polietilen niske gustoće (PENG), polietilen visoke gustoće 42

46 (PEVG), i do bombardovanja i uništenja pogona i vinil hlorid monomer (VCM). Ne postoje za sada namera za rekonstrukcijom, odnosno ponovnom izgradnjom ovog pogona, a oprema je demontirana. Hlorna linija pretstavlja elektrolizu industrijske soli (NaCl) iz koje se dobija glavni proizvod hlor koji je, bio sirovima za proizvodnju vinil hlorid monomera iz koga se polimerizacijom dobijao polivinil hlorid (PVC). Kao nus proizvodi dobijaju se vodonik, natrijum hidroksid i natrijum hipohlorit, kao sirovine za druge hemijske industrije. Sada je proizvodnja ove linije višestruko redukovana i dobijeni hlor se koristi za proizvodnju hlorovodonične kiseline Opis tehnološkog postupka Fabrike Etilen Fabrika je projektovana da proizvede tona etilena čistoće 99,9 mol. %, za radnih časova (333 radnih dana). Polazna sirovina u proizvodnji Etilen -a je primarni benzin, skladišten u tri identična rezervoara, oznake Tk-1101 A,B,C, ukupnog kapaciteta tona. Blok šema fabrike etilen Pored primarnog benzina u proces krekovanja ulazi reciklovani etan, dobijen u procesu krekovanja benzina, koji se ne spaljuje, već se u pirolitičkim pećima prevodi u etilen. U proces krekovanja ulaze i recikl struje iz proizvodnje PEVG-a i PENG-a kao i ventovi rezervoara etilena Tk-1107 i propilena Tk U okviru tehnološkog postupka u fabrici Etilen prisutne su sledeći postupci-operacije: 43

47 Parni kotlovi i proizvodnja zasićene i pregrejane pare visokog pritiska Ovo postrojenje ima sopstvene instalacije za proizvodnju i pregrevanje pare visokog pritiska (105 bara). Zasićena para visokog pritiska dobija se u kotlovima B 1001 A/B, od kotlovske vode i kondenzata. Kotlovi kao gorivo koriste mešavinu lož ulja i ulja za loženje-srednje iz Rafinerije nafte i prirodni gas. Kapacitet jednog kotla je kg/h zasićene pare pritiska 105 bara i temperature od 314 ºC. Ostatak zasićene pare do kg/h, proizvede se u benzinskim i etanskim pecima. Struje zasićene pare visokog pritiska iz kotlova i pirolitičkih peći, spajaju se i odlaze u pregrejače pare B 1002 A/B, gde se zasićena vodena para greje do temperature od 440 ºC. Pregrejači kao gorivo koriste mešavinu lož ulja i ulja za loženje-srednje i prirodni gas. Proizvedena pregrejana vodena para visokog pritiska od 95 bara i temperature 440 ºC, sluzi za rad turbine kompresora krek gasa,r-1t turbine kompresora rashladnog propilena,r-2t i turbine kompresora rashladnog etilena, R-3T. Krekovanje sirovog benzina i etana-pirolitičke peći Piroliza ili krekovanje sirovog benzina izvodi se u 7 paralelnih pirolitičkih peći (jedna je rezervna) koje se greju loživim gasom (RG-izdvojeni,preostali gas sa sekcije demetanizera) u prisustvu vodene pare koja služi za razblaživanje. Vakuum u ložištu peći se ostvaruje ventilatorom na vrhu konvekcione sekcije. Peći se sastoje iz pravougaone radijacione sekcije gde su smeštene vertikalne radijacione zmije i konvenkcione sekcije sa horizontalnim snopovima cevi za iskorištenje toplote dimnih gasova. Grejani fluidi su BFW, DS (para za razblaživanje) i DS/C-H (smeša pare za razblaživanje i ugljovodonika). U ložištu je smešteno 96 bočnih plamenih brenera (po 48 sa svake strane) i 16 na podu peći. Breneri su usmereni prema zidovima peći kako bi radijacione cevi bile ravnomerno grejane zračenjem obloge, a ne direktno plamenom brenera, čime se izbegava njihovo lokalno pregrevanje. Temperatura peći u radijacionoj zoni je oko 1093 ºC a dimnih gasova na ulasku u ventilator preko 200 ºC. Sirovi benzin se iz skladišnog prostora, tankova Tk-1101 A/B/C, i na ambijentalnim uslovima, napojnom benzinskom pumpom, P-1101 A/B dovodi u proizvodni deo fabrike Etilen, gde se u izmenjivaču T-3 A/B sa kvenč-uljem, pregreva na 116 ºC a potom uvodi u peć za krekovanje. U radijacionim zmijama (cevnim reaktorima), za krekovanje, pregrejani sirovi benzin se meša sa parom za razblaživanje (DS), pritiska 10,6 kg/cm 2 u odnosu 1 kg: 0,6 kg. Dodavanje pare vrši se zbog toga što prinos reakcije stvaranja etilena raste sa povećanjem temperature i smanjenjem parcijalnog pritiska pare benzina i zbog regulisanja oštrine krekovanja. Takođe para za rasblaživanje smanjuje nastajanje koksa u zmijama. Smanjenjem parcijalnog pritiska ugljovodonika smanjuje se 44

48 mogućnost stvaranja koksa na izmenjivačima čime se takođe povećava prinos etilena. Ipak, posle određenog vremena, pad pritiska u radijacionim zmijama počinje da raste preko dozvoljene zbog nataloženog koksa na površini cevi. Zato je neophodno pristupiti uvođenju pare za dekoksovanje u cevi za benzin i to tokom minimum 24 h kako bi se odstranio koks. Po završetku operacije dekoksovanja pirolitička peć je opet spremna za rad. Projektovana temperatura gasova na izlazu peći je 871 ºC (u praksi je između ºC) a pritisak 0,84 kg/cm 2. Drugi faktor koji pomaže visokom prinosu etilena je kratko vreme zadržavanja produkata krekovanja benzina na visokoj temperaturi od svega 0,3 sec. Razlog kratkog vremena boravka je da nastali slobodni radikali ne bi ponovo putem sekundarnih reakcija doveli do gubitka prinosa olefina i stvaranja koksa. Zato se krek-gas brzo hladi (kvenčuje), na oko 538 ºC na izlazu iz svake radijacione zmije prolazeći kroz Ultra Selective Excxanger (USX) izmenjivače (T-1 A-H i to 16 kom. po svakoj peći), a potom na 371 ºC u TLX (Transfer Line Excanger) izmenjivačima (T-2 A-H i to jedan po svakoj peći), sa kotlovskom vodom (BFW), pritiska 105 kg/cm 2, pregrejanom na 260 ºC gasovima sa vrha peći. Na ovaj način stvorena zasićena vodena para je od 105 bara i temperature 314 ºC. Etan, nastao pri krekovanju sirovog benzina, i to u projektovanoj količini od 5,5 t/h, posle prolaska kroz sisteme kompresije, utečnjavanja i separacije,sa dna etilenske kolone, A-11 se odvodi na krekovanje u dve etanske peći, F-2 A/B. U pećima se nalaze 56 gorionika, postavljeni sa strane (na zidove peći). Preko regulatora pritiska etan za peć se održava na 5,6 kg/cm 2 a eventualni višak se može poslati u sistem gasa za loženje ili sistem baklje. Etanska peć radi sa projektovanom izlaznom temperaturom od 832 ºC i pritiskom od 0,84 kg/cm 2. Odnos etana i pare za razblaživanje je manji nego za sirovi benzin i iznosi 1kg: 0,3 kg. Kod etanskih peći, postoje radi iste namene kao kod benzinskih peći, USX izmenjivači, (T-4 A/B i to 4 po peći) i TLX izmenjivači (T-85 A/B i to jedan po peći). Etanske peći takođe se povremeno dekoksuju na isti način kao i benzinske peći. Nastali krek gas, hladi se u USX i TLX izmenjivačima do 371 º C, uz proizvodnju zasićene pare od 105 bara. Ovako ohlađen krek gas, spaja se sa strujom krek gasa iz benzinskih peći i zajedno odlaze u Primarni frakcionator ili kvenč-kolonu A-1, (Quench Tower). 45

49 Blok šema sistema pare fabrike Etilen Primarna frakcionacija U koloni A-1, odvija se dalje hlađenje krek gasa sa 371 ºC na 104 ºC i to direktnim kontaktom (skrubing sistem) sa hladnim kvenč uljem, gde dolazi do kondenzacije frakcija sa visokom tačkom ključanja. Ovo hlađenje u koloni A 1 odvija se u dva segmenta. U donjem delu kolone koja ima 4 talasasta poda,(ripple trays), odvija se proces hlađenja toplog krek gas hladnim kvenč uljem pri čemu se kondenzuju frakcije sa visokom tačkom ključanja gas se ohladi na 132 ºC. Iz donjeg segmenta kolone A-1, nekondenzovani gasovi, koji se sastoje od krek gasa,(u čijem sastavu su i frakcije pirolitičkog benzina, ostataka kvenč ulja, lož ulja i vodene pare), odlaze u gornji segment kolone, koji se sastoji od 8 talasastih podova, gde se vrši rektifikacija refluksnim tokom benzina, iz separatora M 4 pumpama P-3 A/B, kako bi se uklonile prisutne teže frakcije, dok benzin i lakše frakcije odlaze ka vrhu kolone. U liniju frakcije sa vrha kolone na 104 ºC, sastavljenu najvećim delom od benzina, vodene pare i nešto C 4 produkata, doziraju se hemikalije da bi se od korozije zaštitili cevovodi, izmenjivači, separatori i sistem kompresije krek gasa. Ova frakcija se potom hladi na 38 ºC u kondenzatoru T-10 A/B/C/D, (koji je na rashladnoj vodi, CW), kondenzuje i odvaja kao tečna faza u posudi za razdvajanje M 3. Smeša ulja i vode potom, gravitacionim tokom, odlazi u separator M 4 gde se usled razlika u 46

50 specifičnim težinama razdvajaju. Krek gas napušta separato M 3 na 38 ºC i 0,12 bara i odlazi do usisne posude prvog stepena krek gas kompresora M 51. Blok šema primarne frakcionacije Istovremeno, kvenč ulje, koje je kondenzovalo teške frakcije iz krek gasa, sa dna kolone, temperature 132 ºC, preko filtera G-10 A/B, pumpom P-2 A/B se odvodi u potisne filtere G-10 C/D radi uklanjanja čestica koksa a zatim u sistem hladnjaka za iskorišćenje toplote kvenč ulja, gde se ohladi na 77 0 C i ponovo vraća u kolonu A-1. Bočna povratna struja kvenč ulja, odvodi se u uljni striper A-2 koja ima 5 podova. Ulje se stripuje DS parom da bi se uklonili produkti niže tačke ključanja. Nekondenzovana para i jedinjenja niže tačke ključanja, preko vrha stripera, odlaze na dno sekcije rektifikacije kolone A-1. Lož ulje sa dna A 2 se preko filtera za uklanjanje koksa i hladnjaka, čija je uloga da ulje ohladi sa 141 ºC na 49 ºC, odvodi u skladište za lož ulje (Tk-1105 A/B) ili u sistem recirkulacije ulja za loženje. Sistem za proizvodnju pare za razblaživanje Pored korišćenja za stripovanje, para za razblaživanje (DS) se još koristi u benzinskim pećima i to u odnosu 0.6 kg pare/1 kg benzina, za benzinske peći, odnosno 0.33 kg pare/1 kg etana za etanske peći. Para za razblaživanje smanjuje parcijalne pritiske ugljovodonika, povećavajući na taj način njihov prinos a ujedno smanjujući stvaranje koksa u cevima. Voda koja se koristi za proizvodnju DS pare najvećim delom potiče iz kondenzatora T-10 A/B/C/D, odnosno iz posude M-4 nakon separacije, 51.8 t/h, dok 3.23 t/h vode dolazi iz usisne posude prvog stepena kompresije, M

51 Struja sa vrha kolone A-1 se kondenzuje u razmenjivačima T-10 A/B/C/D i ulazi u separacionu posudu M-3. Posuda M-3 sadrži mrežicu-demister koja služi da zadrži kapi tečne faze ponete strujom gasa. Parna faza sa vrha M-3 odlazi u usisnu posudu prvog stepena kompresije, M-51 i dalje na kompresiju. Tečna faza koja se uglavnom sastoji od vode i ugljovodonika odlazi u separacionu posudu M-4. Ova posuda sadrži horizontalne pregrade-baflove, koji ubrzavaju proces razdvajanja vode i ugljovodonika. Vodeni tok se transportuje ka generatoru pare pumpama P-6 A/B. Najpre je iz vode neophodno ukloniti čvrste čestice tipa rđe sa cevi i slično. Ova separacija postiže se u filterima G-5 A/B od kojih je jedan radni a drugi je u rezervi. Do prekopčavanja filtera dolazi kada se na indikatoru pada pritiska, PDI-315, očita maksimalno dozvoljena vrednost od oko 1 bar. Nakon uklanjanja mehaničkih nečistoća u filterima G-5 A/B, iz vode je potrebno ukloniti i dispergovane kapi ugljovodonika koje bi dovele do zaprljanja generatora pare. Ovo odvajanje postiže se u koalesceru G-6. Kapi ugljovodonika se sa kupole koalescera vraćaju u separacionu posudu M-4 pod kontrolom ILC-158. Kada pad pritiska očitan na PDI-316 dostigne vrednost od 1 bar neophodno je izvršiti zamenu uložaka filtera. Iz vode očišćene od mehaničkih nečistoća i slobodnih kapi ugljovodonika potrebno je izdvojiti rastvorene ugljovodonike i stirol koji bi takođe doveli do zaprljanja generatora pare, kolone A-3. U ejektoru G-4 vodeni tok se meša sa benzinom a zatim u separacionoj posudi M-5 dolazi do razdvajanja vode od benzina i stirola koji se vraćaju u posudu M-4. Finalno razdvajanje vode i ugljovodonika vrši se u vodenom striperu, koloni A-4. Kolona sadrži 10 ventilskih podova i radi na pritisku od 0.7 barg. Rebojlovanje se vrši u razmenjivaču T-9, grejanim parom niskog pritiska. Voda koja napaja generator pare, A-3, zagreva se u grejaču napojne struje kolone T- 8 (ili T-8 A) sa 116 o C na 130 o C i zatim ulazi iznad poslednjeg, sedmog poda. Kolona radi pod pritiskom od 10.7 barg. Rebojlovanje se vrši u razmenjivačima toplote T-6 A/B/C/D, u kojima je grejni medijum para srednjeg pritiska. Kolona je opremljena demisterom a vršna struja prolazi kroz separator G-7 čija je uloga sprečavanje prolaska vodenih kapi. Konstantan nivo vode u generatoru kontroliše LC-156. U slučaju opadanja nivoa vode, u generator se uvodi sveža kotlovska voda pod kontrolom LC-156 A. U suprotnom, višak vode se izbacuje u uljnu kanalizaciju hladeći se pri tom u hladnjaku T-7. Protok toka koji ide na odmuljivanje meri se na FI-151 i iznosi oko 10% od proizvodnje pare. 48

52 Šema sistema za proizvodnju DS pare sa mestima doziranja aditiva Pritisak pare u generatoru je pod kontrolom PIC-317. Ovo je regulacija sa dvostrukim dejstvom PCV-317 A reguliše rebojlovanje a u slučaju nedovoljne proizvodnje DS pare, preko ventila PCV-317 B, uvodi se para srednjeg pritiska direktno u sistem pare za razblaživanje. U slučaju prekomernog povećanja pritiska u koloni, višak DS pare se pod kontrolom PIC-319 izbacuje na baklju. Sistem za doziranje hemikalija na primarnoj frakcionaciji Jedan od zahteva u sistemu za proizvodnju pare za razblaživanje je i održavanje relativno konstantne vrednosti ph i sadržaja gvožđa u sistemu. Naime, svaki pad vrednosti ph dovodi do porasta sadržaja gvožđa, odnosno do oštećenja cevi. Para za razblaživanje treba da ima vrednosti ph u intervalu 8-9. S druge strane, separacija benzina i vode u posudi M-4 odvija se uspešnije u kiselijoj sredini. Tabela 16. Karakteristike Hemikalija za razblaživanje Pumpa za doziranje Mesto doziranja Uticaj na sistem Naziv hemikalije CHIMEC 1237 Morfolin CHIMEC 1730 CHIMEC 3635 CHIMEC 1731 P-108 P-108 P-4 C P-4 D P-44 A/B Vrh A-1 Vrh A-1 Kolona A-4 Kolona A-3 Kolona A-3 Inhibitor korozije filmskog tipa i ph podešivač ph podešivač Inhibitor korozije i ph podešivač Disperzant (puferska smeša) Boja Ćilibarna Raznobojan Tamna boja Jarko žuta Inhibitor korozije i neutralizer Bezbojna do svetlo žuta Agregatno Tečnost Tečnost Tečnost Tečnost Tečnost 49

53 stanje Specifična težina na 20 o C ph 1 % rastvora Tačka paljenja, o C Hemijski sastav 1.01± ± ± ± ± ± ±0.5 10± Nije dostupno 46 Alifatični amini i azo derivati u vodenom rastvoru 1,4- tetrahidrooksozin Alifatični amini i azo derivati u vodenom rastvoru Fosfati, polifosfati i polikarboksilne kiseline Smeša alifatičnih amina i njihovih derivata Sekcija kompresije i kaustičnog pranja krek gasa Krek gas se komprimuje u četiri stepena u centrifugalnim kompresorima koje pokreću parne turbine ekstrakciono kondenzacionog tipa. Ohlađeni krek gas koji napušta posudu M 3 sa približno 0,11 kg/cm 2 i 38 ºC, ulazi u separator usisnog dela prvog stepena kompresije M 51 gde se kondenzuje voda sa nešto ulja i pumpama se vraća u M 4 (vodeno-uljni separator). Nekondenzovani gasovi se u prvom stepenu komprimuju, hlade, delimično kondenzuju na 35 ºC i ulaze u separator potisa prvog stepena M 6. U njemu se vrši razdvajanje vode, kondenzovanih ugljovodonika i gasova. Izdvojena voda se dvodi u separator prvog stepena usisa M-51, a kondenzovani ugljovodonici u striper destilata. Drugi i treći stepen kompresije su slični prvom. Svi kondenzati iz potisnog separatora drugog stepena M-7, idu u potisni separator prvog stepena M-6, a kondenzati potisa trećeg stepena M-8 u separator potisa drugog stepena M-7. Na ovaj način se vrši odvajanje gasne faze od vode i težih ugljovodonika. Krek gasovi iz tornja za kaustično pranje hlade se na 35 ºC i dolaze u usisni separator četvrtog stepena M 9 gde se kondenzovana voda odvaja i šalje u potisni separator drugog stepena. Gas sa vrha usisne posude, četvrtog stepena komprimuje se sa 13,6 na 36,8 kg/cm 2 i preko hladnjaka i pothlađivača (pomoću rashladnog propilena) hladi na 16 ºC i odlazi u u potisni separator ćetvrtog stepena M-10. Međutim kako se na ovoj temperaturi i pritisku od 36,2 kg/cm 2, pored vode kondenzuju i izvesne količine propilena, propana i C 4 frakcija, to se recikluju radi razdvajanja, u usisni separator četvrtog stepena. Voda izdvojena na dnu ove posude odlazi u potisni separator drugog stepena M 7. Separisani ugljovodonici prolaze kroz grejač T 18 i odlazi u striper kondenzata A 7. Izlazni gasovi sa vrha kolone recikluju se u potisnu posudu drugog stepena, M 7, a struja sa dna kolone, šalje se pumpom P-12 A/B u depropanizer striper A-12 B. Sa potisa 3. stepena kompresije iz posude M-8 krek- 50

54 gas odlazi u kolonu A-6 gde se uklanjaju kiseli gasovi H 2 S i CO 2 nastali prilikom krekovanja u pirolitičkim pećima. Ovde treba napomenuti da aminsko pranje kiselih gasova, tj. njihova apsorpcija na MEA (mono tanol aminu), zbog stalnih problema u vođenju procesa i čestih zastoja trenutno neradi, već se ovi gasovi neutrališu rastvorom kaustike. Krek gas koji sadrži kisele gasove (H 2 S i CO 2 ) se šalje odlazi u skruber sa rastvorom kaustike A-6. Ovaj skruber je podeljen u tri zone. Krek gas sa kiselim primesama uvodi se na dno skrubera u kome se neutralizacija obavlja 1%-nim rastvorom lužine u cirkulaciji. Iz ovog segmenta gasovi odlaze u srednji deo skrubera gde se reakcija obavlja cirkulacijom 7%-nog rastvora lužine, čija koncentracija se održava 18 % lužinom (natrijum hidroksidom), iz rezervoara Q 7. Na kraju, gasovi odlaze na vrh skrubera gde se peru vodom od ostatka lužine. Višak istrošene lužine sa dna skrubera, odvodi se u rezervoar M 43, iz koga desorbovani gasovi odlaze u sistem baklje. Sušenje krek gasa Krek gas posle četvrtog stepena kompresije, na pritisku od 36,2 kg/cm 2 i temperaturi od 16 ºC, oslobođen većeg dela vode, podvrgava se sušenju u sušionicima M 11 A/B na fiksnom sloju alumine desikanta. Molekulska sita u sloju, apsorbuju vodu iz krek-gasa. Analizator zasićenosti desikanta koji se nalazi između dva sloja, upozorava kada treba zasićeni sušionik zameniti prekopčati sa svežim i otpočeti regeneraciju istrošenog. Istrošeni desikant se regeneriše otpadnim gasom iz demetanizacionog sistema, koji se zagreje na 260 ºC u grejaču za reaktivaciju T 81 A/B, u kom se grejanje vrši zasićenom parom pritiska 105 kg/cm 2. RG gas iz sušionika se hladi u T 22, da bi se uklonila desorbovana voda, pre nego što se ovaj gas pusti u sistem loživog gasa. Ovaj otpadni gas se koristi i za hlađenje desikanta, radi njegovog dovođenja na normalnu radnu temperaturu, naravno, posle završene regeneracije. Sistem demetanizera Osnovna uloga sistema demetanizera je izdvajanje metana i vodonika iz celokupne struje krek gasa posle kompresije, kao i kasnije dobijanje vodonika iz ove smeše. Ovakav sistem frakcionacije u fabrici Etilen (Ethylene Plant) se naziva front-end demetanizer. Produkti ovog sistema su otpadni gas RG (residual gas), vodonik visoke čistoće i C 2 + struja sa dna kolone A-8 koja je ujedno i napojna struja za deetanizer A-10. Otpadni gas se koristi kao loživi gas u pećima i kao sredstvo za regenerisanje katalizatora, dok se vodonik koristi za reakcije hidrogenacije. Pokazatelji kvaliteta rada sistema su prolazak etilena u otpadnom gasu, maksimalno 0.3 mol% i čistoća vodonika prema metanatoru od minimalno 95 mol%. 51

55 Osnovni elementi opreme u sekciji demetanizera su tri kolone: A-8, A-9A, A-9B, posude: M-13, M-14, M-15, M-34, M-35, pločasti razmenjivači toplote složeni u hladnom bloku: T-23, 28, 29, 30, 31, 32, razmenjivači toplote: T-24, 25, 82, 27 i pumpe: P-13 A/B i P-39 A/B. Temperatura potrebna za razdvajanje metana od vodonika iznosi -163 ºC, što je i najniža temperatura u celom procesu dobijanja etilena. Ovako niska temperatura postiže se hlađenjem ulazne struje izlaznim potpomognute u T-28 i T-29 otparavanjem tečnog rashladnog etilena na temperaturama od -68 ºC i -100 ºC. To se događa u T-23, 28, 29, 30, 31, 32 takozvanom hladnom bloku. Struja krek gasa nakon kompresije i sušenja u posudi M-11 (maksimum 2 ppm vode), dolazi do sistema demetanizera na pritisku od 34.8 barg mereno na PR-343 i temperaturi od 15.6 ºC, protokom od kg/h, mereno na FR-82. Dalje se struja deli na tok koji prolazi i hladi se u razmenjivačima toplote T-24, T-25 i T-82, dok se drugi deo šalje na razmenjivač T-23, preko TCV-34, koji održava temperaturu otpadnog gasa prema posudi M-12 na 5 ºC, protokom od 8152 kg/h, merenom na FR-83. U T-24 i T-25 krek gas se hladi otparavanjem rashladnog propilena do temperatura -12 ºC i -29 ºC, respektivno, dok se u T-82 hladi recikl tokom etana prema pećima do -34 ºC, regulator ove temperature je TIC-32 koji je kaskadno vezan za regulator nivoa rashladnog propilena u T-25, LCV-195. Regulator struje koja odlazi u T-23, TCV-34, reguliše temperaturu otpadnog gasa iz hladnog bloka na 5 ºC. Pre ulaska u T-23 postavljeni su filteri MM-311A/B koji služe da zadrže eventualno ponešene deksikante iz M-11. Struje krek gasa se spajaju i ulaze u kolonu A-8. Kapacitet razmenjivača toplote T-24 i T-25 je takav da su u startu sekcije u stanju da pothlade ukupnu napojnu struju kolone A-8, kada zbog nedostatka etana (kolona A-11 još nije u radu) T-82 nije u funkciji. Kolona A-8 ima 44 poda ventilskog tipa, visine je 33 m, prečnika gornjeg dela, koji sadrži 4 poda, 1.8 m i prečnika donjeg dela 2.7 m. Napojna struja ulazi na 40-ti pod, a povratni tok iz A-9 A iznad najvišeg poda. Ribojler ove kolone je vertikalno postavljen termosifonski razmenjivač toplote T-27, gde proces prolazi kroz cevi, dok se pare propilena kondenzuju u omotaču (CEN tipa po TEMA standardu) i održava temperaturu dna kolone od 8.6 ºC. Regulacija temperaturnog profila kolone se postiže kontrolom protoka propilena ka T-27 ventilom FCV-128 koji je u kaskadi sa TIC-33, koji meri temperaturu na 19-tom podu od -15 ºC. Proizvod sa dna kolone se preko ventila FCV-84, koji prima signal sa regulatora nivoa A-8, LIC-198, protokom od kg/h i temperaturom od 8.6 ºC šalje prema deetanizeru. Destilat se izvodi na temperaturi od ºC, a zatim hladi do -64 ºC i delimično kondezuje u T-28 i odlazi u kolonu A-9A. Kolona A-9A sadrži šest ventilskih podova, struja iz A-8 ulazi ispod prvog, a povratni tok iz A-9 B iznad najvišeg. Struja sa dna se pumpom P-13, preko FCV-85 koji je u kaskadi sa LIC-199, protokom od kg/h vraća u A-8. Vršna struja temperature - 78 ºC se u T-29 hladi do -98 ºC i šalje u kolonu A-9 B. Kolona A-9 B je istih dimenzija kao i A-9 A i takođe ima 6 ventilskih podova. Ulaz iz A-9 A je ispod prvog, a povratni 52

56 tok iz M-13 iznad šestog poda. Dno se pumpom P-39, preko FCV-86, protokom kg/h, koji je u kaskadi sa regulatorom nivoa LIC-200, vraća u A-9 A. Proizvod sa vrha na temperaturi -98 ºC preko T-30 gde se hladi (i delimično kondenzuje) do 111 ºC šalje u posudu za razdvajanje M-13. Deo proizvoda sa dna kolone se preko TCV-35, gde se ekspandujući ohladi do -141 ºC, vraća kroz razmenjivače toplote T- 30, 29, 28 i 23 na usisnu posudu prvog stepena kompresije, zbog optimizacije utroška energenata. Protok ove struje se meri na FR-87, a reguliše se temperaturom struje koja ulazi u M-13. Kontrolni ventil TCV-35 ima solenoid koji ga zatvara u slučaju ispada krek gas kompresora. Struja sa dna M-13 se vraća gravitacionim tokom u A-9 B, a vršna struja na kojoj je postavljen analizator AR-1 prema posudi M- 14. Pritisak u M-13 od 33 barg reguliše se sa PCV-348 koji deo struje sa vrha šalje u struju otpadnog gasa. Ovaj regulator istovremeno predstavlja regulator potisnog pritiska četvrtog stepena kompresije. Vršna struja M-13 se sastoji od metana, vodonika i maksimalno 0.3 mol% etilena što predstavlja meru kvaliteta rada demetanizera. Povećavanje koncentracije etilena u ovom toku uslovljeno je u najvećem broju slučaja povećanom temperaturom u M-13 i predstavlja čist gubitak jer će se sav etilen utečniti u posudama M-14 i M-15 i završiti u RG gasu koji se koristi kao loživi gas za peći. Eventualni prolazak etilena prema metanatoru, što je mala verovatnoća, uzrokovao bi veoma burnu reakciju, samim tim ispad metanatora. Struja sa vrha M-13 hladi se u T-31 do temperature -134 ºC, delimično se kondezuje i ulazi u posudu M-14 gde dolazi do razdvajanja tečne i gasne faze. Vrh predstavlja struja vodonika niske čistoće, a dno struja otpadnog gasa koja ide u fleš posudu M-34. U posudi se ekspanzijom do 6.5 barg snižava temperatura do -155 ºC i vraća se kroz razmenjivače T- 31, 30, 29, 28 i 23, hladeći dolazni tok. Vodonik niske čistoće se hladi do -163 ºC i delimično kondenzuje u razmenjivaču toplote T-32 i zatim odlazi u posudu za razdvajanje M-15. Sa vrha ove posude dobija se vodonik visoke čistoće, minimalno 95 mol%, koji prolazi kroz T-32 i T-31 predajući svoju hladnoću i odlazi na metanaciju. Postoji mogućnost slanja vodonika u struju koja sa dna A-9B prolazi kroz TCV-35, preko ventila MM-34 i time se postiže dodatno hlađenje. Dno M-15, se zbog potreba dodatnog hlađenja, ekspanduje do 6.5 barg, snižavajući tako temperaturu Džul-Tompsonovim efektom do -168 ºC i dalje odlazi kao otpadni gas kroz hladni blok. Zbog potreba dodatnog hlađenja postoji TCV-36 koji reguliše temperaturu na ulazu u M-15, slanjem vodonika visoke čistoće u struju RG gasa. Ceo sistem demetanizera treba posmatrati kao jednu kolonu gde donjih 40 podova A-8 predstavlja donji odnosno striperski deo, četiri gornja poda A-8 i kolone A-9A i A- 9B predstavljaju gornji deo, rektifikacionu zonu, a posuda M-13 refluks posudu. Glavni regulatori temperature sistema su TCV-35 i TCV-36 koji vraćanjem kroz hladni blok dna A-9B i slanjem struje vodonika visoke čistoće u otpadni gas, održavaju niske temperature potrebne za utečnjavanje metana. Prevelikim otvaranjem ovih ventila opterećuje se kompresor krek gasa, odnosno baca se 53

57 vodonik u struju otpadnog gasa, što bi trebalo izbegavati zbog ekonomizacije procesa. Sistem metanacije U struji vodonika visoke čistoće se nalazi i 0.38 mol% ugljen-monoksida, koji se mora ukloniti da ne bi zaprljao katalizatore reaktorima hidrogenacije acetilena. CO se u velikom procentu apsorbuje na paladijumskim katalizatorima, koji se koriste u tim reaktorima i tako im smanjuje aktivnost. Struja vodonika visoke čistoće koja napušta T-31 greje se propilenom u T-91 do 29 ºC. Pri nekontrolisanom povećanju temperature u L-1 postoji alarm (TAH-104) sa set vrednošću od 343 o C i blokada (TSH-104) sa setom na 400 ºC. U slučaju da dođe do ispada metanatora, koji može prouzrokovati bežanje (run-away) temperatura pošto je reakcija jako egzotermna, ventil JV-26 zatvara ulaz, a JV-27 otvara i bajpasira reaktor. Temperatura ulazne struje u L-1 od 260 ºC obezbeđuje se grejanjem povratnom strujom u T-34 i SH parom u T-35. Regulatori ove temperature su TCV-37A i TCV-37B, gde se ventil A nalazi na ulaznoj struji SH pare, a B je trokraki ventil koji jednim delom struje zaobilazi T-35. Reaktor metanator L-1 se sastoji od dve posude, visine 6.40 m, napunjene slojem od 4.57 m katalizatora. Katalizator za ovu reakciju je C na bazi nikla. To su sfere prečnika 3-6 mm, gde su molekuli nikla aktivni centri na nosačima od alumine. Vek trajanja katalizatora je oko pet-osam godina i oni se ne regenerišu nego se menjaju kada izgube aktivnost. Reakcija je egzotermna i očekivan porast temperature je 28 ºC, odnosno temperatura se povećava za 1 ºC za proreagovalih molskih ppm ugljen-monoksida. Vodonik ulazi na dno prvog, izlazi na vrhu i ulazi na vrh drugog reaktora, posle izlaza sa dna drugog reaktora hladi se ulaznom strujom u T-34, a dalje vodom u T-36 do 35 ºC. Voda stvorena reakcijom grubo se odvaja u posudi M-52 posle čega se struja deli prema reaktoru L-101 u kojem se reakcija odvija u tečnoj fazi, dok prema reaktorima L-2, L-3 i L-4 vodonik se mora dodatno pročistiti i to se odvija u M-53 A/B. Sušionici vodonika su dve posude sa punjenjem koje se automatski prekopčavaju svaka četiri minuta i regenerišu već pročišćenim vodonikom. Punjene je deksikant D-4, sfere 2.5 mm na bazi aluminosilikata-molekulskih sita. Višak vodonika se može slati van pogona preko severnog bateri limita, mereno na FR-194. Sistem Deetanizera sa hidrogenacijom acetilena i etilenskom kolonom sa raspodelom Kondenzovane frakcije iz demetanizera A 8, odlaze u kolonu deetanizera A 10. Frakciju na vrhu kolone čine pretežno etilen, etan i C 2 acetilen (koga treba prevesti u etilen i etan), dok dno kolone sadrži propilen i teže frakcije. Kondenzaror vršne struje deetanizera T 38, ima ulogu da izvrši samo parcijalnu kondenzaciju vršne struje, dok se tečna faza vraća kao refluks u kolonu deetanizera 54

58 A-10. U ovu gasovitu struju, na oko 28,9 at i ºC, uvodi se vodonik, dalje se greje povratnom strujom u T-39 A/B/C i SL-parom u T-40 i tako zagrejana gasna smeša, u temperaturnom opsegu od 37.8 do 93.3 ºC (u zavisnosti od starosti katalizatora) se uvodi u izotermski reaktor cevnog tipa L 2 A/B. Količina vodonika mora biti nešto veća od stehiometrijske. Kako vremenom aktivnost katalizatora opada neophodno je povećavati ulaznu temperaturu reaktora.to važi za i za ostale reaktore L-3 A/B/C, L-4 A/B/C i L-101 A/B. Pošto je reakcija hidrogenovanja acetilena, egzotermna i toplota se odvodi isparavanjem butana u plaštu reaktora. Neproreagovani acetilen se uklanja u adijabatskim reaktorima L 3 A/B/C, od kojih dva rade vezana na red, pri čemu je prvi je radni, a drugi zaštitini. Katalizator se nalazi u sloju, a temperatura raste duž sloja, kako opada aktivnost katalizatora. U struju izlaza iz L-2 A/B se uvodi vodonik, zagreva se u T-43 razmenjujući toplotu sa izlaznom strujom i u T-44 A na ºC (ili se hladi rashladnom vodom u T-44 na istu temperaturu što zavisi u kakvom stanju istrošenosti se nalazi katalizator u L 2 A/B) i uvodi u prvi adijabatski (radni) reaktor L-3 A/B/C. Efluenti se po izlasku iz radnog reaktora se hlade u T-43 i rashladnom vodom u T-45 na temperaturu ºC i uvode u drugi adijabatski (zaštitni) reaktor, naravno uz uvođenje vodonika. Proizvod uklanjanja acetilena (pored etilena i etana) je i takozvano zeleno ulje, koje se sastoji od dimera i viših polimera acetilena i ima bistru zelenu boju. Loš rad ove sekcije će za posledicu imati veći prinos ovog ulja. Etilen-etanska struja, koja izlazi iz drugog zaštitnog reaktora, dolazi u separator M 18, gde se uklanja nešto nastalog zelenog ulja, koje se vraća u kvenč kolonu. Gasna struja se od zaostalog zelenog ulja čisti u sekundarnim sušionicima M 46 A/B punjenim aluminom. Zeleno ulje se mora ukloniti iz sistema jer može, stvaranjem hidrata, blokirati podove etilenske kolone. C-2 struja, koja se uglavnom sastoji od etilena, etana i nešto metana, unetog vodonikom, iz sekundarnog sušionika M 46 A/B, ulazi u etilensku kolonu A 11. Čist etilen se izvodi bočno sa 106 og poda kolone (jer struja sa vrha sadrži tragove metana i vodonika) u posudu M 56, iz koje se etilen raspodeljuje prema potrošačima. Lakše komponente koje se ne utečne u kondenzatoru vršne struje T-47 A/B, iz refluks posude se odvode u usisnu posudu četvrtog stepena kompresije krek gasa. Tečna struja sa dna etilenske kolone A 11, koju čini etan, odvodi se na etanske peći gde dolazi do krekovanja etana. 55

59 Sistem depropanizera sa hidrogenacijom MAP-a i propilenskom re-run kolonom Sistem depropanizera se sastoji od dve kolone, rektifikatora depropanizera A 12 A, koji se napaja strujom sa dna deetanizera A 10 i striper depropanizera A 12 B, koji se napaja strujom sa dna stripera kondenzata A -7. Teže isparljiva jedinjenja idu na dno kolone A 12 A pa na vrh kolone A-12B, odakle se refluksom uz grejanje, pumpama, vaćaju nazad, na dno A 12 A. Teške frakcije sa dna A 12 B, odlaze na debutanizer A 13. Gasovi sa vrha A 12 A se kondenzuju i pothlađuju u kondenzatoru vršne struje T 52. Iz refluks posude M 20 se delom pumpama vraćaju kao refluks, a delom takođe pumpama preko grejača i isparivača, u sistem C 3 - hidrogenacije. Ovim sistemom predviđeno je uklanjanje metilacetilena i propadiena MAP i to korišćenjem 3 katalitička reaktora sa fiksnim slojem, L 4 A/B/C. Dva reaktora rade istovremeno u rednoj vezi, gde je prvi radni, a drugi zaštitni. Sistem treba da skine koncentraciju MAP a sa ppm (4%) na ispod 40 ppm, (pogledati specifikaciju propilen-proizvoda). Da bi se ostvarila ova ulazna koncentracija, u tok struje ispred isparivača T 83, ubacuje se deo proizvoda sa dna A 14 kao struja za razblaživanje. Očekuje se da se 70 % MAP a ukloni u prvom reaktoru. Vodonik se kontrolisano injektira u oba reaktora. Temperatura u oba reaktora se kreće od 57 do C u zavisnosti od aktivnosti katalizatora. Izlazna struja iz drugog reaktora će sadržati manje od 40 ppm MAP a. Kada katalizator tokom rada izgubi aktivnost uradi se, regeneracija,dok njegovu ulogu preuzima rezervni reaktor koji se uključuje u rad. Izlazna struja iz C 3 hidrogenacije sadrži nešto vodonika, metana i eventualno malu količinu C 6 jedinjenja nagrađena reakcijom hidriranja-zelenog ulja. Ova jedinjenja uklanjaju se u redestilacionoj koloni A 14. Kolona A-14 se sastoji iz dve kolone gornje i donje. Kondenzacija gasova sa vrha kolone obavlja se u T-57. Dalje ide u M 21, iz koje se gasoviti vodonik i metan odlaze na usis 4. stepena krekgas kompresije u posudu M-9, a tečna faza se vraća kao refluks i u donji i u gornju kolonu.. Sa dna kolone A-14 izvodi se propilen koji se podhlađuje u sistemu hladnjaka do 33 ºC i odvodi u skladište gotovih proizvoda u TK Debutanizer Kolona debutanizer, A 13, napaja se strujom sa dna stripera depropanizera A 12 B. Toplota rebojleru T-58 A/B, se dovodi preko zasićene pare niskog pritiska, SL. Kondenzacija vršne struje debutanizera se vrši u rashladnom vodom, CW u kondenzatoru T-59 i šalje u refluks posudu M-22. Jedan deo se pumpom P-19 A/B kao refluks vraća u kolonu, a ostatak se šalje na skladište gotovih proizvoda kao C 4 proizvod u sfere Tk-1102 A/B. Sa dna kolone izvodi se pirolitički benzin, koji se spaja sa linijom sa dna striper destilata A 5, hlade na 38 ºC i odvode u sabirnu posudu sekcije GHU, M

60 Sekcija hidrogenacija pirolitičkog benzina(ghu) Pirolitički benzin, dobijen u procesu krekovanja sirovog benzina, pri proizvodnji etilena, zbog svoje nestabilnosti i hemijskog sastava, mora biti podvrgnut hidroobradi, kako bi bio iskorišćen u komercijalne svrhe. Odabrani postupak prerade (stabilizacije) je hidrogenacija pirolitičkog benzina vodonikom, stabilizacija i destilacija do dobijanja gotovog proizvoda komercijalnog kvaliteta. U proces ulazi oko kg/h netretiranog pirolitičkog benzina i oko 285 kg/h vodonika.takođe se u napojnu struju reaktora za hidrogenovanje netretiranog pirolitičkog benzina dodaju i male količine (ppm-ske vrednosti) inhibitora polimerizacije. Kao gotov proizvod sa sekcije GHU dobija se: kg/h tretiranog pirolitičkog benzina, kg/h wash oil (ulje koje u recirkulaciji služi za pranje rotora krek- gas kompresora), 329 kg/h gasa u sistem eksport gasa, dok se 1060 kg/h teškog destilata vraća nazad u kvenč kolonu, A-1. Sirovi pirolitički benzin dolazi iz rezervoara M 101, pumpama P 101A/B. U ovu struju direktno se ubacuje vodonik, koji se meša sa reciklom gasa iz reaktora, tj. separatora M 102, putem klipnog kompresora R 101A/B. Ova smeša se predgreva u T 101 i ulazi u reaktore L 101 A/B. Šema hidrogenacije pirolitičkog benzina (GHU) U reaktorima se nalazi katalizator LD 241,proizveden od strane firme PROCATALIYSE, u dva nepokretna sloja, sa strujom za hlađenje između njih. Aktivna komponenta je nikal na alumini, u obliku sfernih čestica 3-6 mm i nasipne težine 0,85 kg/l. Vreme rada katalizatora je 8-16 meseci, kada se mora regenerisati. 57

61 Regeneracija se izvodi sagorevanjem naslaga gume na katalizatoru, pomoću smeše vazduha i pare. Zamena katalizatora se vrši posle oko 5 godina ukupnog rada. Sistem baklje Sistem baklje, uopšteno govoreći može da se podeli na sledeće sekcije: sistem sigurnosnih ventila topao sistem sigurnosnih ventila hladan tečni blow daun sistem topalo tečni blow daun sistem hladan posuda baklje topla posuda baklje hladna baklja (telo) sistem kisele baklje Sistem baklje se koristi za obdacivanje nepoželjnih materijala iz pogona Etilena u slučaju potrebe. Ako je pritisak u nekoj posudi iznad normalne vrednosti, otvoriće se sigurnosni ventil da bi zaštitio posudu i ispuštaće ugljovodonike sve dok se u posudi ne uspostavi ponovo normalan pritisak. Kod starta, normalnog rada i zaustavljanja po potrebi vršimo razna dreniranja, a ugljovodonike odvodimo prema baklji. Ovi odbačeni ugljovodonici prolaze kroz posude baklje u kojima se odvaja tečnost od gasa, koji odlazi na baklju gde sagoreva. Sagorevanje se odvija u prisustu pare koja omogućuje bezdimno sagorevanje na vrhu baklje. Ugljovoodnici koji dolaze u hladnu posudu baklje (M- 2003) isparavaju u izmenjivaču grejanja parama i odvode se prema baklji. Ugljovodonici koji dolaze u toplu posudu baklje (M-2004) separišu se tako što gasna faza ide prema baklji, a tečnost obično smeša benzina i vode se šalje u slop sistem ka koloni A-1. Posude baklje su locirane najčešće unutar pogona tako da operatori mogu redovno da kontrolišu dali se tečnsot nagomilala u posudi. Baklja je locirana izvan pogona tako da ugljovodonici sagorevaju na sigurnom prostoru. Osnovi procesa Kapacitet Sistem baklje je tako projektovan da može da primi maksimalnu količinu produkata koji mogu biti poslati na baklju u cilju kontrolisanog sagorevanja, u slučaju prestanka rada (ispada) pogona; u slučaju nestanka većine pomoćnih fluida, zaustavljanja kompresora ili u ostalim slučajevima. 58

62 Sistem baklje u Pančevu je projektovan da primi lb/h ( kg/h) produkata, što može biti rezultat prestanka rada (ispada) pogona (najteži je ispad zbog nestanka napajanja električne energije). Ovo podrazumeva najveću vrednost protoka koji se može predvideti i koji može da se pojavi, tako da je sistem baklje projektovan na tu vrednost. Sistem para niskih temperatura Ugljovodonici kao što su: metan, etilen, etan, propilen, propani i td. imaju temperaturu ispod tačke smrzavanja vode kada im se otpušta pritisak. Zbog toga oni moraju da se odvoje od sistema koji sadrži vodu, jer bi nastali led začepio sistem baklje, što bi bilo opasno. Pošto je normalan pritisak u sistemu baklje blizak atmosferskom pritisku, temperature para ovih ugljovodonika su suviše niske, pa je sistem napravljen od legiranih materijala. Zbog toga sigurnosni ventili šalju ugljovoodnike u hladni kolektor RV-4112, koji je takođe napravljen od nerđajućih materijala. Postoji nekoliko sigurnosnih ventila koji šalju lake ugljovodonike u hladan sistem kao tečnu fazu. Oni dolaze iz onog dela pogona gde su ugljovodonici u tečnoj fazi, a odgovarajući sigurnosni ventili zbog termičke zaštite su obično mali ventili. Sistem tečnosti niskih tempertura Ugljovodonici kao što su: metan, etilen, etan, propilen, propan i td. koji ne sadrže vodu, prolaze kao tečna faza kroz hladan blowdown kolektor. Kolektor BD-4200 napravljen je od nerđajućeg čelika, (stainless stel-a). Tečni ugljovodonici prolaze kroz hladnu posudu M-2003 gde isparavjau termosifornskim protokom kroz izmenjivače T-2003 A/B. Ove tečnosti bi mogle da idu i u hladni sistem za otpuštanje pritiska, ali je nađeno da je puno bolje da se sakupljaju u malom zasebnom kolektoru, pošto su to većinom drenaže, dok su sigurnosni ventili na najvišim tačkama u pogonu. Sistem normalnih temperatura Ugljovodonici kao što su butan, gazolin i td. koji sadrže vodu, šalju se preko sigurnosnih ventila u topao kolektor RV To je kolektor napravljen od ugljeničnog čelika. Prisustvo vode u ovoj struji ne dozvoljava da ovi ugljovodonici idu u hladan sistem gde bi voda mogla da se smrzne i izazove začepljenje. Pare ugljovoodnika koje se izdvoje u toploj posudi baklje (M-2004) napravljena je od ugljeničnog čelika. 59

63 Izdvojena tečnost u toploj posudi pumpom P-2003 A/B šalje se u slop sistem. Nešto tečnosti niže tačke ključanja koja se sakuplaj u posudi isparava pomoću parnog grejača na dnu posude. Svrha slanja produkata ka baklji Ispuštanje produkata ka baklji teba da bude minimalno. U tom cilju treba voditi računa o sledećem: a) da bi se izbegao veliki protok ugljovoodnika ka baklji potrebno je da oprema radi zadovoljavajuće. U slučaju da se desi veći poremećaj oprema treba da se isključi iz rada pre nego što prorade sigurnosni ventili ili je potebno ručno malo otvoriti ventove da bi se sprečilo da otvore sigurnosni ventili. U mnogim slučajevima to se radi automatski preko PC-regulatora. b) Najveće spaljivanje na baklji se dešava za vreme starta i potrebno je dobro plairanje i da je velika količina pare na raspolaganju za start kompresora. c) Ne sme se dozvoliti da se neprekidno šalje tečnost u blowdown sistem. Nezavisno od velikih gubitaka opasno je da se prepune posude M-2003 i M sa tečnošću. Ako su preopterećeni isparivač na hladnoj posudi, isparivač i pumpa na toploj posudi, tečna faza može da prodre do baklje što bi bilo veoma opasno. d) Neprekidno slanje tačnosti u sistem baklje izazvaće hlađenje opreme. Mada je sistem projektovan za takve uslove ponavljanej nepotrebnog hlađenja nije dobro za dug vek opreme. Opis procesa Pare iz sigurnosnih ventila se sakupljaju u toplom ili hladnom kolektoru. Ovi kolektori vode ka toploj i hladnoj posudi baklje M-2004 i M-2003, odnosno sva tečnost koja se kondenzuje u kolektroima odlazi u odgovarajuću posudu, baklje. Tečne drenaže se isto sakupljaju u kolektoru koji je povezan sa hladnom posudom M Kao što je već spomenuto, kolektori i posuda koji prihvataju hladne ugljovodonike napravljeni su od nerđajućeg čelika, dok su kolektor i posuda za tople ugljovodonike napravljeni od ugljeničnog čelika. Sama baklja je takođe napravljena od ugljeničnog čelika. Topla posuda M-2004 ima prečnik 12 ft i dužinu od 36 ft. Gas i tečnsot ulaze na vrhu posude. Gas napušta vrh posude i odlazi na baklju, dok se tečnost sakuplja na dnu posude. Posuda je snabdevena sa parnim grejačem koji isparava ugljovodonike sa nižom tačkom ključanja i sprečava hlađenje i pojavu leda. Tečnost koja nije ispravila, predstavlja većinom smešu benzina i vode, koja se pumpom P-2003 A/B šalje u slop sistem. Posuda je snabdevena alarmom visokog nivoa LAH-288, a prekidača LSL

64 Gas i tečnost ulaze na vrh posude. Gas sa vrha posude odlazi na baklju, kad se tečnost sakuplja na dnu posude i isparava temosifonskom cirkulacijom i u izmenjivaču T-2003 A/B koji se greje parom. Za razliku od tople posude tečnost se ne isparava, ali postoji alarm visokog nivoa. Nivo tečnosti u ovoj posudi mora da bude na minimumu, a u slučaju visokog nivoa, to će nema sumnje zahtevati smanjenje slanja ugljovodonika ka hladnoj posudi ili potpuni prekid. Uzrok visokog nivoa može biti loš rad isparivača ili da iz sigurnosnih ventila odlazi tečna faza umesto parne faze. Šema baklje, S-2001 sa pratećom opremom Rezervoarski prostor-skladište 61

65 3.3.2 Opis tehnološkog procesa fabrike PEVG U fabrici PEVG prepoznatljive su tri celine i to : PF sekcija ( sinteza polietilena ) Sekcija dorade ( granulacija polietilenskog praha ) Sekcija pakovanja ( pakovanje, skladištenje i otprema gotovog proizvoda ) PF-sekcija ( Particle Form postupak proizvodnje PEVG-a) sastoji se od dve identične i nezavisne linije ali sa zajedničkom sekcijom napojnih sirovina. Obe linije su projektovane za proizvodnju homopolimera i kopolimera pri čemu je projektovani kapacitet postrojenja t/ godišnje. Postrojenje je projektovano za proizvodnju polimera gustine od do g/cm 3 i melt indeksa od 0.01 do 10 (g/10 min za teg 2.16 kg). Pritisak u rektoru je 42 atm, a temperatura reakcije zavisno od tipa polimera kreće se od 95 do 107 C. Osnovni uslov proizvodnje PEVG-a visokog kvaliteta je zahtev za skoro 99 % čistoćom ulaznih sirovina etilena, izobutana, heksena, vodonika i katalizatora. Polimerizacija etilena se odigrava u cevnom, loop reaktoru R-201, u struji izobutana koji predstavlja medijum za odigravanje reakcije i prenos energije.u prisustvu čvrstog hrom-oksidnog katalizatora odigrava se reakcija homopolimerizacije etilena ili kopolimerizacije sa heksenom kao komonomerom. Kratkolančanim granjanjem, kontrolisanom ugradnjom molekula heksena u makromolekule polietilena, proizvodi se čitav niz željenih efekata u fizičko-hemijskim karakteristikama polimera. Regulacijom temperature se kontroliše melt-indeks (molekulska težina) polimera. Blok šema tehnološkog procesa PF sekcije fabrike PEVG 62

66 Polietilen se formira u obliku finih čestica kao suspenzija polimera u izobutanu koji velikom brzinom cirkuliše. Čvrste, praškaste čestice polietilena, zajedno sa izobutanom se talože u taložnim kracima i kontinualno i kontrolisano ispuštaju u fleš posudu V-201, gde se vrši razdvajanje čestica od tečnih ugljovodonika postupkom flešovanja. Iz fleš posude polimer pada u konvejer sušnicu M-201. Ostatak ugljovodonika u polimeru odparava i ponovo se vraća u fleš posudu nasuprot struji polimera. Iz sušnice polimer pada kroz dva loptasta ventila koji rade naizmenično, u produvnu kolonu V-210. Pare ugljovodonika se uklanjaju iz polimera uduvavanjem azota na dnu produvne kolone kroz sloj polimera. Nivo polimera u produvnoj koloni se automatski kontroliše pomoću regulatora nivoa sa gama zracima koji menja brzinu rotacionog ventila na dnu produvne kolone. Iz produvne kolone polimer pada u jedan od tampon silosa za prah u kome se vrši dodatno produvavanje azotom. Ponešene azotom najsitnije čestice praha iz produvne kolone odlaze na ciklon S-205, odakle se ove čestice pridružuju dobrom prahu u tampon silos T-201. Sa vrha produvne ciklona S-205 smeša azota kojim se vršilo produvavanje i ponešene pare izobutana i ostalih ugljovodonika se ispuštaju u atmosferu. Ponešen polimer iz ciklona fleš posude S-212 odlazi u vrećasi filter S-211, gde se sa dna izdvaja u posudu V-213 odakle se ispušta u kartonske konejnere i podaje kao vanstandarni polimer V Sa vrha vrećastog filtera pare izobutana odlaze u zaštitne filtre sa ulošcima S-213 gde se zadržavaju najsitnije čestice praha i time štite kompresor u slučaju oštećenja vreća na vrećastom filtru. Pare oslobođene od polimera se komprimuju na kompresoru C-202 i odnose u kolonu za regeneraciju izobutana D-201. U koloni za regeneraciju izobutana D-201 lake frakcije odlaze na gore a teže frakcije se koncentrišu na dnu, a produkt se odvaja kao bočna struja. Da bi se smanjio gubitak izobutana pare iz rezervoara za refluksni izobutan V-218 se hlade pre odlaska u sistem baklje. Teže komponente (polimerna ulja itd.) se polako skupljaju na dnu kolone i povremeno prazne. Heksen se uvodi na usisu napojne pumpe recikl izobutana P-205 i meša sa izobutanskom recikl strujom. Regenerisani izobutan se suši u sušionicima za regenerisani izobutan V-109 i V-110 i ponovo vraća u reaktor R-201. Polimerni prah iz tampon silosa T-201 može se skladištiti u napojne silose praha T- 301 ili direktno transportovati u napojne silose T-302, koji služe za granulaciju praha. Katalizator pre korišćenja mora se aktivirati u aktivatoru V-201, na temperaturi od 650 C do 780 C u zavisnosti od vrste katalizatora koji se koristi. Temperatura se postiže sagorevanjem prirodnog gasa u a u peći aktivatora H-201, pri čemu se gasovi sagorevanje sa vrha aktivatora se ispuštaju u atmosferu. Sam proces aktivacije katalizatora zasniva se na fluidizaciji katalizatora u vazduhu koji se upušta 63

67 kroz rešetku koja se nalazi na dnu aktivatora, čime se vrši oksidacija katalizatora, t.j. prevođenje iz Cr +3 u Cr +6 valentno stanje. Sitnije čestice katalizatora se izdvajaju prilikom fluidizacije na ciklonu aktivatora S-216 i odatle posle hlađenja se ispištaju u burad kao OFF otpadni katalizator. U sekciji dorade, na tri nezavisne linije ukupnog godišnjeg kapaciteta oko tona, vrši se granulacija polietilenskog praha, mada se kupcu po želji može isporučiti polimer i u formi praha i to rinfuzno ili upakovan u vreće. Polimerni prah sa PF-a se iz tampon silosa T-201 A/B transportuje vakuum sistemom do skladišnih silosa T-301 (zapremine 279 m 3 ) ili T-310 (zapremine 58 m 3 ), iz kojih se prah šalje u napojne silosa T-302 (zapremine 58 m 3 ). Zajedničko za sve ove silose praha, je da se produvavaju sa azotom ili CO 2 radi uklanjanja preostalih para izobutana iz praha, imaju detektore za zapaljive gasove, ventilacione otvore i merače nivoa. Tehnološka šema fabrike PEVG Kod A i B linije dorade, polimerni prah iz napojnih silosa ulazi preko rotacionih ventila M-314 promenom brzine podešava se kapacitet granulacije (maximum: 4540 kg/h), t.j. vrši se napajanje miksera M-315, preko napojnih koševa T-303. Napojni koševi miksera se produvavaju azotom da bi se uklonile preostale pare iz polimernog praha, odzračuju se preko vrećastog filtra i u njima se dodaje voda da bi se odstranio neproreagovani katalizator, čime se izbegava pojava žute boje granula. Takođe u napojne koševe miksera se dodaju aditivi, t.j. stabilizatori kojim se postižu željene karakteristike polimera. 64

68 Iz koša miksera, smeša praha i aditiva se ubacuju u mikser M-315, koji se greje parom od 10.5 bara, i sistemom dva rotora koji se obrću suprotnim smerovima jedan prema drugom, dolazi do mešanja i topljenja praha koji se istiskuje na kraju miksera, kroz jedan otvor-prigušnicu, koja se greje parom od 33.5 bara. Rastopljeni polimer pada kroz jedan kanal u ekstruder M-316 (sprat niže), kroz levak koji se produvava azotom da bi se izbegao kontakt sa kiseonikom i sprečila oksidacija polimera. Duž ekstrudera dolazi do dalje homogenizacije rastopljenog polimera zagrevanjem parom od 33.5 bara i obrtanjem rotora dolazi do njegovog transporta do granulatora M-317, koji se nalazi na kraju ekstrudera. Rastopljeni polimer se provodi kroz šupljine tela granulatora do perforirane pločematrice i kroz nju istiskuje u ispusno kućište granulatora, koje je napunjeno demivodom koja teče određenom brzinom i odnosi granule. Čim vreli rezanci napuste perforiranu ploču i uđu u vodu bivaju isečena u sitne komade, pokretnim noževima koji se obrću brzinom koja obezbeđuje željenu dužinu odsečka (2-3 mm). Perforirana ploča-matrica se greje parom od 33.5 bara i ima 624 rupe za protok rastoplenog polimera. M S A S B M M M A TRANSFER STANICA BR. I - II M B M T A TEHNOLOŠKA ŠEMA DORADE ( GRANULACIJE ) POLIETILENA U FABRICI P E V G - a Uprošćen prikaz T B S A M C A M ELEKTROMAGNET. SP OJNICA M A M REDUKTOR T A DOZ IRANjE ADIT IVA M A M A CONDE NSATE M SP - 303A P AR A 10,5 bar. 33,4 bar. SP A PARA 33,4 bar. M B M SP B P AR A 10,5 bar. 33,4 bar. DOZ IRANjE ADIT IVA M B CONDE NS ATE T B SP B P AR A 33,4 bar. M B M REDUKTOR ELEKTROMAGNET. SP OJNICA M S B M C B M ELE KTROMAGNET. SPOJNICA M A REDUKTOR M A SP A M M A SP ULjNA JE DINICA M M B SP B M B M B REDUKTOR ELEKTROMAGNET. SPOJNICA M ATMOSFE RA M TRANSFER STANICA BR. III M ATMOS FERA C A C B M A M B VIBR ACIONA SITA S UŠ IONIK S UŠIONIK VIBRA CIONA SITA M VODA ZA VODA ZA S A GRA NU LACIJU GRA NULA CIJU S B M M M A M B Tehnološka šema sekcije dorade polietilena visoke gustine M UR ADIO Jovanovic Ljubiša GRU P A ZA INVE STICIJE FABR RIKE P E V G - a Iz granulatora, zajedno sa vodom koja cirkuliše pomoću pumpe, granule se transportuju do sušionika M-318, gde se pomoću gravitacione i centrifugalne sile voda odvaja od granula. Rotor sa utvrđenim perajima omogućuje granulama kretanje na gore po spoljnoj površini sušionika. Rešetka na periferiji sušionika zadržava granule dok voda prolazi kroz rešetku. Demineralizovana voda koja se ukloni iz sušionika hladi se ili greje i ponovo recikliše kroz sistem granulacije. 65

69 Posle sušionika granule prolaze kroz vibraciona sita S-314 koja odvajaju granule manjih od standarnih veličina, nakon čega se granule transportuju do blendera M Na savremenijoj C liniji dorade granulacija se vrši u jednopužastom ekstruderu Švajcarske firme BUSS gde je osnovnom rotacionom kretanju puža pridruženo i oscilatorno kretanje (napred/nazad) u odnosu na tok polimera, što omogućava kvalitetno aksijalno i radijalno mešanje polimera, t.j. izvrsnu disperziju polimera. Sam puž se sastoji od osovine i delova koje se mogu menjati raznih oblika i namene, dok kućište ekstrudera ima ugrađene fiksirane lopatice (3 na svakih 120 C). Blenderi predstavljaju silose u kojima se sistemom duvaljki mešaju, t.j. homognizuju granule u količini od 50-ak tona, koje se kasnije šalju u silose granula T-305, a odatle na pakovanje. U sekciji pakovanja granulat se pakuje u vreće od 25 kg, paletizira, t.j. slaže na palete od 1250 kg i na kraju šrinkira oblaže termoskuljajućom folijom koja zagrevanjem u tunel peći čvrsto prijanja za vreće. Finalni granulat PEVG-a u količini od 50-ak tona definiše se kao lot i kao takav laboratorijski se karakteriše atestnom izjavom. Tako ispitan lot se otprema kupcu, bilo upakovan u vreće i palateziran ili rinfuzno cisternama Opis tehnološkog procesa fabrike PENG Proizvodnja polietilena niske gustine se izvodi postupkom polimerizacije etilena, koji se doprema cevovodom iz fabrike ETILEN, na visokom pritisku mehanizmom slobodnih radikala i upotrebom peroksidnih katalizatora kao inicijatora. Reakcija polimerizacije je praćena i nizom drugih reakcija kao što su prenos lanca, krekovanje i grananje čime se dobijaju veoma složene strukture molekula polietilena. Poznavanjem uticaja pojedinih parametara procesa (temperature, pritiska, vrste modifikatora i komonomera), zajedno sa određenom tehnikom vođenja reakcije, moguće je kontrolisati sve prateće reakcije, odnosno kontrolisati krajnje karakteristike polietilena kao što su molekulska težina i njena raspodela, stepen i raspodela kratkih i dugih bočnih lanaca, i sadržaj i raspodela kopolimera. Upotreba tehnike različitih temperaturnih profila u reaktoru i mnogostrukog ulaza etilena u reaktor, omogućuje da se u uslovima sukcesivnih zona u reaktoru sa različitim uslovima dobijaju polietileni definisanog sastava. Odlika ovog procesa je tačna definisanost odnosa između uslova vođenja polimerizacije i strukture dobijenog polietilena i njegovih karakteristika. Kontrola procesa se ostvaruje potpunom automatizacijom svih operacija, čime se u velikoj meri isključuje mogućnost ljudskog faktora na nastanak udesa. 66

70 Snižavanjem pritiska u reaktoru sa projektovanih bar na oko bar reakcija je prevedena u dvofazno stanje, a sam proces učinjen mnogo bezbednijim i pojavu dekompozicije mnogo ređom. Ove izmene na opremi su prouzrokovale promene na sistemu uvođenja katalizatora i etilena usled neophodne promene temperaturnog profila u njemu. Blok šema fabrike PENG Osnovne sekcije u procesu proizvodnje su: Sinteza Silosi Pakovanje Skladištenje Pored osnovnih, postoje i pomoćne sekcije kao što su skladištenje i mešanje katalizatora, istovar i skladištenje modifikatora i rastvarača, i prečišćavanje etilena. Sekcija sinteze Polimer koji se dobija u ovakvom reaktoru autoklavnog tipa može imati raspon gustine od 0,915-0,935 i indeks rastopa od 0,2 do 250. Reaktorska linija se sastoji od: Sistema primarne kompresije Sistema sekundarne kompresije Reaktora sa hladnjakom proizvoda Separatora visokog pritiska Sistema gasa za reciklovanje Separatora niskog pritiska Sistema za fleš gas Sistema ekstruzije 67

71 Sistema za ubrizgavanje modifikatora Sistema za ubrizgavanje katalizatora sistema za ubrizgavanje aditiva Blok šema procesa proizvodnje u sekciji sinteze fabrike PENG Ukratko, proces se odvija na sledeći način: svež etilen, pomešan sa strujom povratnog etilena iz sistema za fleš gas, ulazi u sistem primarne kompresije, gde se komprimuje do 245 bar. U sistemu sekundarne kompresije pritisak mu se diže po potrebi na preko 2000 bar, i gas pod takvim uslovima ulazi u reaktor, gde se odigrava polimerizacija. U reaktoru se još na tri nivoa dodaje inicijator (peroksidi organskog porekla) za iniciranje reakcije. Na izlazu iz reaktora polimer prolazi kroz hladnjak proizvoda i ulazi u separator visokog pritiska iz koga preko separatora niskog pritska ulazi u ekstruder iz koga granule idu u silose. Radi bolje iskorišćenosti etilena postoje dve povratne linije i to jedna iz S.V.P. (sistem recikla), a druga iz S.N.P. (sistem linije za fleš gas). Na ulazu u sekundarni stepen kompresije dodaju se modifikatori, a u grlo ekstrudera aditivi radi poboljšanja osobina polimera. Sistem primarne kompresije Sastoji se od primarnog kompresora C-201 P, usisnih posuda prvog (V-201) i drugog (V-210) stepena kompresije, filtera G-201, i razmenjivača toplote E-201, E-202, i E Smeša svežeg i recikliranog etilena koji se vraća iz sistema fleš gasa se spajaju i ulaze u usisnu posudu prvog stepena primarnog kompresora na 40 bar. Zatim etilen prolazi kroz filter gde se mehanički uklanjaju čvrste čestice i dolazi na usis dvostepenog primarnog kompresora. U prvom stepenu se gas komprimuje do 68

72 pritisaka od 90 bar, hladi se u razmenjivaču E-202 i ulazi u usisnu posudu drugog stepena gde se izdvaja tečnost koja se kondenzovala posle prvog stepena konpresije. Posle kompresije u drugom stepenu dostiže pritisak od 245 bar i hladi u razmenjivaču E-203. Sistem primarne kompresije ima i svoj zaobilazni vod na kome se nalazi grejač E-201, koji služi da ograniči hlađenje etilena usled ekspanzije. Kapacitet kompresora se reguliše i sistemom džepova na njemu. Sistem sekundarne kompresije Etilenu iz primarnog kompresora se dodaje modifikator i spaja sa strujom gasa iz recikl sistema, a zatim smeša gasa prolazi kroz filter G-203 gde se zadržavaju krupnije čvrste čestice. Prvi stepen kompresije izvodi se u četiri cilindra koji su postavljeni kao dva suprotna tandem-para i daju međustepeni pritisak od 1300 bara. Potisni cilindri prvog stepena se spajaju i potisni gas se hladi vodom u tri paralelna izmenjivača E-207(1,2,3). Drugi stepen kompresije se izvodi u četiri cilindra, koji su postavljeni kao dva suprotna tandem para i daju pritisak do 2450 bara. Gas se spaja sa sva četiri cilindra i hladi vodom u tri paralelna izmenjivača E-209(1.2,3). U izmenjivač E-209 se po potrebi može uvoditi i para kada je to potrebno radi dizanja temperature napojnog gasa. Sistem sekundarne kompresije ima dva zaobilazna voda: mali i veliki (preko recikl sistema), preko kojih se reguliše protok etilena. Reaktorski sistem Etilen ulazi u reaktor na šest nivoa plus na vrhu, a katalizatori na tri nivoa. To omogućava veliku mogućnost regulacije raspodele molekulskih težina. Toplota, potrebna za započinjanje reakcije, se obezbeđuje omotačem reaktora u koga se pušta para visokog pritiska. Kada reakcija polimerizacije započne, ona dalje teče adijabatski. Sam reaktor je zapremine 0.85 m 3, snabdeven je mešalicom na električni pogon, koja ima specifično raspoređene lopatice tri različita tipa radi postizanja odgovarajućeg mešanja reakcione smeše. Time se postiže da se u reaktoru dobijaju praktično dva "cilindra" koji će regulisati vreme čestice provedene u njemu. Stepen polimerizacije je od % po jednom prolazu i sve je veći što je veća razlika temperatura ulaznog gasa u reaktor i temperature dna. Smeša polietilena i neproreagovanog gasa izlazi sa dna reaktora i preko ispusnog ventila kroz hladnjak proizvoda (E-208) ulazi u separator visokog pritiska. Sistem separacije na visokom pritisku On služi da se neproreagovani gas odvoji od nastalog polimera. Stepen uspešnosti reakcije je 95%. Separator visokog pritiska poseduje parni omotač pomoću koga se izdvojeni polimer održava u rastopljenom stanju. Gas odlazi u sistem za recikl, a polietilen u separator niskog pritiska. 69

73 Tehnološka šema procesa proizvodnje fabrike PENG Recikl sistem Sistem za recikl se sastoji od toplih i hladnih hladnjaka (E-216 i E-217) i toplog i hladnog separatora (V-216 i V-217). Gas izlazi iz S.V.P. na oko 300 C, potom se hladi u toplim hladnjacima E-216 (ima ih tri) na C, i ulazi u topli separator V- 216, gde se izdvajaju niskomolekularni polimerni voskovi. Gas dalje prolazi kroz hladne hladnjake E-217 (takodje tri) gde se hladi na 40 C, ulazi u separator V-217, gde se takođe izdvajaju voskovi i na kraju dolazi na usis sekundarnog kompresora gde se spaja sa strujom gasa sa potisa primarnog kompresora. Voskovi koji se skupljaju u separatorima se povremeno ispuštaju u ispusnu posudu V-206. Topli i hladni hladnjaci se mogu napajati i parom kada je to potrebno radi uklanjanja voska ili polimera iz njih. Sistem separacije na niskom pritisku Istopljeni polimer iz S.V.P. preko ispusnog ventila dolazi do separtora niskog pritiska, u kome je nadpritisak oko 0,3 bar. Tu se ostaci gasa i modifikatora izdvajaju iz polimera i preko sistema za fleš gas vraćaju u proces. Polimer sa dna S.N.P. ulazi direktno u ekstruder, a nivo polimera se kontroliše brzinom okretanja ekstrudera. Sistem za fleš gas Sastoji se od kompresora za fleš gas koji ima tri stepena kompresije, njegovih hladnjaka i separatora. Gas iz V-204 koji je na temperaturi od oko C se prvo hladi u hladnjaku E-200 na 40 C pa ulazi u usisnu posudu (V-205) I stepena fleš gas kompresora. U prvom stepenu pritisak se diže od 0,3 bar na 3,8 bar, gas se opet hladi na 40 C, u E-204 i odlazi u posudu V-207. Odatle gas ide na II stepen, hladi se u razmenjivaču E-205 na 40 C, prolazi kroz posudu V-209 ulazi u III stepen, hladi se u razmenjivaču E-206 i odlazi u posudu V-209. Sve tri posude imaju sistem drenaže za odvajanje. Gas iz V-209 se jednim delom vraća u proces tako što se 70

74 meša sa svežim etilenom koji ide na usis primarnog kompresora, a drugim odvodi iz procesa na prečišćavanje da bi se onemogućilo nagomilavanje inerata iz sistema. I ovaj sistem ima svoj zaobilazni vod i to od razmenjivača E-206 do posude V-205. Cevi, kojima prolazi fleš gas, su snabdevene omotačem za grejanje da bi se sprečilo začepljenje usled mogućeg prodiranja polimera. Sistem ekstruzije Polimer iz separatora niskog pritiska ulazi direktno u grlo ekstrudera L-229, gde postoji sistem za ubrizgavanje modifikatora. Polimer prolazi kroz njega i kontinuirano se istiskuje kroz granulacionu ploču u vidu rezanaca koji dolaze do rotacionih noževa koji ih seku u granule. Rezač granula je potopljen u vodu koja odnosi granule do separatora gde se odvajaju od vode, suše i šalju u vage, a odatle pneumatskim transportom u silose. Sistemi za ubrizgavanje modifikatora, katalizatora i aditiva Modifikatori su skladišteni u rezervoarima V-408 1,2 i V-409 1,2. Transfer pumpama se modifikator prebacuje kroz filter do usisa injekcionih pumpi J-220 (2 komada). Modifikator se ubacuje u liniju na usisu sekundarnog kompresora. Katalizatori se pripremaju u sedam specijalnih posuda gde se mešaju sa rastvaračem (obično smeša n i izo ugljovodonika od C9 do C11). Od te zgrade za pripremu katalizatora prebacuju se transfer pumpama do zgrade ekstruzije gde se nalazi 7 dnevnih rezervoara za katalizatore (V ). Pomoću injekcionih pumpi J-216 rastvor katalizatora se ubacuje u reaktor na tri različita nivoa. Obično se dodaju tri vrste aditiva: antioksidanti, protiv klizanja i protiv slepljivanja. Oni se mešaju sa rastvaračem u posudama V-211, V-212, V-213 i odatle transfer pumpom J-257 prebacuju do usisa pumpe J-258 koja ih gura u grlo ekstrudera. Sekcija silosa Sekcija silosa obuhvata operacije koje su vezane za manipulaciju granula u silosima i transport granula do pakovanja. Ukupan broj silosa u ovoj sekciji iznosi 24, od kojih je svaki projektovan da primi 60 tona granula nasipne težine 0,48 kg/cm 3. Svaki silos je opremljen opremom za mešanje kao i uređajem za aerizaciju granula. Sistem za transport granula do silosa Granule polimera se pneumatskim transportom preko dozera (F-201-F1) koji je smešten ispod protočnih vaga za granule (F-201-V1,V2), prebacuje do razvodne stanice za silose, a odavde odlaze u jedan od silosa već zavisno od toga za koji je priključen. 71

75 Sistem za odvođenje ima dve linije za odvođenje i pomoću selekcionog ventila (F- 201-F4) granule polimera mogu se slati putem jedne ili druge linije u jedan od silosa, što zavisi od uslova proizvodnje i trenutne situacije. Ovo će biti nužno kada je lot završen ili za meterijal van specifikacije. Granule ulaze u silose, odvajaju se od vazduha koji odlazi u atmosferu. Silosi imaju alarm za visok nivo koji se nalazi na ekstruderskoj komandnoj tabli (L-3). Granule u sebi sadrže male količine etilenskog gasa koji se kasnije polako oslobađa. Usled toga postoji mogućnost da se nagradi eksplozivna smeša etilena i vazduha ako bi se granule skladištile bez provetravanja. Stoga su svi silosi snabdeveni otvorima za dovod vazduha za aerizaciju da bi se obezbedilo da koncentracija etilena koji se oslobađa bude ispod donje granice za eksplozivnu smešu etilenvazduh. Sistem za pneumatski transport granula Ovaj sistem se koristi za transport granula ''finišinga'' (dorade). Sistem je osnova tipa pozitivnog pritiska, pri čemu se granule mehaničkim putem ubacuju u struju vazduha i transportuju do mesta ili opreme gde se to želi. Osnovni princip je da se pri ovome koristi energija ekspanzije vazduha. Osnovne komponente sistema pneumatskog transporta tipa pozitivnog pritiska su: a) pokretni dozeri promenljivog kapaciteta za ubacivanje granula u linije pneumatskog transporta b) duvaljke za napajanje neophodnom količinom vazduha dovoljnog pritiska za transport granula do određenog mesta, hladnjaci za vazduh, filteri, sita i prigušivači zvuka. c) Razvodna stanica za silose, cevi za pneumatski transport i fleksibilna creva sa priključcima Mešanje - Da bi se postigla maksimalna homogenost po celoj zapremini jednog lota neophodno je da granule i aditivi u lotu budu dobro mehanički izmešani tako da se bilo kakve nepravilnosti mogu rasporediti ravnomerno. Ovo se postiže cirkulacijom celog sadržaja silosa kroz linije za mešanje u samom silosu. Cev za mešanje koja je smeštena u centru silosa je perforirana cev a otvori su iste veličine od vrha do dna da bi se omogućilo ulaženje granula u cev na svim nivoima u silosu. Cev za mešanje se ne pruža sasvim do konusnog dna silosa, prema tome izvesno mešanje se takođe ostvaruje proticanjem granula kroz otvor na dnu silosa i njihovim spajanjem sa granulama iz cevi za mešanje. Kada se obavlja mešanje, granule se pomoću posebne linije upućuju na vrh silosa. Vazduh zajedno sa sitnim česticama, odlazi u ciklon gde se sitan prah odvaja i sakuplja u odgovarajući prihvatni sud. Da bi se obavilo odgovarajuće mešanje, kompletan lot (oko 55 t) treba da cirkuliše najmanje 4 puta kroz sistem. To znači da pri brzini obrtanja pokretnog dozera od 20 o/min i kapacitetu od 25 kg po jednom 72

76 obrtu, mešanje treba da bude teoretski potpuno zatvoreno za 8 časova. Uobičajena je praksa međutim, da se lotovi mešaju po 10 časova pri brzini obrtanja pokretnog dozera od 16 o/min. Ukoliko postoji dorada što kod nas za sada nije slučaj, lotovi se mešaju oko 6 časova. Pranje silosa i dozera - Granule polimera i prah koji su preostali u silosu mogu prouzrokovati kontaminaciju narednog lota i izazvati ozbiljna pogoršanja kvaliteta posebno u slučajevima kada se pređe na tip polimera koji ima različit indeks tečenja rastopa. Prema tome, silosi kao i pokretni dozeri se peru pre nego što se u njih uvodi drugi tip polimera. U sekciji silosa postoji poseban sistem koji omogućava pranje silosa. Svaki silos ima svoju posebnu liniju za pranje. Postoje tri mlaznice u gornjem delu svakog silosa koji omogućavaju ispiranje svih zaostalih granula kao i praha. Silosi se peru kondenzatom iz posude V-302. Uređaj za sušenje silosa (WW-202) proizvodi topao vazduh i takođe se koristi u zimskom periodu za sušenje silosa. Pokretni dozeri se peru ispiranjem vodom dok se polagano obrću. Sistem za uklanjanje prašine i nepravilnih granula Manipulacija granula u sekciji silosa, mogu nastati izvesne nepravilne forme granula, čije je prisustvo nepoželjno sa stanovišta kvaliteta proizvoda. Nepoželjni oblici granula su sledeći: prah (fines), trake (streamers), ptičija gnezda (birds nest), ljuspe (ships) i izdužene granule (longs). Elutrijatori, skalpelatori i cikloni su instalirani u ovoj sekciji da uklone napred navedene nepoželjne forme granula. Sistem pneumatskog transporta za vraćanje granula (F-230) Ovaj sistem obuhvata bunker za pražnjenje vreća V-291, dozer (F-230-F1), vrećasti filter (F-230-G4) i bilo koju od četiri duvaljke pneumatskog sistema za manipulaciju granula (F-209-C1 do F-212-C1).S vremena na vreme biće neophodno vraćati polimer u sekciju silosa. Za ovu svrhu koristi se sistem pneumatskog transporta za vraćanje granula. Vreće se prazne ručno u bunker za pražnjenje vreća i granule polietilena odlaze u razvodnu stanicu za silose, a odatle u jedan od 24 silosa, odakle se upućuje na pakovanje jednom od linija za pakovanje. Sekcija pakovanja i skladištenja Posle završenog mešanja u silosima, granule se pneumatski transportuju (ili u neki drugi silos ili u jednu od dve linije za pakovanje). Jedna linija za pakovanje je snabdevena opremom za istovar granula u rinfuzi. Za ovu svrhu koristi se razvodna stanica za silose i 4 pneumatska sistema za manipulaciju granula (F-209 do F-212). Iz razvodne stanice za silose granule prolaze kroz elutrijator, skalperator, bunker vage za pakovanje (V-293), vage za pakovanje (F-235, 1 i 2) i ulaze u mašinu za pakovanje (F-236, 1 i 2). Granule se pakuju u ventil vrećama od 25 kg. i pomoću sistem za transport vreća (F-237, 1 i 2), koji obuhvata transporter i transporter za 73

77 oblikovanje vreća, odlaze u paletomat L-274. Paletomat slaže vreće na drvene palete u 8 redova od po 5 vreća, koje se zatim viljuškarom odvoze u skladište Opis tehnološkog postupka u Fabrici Elektrolize Fabrika Elektroliza u okviru kompleksa HIP-Petrohemija Pančevo izgrađena po licenci Olin Corp (USA) i prema baznom inženjeringu Cawford & Russel Inc (USA). Projektovani kapacitet Elektrolize je 267 t/dan hlora. Osnovna sirovina je natrijum hlorida (NaCl) ili poznatije kao kuhinjska so. Ovaj skoro zasićeni vodeni rastvor-elektrolit (25%tež.; g/l NaCl) teče između metalne anode od titanijuma presvučene oksidima titanijum dioksida i rutenijum dioksida (titan oksid) i tekuće živine katode. Jednosmerna električna struja prolazi kroz elektrolit u elektrolizeru razdvajajući so u svoja dva osnovna elementa, pri čemu se na metalnim anodama razvija elementarni hlor, a na tečnoj živinoj katodi razelektrisanjem jona natrijuma nastaje odgovarajući amalgam. Hlor napusta elektrolizer i odlazi na dalju obradu. Natrijum se rastvara ili amalgamizira sa tekućom živinom katodom. Natrijumov amalgam teče iz elektrolizera u dekompozer, deo ćelije gde se odvija druga glavna rekcija. U dekompozeru natrijum-amalgam teče na dole preko sloja grafita a dejonizovana voda teče protivstrujno kroz dekompozer i reaguje sa natrijumom koji je rastvoren u živi stvarajući natrijum hidroksid (NaOH) i vodonik (H 2 ). Vodonik koji izlazi sa vrha dekompozera, hladi se i odlazi na dalju obradu. Natrijum hidroksid koji preliva iz dekompozera, filtrira se, hladi i odlazi na skladište. Živa se kontinualno recirkuliše u svaku pojedinačnu ćeliju. Kompletan kružni tok žive sastoji se od njenog ulaska u elektrolizer gde vrši funkciju katode uz protok jednosmerme električne struje, veže natrijum iz elektrolita i sliva se u dekompozer. U dekompozeru natrijum-amalgam reaguje sa dejonizovanom vodom i oslobađa se iz žive. Očišćena živa teče u rezervoar živine pumpe a zatim se vraća u ćeliju. Osiromašeni elektrolit napušta elektrolizer i vraća se na pripremu elektrolita, gde se podešava koncentracija elektrolita dodavanjem soli (natrijum hlorida), prečišćava i ponovo napaja ćelije. Tokom bombardovanja Petrohemijskog kompleksa u Pančevu uništen je deo instalacija Fabrike Elektroliza (proizvodnja i skladište tečnog hlora) i instalacije fabrike VCM-a kao glavnog potrošača hlora. Posle bombardovanja fabrika Elektrolize radi sa smanjenim kapacitetom. Od ukupno 34 instalisane Olin-ove živine ćelije proizvodnja radi samo sa četiri ćelije a prema materijalnom bilansu za godinu fabrika je radila prosečnim kapacitetom 5% posmatrajući proizvodnju hlora. Ukupna količina proizvedenog hlora i vodonika u elektrolizi, se troši u Fabrici Elektroliza i to u sintezi hlorovodonične kiseline (HCl) i na proizvodnji natrijum 74

78 hipohlorita (NaOCl) tako da u proizvodnom programu Elektrolize nema hlora i vodonika kao finalnih proizvoda. Proizvodni proces u Fabrici Elektroliza se vodi automatskim upravljanjem (pneumatika) iz komandne sobe. Proizvodni proces fabrike Elektrolize se sastoji od sledećih sekcija: sekcija pripreme elektrolita sekcija elektrolize sekcija obrade povratnog elektrolita sekcija obrade hlora sekcija obrade lužine sekcija obrade vodonika sekcija sinteze hipohlorita sekcija sinteze hlorovodonične kiseline sekcija otpadnih voda Sekcija pripreme elektrolita Blok dijagram proizvodnog procesa Elektroliza Pripremu elektrolita čini zasićavanje (mešanje sveže inustrijske soli i osiromašenog elektrolita), dekantovanje i bistrenje elektrolita. Zasićen elektrolit preliva u jamu (MJ- 1/2) odakle se pumpom N A/B prebacuje u rezervoar za dekantovanje (V-30-3). Nakon dekantovanja elektrolit se pumpom N-30-3A/B šalje na filtriranje u peščanim filtriima (F-30-1 A/B) i sakuplja se u rezervoar filtriranog elektrolita (V-30-4). Iz rezervoara filtriranog elektrolita pumpom N-30-4A/B elektrolit se šalje u napojni rezervoar (V-30-7). Pri pripremi elektrolita doziraju se male količine natrijum karbonata (Na 2 CO 3 ) kako bi se iz elektrolita uklonio višak kalcijuma i magnezijuma. 75

79 Tehnološka šema sekcije pripreme elektrolita Sekcija elektrolize Elektrolit iz sekcije pripreme se greje u izmenjivaču toplote H-30-1do 70 ºC i ulazi u rezervoar napojnog elektrolita V-30-7 gde se vrši podešavanje ph vrednosti na 3 dodavanjem hlorovodonične kiseline. Iz napojnog rezervoara elektrolit se gravitaciono distribuira u elektrolizer (ćelije M-40). U elektrolizeru (M-40) deo soli iz elektrolita koji ulazi u ćelije razlaže se prolaskom električne struje kroz anode (jedna ćelija ima 48 metalnih anoda koje su prekrivene titanom) i tekuće živine katode. Gasoviti hlor oslobađa se na anodama, zasićen je vodenom parom i iz elektrolizera odlazi u sekciju za obradu hlora. U ćelijama reakcija se odvija u na temperaturi 88 ºC i blagom nadpritisku. Nastali natrijum-amalgam i živa gravitaciono se slivaju u dekompozer (D) koji je napunjen grafitom, gde dolazi do reakcije natrijuma i dejonizovane vode koja se protivstrujno ubacuje u dekompozer. Temperatura reakcije u dekompozeru je ºC. Sa vrha dekompozera oslobođeni vodonik koji sadrži vodenu paru i živine pare se hladi u pločastom kondezatoru i najveća količina vode i žive se vraća u dekompozer. Ohlađeni vodonik odlazi na sekciju vodonika. Iz dekompozera nastali natrijum hidroksid (lužina) se odvodi na obradu u sekciju lužine a živa se pumpom MP vraća u elektrolizer gde ponovo ima ulogu katode. Dodavanje demi vode u dekompozer se podešava tako da se stvara 50% NaOH. Osiromašeni elektrolit gravitaciono ističe iz elektrolizera ulivajući se u rezervoar izlaznog elektrolita V U ovaj rezervoar se dozira hlorovodonična kiselina radi podešavanja ph vrednosti a zatim se pumpom N-40-4 A/B prebacuje u sekciju za obradu povratnog (osiromašenog) elektrolita. Nastali kondenzati iz izmenjivača H-30-1 se skupljaju u kanal i pumpom N šalju u fabriku za obradu otpadnih voda. 76

80 Tehnološka šema sekcije elektrolize Sekcija obrade povratnog elektrolita Osiromašeni elektrolit koji se vraća sa elektrolizera je zasićen hlorom te se u ovoj sekciji vrši dehloriranje,odnosno uklanjanje rastvorenog hlora iz elektrolita pomoću vakuuma. Elektrolit se uvodi u dehlorinator (V-30-10) koji je pod blagim vakuumom. Vakuum od 257 mmhg se obezbeđuje preko primarnog kondenzatora (H-30-2), vakuum ejektora (M-30-7) i sekundarnog kondezatora (H-30-3). Ovako dehlorirani elektrolit se skuplja u rezervoaru V i pumpom N-30-7A/B vraća na sekciju pripreme elektrolita. Kondenzat koji nastaje posle vakuumiranja sadrži hlor, skuplja se u rezervoar V i pumpom N-30-12A/B vraća u rezervoar izlaznog elektrolita V Povratni (siromašni) elektrolit 15% NaOH V A/B V H-30-2 Para M-30-7 Povratni (dehlorirani) elektrolit ka sekciji pripreme elektrolita Elektrolit H-30-3 Gasovita faza ka sekciji hipohlorita V V N-30-7 A/B N A/B Tehnološka šema sekcije obrade povratnog elektrolita Hlorovani kondenzat 77

81 Sekcija obrade hlora Gasoviti hlor koji je zasićen vodenom parom iz elektrolizera se usmerava na vodeni hladnjak H gde se uklanja preko 95% vodene pare iz hlora a zatim preko odvajača kapi F-50-1 odlazi na sušenje. Nastali hlorni kondenzat se skuplja u posudi V-50-9 i pumpom N-50-5 prebacuje u rezervoar povratnog elektrolita V Sušenje hlora se vrši u redno povezanim tornjevima V-50-2/3 koji su napunjeni keramičkim prstenovima gde gasoviti hlor dolazi u kontakt sa koncentrovanom sumpornom kiselinom (98%H 2 SO 4 ) koja cirkuliše protivstrujno. Svaki toranj ima svoju pumpu (N-50-1/2) za cirkulaciju i hladnjake za hlađenje (H-50-7/11) radi uklanjanja oslobođene toplote. Koncentrovana sumporna kiselina se doprema auto-cisternom a pretovara se pneumatski pomoću suvog vazduha u rezervoar koncentrovane sumporene kiseline V Razblažena sumporna kiselina (78% H 2 SO 4 ), kao nus produkt procesa sušenja hlora, skuplja se u rezervoaru V-50-4 i pumpom N-50-4 ili pneumatski šalje u fabriku obrade otpadnih voda. Suvi hlor komprimuje se pomoću novog kompresora K-50-9 (sistem duvaljke) na pritisak 4,0 kg/cm 2 G i šalje se na sekciju za sintezu hlorovodonične kiseline i sekciju hipohlorita. Kompresor za hlor ima sistem zaptivanja sa koncentrovanom sumpornom kiselinom. Sekcija lužine Tehnološka šema sekcije obrade hlora Lužina koja se proizvodi u dekompezerima gravitaciono se dovodi do prihvatnog rezervoara koncentrovane lužine V-40-3 (45-50%NaOH), odakle pumpom N-40-2 A/B prebacuje preko hladnjaka H-40-2 u skladišne rezervoare koncentrovane lužine V-60-1/2 ili u posudu V-40-4 gde se vrši priprema razblažene lužine ( 5-10% NaOH). 78

82 Iz rezervoara V-60-1/2 koncentrovana lužina se pumpom N A/B može slati na otpremu (auto cisterne i vagon cisterne), na sekciju hipohlorita i u rezervoar V-60-3 gde se dodavanjem demi vode priprema lužina koncentracije 18% NaOH. Ova 18% lužina iz V-60-3 pumpom N-60-2 A/B se šalje u fabriku Etilena ili se vraća u V-40-4 na pripremu razblažene lužine koncentracije 5-10% NaOH. Razblažena lužina se priprema dodavanjem demi vode u V-40-4 i cirkulacijom razblažene lužine pomoću pumpe N-40-1 A/B do reakcionog rezervoara za razblaženu lužinu V Iz reakcionog rezervoara razblažena lužina se odvodi do potrošača u fabrici Elektrolize. Zbog mogućnosti da iz dekomponzera sa lužinom dođu i tragovi vodonika rezervoar koncentrovane lužine V-40-3 i posuda razblažene lužine V-40-4 se ventiraju u atmosferu pomoću duvaljke K-40-3 A/B. Sadržaj toka koji se ispušta u atmosferu je uglavnom vazduh koji se usisava preko odušaka na V-40-3 i V-40-4, sa tragovima eventualno prispelog vodonika sa dekomponzera. Sadržaj toka ne može dostići donju granicu eksplozivnosti smese vazduh-vodonik te prostor oko venta nije okarakterisan kao zona eksplozivnosti. Sekcija obrade vodonika Tehnološka šema sekcije lužine Nakon hlađenja vodonika na izlasku iz dekompezera, vodonik ulazi u kolektor vodonika sa prosečnom temperaturom 430 ºC. Kondenzati i tragovi žive koji su ponešeni iz dekompozera uklanjaju se iz kolektora vodonika dreniranjem u posudu V-40-1A. Iz ove posude živa se drenira sa dna i vraća u proces a kondenzati se ispuštaju u sabirnu jamu u hali. Kolektorom vodonik se dovodi na kompresiju (duvaljka) K-40-2 gde se podiže pritisak vodonika do 0,7 kg/cm 2. Posle kompresije vodonik se hladi u vodenim hladnjacima H-40-5 i H-40-6 i eventualno nastali kondenzat koji je zagađen živom se ispušta u posudu V-40-1A. 79

83 Zbog izuzetno niskog kapaciteta rada Elektrolize i niskog sadržaja žive u vodoniku posle kompresije vodonik ne ide na dodatno prečišćavanje u paket jedinicu Pura-siv kao što je projektom predviđeno. Vodonik se posle kompresije direktno šalje u sekciju za sintezu hlorovodonične kiseline. Sekcija sinteze hipohlorita Sekcija hipohlorita projektovana je da preradi sve količine hlora iz otpadnih struja te ujedno služi kao sigurnosni (amortizujući) deo fabrike. Pri startu fabrike Elektrolize ova sekcija prva ide u start. Uspostavlja se cirkulacija rastvora natrijum hidroksida pomoću pumpi N-50-6 A/B preko hladnjaka H-50-10, absorpcionih tornjeva V-50-6A/B i posude V-50-7/8. Pomoću duvaljki K-50-6 A/B obezbeđuje se vakuum u apsorpcionim tornjevima kako bi sva gasovita faza sa tragovima hlora došla na apsorpciju. Sekcija sinteze hlorovodonične kiseline Tehnološka šema sekcije sinteze hipohlorita Projektovani kapacitet sinteze hlorovodonične kiseline je 4-8 t/dan spaljenog hlora, računato na 100% hlor. Sinteza hlorovodonične kiseline se odvija u komori za spaljivanje (peć-reaktor) gde dolazi do reakcije između hlora i vodonika na visokoj temperaturi (do 2500 C). Odnos gasova koji ulaze u peć se reguliše preko regulatora i sistem je projektovan tako da se sinteza odvija u suvišku vodonika do 5%. Peć u kojoj se odvija reakcija je od grafita a okolo nje je metalni plašt kroz koji struji rashladna voda. Sagoreli gasovi, delimično ohlađeni, ulaze u kvenč deo gde se temperatura obara do tačke kondenzacije HCl. Ovako ohlađeni gasovi ulaze u grafitni cevni apsorber gde počinje apsorpcija gasnog HCl. Produkt 33% HCl se slobodnim padom odvodi u procesni rezervoar. 80

84 Tehnološka šema sekcije sinteza hlorovodonične kiseline Iz grafitnog apsorbera gasovi odlaze u sekundarni adijabatski apsorber. U sekundarnom adijabatskom apsorberu gasni HCl se finalno apsorbuje protivstrujno sa demi vodom. Tečni produkt (1-5%) HCl se slobodnim padom šalje u kvenč deo M Neapsorbovani gasovi iz odlaze u toranj za pranje gasova (skruber) sa natrijum hidroksidom radi uklanjanja eventualnog hlora i radi neutralizacije tragova HCl. Oprani gasovi se preko duvaljke K-80-1 izbacuju u atmosferu. Uloga duvaljke K-80-1 je da obezbedi podpritisak u celoj sekciji. Vakum u peći treba da bude od mm vodenog stuba. Finalni proizvod se iz procesnog rezervoara pumpom može prebaciti u finalani rezervoar kiseline. Iz ovog rezervoara kiselina se može koristiti za potrebe Elektrolize ili pomoću pumpe slati u skladišne rezervoare koji se nalaze u fabrici VCM. Hlorovodonična kiselina se skladišti u vertikalnim cilindričnim gumiranim rezervoarima. Svaki rezervoar ima betonsku tankvanu za prihvat eventualno iscurelih količina hlorovodonične kiseline. Sekcija otpadnih voda Prema projektu fabrika Elektroliza ima sistem za obradu otpadnih voda zagađenih živom. Tokom bombardovanja ovaj sistem je delimično oštećen i od tada nije u funkciji. Zbog smanjenog kapaciteta Elektrolize količina otpadnih voda koja se pojavljuje u proizvodnom procesu je mala (20-30 m 3 /dan). Sadržaj žive u otpadnim vodama 81

85 Elektrolize prema analizama je nizak zbog razblaženja te se otpadne vode zagađene živom od aprila godine direktno šalju u fabriku za obradu otpadnih voda. U fabrici Elektrolize postoje dva toka otpadnih voda: otpadne vode zagađene živom iz hale ćelija kondenzat iz izmenjivača H-30-1 i kišnica sa platoa pripreme elektrolita Kišnica sa pripreme elektrolita kondenzat sa H-30-1 N Sabirna jama sekcije pripreme elektrolita M1 N-70-5 V-70-1 M2 Fabrika za tretman otpadnih voda Sabirna jama u hali ćelija (otpadne vode zagađene živom) Tehnološka šema sekcije otpadnih voda Otpadne vode zagađene živom se skupljaju u sabirnu jamu u hali ćelija. Iz sabirne jame otpadne vode se prebacuju pumpom N-70-5 u rezervoar V Nakon laboratorijske analize otpadnih voda sa mesta uzorkovanja M1 vode se iz rezervoara V-70-1 pumpom N-70-1A/B šalju u fabriku za obradu otpadnih voda. Prosečna količina je 7m 3 /dan, sadržaj žive 2 ppm, sadržaj hlora 0,01 ppm, ph je Otpadne vode toka 2. čine procesni kondenzati iz izmenjivača H-30-1 i kišnica sa platoa pripreme elektrolita. Prosečna količina je 13m 3 /dan. Ove otpadne vode se skupljaju u sabirnoj jami sekcije pripreme elektrolita odakle se pumpom N šalju u zajednički cevovod sa otpadnim vodama toka 1. i prosleđuju u fabriku za obradu otpadnih voda. Nakon spajanja tokova otpadnih voda na mestu uzorkovanja M2 prati se kvalitet otpadnih voda iz fabrike Elektrolize koje se šalju u fabriku za obradu otpadnih voda Opis tehnološkog procesa fabrike Energetika N-70-1 A/B Fabrika Energetike se sastoji od hidroenergetskih i termoenergetskih postrojenja. Hidroenergetska postrojenja čine: Crpna stanica sirove i protivpožar ne vode Hemijska priprema vode Bočna filtracija i flokulacija Sistem rashladne vode (rashladni tornjevi sa pumpnom stanicom) 82

86 Crpna stanica sirove i protivpožarne vode snabdeva ceo petrohemijski kompleks sirovom i protivpožarnom vodom. Voda se crpi iz kanala koji dolazi od reke Dunav. Crpnu stanicu sirove vode čine tri vertikalne centrifugalne pumpe od kojih jedna radi a dve su u rezervi. Crpnu stanicu protivpožarne vode čine tri vertikalne centrifugalne pumpe i to jedna na elektro pogon, jedna na dizel agregat i jedna kombinovana. U postrojenju hemijske pripreme vode od sirove dunavske vode postupkom dekarbonizacije (dodavanjem hidratisanog kreča i aluminijum sulfata) uklanjaju se karbonatna tvrdoća i suspendovane materije. Na taj način se dobija dekarbonisana voda. Prolaskom kroz peščane filtere (automatski gravitacioni) iz dekarbonisane vode se izdvajaju neistaložene mehaničke primese. Posle filtriranja, dekarbonisana voda se skuplja u rezervoaru dekarbonisane vode TK-1401 kapaciteta 1000 m 3. Dekarbonisana voda iz postrojenja hemijske pripreme se pumpama šalje korisnicima. Postrojenje bočne filtracije vrši filtriranje rashladne vode, odnosno uklanjanje svih mehaničkih nečistoća koje se pojave u sistemu rashladne vode. Postrojenje za flokulaciju i filtriranje vrši obradu sirove vode neophodne za dopunjavanje sistema rashladne vode. Sirova (rečna voda) tretira sa aluminijum sulfatom kako bi se izvršila flokulacija (uklanjanje suspendovanih materija). Flokulisana voda se skuplja u rezervoaru iz koga se pumpama šalje u sistem filtera gde se vrši filtriranje flokulisane vode. Posle filtera voda se skuplja u rezervoaru odakle se upušta u rashladni toranj. Sistem rashladne vode se sastoji od pumpne stanice u kojoj su smeštene pumpe za rashladnu vodu, podzemnog cevovoda, izmenjivača toplote kod korisnika, postrojenja za bočnu filtraciju rashladne vode i rashladnih tornjeva. Sistem rashladne vode je zatvoreni sistem cirkulacije vode od rashladnih tornjeva do korisnika rashladne vode i vraćanje iste vode na rashladni toranj. U zatvorenom kružnom procesu sistema rashladne vode vrši se, osim dopunjavanja gubitaka rashladne vode, tretman rashladne vode i bočna filtracija mehaničkih nečistoća iz sistema rashladne vode. Pumpna stanica je opremljena pumpama na elektro i turbinski pogon. Termoenergetska postrojenja sačinjavaju: Postrojenje za demineralizaciju vode Stanica ulja za loženje Kotlarnica sa reducir stanicom Kompresorska stanica 83

87 Blok šema Fabrike Energetika U postrojenju za demineralizaciju se vrši proizvodnja demineralizovane vode. Ulaz u ovo postrojenje je dekarbonisana voda iz postrojenja za Hemijsku pripremu vode. Dekarbonisana voda prolazi kroz jonoizmenjivačke filtere da bi se iz nje uklonila preostala tvrdoća. Nakon toga voda prolazi kroz mešani jonoizmenjivač. U procesu proizvodnje napojne i kotlovske vode, pumpama se doziraju hemikalije za podešavanje ph vrednosti i kondicioniranje kotlovske vode. Posle jonoizmenjivačkih filtera, dobijena demi voda se skladišti u rezervoaru 60-I-103 ukupnog kapaciteta m 3. Nakon odrađenog ciklusa jonoizmenjivački filteri se zasite zadržanim jonima i moraju se regenerisati. Regeneracija se vrši rastvorima hlorovodonične kiseline i natrijum hidroksida. U procesu proizvodnje demineralizovane vode pojavljuju se određene količine otpadnih voda. U okviru postrojenja za demineralizaciju, nalazi se neutralizaciona jama u kojoj se vrši predtretman vode (podešavanje ph), koja se zatim šalje Fabrici za obradu voda. Stanica je postrojenje za skladištenje i isporuku potrošačima tečnog kotlovskog goriva, koje je smeša teškog ulja za loženje iz RNP i iz Fabrike Etilen. Ulje za loženje se doprema iz Rafinerije nafte Pančevo, kao i iz ulje iz Fabrike Etilen (nuz proizvod). Odnos smeše ovih ulja je promenljiv. Oba goriva se dopremaju cevovodima do stanice. U stanici ulja za loženje se vrši mešanje ova dva goriva i distribucija do potrošača. Potrošači tečnog kotlovskog goriva su Fabrika Energetike (Energana) i Fabrika Etilena. Obe fabrike koriste tečno kotlovsko gorivo kao energent za proizvodnju vodene pare u kotlovima i pregrejačima. 84

88 Kotlarnica proizvodi vodenu paru koja se koristi kao tehnološki medij, ali i za zagrevanje objekata ili međupogonskih veza. Instalirana su tri kotla kapaciteta po 80 t/h, ukupne proizvodnje 240 t/h, parametara pare na izlazu od 38 bara i 350 C. Kotlovi u kotlarnici snabdeveni su gasnim rampama sa kontrolom povećanja i smanjenja pritiska a u ložištu kotlova obezbeđena je kontrola plamena. U kotlovima se spaljuje prirodni gas potencijalno i veoma retko u smeši sa vodonikom, eksport gas koji se dobija iz Fabrike Energetika, ili ulje iz RNP u smeši sa gorivim uljem koje dospeva od istog isporučioca. Gasna redukciona stanica i ima namenu redukcije pritiska sa srednjeg (21 bar) do upotrebnog pritiska prirodnog gasa 3,5 bara, na kome se vodi do potrošača - kotlova u Energani. Na gasnim rampama kotlova pritisak se dalje redukuje na 1,75 bara. U redukcionoj stanici je predviđena mogućnost uvođenja vodonika u gorivu smešu u slučaju da vodonik iz pogona Elektrolize ne preuzima Rafinerija nafte niti preduzeće Tehnogas. Ova situacija nije uobičajena, i veoma retko se pojavljuje, ali tehničke mogućnosti za korišćenje vodonika u smeši do 50% H 2 sa prirodnim gasom postoje. U kompresorskoj stanici se proizvodi instrumentalni vazduh za HIP Petrohemija uz pomoć tri kompresora pojedinačnog kapaciteta Nm 3 /h, od kojih su dva sa elektromotornim pogonom, a jedan sa turbinskim pogonom. Dva kompresora su radna, a jedan je rezervni. Pritisak instrumentalnog vazduha je 8 bara, a sušenje tog vazduha se vrši u sušačima vazduha sa tačkom rose -40 C na pritisku od 1bar. 85

89 4. Uticaj planiranih aktivnosti na životnu sredinu 4.1. Program praćenja uticaja na životnu sedinu Monitoring uticaja planiranih aktivnosti HIP-Petrohemije a.d. na životnu sredinu vrši Služba zaštite životne sredine. Kombinacijom merenja, posmatranja, propisivanjem mera i kontrole rada prati se učinak planiranih aktivnosti i njihova usaglašenost sa zakonskom regulativom i politikom zaštite životne sredine. Postoje tri osnovna razloga zašto se radi monitoring zagađujućih materija: 1. Da se ustanovi da li su i koliko su priroda i čovek ugroženi usled emisije zagađijućih materija 2. Radi provere da li su emisije zagađujućih materija u okviru dozvoljenih graničnih vredosti 3. Radi obezbeđenja releveantnih podataka o nivou zagađenja koji se potom stavlja na uvid zainteresovanim stranama Parametri monitoringa se određuju na bazi procesa koji se prati, sirovina koje se upotrebljavaju u procesu i otpadnih supstanci koje se pri tom stvaraju, kao i na bazi instalacija koje se koriste u procesu Uticaj planiranih aktivnosti na vazduh Monitoring vazduha Izvori emisije zagađujućih materija u vazduh HIP-Petrohemija a.d. u Pančevu mogu se podeliti po vrsti i mestu nastajanja: emisije iz termo i termoenergetskih postrojenja (CO, SO 2, NO 2 i praškaste materije) emisije sa skladišta, utovarne - istovarne instalacije terminala i emisije sa vodenih površina fabrike FOV (isparljiva organska jedinjenja poreklom iz nafte) emisije sa tehnoloških emitera Različiti nivoi potencijalnog rizika po životnu sredinu definišu potrebu za različitim režimima monitoringa. Analitičko merenje odnosi se na specifičan oblik hemijske analitike koja se propisuje zakonom i podleže zakonskim, odnosno podzakonskim propisima i praćenjem i merenjem parametra koji su tesno povezani sa operacijama koje se izvode tokom procesa kojima se kontroliše i/ili optimizuje sam proces. Režim povremenog monitoringa vazduha Merenje emisije zagađujućih materija u vazduh za godinu izvršeno je u skladu sa Zakonom o zaštiti vazduha Službeni glasnik RS br. 36/09, Pravilnikom o graničnim vrednostima emisije, načinu i rokovima merenja i evidentiranja podataka Službeni glasnik RS br. 30/97, 35/97 i Uredbom o graničnim vrednostima emisija zagađujućih materija u vazduh Službeni glasnik RS br.71/10, 6/11. 86

90 Za merenje emisije zagađujućih materija u vazduhu sa tačkastih i difuznih emitera HIP-Petrohemija a.d. je angažovala ovlašćeno pravno lice za merenje emisije Zavod za javno zdravlje Pančevo i Institut za zaštitu na radu a.d. Novi Sad. Lista mernih mesta kao i rezultati merenja emisije zagađujućih materija u vazduh su prikazani tabelarno. Izveštaji o merenju emisije su prosleđeni svim zainteresovanim stranama u okviru HIP-Pertrohemija, kao i Republičkom inspektoru za zaštitu životne sredine. Tabela 17. Lista mernih mesta povremenog monitoringa vazduha Stacionarni izvor emisije Etilen Emiter Tačkasti emiteri: Emiter na kotlu B-1001 A/B Emiter na pregrejaču B-1002 A/B Emiteri na benzinskim pećima F-1A/H Emiteri na etanskskim pećima F-2A/B Difuzni emiteri: Rezervoar za skladištenje sirovog benzina TK-1101 A/C Rezervoar za skladištenje pirolitičkog benzina TK-1103 A/B Rezervoar za skladištenje kvenč ulja Q-2002 Rezervoar za skladištenje pirolitičkog benzina TK-1101 B Rezervoar za skladištenje pirolitičkog lož ulja TK-1105 A/B Železničke utovarno-istovarne rampe LS-1101 A-K Energetika PEVG PENG Elektroliza FOV Tačkasti emiteri: Emiter na kotlu D-201 A/B/C Difuzni emiter: Emiter postrojenja za skladištenje lož ulja i mazuta Tk-1201 Tačkasti emiteri: Ventilacioni kanal ciklona S-205 A/B Peć za aktivaciju katalizatora H-201 Tačkasti emiteri: Ventilacioni kanal ciklona V-286-1/2/3/4 Centrifugalni sušionik L-238 Vent na vagama F-201V-1/2 Tačkasti emiter: Vent pogona za proizvodnju HCl duvaljka K-80-1 Vent lužinskog sistema duvaljka K-40-3 Vent sekcije hipohlorita duvaljka K-50-6 Difuzni emiteri: Egalizacioni bazen Bifilter Režim intenzivnog monitoringa vazduha Monitoring emisije i nivoa zagađujućih materija u vazduh vrši Služba zaštite životne sredine nekoliko puta dnevno. Ovakav monitoring detektuje sve nestabilnosti u procesu i omogućava da se odmah reaguje ako dođe do alarmantnog stanja. 87

91 Tabela 18. Lista mernih mesta intenzivnog monitoringa vazduha Stacionarni izvor emisije Merno mesto Parametri merenja Etilen E 1 -E 8 FOV V 1 -V 8 Elektroliza Ukupni ugljovodonici Benzen Ukupni ugljovodonici Benzen H 1 -H 8 Hlor (Cl 2 ) El 1 -El 14 Živa (Hg) U godini HIP-Petrohemija a.d. emitovala je sledeće količine zagađujućih materija u vazduh: Emisije zagađujućih materija u vazduh u t/god. PM 2% CO 4% SO 2 27% NO 2 67% ,2 t/god ,5 t/god ,7 t/god 17,75 t/god CO SO2 NO2 PM 88

92 Tabelarni prikaz povremenog monitoringa emisije zagađujućih materija u vazduh po fabrikama Fabrika Etilen Tabela 19. Prikaz rezultata merenja emisije zagađujućih materija u vazduh postojećeg velikog postrojenja za sagorevanje emitera kotla B-1001A Parametri Jedinica mere Prva kampanja merenja emitera kotla B-1001A Rezultati merenja emisije Rezultati merenja E M±µ Uzorak 1 Uzorak 2 Uzorak 3 GVE Ocena rezultata CO (mg/nm 3 ) 9,7±0,4 0,0 0,0 175 Usklađen sa Uredbom NO 2 (mg/nm 3 ) 181,0±12,0 189,6±12,6 196,2±13,0 450 Usklađen sa Uredbom SO 2 (mg/nm 3 ) 73,3±3,4 75,7±3,4 84,0±3, Usklađen sa Uredbom Praškaste materije Parametri (mg/nm 3 ) 8,5±0,6 7,2±0,5 7,2±0,5 50 Usklađen sa Uredbom Jedinica mere Rezultati bilansa emisije Merenje Srednja vrednost CO kg/h 0,636 0,0 0,0 0,212 NO 2 kg/h 11,86 12,43 12,86 12,38 SO 2 kg/h 4,8 4,96 5,51 5,09 Praškaste materije kg/h 0,557 0,472 0,472 0,50 Kotao B-1001A je radio kontinualno u pretežno nepromenljivim uslovima rada kao postrojenje koje istovremeno ili naizmenično koristi dve ili više vrsta goriva. Potrošnja prirodnog gasa tokom merenja iznosila je 650 Nm 3 /h (0,53 t/h) a pirolitičkog ulja 2,2 t/h. Kapacitet kotla iznosio je 49 t/h ( 60%). Parametri Jedinica mere Druga kampanja merenja emitera kotla B-1001A Rezultati merenja emisije Rezultati merenja E M±µ Ocena rezultata Uzorak 1 Uzorak 2 Uzorak 3 GVE CO (mg/nm 3 ) 84,2±1,2 20,8±0,3 19,9±0,3 100 Usklađen sa Uredbom NO 2 (mg/nm 3 ) 273,8±13,7 268,6±13,4 281,9±14,1 300 Usklađen sa Uredbom SO 2 (mg/nm 3 ) 16,9±1,4 26,7±2,2 24,0±2,0 35 Usklađen sa Uredbom Praškaste materije (mg/nm 3 ) <1,0 <1,0 <1,0 5 Usklađen sa Uredbom Rezultati bilansa emisije Merenje Parametri Jedinica mere Srednja vrednost CO kg/h 4,80 1, NO 2 kg/h SO 2 kg/h Praškaste materije kg/h Kotao B-1001A je radio kontinualno u pretežno nepromenljivim uslovima rada kao postrojenje koje istovremeno ili naizmenično koristi dve ili više vrsta goriva. Kotao je tokom merenja radio na prirodan gas. Potrošnja je iznosila je 3200 Nm 3 /h (48t/h). Kapacitet kotla iznosio je 60%. GVE granična vrednost emisije. E M najveća vrednost rezultata merenja emisije zagađujućih materija u vazduh µ apsolutna vrednost merne nesigurnosti izmerene vrednosti emisije zagađujuće materije 89

93 Tabela 20. Prikaz rezultata merenja emisije zagađujućih materija u vazduh postojećeg velikog postrojenja za sagorevanje emitera kotla B-1001B Parametri Jedinica mere Prva kampanja merenja emitera kotla B-1001B Rezultati merenja emisije Rezultati merenja E M ±µ Uzorak 1 Uzorak 2 Uzorak 3 GVE CO (mg/nm 3 ) 65,1±3.0 46,6± ,7± NO 2 (mg/nm 3 ) 194,1± ,9±13,4 204,1±13,5 300 SO 2 (mg/nm 3 ) 1,4±0,006 2,8±0,13 2,9±0,13 35 Praškaste materije (mg/nm 3 ) <1,0 <1,0 <1,0 5 Rezultati bilansa emisije Ocena rezultata Usklađen sa Uredbom Usklađen sa Uredbom Usklađen sa Uredbom Usklađen sa Uredbom Merenje Parametri Jedinica mere Srednja vrednost CO kg/h 2,85 2,04 4,36 3,08 NO 2 kg/h 8,50 8,91 8,92 8,77 SO 2 kg/h 0,061 0,122 0,127 0,103 Praškaste materije kg/h 0,022 0,022 0,022 0,022 Kotao B-1001B je radio kontinualno u pretežno nepromenljivim uslovima rada kao postrojenje koje istovremeno ili naizmenično koristi dve ili više vrsta goriva. Kotao je tokom merenja radio na prirodan gas. Potrošnja je iznosila je 3200 Nm 3 /h (48t/h). Kapacitet kotla iznosio je 60%. Parametri Jedinica mere Druga kampanja merenja emitera kotla B-1001B Rezultati merenja emisije Rezultati merenja E M ±µ Uzorak 1 Uzorak 2 Uzorak 3 GVE CO (mg/nm 3 ) 21,4±0,3 24,4±0,3 18,8±0,3 175 NO 2 (mg/nm 3 ) 244,8±12,2 263,5±13,2 264,0±13,2 450 SO 2 (mg/nm 3 ) 497,8±40,6 536,6±43,8 518,2±42, Praškaste materije (mg/nm 3 ) 22,2±1,6 23,3±1,6 18,0±1,3 50 Rezultati bilansa emisije Ocena rezultata Usklađen sa Uredbom Usklađen sa Uredbom Usklađen sa Uredbom Usklađen sa Uredbom Merenje Parametri Jedinica mere Srednja vrednost CO kg/h 1,12 1,27 0,980 1,12 NO 2 kg/h 12,76 13,73 13,76 13,42 SO 2 kg/h 25,95 27,97 27,01 26,98 Praškaste materije kg/h 1,16 1,21 0,4938 1,1 Kotao B-1001B je radio kontinualno u pretežno nepromenljivim uslovima rada kao postrojenje koje istovremeno ili naizmenično koristi dve ili više vrsta goriva. Potrošnja prirodnog gasa tokom merenja iznosila je 1100 Nm 3 /h a pirolitičkog ulja 2,1 t/h. Kapacitet kotla iznosio je 65%. GVE granična vrednost emisije E M najveća vrednost rezultata merenja emisije zagađujućih materija u vazduh µ apsolutna vrednost merne nesigurnosti izmerene vrednosti emisije zagađujuće materije 90

94 Tabela 21. Prikaz rezultata merenja emisije zagađujućih materija u vazduh postojećeg srednjeg postrojenja za sagorevanje emitera pregrejača B-1002A Parametri Jedinica mere Prva kampanja merenja emitera pregrejača B-1002A Rezultati merenja emisije Rezultati merenja E M ±µ Uzorak 1 Uzorak 2 Uzorak 3 GVE 1 GVE 2 CO (mg/nm 3 ) 5,8±0,3 1,9±0,1 1,9±0, NO 2 (mg/nm 3 ) 141,5±9,3 148,6±9,8 145,6±9, SO 2 (mg/nm 3 ) 14,5±0,7 10,3±0,5 18,2±0, Praškaste materije (mg/nm 3 ) <1,0 <1,0 <1,0 5 5 Rezultati bilansa emisije Ocena rezultata Usklađen sa Uredbom Usklađen sa Uredbom Usklađen sa Uredbom Usklađen sa Uredbom Merenje Parametri Jedinica mere Srednja vrednost CO kg/h 0,216 0,071 0,071 0,119 NO 2 kg/h 5,27 5,53 5,42 5,41 SO 2 kg/h 0,54 0,383 0,677 0,533 Praškaste materije kg/h 0,019 0,019 0,019 0,019 Pregrejač B-1002A je radio kontinualno u pretežno nepromenljivim uslovima rada kao postrojenje koje istovremeno ili naizmenično koristi dve ili više vrsta goriva. Pregrejač je tokom merenja radio na prirodan gas. Potrošnja je iznosila je 2400 Nm 3 /h. Kapacitet pregrejača iznosio je 65%. Parametri Jedinica mere Druga kampanja merenja emitera pregrejača B-1002A Rezultati merenja emisije Rezultati merenja E M ±µ Uzorak 1 Uzorak 2 Uzorak 3 GVE 1 GVE 2 CO (mg/nm 3 ) 0,0 0,5±0,0 0, NO 2 (mg/nm 3 ) 245,1±12,3 254,7±12,7 256,6±12, SO 2 (mg/nm 3 ) 113,2±9,2 119,7±9,8 120,8±9, Praškaste materije (mg/nm 3 ) 2,4±0,2 2,3±0,2 2,7±0, Rezultati bilansa emisije Ocena rezultata Usklađen sa Uredbom Usklađen sa Uredbom Usklađen sa Uredbom Usklađen sa Uredbom Merenje Parametri Jedinica mere Srednja vrednost CO kg/h 0,0 0,021 0,0 0,007 NO 2 kg/h 10,21 10,61 10,69 10,50 SO 2 kg/h 4,71 4,98 5,03 4,91 Praškaste materije kg/h 0,100 0,096 0,112 0,103 Pregrejač B-1002A je radio kontinualno u pretežno nepromenljivim uslovima rada kao postrojenje koje istovremeno ili naizmenično koristi dve ili više vrsta goriva. Potrošnja prirodnog gasa tokom merenja iznosila je 850 Nm 3 /h a pirolitičkog ulja 1,25 t/h. Kapacitet kotla iznosio je 60%. GVE 1 granična vrednost emisije za srednja postrojenja za sagorevanje GVE 2 granična vrednost emisije za postojeća srednja postrojenja za sagorevanje E M najveća vrednost rezultata merenja emisije zagađujućih materija u vazduh µ apsolutna vrednost merne nesigurnosti izmerene vrednosti emisije zagađujuće materije 91

95 Tabela 22. Prikaz rezultata merenja emisije zagađujućih materija u vazduh postojećeg srednjeg postrojenja za sagorevanje emitera pregrejača B-1002B Parametri Jedinica mere Prva kampanja merenja emitera pregrejača B-1002B Rezultati merenja emisije Rezultati merenja E M ±µ Uzorak 1 Uzorak 2 Uzorak 3 GVE 1 GVE 2 CO (mg/nm 3 ) 0,4±0.02 0,0 0,5± NO 2 (mg/nm 3 ) 194,6±12,8 195,6±13,0 188,5±12, SO 2 (mg/nm 3 ) 65,5±3,0 79,7±3,6 89,4±4, Praškaste materije (mg/nm 3 ) 3,8±0,3 3,5±0,3 4,4±0, Rezultati bilansa emisije Ocena rezultata Usklađen sa Uredbom Usklađen sa Uredbom Usklađen sa Uredbom Usklađen sa Uredbom Merenje Parametri Jedinica mere Srednja vrednost CO kg/h 0,02 0,0 0,024 0,015 NO 2 kg/h 9,51 9,56 9,21 9,43 SO 2 kg/h 3,20 3,89 4,37 3,82 Praškaste materije kg/h 0,186 0,171 0,215 0,191 Pregrejač B-1002B je radio kontinualno u pretežno nepromenljivim uslovima rada kao postrojenje koje istovremeno ili naizmenično koristi dve ili više vrsta goriva. Potrošnja prirodnog gasa tokom merenja iznosila je 1000 Nm 3 /h (0,82 t/h) a pirolitičkog ulja 1,2 t/h. Kapacitet kotla iznosio je 65%. Parametri Jedinica mere Prva kampanja merenja emitera pregrejača B-1002B Rezultati merenja emisije Rezultati merenja E M ±µ Uzorak 1 Uzorak 2 Uzorak 3 GVE 1 GVE 2 CO (mg/nm 3 ) 0,0 0,0 0, NO 2 (mg/nm 3 ) 237,9±11,9 248,6±12,4 251,5±12, SO 2 (mg/nm 3 ) 22,1±10,0 161,4±13,2 176,0±14, Praškaste materije (mg/nm 3 ) <1,0 <1,0 <1, Rezultati bilansa emisije Ocena rezultata Usklađen sa Uredbom Usklađen sa Uredbom Usklađen sa Uredbom Usklađen sa Uredbom Merenje Parametri Jedinica mere Srednja vrednost CO kg/h 0,0 0,0 0,0 0,0 NO 2 kg/h 13,96 14,58 14,75 14,43 SO 2 kg/h 7,16 9,47 10,32 8,98 Praškaste materije kg/h 0,029 0,029 0,029 0,029 Pregrejač B-1002B je radio kontinualno u pretežno nepromenljivim uslovima rada kao postrojenje koje istovremeno ili naizmenično koristi dve ili više vrsta goriva. Potrošnja prirodnog gasa tokom merenja iznosila je 1100 Nm 3 /h a pirolitičkog ulja 1,15 t/h. Kapacitet kotla iznosio je 55%. GVE 1 granična vrednost emisije za srednja postrojenja za sagorevanje GVE 2 granična vrednost emisije za postojeća srednja postrojenja za sagorevanje E M najveća vrednost rezultata merenja emisije zagađujućih materija u vazduh µ apsolutna vrednost merne nesigurnosti izmerene vrednosti emisije zagađujuće materije 92

96 Tabela 23. Prikaz rezultata merenja emisije zagađujućih materija u vazduh postojećeg srednjeg postrojenja za sagorevanje emitera peći F-1C Parametri Jedinica mere Prva kampanja merenja emitera peći F-1C Rezultati merenja emisije Uzorak 1 Rezultati merenja E M ±µ Uzorak 2 Uzorak 3 GVE 1 GVE 2 CO (mg/nm 3 ) 7,1±0,3 10,3±0,5 5,3±0, NO 2 (mg/nm 3 ) 78,1±5,2 76,8±5,0 78,7±5, SO 2 (mg/nm 3 ) 27,4±1,2 28,6±1,3 30,1±1, Praškaste materije (mg/nm 3 ) <1,0 <1,0 <1,0 5 5 Ocena rezultata Usklađen sa Uredbom Usklađen sa Uredbom Usklađen sa Uredbom Usklađen sa Uredbom Rezultati bilansa emisije Merenje Parametri Jedinica mere Srednja vrednost CO kg/h 0,212 0,307 0,158 0,226 NO 2 kg/h 2,33 2,29 2,35 2,32 SO 2 kg/h 0,817 0,852 0,897 0,855 Praškaste materije kg/h 0,015 0,015 0,015 0,015 Peći F-1C su radle kontinualno u pretežno nepromenljivim uslovima rada. Potrošnja RG-gasa (rafinerijski gas) tokom merenja kretala se od 1800 kg/h do 1950 kg/h. Parametri Jedinica mere Druga kampanja merenja emitera peći F-1C Rezultati merenja emisije Rezultati merenja E M ±µ Uzorak 1 Uzorak 2 Uzorak 3 GVE 1 GVE 2 CO (mg/nm 3 ) 0,0 0,0 0, NO 2 (mg/nm 3 ) 174,4±8,7 190,9±9,5 188,8±9, SO 2 (mg/nm 3 ) 6,5±0,5 11,9±1,0 14,0±1, Praškaste materije (mg/nm 3 ) <1,0 <1,0 <1,0 5 5 Rezultati bilansa emisije Ocena rezultata Usklađen sa Uredbom Usklađen sa Uredbom Usklađen sa Uredbom Usklađen sa Uredbom Merenje Parametri Jedinica mere Srednja vrednost CO kg/h 0,0 0,0 0,0 0,0 NO 2 kg/h 5,57 5,71 5,89 5,72 SO 2 kg/h 0,593 0,748 0,575 0,639 Praškaste materije kg/h 0,015 0,015 0,015 0,015 Peći F-1C su radle kontinualno u pretežno nepromenljivim uslovima rada. Potrošnja RG-gasa (rafinerijski gas) tokom merenja kretala se od 1800 kg/h do 1950 kg/h. GVE 1 granična vrednost emisije za srednja postrojenja za sagorevanje GVE 2 granična vrednost emisije za postojeća srednja postrojenja za sagorevanje E M najveća vrednost rezultata merenja emisije zagađujućih materija u vazduh µ apsolutna vrednost merne nesigurnosti izmerene vrednosti emisije zagađujuće materije 93

97 Tabela 24. Prikaz rezultata merenja emisije zagađujućih materija u vazduh postojećeg srednjeg postrojenja za sagorevanje emitera peći F-1F Parametri Jedinica mere Prva kampanja merenja emitera peći F-1F Rezultati merenja emisije Rezultati merenja E M ±µ Uzorak 1 Uzorak 2 Uzorak 3 GVE 1 GVE 2 CO (mg/nm 3 ) 0,30±0,02 0,20±0,1 0,20±0, NO 2 (mg/nm 3 ) 119,2±7,8 109,7±7,2 107,5±7, SO 2 (mg/nm 3 ) 14,7±0,6 15,1±0,8 16,1±0, Praškaste materije (mg/nm 3 ) <1,0 <1,0 <1,0 5 5 Rezultati bilansa emisije Ocena rezultata Usklađen sa Uredbom Usklađen sa Uredbom Usklađen sa Uredbom Usklađen sa Uredbom Merenje Parametri Jedinica mere Srednja vrednost CO kg/h 0,009 0,006 0,006 0,007 NO 2 kg/h 3,55 3,27 3,20 3,34 SO 2 kg/h 0,438 0,450 0,480 0,456 Praškaste materije kg/h 0,015 0,015 0,015 0,015 Peći F-1F su radle kontinualno u pretežno nepromenljivim uslovima rada. Potrošnja RG-gasa (rafinerijski gas) tokom merenja kretala se od 1800 kg/h do 1950 kg/h. Parametri Jedinica mere Druga kampanja merenja emitera peći F-1F Rezultati merenja emisije Rezultati merenja E M ±µ Uzorak 1 Uzorak 2 Uzorak 3 GVE 1 GVE 2 CO (mg/nm 3 ) 0,0 0,0 0, NO 2 (mg/nm 3 ) 174,4±8,7 190,9±9,5 188,8±9, SO 2 (mg/nm 3 ) 6,5±0,5 11,9±1,0 14,0±1, Praškaste materije Parametri (mg/nm 3 ) <1,0 <1,0 <1,0 5 5 Jedinica mere Rezultati bilansa emisije Merenje Ocena rezultata Usklađen sa Uredbom Usklađen sa Uredbom Usklađen sa Uredbom Usklađen sa Uredbom Srednja vrednost CO kg/h 0,0 0,0 0,0 0,0 NO 2 kg/h 5,20 5,69 5,63 5,51 SO 2 kg/h 0,194 0,355 0,417 0,322 Praškaste materije kg/h 0,015 0,015 0,015 0,015 Peći F-1F su radle kontinualno u pretežno nepromenljivim uslovima rada. Potrošnja RG-gasa (rafinerijski gas) tokom merenja kretala se od 1800 kg/h do 1950 kg/h. GVE 1 granična vrednost emisije za srednja postrojenja za sagorevanje GVE 2 granična vrednost emisije za postojeća srednja postrojenja za sagorevanje E M najveća vrednost rezultata merenja emisije zagađujućih materija u vazduh µ apsolutna vrednost merne nesigurnosti izmerene vrednosti emisije zagađujuće materije 94

98 Tabela 25. Prikaz rezultata merenje emisije zagađujućih materija u vazduh postojećeg malog postrojenja za sagorevanje emitera peći F-2A- F-2B Parametri Jedinica mere Prva kampanja merenja emitera peći F-2B Rezultati merenja emisije Rezultati merenja E M ±µ Uzorak 1 Uzorak 2 Uzorak 3 GVE 1 GVE 2 CO (mg/nm 3 ) 0,0 0,30±0,1 0,40±0, NO 2 (mg/nm 3 ) 151,4±10,0 121,5±8,0 123,8±8, Parametri Jedinica mere Rezultati bilansa emisije Merenje Ocena rezultata Usklađen sa Uredbom Usklađen sa Uredbom Srednja vrednost CO kg/h 0,0 0,002 0,003 0,002 NO 2 kg/h 1,14 0,914 0,931 0,995 Peć F-2B radla je kontinualno u pretežno nepromenljivim uslovima rada. Kao energent koristi RG-gas (rafinerijski gas). Parametri Jedinica mere Druga kampanja merenja emitera peći F-2A Rezultati merenja emisije Rezultati merenja E M ±µ Uzorak 1 Uzorak 2 Uzorak 3 GVE 1 GVE 2 CO (mg/nm 3 ) 33,6±0,5 27,7±0,4 9,7±0, NO 2 (mg/nm 3 ) 126,3±6,3 135,0±6,7 124,3±6, Rezultati bilansa emisije Ocena rezultata Usklađen sa Uredbom Usklađen sa Uredbom Merenje Parametri Jedinica mere Srednja vrednost CO kg/h 0,253 0,208 0,073 0,178 NO 2 kg/h 0,950 1,015 0,935 0,967 Peć F-2A radla je kontinualno u pretežno nepromenljivim uslovima rada. Kao energent koristi RG-gas (rafinerijski gas). GVE granična vrednost emisije GVE 1 granična vrednost emisije za mala postrojenja za sagorevanje GVE 2 granična vrednost emisije za postojeća mala postrojenja za sagorevanje E M najveća vrednost rezultata merenja emisije zagađujućih materija u vazduh µ apsolutna vrednost merne nesigurnosti izmerene vrednosti emisije zagađujuće materije Izmerene koncentracije ugljen monoksida (CO), ukupnih oksida azota izraženih kao NO 2, sumpor dioksida (SO 2 ) i praškastih materija na svim navedenim emiterima ne prelaze granične vrednosti emisije (GVE) i usklađene su sa Uredbom o graničnim vrednostima emisije zagađujućih materija u vazduh ( Sl.glasnik RS, br.71/10, 6/11). 95

99 Tabela 26. Prikaz rezultata merenje emisije zagađujućih materija u vazduh rezervoara Tk-1103A Opis Vrsta Godina proizvodnje Proizvođač Tehnički podaci Rezervoar za pirolitički benzin Rezervoar sa fiksnim i unutrašnjim plivajućom krovom godina Foster Wheeler Prečnik 12,19 m Visina rezervoara 12,80 m Maksimalna visina tečnosti u rezervoaru 11 m Maksimalna zapremina 1490 m 3 Korisna zapremina m 3 Grejanje rezervoara Boja stranice rezervoara Boja krova rezervoara Vrsta krova Podaci o ventilu Ne Bela, dobro stanje Bela, dobro stanje Konusni, 1030 mm Nema ventila samo odušak, atm. pritisak Kordinate S I Podaci o tečnosti Opšte osobine Jedinica mere Vrednost Napon pare tečnosti kpa 30 Molekulska težina tečnosti g/mol 88,73 Gustina tečnosti g/cm Količina skladištene tečnosti Period Jedinica mere Količina Januar-Jun godine tona 9204 Jul-Decembar godine tona Rezultati prve kampanje merenja Januar-Jun godine Parametri Jedinica mere Rezultat emisije Ukupni ugljovodonici poreklom iz nafte kg 263,66 Benzen kg 39,77 Toluen kg 5,09 Etilbenzen kg 0,86 Ksilen kg 0,41 Rezultati druge kampanje merenja Jul-Decembar godine Parametri Jedinica mere Rezultat emisije Ukupni ugljovodonici poreklom iz nafte kg 296,41 Benzen kg 46,41 Toluen kg 6,14 Etilbenzen kg 1,11 Ksilen kg 0,53 96

100 Tabela 27. Prikaz rezultata merenje emisije zagađujućih materija u vazduh rezervoara Tk-1103B Opis Vrsta Godina proizvodnje Proizvođač Tehnički podaci Rezervoar za pirolitički benzin Rezervoar sa fiksnim i unutrašnjim plivajućom krovom godina Foster Wheeler Prečnik 12,19 m Visina rezervoara 12,80 m Maksimalna visina tečnosti u rezervoaru 11 m Maksimalna zapremina 1490 m 3 Korisna zapremina m 3 Grejanje rezervoara Boja stranice rezervoara Boja krova rezervoara Vrsta krova Podaci o ventilu Ne Bela, dobro stanje Bela, dobro stanje Konusni, 1030 mm Nema ventila samo odušak, atm. pritisak Kordinate S I Podaci o tečnosti Opšte osobine Jedinica mere Vrednost Napon pare tečnosti kpa 30 Molekulska težina tečnosti g/mol 88,73 Gustina tečnosti g/cm Količina skladištene tečnosti Period Jedinica mere Količina Januar-Jun godine tona 9264 Jul-Decembar godine tona Rezultati prve kampanje merenja Januar-Jun godine Parametri Jedinica mere Rezultat emisije Ukupni ugljovodonici poreklom iz nafte kg 263,7 Benzen kg 40,23 Toluen kg 5,2 Etilbenzen kg 0,9 Ksilen kg 0,4 Rezultati druge kampanje merenja Jul-Decembar godine Parametri Jedinica mere Rezultat emisije Ukupni ugljovodonici poreklom iz nafte kg 295,79 Benzen kg 47,89 Toluen kg 6,71 Etilbenzen kg 1,32 Ksilen kg 1,64 97

101 Tabela 28. Prikaz rezultata merenje emisije zagađujućih materija u vazduh rezervoara Tk-1105A Opis Vrsta Godina proizvodnje Proizvođač Prečnik Visina rezervoara Maksimalna visina tečnosti u rezervoaru Tehnički podaci Rezervoar za pirolitičko ulje Rezervoar sa fiksnim krovom godina Foster Wheeler 7,31 m 10,36 m 8,5 m Prosečna visina tečnosti 7 m Korisna zapremina 384 m 3 Grejanje rezervoara Boja stranice rezervoara Boja krova rezervoara Vrsta krova Podaci o ventilu Da, tokom zime (30 C) Bela, dobro stanje Bela, dobro stanje Konusni, 545 mm Nema ventila samo odušak, atm. pritisak Kordinate S I Podaci o tečnosti Opšte osobine Jedinica mere Vrednost Napon pare tečnosti kpa 0,3 Molekulska težina tečnosti g/mol Gustina tečnosti g/cm Količina skladištene tečnosti Period Jedinica mere Količina Januar-Jun godine tona 203 Jul-Decembar godine tona 1221 Rezultati prve kampanje merenja Januar-Jun godine Parametri Jedinica mere Rezultat emisije Ukupni ugljovodonici poreklom iz nafte kg 1,02 Benzen kg 0,01 Toluen kg 0,02 Etilbenzen kg 0,01 Ksilen kg 0,02 Rezultati druge kampanje merenja Jul-Decembar godine Parametri Jedinica mere Rezultat emisije Ukupni ugljovodonici poreklom iz nafte kg 6,22 Benzen kg 0,1 Toluen kg 0,11 Etilbenzen kg 0,07 Ksilen kg 0,11 98

102 Tabela 29. Prikaz rezultata merenje emisije zagađujućih materija u vazduh rezervoara Tk-1105B Opis Vrsta Godina proizvodnje Proizvođač Prečnik Visina rezervoara Maksimalna visina tečnosti u rezervoaru Tehnički podaci Rezervoar za pirolitičko ulje Rezervoar sa fiksnim krovom godina Foster Wheeler 7,31 m 10,36 m 8,5 m Prosečna visina tečnosti 7 m Korisna zapremina 384 m 3 Grejanje rezervoara Boja stranice rezervoara Boja krova rezervoara Vrsta krova Podaci o ventilu Da, tokom zime (30 C) Bela, dobro stanje Bela, dobro stanje Konusni, 545 mm Nema ventila samo odušak, atm. pritisak Kordinate S I Podaci o tečnosti Opšte osobine Jedinica mere Vrednost Napon pare tečnosti kpa 0,3 Molekulska težina tečnosti g/mol Gustina tečnosti g/cm Količina skladištene tečnosti Period Jedinica mere Količina Januar-Jun godine tona 724 Jul-Decembar godine tona 473 Rezultati prve kampanje merenja Januar-Jun godine Parametri Jedinica mere Rezultat emisije Ukupni ugljovodonici poreklom iz nafte kg 3,65 Benzen kg 0,05 Toluen kg 0,07 Etilbenzen kg 0,04 Ksilen kg 0,07 Rezultati druge kampanje merenja Jul-Decembar godine Parametri Jedinica mere Rezultat emisije Ukupni ugljovodonici poreklom iz nafte kg 2,41 Benzen kg 0,04 Toluen kg 0,05 Etilbenzen kg 0,03 Ksilen kg 0,05 99

103 Tabela 30. Prikaz rezultata merenje emisije zagađujućih materija u vazduh rezervoara Tk-1101B Opis Vrsta Godina proizvodnje Proizvođač Tehnički podaci Rezervoar za pirolitički benzin Rezervoar sa unutrašnjim plivajućim krovom godina Foster Wheeler Prečnik 36,23 m Visina rezervoara 14,82 m Maksimalna visina tečnosti u rezervoaru 13,82 m Maksimalna zapremina m 3 Korisna zapremina m 3 Grejanje rezervoara Boja stranice rezervoara Ne Bela, dobro stanje Boja krova rezervoara Bela, dobro stanje Podaci o ventilu Nema ventila samo odušak, atm. pritisak Kordinate S I Podaci o tečnosti Opšte osobine Jedinica mere Vrednost Napon pare tečnosti kpa 30 Molekulska težina tečnosti g/mol 88,73 Gustina tečnosti g/cm Količina skladištene tečnosti Period Jedinica mere Količina Januar-Jun godine tona Jul-Decembar godine tona Rezultati prve kampanje merenja Januar-Jun godine Parametri Jedinica mere Rezultat emisije Ukupni ugljovodonici poreklom iz nafte kg 413,7 Benzen kg 63,45 Toluen kg 8,2 Etilbenzen kg 1,4 Ksilen kg 0,7 Rezultati druge kampanje merenja Jul-Decembar godine Parametri Jedinica mere Rezultat emisije Ukupni ugljovodonici poreklom iz nafte kg 452,95 Benzen kg 70,70 Toluen kg 8,87 Etilbenzen kg 1,46 Ksilen kg 0,69 100

104 Tabela 31. Prikaz rezultata merenje emisije zagađujućih materija u vazduh rezervoara Tk-1101A Opis Vrsta Godina proizvodnje Proizvođač Tehnički podaci Rezervoar za primarni benzin Rezervoar sa spoljašnjim plivajućim krovom godina Foster Wheeler Prečnik 36,58 m Visina rezervoara 14,82 m Maksimalna visina tečnosti u rezervoaru 13,82 m Maksimalna zapremina m 3 Korisna zapremina m 3 Grejanje rezervoara Vrsta membrane Ne Pontonska jednostruka Boja stranice rezervoara Bela, dobro stanje Boja krova rezervoara Bela, dobro stanje Kordinate S I Podaci o tečnosti Opšte osobine Jedinica mere Vrednost Napon pare tečnosti kpa 69,28 Molekulska težina tečnosti g/mol 88,8 Gustina tečnosti g/cm Količina skladištene tečnosti Period Jedinica mere Količina Januar-Jun godine tona Jul-Decembar godine tona Rezultati prve kampanje merenja Januar-Jun godine Parametri Jedinica mere Rezultat emisije Ukupni ugljovodonici poreklom iz nafte kg 1832,2 Benzen kg 4,3 Toluen kg 2,4 Etilbenzen kg 0,4 Ksilen kg 0,4 Rezultati druge kampanje merenja Jul-Decembar godine Parametri Jedinica mere Rezultat emisije Ukupni ugljovodonici poreklom iz nafte kg 581,04 Benzen kg 39,33 Toluen kg 3,64 Etilbenzen kg 1,45 Ksilen kg 0,72 101

105 Tabela 32. Prikaz rezultata merenje emisije zagađujućih materija u vazduh rezervoara Tk-1101C Opis Vrsta Godina proizvodnje Proizvođač Tehnički podaci Rezervoar za primarni benzin Rezervoar sa spoljašnjim plivajućim krovom godina Foster Wheeler Prečnik 36,58 m Visina rezervoara 14,82 m Maksimalna visina tečnosti u rezervoaru 13,82 m Maksimalna zapremina m 3 Korisna zapremina m 3 Grejanje rezervoara Vrsta membrane Ne Pontonska jednostruka Boja stranice rezervoara Bela, dobro stanje Boja krova rezervoara Bela, dobro stanje Kordinate S I Podaci o tečnosti Opšte osobine Jedinica mere Vrednost Napon pare tečnosti kpa 69,28 Molekulska težina tečnosti g/mol 88,8 Gustina tečnosti g/cm Količina skladištene tečnosti Period Jedinica mere Količina Januar-Jun godine tona Jul-Decembar godine tona Rezultati prve kampanje merenja Januar-Jun godine Parametri Jedinica mere Rezultat emisije Ukupni ugljovodonici poreklom iz nafte kg 1832,2 Benzen kg 4,3 Toluen kg 2,4 Etilbenzen kg 0,4 Ksilen kg 0,4 Rezultati druge kampanje merenja Jul-Decembar godine Parametri Jedinica mere Rezultat emisije Ukupni ugljovodonici poreklom iz nafte kg 857,99 Benzen kg 131,59 Toluen kg 14,7 Etilbenzen kg 1,89 Ksilen kg 0,84 102

106 Tabela 33. Prikaz rezultata merenje emisije zagađujućih materija u vazduh sa postrojenja za utakanje i istakanje 1101A-K Tehnički podaci za vagon cisterne Zapremina 77 m 3 Probni pritisak 4 bara Oznaka i debljina materijala /8 Prečnik poklopca cisterne 51 cm Podaci o tečnosti Opšte osobine i sastav Jedinica mere Vrednost Napon pare tečnosti RVP kpa Molekulska težina tečnosti g/mol 88.8 Gustina tečnosti g/cm Benzen mas % 1.05% Toluen mas % 1.75% Etilbenzen mas % 0.68% Ksileni mas % 0.68% Manipulativni podaci Istovarena količina Količina tona Broj cisterni 653 Prva kampanja merenja Izračunati parametri Koncentracije komponenata parne faze pri uravnoteženju faza tečno-gas za * Koncentracije komponenata parne faze pri uravnoteženju faza tečno-gas za * Koncentracije komponenata parne faze pri uravnoteženju faza tečno-gas za * Koncentracije komponenata parne faze pri uravnoteženju faza tečno-gas za * Koncentracije komponenata parne faze pri uravnoteženju faza tečno-gas za * Koncentracije komponenata parne faze pri uravnoteženju faza tečno-gas za * Dozvoljeni gubici usled isparavanja pri skladištenju i prometu naftnih derivata za istovar iz cisterne - Motorni, avionski i ostali benzini za period januar-jun (0.15%) Jedinica mere Proračunati rezultati emisije Benzen Toluen Etilbenzen Ksileni ppm ppm ppm ppm ppm ppm tona

107 Izračunati parametri Koncentracije komponenata parne faze pri uravnoteženju faza tečno-gas za * Koncentracije komponenata parne faze pri uravnoteženju faza tečno-gas za * Koncentracije komponenata parne faze pri uravnoteženju faza tečno-gas za * Koncentracije komponenata parne faze pri uravnoteženju faza tečno-gas za * Druga kampanja merenja Jedinica mere Proračunati rezultati emisije Benzen Toluen Etilbenzen Ksileni ppm ppm ppm ppm Koncentracije komponenata parne faze pri uravnoteženju faza tečno-gas za ppm * Koncentracije komponenata parne faze pri uravnoteženju faza tečno-gas za ppm * Dozvoljeni gubici usled isparavanja pri skladištenju i prometu naftnih derivata za istovar iz cisterne - Motorni, avionski i ostali benzini za period januar-jun (0.15%) tona * Koncentracija zagađujućih materija koja se ispušta u atmosferu prilikom otvaranja poklopca vagon cisterne do trenutka uključenja pumpe za istakanje goriva pri srednjoj dnevnoj temperaturi i atmosferskom pritisku od Pa. Analizu rezultata sa ocenom u odnosu na granične vrednosti u skladu sa Pravilnikom o graničnim vrednostima emisija zagađujućih materija u vazduh ("Sl. glasnik RS" br. 30/97 i 35/97 - ispravka) za emisiona mesta (Rezervoari Tk-1103A i B, Tk-1105A i B, Tk-1101B i Tk-1101A i C) nije moguće izvršiti s obzirom da ne postoje tehnički uslovi da se izvrše merenje emisije zagađujućih materija, tj uzorkovanje istih. Tehnički uslovi kod merenja emisije predstavljaju adekvatnu pripremu mernog mesta na kojem je moguće izvršiti merenje ili uzorkovanje određenih parametara u skladu sa odgovarajućim validovanim metodama. U svetu, a i kod nas već duže vreme rešenje ovakvog problema nalazi se u korišćenju metode EPA AP Metoda je zasnovana na matematičkom modelovanju određenih parametara koja uz programski paket "TANKS 4.0" daje veoma preciznu sliku o gubicima naftnih derivata iz rezervoara benzinskih stanica. Kao rezultat se dobijaju kilogrami izgubljenog goriva i pojedinačnih komponenti naftnog derivata na godišnjem nivou, koje još uvek nije moguće uporediti sa graničnim vrednostima emisije propisanim Pravilnikom o graničnim vrednostima emisija zagađujućih materija u vazduh ("Sl. glasnik RS" br. 30/97 i 35/97 - ispravka). Proračun emisije prilikom istovara primarnog benzina iz železničkih cisterni izvršen je korišćenjem metode Api, Manual of Petroleum Measurements Standards, Chapter 19.4// Recommended Practice for Speciation of Evaporative Losses. Ovom 104

108 metodom je moguće izračunati koncentracije pojedinih komponenti primarnog benzina u parnoj fazi na datoj temperaturi pri uravnoteženju faza tečno-gas te se na taj način dobija koncentracija zagađujućih materija koja se emituje u atmosferu prilikom otvaranja poklopca cisterne. Ovim putem nije moguće izračunati maseni protok pojedine komponente te samim tim ni porediti dobijene vrednosti koncentracija sa graničnim vrednostima emisije propisanim PRILOG-om IV Uredbe o graničnim vrednostima emisija zagađujućih materija u vazduh. Fabrika FOV Tabelarni prikaz rezultata merenja emisije zagađujućih materija u vazduh sa postojećih postrojenja za preradu otpadnih voda. Tabela 34. Prikaz rezultata merenja emisije zagađujućih materija u vazduh iz Egalizacionog bazena Podaci o otpadnoj vodi Jedinica mere Prva kampanja Vrednosti Druga kampanja Količina ulazne otpadne vode m3/h Temperatura otpadne vode C Koncentracija benzena u otpadnoj vodi mg/l Koncentracija toluena u otpadnoj vodi mg/l Koncentracija etilbenzena u otpadnoj vodi mg/l Koncentracija ksilena u otpadnoj vodi mg/l Koncentracija 1.2 dihloretena mg/l / Koncentracija 1.2 dihloretana (EDC) mg/l Koncentracija trihloretilena mg/l 0.22 / Koncentracija tetrahloretilena mg/l 0.18 / Koncentracija kadmijuma mg/l Koncentracija hroma (ukupnog) mg/l 0.1 / Koncentracija nikla mg/l 0.04 / Koncentracija suspendovanih materija mg/l Količina rastvornih materija mg/l Količina ulja u otpadnoj vodi mg/l ph otpadne vode / Izračunati parametri Jedinica mere Rezultati emisije Rezultati emisije Emisija benzena kg/h Emisija toluena kg/h Emisija etilbenzena kg/h Emisija ksilena kg/h Emisija trans 1.2 dihloretena kg/h / Emisija 1.2 dihloretana (EDC) kg/h Emisija trihloretilena kg/h / Emisija tetrahloretilena kg/h / Emisija kadmijuma kg/h <0.001 Emisija nikla kg/h / Emisija hroma (ukupnog) kg/h / 105

109 Tabela 35. Prikaz rezultata merenja emisije zagađujućih materija u vazduh iz Biofiltera Podaci o otpadnoj vodi Jedinica mere Vrednosti Prva kampanja Druga kampanja Količina ulazne otpadne vode m 3 /h Temperatura otpadne vode C Koncentracija benzena u otpadnoj vodi mg/l Koncentracija toluena u otpadnoj vodi mg/l Koncentracija etilbenzena u otpadnoj vodi mg/l Koncentracija ksilena u otpadnoj vodi mg/l Koncentracija 1.2 dihloretena mg/l / Koncentracija 1.2 dihloretana (EDC) mg/l Koncentracija trihloretilena mg/l 0.18 / Koncentracija tetrahloretilena mg/l 0.17 / Koncentracija kadmijuma mg/l Koncentracija hroma (ukupnog) mg/l 0.10 / Koncentracija nikla mg/l 0.03 / Koncentracija suspendovanih materija mg/l Količina rastvornih materija mg/l Količina ulja u otpadnoj vodi mg/l ph otpadne vode / Izračunati parametri Jedinica mere Rezultati emisije Rezultati emisije Emisija benzena kg/h Emisija toluena kg/h Emisija etilbenzena kg/h Emisija ksilena kg/h Emisija trans 1.2 dihloretena kg/h / Emisija 1.2 dihloretana (EDC) kg/h Emisija trihloretilena kg/h / Emisija tetrahloretilena kg/h / Emisija kadmijuma kg/h <0.001 Emisija nikla kg/h / Emisija hroma (ukupnog) kg/h / Proračun emisije zagađujućih materija iz egalizacionog bazena i biofiltera izvršen je korišćenjem metode EPA-453 (Air emissions models for waste and wastewater) u skladu sa Prilogom V, Deo X, Uredbe o graničnim vrednostima emisija zagađujućih materija u vazduh ( Sl. glasnik RS" br. 71/2010, 6/11 - ispravka). Metoda je zasnovana na matematičkom modelovanju određenih parametara koja uz programski paket WATER9 v2.0" daje veoma preciznu sliku o emisiji štetnih materija iz pojedinačnih jedinica u okviru postrojenja za preradu otpadnih voda. Kao rezultat se dobijaju grami emitovane štetne materije u jedinici vremeni, koje nije moguće uporediti sa graničnim vrednostima jer one nisu propisane uredbom. 106

110 Fabrika PEVG Tabela 36. Prikaz rezultata merenje emisije zagađujućih materija u vazduh sa emitera na ventilacionim kanalima ciklona S-205 A Parametri Jedinica mere Prva kampanja merenja emitera ciklona S-205 A Rezultati merenja emisije Rezultati merenja E M ±µ Uzorak1 Uzorak2 Uzorak3 GVE Izobutan (mg/nm 3 ) >1300 >1300 > TOC (mg/nm 3 ) >1000 >1000 > Parametri Jedinica mere Rezultati bilansa emisije Merenje Ocena rezultata Nije u skladu sa zakonskim propisima Nije u skladu sa zakonskim propisima Srednja vrednost Izobutan kg/h 32,6 31,7 31,3 31,9 TOC kg/h 5,7 5,8 5,9 5,8 Računato pri projektovanom protoku od 50,0 Nm 3 /h Parametri Jedinica mere Druga kampanja merenja emitera ciklona S-205 A Rezultati merenja emisije Rezultati merenja E M ±µ Uzorak1 Uzorak2 Uzorak3 GVE Izobutan (mg/nm 3 ) >1300 >1300 > Ocena rezultata Nije u skladu sa zakonskim propisima TOC (mg/nm 3 Nije u skladu sa ) >1000 >1000 > zakonskim propisima Rezultati bilansa emisije Merenje Parametri Jedinica mere Srednja vrednost Izobutan kg/h 33,3 33,4 33,4 33,4 TOC kg/h 5,9 5,9 5,9 5,9 Računato na projektovani protok od 55,4 Nm 3 /h E M najveća vrednost rezultata merenja emisije zagađujućih materija u vazduh µ apsolutna vrednost merne nesigurnosti izmerene vrednosti emisije zagađujuće materije 107

111 Tabela 37. Prikaz rezultata merenje emisije zagađujućih materija u vazduh sa emitera na ventilacionim kanalima ciklona S-205B Parametri Jedinica mere Prva kampanja merenja emitera ciklona S-205 B Rezultati merenja emisije Rezultati merenja E M ±µ Uzorak1 Uzorak2 Uzorak3 GVE Izobutan (mg/nm 3 ) >1300 >1300 > Ocena rezultata Nije u skladu sa zakonskim propisima TOC (mg/nm 3 Nije u skladu sa zakonskim ) >1000 >1000 > propisima Rezultati bilansa emisije Merenje Parametri Jedinica mere Srednja vrednost Izobutan kg/h 21,3 21,4 21,6 21,4 Parametri TOC kg/h 5,2 5,3 5,4 5,3 Računato pri projektovanom protoku od 52,1 Nm 3 /h Druga kampanja merenja emitera ciklona S-205 B Jedinica mere Rezultati merenja emisije Rezultati merenja E M ±µ Uzorak1 Uzorak2 Uzorak3 GVE Izobutan (mg/nm 3 ) >1300 >1300 > TOC (mg/nm 3 ) >1000 >1000 > Ocena rezultata Nije u skladu sa zakonskim propisima Nije u skladu sa zakonskim propisima Rezultati bilansa emisije Parametri Jedinica mere Merenje Srednja vrednost Izobutan kg/h 21,3 21,2 21,2 21,2 TOC kg/h 4,8 4,8 4,8 4,8 Računato na projektovani protok od 47,7 Nm 3 /h E M najveća vrednost rezultata merenja emisije zagađujućih materija u vazduh µ apsolutna vrednost merne nesigurnosti izmerene vrednosti emisije zagađujuće materije Izmerene koncentracije izobutana na emiterima ciklona S-205 A/B prelaze graničnu vrednost emisije (GVE) i nisu usklađene sa Pravilnikom o graničnim vrednostima emisije, načinu i rokovima merenja i evidentiranja podataka ( Sl.glasnik RS, br. 30/97, 35/97). Izmerene koncentracije organskih materija izraženih kao ukupni ugljenik (TOC) na emiterima ciklona S-205 A/B prelaze graničnu vrednost emisije (GVE) i nisu usklađene sa Uredbom o graničnim vrednostima emisije zagađujućih materija u vazduh ( Sl.glasnik RS, br.71/10, 6/11). 108

112 Fabrika PENG Tabela 38. Prikaz rezultata merenje emisije zagađujućih materija u vazduh sa emitera ciklona V-286-1/4 Prva kampanja merenja emitera ciklona V-286-1/4 Rezultati merenja emisije Parametri Jedinica mere Rezultat E M GVE Ocena rezultata Praškaste materije (mg/nm 3 ) min 6,9 max 27,8 27,8 150 U skladu sa zakonskim propisima TOC (mg/nm 3 ) 30,0 30,0 80 U skladu sa zakonskim propisima Rezultati bilansa emisije Parametri Jedinica mere Rezultat Praškaste materije kg/h min 0,05 max 0,20 TOC kg/h 0,68 Druga kampanja merenja emitera ciklona V-286-1/4 Rezultati merenja emisije Parametri Jedinica mere Rezultat E M GVE Ocena rezultata Praškaste materije (mg/nm 3 ) min 6,9 max 27,8 27,8 150 U skladu sa zakonskim propisima TOC (mg/nm 3 ) 28,2 28,2 80 U skladu sa zakonskim propisima Rezultati bilansa emisije Parametri Jedinica mere Rezultat Praškaste materije kg/h min 0,05 max 0,20 TOC kg/h 0,64 GVE granična vrednost emisije E M najveća vrednost rezultata merenja emisije zagađujućih materija u vazduh Tabela 39. Prikaz rezultata merenje emisije zagađujućih materija u vazduh sa emitera vent na vagama F-201V-1/2 Prva kampanja merenja emitera vent na vagama F-201V-1/2 Rezultati merenja emisije Parametri Jedinica mere Rezultat E M GVE TOC (mg/nm 3 ) 70,9 70,9 80 Rezultati bilansa emisije Parametri Jedinica mere Rezultat TOC kg/h 0,085 Druga kampanja merenja emitera vent na vagama F-201V-1/2 Rezultati merenja emisije Parametri Jedinica mere Rezultat E M GVE TOC (mg/nm 3 ) 66,8 66,8 80 Rezultati bilansa emisije Parametri Jedinica mere Rezultat TOC kg/h 0,08 GVE granična vrednost emisije E M najveća vrednost rezultata merenja emisije zagađujućih materija u vazduh 109

113 Tabela 40. Prikaz rezultata merenje emisije zagađujućih materija u vazduh sa emitera centrifugalnog sušionika L-238 Prva kampanja merenja emitera centrifugalnog sušionika L-238 Rezultati merenja emisije Parametri Jedinica mere Rezultat E M GVE TOC (mg/nm 3 ) 54,0 54,0 80 Rezultati bilansa emisije Parametri Jedinica mere Rezultat TOC kg/h 0,51 Druga kampanja merenja emitera centrifugalnog sušionika L-238 Rezultati merenja emisije Parametri Jedinica mere Rezultat E M GVE TOC (mg/nm 3 ) 50,9 50,9 80 Rezultati bilansa emisije Parametri Jedinica mere Rezultat TOC kg/h 0,48 GVE granična vrednost emisije E M najveća vrednost rezultata merenja emisije zagađujućih materija u vazduh Proračunate vrednosti emisije ukupnih praškastih materija na emiterima ciklona V /4 ne prelaze graničnu vrednost emisije (GVE) i usklađene su sa Pravilnikom o graničnim vrednostima emisije, načinu i rokovima merenja i evidentiranja podataka ( Sl.glasnik RS, br. 30/97, 35/97). Proračunate vrednosti emisije organskih materija izraženih kao ukupni ugljenik (TOC) na svim navedenim emiterima ne prelaze graničnu vrednost emisije (GVE) i usklađene su sa Uredbom o graničnim vrednostima emisije zagađujućih materija u vazduh ( Sl.glasnik RS, br.71/10, 6/11). 110

114 Fabrika Energetika Tabela 41. Prikaz rezultata merenje emisije zagađujućih materija u vazduh postojećeg velikog postrojenja za sagorevanje emitera kotla 60-D-201-A Parametri Jedinica mere Prva kampanja merenja emitera kotla 60-D-201-A Rezultati merenja emisije Rezultati merenja E M±µ Uzorak 1 Uzorak 2 Uzorak 3 GVE Ocena rezultata CO mg/nm 3 0,00 0,8±0,04 0,1±0, Usklađen sa Uredbom NO 2 mg/nm 3 148,5±9,8 167,7±11,1 181,2±11,9 300 Usklađen sa Uredbom SO 2 mg/nm 3 0,6±0,03 2,3±0,11 2,8±0,13 50 Usklađen sa Uredbom Praškaste materije Parametri mg/nm 3 <1,0 <1,0 <1,0 5 Usklađen sa Uredbom Rezultati bilansa emisije Jedinica mere Merenje Srednja vrednost CO kg/h 0,0 0,024 0,003 0,009 NO 2 kg/h 4,53 5,11 5,53 5,06 SO 2 kg/h 0,018 0,07 0,085 0,058 Praškaste materije kg/h 0,015 0,015 0,015 0,015 Kotao 60-D-201-A je radio kontinualno u pretežno nepromenljivim uslovima rada kao postrojenje koje istovremeno ili naizmenično koristi dve ili više vrsta goriva. Kotao je tokom merenja radio na prirodni gas. Kapacitet kotla iznosio je 33 t/h. Parametri Jedinica mere Druga kampanja merenja emitera kotla 60-D-201-A Rezultati merenja emisije Rezultati merenja E M±µ Uzorak 1 Uzorak 2 Uzorak 3 GVE CO mg/nm 3 0,07±0,02 0,3±0,01 0,7±0, NO 2 mg/nm 3 183,8±12,6 170,2±11,7 155,4±10,7 300 SO 2 mg/nm 3 20,6±1,2 29,7±1,7 30,5±1,7 35 Praškaste materije Parametri mg/nm 3 <1,0 <1,0 <1,0 5 Rezultati bilansa emisije Jedinica mere Merenje Ocena rezultata Usklađen sa Uredbom Usklađen sa Uredbom Usklađen sa Uredbom Usklađen sa Uredbom Srednja vrednost CO kg/h 0,023 0,009 0,023 0,018 NO 2 kg/h 6,12 5,66 5,17 5,65 SO 2 kg/h 0,69 0,99 1,01 0,9 Praškaste materije kg/h 0,017 0,017 0,017 0,017 Kotao 60-D-201-A je radio kontinualno u pretežno nepromenljivim uslovima rada kao postrojenje koje istovremeno ili naizmenično koristi dve ili više vrsta goriva. Kotao je tokom merenja radio na prirodni gas. Kapacitet kotla iznosio je 45%. GVE granična vrednost emisije. E M najveća vrednost rezultata merenja emisije zagađujućih materija u vazduh µ apsolutna vrednost merne nesigurnosti izmerene vrednosti emisije zagađujuće materije 111

115 Tabela 42. Prikaz rezultata merenje emisije zagađujućih materija u vazduh postojećeg velikog postrojenja za sagorevanje emitera kotla 60-D-201-C Parametri Jedinica mere Prva kampanja merenja emitera kotla 60-D-201-C Rezultati merenja emisije Rezultati merenja E M±µ Uzorak 1 Uzorak 2 Uzorak 3 GVE CO mg/nm 3 3,7±0,17 2,5±0,12 2,5±0, NO 2 mg/nm 3 121, ±18,0 99,3±6,6 95,9±6,3 300 SO 2 mg/nm 3 22,5±1,0 18,1±0,8 22,5±1,0 50 Praškaste materije Parametri mg/nm 3 <1 <1 <1 5 Rezultati bilansa emisije Jedinica mere Merenje Ocena rezultata Usklađen sa Uredbom Usklađen sa Uredbom Usklađen sa Uredbom Usklađen sa Uredbom Srednja vrednost CO kg/h 0,138 0,093 0,093 0,108 NO 2 kg/h 4,52 3,7 3,58 3,93 SO 2 kg/h 0,84 0,67 0,84 0,78 Praškaste materije kg/h 0,019 0,019 0,019 0,019 Kotao 60-D-201-A je radio kontinualno u pretežno nepromenljivim uslovima rada kao postrojenje koje istovremeno ili naizmenično koristi dve ili više vrsta goriva. Kotao je tokom merenja radio na prirodni gas. Kapacitet kotla iznosio je 32 t/h. Druga kampanja merenja emitera kotla 60-D-201-C Parametri Jedinica mere Rezultati merenja emisije Rezultati merenja E M±µ Uzorak 1 Uzorak 2 Uzorak 3 GVE CO mg/nm 3 83,7±2,5 0,8±0,02 0,9±0, NO 2 mg/nm 3 235,1±16,2 252,7±17,4 244,7±16,8 300 SO 2 mg/nm 3 3,9±0,2 15,0±0,8 18,9±1,1 35 Praškaste materije Parametri mg/nm 3 <1 <1 <1 5 Rezultati bilansa emisije Jedinica mere Merenje Ocena rezultata Usklađen sa Uredbom Usklađen sa Uredbom Usklađen sa Uredbom Usklađen sa Uredbom Srednja vrednost CO kg/h 3,49 0,33 0,37 1,19 NO 2 kg/h 9,79 10,52 10,19 10,17 SO 2 kg/h 0,16 0,62 0,79 0,52 Praškaste materije kg/h 0,021 0,021 0,021 0,021 Kotao 60-D-201-A je radio kontinualno u pretežno nepromenljivim uslovima rada kao postrojenje koje istovremeno ili naizmenično koristi dve ili više vrsta goriva. Kotao je tokom merenja radio na prirodni gas. Kapacitet kotla iznosio je 50%. GVE granična vrednost emisije. E M najveća vrednost rezultata merenja emisije zagađujućih materija u vazduh µ apsolutna vrednost merne nesigurnosti izmerene vrednosti emisije zagađujuće materije Izmerene koncentracije ugljen monoksida (CO), ukupnih oksida azota izraženih kao NO 2, sumpor dioksida (SO 2 ) i praškastih materija na svim navedenim emiterima ne prelaze granične vrednosti emisije (GVE) i usklađene su sa Uredbom o graničnim vrednostima emisije zagađujućih materija u vazduh ( Sl.glasnik RS, br.71/10, 6/11). 112

116 Tabela 43. Prikaz rezultata merenje emisije zagađujućih materija u vazduh rezervoara Tk-1201 Opis Vrsta Godina proizvodnje Proizvođač Tehnički podaci Rezervoar za tečno kotlovsko gorivo Vertikalni rezervoar sa fiksnim krovom godina Foster Wheeler Prečnik m Visina rezervoara m Maksimalna visina tečnosti u rezervoaru 11 m Maksimalna zapremina 1490 m 3 Korisna zapremina m 3 Grejanje rezervoara Da 85 C Boja stranice rezervoara Bela, dobro stanje Boja krova rezervoara Bela, dobro stanje Vrsta krova Konusni, 0.35 m (nagib 1:16) Kordinate S I Opšte osobine Podaci o tečnosti Jedinica mere Vrednost Napon pare tečnosti kpa 30 Molekulska težina tečnosti g/mol 88,73 Gustina tečnosti g/cm Period Količina skladištene tečnosti Jedinica mere Količina Januar-Jun godine tona Jul-Decembar godine tona Rezultati prve kampanje merenja Januar-Jun godine Parametri Jedinica mere Rezultat emisije Ukupni ugljovodonici poreklom iz nafte kg 98,6 Benzen kg 6,59 Toluen kg 10,14 Etilbenzen kg 8,15 Ksilen kg 12,5 Rezultati druge kampanje merenja Jul-Decembar godine Parametri Jedinica mere Rezultat emisije Ukupni ugljovodonici poreklom iz nafte kg 147,2 Benzen kg 10,65 Toluen kg 16,39 Etilbenzen kg 13,17 Ksilen kg 20,23 113

117 Fabrika Elektroliza Tabela 44. Prikaz rezultata merenje emisije zagađujućih materija u vazduh sa emitera venta sekcije za sintezu hipohlorita K-50-6 Parametri Jedinica mere Uzorak 1 Prva kampanja merenja emitera vent K-50-6 Rezultat E M±µ Rezultati merenja emisije Uzorak 2 Uzorak 3 GVE Ocena rezultata Cl 2 mg/nm 3 4,2±0,24 3,84±0,22 4,5±50,26 5 Usklađen sa Pravilnikom Parametri Parametri Rezultati bilansa emisije Merenje Jedinica mere Srednja vrednost Cl 2 kg/h 0,0049 0,0045 0,0053 0,0049 Druga kampanja merenja emitera vent K-50-6 Jedinica mere Uzorak 1 Rezultati merenja emisije Rezultat E M±µ Uzorak 2 Uzorak 3 GVE Ocena rezultata Cl 2 mg/nm 3 0,1±0,01 0,2±0,01 0,1±0,01 5 Usklađen sa Pravilnikom Rezultati bilansa emisije Merenje Parametri Jedinica mere Srednja vrednost Cl 2 g/h 0,14 0,29 0,14 0,19 GVE granična vrednost emisije. E M najveća vrednost rezultata merenja emisije zagađujućih materija u vazduh µ apsolutna vrednost merne nesigurnosti izmerene vrednosti emisije zagađujuće materije Tabela 45 Prikaz rezultata merenje emisije zagađujućih materija u vazduh sa emitera venta sekcije za sintezu hlorovodonične kiseline K-80-1 Parametri Jedinica mere Prva kampanja merenja emitera vent K-80-1 Rezultati merenja emisije Rezultat E M±µ Uzorak 1 Uzorak 2 Uzorak 3 GVE Ocena rezultata HCl mg/nm 3 46,0±2,3 49, 4±2,47 48,9±1,44 / Usklađen sa Pravilnikom Cl 2 mg/nm 3 0,63±0,036 0,95±0,055 1,27±0,073 / Usklađen sa Pravilnikom Rezultati bilansa emisije Parametri Parametri Jedinica mere Merenje Srednja vrednost HCl g/h 9,5 10,2 10,1 9,9 Cl 2 g/h 0,13 0,20 0,25 0,19 Druga kampanja merenja emitera vent K-80-1 Jedinica mere Rezultati merenja emisije Rezultat E M±µ Uzorak 1 Uzorak 2 Uzorak 3 GVE Ocena rezultata HCl mg/nm 3 0,0 0,0 0,1±0,01 / Usklađen sa Pravilnikom Cl 2 mg/nm 3 0,1±0,006 0,3±0,017 0,1±0,006 / Usklađen sa Pravilnikom 114

118 Rezultati bilansa emisije Merenje Parametri Jedinica mere Srednja vrednost HCl g/h 0,0 0,0 0,019 0,006 Cl 2 g/h 0,019 0,056 0,019 0,031 Napomena: Granična vednost emisije za jedinjenja hlora izražena kao HCl od 30 mg/nm 3 definisana je za maseni protok iznad 0,3 kg/h. Za vrednost masenog protoka od 0,3 kg/h i manje, granična vrednost emisije nije definisana. Granična vednost emisije za hlor od 5 mg/nm 3 definisana je za maseni protok iznad 50 g/h. Za vrednost masenog protoka od 50 g/h i manje, granična vrednost emisije nije definisana. GVE granična vrednost emisije. E M najveća vrednost rezultata merenja emisije zagađujućih materija u vazduh µ apsolutna vrednost merne nesigurnosti izmerene vrednosti emisije zagađujuće materije Tabela 46. Prikaz rezultata merenje emisije zagađujućih materija u vazduh sa emitera venta sekcije lužinskog sistema K-40-3 Parametri Jedinica mere Prva kampanja merenja emitera vent K-40-3 Rezultati merenja emisije Rezultat E M±µ Uzorak 1 Uzorak 2 Uzorak 3 Hg mg/nm 3 0,0012±0,0001 0,0006±0,00004 <0, ,2 Parametri GVE Ocena rezultata Usklađen sa Pravilnikom Rezultati bilansa emisije Parametri Jedinica mere Merenje Srednja vrednost Hg mg/h 0,139 0,007 0,0029 0,05 Jedinica mere Druga kampanja merenja emitera vent K-40-3 Rezultati merenja emisije Rezultat E M±µ Uzorak 1 Uzorak 2 Uzorak 3 Hg mg/nm 3 0,0215±0,0011 0,0104±0,0005 0,0034±0,0002 / Rezultati bilansa emisije GVE Ocena rezultata Usklađen sa Pravilnikom Merenje Srednja Parametri Jedinica mere vrednost Hg mg/h 3,78 1,83 0,6 2,07 Napomena: Granična vednost emisije za živu I njena jedinjenja izražena kao Hg od 0,2 mg/nm 3 definisana je za maseni protok iznad 1 g/h. Za vrednost masenog protoka od 1 g/h i manje, granična vrednost emisije nije definisana. GVE granična vrednost emisije. E M najveća vrednost rezultata merenja emisije zagađujućih materija u vazduh µ apsolutna vrednost merne nesigurnosti izmerene vrednosti emisije zagađujuće materije Izmerene koncentracije hlora (Cl 2 ), jedinjenja hlora izraženih kao hlorovodonik (HCl) i žive (Hg) na svim navedenim emiterima ne prelaze granične vrednosti emisije (GVE) i usklađene su sa Pravilnikom o graničnim vrednostima emisije, načinu i rokovima merenja i evidentiranja podataka ( Sl.glasnik RS, br. 30/97, 35/97). 115

119 Tabelarni prikaz intenzivnog monitoringa emisije i nivoa zagađujućih materija u vazduh Tabela 47. Prikaz rezultata merenje emisije zagađujućih materija u vazduh sa emitera venta sekcije za sintezu hlorovodonične kiseline K-80-1 Mesec Merenje koncentracija hlora i hlorovodonika na emiteru K fabrike Elektroliza Broj analiza Broj merenja konc. većih od GVE Maksimalno izmerena koncentracija mg/m 3 Prosečna vrednost izmerenih koncentracija mg/m 3 Cl 2 HCl Cl 2 HCl Cl 2 HCl Cl 2 HCl I II III IV V VI / / / / VII / / / / VIII / / / / IX / / / / X XI XII KOMENTAR: Koncentracije hlora i hlorovodonika se ne mogu uporediti sa Graničnim vrednostima emisije. Tabela 48. Prikaz rezultata merenje emisije zagađujućih materija u vazduh sa emitera venta sekcije za sintezu hlorovodonične kiseline K-80-2 Mesec Merenje koncentracija hlora i hlorovodonika na emiteru K fabrike Elektroliza Broj analiza Broj merenja konc. većih od GVE Maksimalno izmerena koncentracija mg/m 3 Prosečna vrednost izmerenih koncentracija mg/m 3 Cl 2 HCl Cl 2 HCl Cl 2 HCl Cl 2 HCl I II / / / / III / / / / 0,00 0,00 0,00 0,00 IV / / / / 0,00 0,00 0,00 0,00 V / / / / / / / / VI ,00 0,00 0,00 0,00 VII VIII IX X XI / / / / XII / / / / KOMENTAR: Koncentracije hlora i hlorovodonika se ne mogu uporediti sa Graničnim vredostima emisije. 116

120 Tabela 49. Prikaz rezultata merenje koncentracije žive u fabrici Elektroliza Mesec Broj izvršenih merenja Merenja koncentracije žive u fabrici Elektroliza Broj merenja konc, većih od MDK Maksimalno izmerena koncentracija mg/m 3 Prosečna vrednost izmerenih koncentracija mg/m 3 I ,036 0,006 II III IV ,099 0,009 V ,214 0,023 VI ,250 0,021 VII ,248 0,026 VIII ,072 0,015 IX ,142 0,016 X ,111 0,014 XI ,098 0,007 XII ,115 0,007 KOMENTAR: Maksimalno dozvoljena koncentracija (MDK) za živu u radnoj sredini iznosi 0,05 mg/m 3. Prosečne vrednosti izmerenih koncentracija su ispod maksimalno dozvoljene koncentracije za živu. Tabela 50. Prikaz rezultata merenje koncentracije ukupnih ugljovodonika u fabrici FOV Mesec Broj izvršenih merenja Merenja koncentracije ukupnih ugljovodonika u fabrici FOV Broj merenja konc, većih od MDK Maksimalno izmerena koncentracija (ppm) Prosečna vrednost izmerenih koncentracija (ppm) I II III IV ,347 0,438 V ,892 1,088 VI ,000 0,903 VII ,700 1,567 VIII ,000 0,623 IX ,000 0,733 X ,300 0,305 XI ,900 0,610 XII ,500 0,460 KOMENTAR: Maksimalno dozvoljena koncentracija (MDK) za ukupne ugljovodonike u radnoj sredini iznosi 500 mg/m 3. Rezultati merenja koncentracije ukupnih ugljovodonika su izraženi u ppm i zbog nepoznatog sastava ukupnih ugljovodonika ppm se ne može prevesti u mg/m 3 pa se stoga ne može izvršiti poređenje sa MDK. Tabela 51. Prikaz rezultata merenje koncentracije ukupnih ugljovodonika u fabrici Etilen Mesec Merenja koncentracije ukupnih ugljovodonika u fabrici Etilen Broj izvršenih merenja Broj merenja konc. većih od MDK Maksimalno izmerena koncentracija ppm Prosečna vrednost izmerenih koncentracija ppm I ,321 0,029 II III IV ,208 0,011 V ,702 0,

121 VI ,000 0,230 VII ,000 0,263 VIII ,000 0,080 IX ,000 0,071 X ,300 0,029 XI ,200 0,102 XII ,300 0,034 KOMENTAR: Maksimalno dozvoljena koncentracija (MDK) za ukupne ugljovodonike u radnoj sredini iznosi 500 mg/m 3. Rezultati merenja koncentracije ukupnih ugljovodonika su izraženi u ppm i zbog nepoznatog sastava ukupnih ugljovodonika ppm se ne može prevesti u mg/m 3 pa se stoga ne može izvršiti poređenje sa MDK. Tabela 52. Prikaz rezultata merenje koncentracije ukupnih ugljovodonika prilikom povišenih koncentracija BTEX u uljnom toku fabrike Etilen Merenje koncentracije ukupnih ugljovodonika prilikom povišenih koncentracija BTEX u uljnom toku fabrike Etilen Mesec Analiza otpadnih voda uljnog toka ("A" - stanica) fabrika Etilen Broj merenja konc. većih od 50 mg/l Maksimalno izmerena koncentracija (mg/l) Prosečna vrednost izmerenih koncentracija (mg/l) Merenje koncentracije ukupnih ugljovodonika u FOV Broj merenja Maksimalno izmerena koncentracija (ppm) Prosečna vrednost izmerenih koncentracija (ppm) I / / / II III IV 1 133,7 11,18 1 1,14 1,14 V ,45 6 3,08 1,14 VI 2 703,2 22,79 2 9,80 7,90 VII 4 95,4 12,94 3 / / VIII 3 117,5 14,75 3 5,00 1,93 IX 0 43,5 12,21 / / / X 3 72,6 16,00 3 1,50 0,83 XI 7 123,3 17,89 4 0,80 0,68 XII 6 139,6 13,06 5 3,00 1,36 KOMENTAR: Maksimalno dozvoljena koncentracija (MDK) za ukupne ugljovodonike u radnoj sredini iznosi 500 mg/m 3. Rezultati merenja koncentracije ukupnih ugljovodonika su izraženi u ppm i zbog nepoznatog sastava ukupnih ugljovodonika ppm se ne može prevesti u mg/m 3 pa se stoga ne može izvršiti poređenje sa MDK. 118

122 Tabela 53. Prikaz rezultata merenje koncentracije ukupnih ugljovodonika u fabrici FOV Mesec Broj izvršenih merenja Merenja koncentracije ukupnih ugljovodonika u fabrici FOV Broj merenja konc, većih od MDK Maksimalno izmerena koncentracija (ppm) Prosečna vrednost izmerenih koncentracija (ppm) I II III IV ,347 0,438 V ,892 1,088 VI ,000 0,903 VII ,700 1,567 VIII ,000 0,623 IX ,000 0,733 X ,300 0,305 XI ,900 0,610 XII ,500 0,460 KOMENTAR: Maksimalno dozvoljena koncentracija (MDK) za ukupne ugljovodonike u radnoj sredini iznosi 500 mg/m 3. Rezultati merenja koncentracije ukupnih ugljovodonika su izraženi u ppm i zbog nepoznatog sastava ukupnih ugljovodonika ppm se ne može prevesti u mg/m 3 pa se stoga ne može izvršiti poređenje sa MDK Prikaz stanja kvaliteta vazduha na lokaciji Zaključak godišnjeg izveštaja monitoringa kvaliteta vazduha Zavoda za javno zdravlje Pančevo Poređenjem rezultata praćenja kvaliteta vazduha na mernim mestima u gradu Pančevu može se uočiti da u zagadjenju vazduha Pančeva najznačajnije učešće imaju čestice: čadj i ukupne suspendovane čestice. Prisustvo čađi u vazduhu Pančeva je decenijski problem, naročito u periodu zime, tj. grejne sezone. U 2010.godini prosečne godišnje koncentracije su prilično ujednačene i kreću se od µg/m 3. Na mernom mestu Streli šte i Nova Misa prosečna godišnja koncentracija čađi (26 µg/m 3 ) je nešto veća nego na drugim mernim mestima. Broj dana sa koncentracijama čađi većim od GV (50 µg/m 3 ) na mernim mestima u Pančevu iznosio je od Najviše takvih dana registrova no je na mernom mestu Strelište i Nova Misa (po 32). Broj dana sa koncentracijama čađi u vazduhu iznad GV manji je na svim mestima u odnosu na 2009.godinu. Ovo je doprinelo tome da proseč ne godišnje koncentracije čađi u odnosu na prosečne godišnje koncentracije u prethodnoj godini budu znatno niže na svim mernim mestima, čemu su svakako doprinele povoljnije meteorološke prilike. Na svim mernim mestima, kao i u prethodnim godinama znatno su veće prosečne koncentracije čađi u zimskom od prosečnih koncentracija u letnjem periodu. 119

123 Povećane koncentracije čađi u zimskom periodu, posebno u čisto stambenim zonama kao što je Nova Misa i Strelište upućuje da je čađ poreklom od loženja u cilj u zagrevanja prostorija. Na svim mernim mestima najveći je broj dana sa koncentracijama čađi koje ugrožavaju samo senzitivne populaci one grupe. Najveć i broj dana sa koncentracijama čađi koje su nezdrave za ukupnu populaciju je na mernom mestu Strelište (11), a najveć i broj dana sa koncentracijama čađi koje su vrlo nepovoljne za opštu populaciju (7) registrovan je na mernom mestu Nova Misa. Da bi se smanjio zdravstveni rizik neophodno je smanjiti prisustvo čađi u vazduhu Pančeva od % po pojedinim mernim mestima. Ukupne suspendovane čestice (TSP) u zagadjenju vazduha u Pančevu značajno u čestvuju u 2010.godini. Posmatrajući odnos uzetih uzoraka i broj dana sa koncentracijama TSP ugrožavajućim za zdravlje na mernom mestu Strelište, može se re ći da je zdravlje stanovništva Pančeva ugroženo visokim koncentracijama ovog zagađivača oko 20,6% praćenih dana u godini. Najveći je broj dana sa indeksom kvaliteta vazduha koji govori o ugroženosti senzitivnih populacionih grupa. Da bi prisustvo ovog parametra u vazduhu bilo prihvatljivo neophodna je sanacija u smislu smanjenja prisustva TSP u vazduhu za 68%. TSP i čađ su čestice i odgovorne su za mnoge štetne zdravstvene efekte kod ljudi, naročito kod pripadnika osetljivih populacionih grupa (hronič ni bolesnici, deca, stari, trudnice), što je dokazano u velikom broju naučnih i stručnih istraživanja širom sveta. Osetljive grupe prema zagadjenju česticama uključuju obolele od srčanih i plućnih bolesti (uključujući one koji mogu imati i nedijagnostikovanu srčanu ili plućnu bolest), decu, trudnice i stare. Efekti čestica na zdravlje mogu biti akutni i hronični. Štetni akutni efekti čestica na zdravlje ogledaju se u tome što će ljudi sa srčanim ili plućnim bolestima kao što je zastojna srčana insuficijencija, oboljenja koronarnih arterija, astma ili hronična obstruktivna bolest pluća, stari i deca zbog poveć ane čađi u vazduhu više posećivati službu hitne pomoći, biti češ će primani na bolničko lečenje ili u nekim slučajevima čak umreti. Kada su izloženi zagadjenju česticama ljudi sa srčanim oboljenjima mogu doživeti bol u grudima, palpitacije (podrhtavanje), kratko i plitko disanje i zamaranje. Zagadjenje česticama takodje može biti udruženo sa srčanim aritmijama i srčanim napadima. Mogu se javiti simptomi kao kašalj ili kratko disanje. Zagadjenje česticama može povećati osetljivost za respiratorne infekcije i može pogoršati postojeće respiratorne bolesti, kao što je astma ili hronični bronhitis, uzrokujuć i povećano korišćenja lekova i više poseta lekaru. 120

124 Povećanje koncentracije čestica u vazduhu može da indukuje srčane udare kod relativno mladih ljudi, pobačaje i prevremene porođaje. U nekim studijama dokazano je da prisustvo većih koncentracija čestica u vazduhu može biti povezano sa malom porođajnom težinom novorođen čadi, povećanim brojem obolelih od respiratornih bolesti kod izloženog stanovništva, kao i pogoršanjem postojeć ih respiratornih bolesti. Najveću osetljivost ispoljavaju hronični bolesnici (astmatičari, oboleli od hroničnog bronhitisa, hronični kardiovaskularni bolesnici...) kod kojih pogoršanje osnovne bolesti može zahtevati dodatno lečenje, čak i bolničko, intervencije od strane službe hitne medicinske pomoći, često odsustvovanje sa posla i iz škole...česta pogoršanja osnovne bolesti umanjuju kvalitet života ovih osoba. Povećane koncentracije čestica u vazduhu odgovorne su za povećanu smrtnost kod bolesnika koji boluju od kardiovaskularnih bolesti i hroničnih respiratornih bolesti. Veoma su, u tom smislu, ugroženi bolesnici koji boluju od hroničnih bolesti srca (angina pektoris, hronična srčana insuficijencija...). Povećana koncentracija čestica smanjuje vidljivost i može biti odgovorna za stradanja i povrede u saobraćaju. U sastavu čađi otkrivene su stotine aromatičnih ugljovodonika i policiklič niharomatič nih ugljovodonika (PAH) visoke mase. Neki od njih, kao benzo-a-piren, benz o-b-nafto 2,1 tiophen (iz ložišta na ugalj) i ciklope ntancd-piren (iz motora) su kancerogeni. Dugoročna izloženost povišenim koncentracijama čađi može dovesti do pojave kancera pluća i drugih disajnih organa kod izloženih osoba. Kontinualnim praćenjem elementarnog ugljenika i UV apsorbuju će frakcije (kancerogeni PAH) u čađi na za tu svrhu raspoloživom uređaju koji poseduje Zavod za javno zdravlje utvrđeno je postojanje kancerogenih supstancija u sastavu čađi prisutne u vazduhu Pančeva. Na osnovu rezultata saopštenih u velikom broju studija koje su se bavile proučavanjem uticaja čestica na zdravlje, SZO je usvojila stanovište da ne postoji koncentracija čestica u vazduhu koja se može smatrati bezbednom za zdravlje ljudi. Stoga u najnovijem Vodiču za kvalitet vazduha iz godine, nisu date preporuke za čestice. Može se zaključiti da je prisustvo čestica u vazduhu Pančeva, a pre svih čađi, značajan ekološki problem koji zahteva rešavanje u cilju mnogostruke zaštite zdravlja izloženog stanovništva. Obolevanje i umiranje zbog izloženosti česticama skopčano je sa velikim materijalnim troškovima pojedinaca, zdravstvene službe, ali i čitave zajednice. Tim troškovima mogu se pridodati troškovi za održavanje čistoće komunalne zajednice (pranje i krečenje fasada, spomenika, ulica...), zbog efekta prljanja od čestica. 121

125 Amonijak, je u godini na lokaciji Zavod zabeležen u koncentracijama koje su neznatno više, dok su na lokaciji V. Dom znatno niže u odnosu na prosečne koncentracije u 2009.godini. Preko GV amonijak nije izmeren ni u jednom uzorku vazduha. Ipak, prosečne godišnje koncentracije amonijaka na oba merna mesta dosta su iznad prosečne godišnje maksimalno dozvoljene koncentracije koju daje Uredba. Uzimajući u obzir ovu činjenicu, kao i činjenicu da nisu registrovane koncentracije iznad dnevne MDK i da su dnevne koncentracije slične (čak i dosta niže na V.Domu) kao u 2009 godini nameće se zaključak da MDK na godišnjem nivou nije dobro utvrđena, te je potrebno izvrši ti korekciju ove norme. Prisustvo azot dioksida u navedenom periodu u vazduhu na oba merna mesta u Pančevu u okviru je GV na godišnjem nivou i kritične vrednosti za zaštitu vegetacije. Iako azotdioksid ne opterećuje značajno vazduh u Pančevu potrebno uložiti napor da prisustvo ove supstance bude još manje u vazduhu nego do sada. Što se tiče benzena, posle mnogo godina i dosta uloženog napora od strane zajednice i industrije na oba merna mesta u poslednje tri godine koncentracije su u okviru norme predviđene Uredbom, s tim da su u 2010.godini niže nego u 2009.godini. Prosečna godišnja koncentracija je niža na mernom mestu Vatrogasni dom (3 µg/m 3 ) nego na mernom mestu Zavod (4 µg/m 3 ). Ostali parametri koji su mereni u vazduhu Pančeva tokom 2010.godine, sa aspekta Uredbe nisu značajno u čestvovali u zagađivanju vazduha. Srednje godišnje koncetracije benzena u periodu god. 25 Srednje koncetracije benzena µg/m godina Zavod V.Dom 122

126 Opis mogućeg uticaja na kvalitet vazduha na lokaciji Na osnovu rezultata ispitivanja doprinosa realno postojećih izvora emisija u Južnoj industrijskoj zoni grada Pančeva, koje je sproveo Institut za hemiju tehnologiju i metalurgiju konstatovano je postojanje uticaja više različitih tipova izvora emisija, počev od sagorevanja goriva sa visokim sadržajima sumpora u industrijskim ložištima, preko procesnih emisija karakterističnih zagađujućih materija (NH 3 ), otparavanja naftnih derivata iz fugitivnih (difuznih) izvora emisija, do lokalnog uticaja od saobraćaja. Procena doprinosa različitih izvora emisija koja je urađena pomoću modela UNMIX ukazuje na visok doprinos saobraćaja sadržaju štetnih materija u ambijentalnom vazduhu, koje su karakteristične i za izvore u okviru južne industrijske zone. Generalno se može usvojiti da je problem zagađenja vazduha grada Pančeva složen i da posledično uzročne veze između koncentracija pojedinih zagađujućih materija u ambijentalnom vazduhu i njihovih izvora emisija nisu jednostavne, počev od složenih meteoroloških uslova preko velikog broja različitih izvora emisija. Ovim istraživanjem je konstatovano postojanje različitih kombinacija tačkastih (procesnih i energetskih), površinskih (postrojenja za preradu otpadnih voda) i fugitivnih izvora emisija (slobodna otparavanja u nekom delu tehnološkog procesa) na teritoriji grada Pančeva. Konstatovani izvori emisija u Južnoj zoni su različitih konstrukcija, različitih visina i različitih emisionih flukseva. Zagađujuće materije će se različito ponašati u atmosferi u zavisnosti od tipa izvora iz kojeg se emituju, njihove visine i od meteorološke podloge is pitivanog regiona. Ulazeći u granični sloj atmosfere gasovi i čestice se rasprostiru i disperguju prema zakonima difuzije i transporta koji zavise od karaktera strujanja i stabilnosti atmosfere (Vuković, g. u Vukmirović i dr., g.). U istim meteorološkim uslovima polje prizemnih koncentracija zagađujućih materija može biti bitno različito u zavisnosti ne samo od meteoroloških parametara nego i od veličine i vrste emisije, kao i od visine i broja izvora emisije. Kompleksnost problema sa jedne strane zbog promenjivosti atmosferskih strujanja, karakteristika podloge i topografije lokaliteta, a sa druge strane zbog razlika između izvora i emisije, traži poseban pristup i specijalno rešavanje od jednog do drugog specifičnog slučaja. Radiosondažna merenja su se realizovala više od 30 godina na Meteorološkojaerološkoj stanici Zeleno Brdo (Beograd), do g., ka da se trajno izmeštaju na Košutnjak. Na većini aeroloških opservatorija u svetu, radiosondažna merenja se vrše u dva dnevna termina (01 i 13 časova) tako da merenja na Zelenom Brdu od do g. rađena u četiri termina (01, 07, 13 i 19 časova), predstavljaju meteorološku riznicu podataka. Za potrebe ovog rada navedeni su rezultati tih merenja koji se posebno odnose na pojavu prizemnih inverzija (učestalost, debljina, trajanje), određivanje visine sloja mešanja i stabilnost atmosfere (Vuković, g. u Vukmirović i dr., 2003.g.). 123

127 Pri pojavi zagađivanja vazduha prizemne inverzije zauzimaju posebno mesto, jer u kombinaciji sa slabim strujanjem čine, sa meteorološkog aspekta, najpovoljnije uslove za visoke koncentracije zagađujućih materija. Prizemne inverzije definisane su porastom temperature počevši od tla pa do neke visine u najnižem sloju atmosfere - donjoj troposferi. Za upoznavanje prizemnih inverzija nad Beogra dom koristio se niz radiosondažnih podataka o temperaturi, dobijenim merenjima u četiri termina (01, 07, 13 i 19 sati po UTC) na Zelenom Brdu u periodu g. Kako se karakter inverzija toplog i hladnog dela godine razlikuje, posebno je obrađen niz radiosondažnih podataka u hladnom periodu g. (Vukovi ć, g. u Vukmirović i dr., g.). Osnovna, iako i najgrublja informacija o inverzijama u Beogradu, je prosečna učestalost njihovog pojavljivanja izražena brojem dana. Tabela 54. Prosečan broj dana sa prizemnim inverzijama, Beograd-Zeleno Brdo, (01, 07, 13 i 19 sati), g. Termin Mesec I II III IV V VI VII VIII IX X XI XII Iz tablice se vidi da je tokom godine najveći broj noćnih inverzija (66,0%), a najmanji u podnevnim satima (1,9%). Jutarnjih prizemnih inverzija ima 38,6%, dok u večernjim satima registrovano je 33,7%. Najmanji broj jutarnjih, podnevnih i večernjih inverzija pripada letu, što se i moglo očekivati s obzirom da u svetlom delu dana (od izlaska do zalaska Sunca) dolazi do uticaja termičke turbulencije. Najveći broj noćnih inverzija pripada letu, ali s obzirom da se ne ističu svojom stacionarnošću (dužinom trajanja) to je uloga inverzija u hladnoj polovini godine za povećanu zagađenosti vazduha značajnija. Debljina prizemne inverzije definiše se visinom njene gornje granice, iznad koje temperatura sa visinom uglavnom stalno pada. Uloga prizemnih inverzija u problemu zagađenja je značajna, jer njihova gornja granica deluje kao prirodna prepreka širenju zagađujućih materija. Ako je visina izvora zagađenja manja od debljine inverzionog sloja, tada se zagađenje zadržava ispod njene gornje granice i širi samo unutar tog sloja i prema tlu. Međutim, ako je visina izvora veća od debljine inverzionog sloja, tada se zagađenje širi iznad te barijere (Vukovi ć, g. u Vukmirović i dr., g.). Visina sloja mešanja označava debljinu prizemnog sloja u kome je moguća difuzija zagađujućih materija po vertikali. Ona deluje kao granica sloja unutar koga se odigrava transport i disperzija ukupne količine izbačenih zagađujućih materija. Što je taj sloj plići, to su prizemne koncentracije više, odnosno što je debljina sloja mešanja God. 124

128 veća, i uticaj njegove visine je slabiji i pomera se prema većim udaljenostima od izvora emisije. Dnevni hod visine sloja mešanjem (m) za određene klase stabilnosti atmosfere u avgustu, Beograd-Zeleno Brdo Dnevni hod visine sloja mešanja za određene klase stabilnosti atmosfere u januaru, Beograd-Zeleno Brdo U nestabilnim atmosferskim uslovima su najveće visine sloja mešanja, i to rastu od januara do jula, da bi zatim opadale ka decembru. Umereno stabilna atmosfera postoji od januara do aprila i od septembra do decembra. Jako stabilna i ekstremno stabilna atmosfera, u periodu ispitivanja, nije zabeležena. Na osnovu ove jedinstvene analize, strukture donje troposfere nad Beogradom, koja je reprezentativna za teritoriju u radijusu od 50 km oko Zelenog Brda na Zvezdari, može se zaključiti da je potencijal za zagađenje atmosfere u Beogradu i okolini radijusa do oko 50 km, a to važi i za grad Pančevo, najveći u noćnim, zatim u ranim 125

129 jutarnjim časovima i na kraju u večernjim časovima. Za život u naseljima su najbitniji rani jutarnji časovi kada je najintezivniji saobraćaj radi prevoza zaposlenih, bilo da se odvija individualnim ili grupnim prevozom (Vukovi ć, g. u Vukmirović i dr., g.). Štetne materije koje beleži opštinski monitoring sistem, a koje se javljaju u relativno visokim koncentracijama, kao što je na primer benzen, emituju se iz prizemnih izvora emisija. Ovakvih izvora u svakoj urbanoj sredini je mnogo, počev od saobraćaja, benzinskih pumpi, raznih radionica za farbanje i slično. U Pančevu pored navedenih izvora karakterističnih za urbane sredine postoji NIS Rafinerija nafte i HIP Petrohemija. NIS Rafinerija nafte predstavlja dominantan izvor emisija isparljivih organskih i drugih jedinjenja i ujedno je prvi u lancu zagađivača benzenom, toluenom i ksilenom. U samoj rafineriji tokom manipulacije proizvodima dolazi do višestrukih emisija, međutim emisijama nije kraj u rafineriji. Derivati koji se otpremaju iz rafinerije pretstavljaju potrošačku robu koja se do kupaca distribuira preko benzinskih stanica, kojih u velikom broju ima u urbanim sredinama. U procesu pretakanja derivata iz auto-cisterne u rezervoar benzinske stanice preko odušnog ventila rezervoara dolazi do emisije zapremine organskih para koja je jednaka zapremini pretočenog goriva. Zatim, prilikomtočenja goriva u rezervoar automobila dolazi do istiskivanja iste zapremine organskih para iz automobilskog rezervoara. I na kraju, u režimima nepotpunog sagorevanja u motorima sa unutrašnjim sagorevanjem koji se javljaju pri izmeni režima rada motora, što je i karakteristika za urbane sredine gde su česta usporavanja, zaustavljanja i ubrzavanja automobila, dolazi do povišene emisije benzena i mnogih drugih opasnih materija u koje spadaju i policiklični ugljovodonici. U konačnom bilansu, iz jedne zapremine derivata nafte oslobodi se višestruka zapremina organskih para u lancu manipulacija derivatom od proizvođača do krajnjeg potrošača. Najveći od svih izvora u Pančevu je naravno rafinerija nafte, ali i ostali izvori, iako su pojedinačno zanemarljivog kapaciteta u odnosu na rafineriju, zbog svoje brojnosti značajno doprinose zagađenju vazduha grada Pančeva. Konačno, sadržaj karakterističnih štetnih materija u ambijentalnom vazduhu može se kontrolisati jedino ukoliko se kontrolišu njihovi izvori emisija. U slučaju Pančeva moraju se kontrolisati izvori emisija u NIS Rafineriji nafte Pančevo i u HIP Petrohemija Pančevo. Na osnovu ovog istraživanja može se zaključiti da su dominantni izvori emisija benzena, toluena i ksilena procesi otpremanja derivata, i to pre svega lakih tečnih derivata, svih tipova benzina na pretakalištima, stim što je doprinos NIS Rafinerije dominantan prema bilansima emisija ali i doprinos HIP Petrohemije je evidentiran na osnovu porasta ambijentalnih koncentracija benzena, toluena i ksilena u vreme otpremanja većih količina pirolitičkog benzina. Otpremanje pirolitičkog benzina iz HIP Petrohemija ne obavlja se često. Uticaj od HIP Petrohemije, koji evidentiran omogućava i analizu reprezentativnosti mernih mesta i direktno pokazuje nereprezentativnost mernog mesta Vojlovica za Južnu industrijsku zonu u celini. Merno mesto Vojlovica registruje kratkotrajne visoke koncentracije benzena, toluena i ksilena, ali njihov uzrok je na osnovu dodatne analize zasigurno 126

130 posledica nekih od procesa u NIS Rafineriji nafte Pančevo. Iako su emisije isparljivih jedinjenja iz rafinerije dominantne, regresionom analizom nisu utvrđene korelacije između visokih koncentracija u ambijentalnom vazduhu i procesa otpremanja derivata unutar rafinerije Opis mera predviđenih u cilju sprečavanja, smanjenja i, gde je to moguće, otklanjanja svakog značajnijeg štetnog uticaja na vazduh u životnoj sredini Poslednjih godina HIP-Petrohemija a.d. preduzela je niz mera na smanjenju svih emisija zagađujući materija u životnu srdinu, a naročito ugljovodonika poreklom iz nafte (benzen, ksilen, toluen, ). Poslednje tri godine koncentracije benzena su u okviru norme predviđene Uredbom, s tim da su u 2010.godini niže nego u 2009.godini. Emitovane količine CO 2 nemaju uticaja na zdravlje okolnog stanovništva, ali imaju globalan uticaj efekta staklene bašte. Uticaj emisije CO, SO 2, NO 2 i praškastih materija je u meri koja ne prekoračuje granične vrednosti emisije. Nepovoljnost lokacije, moguće je tek delimično rešiti stvaranjem odgovarajućih zona zaštite, postavljanjem zelenih pojaseva i uvođenjem novih tehnologija koje su ekološki prihvatljive. Razvojni planovi HIP-Petrohemije temelje se na potpunom iskorišćenju raspoloživih kapaciteta i njihovom povećanju, povećanju energetske efikasnosti, modernizaciji i unapređenju tehnoloških procesa sa stanovišta njihove ekološke prihvatljivosti i smanjenja emisija zagađujućih materija u vazduh, u skladu sa BAT (best available techniques) direktivama EU, koje su sadržane i u novom Zakonu o integrisanom sprečavanju i kontroli zagađivanja životne sredine čime se garantuje maksimalna zaštita životne sredine. Od planiranih većih investicionih projekata u toku je prva faza modenizacije i rekonstrukcije fabrike za preradu otpadnih voda koja za cilj ima smanjenje neprijatnih mirisa i emisije zagađujućih materija u vazduh i vode, i terminala fabrike Etilen čime će se značajno smanjiti emisija u vazduh ugljovodonika poreklom iz nafte. Krajem godine HIP-Petrohemija i SNC Lavalin potpisuju Ugovor o izradi Master Plana i Feasibility Studije za realizaciju investicionog programa rekonstrukcije fabrika Etilen, PEVG i PENG. Ovim Planom, koji predviđa procesno i energetsko povezivanje NIS Rafinerije nafte Pančevo i HIP-Petrohemije, obuhvaćeni su: rekonstrukcija fabrike Etilen postojećeg kapaciteta t/g, povećanje kapaciteta fabrike PEVG na t/g, povećanje kapaciteta fabrike PENG na t/g, dok se od revalorizacije propilena (C3 Splitter) odustalo. Nova osnova za stabilno poslovanje i dalji razvoj HIP-Petrohemije utemeljena je krajem godine, i imala je za cilj smanjenje kapitalnih ulaganja, obzirom na otežano obezbeđenje bankarskih sredstava usled poslovanja HIP-Petrohemije u uslovima krize i recesije. Uz podršku Vlade Republike Srbije i Ministarstva ekonomije 127

131 i regionalnog razvoja, u okviru strateškog integrisanog razvoja NIS-a i HIP- Petrohemije, zajednički tim stručnjaka ovih kompanija izradio je Plan razvoja HIP- Petrohemije. Usled otežanog pristupa kvalitetnim izvorima finansiranja investicioni program podeljen je u dve faze. Prva faza investicionog programa ( ) podrazumeva povećanje kapaciteta proizvodnje fabrika PENG i PEVG, što će omogućiti dostizanje pozitivnog novčanog toka iz operacione delatnosti u godini. Rekonstrukcija polimernih fabrika planirana je na povećanju kapaciteta fabrike PEVG od t/g i povećanju kapaciteta fabrike PENG u rasponu t/g. Druga faza investicionog programa ( ) podrazumeva povećanje energetske efikasnosti u Fabrici Etilen i valorizaciju propilena, odnosno izgradnju novog postrojenja za proizvodnju polipropilena kapaciteta t/g sa C3-spliter jedinicom, što će omogućiti rast poslovanja do godine. 128

132 HIP-Petrohemija je potpisala Memorandum o razumevanju za realizaciju projekta čiji je cilj osnivanje Centra za upravljanje životnom sredinom (EMC) u Srbiji, koji bi pružao usluge (kao što je npr. "zeleno računovodstvo") kompanijama članicama (klijentima-partnerima). EMC predstavlja sredstvo izveštavanja u skladu sa nacionalnim i propisima EU. Njihov cilj je smanjenje zagađenja životne sredine, i obezbeđenje boljih kapaciteta za upravljanje životnom sredinom za njegove članove (kompanije), a sa druge strane smanjenje troškova (proizvodnje). Ključni funkcionalni elementi EMC-a su Sistem za vođenje evidencije i izveštavanje u oblasti životne sredine. U cilju smanjenja potencijalne opasnosti po životnu sredinu u slučaju ekscesnih situacija u redovnoj proizvodnji, a pogotovo pri mogućim udesima manjeg ili većeg stepena, HIP-Petrohemija zajedno sa Naftnom industrijom Srbije učestvuje u realizaciji projekta pod nazivom: Rano otkrivanje, praćenje i integrisano upravljanje neistraženim rizicima povezanim sa novim tehnologijama" ( Early Recognition Management of Emerging, New technology Related Risks "), koji finansira Evropska Unija. Implementacija integrisanog rizika će omogućiti praćenje on-line monitoringa rizika i procenu rizika u HIP- Petrohemiji, prevenciju udesa i rano otkrivanje opasnosti, razradu scenarija za sve skale aplikacija i uporedne izveštaje o sigurnosti kako bi se osiguralo dosledno tretiranje mogućeg domino efekta, identifikaciju "uticaj oblasti" u industrijskoj južnoj zoni Pančeva, identifikaciju industrijskih i transportnih aktivnosti koje uključuju opasne materije i definisanje značajnih izvora rizika koji će podrzumevati i smanjenje uticaja na životnu sredinu. 129

133 4.3. Uticaj planiranih aktivnosti na vode Monitoring voda Monitoring otpadnih voda u HIP-Petrohemija a.d. podrazumeva sistematski nadzor pojedinih hemijskih ili fizičkih karakteristika emisije, ispuštanja otpadnih voda u životnu sredinu, ekvivalentnih parametara ili tehničkih mera itd. Monitoring je zasnovan na ponovljenim merenjima ili zapažanjima, sa odgovarajućom učestalošću u skladu sa dokumentovanim i dogovorenim procedurama, i vrši se u cilju pružanja korisnih informacija o emisiji voda iz proizvodnog procesa. Ove informacije mogu da se kreću od jednostavnih vizuelnih posmatranja do preciznih numeričkih podataka. Informacije se mogu koristiti za više različitih svrha, glavni cilj je da se proveri ispravnost rada procesa i postrojenja za prečišćavanje otpadnih voda, kao i za omogućavanje donošenja boljih odluka o industrijskim operacijama i proizvodnji. HIP-Petrohemija a.d. vrši monitoring podzemnih voda i monitoring otpadnih voda. Monitoring otpadnih voda vrši se kao: monitoring tehnoloških otpadnih voda na mestu nastajanja i monitoring na mestu ispuštanja u recipijent Različiti nivoi potencijalnog rizika po životnu sredinu definišu potrebu za različitim režimima monitoringa. Analitičko merenje odnosi se na specifičan oblik hemijske analitike koja se propisuje zakonom i podleže zakonskim, odnosno podzakonskim propisima i praćenjem i merenjem parametra koji su tesno povezani sa operacijama koje se izvode tokom procesa kojima se kontroliše i/ili optimizuje sam proces. Režim povremenog monitoringa otpadnih voda Povremeno merenje emisije zagađujućih materija u vode na mestu ispuštanja u recipijent u godini vršila je ovlašćena organizacija sa akreditovanom laboratorijom Institut za zaštitu na radu Novi Sad pri čemu je vrednovanje rezultata izvršeno u skladu sa Pravilnikom o opasnim materijama u vodama, ( Sl. glasnik RS, br. 31/82), Uredbom o klasifikaciji voda i Uredbom o kategorizaciji vodotoka ( Sl. glasnik RS, br. 5/68). Tabela 55. Lista mernih mesta povremenog monitoringa otpadnih voda Stacionarni izvor emisije FOV Merno mesto Na mestu ispusta u recipijent Povremeni monitoring podzemnih voda u godini nije izvršen. Lokacije osmatračkih bunara odabrane su tako da se utvrdi kvalitativni uticaj oslobađanja materija iz proizvodnih procesa, tamo gde je to bilo verovatno, kao i da se jasno sagledaju karakteristike podzemnih voda koje napuštaju oblasti pojedinih fabrika. 130

134 Tabela 56. Lista mernih mesta povremenog monitoringa podzemnih voda Stacionarni izvor emisije HIP-Petrohemija Merno mesto Dvanaest osmatračkih bunara koji se nalaze u krugu HIP-Petrohemije (MW-18, MW-21, SDC-3, SDC-4, MW-20, MW-16, MW-23, MW-12, MW- 13, MW-11, MW-34, MW-2) Pet osmatračkih bunara lociranih oko deponije otpada kontaminiranog živom (B-N, B-2, B-3, B- 4, B-5) Četiri osmatračka bunara lociranih neposredno pored deponije mulja (PD-1, PD-2, PD-3, PD-4) Režim intenzivnog monitoringa otpadnih voda Analizu zagađujućih materija u otpadnim vodama na mestu ispuštanja a pre mešanja sa drugim otpadnim vodama i na mestu ispuštanja u recipijent vrši akreditovana laboratorija HIP-Petrohemija a.d. nekoliko puta dnevno. Tabela 57. Lista mernih mesta intezivnog monitoringa otpadnih voda Stacionarni izvor emisije HIP-Petrohemija Tokovi otpadnih voda Etilen: Neorganski tok Uljni tok (A-tok) Tok istrošene kaustike PEVG PENG Elektroliza Energetika FOV: Primarna i sekundarna obrada Na mestu ispuštanja u recipijent U godini HIP-Petrohemija a.d. emitovala je sledeće količine zagađujućih materija u vode: Emisija zagađujućih materija u vode t/god Sus. materije 10% BPK₅ 4% HPK 23% Masti i uja 63% 131

135 ,3 t/god 192,9 t/god 25,5 t/god 70,6 t/god BPK₅ HPK Masti I ulja Sus. materije Tabelarni prikaz povremenog monitoringa emisije zagađujućih materija u vode Tabela 58. Prikaz rezultata ispitivanja kvaliteta otpadnih voda na ispustu iz postojenja FOV Parametar Jed. Izmerena vrednost I II III IV V VI Temperatura vode C , ,5 19,2 - ph / , ,17 8,22 Mutnoća NTU ,7 13,2 - Refer. vredn. Rastvoreni kiseonik mg/l , ,59 5,20 min 6 HPK mg/l BPK5 mg/l Suspendovane materije mg/l ,4 13,5 30 Sulfidi mg/l < 0.02 < ,02 < ,02 0,02 - Ukupan N mg/l , ,79 3,52 - Ukupan P mg/l < ,28 < 0.2 0,35 <0,2 - Fenolni indeks mg/l <0.002 < ,001 < ,001 0, Masti i ulja mg/l Cd mg/l <0.002 <0.002 <0,002 <0.002 <0,002 <0, Cr mg/l , ,069 0, Cr 6+ mg/l < 0.01 < 0.01 < 0.01 < 0.01 < 0.01 < Cu mg/l , ,003 0, Zn mg/l , ,069 0, Pb mg/l ,038 < ,032 0, Ni mg/l ,019 < ,01 0, Hg mg/l < < <0,0001 < <0,0001 <0, Benzen mg/l ,01 < ,01 0, VCM mg/l < < ,0005 < ,0005 0, EDC mg/l < <0,0005 < ,0005 0,

136 Uzimajući u obzir veličinu recipijenta Dunava i činjenicu da otpadna voda nakon kompletnog tretmana ne menja kvalitet voda u kanalu HIP-a, može se konstatovati da kvalitet otpadnih voda HIP-Petrohemija nema uticaja na kvalitet recipijenta. Grafički prikaz povremenog monitoringa podzemnih voda-krug HIP-Petrohemije a.d. 25,0 Uporedni prikaz temperature ( 0 C) podzemnih voda u martu 2005, decembru 2006, novembru 2007 i decembru godine Izmerene vrednosti ( 0 C) 20,0 15,0 10,0 5,0 0,0 MW- 18 MW- 21 SDC- 3 SDC- 4 MW- 20 mart ,1 8,5 8,7 11,7 13,1 12,6 11,8 10,0 11,2 10,5 12,7 11,2 decembar ,5 13,5 12,5 17,5 17,3 20,1 18,0 16,6 15,5 15,2 17,4 15,3 MW- 16 MW- 23 MW- 12 MW- 13 MW- 11 MW- 34 MW-2 K-1 novembar ,7 17,1 13,9 19,5 18,2 19,0 18,2 17,1 17,2 16,5 19,1 16,3 0,0 decembar ,6 14,9 12,8 18,7 18,7 19,0 17,3 16,6 16,9 16,6 19,0 16,4 0,0 Merno mesto 16,000 Uporedni prikaz ph vrednosti podzemnih voda u martu 2005, decembru 2006, novembru 2007 i decembru godine 14,000 12,000 10,000 Ph 8,000 6,000 4,000 2,000 0,000 MW- 18 MW- 21 SDC-3 SDC-4 MW- 20 mart ,880 8,080 13,78 14,000 13,800 7,060 9,800 9,580 9,800 7,910 7,500 8,290 decembar ,310 7, ,790 13,470 8,500 10,260 9,710 6,530 6,820 6,380 7,420 MW- 16 MW- 23 MW- 12 MW- 13 MW- 11 MW- 34 MW-2 K-1 novembar ,830 7,320 11,51 13,160 11,590 6,730 11,040 8,600 8,540 7,520 7,060 7,540 0,000 decembar ,490 7,400 10,35 13,070 11,820 6,210 11,230 8,570 8,420 7,550 7,030 7,370 0,000 Merno mesto 133

137 60,000 Uporedni prikaz elektroprovodljivosti podzemnih voda u martu 2005, decembru 2006, novembru 2007 i decembru godine 50,000 40,000 ms/cm 30,000 20,000 10,000 0,000 MW- 18 MW- 21 SDC-3 SDC-4 MW- 20 mart ,160 0,933 3,170 43,200 7,640 24,100 3,080 7,540 4,930 3,780 1,580 0,691 decembar ,025 0,335 1,290 9,290 0,060 7,910 1,720 2,540 4,840 2,150 0,074 0,234 MW- 16 MW- 23 MW- 12 MW- 13 MW- 11 MW- 34 MW-2 K-1 novembar ,790 0,340 1,150 33,400 9,3 17,300 4,140 7,770 7,830 5,31 0,990 0,950 0,000 decembar ,780 1,400 1,110 49,900 12,820 23,800 2,410 6,370 7,450 2,730 2,450 0,990 0,000 Merno mesto Uporedni prikaz sadržaja hlorida u podzemnim vodama u martu 2005, decembru 2006, novembru 2007 i decembru godine 8000, ,00 Izmerene vrednosti (mg/l) 6000, , , , , ,00 0,00 MW- 18 MW- 21 SDC-3 SDC-4 MW- 20 MW- 16 MW- 23 MW- 12 MW- 13 MW- 11 MW- 34 MW-2 K-1 mart , ,00 0,20 113,202622, ,001140,00316,00 249,00 46,6 1208,00 decembar ,10 140,7 639,80 639,801391,603275,601332,91276,202162,40545,90 390,00 199,9 552,70 novembar , ,70 85, ,001480, ,001127,00878,00 146,00 64,8 481,00 decembar ,00 225,9 256,90 124,20 930,407397,40 361,6 1758,50946,50 594,70 141,00 85,9 593,30 MDK Merno mesto 134

138 Uporedni prikaz sadržaja ukupnih ulja i masti u podzemnim vodama u martu 2005, decembru 2006, novembru 2007 i decembru godine 0,160 0,140 Izmerene vrednosti mg/l 0,120 0,100 0,080 0,060 0,040 0,020 0,000 MW- 18 MW- 21 SDC-3 SDC-4 MW- 20 MW- 16 MW- 23 MW- 12 MW- 13 MW- 11 MW- 34 MW-2 K-1 mart ,037 0,019 0,024 0,013 0,017 0,020 0,018 0,010 0,060 0,000 0,000 0,017 0,013 decembar ,005 0,005 0,086 0,009 0,006 0,005 0,013 0,007 0,019 0,017 0,044 0,022 0,010 novembar ,108 0,050 0,050 0,050 0,050 0,050 0,075 0,009 0,075 0,150 0,100 0,050 0,050 decembar ,050 0,096 0,050 0,050 0,050 0,050 0,050 0,050 0,050 0,050 0,050 0,050 0,050 MDK 0,1 0,1 0,1 0,1 0,1 0,1 0,1 0,1 0,1 0,1 0,1 0,1 0,1 Merno mesto Uporedni prikaz sadržaja ukupnog hroma u podzemnim vodama u martu 2005, decembru 2006, novembru 2007 i decembru godine 0,070 0,060 Izmerene vrednosti mg/l 0,050 0,040 0,030 0,020 0,010 0,000 MW- 18 MW- 21 SDC-3 SDC-4 MW- 20 MW- 16 MW- 23 MW- 12 MW- 13 MW- 11 MW- 34 MW-2 K-1 mart ,010 0,010 0,01 0,000 0,010 0,010 0,010 0,010 0,010 0,010 0,010 0,010 0,010 decembar ,002 0,002 0,007 0,009 0,002 0,004 0,002 0,001 0,002 0,002 0,002 0,002 0,002 novembar ,001 0,001 0,003 0,060 0,003 0,003 0,013 0,006 0,001 0,001 0,001 0,001 0,002 decembar ,022 0,001 0,001 0,002 0,001 0,001 0,005 0,001 0,001 0,002 0,002 0,001 0,006 MDK 0,05 0,05 0,05 0,05 0,05 0,05 0,05 0,05 0,05 0,05 0,05 0,05 0,05 Merno mesto 135

139 Uporedni prikaz sadržaja kadmijuma u podzemnim vodama u martu 2005, decembru 2006, novembru 2007 i decembru godine 0,0035 0,0030 Izmrene vrednosti mg/l 0,0025 0,0020 0,0015 0,0010 0,0005 0,0000 MW- 18 MW- 21 SDC-3 SDC-4 MW- 20 MW- 16 MW- 23 MW- 12 MW- 13 MW- 11 MW- 34 MW-2 K-1 mart ,0020 0,0020 0,0020 0,0000 0,0020 0,0020 0,0020 0,0020 0,0020 0,0020 0,0020 0,0020 0,0020 decembar ,0010 0,0025 0,0010 0,0010 0,0010 0,0010 0,0010 0,0010 0,0010 0,0010 0,0010 0,0010 0,0010 novembar ,0009 0,0009 0,0006 0,0009 0,0006 0,0006 0,0006 0,0006 0,0006 0,0006 0,0006 0,0006 0,0007 decembar ,0014 0,0008 0,0008 0,0008 0,0008 0,0033 0,0008 0,0008 0,0008 0,0008 0,0008 0,0008 0,0008 MDK 0,003 0,003 0,003 0,003 0,003 0,003 0,003 0,003 0,003 0,003 0,003 0,003 0,003 Merno mesto Uporedni prikaz sadržaja olova u podzemnim vodama u martu 2005, decembru 2006, novembru 2007 i decembru godine 0,120 0,100 Izmerne vrednosti mg/l 0,080 0,060 0,040 0,020 0,000 MW- 18 MW- 21 SDC-3 SDC-4 MW- 20 MW- 16 MW- 23 MW- 12 MW- 13 MW- 11 MW- 34 MW-2 K-1 mart ,010 0,010 0,010 0,000 0,010 0,010 0,010 0,010 0,010 0,010 0,010 0,010 0,010 decembar ,010 0,010 0,011 0,012 0,010 0,010 0,010 0,010 0,010 0,010 0,010 0,010 0,010 novembar ,008 0,008 0,009 0,008 0,018 0,009 0,009 0,009 0,009 0,009 0,009 0,009 0,010 decembar ,100 0,012 0,010 0,010 0,010 0,010 0,010 0,010 0,010 0,010 0,010 0,010 0,014 MDK 0,01 0,01 0,01 0,01 0,01 0,01 0,01 0,01 0,01 0,01 0,01 0,01 0,01 Merno mesto 136

140 Uporedni prikaz sadržaja žive u podzemnim vodama u martu 2005, decembru 2006, novembru 2007 i decembru godine 0,7000 0,6000 Izmerene vrednosti mg/l 0,5000 0,4000 0,3000 0,2000 0,1000 0,0000 MW- 18 MW- 21 SDC-3 SDC-4 MW- 20 MW- 16 MW- 23 MW- 12 MW- 13 MW- 11 MW- 34 MW-2 K-1 mart ,0005 0,0005 0,0424 0,2200 0,0007 0,0830 0,3320 0,0009 0,0009 0,0005 0,0005 0,0005 0,1360 decembar ,0009 0,0006 0,2820 0,6345 0,0280 0,0122 0,2350 0,0140 0,0005 0,0005 0,0005 0,0005 0,0252 novembar ,0020 0,0020 0,0560 0,3830 0,0720 0,0050 0,3366 0,0054 0,0024 0,0005 0,0005 0,0005 0,0005 decembar ,0005 0,0005 0,0800 0,1110 0,0047 0,0020 0,1940 0,0870 0,0010 0,0005 0,0005 0,0005 0,5400 MDK 0,001 0,001 0,001 0,001 0,001 0,001 0,001 0,001 0,001 0,001 0,001 0,001 0,001 Merno mesto Uporedni prikaz sadržaja 1,2 dihloretana (EDC) u podzemnim vodama u martu 2005, decembru 2006, novembru 2007 i decembru godine 900,00 800,00 700,00 Izmerene vrednosti (μg/l) 600,00 500,00 400,00 300,00 200,00 100,00 0,00 MW- 18 MW- 21 SDC-3 SDC-4 MW- 20 MW- 16 MW- 23 MW- 12 MW- 13 MW- 11 MW- 34 MW-2 K-1 mart ,50 3,11 60,40 14,80 1,40 47,50 127,70 0, , , , 10,00 121,40 decembar ,86 4,57 28,70 22,70 23,32 2,41 38,02 866,58 406,00 11, ,0 2,76 33,74 novembar ,13 46,26 22,39 2,33 11,54 0,74 3,94 1,89 100,35 137, ,7 51,69 3,50 decembar ,7 4,10 22,07 7,20 29,20 4,20 6,41 74,76 11,62 59,70 218,00 1,10 55,13 MDK Merno mesto 137

141 Uporedni prikaz sadržaja vinil hlorid monomera (VCM) u podzemnim vodama u martu 2005, decembru 2006, novembru 2007 i decembru godine 900,00 800,00 700,00 Izmerene vrednosti mg/l 600,00 500,00 400,00 300,00 200,00 100,00 0,00 MW- 18 MW- 21 SDC-3 SDC-4 MW- 20 Može se videti da su pojedini parametri u okviru granica propisanih pravilnikom o hemijskoj ispravnosti vode za piće (ukupna ulja i masti, hrom) ili da u slučaju kadmijuma blago prelaze ovu granicu. Ovi parametri su daleko ispod granica propisanih za potrebe izrade analize rizika, ili preduzimanje remedijacionih akcija po inostranim standardima (Dutch lista i češka regulativa). Uzimajući u obzir namenu lokacije i odsustvo osetljivih receptora na lokaciji, a u cilju racionalizacije troškova potrebno je razmotriti mogućnost izostavljanja ovih parametara iz budućih kampanja monitoringa. Na većini bunara je došlo do smanjenja koncentracije EDC-a u podzemnoj vodi izuzev u četiri bunara (MW-18, SDC-4, MW-20, MW-12) i u kanalu. Najznačajniji porast je zabeležen u bunaru MW-18 (402.7 μg/l), i to je jedini bunar na kome je prekoračena interventna vrednost iz Dutch liste od 400 μg/l. Prekoračenje pomenute vrednosti je do sada zabeleženo na 4 bunara u 2005, na 3 u 2006 i na po jednom različitom u i 2008.godini. Na osnovu procene rizika izrađene od strane UNEPa tokom godine, ciljana vrednost remedijacije iznosi 1000 mg/l (uključujući zonu izliva). Pored toga, ni u jednom objektu nije uočeno prisustvo slobodne faze EDC-a. To sve ukazuje na pozitivan efekat rada sistema za remedijaciju podzemnih voda zagađenih EDC-om, s obzirom da se ne uočava širenje EDC-a u podzemnim vodama, kako rastvorenog u vodenoj fazi, tako ni izdvojenog u vidu teške faze. S tim u vezi, preporučuje se nastavak rada sistema za remedijaciju. MW- 16 MW- 23 MW- 12 MW- 13 MW- 11 MW- 34 MW-2 K-1 mart ,00 93,30 14,70 7,80 43,20 35,70 54,00 72,30 26,20 0,01 0,01 9,73 70,30 decembar ,42 0,01 23,37 43,07 20,30 0,03 6,74 676,80 202,00 0,46 714,00 0,05 135,94 novembar ,86 24,67 23,68 5,02 7,05 0,40 9,88 19,24 90, ,601055,71 1,58 165,70 decembar ,93 0,05 12,79 6,90 8,00 37,81 9,34 456,10 4, ,90573,90 0,05 56,33 MDK 0,5 0,5 0,5 0,5 0,5 0,5 0,5 0,5 0,5 0,5 0,5 0,5 0,5 Merno mesto 138

142 Analizom prisustva pojedinih zagađujućih materija u pojedinim objektima i trenda promene njihovih koncentracije u vremenu, uočava se da se na bunarima MW-2 i MW-20 ne dolazi do značajnijih prekoračenja većine merenih parametara, pa u tom smislu treba razmotriti mogućnosti njihovog isključivanja iz daljih kampanja monitoring, a prvenstveno bunara MW-2.. Grafički prikaz povremenog monitoringa podzemnih voda prostor deponije žive Uporedni prikaz temperature ( o C) podzemnih voda u martu 2005, decembru 2006, novembru 2007 i decembru godine 25,0 20,0 Izmerene vrednosti ( o C) 15,0 10,0 5,0 0,0 B-N B-2 B-3 B-4 B-5 mart ,9 7,5 12,2 12,9 13,4 decembar ,1 19,2 13,6 13,1 13,3 novembar ,4 12,7 13,2 13,3 decembar ,4 13,7 13,3 13,6 9,00 8,00 Merno mesto Uporedni prikaz ph vrednosti podzemnih voda u martu 2005, decembru 2006, novembru 2007 i decembru godine Izmerene vrednosti 7,00 6,00 5,00 4,00 3,00 2,00 1,00 0,00 B-N B-2 B-3 B-4 B-5 mart ,96 7,92 8,40 7,20 7,72 decembar ,13 6,51 6,74 6,17 6,70 novembar ,24 7,25 7,29 7,13 decembar ,07 7,05 7,20 7,03 Merno mesto 139

143 Izmerene vradnosti ms/cm Uporedni prikaz elektroprovodljivosti podzemnih voda u martu 2005, decembru 2006, novembru 2007 i decembru godine 8,000 7,000 6,000 5,000 4,000 3,000 2,000 1,000 0,000 B-N B-2 B-3 B-4 B-5 mart ,902 2,940 0,909 2,410 1,360 decembar ,247 0,664 0,258 0,381 0,095 novembar ,030 7,250 1,430 3,780 decembar ,030 1,340 3,280 2,670 Merno mesto Uporedni prikaz sadržaja hlorida u podzemnim vodama u martu 2005, decembru 2006, novembru 2007 i decembru godine 4000, ,00 Izmerene vrednosti (mg/l) 3000, , , , ,00 500,00 0,00 B-N B-2 B-3 B-4 B-5 mart , ,10 299,00 386,00 decembar , ,60 268,00 726,00 novembar , ,00 66,20 decembar ,90 134,90 535,70 547,20 MDK Merno mesto 140

144 Uporedni prikaz sadržaja ukupnih ulja i masti u podzemnim vodama u martu 2005, decembru 2006, novembru 2007 i decembru godine 0,500 0,450 Izmerene vrednosti mg/l 0,400 0,350 0,300 0,250 0,200 0,150 0,100 0,050 0,000 B-N B-2 B-3 B-4 B-5 mart ,015 0,024 0,017 0,022 0,020 decembar ,013 0,038 0,043 0,019 0,028 novembar ,005 0,005 0,005 0,005 decembar ,050 0,050 0,470 0,050 MDK 0,1 0,1 0,1 0,1 0,1 Merno mesto Uporedni prikaz sadržaja ukupnog hroma u podzemnim vodama u martu 2005, decembru 2006, novembru 2007 i decembru godine 0,060 0,050 Izmereme vrednosti mg/l 0,040 0,030 0,020 0,010 0,000 B-N B-2 B-3 B-4 B-5 mart ,001 0,001 0,001 0,001 0,001 decembar ,002 0,002 0,002 0,002 0,006 novembar ,001 0,001 0,001 0,001 decembar ,001 0,001 0,002 0,002 MDK 0,05 0,05 0,05 0,05 0,05 Merno mesto 141

145 Uporedni prikaz sadržaja kadmijuma u podzemnim vodama u martu 2005, decembru 2006, novembru 2007 i decembru godine 0,0250 0,0200 Izmerene vrednosti mg/l 0,0150 0,0100 0,0050 0,0000 B-N B-2 B-3 B-4 B-5 mart ,0020 0,0020 0,0020 0,0020 0,0020 decembar ,0010 0,0010 0,0010 0,0010 0,0010 novembar ,0007 0,0006 0,0006 0,0006 decembar ,0008 0,0008 0,0230 0,0008 MDK 0,003 0,003 0,003 0,003 0,003 Merno mesto Uporedni prikaz sadržaja olova u podzemnim vodama u martu 2005, decembru 2006, novembru 2007 i decembru godine 0,350 0,300 Izmerene vrednosti mg/l 0,250 0,200 0,150 0,100 0,050 0,000 B-N B-2 B-3 B-4 B-5 mart ,010 0,010 0,010 0,010 0,010 decembar ,010 0,010 0,010 0,051 0,030 novembar ,027 0,022 0,013 0,015 decembar ,010 0,010 0,068 0,296 MDK 0,01 0,01 0,01 0,01 0,01 Merno mesto 142

146 Uporedni prikaz sadržaja žive u podzemnim vodama u martu 2005, decembru 2006, novembru 2007 i decembru godine 0,0012 0,0010 Izmerene vrednosti mg/l 0,0008 0,0006 0,0004 0,0002 0,0000 B-N B-2 B-3 B-4 B-5 mart ,0005 0,0005 0,0006 0,0008 0,0005 decembar ,0005 0,0005 0,0005 0,0005 0,0005 novembar ,0005 0,0005 0,0005 0,0005 decembar ,0005 0,0005 0,0005 0,0005 MDK (0,001 mg/l) 0,001 0,001 0,001 0,001 0,001 Merno mesto Uporedni prikaz sadržaja 1,2 dihloretana (EDC) u podzemnim vodama u martu 2005, decembru 2006, novembru 2007 i decembru god. 3,50 3,00 Izmerene vrednosti mg/l 2,50 2,00 1,50 1,00 0,50 0,00 B-N B-2 B-3 B-4 B-5 mart ,40 0,01 0,53 0,01 1,10 decembar ,98 0,40 0,35 0,93 0,42 novembar ,49 0,15 0,20 0,27 decembar ,71 0,15 0,05 0,91 MDK Merno mesto 143

147 Uporedni prikaz sadržaja vinil hlorid monomera (VCM) u podzemnim vodama u martu 2005, decembru 2006, novembru 2007 i decembru godine 9,00 8,00 Izmerene vrednosti mg/l 7,00 6,00 5,00 4,00 3,00 2,00 1,00 0,00 B-N B-2 B-3 B-4 B-5 mart ,05 0,01 0,01 0,01 8,00 decembar ,75 0,00 0,38 1,94 0,19 novembar ,78 0,10 0,15 0,17 decembar ,28 4,54 0,05 4,00 MDK 0,5 0,5 0,5 0,5 0,5 Merno mesto Na osnovu rezultat može se videti da su pojedini parametri u okviru granica propisanih pravilnikom o hemijskoj ispravnosti vode za piće (hrom i živa) i bez značajnijih oscilacija. Ovi parametri su daleko ispod granica propisanih za potrebe izrade analize rizika, ili preduzimanje remedijacionih akcija po inostranim standardima (Dutch lista i češka regulativa). Uzimajući u obzir namenu lokacije i odsustvo osetljivih receptora na lokaciji, a u cilju racionalizacije troškova potrebno je razmotriti mogućnost izostavljanja ovih parametara iz budućih kampanja monitoringa. S druge strane zbog oscilacija ili povećanja koncentracija ostalih parametara potrebno je nastaviti monitoring. 144

148 Grafički prikaz povremenog monitoringa podzemnih voda prostor deponile mulja Uporedni prikaz temperature ( o C) podzemnih voda u novembru 2007 i decembru godine 15,0 14,8 Izmerene vrednosti ( o C) 14,6 14,4 14,2 14,0 13,8 13,6 13,4 13,2 PD-1 PD-2 PD-3 PD-4 novembar ,8 13,9 14,8 14,7 decembar ,8 13,9 14,7 14,8 Merno mesto Uporedni prikaz ph vrednosti podzemnih voda u novembru 2007 i decembru godine 8,40 8,20 Izmerene vrednosti Ph 8,00 7,80 7,60 7,40 7,20 7,00 6,80 6,60 PD-1 PD-2 PD-3 PD-4 novembar ,15 7,78 7,33 7,50 decembar ,78 7,80 7,32 7,24 Merno mesto 145

149 Uporedni prikaz elektroprovodljivosti podzemnih voda u novembru 2007 i decembru godine 4,000 3,500 Izmerene vrednosti ms/cm 3,000 2,500 2,000 1,500 1,000 0,500 0,000 PD-1 PD-2 PD-3 PD-4 novembar ,740 2,870 2,280 1,850 decembar ,170 3,760 3,340 3,430 Merno mesto Uporedni prikaz sadržaja hlorida u podzemnim vodama u novembru 2007 i decembru godine 700,00 600,00 Izmerene vrednosti (mg/l) 500,00 400,00 300,00 200,00 100,00 0,00 PD-1 PD-2 PD-3 PD-4 novembar , ,60 345,00 decembar ,40 333,6 443,20 591,90 MDK Merno mesto 146

150 Uporedni prikaz sadržaja ukupnih ulja i masti u podzemnim vodama u novembru 2007 i decembru godine 0,450 0,400 0,350 Izmerene vrednosti mg/l 0,300 0,250 0,200 0,150 0,100 0,050 0,000 PD-1 PD-2 PD-3 PD-4 novembar ,175 0,413 0,050 0,144 decembar ,050 0,050 0,050 0,050 MDK 0,1 0,1 0,1 0,1 Merno mesto Uporedni prikaz sadržaja ukupnog hroma u podzemnim vodama u novembru 2007 i decembru godine 0,060 0,050 Izmerene vrednosti mg/l 0,040 0,030 0,020 0,010 0,000 PD-1 PD-2 PD-3 PD-4 novembar ,002 0,001 0,001 0,001 decembar ,001 0,001 0,001 0,002 MDK 0,05 0,05 0,05 0,05 Merno mesto 147

151 Uporedni prikaz sadržaja kadmijuma u podzemnim vodama u novembru 2007 i decembru godine 0,0035 0,0030 Izmerene vrednosti mg/l 0,0025 0,0020 0,0015 0,0010 0,0005 0,0000 PD-1 PD-2 PD-3 PD-4 novembar ,0004 0,0004 0,0006 0,0006 decembar ,0008 0,0008 0,0008 0,0008 MDK 0,003 0,003 0,003 0,003 Merno mesto Uporedni prikaz sadržaja olova u podzemnim vodama u novembru 2007 i decembru godine 0,012 0,010 Izmerene vrednosti mg/l 0,008 0,006 0,004 0,002 0,000 PD-1 PD-2 PD-3 PD-4 novembar ,010 0,010 0,010 0,010 decembar ,010 0,010 0,010 0,010 MDK 0,01 0,01 0,01 0,01 Merno mesto 148

152 Uporedni prikaz sadržaja žive u podzemnim vodama u novembru 2007 i decembru godine 0,0012 0,0010 Izmerene vrednosti mg/l 0,0008 0,0006 0,0004 0,0002 0,0000 PD-1 PD-2 PD-3 PD-4 novembar ,0005 0,0005 0,0005 0,0005 decembar ,0005 0,0005 0,0005 0,0005 MDK 0,001 0,001 0,001 0,001 Merno mesto Uporedni prikaz sadržaja 1,2 dihloretana (EDC) u podzemnim vodama u novembru 2007 i decembru godine 3,50 3,00 Izmerene vrednosti mg/l 2,50 2,00 1,50 1,00 0,50 0,00 PD-1 PD-2 PD-3 PD-4 novembar ,10 0,20 0,54 0,10 decembar ,52 0,19 0,48 0,05 MDK Merno mesto 149

153 Uporedni prikaz sadržaja vinil hlorid monomera (VCM) u podzemnim vodama u novembru 2007 i decembru godine 0,60 0,50 Izmerene vrednosti mg/l 0,40 0,30 0,20 0,10 0,00 PD-1 PD-2 PD-3 PD-4 novembar ,10 0,10 0,10 0,10 decembar ,05 0,14 0,05 0,05 MDK 0,5 0,5 0,5 0,5 Merno mesto Na osnovu priloženih rezultata hemijskih analiza i graničnih vrednosti parametara u domaćoj i stranoj regulativi, može se videti da se koncentracije svih parametara, sa izuzetkom hlorida, kreću u dozvoljenim granicama. Sadržaj hlorida prekoračuje granične vrednosti propisane za vode za piće, u svim uzorcima. Granične vrednosti za hloride nisu definisane u pravilnicima koji se odnose na remedijacione aktivnosti. 150

154 Tabelarni prikaz intenzivnog monitoringa otpadnih voda Tabela 59. prosečne godišnje vrednosti emisije zagađujućih materija u vode na mestu ispušanja u recepijent Tokovi otpadnih voda Parametar Rezultat (pros.god. mg/l) Etilen Neorganski tok Etilen Uljni tok (A-tok) Etilen Tok istrošene kaustike PEVG PENG Elektroliza ph 9,34 Uk. rast. materije Suspen. materije HPK 297,22 mg/l 22,18 mg/l 23,72 mg/l ph 8,61 Ulja Sulfidi BTX 3,86 mg/l 1,23 mg/l 13,34 mg/l ph 12,75 Suspen. materije Uk. rast. materije Sulfidi Ulja BTX Fenoli 760,61 mg/l mg/l 3891 mg/l 140,27 mg/l 174,72 mg/l 38,48 mg/l ph 7,8 Ulja HPK Suspen. materije Uk. rast. materije TOC 6,5mg/l 36,9mg/l 98,4mg/l 253,7mg/l 32,1mg/l ph 7,7 Ulja HPK Suspen. materije Uk. rast. materije Fenoli BTX 2,4 mg/l 29,2 mg/l 51,3 mg/l 219,3 mg/l 0,21mg/l 0 mg/l ph 10,6 Ulja Uk. rast. materije Živa 6,6 mg/l 5720 mg/l 1,98 mg/l Energetika Ulja 0,66 mg/l 151

155 Prikaz stanja kvaliteta voda na lokaciji Izveštaj sekretarijata za zaštitu životne sredine o stanju životne sredine na teritoriji grada Pančeva za godinu Površinske vode Kontrola kvaliteta površinskih voda na teritoriji opštine Pančevo vrši se radi ocene boniteta vodotokova, praćenja trenda zagađivanja voda i sposobnosti samoprečišćavanja, kao i zaštite zdravlja građana koji se rekreiraju na lokaliim kupalištima. U toku 2010.godine, ispitivanja je vršio Zavod za javno zdravlje Pančevo u 4 kampanje u toku sezone kupanja (prvo uzorkovanje realizovano je godine. a poslednje godine) na sledećim lokacijama: Dunav "Bela Stena" (kupališta levo i desno od špica) Tamiš (kupališta u Pančevu, Jabuci i Glogonju) Ponjavica (kupališta u Banatskom Brestovcu, Omoljici i Ivanovu) Jezero u Kačarevu U dva navrata organizovana je vanredna kontrola kvaliteta površinskih voda. Po nalogu inspektora za zaštitu životne sredine, a zbog prijave građana o pomoru ribe, godine na reci Tamiš u Pančevu izvršeno je vanredno uzorkovanje. Takođe, vanredno uzorkovanje je izvršeno na jezeru u Kačarevu godine, nakon predložene dezinfekcije Jezera, jer uzorak od godine nije odgovarao II klasi površinskih voda zbog mikrobioloških osobina vode. Ocena kvaliteta voda vršena je na osnovu: SRPS ISO (1997) Kvalitet vode. Uzimanje uzorka. Deo 4: Smernice za uzimanje uzoraka iz prirodnih i veštačkih jezera; SRPS ISO (1997) Kvalitet vode. Uzimanje uzoraka. Deo 6-Smernice za uzimanje uzoraka iz reka i potoka; Uredbe o kategorizaciji vodotoka ("Službeni list SFRJ", br. 5/78); Uredbe o klasifikaciji voda međurepubličkih vodotoka, međudržavnih voda i voda obalnog mora Jugoslavije ("Službeni list SFRJ", br. 6/78) i Pravilnika o opasnim materijama u vodama ("Službeni glasnik SRS", br. 31/82). Samo vodotoci koji pripadaju klasi II vodotoka se smatraju bezbednim za kupanje i rekreaciju i sportove na vodi. Sve vode koje odstupaju od II klase nose veći ili manji rizik po zdravlje kupača. O rezultatima ispitivanja kvaliteta površinskih voda posredstvom lokalnih javnih glasila redovno je informisana javnost u toku letnje sezone. Na osnovu rezultata laboratorijskih analiza, sanitarno-higijenskog nadzora i upoređivanjem srednjih vrednosti parametara sa najučestalijim odstupanjem od propisanih normi, Zavod za javno zdravlje Pančevo je izdao "Izveštaj o kontroli kvaliteta površinskih voda grada Pančeva u 2010.godini. " u kome je zaključeno sledeće: Uzorci površinskih voda reke Dunav "Bela Stena", kupališta levo i desno od špica u toku sezone kupanja 2010.godine nisu ispunjavali kriterijume za II klasu površinskih 152

156 voda koje se mogu koristiti za kupanje i rekreaciju građana kao i za sportove na vodi. Najčešći parametri koji su bili iznad MDK su: smanjena koncentracija i procenat zasićenja kiseonikom, suspendovane materije, hemijska potrošnja kiseonika, primetne vidljive otpadne materije, gvožđe i amonijak. Odstupanje od II klase površinskih voda u pogledu mikrobioloških analiza uočeno je kod 7 uzoraka od ukupno 8 uzetih uzoraka, 88%. Uzorci površinskih voda reke Tamiš, kupališta u Pančevu, Jabuci i Glogonju, u toku sezone kupanja 2010.godine nisu ispunjavali kriterijume za II klasu površinskih voda koje se mogu koristiti za kupanje i rekreaciju građana kao i za sportove na vodi. Najčešći parametri koji su bili iznad MDK su: smanjena koncentracija i procenat zasićenja kiseonikom, suspendovane materije, hemijska potrošnja kiseonika, primetna boja, primetan miris, gvožđe i amonijak. Odstupanje od II klase površinskih voda u pogledu mikrobioloških analiza uočeno je kod 7 uzoraka od ukupno 14 uzetih uzoraka, 50%. Veoma niska koncentracija kiseonika kao i smanjeno zasićenje kiseonikom u uzorku od godine najverovatnije su uzrok pomora ribe koji su prijavili građani. Uzorci površinskih voda reke Ponjavica, kupališta u Banatskom Brestovcu, Omoljici i Ivanovu, u toku sezone kupanja 2010.godine nisu ispunjavali kriterijume za II klasu površinskih voda koje se mogu koristiti za kupanje i rekreaciju građana kao i za sportove na vodi. Najčešći parametri koji su bili iznad MDK su: smanjen procenat zasićenja kiseonikom, suspendovane materije, koncentracija vodopikovih jona (ph), primetna boja, primetan miris, gvožđe i amonijak. Odstupanje od II klase površinskih voda u pogledu mikrobioloških analiza uočeno je kod 4 uzoraka od ukupno 12 uzetih uzoraka, 33%. Uzorci površinskih voda jezera u Kačarevu u toku sezone kupanja 2010.godine nisu ispunjavali kriterijume za II klasu površinskih voda koje se mogu koristiti za kupanje i rekreaciju građana kao i za sportove na vodi. Najčešći parametri koji su bili iznad MDK su: primetna boja, smanjen procenat zasićenja kiseonikom, suspendovane materije, gvožđe i amonijak. Odstupanje od II klase površinskih voda u pogledu mikrobioloških analiza uočeno je kod 1 uzorka od ukupno 5 uzetih uzoraka, 20%. U toku 2010.godine na svim kontrolisanim kupalištima na području Grada Pančeva nisu detektovane povišene koncentracije teških metala (olovo, nikl, kadmijum, cink i živa). U toku 2010.godine na svim kontrolisanim kupalištima na području Grada Pančeva nisu detektovane povišene koncentracije cijanida u vodi. Kontrola kvaliteta površinskih voda na području Grada Pančeva nije reprezentativna za celu sezonu kupanja, prva kampanja bila je godine. Lokalnom inspekcijom (sanitarno-higijenskim nadzorom) utvrđeno je da na kupalištima nisu zastupljeni neophodni infrastrukturni objekti (higijenski ispravna 153

157 voda za piće, toaleti, tuševi, kante za odlaganje otpada, odgovarajući prilaz plaži, spasioci). Najbolje stanje je na jezeru u Kačarevu. Podzemne vode U toku 2010.godine završen je finalni izveštaj Ocena zagađenih lokacija životne sredine hidrogeološki aspekt Pančevo Južna inlustrijska zona, koji je urađen u okviru Projekta Jačanje kapaciteta u zemljama Zapadnog Balkana za rešavnje problema životne sredine kroz remedijaciju prioritetnih zagađenih lokaiija - Remelijacija Velikog Bačkog kanala (Program za razvoj Ujedinjenih Nacija (UNDP) u saradnji sa Mniistarstvom životpe sredine i prostornog planiranja i Sekretarijatom za zaštitu životne sredine Gradske uprave grada Pančeva ). Prostor koji je analiziran ovim projekgom je kompleks Južne industrijske zone koji obuhvata preduzeća HIP Petrohemija, HIP Azotara i NIS Rafinerija nafte Pančevo, kao i područje južno od industrijskog komleksa, ograničeno sa jugoistoka naseljem Starčevo i sa zapada rekom Dunav. Prostiranje zagađujućih materija i karakteristike kvaliteta podzemnih voda definisane su na osnovu rezultata do sada izvedenih istraživanja i analiza koje obuhvataju period od 2001 do godine. U finalnom izveštaju je zaključeno sledeće: Na istraživanom području potrđeno je prisustvo: arsena, cinka, bakra, nikla, olova, hroma, žive, kadmijuma, mineralnih ulja, benzena, toluena, etilbenzena, ksilena, etilen dihlorida (EDC). Elektrolitička provodljivost je u najvećem broju uzoraka iznad 1000µS/cm što ukazuje na povećan sadržaj jona u vodi. Amonijak je prisutan u gotovo svim uzorcima Koncentracije kadmijuma iznad interventne vrednosti izmerene su u pijezometrima u NIS Rafineriji, dok je olovo degektovano u NIS Rafineriji i HIP Petrohemiji. Ispitivanje podzemnih voda tokom i godine je vršio AD "MOL Beograd. Kao osnovni kriterijum za interpretaciju rezultata korišćene su MDK vrednosgi za (Il klasu voda propisanse Pravilnikom o opasnim materijama u vodama ("Sl. glasnik SRS br. 31/82) Uredbom o klasifikaciji voda ("Sl. list RS" 5/68) kao i Granične vrednosti za podzemne vode iz Dutch list (Holandska lista). Monitoring je obuhvatio sledeće lokacije: Lokacija 1 PA-1 koja se nalazi oko 100 metara od ograde Rafinerije nafte Pančevo. Uzorkovanje je vršeno iz 4 pijezometra na dubini 45 m, 25 m, 15 m i 7 m. 154

158 Lokaiija 2 PA-2 koja se nalazi na oko 30 metara od ograde Rafinerije nafte Pančevo neposredno pored puta prema Starčevu. Uzorkovanje je vršeno iz 4 pijezometra na dubini 45 m, 25 m, 15 m i 7 m. Lokacija 3 PA-3 koja se nalazi na oko 250 metara od Petrohemije Pančevo neposredno pored puta koji vodi prema reci Dunav. Uzorkovanje je vršeno iz 4 pijezometra na dubini 45 m, 25 m, 15 m i 7 m. Lokacija 4 PA-4 koja se nalazi na oko 250 metara od ograde Petrohemije Pančevo. Uzorkovanje je vršeno iz 4 pijezometra pa dubini 45 m, 25 m, 15 m i 7 m. Lokacija 5 predstavljaju je pijezometri P-738 i P-739 koji se nalaze sa desne strane puta prema Starčevu. P-738 je bliže postrojenju Petrohemije i nalazi se između lokacije 3 i 4, a P-739 se nalazi južno od Petrohemije. Lokacija 6 predstavljaju je pijezometri SDC-5 I SDC-6 koji se nalaze sa leve strane puta ka Starčevu, u neposrednoj blizini Rafinerije Pančevo. Pijezometar SDC-5 se nalazi blizu ulaza u Rafineriju a udaljen je oko 20 metara od puta. Pijezometar SDC-6 je udaljen od pijezometra SDC-5 oko 200 metara u pravcu Starčeva. Lokacija 7 predstavljaju je pijezometri Lp-720, Pp-721 i Pp-lll-3. Pijezometri Lp-720, Pp-721 se nalaze sa desne strane puta prema naselju Starčevo. Pijezometar Pp-lll-3 se nalazi južno od naselja Starčevo. Dobijeni su sledeći rezultati: Koncentracija hlorida na lokacijama 2, 3, 5, i 6 u periodu godine je bila znatno povišena, sa tendencijom rasta po dubini, dok u istražnim radovima 2001., 2002 i godine analiza hlorida nije rađena. U najvećem broju uzoraka koncentracije arsena su bile iznad 0,01 µg/l dok su u navećem broju uzoraka iz PA-3 i PA-4 zabeležene koncentracije iznad interventne vrednosti Holandske liste. U pijezometrima PA-3 25 m i 45 m detektovane su koncentracije bakra i nikla iznad interventne vrednosti Koncentracije žive iznad interventne vrednosti ( mg/l) izmerene su tokom godine, u PA-1, PA-3/45, PA-4 i P-739. Tokom istražnih radova , prezentovane su koncentracije < mg/l, što bi mogla biti granica detekcije primenjene metode i ne pruža informaciju o prisutnoj koncentraciji žive. Kao i kod žive konientracije hroma < 0.05 mg/l u rezultatima i Polihlorisanih bifenila su takođe < 1 mg/l, odnosno < 0.05 mg/l ne pružaju pouzdanu informaciju o potrebi intervencije. Zaključci vezani za zagađenost lokacije 7 moraju biti provereni i analizirani nakon kontrolnog monitoringa ili nakon sledeće serije uzorkovanja. Udaljenost ove lokacije od industrijskih postrojenja je takva da je teško moguće da zagađenje prođe preko međuprostora i pojavi se na ovim pijezometrima a da predhodno nije kontaminiran i međuprostor izuzev zagađenja «in situ». 155

159 Benzen, toluen, etilbenzen, ksilen (BTEX) su registrovani na lokacijama 2,3,5 i 6, u periodu do i početka godine. Posle tog perioda sadržaj BTEX je ispod interventnih vrednosti. BTEX, mineralna ulja i etilen dihlorid su registrovani pa lokacijama 2.3,5 i 6 u okviru Južne industrijske zone, kao i u HIP Petrohemiji; Na osnovu raspoloživih podataka može se zaključiti da je najzagađeniji prostor u okviru industrijskog kompleksa NIS Rafinierije i HIP Petrohemije kao i HIP Azotare dok je van kruga industrije najzagađenije područje između HIP Petrohemije i NIS Rafinerije, sa povišenim koncentracijama hlorida, mineralnih ulja, arsena, cinka, nikla, kadmijuma, benzena, vinil hlorida i etilen dihlorida iznad interventne vrednosti. Preporuke za budući monitoring Poslednja ispitivanja (2009. god.) kvaliteta podzemne vode kao i ispitivanja za i godinu u zoni JIZ obuhvaćenoj programom redovnog monitoringa, ne pokazuju prisustvo zagađujućih materija preko interventnih vrednosti. Sva do sada registrovana zagađenja na prostoru koji je obuhvaćen programom stalnog monitoringa vremenski su smeštena u period do godine. Ovakvi rezultati u kojima se zagađujuće materije u jednom periodu (2005. i 2006.) registruju a zatim se, na istim mestima uzorkovanja u drugom periodu ne registruju (2007. do 2009.) izazivaju određene nedoumice. Ovi rezultati ukazuju na potrebu realizacije kontrolnog monitoringa i/ili na promene i inovaciju programa redovnog monitoringa kvaliteta podzemne vode na prostoru JIZ. Zaključke o konačnom nivou zagađenja podzemne vode na području Južne industrijske zone moguće je potvrditi nakon rezultata kontrolnog monitoringa. U slučaju da se ne donese odluka o realizaciji predloženog programa kontrolnog monitoringa, prva naredna serija uzorkovanja i analiza redovnog monitoringa treba da preuzme funkciju kontrolnog monitoringa. Proširenje mreže sa najmanje tri pijezometra je poželjno i tehnički opravdano u cilju unapređenja postojeće pijezometarske mreže za uzorkovanje. Naredne serije redovnog monitoringa treba realizovati primenom metodologije dvostrukog uzorkovanja. Primarne i kontrolne uzorke treba da uzorkuju i analiziraju različite laboratorije (izvođači) s tim što kontrole po pravilu treba da obradi referentna laboratorija za prostor Srbije. Metode hemijskih analiza na zadate parametre (zagađujuće materije) moraju biti odabrane tako da obezbede detekciju ciljanih i interventnih vrednosti (Holandska lista) Redovni monitoring kvaliteta podzemne vode JIZ treba proširiti merenjima nivoa podzemnih voda mreže pijezometara redovnog monitoringa koja će se izvoditi 156

160 najmanje 15-to dnevno ili 7-mo dnevno. Istovremeno sa ovim podacima i za isti period potrebno je prikupiti i podatke o nivoima Dunava na profilu Starčevo ili uzvodno, kao i podatke o nivoima u drenažnim kanalima i radu drenažnih crpnih stanica. Preporuke vezane za pripremu moguće remedijacije Imajući u vidu poznavanje hidrogeoloških karakteristika prostora JIZ, zagađenosti podzemnih voda kao i drugih bitnih parametara (hidrologija, podaci o dreniranju podzemne vode i sl.) postupak remedijacije treba da se odvija u dve faze: Faza I - Izolacija zagađene zone hidrogeološke sredine na prostoru industrijskih postrojenja i remedijacija zemljišta i podzemne vode na mestu primarne kontaminacije. Ova dva postupka se moraju izvoditi istovremeno. Faza II - Zona redovnog monitoringa kvaliteta podzemne vode JIZ. Postupci remedijacije u Fazi ll su vremenski pomereni u odnosu na Fazu I. Ovi radovi se mogu razmatrati naknadno u zavisnosti od rezultata redovnog-kontrolnog monitoringa. Ukoliko kontrolni monitoring potvrdi rezultate redovnog monitoringa u periodu i odsustvo zagađujućih materija u zoni faze II, nema potrebe za pristupanje remedijaciji i monitoring se nastavlja na isti način. U slučaju da se registruje prisustvo zagađujućih materija u ovoj zoni i potvrde rezultati ispitivanja monitoringa iz godine neophodno je započeti pripremne radove za remedijaciju. Preporuke vezane za geodatabazu Neophodno je da se rezultati svih ispitivanja kvaliteta podzemne vode, uključujući programe koji se sprovode unutar industrijskih postrojenja HIP Petrohemije, NIS Rafinerije i HIP Azotare uključe u ovaj program i redovno unose u formiranu geodatabazu. Takav nivo informacija će praćenje kvaliteta podzemne vode i upravljanje životnom sredinom podići na viši nivo i formirati solidnu osnovu i bazu za dalje aktivnosti na praćenju kontaminiranosti i planiranju eventualne remedijacije. Od posebne važnosti je obezbediti sigurnost baze podatka i centralizovati unošenje podatka. Podatke treba unositi isključivo na jednom mestu. Takođe, u cilju očuvanja baze treba obezbediti periodično pravljenje rezervne kopije baze na nekom mediju CD, DVD, HD i slično. U cilju kompletnosti podataka koji su uskladišteni u formiranu bazu potrebno je dopuniti podacima koji terenutno nedostaju. Potrebno je tokom eventualne realizacije kontrolnog monitoringa ili prilikom prve sledeće serije uzorkovanja u redovnom monitoringu kvaliteta podzemne vode (Sekretarijat za zaštitu životne sredine Gradske uprave grada Pančeva), geodetski verifikovati položaj i kotu svih pijezometara koji se nalaze u sistemu monitoringa. 157

161 Opis mera predviđenih u cilju sprečavanja, smanjenja i, gde je to moguće, otklanjanja svakog značajnijeg štetnog uticaja na vode u životnoj sredini Površinske vode Osnovna karakteristika industrijskih otpadnih voda jeste velika raznovrsnost sastava. Kada se radi o definisanju karakteristika otpadnih voda HIP-Petrohemije i NIS Rafinerije potrebno je pre svega uzeti u obzir komplikovanost tehnoloških procesa u postojenjima oba kompleksa. Ovakva situacija dovodi do pojave otpadnih voda veoma raznolikog sastava i količina, koje se uz to menjaju u vremenu, u zavisnosti od niza faktora i pogonskih uslova. Tečni otpadni efluenti zagađeni različitim polutantima koji nastaju iz proizvodnog procesa prilkom redovnog rada, kao i pri startu i prekidu rada, odvode se sistemom otpadnih tokova. Ovaj sistem je povezan drenažnim sistemom, koji služi za prihvat i atmosferskih i površinskih voda. Koncepcija prečišćavanja otpadnih voda u HIP-Petrohemija a.d. je da, svaki pogon ima svoj predtretman otpadnih voda čiji je zadatak da otpadnu vodu prečisti do stepena da njihovo dalje prečišćavanje bude kvalitetno. Predtretmani imaju veliku važnost jer pojedini tokovi su toksični, drugi su sa visokom sadržajem mineralnih ulja ili sa primesama neorganskih supstanci čija prisustva negativno uticu na mogućnost prečišćavanja u biološkom postrojenju. To znači da se uloga predtretmana u svakom pogonu sastoji u tome, da specifična zagađenja ukloni sasvim ili do stepena koji omogućuje kvalitetniju obradu u primarnoj i sekundarnoj obradi na zajedničkom postrojenju. Primarni tretman se vrši u dve glavne linije, u zavisnosti od prirode otpadnih voda: linija za primarni tretman otpadnih voda sa neorganskim zagađenjem i linija za primarni tretman otpadnih voda sa organskim zagađenjem. Primarno prečišćene otpadne vode se dalje prečišćavaju u postrojenju za biološki tretman, koje sadrži dva stepena obrade: biološku filtraciju (kapajući biofilter) i aktivni mulj. Nakon obrade otpadnih voda u opisanom sistemu, kvalitet efluenta odgovara zahtevima za ispuštanje u površinske vode i ne narušava kvalitet vode recepijenta dunav Dunav. U toku je modernizacija i rekonstrukcije fabrike za preradu otpadnih voda koja za cilj ima smanjenje emisije zagađujućih materija u vode. 158

162 Predlog rešenja postrojenja za prečišćavanje voda Optimalno rešenje za postrojenje za prečišćavanje vode je varijanta sa dvostepenim biološkim postupkom u kome je prvi stupanj biološki reaktor sa pokretnim slojem kod koga se biofilm formira na odgovarajućim nosačima koji su suspendovani u reaktoru, a drugi stupanj je konvencionalni postupak sa aktivnim muljem. Dvostepeni postupak biološke obrade daje odlične efekte prečišćavanja, kao i činjenica da je proces aktivnog mulja mnogo osetljiviji na iznenadne promene opterećenja i promene procesnih parametara, nego što je to biološka filtracija i slični biološki postupci obrade. U ovakvom sistemu biološki reaktor služi kao štit mnogo osetljivijem procesu aktivnog mulja. Kako su nosači biofilma suspendovani u reaktoru, potrebna zapremina reaktora je znatno manja nego u slučaju konvencionalnih bioloških filtara. Rezultati proračuna su pokazali da ovakav dvostepeni sistem biološke obrade obezbeđuje izuzetan efekat prečišćavanja, bez proširivanja postojećeg sistema, uz male konstrukcione izmene. Postojeći taložnici i sistem za recirkulaciju i dispoziciju viška mulja zadovoljavaju potrebe dvostepenog postupka biološke obrade, tako da nisu potrebne nikakve izmene, ni proširivanje kapaciteta. Opis tehnološkog procesa-reaktor sa pokretnim slojem nosača biofilma Reaktor sa pokretnim slojem nosača biofilma koristi, kao i sistem sa aktivnim muljem, celokupnu zapreminu bazena. Prva trećina postojećeg bazena sa aktivnim muljem biće fizički odvojena od ostatka bazena i iskorišćena za formiranje reaktora. Reaktor predstavlja sistem biofilma, u kome se biomasa razvija na nosačima (punjenju), koji se slobodno kreću po zapremini bazena. Ovakav reaktor se može koristiti za aerobne i anoksične procesa. U aerobnim procesima punjenje sa bifilmom se drži u suspenziji zahvaljujući mešanju koje se ostvaruje kroz air-lift efekat, usled unošenja vazduha putem aeracionih difuzora. U ovom slučaju će biti korišćen aeroban proces. Sistem za aeraciju je dizajniran tako da u vodu u bazenu ulaze mehurovi srednje veličine, čija veličina se u prisustvu punjenja redukuje, tako da mehurovi postaju vrlo fini. Na vrhu bazena, u nivou preliva ka ostatku bazena postavljaju se valjkaste rešetke, kao nastavak prelivnih cevi, koje sprečavaju prolazak elemenata punjenja iz sekcije biološkog reaktora u sekciju sa aktivnim muljem. Elementi punjenja su dizajnirani tako da omogućavaju veliku količinu za formiranje biofilma i optimalne uslove za razvoj bakterijskih kultura, kada su suspendovani u vodi. Predviđeno je da punjenje bude od polietilena, efektivne površine od 500 m 2 /m 3 biofilma, cilindričnog oblika, prečnika 25 mm i visine 10 mm. Posle obrade u prvom stupnju, u biološkom reaktoru, voda se preliva u drugi deo reaktora, u kome se nastavlja prečišćavanje konvencionalnim postupkom sa aktivnim muljem. U tabeli 3.3 prikazan je garantovani kvalitet vode na izlazu iz postrojenja sa aspekta organskog opterećenja (BPK5). Tabela 60. Garantovane karakteristike prešišćene otpadne vode Parametar Vrednost Jedinica BPK5 11,4 mg/l 159

163 Projektovano rešenje daje mogućnost nadogradnje odnosno povećanja kapaciteta sistema za biološki tretman otpadnih voda u skladu sa potrebama FOV HIP- Petrohemija Pančevo. Podzemne vode HIP-Petrohemija a.d. nema neposredan uticaj na zemljište pa samim tim i podzemne vode, posredno, signifikantan negativan uticaj na zemljište, kao prirodni resurs, mogu da imaju gasni ispusti u atmosferu, koji potencijalno (ako npr. imaju relativno visoki napon pare, ili su pak teži od vazduha) mogu da prodru u zemljište. Aprila godine, NATO bombardovanjem Fabrike vinil hlorid monomera (VCM), koja je bila u redovnom radu, direktnim pogocima uništeni su reaktorska sekcija i skladišni rezervoar. Teško je oštećena i druga procesna oprema, kao i skladišni rezervoari za EDC (1.2 dihlor etan), usled čega je došlo do izlivanja približno 2100 t EDC-a. Radi sanacije terena od posledica bombardovanja urađena je UNEP/BTF-ova Feasibility Studdy, koja je završena aprila godine. Uz donacije UNEP-a, Vlade Republike Češke i sredstava naše kompanije u periodu od do 2003.godine, izrađene su sve neophodne studije i projekti. Takođe, izrađena je i puštena u rad instalacija za crpljenje i prečiščavanje podzemnih voda (remedijacija podzemnih voda). Tehnologija remedijacije zasniva se na crpljenju podzemne vode i faze EDC-a iz više bunara istovremeno, gravitacione separacije EDC-a u nekoliko rezervoara, i tretmana podzemne vode vodenom parom u kolonama za stripovanje, gde se vrši otparavanje, i zatim utečnjavanje EDC-a u izmenjivačima. Prečišćena podzemna voda hladi se u izmenjivačima, gde u cilju veće energetske efikasnosti predaje toplotu netretiranoj podzemnoj vodi pre ulaska u kolone za stripovanje, a zatim se pumpama vraća u podzemnu sredinu. Rad remedijacije je važno ekološko pitanje, jer se prečišćavanjem podzemnih voda iz plitkih slojeva, sprečava dalje kretanje EDC-a i prodor zagađenja u dublje vodonosne slojeve. Pozitivan efekat rada sistema za remedijaciju podzemnih voda ogleda se i u smanjenju koncentracije EDC-a u podzemnim vodama na prostoru HIP-Petrohemije, i činjenici da je u dosadašnjem periodu iz podzemnog terena iscrpeno oko 1180 t EDC-a. 160

164 4.4. Upravljanje otpadom HIP-Petrohemija u skladu sa planom upravljanja otpadom nastavlja sa višegodišnjim trendom poboljšanja sistema upravljanja otpadom, ulaganjem u postojeća privremena skladišta otpada i sekundarnih sirovina, opremanjem kontejnerima za odvojeno prikupljanje otpada, kao i u edukaciju zaposlenih. Upravljanje otpadom je sprovođenje propisanih mera postupanja sa otpadom u okviru sakupljanja, transporta, ponovnog iskorišćenja i odlaganja otpada, uključujući i nadzor nad tim aktivnostima i brigu o odlagalištima posle zatvaranja. Upravljanje otpadom u HIP-Petrohemija a.d. se vrši na način kojim se obezbeđuje najmanji rizik po ugrožavanje zdravlja i života ljudi i životne sredine kontrolom i merama smanjenja: zagađenja vode, vazduha i zemljišta; opasnosti po biljni i životinjski svet; opasnosti od nastajanja udesa, požara ili eksplozije; negativnih uticaja na predele i prirodna dobra posebnih vrednosti i nivoa buke i neprijatnih mirisa. Cilj plana upravljanja otpadom u kompaniji je uspostavljanje optimizovanog upravljanja otpadom čime se stvaraju preduslovi za: poštovanje zahteva zakonske regulative; smanjenje na prihvatljiv nivo rizika po životnu okolinu i zdravlje ljudi; minimizaciju otpada i na taj način smanjenja troškova poslovanja boljim iskorišćavanjem resursa i smanjenjem troškova odlaganja otpada; stvaranje pozitivnog imidža i dobrih odnosa sa zainteresovanim stranama. Otpad se na osnovu mesta nastanka deli na komunalni, komercijalni i industrijski, a na osnovu svojih osobina deli na opasan, neopasan i inertni. Opasan otpad jeste otpad koji po svom poreklu, sastavu ili koncentraciji opasnih materija može prouzrokovati opasnost po životnu sredinu i zdravlje ljudi i poseduje najmanje jednu opasnu osobinu. Opasne osobine otpada objašnjene su u Bazelskoj konvenciji kao toksičnost, ekotoksičnost, zapaljivost, korozivnost, reaktivnost, infektivnost itd. Zbrinjavanje opasnog otpada podrazumeva izradu i sprovođenje plana upravljanja opasnim otpadom. U okviru plana detaljno se definišu mere i postupci prilikom sakupljanja, skladištenja, transporta, tretmana i odlaganja opasnog otpada na deponje opasnog otpada. Neopasan otpad je svaki otpadni materijal koji poseduje osobine koje ne utiču štetno na životnu sredinu i zdravlje ljudi, i ne poseduje nijednu od karakteristika opasnog otpada. Zbrinjavanje neopasnog otpada takođe podrazumeva izradu i sprovođenje plana upravljanja neopasnim otpadom. Neopasan otpad se, nakon izdvajanja materijala koje se koriste kao sekundarne sirovine, može tretirati na isti način kao komunalni otpad. 161

165 Proizvedeni otpad u HIP-Petrohemiji a.d. prikuplja se i razvstava po orgizacionim celinama, odnosi na privremena skladišta i deponije nakon čega se zbrinjavanje vrši u skladu sa Planom upravljanja otpadom. Tabela 61. vrste i količine proizvedenog otpada po fabrikama Vrsta otpada Ukupno, kg Etilen Vrsta otpada Ukupno, kg Otpad od gvožđa i čelika 2860 Otpadni papir i karton 420 Otpad od aluminijuma 1690 Plastična ambalaža 2440 Otpadno drvo 3210 Metalna ambalaža 140 Otpad od guma 740 Fluorescentne cevi 114,8 Energetika Otpad od gvožđa i čelika 8129 Plastična ambalaža 14162,5 Otpad od aluminijuma 923 Papirna ambalaža 273 Otpadno drvo 2003 Metalna ambalaža 741 Otpad od guma 5 Molekulska sita 6080 Otpadna mineralna kamena vuna 6000 Otpadno ulje 900 Otpad od plastike 53 Fluoroscentne cevi 64,4 Otpadni papir i karton 380 Mulj iz lagune taložnice PENG Otpad od gvožđa i čelika 1190 Plastična ambalaža 4588 Otpad od aluminijuma 30 Metalna ambalaža 3796 Otpadno drvo Fluorescentne cevi 47,6 Otpadni papir i karton 1090 Otpadna ulja PEVG Otpad od gvožđa i čelika 8100 Papirna ambalaža 399 Otpad od aluminijuma 235 Metalna ambalaža 2301 Otpadno drvo Molekulska sita Otpad od guma 140 Vrećasti filteri 490 Otpadna mineralna kamena vuna 300 Katalizator na bazi Cr 2050 Otpadni papir i karton 1320 Otpadno ulje 1850 Plastična ambalaža 90 Fluorescentne cevi 35,7 Otpad od gvožđa i čelika 6228 Elektroliza Plastična ambalaža kontejner 1000 l Otpad od aluminijuma 170 Metalna ambalaža bure 200 l 195 Otpadno drvo 540 Mulj iz jama Otpad od plastike 40 Mulj kontaminiran živom 56,8 FOV Otpad od gvožđa i čelika 240 Otpadni papir i karton 60 Otpad od aluminijuma 80 Plastična ambalaža 810 Otpadno drvo 100 Metalna ambalaža 117 Stabilisani mulj

166 Elektrosnabdevanje Otpad od gvožđa i čelika 690 Elektronski i elektični otpad 820 Otpadno drvo 150 Fluoroscentne cevi 57,4 Otpad od guma 20 PCB ulje 1390 Otpadni papir i karton 110 PCB transformatori 4000 Akumulatori 360 PCB čvrst otpad 100 Logistika Otpad od guma 1160 Otpadni papir i karton 320 Mašinsko održavanje Otpad od gvožđa i čelika 4294 Otpadni papir i karton 200 Otpad od aluminijuma 270 Metalna ambalaža 39 Otpadno drvo 340 Akumulatori 1124 Otpad od guma 1200 Otpadno ulje 650 Otpadna mineralna kamena vuna Otpad od plastike Elektronski i električni otpad 270 Laboratorija Otpadno drvo 360 Otpadni papir i karton 1270 Otpad od plastike 540 Staklena ambalaža 500 Elektronski i elektični otpad 716 Kibernetika Služba za obezbeđenje i Operativna vatrogasna jedinica Otpad od gvožđa i čelika 638 Otpad od guma 885 Otpad od aluminijuma 126 Otpad od plastike 5 Otpad od legure bakra 20 Plastična ambalaža 133 Otpadno drvo 180 Akumulatori 15 Otpadno drvo 9800 Zaštitna radionica ZŽS Otpad od gvožđa i čelika 3226 Otpad od guma 1925 Otpad od aluminijuma 1135 Otpad od plastike 440 Otpadno drvo 1314 Elektronski i električni otpad 2000 Otpadno trulo drvo Posebni tokovi otpada Članom 5. Zakona o upravljanju otpadom (Službeni glasnik RS, br. 36/09) definisani su posebni tokovi otpada koji predstavljaju kretanja otpada (istrošenih baterija i akumulatora, otpadnog ulja, otpadnih guma, otpada od električnih i elektronskih proizvoda, otpadnih vozila i drugog otpada) od mesta nastajanja, preko sakupljanja, transporta i tretmana, do odlaganja na deponiju. 163

167 Ovim zakonom obuhvaćene su sledeće grupe posebnih tokova otpada, kao i proizvodi od kojih oni nastaju: Otpadne gume Otpad koji sadrži azbest Istrošene baterije i akumulatori Otpadna ulja Otpad od električne i elektronske opreme Vlada Republike Srbije je godine usvojila Strategiju upravljanja otpadom za period godine kojom je obuhvaćeno i upravljanje posebnim tokovima otpada. U ovoj Strategiji se propisuju smernice i mere za smanjenje pritiska na životnu sredinu usled proizvodnje i upravljanja otpadom. Ovakav pristup znači da ove otpadne materijale ne treba posmatrati isključivo kao otpad i izvor zagađivanja, već kao zamenu za prirodne resurse koje treba iskoristiti. Strategijom se takođe promoviše prevencija stvaranja otpada i reciklaža svih vrsta otpada, pa i posebnih tokova otpada. Ona je fokusirana na smanjenje uticaja otpada i proizvoda, koji će postati otpad, na životnu sredinu, a da bi bila efikasnije implementirana, ovaj uticaj mora biti redukovan na svim nivoima životnog veka proizvoda. Jedan od ciljeva Strategije je i promocija reciklaže kao jednog od najznačjnijih načina ponovnog iskorišćenja otpada kako bi se otpad na najefikasniji način ponovo uveo u proizvodni ciklus u obliku proizvoda i kako bi se, u isto vreme, minimizirao njegov negativan uticaj na životnu sredinu. Jedan od rezultata primene ove Strategije je i smanjenje količine otpada za konačno odlaganje, povećanje obima ponovnog iskorišćenja otpada kroz reciklažu otpada, iskorišćenje organske frakcije za dobijanje komposta ili energije, smanjenje emisija zagađujućih materija, a samim tim i ekonomsku dobit Upravljanje ambalažom i ambalažnim otpadom Upravljanje ambalažom i ambalažnim otpadom ima vrlo izražen ekološki, društveni, socijalni i ekonomski značaj. Aspekt zaštite životne sredine je implementiran u Zakon o ambalaži i ambalažnom otpadu i ispoljava se prvenstveno kroz: zaštitu zemljišta od zagađivanja procurivanjem, smanjenje zauzimanja zemljišta, smanjenje emisije zagađujućih materija u vazduh, smanjenje emisije zagađujućih materija u podzemne i površinske vode. Društveni aspekt se odnosi pre svega na očuvanje prirodnih resursa države. Ambalažni otpad u suštini, nije otpad već grupa novih resursa, odnosno, sekundarnihsirovina. U zemljama Evropske unije se kroz različite podsticajne mere i naknadesubvencionira prerada ambalažnog otpada, ali i njegova primena u proizvodnjinovih proizvoda. Ove subvencije, kao i sama primena reciklabilnih materijala, dovode do sniženja cena novodobijenih proizvoda i povećanja 164

168 konkurentnosti proizvođača na tržištu. U isto vreme su dodatno oporezovana preduzeća koja mogu, a ne koriste reciklabilne ambalažne materijale u proizvodnji. Socijalni aspekt se ispoljava kroz formiranje zvanične mreže sakupljača i prerađivača ambalažnog otpada. Perspektiva je i za otvaranje preduzeća, prvenstveno malih i srednjih, koja će se baviti prikupljanjem, pripremom i preradom (reciklažom) ovih vrsta otpada. Ekonomski aspekt koji proizilazi iz ekološkog, socijalnog i društvenog aspekta primene ovog zakona je evidentan, ali teško merljiv. Naravno, dodatno se potencira i kroz direktno merljive ekonomske efekte reciklaže ambalažnog otpada u odnosu na preradu prirodnih sirovina i ruda. Pod ambalažom se podrazumeva proizvod napravljen od materijala različitih svojstava, koji služi za smeštaj, čuvanje, rukovanje, isporuku, predstavljanje robe i zaštitu njene sadržine, a uključuje i predmete koji se koriste kao pomoćna sredstva za pakovanje, umotavanje, vezivanje, nepropusno zatvaranje, pripremu za otpremu i označavanje robe. Ambalaža može biti: primarna ambalaža kao najmanja ambalažna jedinica u kojoj se proizvod prodaje konačnom kupcu; sekundarna ambalaža kao ambalažna jedinica koja sadrži više proizvoda u primarnoj ambalaži sa namenom da na prodajnom mestu omogući grupisanje određenog broja jedinica za prodaju, bez obzira da li se prodaje krajnjem korisniku ili se koristi za snabdevanje na prodajnim mestima. Ova ambalaža se može ukloniti sa proizvoda bez uticaja na njegove karakteristike; tercijarna (transportna) ambalaža namenjena za bezbedan transport i rukovanje proizvoda u primarnoj ili sekundarnoj ambalaži. Ova ambalaža ne obuhvata kontejnere za drumski, železnički, vodni ili vazdušni transport. Proizvođač, uvoznik, paker/punilac i isporučilac, ambalažnim otpadom mogu upravljati na tri načina: Da prenese svoje obaveze na operatera sistema upravljanja ambalažnim otpadom u skladu sa članom 24. Zakona i da dostavi godišnji Izveštaj Agenciji za zaštitu životne sredine; Da obezbedi sopstveno upravljanje ambalažnim otpadom u skladu sa članom 25. i 26. i dostavi godišnji Izveštaj Agenciji za zaštitu životne sredine; Da dostavi godišnji Izveštaj Agenciji za zaštitu životne sredine i plati naknadu koju će mu propisati Fond za zaštitu životne sredine na osnovu dostavljenog Izveštaja, u skladu sa Uredbom o kriterijumima za obračun naknade za ambalažu ili upakovan proizvod i oslobađanje od plaćanja naknade,obveznicima plaćanja, visini naknade, kao i o načinu obračunavanja i plaćanja naknade (Sl. glasnik RS, br. 8/10). Nacionalni ciljevi Na osnovu člana 16. Zakona o ambalaži i ambalažnom otpadu, nacionalni ciljevi upravljanja ambalažom i ambalažnim otpadom utvrđuju se Planom smanjenja ambalažnog otpada. Utvrđeni nacionalni ciljevi upravljanja ambalažom i ambalažnim 165

169 otpadom, koji se odnose na sakupljanje ambalaže i ambalažnog otpada, ponovno iskorišćenje i reciklažu ambalažnog otpada dati su u tabeli 1. Tabela 62. Opšti i nacionalni ciljevi upravljanja ambalažom i ambalažnim otpadom Opšti ciljevi Ponovno iskorišćenje % 5,0 10,0 16,0 23,0 30,0 Reciklaža % 4,0 8,0 13,0 19,0 25,0 Specifični ciljevi Papir i karton % 0,0 0,0 14,0 23,0 28,0 Plastika % 0,0 0,0 7,5 9,0 10,5 Staklo % 0,0 0,0 7,0 10,0 15,0 Metal % 0,0 0,0 9,5 13,5 18,5 Drvo % 0,0 0,0 2,0 4,5 7,0 Opšti ciljevi su: ponovno iskorišćenje ambalažnog otpada u procentu koji je dat u tabelarnom pregledu za svaku godinu koja je obuhvaćena ovim planom; recikliranje u procentu koji je dat u tabelarnom pregledu za svaku godinu koja je obuhvaćena ovim planom. Specifični ciljevi za reciklažu ambalažnog otpada u periodu za koji se donosi ovaj plan, obuhvataju ambalažu od papira/kartona, plastike, stakla, metala i drveta. Reciklaža ambalažnog otpada vršiće se u procentu koji je dat u tabelarnom pregledu za svaku godinu koja je obuhvaćena ovim planom i za svaku vrstu ambalaže. U cilju dostizanja nacionalnih ciljeva za ponovno iskorišćenje odnosno reciklažu ambalažnog otpada, HIP-Petrohemija je u godini prenela obavezu upravljanja ambalažnim otpadom na ovlašćenog operatera sistema upravljanja ambalažnim otpadom EKOSTAR PAK d.o.o. Operater je dužan da u ime HIP-Petrohemije a.d. obezbedi da komunalno preduzeće redovno preuzima komunalni ambalažni otpad, redovno preuzima i sakuplja ambalažni otpad koji nije komunalni otpad od krajnjih korisnika, obezbedi ponovno iskorišćenje, reciklažu ili odlaganje u skladu sa zakonom. U godini HIP-Petrohemija a.d. proizvela je sledeće vrste i količine ambalažnog otpada: Tabela 63. vrste i količine ambalažnog otpada Vrsta ambalažnog otpada Količina, t Plastika 314,6 Papir i karton 5,8 Drvo 1427,4 Metal 15,5 166

170 5. ZAŠTITA OD UDESA HIP Petrohemija a.d u skladu sa Pravilnikom o Listi opasnih materija i njihovim količinama i kriterijumima za određivanje vrste dokumenta koje izrađuje operater seveso postrojenja, odnosno kompleksa, a uzimajući u analizu maksimalno moguće količine koje su prisutne ili mogu biti prisutne u bilo kom trenutku, pripada seveso postrojenju višeg reda koje ima obavezu izrade Politike prevencije udesa ili Izveštaja o bezbednosti i Plana zaštite od udesa Ciljeve i principi sprečavanja hemijskog udesa Ciljevi poslovne Politike HIP-Petrohemija Pančevo a.d. Pančevo Spoljnostarčevačka 82 su da obavlja poslovne aktivnosti na taj način da se smanji rizik od hemijskog udesa, odnosno spreči mogući hemijski udes i time smanji rizik od štetnog delovanja na ljude i životnu sredinu. Principi poslovne politike kompanije u upravljanju rizikom od udesa su poboljšanje efektivnosti svih komponenata sistema upravljanja rizikom kroz planiranje prevencije udesa, pripravnosti za udes, reagovanja na udes i mere i sredstva za sanaciju posledica udesa. Iz tog razloga celokupno rukovodstvo i svi zaposleni u HIP-Petrohemija a.d. su obavezni i opredeljeni da deluju u sprečavanju i eliminisanju hemijskog udesa i smanjivanju štete na ljude i životnu sredinu, kao prioritet koji se obezbeđuje kroz: Smanjivanje verovatnoće nastanka udesa kroz utvrđivanje i kontrolu svih rizika i identifikovanje svih ostalih aspekata koji imaju ili mogu imati uticaj na pojavu udesa i uticaja na životnu sredinu, sa ciljem njihovih smanjivanja ili eliminisanja; Obavljanju poslovne aktivnosti doslednim poštovanjem i primenom važećih zakonskih propisa i standarda iz oblasti zaštite životne sredine, odnosno propisima upravljanja rizikom; Permanentnom edukacijom svih zaposlenih u cilju podizanja svesti o značaju eliminisanja mogućnosti hemijskog udesa i očuvanja životne sredine; Uspostavljanjem odgovornosti u sprovođenju proklamovanih ciljeva i principa; Štednji resursa i energije, smanjenju ili eliminisanju upotrebe štetnih i opasnih materija i kontrolisanim postupanjem sa otpadom; Smanjenjem količine otpada i daljim tretmanom otpadnih materija na način koji omogućava ponovnu primenu ili ne ugrožava životnu sredinu; Upotrebom sirovina, materijala, opreme i primena tehnoloških postupaka bezbednih za zaposlene, korisnike i okolinu; Korišćenjem efikasnijih metoda organizacije rada i procesa, u cilju smanjenja emisija u vazduh i sprečavanja zagađenja voda i zemljišta; Kontinualnim monitoringom i poboljšanjem učinka zaštite životne sredine i smanjenjem opasnosti od hemijskih akcidenata i udesa; 167

171 Analiza ostvarenosti utvrđenih ciljeva vrši se periodično u toku godine. Ciljevi se periodično preispituju i menjaju ukoliko je to potrebno. Rezultati analize predstavljaju osnovu za utvrđivanje ciljeva za narednu godinu Informacije o aktivnostima i merama za realizaciju definisanih ciljeva i rada u skladu sa definisanim principima Poslovna politika HIP Petrohemija Pančevo a.d. Pančevo Spoljnostarčevačka 82 u ostvarivanju ciljeva i principa sprečavanja hemijskog udesa i smanjivanje štete na ljude i životnu sredinu je javna i stavlja se na uvid svim zaposlenima i javnosti. Svi rukovodioci su odgovorni da obezbede njenu primenu u firmi. HIP Petrohemija a.d. informisanje o aktivnostima i merama koje se preduzimaju sa ciljem realizacije definisanih ciljeva i principa rada obavlja na sledeći način: Efikasnom komunikacijom sa svim relevantnim organizacijama u cilju razmene informacija značajnih za sprečavanje hemijskog udesa i zaštitu životne sredine; Dostupnošću učinka na sprečavanju hemijskog udesa i zaštiti životne sredine javnosti, lokalnoj samoupravi, strateškim partnerima, kupcima, kreditorima i ostalim zainteresovanim stranama, čime se obezbeđuje i poboljšava pouzdanost, konkurentnost i imidž kao poslovnog subjekta i partnera; Kroz sistem za informisanje javnosti, koji funkcioniše u smislu pravo da zna ( right to know ), a koje će biti u stalnom korespodenciji sa javnošću i predstavnicima lokalne samouprave. Naročito važna funkcija ovog sistema je, upoznavanje javnosti sa svim aspektima proizvodnje i njenom uticaju na životnu sredinu, kao i informisanje o svim pitanjima vezanim za slučajeve eventualnog hemijskog udesa. Identifikacija potencijalnih opasnosti Sve potencijalne opasnosti od udesa u radnoj i životnoj sredini (požar, eksplozije, isticanje hemikalija i druge vanredne situacije), identifikuju se i procenjuje njihov rizik po okolinu, u skladu sa Procedurom analize opasnosti od udesa. Potencijalni udesi se registruju na osnovu analize rizika, tehničko tehnološke dokumentacije, mišljenja ovlašćenih organizacija i slično. Rukovodioci OC izrađuju Registar potencijalnih uticaja/udesa, Izveštaj o proceni rizika od potencijalnih udesa i Plan zaštite od udesa za svaki potencijalni udes. Rizik od potencijalnih udesa se ocenjuje na osnovu sledećih kriterijuma: verovatnoće pojave udesa, posledica od udesa, Tim u procesu analizira rizik za proces, a pri tom se koriste studije/elaborati, izrađeni prema zakonskoj regulativi od strane ovlašćenih organizacija (elaborati o zonama opasnosti, planovi zaštite od požara, od hemijskog udesa i drugo) 168

172 5.2. Planovi zaštite za slučaj opasnosti Na osnovu Registra potencijalnih uticaja/udesa i Izveštaja o proceni rizika od potencijalnih udesa, odgovorni vlasnici procesa / Rukovodioci OC izrađuju Planove zaštite od potencijalnih udesa, a prema Proceduri analize opasnosti od udesa. Planovi zaštite obuhvataju: Podatke o službama Organizaciju i odgovornosti Spisak ključnog osoblja Plan interne i eksterne komunikacije Plan akcija u slučaju opasnosti Plan stručnog osposobljavanja i sl. Rukovodioci organizacionih celina su odgovorni za preispitivanje planova zaštite od udesa i predlaganje njihovog poboljšanja, i to jedanput godišnje kao i posle svake pojave udesa. U skladu sa zakonskom regulativom izrađen je Plan zaštite od požara HIP- Petrohemija a.d. Pančevo, a od strane ovlašćene institucije. Direktor za poslove korporativne bezbednosti je odgovoran za sprovođenje Planova zaštite od požara i planova obuke za bezbedan rad zaposlenih, a prema Programu osposobljavanja za bezbedan rad u HIP-Petrohemija a.d. Pančevo. Ovaj dokumenat definiše potencijalne scenarije udesa, potencijalne uticaje na bezbednost i zdravlje ljudi i uticaje na životnu sredinu na osnovu kojeg se postupa u slučaju udesa i radi organizovanja obuke odgovarajućih kadrova uključujući i odgovarajuće spoljne saradnike. Plan propisuje potrebne akcije ekipa za odgovor na udes, neophodnu dokumentaciju, odgovornost za akciju, potrebnu obuku i odgovorna lica, sa radnim mestima i brojevima telefona. Pojava udesa i postupak u slučaju udesa je definisan Procedurom reagovanja u slučaju udesa. Ovom procedurom je definisan i način koordinacije rada odgovarajućih službi, uspostavljanje neprekidnog merenja i osmatranja, kao i planiranje i sanacija posledica od udesa. Za sve ove aktivnosti odgovoran je Koordinator tima za reagovanje u slučaju udesa, koji je odgovoran i ovlašćen za koordinaciju aktivnosti: rada na otklanjanju posledica, izrade plana sanacije, izrade izveštaja o udesu. 169

173 O svakom udesu se izrađuje detaljan izveštaj koji se dostavlja nadležnim eksternim organizacijama. Kao prevencija i metod obuke za reagovanje u slučaju udesa, u HIP Petrohemiji se planiraju i realizuju vežbe simulacije udesa. Procedura za reagovanje u slučaju udesa se preispituje svaki put u slučaju kada se udes desi. Cilj ove procedure je da definiše proces upravljanja udesom, odnosno aktivnosti i odgovornosti u pripremi odgovora na udes, odgovoru na udes i sanaciji udesa, kao i sprečavanje i ublažavanje uticaja na životnu sredinu koji mogu biti u vezi sa njim. Ova procedura se primenjuje u slučaju opasnosti/udesa. Proceduru primenjuju članovi timova za odgovor na udes. Sa postupcima definisanim ovom procedurom zaposleni i izvođači radova u HIP Petrohemija se upoznaju na obuci. Ovu proceduru primenjuju svi sektori i svi pogoni/službe u HIP Petrohemija. integ-risk Takođe HIP-Petrohemija a.d. u saradnji sa Naftnom industrijom Srbije učestvuje u realizaciji projekta integ-risk Rano otkrivanje, praćenje i integrisano upravljanje neistraženim rizicima povezanim sa novim tehnologijama" ( Early Recognition Management of Emerging, New technology Related Risks "), koji finansira Evropska Unija. Implementacija integrisanog rizika će omogućiti praćenje on-line monitoringa rizika i procenu rizika u HIP- Petrohemiji, prevenciju udesa i rano otkrivanje opasnosti, razradu scenarija za sve skale aplikacija i uporedne izveštaje o sigurnosti kako bi se osiguralo dosledno tretiranje mogućeg domino efekta, identifikaciju "uticaj oblasti" u industrijskoj južnoj zoni Pančeva, identifikaciju industrijskih i transportnih aktivnosti koje uključuju opasne materije i definisanje značajnih izvora rizika koji će podrzumevati i smanjenje uticaja na životnu sredinu 5.3. Popis i osobine opasnih materija U prikazu osobina opasnih (seveso) materija se izdvajaju bitne karakteristike sa stanovišta mogućih posledica po život i zdravlje ljudi i životnu sredinu. Klasifikacija i obeležavanje materija je prikazano prema Zakonu o hemikalijama i Pravilniku o klasifikaciji, pakovanju, obeležavanju i reklamiranju hemikalija i određenog proizvoda. Tabela 64. Popis opasnih materija u skladu sa Pravilnikom o listi opasnih materija i njihovim količinama Hemijski naziv Benzin (primarni, sirovi) IUPAC name: Gasoline, straight-run, topping-plant; Hidrogenizovani pirolitički benzin IUPAC name: INDEX broj, CAS broj, EC broj i UN broj Index broj: CAS broj: Ec broj: UN broj: 1268 Index broj: CAS: Kasifikacija T;R45, R46, R65 T;R45, R46, R65 Max.prisutne kol. (t)

174 Gasoline; EC: UN 1203 Butan IUPAC name: butane Izobutan IUPAC name: isobutane Hidrazin hidrat 15% IUPAC name: Hydrazine Diazane Vodonik peroksid IUPAC name: Hydrogen peroxide Etilen IUPAC name: ethylene Propilen IUPAC name: propene С 4 frakcija IUPAC name: Hydrocarbons, C 4, steam-cracker distillate Natrijum hipohlorit IUPAC name: Hypochlorite Živa IUPAC name: mercury Hrom trioksid IUPAC name: chromium (VI) trioxide (Otpadni katalizator na bazi hrom oksida) Index broj: CAS broj: EC broj: UN broj: 1978 Index broj: CAS broj: EC broj: UN broj: 1969 EC Index br EC broj: CAS broj: UN broj: 3293 (vodeni rastvor <37 %) Index br EC broj: CAS broj: UN broj:2014 Index br EC broj: CAS broj: UN broj: 1038 Index broj: CAS broj: EC broj: UN broj: 1077 Index broj: / CAS: ; EC: ; UN: 1010 Index broj CAS broj: EC broj: UN broj: 1791 Index broj CAS broj: EC broj: UN broj: 2809 Index br EC broj: CAS broj: UN broj: 1463 F+; R F+; R R10 Carc. Cat. 2; R45 T; R23/24/25 C; R34,R43 N; R50-53 R5 O; R8 C; R35 R20/22 F+; R12 R67 1, ,7 F+; R F+; R12 Carc. Cat. 1; R45 Muta. Cat. 2; R46 C; R31, R34. N; R50 Repr. Cat. 2; R61 T+; R26 T; R48/23 N; R50-53 O; R9 Carc. Cat. 1; R45 Muta. Cat. 2; R46 Repr. Cat. 3; R62 T+; R26 T; R24/25-48/23 C; R35 R42/43 N; R

175 Benzin (primarni, sirovi) Indeks broj: Opšte informacije za: Proizvodi od nafte - primarni benzin za HIPP IUPAC name: Gasoline, straight-run, topping-plant; EC broj: CAS broj: UN broj: 1268 Klasifikacija prema Pravilniku o klasifikaciji, pakovanju, obeležavanju i reklamiranju hemikalije i određenog proizvoda (DSD/DPD) ( Službeni glasnik RS, broj 59/10) (usklađen sa EU Direktivom 67/548/EEZ i 99/45/EZ-DSD/DPD) (usklađen sa EU Uredbom 1272/2008, Anex VI, Tabela CLP) Klasifikacija i obeležavanje prema Pravilniku o klasifikaciji, pakovanju, obeležavanju i reklamiranju hemikalije i određenog proizvoda u skladu sa Globalno harmonizovanim sistemom za klasifikaciju i obeležavanje UN (GHS) ( Službeni glasnik RS, broj 64/10) (usklađen sa EU Uredbom 1272/2008, Anex VI, Tabela GHS) Klasifikacija Karc. Kat. 2; R45 Muta. Kat. 2; R46 Xn; R65 Karc. 1B; H350 Muta. 1B; H340 Asp. Tox. 1; H304 Elementi obeležavanja Simbol opasnosti Znak opasnosti Oznake rizika: R-oznake Bezbednosne oznake: S-oznake Granične koncentracije T GHS piktogram opasnosti GHS08 T (Toksične materije) Reč upozorenja Opasnost R45: Može uzrokovati rak R46: Može uzrokovati genske mutacije R65: Štetno: može uzrokovati oštećenja na plućima ako se proguta S53: Izbegavati izlaganjeprimeniti posebnim instrukcijama pre korišćenja S45: U slučaju nesreće ili ukoliko osetite da vam nije dobro potražite odmah lekarsku pomoć (pokazati etiketu gde je to moguće) / Obaveštenje o opasnosti: H-oznake Obaveštenja o merama predostrožnosti: P-oznake Specifične granične koncentracije, M-faktori H350: Može da dovede do pojave raka H340:Može dovesti do genetskih defekata H304:Može izazvati smrt ako se proguta i dospe do disajnih puteva Prevencija: P201,P202,P281 Reagovanje: P308+P313, Skladištenje: P405 Odlaganje: P501 / Napomena HP Napomena HP Seveso podaci Seveso supstanca Glavna seveso kategorija/ Ostale seveso kategorije Seveso koncentracija Kategorija 172

176 Da 0-imenovane materije (Tabela I-34) 2-toksično C 10% 0,1 % C < 10% - - Bitne karakteristike sa stanovišta mogućih posledica po zdravlje ljudi i životnu sredinu su: Otrovnost (toksičnost) Fizičke i hemijske osobine Molekulska masa Temperatura topljenja ( 0 C) Temperatura ključanja ( 0 C) Temperatura paljenja ( 0 C) Benzin; primarni, iz atmosferske destilacije; Benzin sa niskom tačkom ključanja; [Složena smeša ugljovodonika dobijena atmosferskom destilacijom sirove nafte i ključa približno od 36,1 o C do 193,3 o C (97 o F do 380 o F).] Podatak nije dostupan na 1013 hpa Podatak nije dostupan (<-40-literaturni podatak) Gustina 0,640-0,745 g/cm 3 na (15 0 C) Agregatno stanje Isparljivost (n-butilacetat =1) Rastvorljivost Hemijska stabilnost tečnost Podatak nije dostupan Podatak nije dostupan Stabilan na normalnoj temperaturi i pritisku. Otrovnost Smrtonosna doza: LD 50 (mg/kg) Smrtonosna koncentracija: LC 50 (mg/l) Efektivna koncentracija: EC 50 (mg/l) Inhibirajuća koncentracija: IC 50 (mg/l) Koncentracija opasna po život: IDLH (mg/m 3 ) Koncentracije koje iritiraju kožu i sluzokožu (mg/m 3 ) Hronična toksičnost Kumulativna i zakasnela dejstva Sinergizam, antagonizam i aditivno delovanje Kancinogenost Akutno oralno LD 50 za pacove: >2000 Akutno dermalno LD 50 za pacove: >2000 Inhalaciono pacov: 5,2 (4h); Podatak nije dostupan Podatak nije dostupan Podatak nije dostupan Može prouzrokovati iritaciju očiju i kože. Izaziva preosetljivost. Opasnost hroničnog delovanja je od prisustva benzena (Nepovratne promene u kostnoj srži i nastanak aplastične anemije) Podatak nije dostupan Nije od značaja Karcinogenost kategorija 2: - Supstance za koje se pretpostavlja da su karcinogene za ljude. Postoji dovoljno podataka na kojima se čvrsto zasniva pretpostavka da izlaganje ljudi određenoj supstanci može dovesti do pojave karcinoma na osnovu: 1) odgovarajućih dugotrajnih ispitivanja na životinjama, 2) drugih relavantnih podataka. 173

177 Mutagenost Embrio i geno-toksičnost Mutagen kategorija 2: Supstance za koje se predpostavlja da su mutagene za ljude. Postoji dovoljno podataka na kojima se čvrsto zasniva predpostavka da izlaganje ljudi određenoj supstanci može dovesti do razvoja naslednih genetskih oštećenja na osnovu: 1) odgovarajućih dugotrajnih ispitivanja na životinjama, 2) drugih relavantnih podataka. Nije od značaja Hidrogenizovani pirolitički benzin Opšte informacije za: Proizvodi od nafte- Hidrogenizovani pirolitički benzin IUPAC name: Gasoline; Indeks broj: EC broj: CAS broj: UN broj: 1203 Klasifikacija prema Pravilniku o klasifikaciji, pakovanju, obeležavanju i reklamiranju hemikalije i određenog proizvoda (DSD/DPD) ( Službeni glasnik RS, broj 59/10) (usklađen sa EU Direktivom 67/548/EEZ i 99/45/EZ-DSD/DPD) (usklađen sa EU Uredbom 1272/2008, Anex VI, Tabela CLP) Klasifikacija i obeležavanje prema Pravilniku o klasifikaciji, pakovanju, obeležavanju i reklamiranju hemikalije i određenog proizvoda u skladu sa Globalno harmonizovanim sistemom za klasifikaciju i obeležavanje UN (GHS) ( Službeni glasnik RS, broj 64/10) (usklađen sa EU Uredbom 1272/2008, Anex VI, Tabela GHS) Klasifikacija Karc. Kat. 2; R45 Muta. Kat. 2; R46 Xn; R65 Karc. 1B; H350 Muta. 1B; H340 Asp. Tox. 1; H304 Elementi obeležavanja Simbol opasnosti T GHS piktogram opasnosti GHS08 Znak opasnosti T (Toksične materije) Reč upozorenja Opasnost Oznake rizika: R-oznake Bezbednosne oznake: S-oznake R45: Može uzrokovati rak R46: Može uzrokovati genetske mutacije R65: Štetno: može uzrokovati oštećenja na plućima ako se proguta S53: Izbegavati izlaganjeprimeniti posebnim instrukcijama pre korišćenja S45: U slučaju nesreće ili ukoliko osetite da vam nije dobro potražite odmah lekarsku pomoć (pokazati Obaveštenje o opasnosti: H-oznake Obaveštenja o merama predostrožnosti: P-oznake H350: Može da dovede do pojave raka H340: Može dovesti do genetskih defekata H304: Može izazvati smrt ako se proguta i dospe do disajnih puteva Prevencija: P201,P202,P281 Reagovanje: P308+P313, Skladištenje: P405 Odlaganje: P

178 etiketu gde je to moguće) Granične koncentracije / Specifične granične koncentracije, M-faktori / Napomena HP Napomena HP Seveso podaci Seveso supstanca Glavna seveso kategorija/ Ostale seveso kategorije Seveso koncentracija Kategorija Da 0-imenovane materije (Tabela I-34) 2-toksično C 10% 0,1 % C < 10% - - Bitne karakteristike sa stanovišta mogućih posledica po zdravlje ljudi i životnu sredinu su: Otrovnost (toksičnost) Molekulska masa Fizičke i hemijske osobine Temperatura topljenja ( 0 C) <-60 Temperatura ključanja ( 0 C) Temperatura paljenja ( 0 C) Motorni benzin;benzin sa niskom tačkom ključanja bez specifikacije; [Složena smeša parafinskih, cikloparafinskih, aromatičnih i olefinskih ugljovodonika koji imaju broj C atoma pretežno veći od C 3 i ključaju u opsegu od 30 o C do 260 o C (86 o F do 500 o F).] na 1013 hpa Podatak nije dostupan (- 40 do 20 0 C (literaturno) Gustina 0,68-0,79 g/cm 3 na (15 0 C) Agregatno stanje Isparljivost (n-butilacetat =1) Rastvorljivost Hemijska stabilnost tečnost Podatak nije dostupan mg/l na 20( 0 C) u vodi Otrovnost-štetnost za zdravlje Stabilan na normalnoj temperaturi i pritisku. Smrtonosna doza: LD 50 (mg/kg) Smrtonosna koncentracija: LC 50 (mg/l) Efektivna koncentracija: EC 50 (mg/l) Koncentracija trenutno opasna po život: IDLH (mg/m 3 ) Koncentracije koje iritiraju kožu i sluzokožu (mg/m 3 ) Akutna toksičnost: oralno pacov LD 50 :>5000 Dermalno zec LD 50 :>3750 Inhalaciono pacov: 5,2 (4h); Podatak nije dostupan Podatak nije dostupan Nadražuje kožu i oči. Izaziva preosetljivost. 175

179 Hronična toksičnost Kumulativna i zakasnela dejstva Sinergizam, antagonizam i aditivno delovanje Kancinogenost Mutagenost Embrio i geno-toksičnost Opasnost hroničnog delovanja je od prisustva benzena (Nepovratne promene u kostnoj srži i nastanak aplastične anemije) Podatak nije dostupan Nije od značaja Karcinogenost kategorija 2: - Supstance za koje se pretpostavlja da su karcinogene za ljude. Postoji dovoljno podataka na kojima se čvrsto zasniva pretpostavka da izlaganje ljudi određenoj supstanci može dovesti do pojave karcinoma na osnovu: 1) odgovarajućih dugotrajnih ispitivanja na životinjama, 2) drugih relavantnih podataka. Mutagen kategorija 2: Supstance za koje se predpostavlja da su mutagene za ljude. Postoji dovoljno podataka na kojima se čvrsto zasniva predpostavka da izlaganje ljudi određenoj supstanci može dovesti do razvoja naslednih genetskih oštećenja na osnovu: 1) odgovarajućih dugotrajnih ispitivanja na životinjama, 2) drugih relavantnih podataka. Nije od značaja Osobine butana i izobutana Opšte informacije za butan IUPAC name: butane Indeks broj: EC broj: CAS broj: UN broj: 1978 Klasifikacija prema Pravilniku o klasifikaciji, pakovanju, obeležavanju i reklamiranju hemikalije i određenog proizvoda (DSD/DPD) ( Službeni glasnik RS, broj 59/10) (usklađen sa EU Direktivom 67/548/EEZ i 99/45/EZ-DSD/DPD) (usklađen sa EU Uredbom 1272/2008, Anex VI, Tabela CLP) Klasifikacija i obeležavanje prema Pravilniku o klasifikaciji, pakovanju, obeležavanju i reklamiranju hemikalije i određenog proizvoda u skladu sa Globalno harmonizovanim sistemom za klasifikaciju i obeležavanje UN (GHS) ( Službeni glasnik RS, broj 64/10) (usklađen sa EU Uredbom 1272/2008, Anex VI, Tabela GHS) Klasifikacija F+;R12 Zapalj. gas 1; H220 Gas pod pritiskom Elementi obeležavanja Simbol opasnosti Znak opasnosti F+ GHS piktogram opasnosti GHS02 (F+) Jako zapaljive materije Reč upozorenja Opasnost GHS04 176

180 Oznake rizika: R-oznake Bezbednosne oznake: S-oznake Granične koncentracije R12: Krajnje zapaljivo (Hemikalije u gasovitom stanju koje su zapaljive u kontaktu sa vazduhom na temperaturi i pritisku okoline.) (S2): Čuvati dalje od domašaja dece S9: Sadržaj čuvati na dobro provetrenom mestu S16: Čuvati od izvora plamena - Zabranjeno pušenje / Obaveštenje o opasnosti: H-oznake Obaveštenja o merama predostrožnosti: P-oznake Specifične granične koncentracije, M-faktori H220:veoma zapaljiv gas Prevencija: P210 Reagovanje: P377,P381 Skladištenje: P403 Odlaganje:/ / Napomena E Napomena E Seveso podaci Seveso supstanca Glavna seveso kategorija/ Ostale seveso kategorije Seveso koncentracija Kategorija Da 0-imenovane materije (Tabela I-18) 8-veoma lako zapaljivo / / Bitne karakteristike butana i izobutana sa stanovišta mogućih posledica po zdravlje ljudi i životnu sredinu su: Zapaljivost (ekstremno zapaljivo-veoma lako zapaljivo) Fizičke i hemijske osobine Molekulska masa (čist butan) Temperatura topljenja ( 0 C) -138 Temperatura ključanja ( 0 C) -0,5 Temperatura paljenja ( 0 C) <-80 0 C Gustina g/cm 3 Agregatno stanje Gas (tečan pod pritiskom) Isparljivost (n-butilacetat =1) Podatak nije dostupan Rastvorljivost g/100ml vode Hemijska stabilnost Stabilan na normalnoj temperaturi i pritisku. Zapaljivost Temperatura paljenja ( 0 C) <-80 Temperatura samopaljenja ( 0 C) >405 Temperatura gorenja ( 0 C) Podatak nije dostupan Produkti sagorevanja-opasni Ugljen monoksid 177

181 Brzina sagorevanja Specifična toplota Podatak nije dostupan Podatak nije dostupan Klase požara Temperaturne klase Materije za gašenja požara Metode gašenja požara Donja granica zapaljivosti vol.% 1,9-5.3 Gornja granica zapaljivosti vol.% 8,5-15 Klasifikacija prema SRPS standardima zaštite od požara i eksplozije Klasifikacija eksplozivnih gasova i para (SRPS N.S8.003/1981) Klasifikacija zapaljivih tečnosti prema temperaturi paljenja i temperaturi ključanja (SRPS Z.C0.007/1978) Klasifikacija požara prema vrsti zapaljivih materija (SRPS ISO 3941/1994) Klasifikacija materija i robe prema ponašanju u požaru (SRPS Z.C0.005/1979) Osobine Hidrazina 15% B Grupa A Temperaturni razred T3 Za male požare koristiti suve hemikalije i CO 2. Za velike požare koristiti raspršenu vodu (sprej) i vodenu maglu. Zaustaviti svaki izlazak gasa pre nego što izazove požar.preventivno u slučaju curenja gasa upotrebiti fini sprej ili maglu. Preduzeti sve mere protiv elektrostatskog pražnjenja. Ukloniti sve moguće izvore paljenja. Sredstva za gašenje: Manje požare gasiti aparatom S, prahom, halonom ili ugljen dioksidom. Rezervoar izložen vatri hladiti vodom. Ukloniti izvore paljenja. NE UPOTREBLJAVATI vodeni mlaz. Specijalne protiv požarne mere: Udaljiti nepotrebno osoblje. Onemogućiti kontakt sa vrućim površinama, plamenom, varničenjem i elktrostaskim pražnjenjem. Uzemljiti i povezati sve uređaje pre pretakanja gasa. Koristiti odgovarajuću opremu za zaštitu disanja u slučaju rizika izlaganju parama i gasovima. Grupa A Temperaturni razred T3 I grupa Podgrupa A B Vrsta opasnosti Fx Stepen opasnosti I Kategorija A Klasa Opšte informacije za hidrazin IUPAC name: Hydrazine Diazane Indeks broj: EC broj: CAS broj: UN broj: 3293 (<37 %) Klasifikacija prema Pravilniku o klasifikaciji, pakovanju, obeležavanju i reklamiranju hemikalije i određenog proizvoda (DSD/DPD) Klasifikacija i obeležavanje prema Pravilniku o klasifikaciji, pakovanju, obeležavanju i reklamiranju hemikalije i određenog proizvoda u skladu sa 178

182 ( Službeni glasnik RS, broj 59/10) (usklađen sa EU Direktivom 67/548/EEZ i 99/45/EZ-DSD/DPD) (usklađen sa EU Uredbom 1272/2008, Anex VI, Tabela CLP) Globalno harmonizovanim sistemom za klasifikaciju i obeležavanje UN (GHS) ( Službeni glasnik RS, broj 64/10) (usklađen sa EU Uredbom 1272/2008, Anex VI, Tabela GHS) Klasifikacija Karc. kat.2; R45 T; R23/24/25 C; R34 R43 N; R50-53 Zap. teč. 3 Karc. 1B Ak. toks. 3 * Ak. toks. 3 * Ak. toks. 3 * Kor. kože 1B Senzib. kože 1 Vod. živ. sred.- ak. 1 Vod. živ. sred.-hron. 1 Elementi obeležavanja Simbol opasnosti T N GHS piktogram opasnosti GHS02 GHS05 GHS06 GHS08 GHS09 Znak opasnosti (T) Toksične materije (N) Materije opasne po okolinu Reč upozorenja Opasnost Oznake rizika: R-oznake R45: Može uzrokovati kancer R10: Zapaljivo R23/24/25: Otrovno za udisanje, u kontaktu sa kožom i ako se proguta R34: Uzrokuje opekotine R43: Može izazvati senzitaciju u kontaktu sa kožom R50/53: Veoma toksično za vodene organizme, može prouzrokovati dugoročne loše efekte na vodene ekosisteme Obaveštenje o opasnosti: H-oznake H226:Zapaljiva tečnost i para H331:Toksično ako se udiše H311:Toksično u kontaktu sa Kožom H301:Toksično ako se Proguta H314:Izaziva teške opekotine kože i oštećenje oka H317:Može da izazove alergijske reakcije na koži H410:Veoma toksično po živi svet u vodi sa dugotrajnim Posledicama H350:Može da dovede do pojave karcinoma Bezbednosne oznake: S-oznake S45: U slučaju nesreće ili ukoliko osetite da vam nije dobro potražite odmah lekarsku pomoć (pokazati etiketu gde je to moguće) S53: Izbegavati izlaganjeprimeniti posebnim instrukcijama pre korišćenja S60: Ovaj materijal i njegov sadržaj moraju biti odloženi na bezbednom mestu Obaveštenja o merama predostrožnosti: P-oznake Prevencija: P210,P233,P240,P241,P242, P243,P280,P264,P270,P260, P261,P285,P273 Reagovanje: P303 + P361 + P353 P370 + P378 P301+P310 P321 P330 P301+ P330+ P

183 Granične koncentracije S61: Izbegavati oslobađanje sadržaja u životnu sredinu. Koristiti informacije sa specijalne liste za bezbednost C; R34: C 10 % Xi; R36/38: 3 % C < 10 % Specifične granične koncentracije, M-faktori P303+ P361+ P353 P363 PP304+ P340 P310 P305+ P351+ P338 P304+P341 P342+P311 P391 Skladištenje: P403 + P235 Odlaganje:P501 Kor. kože 1B; H314: C 10 % Irit. kože 2; H315: 3 % C< 10 % Irit. oka 2; H319: 3 % C< 10 % Napomena E Napomena E Seveso podaci Seveso supstanca Glavna seveso kategorija/ Ostale seveso kategorije Seveso koncentracija Kategorija Da 2-toksično 9i-Veoma toksično po organizme u vodi / / Bitne karakteristike Hidrazina sa stanovišta mogućih posledica po život i zdravlje ljudi i životnu sredinu su: toksičnost eko-toksičnost Fizičke i hemijske osobine Hidrazina (N 2 H 4 ) Molekulska masa Temperatura topljenja (ºC) 2 Temperatura ključanja (ºC) 113 Temperatura paljenja (ºC) 38 Gustina Agregatno stanje Isparljivost (n-butilacetat =1) Rastvorljivost Hemijska stabilnost tečnost Podatak nije dostupan potpuna u vodi Hidrazin je veoma otrovan i opasno nestabilan, posebno u bezvodniom obliku. Toksikološke osobine Smrtonosna doza: LD 50 (mg/kg) Smrtonosna koncentracija: LC 50 (mg/l) Efektivna koncentracija: EC 50 (mg/l) Koncentracija trenutno opasna po život: IDLH mg/kg,pacov oralno 570 ppm/4h, pacov inhalaciono Podatak nije dostupan 50 ppm 180

184 (mg/m 3 ) Koncentracije koje iritiraju kožu i sluzokožu (mg/m 3 ) Hronična toksičnost LD50= 76 mg/kg, pacov preko kože LD50= 91 mg/kg, zec preko kože Tečni hidrazin je korozivan i može prouzrokovati dermatitis kože kod ljudi i životinja. Efekti se ispoljavaju kod pluća, jetre, slezine, a štitaste žlezde kod životinja hronično izloženih hidrazinom putem inhalacije. Povećani broj slučajeva oboljenja pluća, nosne šupljine, i tumori jetre su zabeležene kod glodara izloženi hidrazinom. Hidrazin takođe može izazvati Steatoze. Hidrazin izaziva kemijske opekotine i prodire kroz neoštećenu kožu. Hidrazin je sistemski otrov - oštećuje jetru i razara eritrocite Kumulativna i zakasnela dejstva Sinergizam, antagonizam i aditivno delovanje Kancinogenost Mutagenost Embrio i geno-toksičnost Koncentracije od značaja Podatak nije dostupan Podatak nije dostupan Može uzrokovati kancer. Na osnovu toksičnog dejstva hidrazin je svrstan u toksične materije, a potvrđeno je njegovo kancerogeno delovanje (Grupa A2). Akutni toksični efekti hidrazina izazivaju lokalno nadražujuće dejstvo očiju i to iritacije i oštećenje korneje. Apsorbuje se i preko kože i ispoljava svoje kancerogeno svojstvo. Sistematsko delovanje hidrazina manifestuje se oštećenjem bubrega, jetre i delovanjem na centralni nervni sistem. Pored toga on izaziva i hemolizu eritrocita. Nije od značaja Nije od značaja Vrednosti LD 50 oralno-pacov 60 mg kg -1 LC 50 inhalaciono-pacov 570 ppm/4h LD 50 intraparentenalno-pacov 76 mg kg -1 LD 50 subkutano-zec 91 mg kg -1 Apsolutna smrtna doza LD 100 pacov, oralno TLV/TWA STEL OSHA PEL ACGIH TLV Hronična toksičnost NOEL, pacov, pas IDLH - koncentracije opasne po život i zdravlje radnika kada izloženost traje više od 20 do 30 min: 316 ppm 0,1 ppm 1 ppm 0,1 ppm (0,13 mg/m 3 ) TWA [koža] 0,1 ppm (0,13 mg/m 3 ) TWA [koža], A2 12 ppm; 15 ppm 80 ppm (106 mg/m 3 ) 0,1IDLH - koncentracije koje mogu biti štetne 50 ppm (65 mg/m 3 ) 181

185 po život i zdravlje ljudi opšte populacije kada izloženost traje više od minuta: Granica osetljivosti mirisa: 3.7 ppm (4,81 mg/m 3 ) ERPG-1 0,5 ppm (0,65 mg/m 3 ) ERPG-2 5,0 ppm (6,5 mg/m 3 ) ERPG-3 30,0 ppm (39 mg/m 3 ) Eko-toksikološke osobine Akutna otrovnost za biljni i životinjski svet Hronična otrovnost za biljni i životinjski svet Biodegradabilnost Hemijska degradacija Bioakumulativnost Mobilnost Ribe (mg/l) Akvatična toksičnost Dafnije (mg/l) Alge (mg/l) Izuzetno opasan po vodene organizme, izaziva dugotrajne posledice po okolinu. Veoma toksičan za akvatične organizme. Toksičnost za ribe: LC 50 (96 časova) 0,61-3,85. mg/l. Za dafniju LC 50 (48 časova) 0,16-0,19 mg/l. Izuzetno opasan po vodene organizme, izaziva dugotrajne posledice po okolinu. Podatak nije dostupan Podatak nije dostupan Podatak nije dostupan Podatak nije dostupan LC50 (ribe): 1.08 mg/l/96h (IUCLID) EC50 0,82/24 h EC50 0,01 /6 dana Osobine Vodonik peroksida Indeks broj: Opšte informacije za vodonik-peroksid...% IUPAC name: Hydrogen peroxide EC broj: CAS broj: UN broj: 2014 Klasifikacija prema Pravilniku o klasifikaciji, pakovanju, obeležavanju i reklamiranju hemikalije i određenog proizvoda (DSD/DPD) ( Službeni glasnik RS, broj 59/10) (usklađen sa EU Direktivom 67/548/EEZ i 99/45/EZ-DSD/DPD) (usklađen sa EU Uredbom 1272/2008, Anex VI, Tabela CLP) Klasifikacija i obeležavanje prema Pravilniku o klasifikaciji, pakovanju, obeležavanju i reklamiranju hemikalije i određenog proizvoda u skladu sa Globalno harmonizovanim sistemom za klasifikaciju i obeležavanje UN (GHS) ( Službeni glasnik RS, broj 64/10) (usklađen sa EU Uredbom 1272/2008, Anex VI, Tabela GHS) Klasifikacija R5 O; R8 C; R35 Xn; R20/22 Oksid. teč. 1 Ak. toks. 4 * Ak. toks. 4 * Kor. kože 1A 182

186 Elementi obeležavanja Simbol opasnosti O; C GHS piktogram opasnosti GHS03 GHS05 GHS07 Znak opasnosti (O) Oksidirajuće materije (C) Nagrizajuće materije Reč upozorenja Opasnost Oznake rizika: R-oznake R5: Temperatura može izazvati vatru R8: Kontakt sa zapaljivim materijalima može izazvati požar R20/22: Štetno za udisanje i ako se proguta R35: Uzrokuje opekotine većeg stepena Obaveštenje o opasnosti: H-oznake H271:Može da izazove požar ili eksploziju; jako oksidujuće sredstvo H332:Štetno ako se udiše H302:Štetno ako se proguta H314:Izaziva teške opekotine kože i oštećenje oka Bezbednosne oznake: S-oznake (S1/2): Čuvati zaključano i van domašaja dece S17: Čuvati od zapaljivog materijala S26: Ukoliko sadržaj dođe u kontakt sa očima, odmah isprati sa mnogo vode i zatražiti lekarsku pomoć S28: Nakon dodira sa kožom, odmah isprati sa mnogo... (specifikuje proizvođač) S36/37/39: Nositi odgovarajuće zaštitno odelo i rukavice i zaštititi lice/oči S45: U slučaju nesreće ili ukoliko osetite da vam nije dobro potražite odmah lekarsku pomoć Obaveštenja o merama predostrožnosti: P-oznake Prevencija:P210,P220,P221, P280,P283,P264,P270, P260 Reagovanje: P306 + P360 P371 +P380 + P375 P370 + P378 P301+P312 P330 P301+ P330+ P331 P303+ P361+ P353 P363 PP304+ P340 P310 P321 P305+ P351+ P338 Skladištenje: P405 Odlaganje: P501 Granične koncentracije Xn; R20: C 50 % Xn; R22: C 8 % C; R35: C 70 % C; R34: 50 % C < 70 % Xi; R37/38: 35 % C < 50 % Xi; R41: 8 % C < 50 % Xi; R36: 5 % C < 8 % O; R8: C 50 % R5: C 70 % Specifične granične koncentracije, M-faktori Oksid. teč. 1; H271: C 70 %**** Oksid. teč. 2; H272: 50 % C < 70 % ***** Kor. kože 1A; H314: C 70 % Kor. kože 1B; H314: 50 % C < 70 % Irit. kože 2; H315: 35 % C < 50 % Ošt. oka 1; H318: 8 % C< 50 % Irit. oka 2; H319: 5 % C< 8 % Spec. toks. JI 3; H335; 183

187 C 35 % Napomena B Napomena B Seveso podaci Seveso supstanca Glavna seveso kategorija/ Ostale seveso kategorije Seveso koncentracija Kategorija Da 3-Oksidujuće C 20 % 5 % C < 20 % Footnote C 60 % Bitne karakteristike sa stanovišta mogućih posledica po zdravlje ljudi i životnu sredinu su: oksidujuće dejstvo nagrizajuće (korozivno) dejstvo Molekulska masa Fizičke i hemijske osobine H 2 O 2...%(Tipične koncentracije se nalaze u rasponu od 3% -35%. ) Temperatura topljenja ( 0 C) Temperatura ključanja ( 0 C) Temperatura paljenja ( 0 C) g/mol Nije primenljivo Gustina g/cm 3 Agregatno stanje Isparljivost (n-butilacetat =1) Rastvorljivost Hemijska stabilnost GVE-granična vrednost emisije MDK radnog prostora Eksplozivnost Reaktivnost Korozivnost Veoma svetla plava boja; bezbojan u rastvoru Podatak nije dostupan rastvoran u etru Nestabilan - lako se razlaže na vodu i kiseonik. Nije primenljivo Podatak nije dostupan Nije primenljivo Stvara eksplozivna jedinjenja sa: ketoni, etri, alkoholi, hidrazin, glicerin, anilin, natrijum borat, uree, natrijum karbonat, trietilamin, natrijum fluorid, natrijum pirofosfat i karboksilne kiseline anhidridi. Materijali koje treba izbegavati su zapaljiva, jaka smanjenje agenata, najčešći metala, organskih materija, metalik soli, bazna, poroznih materijala, posebno drveta, azbest, zemljište, rđa, jaka oksidaciona sredstva. Korozivan (nagrizajući) - može izaziva ozbiljne opekotine. Kontakt sa očima može da izazove ozbiljne povrede, verovatnost slepila. Štetan ako se udiše, guta i u kontaktu sa kožom 184

188 Termička i hemijska postojanost Donja granica zapaljivosti vol.% Gornja granica zapaljivosti vol.% Osetljivost na površinska zagrevanja Nestabilna - lako se razlaže na vodu i kiseonik. Osetljiv na svetlost. Može da razvije pritisak u boci. Nije primenljivo Nije primenljivo Temperatura može izazvati vatru. Kontakt sa zapaljivim materijalima može izazvati požar Toksikološke osobine Smrtonosna doza: LD 50 (mg/kg) Smrtonosna koncentracija: LC 50 (mg/l) Efektivna koncentracija: EC 50 (mg/l) Koncentracija trenutno opasna po život: IDLH (mg/m 3 ) Koncentracije koje iritiraju kožu i sluzokožu (mg/m 3 ) Hronična toksičnost Kumulativna i zakasnela dejstva Sinergizam, antagonizam i aditivno delovanje Kancinogenost Mutagenost Embrio i geno-toksičnost 820 mg/kg,pacov oralno 0,338-0,427/8h, pacov inhalaciono Podatak nije dostupan Podatak nije dostupan LD50= >2000 mg/kg, pacov preko kože Podatak nije dostupan Podatak nije dostupan Podatak nije dostupan Nije kancerogen Nije od značaja Nije od značaja Eko-toksikološke osobine Akutna otrovnost za biljni i životinjski svet Hronična otrovnost za biljni i životinjski svet Biodegradabilnost Hemijska degradacija Bioakumulativnost Mobilnost Ribe (mg/l) Akvatična toksičnost Dafnije (mg/l) Alge (mg/l) Podatak nije dostupan Podatak nije dostupan Podatak nije dostupan Podatak nije dostupan Podatak nije dostupan Podatak nije dostupan LC50 (ribe): 155mg/l/24h ( IUCLID) EC50:7,7mg/l//24h EC50: 9,86 mg/l/24 h Osobine Etilena Indeks broj: Opšte informacije za etilen IUPAC name: ethylene EC broj: CAS broj: UN broj:

189 Klasifikacija prema Pravilniku o klasifikaciji, pakovanju, obeležavanju i reklamiranju hemikalije i određenog proizvoda (DSD/DPD) ( Službeni glasnik RS, broj 59/10) (usklađen sa EU Direktivom 67/548/EEZ i 99/45/EZ-DSD/DPD) (usklađen sa EU Uredbom 1272/2008, Anex VI, Tabela CLP) Klasifikacija i obeležavanje prema Pravilniku o klasifikaciji, pakovanju, obeležavanju i reklamiranju hemikalije i određenog proizvoda u skladu sa Globalno harmonizovanim sistemom za klasifikaciju i obeležavanje UN (GHS) ( Službeni glasnik RS, broj 64/10) (usklađen sa EU Uredbom 1272/2008, Anex VI, Tabela GHS) Klasifikacija F+; R12 R67 Zap.gas. 1 Gas. pod prit. Spec. toks. JI 3 Elementi obeležavanja Simbol opasnosti Znak opasnosti Oznake rizika: R-oznake Bezbednosne oznake: S-oznake Granične koncentracije GHS piktogram opasnosti GHS02 GHS04 GHS07 F+ Reč upozorenja Opasnost R12: Krajnje zapaljivo (Hemikalije u gasovitom stanju koje su zapaljive u kontaktu sa vazduhom na temperaturi i pritisku okoline.) R67: Isparenja mogu izazvati pospanost i vrtoglavicu (S2): Čuvati dalje od domašaja dece S9: Sadržaj čuvati na dobro provetrenom mestu S16: Čuvati od izvora plamena - Zabranjeno pušenje S33: Preduzeti mere predostrožnosti od statičkog elektriciteta S45: U slučaju nesreće ili ukoliko osetite da vam nije dobro potražite odmah lekarsku pomoć (pokazati etiketu gde je to moguće) / Obaveštenje o opasnosti: H-oznake Obaveštenja o merama predostrožnosti: P-oznake Specifične granične koncentracije, M-faktori H220:Veoma zapaljiv gas H281 Sadrži rashlađeni tečni gas, može da izazove promrzline ili povrede H336: Može da izazove pospanost i nesvesticu Prevencija: P210,P261, P271 Reagovanje: P377,P381, P304 + P340,P312 Skladištenje: P403, P403 + P233 Odlaganje: P501 / 186

190 Napomena / Napomena U Seveso podaci Seveso supstanca Glavna seveso kategorija/ Ostale seveso kategorije Seveso koncentracija Kategorija Da 0-imenovane materije (Tabela I-18) 8-veoma lako zapaljivo / / Bitne karakteristike sa stanovišta mogućih posledica po zdravlje ljudi i životnu sredinu su: Zapaljivost (ekstremno zapaljivo-veoma lako zapaljivo) Fizičke i hemijske osobine Molekulska masa 28 Temperatura topljenja ( 0 C) -169,15 Temperatura ključanja ( 0 C) -103,77 Temperatura paljenja ( 0 C) -136 Gustina Agregatno stanje Isparljivost (n-butilacetat =1) Rastvorljivost Hemijska stabilnost Zapaljivost Temperatura paljenja ( 0 C) -136 Temperatura samopaljenja ( 0 C) 450 Temperatura gorenja ( 0 C) Produkti sagorevanja-opasni Brzina sagorevanja Specifična toplota Klase požara Temperaturne klase Materije za gašenja požara 0,975 (Relativna gustina pare (vazduh=1) Gas (tečan pod pritiskom) Nije primenjivo, gas Rastvorljivost u vodi je zanemarljiva 131 mg/l na 25 C Ovaj proizvod ima umerenu reaktivnost i može se polimerizovati, razložiti ili hemijski reagovati pri određenim uslovima udara, visokoj temperaturi, visokom pritisku ili u prisusutvu određenih nečistoća. Podatak nije dostupan Razlaganjem oslobađa ugljen monoksid, ugljen dioksid i ugljovodonike male molekulske mase. Podatak nije dostupan Podatak nije dostupan C Grupa A Temperaturni razred T1 Za male požare koristiti suve hemikalije i CO 2. Za velike požare koristiti raspršenu vodu (sprej) i 187

191 Metode gašenja požara Donja granica zapaljivosti vol.% 2,7 Gornja granica zapaljivosti vol.% 36 vodenu maglu. Zaustaviti svaki izlazak gasa pre nego što izazove požar.preventivno u slučaju curenja gasa upotrebiti fini sprej ili maglu. Preduzeti sve mere protiv elektrostatskog pražnjenja. Ukloniti sve moguće izvore paljenja. Sredstva za gašenje: Manje požare gasiti aparatom S, prahom, halonom ili ugljen dioksidom. Rezervoar izložen vatri hladiti vodom.ukloniti izvore paljenja. NE UPOTREBLJAVATI vodeni mlaz. Specijalne protiv požarne mere: Udaljiti nepotrebno osoblje. Onemogućiti kontakt sa vrućim površinama, plamenom, varničenjem i elktrostaskim pražnjenjem. Uzemljiti i povezati sve uređaje pre pretakanja gasa. Koristiti odgovarajuću opremu za zaštitu disanja u slučaju rizika izlaganju parama i gasovima. Prisutna je jako velika opasnost od eksplozije cevovoda i rezervoara, ako se izlažu grejanju ili plamenu. Koristiti velike količine vode za hlađenje cevovoda i rezervoara izloženih vatri. Ne pokušavati gašenje požara dok se ne izoluje ili zatvori mesto curenja. Jako eksplodira u prisustvu varnice, vatre,ili oksidujućih agenasa. Pare grade eksplozivne smeše sa vazduhom. Kontejner može da eksplodira, ako se greje i da odleti sa mesta. Osobine Propilena Indeks broj: Opšte informacije za propilen IUPAC name: propene, pure EC broj: CAS broj: UN broj: 1077 Klasifikacija prema Pravilniku o klasifikaciji, pakovanju, obeležavanju i reklamiranju hemikalije i određenog proizvoda (DSD/DPD) ( Službeni glasnik RS, broj 59/10) (usklađen sa EU Direktivom 67/548/EEZ i 99/45/EZ-DSD/DPD) (usklađen sa EU Uredbom 1272/2008, Anex VI, Tabela CLP) Klasifikacija i obeležavanje prema Pravilniku o klasifikaciji, pakovanju, obeležavanju i reklamiranju hemikalije i određenog proizvoda u skladu sa Globalno harmonizovanim sistemom za klasifikaciju i obeležavanje UN (GHS) ( Službeni glasnik RS, broj 64/10) (usklađen sa EU Uredbom 1272/2008, Anex VI, Tabela GHS) Klasifikacija 188

192 F+; R12. Zapalj. Gas 1;H220 Elementi obeležavanja Simbol opasnosti GHS piktogram opasnosti GHS02 GHS04 Znak opasnosti F+ Reč upozorenja Opasnost Oznake rizika: R-oznake R12: Krajnje zapaljivo (Hemikalije u gasovitom stanju koje su zapaljive u kontaktu sa vazduhom na temperaturi i pritisku okoline.) Obaveštenje o opasnosti: H-oznake H220:Veoma zapaljiv gas Bezbednosne oznake: S-oznake (S2): Čuvati dalje od domašaja dece S9: Sadržaj čuvati na dobro provetrenom mestu S16: Čuvati od izvora plamena - Zabranjeno pušenje S33: Preduzeti mere predostrožnosti od statičkog elektriciteta Obaveštenja o merama predostrožnosti: P-oznake Prevencija: P210 Reagovanje: P377,P381 Skladištenje: P403 Odlaganje:/ Granične koncentracije / Specifične granične koncentracije, M-faktori / Napomena / Napomena U Seveso podaci Seveso supstanca Da Glavna seveso kategorija/ Ostale seveso kategorije 0-imenovane materije (Tabela I-18) 8-veoma lako zapaljivo Seveso koncentracija Kategorija / / Bitne karakteristike sa stanovišta mogućih posledica po zdravlje ljudi i životnu sredinu su: Zapaljivost (ekstremno zapaljivo-veoma lako zapaljivo) Fizičke i hemijske osobine Molekulska masa

193 Temperatura topljenja ( 0 C) -183 do -20 Temperatura ključanja ( 0 C) Temperatura paljenja ( 0 C) -107 C 3 H 6 /CH 2 CHCH 3; Ugljovodonik (Propilen min.93,propan do 100%) - 47,7 na 1013 hpa Gustina 0,506-0,583 g/cm 3 na 15( 0 C) Agregatno stanje Isparljivost (n-butilacetat =1) Gas (tečan pod pritiskom) Nije primenjivo, gas Rastvorljivost 0, g/l vode na 20( 0 C) Hemijska stabilnost Zapaljivost Temperatura paljenja ( 0 C) <-56 Temperatura samopaljenja ( 0 C) na 1 hpa (460) Temperatura gorenja ( 0 C) Produkti sagorevanja-opasni Brzina sagorevanja Specifična toplota Klase požara Temperaturne klase Materije za gašenja požara Metode gašenja požara Donja granica zapaljivosti vol.% 1,9-5,3 Ovaj proizvod je stabilan na normalnim uslovima korišćenja pri pojavi potresa, vibracija, pri normalnom pritisku i temperaturi. Nestabilan na visokoj temperaturi/pritisku. Podatak nije dostupan Razlaganjem oslobađa ugljen monoksid, ugljen dioksid i ugljovodonike male molekulske mase. Podatak nije dostupan Podatak nije dostupan C Grupa A Temperaturni razred T1 Za male požare koristiti suve hemikalije i CO 2. Za velike požare koristiti raspršenu vodu (sprej) i vodenu maglu. Zaustaviti svaki izlazak gasa pre nego što izazove požar.preventivno u slučaju curenja gasa upotrebiti fini sprej ili maglu. Preduzeti sve mere protiv elektrostatskog pražnjenja. Ukloniti sve moguće izvore paljenja. Sredstva za gašenje: Manje požare gasiti aparatom S, prahom, halonom ili ugljen dioksidom. Rezervoar izložen vatri hladiti vodom.ukloniti izvore paljenja. NE UPOTREBLJAVATI vodeni mlaz. Specijalne protiv požarne mere: Udaljiti nepotrebno osoblje. Onemogućiti kontakt sa vrućim površinama, plamenom, varničenjem i elktrostaskim pražnjenjem. Uzemljiti i povezati sve uređaje pre pretakanja gasa. Koristiti odgovarajuću opremu za zaštitu disanja u slučaju rizika izlaganju parama i gasovima. 190

194 Gornja granica zapaljivosti vol.% Propilen se deklariše kao zapaljivi, utečnjeni gas. Kod ovih materija može doći do BLEVE (Boiling Liquid Expanding Vapor Explosions) efekta, kada se u neposrednol blizini rezervoara sa tečnošću pod pritiskom, odvija neki požar, pa temperatura zidova rezervoara bude iznad tačke ključanja tečnosti. Ovaj efekat može dovesti do katastrofalnih oštećenja posuda, sa razletanjem delova opreme, udarnim talasom i vatrenom loptom i smrti velikog broja ljudi Osobine C4-frakcije Indeks broj: / Opšte informacije za С4 frakcija IUPAC name: Hydrocarbons, C 4, steam-cracker distillate EC broj: CAS broj: UN broj: 1010 C4-frakcija prestavlja smešu zasićenih i nezasićenih C3, C4 i C5 ugljovodonika. Sadrži 42,5-60% 1,3 butadiena i 20-25% izo-butena. Po svojim osobinama se svrstava u tečni naftni gas. C4-frakcija sastoji se od smeše ugljovodonika: CAS broj Komponenta % udeo C 4 -frakcija ,3 butadien 42, buten metil propen (izobutilen) Butan buten ,3-butadien Klasifikacija prema Pravilniku o klasifikaciji, pakovanju, obeležavanju i reklamiranju hemikalije i određenog proizvoda (DSD/DPD) ( Službeni glasnik RS, broj 59/10) (usklađen sa EU Direktivom 67/548/EEZ i 99/45/EZ-DSD/DPD) (usklađen sa EU Uredbom 1272/2008, Anex VI, Tabela CLP) Klasifikacija i obeležavanje prema Pravilniku o klasifikaciji, pakovanju, obeležavanju i reklamiranju hemikalije i određenog proizvoda u skladu sa Globalno harmonizovanim sistemom za klasifikaciju i obeležavanje UN (GHS) ( Službeni glasnik RS, broj 64/10) (usklađen sa EU Uredbom 1272/2008, Anex VI, Tabela GHS) Klasifikacija F+; R12 Karc. kat.1; R45 Zap.gas. 1 Gas. pod prit. 191

195 Muta. kat. 2; R46 Karc. 1A Mut. germ. 1B Elementi obeležavanja Simbol opasnosti F+ T GHS piktogram opasnosti GHS02 GHS04 GHS08 Znak opasnosti (F+) Veoma lako zapaljivo T (Toksične materije) Reč upozorenja Opasnost Oznake rizika: R-oznake R12: Krajnje zapaljivo (Hemikalije u gasovitom stanju koje su zapaljive u kontaktu sa vazduhom na temperaturi i pritisku okoline R45: Možeizazvati karcinom R46: Možeizazvati nasledna Genetska oštećenja Obaveštenje o opasnosti: H-oznake H220:Veoma zapaljiv gas H350 Može da dovede do pojave karcinoma H340 Može da dovede do genetskih defekata Bezbednosne oznake: S-oznake S53: Izbegavati izlaganjeprimeniti posebnim instrukcijama pre korišćenja S45: U slučaju nesreće ili ukoliko osetite da vam nije dobro potražite odmah lekarsku pomoć (pokazati etiketu gde je to moguće) Obaveštenja o merama predostrožnosti: P-oznake Prevencija: P210 - Držati dalje od izvora toplote/ varnica/ otvorenog plamena/ vrućih površina. Zabranjeno pušenje. P243 - Preduzeti mere predostrožnosti da ne dođe do stvaranja statičkog elektriciteta. P281 - Koristiti potrebnu ličnu zaštitnu opremu. Reagovanje: P377 - Požar pri curenju gasa: Ne gasiti, osim ako se curenje može zaustaviti na bezbedan način. P381 - Ukloniti sve izvore paljenja,ako je to moguće učiniti bezbedno P308+P313 - Ako dođe do izlaganja ili se sumnja da je došlo do izlaganja: Potražiti medicinski savet/ mišljenje Skladištenje: P403 - Skladištiti na mestu sa dobrom ventilacijom. Odlaganje: P501 - Odlaganje sadržaja/ ambalaže u 192

196 skladu sa lokalnim/ regionalnim/nacionalnim propisima Granične koncentracije / Specifične granične koncentracije, M-faktori / Napomena D Napomena DU Seveso podaci Seveso supstanca Glavna seveso kategorija/ Ostale seveso kategorije Seveso koncentracija Kategorija Da 0-imenovane materije (Tabela I-18) 8-veoma lako zapaljivo / / 1-buten, izo-buten, 2-buten Klasifikacija prema Pravilniku o klasifikaciji, pakovanju, obeležavanju i reklamiranju hemikalije i određenog proizvoda (DSD/DPD) ( Službeni glasnik RS, broj 59/10) (usklađen sa EU Direktivom 67/548/EEZ i 99/45/EZ-DSD/DPD) (usklađen sa EU Uredbom 1272/2008, Anex VI, Tabela CLP) Klasifikacija i obeležavanje prema Pravilniku o klasifikaciji, pakovanju, obeležavanju i reklamiranju hemikalije i određenog proizvoda u skladu sa Globalno harmonizovanim sistemom za klasifikaciju i obeležavanje UN (GHS) ( Službeni glasnik RS, broj 64/10) (usklađen sa EU Uredbom 1272/2008, Anex VI, Tabela GHS) Klasifikacija F+; R12. Zapalj. Gas 1;H220 Elementi obeležavanja Simbol opasnosti Znak opasnosti Oznake rizika: R-oznake Bezbednosne oznake: S-oznake F+ GHS piktogram opasnosti GHS02 (F+) Veoma lako zapaljivo Reč upozorenja Opasnost R12: Krajnje zapaljivo (Hemikalije u gasovitom stanju koje su zapaljive u kontaktu sa vazduhom na temperaturi i pritisku okoline.) (S2): Čuvati dalje od domašaja dece S9: Sadržaj čuvati na dobro Obaveštenje o opasnosti: H-oznake Obaveštenja o merama predostrožnosti: GHS04 H220:Veoma zapaljiv gas H280 Sadrži gas pod pritiskom, može da eksplodira ako se izlaže toploti Prevencija: P210 Reagovanje: P377,P381 Skladištenje: P

197 provetrenom mestu S16: Čuvati od izvora plamena - Zabranjeno pušenje S33: Preduzeti mere predostrožnosti od statičkog elektriciteta P-oznake Odlaganje:/ Granične koncentracije / Specifične granične koncentracije, M-faktori / Napomena / Napomena U Seveso podaci Seveso supstanca Glavna seveso kategorija/ Ostale seveso kategorije Seveso koncentracija Kategorija Da 0-imenovane materije (Tabela I-18) 8-veoma lako zapaljivo / / Bitne karakteristike C4-frakcije sa stanovišta mogućih posledica po zdravlje ljudi i životnu sredinu su: Zapaljivost (ekstremno zapaljivo-veoma lako zapaljivo) Molekulska masa Fizičke i hemijske osobine Smeša ugljovodonika Temperatura topljenja ( 0 C) ºC Temperatura ključanja ( 0 C) Opseg -12 ºC - 4 ºC Temperatura paljenja ( 0 C) Gustina Agregatno stanje Isparljivost (n-butilacetat =1) Rastvorljivost Hemijska stabilnost <-30 C do -18 C 1,9-1,3-butadien Relativna gustina pare (vazduh=1) Gas na ambijentalnim uslovima (20 ºC, 1 bar); Utečnjen prilikom transporta i skladištenja. Nije primenjivo, gas Ne rastvorljiv u vrućoj i hladnoj vodi, u opsegu od 135,6 do 792,3 mg/l.. Proizvod je nestabilan. Supstance mogu pod određenim uslovima (izlaganje vazduhu) da formiraju perokside, iniciraju eksplozivne polimerizacije. Proizvod može da polimerizuje prilikom požara ili eksploziji. Proizvod se raspada 194

198 Temperatura paljenja ( 0 C) Zapaljivost eksplozivno pri brzom porastu temperature pod pritiskom. Raguje burno sa oksidansima i mnogim drugim supstancama, prouzrokujući požar i eksploziju. <-30 C do -18 C Temperatura samopaljenja ( 0 C) Opseg: 364 do 413 C Temperatura gorenja ( 0 C) Produkti sagorevanja-opasni Brzina sagorevanja Specifična toplota Klase požara Temperaturne klase Materije za gašenja požara Metode gašenja požara Donja granica zapaljivosti vol.% 1,6 Gornja granica zapaljivosti vol.% 12 Podatak nije dostupan Razlaganjem oslobađa ugljen monoksid, ugljen dioksid i ugljovodonike male molekulske mase. Podatak nije dostupan Podatak nije dostupan C Grupa IA Temperaturni razred T2 Za male požare koristiti suve hemikalije i CO 2. Za velike požare koristiti raspršenu vodu (sprej) i vodenu maglu. Zaustaviti svaki izlazak gasa pre nego što izazove požar.preventivno u slučaju curenja gasa upotrebiti fini sprej ili maglu. Preduzeti sve mere protiv elektrostatskog pražnjenja. Ukloniti sve moguće izvore paljenja. Sredstva za gašenje: Manje požare gasiti aparatom S, prahom, halonom ili ugljen dioksidom. Rezervoar izložen vatri hladiti vodom.ukloniti izvore paljenja. NE UPOTREBLJAVATI vodeni mlaz. Specijalne protiv požarne mere: Udaljiti nepotrebno osoblje. Onemogućiti kontakt sa vrućim površinama, plamenom, varničenjem i elktrostaskim pražnjenjem. Uzemljiti i povezati sve uređaje pre pretakanja gasa. Koristiti odgovarajuću opremu za zaštitu disanja u slučaju rizika izlaganju parama i gasovima. Rizik od požara i eksplozije rezervoara je ekstremno veliki ako se izlaže grejanju i plamenu. Pare su teže od vazduha i mogu otići dalje od mesta curenja i tamo se zapaliti. Pare formiraju eksplozivne smeše sa vazduhom. Ovaj materijal može polimerizovati eksplozivno ako se greje ili izlaže plamenu. 195

199 Osobine Natrijum hipohlorita Opšte informacije za natrijum hipohlorit IUPAC name: sodium hypochlorite, solution... % Cl active Indeks broj: EC broj: CAS broj: UN broj: 1791 Klasifikacija prema Pravilniku o klasifikaciji, pakovanju, obeležavanju i reklamiranju hemikalije i određenog proizvoda (DSD/DPD) ( Službeni glasnik RS, broj 59/10) (usklađen sa EU Direktivom 67/548/EEZ i 99/45/EZ-DSD/DPD) (usklađen sa EU Uredbom 1272/2008, Anex VI, Tabela CLP) Klasifikacija i obeležavanje prema Pravilniku o klasifikaciji, pakovanju, obeležavanju i reklamiranju hemikalije i određenog proizvoda u skladu sa Globalno harmonizovanim sistemom za klasifikaciju i obeležavanje UN (GHS) ( Službeni glasnik RS, broj 64/10) (usklađen sa EU Uredbom 1272/2008, Anex VI, Tabela GHS) Klasifikacija C; R34 R31 N; R50 Skin Corr. 1B Aquatic Acute 1 Elementi obeležavanja Simbol opasnosti C N GHS piktogram opasnosti GHS05 GHS09 Znak opasnosti (C) Korozivne materije (N) Materije opasne po okolinu Reč upozorenja Opasnost Oznake rizika: R-oznake R31: U kontaktu sa kiselinama oslobađa otrovni gas R34: Uzrokuje opekotine R50: Veoma toksično za vodene organizme Obaveštenje o opasnosti: H-oznake H314:Izaziva teške opekotine kože i oštećenje oka H400:Veoma toksično po živi svet u vodi Bezbednosne oznake: S-oznake (S1/2): Čuvati zaključano i van domašaja dece S28: Nakon dodira sa kožom, odmah isprati sa mnogo... (specifikuje proizvođač) S45: U slučaju nesreće ili ukoliko osetite da vam nije dobro potražite odmah lekarsku pomoć (pokazati etiketu gde je to moguće) S50: Ne mešati sa... Obaveštenja o merama predostrožnosti: P-oznake Prevencija:,P280,P264, P260, 273 Reagovanje: P301+ P330+ P331,P303+ P361+ P353, P363,PP304+ P340,P310, P321,P305+ P351+ P338, P391 Skladištenje: P405 Odlaganje: P

200 (specifikuje proizvođač) Granične koncentracije C 5 %; R31 Specifične granične koncentracije, M-faktori C 5 %; EUH031 Napomena B Napomena B Seveso podaci Seveso supstanca Glavna seveso kategorija/ Ostale seveso kategorije Seveso koncentracija Kategorija Da 9i-Veoma toksično po organizmeu vodi C > 10 % (*) 5 % C 10 % (*) - - Bitne karakteristike sa stanovišta mogućih posledica po zdravlje ljudi i životnu sredinu su: Eko-toksičnost Korozivnost-Nagrizanje Fizičke i hemijske osobine Nestabilan je na vazduhu ukoliko nije pomešan sa natrijum hidroksidom. Jako oksidaciono sredstvo, najčešće se skladišti i upotrebljava u rastvoru, neprijatnog je mirisa,rastvara se u hladnoj vodi a u toploj se razlaže. Postoji opasnost od požara pri dodiru sa organskim materijama. Molekulska masa Temperatura topljenja ( 0 C) -20 Temperatura ključanja ( 0 C) 102 Temperatura paljenja ( 0 C) 75,5 g/mol Nije primenljivo.nezapaljivo Gustina 1,22-1,25 g/cm 3 na 20( 0 C) Agregatno stanje Zelenkasto-žuta tečnost Isparljivost (n-butilacetat =1) > 1 (Еtar = 1) Rastvorljivost Rastvorljiv u vodi na 20( 0 C) Hemijska stabilnost ph vrednost na 20( 0 C) Stabilan na normalnim uslovima. Natrijum hipohlorit vremenom postaje manje toksičan. Nestabilan na visokoj temperaturi (raspad), pri pojavi potresa, udaraca i trenja (eksplozivan raspad). Emisija toksičnih para hlora kada se razgrađuje zagrevanjem.stvara se natrijum - oksid na visokim temperaturama. Eko-toksikološke osobine Vrlo otrovno za vodene organizme. Štetan uticaj zbog promene ph vrednosti. Zbog visoke ph vrednosti proizvoda očekuje se pojava značajne ekotoksičnosti tokom 197

201 Akutna otrovnost za biljni i životinjski svet Hronična otrovnost za biljni i životinjski svet Biodegradabilnost Hemijska degradacija Bioakumulativnost Mobilnost Akvatična toksičnost izloženosti živog sveta u vodi i vodenih ekosistema. Ribe (mg/l) Dafnije (mg/l) Bakterije (mg/l) Dejstvo na organske materije, uključujuči ljudsku kožu i sluzokožu Dejstvo na neorganske materije Dejstvo na materijal opreme za proizvodnju i skladištenje Veoma toksično po živi svet u vodi Podatak nije dostupan Nije biorazgradiv Polako se raspada u kontaktu sa vazduhom. Raspadanje raste s koncentracijom i temperaturturom. Izloženošću suncu ubrzava raspadanje. Ne očekuje se biološko akumuliranje u organizmima Odmah se apsorbije u zemlju. Rastvorljiv u vodi. Hemisjki degradira u vodi, proizvodi razlaganja su hloridi. Razgradnja proizvoda izuzetno zavisi od uslova životne sredine:ph, temperatura, redoks potencijala, sadržaja minerala i organskih supstanci medijuma. LC50 (ribe): 0,08 mg/l/96h EC50:0,04mg/l//48h EC50: 100mg/l/15 min Korozivnost-Nagrizanje Izaziva opekotine. Gradi korozivne smeše sa vodom, čak i razređen Nakon dodira sa kožom, opekotine. Nakon dodira sa okom, opekotine, opasnost od slepila. Nakon gutanja opekotine u ustima, grlu, jednjaku i gastro-traktu.opasnost od perforacije jednjaka i želuca. U dodiru sa kiselinama oslobađa otrovne gasove Držate u dobro zatvorenim kontejnerima, u mraku, u suvom, bez kontakta sa vazduhom. Zaštititi od fizičkog oštećenja. Izolovati od nekompatibilnih matrijala. Kontejneri sa ovim materijalom mogu biti opasni kad su prazni jer sadrže ostatke proizvoda (pare, tečnosti); primeninti sva upozorenja i mere opreza za navedeni proizvod. Nekompatabilni materijali: Jedinjenja azota,amini, amonijum- soli, aziridi, metanol, fenilacetonitril, celuloza, etilenamin, oksidi metala, kiseline, sapuni, i bisulfati. 198

202 Osobine žive Opšte informacije za živu IUPAC name: mercury Indeks broj: EC broj: CAS broj: UN broj: 2809 Klasifikacija prema Pravilniku o klasifikaciji, pakovanju, obeležavanju i reklamiranju hemikalije i određenog proizvoda (DSD/DPD) ( Službeni glasnik RS, broj 59/10) (usklađen sa EU Direktivom 67/548/EEZ i 99/45/EZ-DSD/DPD) (usklađen sa EU Uredbom 1272/2008, Anex VI, Tabela CLP) Klasifikacija i obeležavanje prema Pravilniku o klasifikaciji, pakovanju, obeležavanju i reklamiranju hemikalije i određenog proizvoda u skladu sa Globalno harmonizovanim sistemom za klasifikaciju i obeležavanje UN (GHS) ( Službeni glasnik RS, broj 64/10) (usklađen sa EU Uredbom 1272/2008, Anex VI, Tabela GHS) Klasifikacija Repr. Cat. 2; R61 T+; R26 T; R48/23 N; R50-53 Toks. po repr. 1B Ak. toks. 2 * Spec. toks. VI 1 Vod. živ. sred.- ak. 1 Vod. živ. sred.-hron. 1 Elementi obeležavanja Simbol opasnosti T+ N GHS piktogram opasnosti GHS06 GHS08 GHS09 Znak opasnosti T+ (Jako toksične materije) (N) Materije opasne po okolinu Reč upozorenja Opasnost Oznake rizika: R-oznake R61: Može imati teratogeno dejstvo R26: Veoma toksično kada se udiše R48/23: Toksično: opasno ili ozbiljno ugrožavanje zdravlja prilikom dužeg udisanja R50/53: Veoma toksično za vodene organizme, može prouzrokovati dugoročne loše efekte na vodene ekosisteme Obaveštenje o opasnosti: H-oznake H360D***-Može štetno da utiče na plodnost ili na plod- Toksičnost po reprodukciju, kategorija 1A H330:Smrtonosno ako se udiše H372**-Dovodi do oštećenja organa (navesti sve organe koje supstanca oštećuje, ukoliko je poznato) usled dugotrajnog ili višekratnog izlaganja H410-Veoma toksično po živi svet u vodi sa Dugotrajnim posledicama Bezbednosne oznake: S-oznake S53: Izbegavati izlaganjeprimeniti posebnim instrukcijama pre korišćenja S45: U slučaju nesreće ili Obaveštenja o merama predostrožnosti: P-oznake Prevencija: P201,P202,P281, P264,P270,P260, P273 Reagovanje: P308+P313, P301+P310,P321,P330,P314, P

203 ukoliko osetite da vam nije dobro potražite odmah lekarsku pomoć (pokazati etiketu gde je to moguće) S60: Ovaj materijal i njegov sadržaj moraju biti odloženi na bezbednom mestu S61: Izbegavati oslobađanje sadržaja u životnu sredinu. Koristiti informacije sa specijalne liste za bezbednost Skladištenje: P403 Odlaganje: P501 Granične koncentracije / Specifične granične koncentracije, M-faktori / Napomena / Napomena E Seveso podaci Seveso supstanca Da Glavna seveso kategorija/ Ostale seveso kategorije (1-veoma toksično)* 2-toksično 9i-Veoma toksično po organizme u vodi Seveso koncentracija Kategorija / / Bitne karakteristike sa stanovišta mogućih posledica po zdravlje ljudi i životnu sredinu su: Toksičnost Eko-toksičnost Fizičke i hemijske osobine Molekulska masa 200,59 Temperatura topljenja ( 0 C) Temperatura ključanja ( 0 C) Temperatura paljenja ( 0 C) Podatak nije dostupan Gustina g/cm 3 Agregatno stanje Isparljivost (n-butilacetat =1) Rastvorljivost Hemijska stabilnost Tečnost Nije utvrđeno Nerastvorljiv u vodi Stabilan. Toksikološke osobine Smrtonosno ako se udiše 200

204 Smrtonosna doza: LD 50 (mg/kg) Smrtonosna koncentracija: LC 50 (mg/l) Efektivna koncentracija: EC 50 (mg/l) Koncentracija trenutno opasna po život: IDLH (mg/m 3 ) Koncentracije koje iritiraju kožu i sluzokožu (mg/m 3 ) Hronična toksičnost Kumulativna i zakasnela dejstva Sinergizam, antagonizam i aditivno delovanje Kancinogenost Podatak nije dostupan Inhalacija pacov: 1 mg/m 3 /24 h Podatak nije dostupan 10 Može iritirati kožu. Dovodi do oštećenja organa usled dugotrajnog ili višekratnog izlaganja Podatak nije dostupan Podatak nije dostupan Nije kancerogen Mutagenost Embrio i geno-toksičnost Akutna otrovnost za biljni i životinjski svet Hronična otrovnost za biljni i životinjski svet Biodegradabilnost Nije mutagen Može štetno da utiče na plodnost ili na plod- Toksičnost po reprodukciju,kategorija 1A Eko-toksikološke osobine Može biti štetna ili fatalna za biljni i životinjski svet Veoma toksičan za živi svet voda. Veoma toksično po živi svet u vodi sa dugotrajnim posledicama Podatak nije dostupan Hemijska degradacija Bioakumulativnost Mobilnost Podatak nije dostupan BCF za slatkovodne ribe i za ribe slane vode. Podatak nije dostupan Akvatična toksičnost Ribe (mg/l) Dafnije (mg/l) Alge (mg/l) mg/l; 96h 0.01 mg/l; 48 h Podatak nije dostupan Osobine hrom-trioksida Opšte informacije za Hrom trioksid IUPAC name: chromium (VI) trioxide Indeks broj: EC broj: CAS broj: UN broj: 1463 Klasifikacija prema Pravilniku o klasifikaciji, pakovanju, obeležavanju i reklamiranju hemikalije i određenog proizvoda (DSD/DPD) CLP sistem ( Službeni glasnik RS, broj 59/10) (usklađen sa EU Direktivom 67/548/EEZ i 99/45/EZ-DSD/DPD) (usklađen sa EU Uredbom 1272/2008, Anex VI, Tabela CLP) 201

205 CLP Klasifikacija Klasifikacija Obeležavanje Granične koncentracije Napomena O; R9 Karc. kat.1; R45 Muta. kat. 2; R46 Toks. po repr.kat. 3;R62 T+; R26 T; R24/25-48/23 C; R35-R42/43 N; R50-53 O; T+; N R: / /43-48/ /53 S: C: R35: C 10 % C; R34: 5 % C < 10 % Xi; R36/37/38: 1 % C < 5 % Е Znaci i simboli opasnosti Oznake rizika: Bezbednosne oznake: T+ N O T+ (јако toksične materije)- Supstance i preparati koji u veoma malim količinama izazivaju smrt ili akutna ili hronična oštećenja zdravlja prilikom udisanja, gutanja ili se apsorbuje preko kože N (opasno po okolinu)- Supstance i preparati koji mogu da predstavljaju neposrednu ili odloženu opasnost za jednu ili više komponenti životne sredine. U određenim slučajevima, neke supstance ne moraju da budu označene simbolom opasnosti za ovu kategoriju. O (oksidirajuća materija)- Substance i jedinjenja koji dovode do veoma egzotermne reakcije u dodiru sa drugim materijama, naročito zapaljivim materijama. R9: Eksplozivno kada se meša sa zapaljivim materijalima R45: Može uzrokovati kancer R46: Može uzrokovati genske mutacije R24/25: Otrovno u kontaktu sa kožom i ako se proguta R26: Veoma toksično kada se udiše R35: Uzrokuje opekotine većeg stepena R42/43: Može uzrokovati senzitaciju udisanjem ili u kontaktu sa kožom R48/23: Toksično: opasno ili ozbiljno ugrožavanje zdravlja prilikom dužeg udisanja R62: Moguć rizik od smanjenog fertiliteta R50/53: Veoma toksično za vodene organizme, može prouzrokovati dugoročne loše efekte na vodene ekosisteme S53: Izbegavati izlaganjeprimeniti posebnim instrukcijama pre korišćenja S45: U slučaju nesreće ili ukoliko osetite da vam nije dobro potražite odmah lekarsku pomoć (pokazati etiketu gde je to moguće) S60: Ovaj materijal i njegov sadržaj moraju biti odloženi na bezbednom mestu S61: Izbegavati oslobađanje sadržaja u životnu sredinu. Koristiti informacije sa specijalne liste za bezbednost Klasifikacija i obeležavanje prema Pravilniku o klasifikaciji, pakovanju, obeležavanju i reklamiranju hemikalije i određenog proizvoda u skladu sa Globalno harmonizovanim sistemom za klasifikaciju i obeležavanje UN (GHS) ( Službeni glasnik RS, broj 64/10) (usklađen sa EU Uredbom 1272/2008, Anex VI, Tabela GHS) 202

206 GHS Klasifikacija Klasa i kategorija opasnosti Oksid. čvrst. 1 Karc. 1A Mut. germ. 1B Toks. po repr. 2 Ak. toks. 2 * Ak. toks. 3 * Ak. toks. 3 * Spec. toks. VI 1 Kor. kože 1A Senzib. resp. 1 Senzib. kože 1 Vod. živ. sred.- ak. 1 Vod. živ. sred.-hron. 1 Obaveštenje o opasnosti: H271: Može da izazove požar ili eksploziju; jako oksidujuće sredstvo H350: Može da dovede do pojave karcinoma H340: Može da dovede do genetskih defekata H361f *** : Sumnja se da može štetno da utiče na plodnost ili na plod H330: Smrtonosno ako se udiše (Akutna toksičnost (inhalaciona), H311: Toksično u kontaktu sa kožom (Akutna toksičnost (dermalna), H301: Toksično ako se proguta (Akutna toksičnost (peroralna), H372 ** : Dovodi do oštećenja organa H314: Izaziva teške opekotine kože i oštećenje oka H334: Ako se udiše može da dovede do pojave alergijskih reakcija, astme ili problema sa disanjem H317: Može da izazove alergijske reakcije na koži H400: Veoma toksično po živi svet u vodi H410: Veoma toksično po živi svet u vodi sa dugotrajnim posledicama Obaveštenja o merama predostrožnosti Obaveštenja o merama predostrožnosti prevencija Obaveštenja o merama predostrožnosti reagovanje Obaveštenja o meramapredostrožnosti skladištenje Obaveštenja o meramapredostrožnosti odlaganje R201; R202; R221; R260; R264; R273; R272; R280; R281; R285; P321; P322; P353; P361; P362;P363;P371;P375 ;P391; P301+P310; P301+P312;P301+P330+P331; P302+P334;P302+P350;P302+P352; P304+P340;P304+P341;P305+P351+P338; P306+P360;P308+P313;P332+P313;P333+P313;P342+P311;P370+P37 8;P371+P380+P375. P405 P501 GHS piktogram opasnosti/reč upozorenja Obeležavanje Obaveštenje o opasnosti Dodatno obaveštenje o opasnosti 203

207 GHS03 Opasnost H271 GHS05 Opasnost GHS06 Opasnost H350 H340 H361f *** H311 H301 H372 ** H334 H317 EUH032 GHS08 Opasnost H314 GHS09 Opasnost H410 Specifične granične koncentracije, M-faktori Spec. toks. JI 3; H335: C 1 % Napomene / Seveso podaci Seveso supstan ca Da Glavna seveso kategorija/ Ostale seveso kategorije 1- Veoma Toksično 2- Toksično 3- Oksidujuće 9i-Veoma toksično po organizme u vodi Seveso koncentracija Kategorija / / 1. Opšti podaci Fizička i hemijska svojstva za Hrom trioksid CrO 3 IUPAC name: hrom (VI) trioksid (U skadu sa Poglavljem 9. (čl.18 Pravilnika o sadržaju bezbednosnog lista) a) Izgled-agregatno stanje i boja b) Miris Bez mirisa Čvrsta supstanca, tamno crvene, ljubičaste boje u obliku ljuspica 2.Podaci u vezi sa zdravljem, bezbednošću ljudi i zaštitom životne sredine a) ph-vrednost cca 1 na 10 g/l H 2 O (20 C) 204

208 b) Tačka ključanja ( 0 C) 251, razlaganje v) Tačka paljenja( 0 C) Nije relavantno g) Zapaljivost Nezapaljivo. Podržava gorenje d) Eksplozivna svojstva (granice eksplozivnos.) Eksplozivno kad se meša sa zapaljivim materijalima: organske zapaljive supstance (npr. alkoholi, amini, eteri, ketoni, karboksilne kiseline), alkalnimetali, amonijak, nemetali, halogen-halogen jedinjenja, hidrazin i derivati, nitrati, redukcionasredstva, azotna kiselina. đ) Oksidujuća svojstva Jako oksidaciono sredstvo e) Napon pare Nije relavantno ž) Relativna gustina (Voda=1) 2,7 z) Rastvorljivost i) Rastvorljivost u vodi j) Koeficijent raspodele oktanol/h 2 O (log Pow) Rastvorljiv u sumpornoj i azotnoj kiselini, acetonu 61.7 g/100 ml (0 C) 63 g/100 ml (25 C) 67 g/100 ml (100 C k) Viskoznost Nije relavantno l) Relativna gustina pare (vazduh = 1) Nije relavantno lj) Isparljivost (n-butilacetat =1) Nije relavantno 3. Ostali podaci koji su značajni za bezbednost a) b) Sposobnost mešanja sa drugim supstancama Rastvorljivost u mastima i uljima (navesti rastvarač, odnosno ulje); Biokoncentrični faktor: (HSDB) Nije relavantno Nije relavantno v) Provodljivost Nije relavantno g) d) Tačka topljenja ( 0 C) odnosno opseg temperature topljenja; Grupa opreme i sistema zaštite koji su namenjeni za upotrebu u potencijalno eksplozivnim atmosferama u skladu sa propisima i standardima koji uređuju ovu oblast; 197 đ) Temperatura samopaljenja ( 0 C) Nije relavantno e) ž) Maksimalno dozvoljena koncentracija (MDK)r.s. Opasne materije koje će nastati usled gubitka kontrole nad hemijskim procesom * 0,01 mg/m 3 Nema dostupnih informacija 205

209 5.4. Mere prevencije Kompleks HIP Petrohemija kao važan kompleks u širem urbanom okruženju, predstavlja celinu od značaja, čije je korišćenje i izgradnja od opšteg interesa. Koncept prostornog plana je urađen uz uvažavanje stečenih planskih obaveza, postojeće fizičke strukture, mreže infrastrukture i planirane saobraćajne infrastrukture. Baziran je na funkcionalnom i tehničko-tehnološkom principu i principu uspostavljanja urbanističkih celina i režima korišćenja prostora prema planiranim namenama. Pravilima uređenja utvrđen je način, uslovi i ograničenja i izgradnje u kompleksu, njegovim celinama i opšti i posebni uslovi koje je potrebno ispuniti za izgradnju objekata na lokaciji, kao i opšti uslovi zaštite životne sredine. Unutar formiranih celina u okviru granice kompleksa, planom su određene dispozicije objekata, na osnovu gabarita postojećih i planiranih objekata. Definisana je namena objekata prema postojećoj tehničko-tehnološkoj dokumentaciji. Sve intervencije unutar urbanističkih celina u kompleksu u skladu sa pravilima građenja ovog Plana. U tehnološkom smislu HIP Petrohemija sačinjava pojedine celine koje doprinose zagađenju životne sredine i koji predstavljaju opasnost od hemijskog udesa a koji čine sledeće proizvodne jedinice: Fabrika Etilen Sva oprema u Fabrici Etilen je opremljena PSV-ovima koji su povezani u sistem baklje. Postoji preko 300 sigurnosnih ventila koji se redovno baždare u skladu sa zakonskom regulativom iz te oblasti i za šta postoji evidencija u RJ Kontrola. Fabrika Elektrolize Od uređaja za ograničavanje veličine udesnog ispuštanja fabrika Elektoliza poseduje sekciju HIPOHLORITA koja je u svakom trenutku spremna (preko ventila HIC 13) da prihvati sav hlor iz procesa i da ga absorbuje u vodenom rastvoru Na-hidroksida, praveći hipohlorit. Skladišteni rezervoari HCL-a imaju betonsku tankvanu, a skladišteni rezervoari za NaOH, NaOCl, H2SO4 poseduju tacne tako da se usled proboja rezervoara izlivena hemikalija usmerava sabirnim kanalima, i dalje pumpama na sekciju predtretmana otpadnih voda fabrike Elektroliza. Ventilacioni otvori postoje na hali ćelija, vent na sekciji sinteze HCl, vent na sekciji HIPO, lužinski vent, kao i sigurnosni odušci na sistemu vodonika, koji su snabdeveni s parom niskog pritiska kako ne bi došlo do samopaljenja vodonika. 206

210 Fabrika Energetike Od uređaja za ograničavanje veličine udesnog ispuštanja Fabrika Energetika poseduje po jedan rezervni, spreman rezervoar za HCl (60-I-101) i NaOH (60-I-102), za prihvatanje hemikalija u slučaju da otkaže oprema. Na rezervoaru za lož ulje postoji zaustavni ventil LV 97, u slučaju visokog nivoa u rezervoaru. Od prihvatnih sudova, oko rezervoara za ulje za loženje, postoji betonska tankvana, postoji separaciona jama za razdvajanje lož ulja od vode i postoji neutralizaciona jama, u koju mogu da stanu kompletne količine svih hemikalija koje se koriste u Termoenergetskim postrojenjima u Fabrici Energetika. Fabrika PEVG i Fabrika PENG Od uređaja za ograničavanje veličine udesnog ispuštanja Fabrika PEVG ima projektno rešenje da se na svim rezervoarima i posudama pod pritiskom nalaze sigurnosni ventili koji su povezani na sistem baklje Sistemi zaštite u HIP Petrohemija HIP Petrohemija predstavlja složenu tehnološku celinu, pa samim tim se postavljaju posebni uslovi za zaštitu ljudi, flore, faune i materijalnih dobara. Visoki pritisci, temperatura, protoci zatim rad sa opasnim, otrovnim, korozivnim i drugim materijama uslovili su primenu i sprovođenje više sistema zaštite. Prvi sistem zaštite Prilikom poremećaja u radu postrojenja ili dela postrojenja, što znači promena i odstupanja vrednosti parametara procesa dolazi do registrovnja putem indikatora a zatim i prosleđivanje informacija (alarma) do kontrolne sale gde manipulanti i operateri upozoreni alarmom (zvučnim i vizuelnim) postupaju po upustvima. Drugi sistem zaštite Ukoliko dođe do poremećaja parametara u samom procesu reaguju releji koji zatvaranjem ili otvranjem instrumentalne opreme eliminišu nastale poremećaje Svi ventili imaju sigurnosni položaj. Uz regulacione ventile ugradjeni su i ručni blok ventili. Nakon svakog remonta ili intervencije na delu tehnološke opreme sigurnosni ventili se baždare u ovlašćenoj ustanovi. Treći sistem zaštite Kompletna stanja pojedinih tehnoloških faza, kao čitave jedinice se prate na komandnoj tabli. U slučaju nekontrolisanog povećanja nekog od fizičkih parametara procesa koji se prate (pritisak, protok, temperatura) proverava se indikovana veličina 207

211 od strane instrumentalaca i kontroliše vizuelno stanje te sekcije. Nakon sprovedene kontrole vrše se manje intervencije ili uz potrebne konsultacije zaustavlja se proces u toj fazi a sadržaj po potrebi usmerava na baklju.. Obezbedjena je kontinualna obuka zaposlenih za bezbedan rad i propisno reagovanje u slučaju pojave odstupanja od normalnog vodjenja procesa. Svi operateri detaljno poznaju proceduru zaustavljanja u slučaju opasnosti u bilo kojoj proizvodno tehnološkoj jedinici Preventivne mere zaštite od požara O tehnološkim procesima, odnosno u objektima HIP-Petrohemija a.d. koriste se zapaljivi materijali u formi lako zapaljivih tečnosti, lako zapaljivih gasova, čvrstih zapaljivih materijala u kompaktnoj formi, kao i u obliku prašina, u količinama i na način da predstavljaju izrazitu opasnost od požara i eksplozija. HIP-Petrohemija a.d. Pančevo, radi tehnološkog procesa i vrste i količine zapaljivih materijala koji se koriste, svrstana je u prvu (I) kategoriju ugroženosti od požara i eksplozija. Sistemi zaštite od požara U HIP Petrohemija Pančevo instaliran je Sistem za aktiviranje, javljanje i gašenje požara. Dojavni sistem Petrohemije obuhvata: sistem za dojavu požara i sistem za dojavu opasnih koncentracija gasova i para. sistem za dojavu temperaturnih promena (termički). Fabrika Etilen Sistem za dojavu požara u Petrohemiji, fabrike Etilen sastoji se od dojavnih kola sa ručnim javljačima (dugmad u staklenim kutijama koje se razbiju i aktivira se javljač) i automatskim javljačima (jonizacioni) požara koja se preko razvodnih ormara vode na lokalne centrale za signalizaciju požara. Svaka od lokalnih centrala pokriva određenu grupu objekata. Centrala fabrike Etilen ima kapacitete, pokrivanja 17 dojavnih (požarnih) zona. Lokalne centrale su povezane sa glavnom centralom u Petrohemiji, koja je dalje povezana sa vatrogasnom stanicom u Pančevu. U fabrici Etilen postoje dva sistema za dojavu eksplozivnoh para i gasova i to: sistem za dojavu eksplozivnih smeša na skladištu sirovina i gotovih proizvoda, sistem za dojavu eksplozivnih smeša u proizvodnom delu fabrike. 208

212 Sistem za prenos signala sačinjavaju: podstanica telefonske linije jedinice za komunikaciju oprema kontrolnog centra računar semigrafik komandni sto Sistem za dojavu eksplozivnih smeša na skladištu sirovina i gotovih proizvoda se sastoji od napojne centrale sa napojnim modulom, koja je smeštena u komandnoj sobi i javljača-gasnih detektora razmeštenih na mestima ugroženih od mogućnosti pojave eksplozivnih para i gasova. Centrala ima mogućnost instaliranja ukupno 32 (20+12) dojavne zone odnosno 32 gasna detektora- senzora. trenutno je instalirano 29 gasnih detektora u Skladištu etilena. centrala je tipa AUKSEG-80, a detektori GD 81 S. Detektori su projektovani i izrađeni da alarmiraju koncentraciju od 20% Donje granice eksplozivne smeše, (DEG) gasova koji se kontrolišu i daje se signal upozorenja ŽUTI SIGNAL, kao i 50% DEG koji daje CRVENI SIGNAL opasnosti. Sistem za dojavu eksplozivnih gasova i para u proizvodnom pogonu etilen sastoji se iz centrale sa kontrolno mernim modulom firme control instruments USA. Gasni detektori su od istog proizvođača. Centrala je smeštena u komandnoj sobi fabrike Etilen i javljača gasnih detektora razmeštenih na mestima gde je moguća ugroženost od pojave gasova i para eksplozivnih materija. Instalirano je ukupno 31 javljač u proizvodnom delu fabrike. Sistem detekcije funkcioniše identično kao i sistem postavljen na skladištu etilena. Fabrika Elektroliza Sistem za dojavu požara u fabrici Elektroliza urađen je u vidu dojavnih kola sa ručnim javljačima (dugmad u staklenim kutijama koje se razbiju i aktivira se javljač) i automatskim javljačima (jonizacioni, termički) požara koja se preko razvodnih ormara vode na lokalne centrale za signalizaciju požara. Svaka od lokalnih centrala pokriva određenu grupu objekata i povezana je a glavnom centralom u vatrogasnoj jedinici HIP Pančevo. U celokupnom prostoru Elektrolize postavljeni su RUČNI JAVLJAČI POŽARA, 30 komada, automatskih javljača 7 komada, i jedan telefon za direktnu vezu sa vatrogasnom jedinicom HIP-a. Pored centrale u pogonu je lociran i telefon za direktnu vezu sa vatrogasnom jedinicom. 209

213 Fabrika PEVG Sistem za dojavu požara u fabrici PEVG sastoji se od dojavnih kola sa ručnim javljačima (dugmad u staklenim kutijama koje se razbiju i aktivira se javljač) i automatskim javljačima (jonizacioni) požara koja se preko razvodnih ormara vode na lokalne centrale za signalizaciju požara. Svaka od lokalnih centrala pokriva određenu grupu objekata. Centrala PEVG ima kapacitete, pokrivanja 17 dojavnih (požarnih) zona. Lokalne centrale su povezane sa glavnom centralom u Petrohemiji, koja je dalje povezana sa vatrogasnom stanicom u Pančevu. Osim dojave požara ručnim javljačima, obaveštavanje vatrogasne službe o požaru ili izlivanju požarno opasnih fluida moguće je izvršiti direktnom telefonskom vezom. Centrala PEVG je smeštena u komandnoj sobi PEVG. PEVG poseduje 49 komada i automatske javljače 55 komada, akumulatorske baterije za rad u slučaju nestanka struje u električnoj mreži kao i jedan direktni telefon sa vatrogasnomjedinicom Petrohemije. Od 49 javljača 39 ih je izrađeno u takozvanoj S izvedbi (protiv eksploziona zaštita). Sistem za dojavu eksplozivnih smeša u PEVG-u projektovan je ograd prema zahtevima ove proizvodnje. Ugrađeno je trinaest gasnih detektora u prostore silosa. Detektori su projektovani da alarmiraju koncentraciju izobutana 20% Donje granice eksplozivne smeše, (DEG) i 50% DEG. Nakon utvrđivanja ovih koncentracija dobija se zvučna i svetlosna signalizacija UPOZORENJE nakon čega se obavezno vrši produvavanje silosa azotom ili se dobije signal ALARM kada se proces punjenja silosa mora obustaviti. Fabrika PENG Sistem za dojavu požara u fabrici PENG kao i u celoj Petrohemiji, urađen je u vidu dojavnih kola sa ručnim javljačima (dugmad u staklenim kutijama koje se razbiju i aktivira se javljač) i automatskim javljačima (jonizacioni, termički) požara koja se preko razvodnih ormara vode na lokalne centrale za signalizaciju požara. Svaka od lokalnih centrala pokriva određenu grupu objekata i povezana je a glavnom centralom u vatrogasnoj jedinici HIP Pančevo. Centrale su tipa Iskra Cerberus PC-3 sa mogućnošću postavljanja 17 dojavnih zona. Dojavna centrala je smeštena u komandnoj sobi PENG kao i svi drugi javljači i akumulatorske baterije za rad bez napojne mreže. Centrala PENG je opremljena zvučnim i svetlosnim alarmom za lokalno uzbunjivanje a signal pojave požara kablovskom vezom se prenosi u požarnu centralu Azotare i požarnu centralu vatrogasne jedinice petrohemije. U celokupnom pogonu i skladištu primenjeni su RUČNI JAVLJAČI POŽARA, au objektima skladišta gotovih proizvoda, pakovanja i na reaktorskom zidu primenjeni su automatski javljači požara i to jonizacioni i termički. 210

214 Pored centrale u pogonu je lociran i telefon za direktnu vezu sa vatrogasnom jedinicom. Centrala PENG je smeštena u komandnoj sobi PENG. PENG poseduje 30 komada ručnih javljača od čega su 21 u Protiv eksplozionoj izvedbi (S izvedbi). Automatskih javljača ima 47 i svi su u S izvedbi, od čega su 32 jonizacioni i 12 komada termički. Termički javljači požara su postavljeni u reaktorskom zidu (podešeni na ºC), raspoređeni su tako da pokrivaju kritična područja reaktora. Sistem za dojavu eksplozivnih smeša sasttoji se od centrale sa napojnim modulom koja je smeštena u komandnoj sobi i javljača gasnih detektora razmeštenim na mestima koja su procenjena kao ugrožena od pojave eksplozivnih para i gasova. Centrala je relejni slog koja ima mogućnost opservacije 20 dojavnih zona odnosno 20 gasnih detektora. trenutno je povezano 21 gasni detektor (detektor 17 je par detektora). Sistem je konstituisan tako da se pri pojavi para i gasova u koncentracijama od 20% donje granice eksplozivnosti (DGE) javlja signal upozorenja (žuti signal) a pri postizanju 50% koncentracije DGE javlja se alarm (crveni signal) Tehnička sredstva za preventivno delovanje i odgovor na udes Tabela 65. Opremljenost vatrogasne jedinice r.br Ime opreme Komada 1 2 VATROGASNA VOZILA Vat. vozilo HIP II FAP 13/14 S, 1980 god. - voda 2000 l - penila 2000 l - prah 1000 kg Komandno vozilo HIP III Mercedes BENZ sprinter 314 DOKA, 2005 god Vat. vozilo HIP IV, TAM 260 T 26B, 1990 god. - vode 3000 l - penila 6000 l 4 Sanitetsko vozilo, DUCATO 1,9 TD AMBULANCE, 1997god. 1 PUMPE 1 Pumpa za pretakanje opasnih materija DEPA/ELRO GP3-1,5 i pg 20/ Pumpa visokog pritiska OERTZEN HDL 250 WS 1 3 Pumpa za vodu HONDA WB 30 XT GX 160- P-4KW 1 IZOLACIONI APARATI 1 ARIMAKS 8 2 ADA ĐĐ. 1,2 7 3 ADA ĐĐ DA 58/ ZALIHE SREDSTAVA ZA GAŠENJE 1 211

215 1 suvi prah 2550 kg, 1999 god. 2 MONNEX prah 5000 kg, 1984 god. 3 HAZMAT NF 6% penilo 450 kg, 1989 god. 3 STHAMEX AFFF 6% penolo 1400 kg, 2002 god. AGREGAT 1 5 kw 1 RADIO STANICE 1 Motorola 8 PENOGENERATOR 1 PG TURBOVENT 1 HONDA GX Tabela 66. Mobilna oprema UKUPNO HL-2 HL-3 HL-6 HL-25 HL-50 CO2-3 CO2-5 CO2-10 CO2-30 CO2-2 х 30 S- 2A S-6 S- 9A S- 9 S-50A S-50 S-100 ETILEN FOV PEVG PENG ENERGETIKA ELEKTROLIZA ELETROSNABDEVAN JE LOGISTIKA LOGIST. VOZILA SSHL LABORATORIJA MAŠ. ODRŽAVANJE INS. ORDŽAVANJE DEŽ.PHK I TRANSP UP. I TEN. ZGRADA ZGRADA FINANSJA UIKT, TT-CENTRALA BARAKE

216 213 Požarni putevi u HIP-Petrohemija a.d.

217 Hidrantska mreža u HIP Petrohemija a.d. 214

218 Stabilne instalacije za hlađenje i gašenje Instalacije za hlađenje u fabrici Etilen : Za rezarvoare TK-1101 A, B i C Za rezervoar TK-1104 Za rezervoar Q 2002 Za rezervoare TK A i B Za rezervoare TK 1105 A i B Za rezervoare TK 1102 A i B Za rezervoar TK 1106 Za rezervoar TK 1107 Za rezervoar Q 1 Za rezervoar TK 1111 Za stvaranje vodene zavese i zaštitu peći Za pretovarne rampe za benzin i propilen Instalacije za gašenje požara penom u fabrici Etilen : Za rezarvoare TK-1101 A, B i C Za rezervoar TK Za rezervoar Q 2002 Za rezervoare TK 1103 A i B Za rezevoare TK 1105 A i B Za pretovarne rampe benzina, propilena i rezervoara TK 1101 A, B i C Instalacije za hlađenje u fabrici PEVG : Za rezervoar heksena V 102 Za rezarvoar soltrola V-103 (van funkcije) Za pumpe P 202 A i B i pumpe P 201 A, B, C i D Intalacije za hlađenje u ufabrici PENG : Za rezarvoare V 401 i V- 410 Za rezervoare V 408/1, V-408/2 V 409/1 V- 409/2 i RS 1 Instalacije za gašenje požara vodom u fabrici PENG : Za skladište gotovih proizvoda B 303 Za skladište katalizatora B 312 A (automatski GRINNEL uređaj) Za objekat pripreme katalizatora B 311(automatski GRINNEL uređaj) Za objekat ekstruzije B 301 Za objekat reaktorski zid Instalacije za gašenje požara penom u fabrici PENG : Za rezervoare V 401 i V

219 Za rezervoare RS 1 Instalacije za hlađenje u SSHL : Za rezervoare T 411 A i B (van funkcije) Za rezervore T 450, T 451 A i B i T 452 (van funkcije) Instalacija za gašenje požara raspršenom vodom u fabrici Elektroliza Za gašene požara raspršenom vodom na transformatorima snage 12,325 MVA, 35KV 216

220 6. UPRAVLJANJE HEMIKALIJAMA Propis EU u oblasti upravljanja hemikalijama regulisan je REACH direktivom. Radi implementacije REACH-a, osnovana je Evropska agencija za hemikalije - ECHA, kao centralni organ EU. Takođe u REACH-u je data preporuka da zemlje članice razvijaju kapacitete za upravljanje hemikalijama kako bi mogle da pruže podršku ECHA i kako bi kvalitetno sprovodili odluke ECHA. Postupajući po toj preporuci, a u cilju da se upravlja hemikalijama na adekvatniji način, zemlje članice EU osnovale su svoje agencije za hemikalije, odnosno stručna tela za upravljanje hemikalijama, npr: Slovenija (Ured za upravljanje hemikalijama), Poljska (Biro za hemikalije), Slovačka (Centar za supstance i preparate), Švedska (Švedska agencija za hemikalije) i dr. Republika Srbija je godine započela uređenje oblasti upravljanja hemikalijama u skladu sa propisima i praksom EU, i kao ključni korak, osnovana je Agencija za hemikalije kao samostalna, razvojna, stručna i regulatorna organizacija koja vrši javna ovlašćenja u oblasti upravljanja hemikalijama. Agencija za hemikalije pored razvojne, vrši i regulatornu funkciju u oblasti upravljanja hemikalijama. Članom 6. Zakona o hemikalijama ("Službeni glasnik RS", br. 36/09 i 88/10) i članom 9. Statuta Agencije ("Službeni glasnik RS", broj 106/09) utvrđeno je da je Agencija za hemikalije, između ostalog, nadležna i da donosi podzakonske propise za sprovođenje Zakona o hemikalijama i Zakona o biocidnim proizvodima u cilju uspostavljanja, održavanja i unapređivanja jedinstvenog sistema upravljanja hemikalijama i biocidnim proizvodima na teritoriji Republike Srbije. Jedan od ciljeva donošenja ovih propisa jeste i uređenje oblasti upravljanja hemikalijama i biocidnim proizvodima u skladu sa propisima EU. S tim u vezi, podzakonskim aktima koje donosi Agencija za hemikalije transponuju se relevantni propisi EU. Proizvodnja i uvoz hemikalija imaju značajnu ulogu u ukupnoj industrijskoj proizvodnji i spoljnotrgovinskoj razmeni Srbije jer se proizvodi i uvozi širok spektar proizvoda počev od osnovnih baznih hemikalija kao što su proizvodi od nafte i gasa, industrijske hemikalije (neorganske i organske), intermedijerni proizvodi i finalni hemijski proizvodi čiji se broj stalno povećava. Takođe hemikalije se koriste za proizvodnju većine proizvoda (automobili, nameštaj, tekstilni proizvodi itd.) bilo da ulaze u njihov sastav ili se koriste za održavanje higijene proizvodnog prostora ili za druge svrhe. Pored toga hemikalije su deo našeg svakodnevnog života tako što se koriste u svakom domaćinstvu za različite potrebe. Imajuću u vidu šarolikost proizvoda na našem tržištu neophodno je uređenje ove oblasti koje će omogućiti da se hemikalije proizvode, uvoze ili koriste na način koji je bezbedan po zdravlje ljudi i životnu sredinu. Ovakvo uređenje postiže se Zakonom o hemikalijama, Zakonom o biocidnim proizvodima i drugim zakonima koji uređuju 217

221 stavljanje hemijskih proizvoda na tržište. Zakonom o hemikalijama, koji je usaglašen sa propisima EU, stvoren je savremeni regulativni okvir koji se zasniva na načelu predostrožnosti. Cilj ovog propisa je da se osigura da proizvođač i uvoznik a potom i distributer, stavlja u promet hemikalije koje ne predstavljaju neprihvatljiv rizik po zdravlje ljudi i životnu sredinu, kao i da se osigura komunikacija u lancu snabdevanja kako bi se prenelo obaveštenje o opasnosti i riziku koji pojedine hemikalije predstavljaju. Ovaj cilj ostvaruje se: procenom opasnosti i procenom rizika od hemikalija; klasifikacijom i obeležavanjem opasnih hemikalija, distribucijom bezbednosnog lista za te hemikalije i obeležavanjem prostora u maloprodajnim objektima gde se prodaju opasne hemikalije; ograničenjima i zabranama proizvodnje, stavljanja u promet i korišćenja hemikalija; informisanjem o svojstvima i dobijanjem saglasnosti za uvoz i izvoz određenih opasnih hemikalija; kontrolom distribucije hemikalija kao i korišćenja od strane fizičkih lica naročito opasnih hemikalija; sistematskim praćenjem hemikalija i biocidnih proizvoda. Bezbedno upravljanje hemikalijama potrebno je obezbediti u svim fazama životnog ciklusa hemikalija. Različite faze životnog ciklusa bezbednog upravljanja hemikalijama regulišu se propisima koji uređuju transport opasnih hemikalija, kontrolu rizika i zaštitu radnika pri upotrebi hemikalija na radnom mestu, propisima u oblasti zaštite životne sredine koji uređuju bezbedno ispuštanje hemikalija iz pojedinih postrojenja i dozvoljene koncentracije hemikalija u vazduhu, vodi i zemljištu, zaštitu od hemijskog udesa, odlaganje hemikalija i njihovog pakovanja kao otpada i dr. S obzirom da su pojedine faze upravljanja hemikalijama regulisane drugim propisima potrebno je obezbediti da se hemikalijama upravlja na integrisani način odnosno na način koji će omogućiti adekvatnu horizontalnu povezanost propisa i njihovog sprovođenja. Tako je Zakonom o hemikalijama propisana obaveza formiranja Zajedničkog tela za integrisano upravljanje hemikalijama koje će činiti predstavnici nadležnih državnih organa, Agencije za hemikalije, industrije, naučnoistraživačkih organizacija i nevladinih organizacija. Zadatak Zajedničkog tela je da priprema Integrisan program upravljanja hemikalijama i akcione planove za sprovođenje tog programa, kao i da prati ostvarivanje programa i akcionih planova i koordinira poslove koji su u vezi sa bezbednim upravljanjem hemikalijama u svim fazama životnog ciklusa hemikalija. Upravljanje hemikalijama Služba zaštite životne sredine vrši na sledeći način: izrađuje dokumentaciju za upis hemikalija u Registar hemikalija (Dosije o hemikaliji); klasifikuje i obeležava hemikalija; izrađuje bezbednosne liste za hemikalije koje se stavljaju u promet; 218

222 sprovodi procedure potrebne u vezi uvoza i izvoza određenih opasnih hemikalija; informiše i sarađuje na primeni zabrana i ograničenja proizvodnje, stavljanja u promet i korišćenja određenih opasnih hemikalija, kao i ostalih odredbi definisanih Zakonom o hemikalijama, sprovodi obavezu bezbednog rukovanja odnosno skladištenja biocidnog proizvoda kao i obavezu vođenja evidencije. Bezbednosne liste za proizvode HIP-Petrohemija mogu se preuzeti sa Web sajta U godini izrađeno je 95 Dosijea o hemikaliji koje su proizvodene i uvezene kao i prijavljivanje radi upisa hemikalija u Registar hemikalija. Tabela 67. upisane hemikalije u registar hemikalija Redni broj 1. ETILEN 2. Trgovačko ime hemikalije HLOROVODONIČNA KISELINA 3. NATRIJUM HIDROKSID 4. NATRIJUM HIPOHLORIT 5. HIPTEN N OFF 6. HIPTEN HIPTEN F A6 HIPTEN F HIPTEN F A17 HIPTEN M HIPTEN H OFF HIPTEN H OFF HIPTEN H OFF HIPTEN H OFF HIPTEN P HIPLEX HHM 5502 Proizvođač hemikalije HIP PETROHEMIJA AD, PANCEVO HIP PETROHEMIJA AD, PANCEVO HIP PETROHEMIJA AD, PANCEVO HIP PETROHEMIJA AD, PANCEVO HIP PETROHEMIJA AD, PANCEVO HIP PETROHEMIJA AD, PANCEVO HIP PETROHEMIJA AD, PANCEVO HIP PETROHEMIJA AD, PANCEVO HIP PETROHEMIJA AD, PANCEVO HIP PETROHEMIJA AD, PANCEVO HIP PETROHEMIJA AD, PANCEVO HIP PETROHEMIJA AD, PANCEVO HIP PETROHEMIJA AD, PANCEVO HIP PETROHEMIJA AD, PANCEVO HIP PETROHEMIJA AD, PANCEVO HIP PETROHEMIJA AD, PANCEVO Registarski broj hemikalije

223 HIPLEX TR 130 HIPLEX TR 144 HIPLEX V OFF HIPLEX V OFF HIPLEX V OFF HIPLEX V OFF HIPLEX V OFF HIPLEX V OFF HIPLEX V OFF HIPLEX TR 455 HIPLEX TR HIPOLEN MA-21 HIPOLEN-P EH-71 HIPOLEN-P FY-5 HIPOLEN- P FY-6 9. PROPILEN 10. VODONIK 11. VIRGIN NAPHTA 12. VIRGIN NAPHTA STRAIGHT RUN GASOLINE (NAPHTA or VIRGIN NAPHTA) 13. VIRGIN NAPHTA 14. VIRGIN NAPHTHA MAGNAFLOC 110L HIP PETROHEMIJA AD, PANCEVO HIP PETROHEMIJA AD, PANCEVO HIP PETROHEMIJA AD, PANCEVO HIP PETROHEMIJA AD, PANCEVO HIP PETROHEMIJA AD, PANCEVO HIP PETROHEMIJA AD, PANCEVO HIP PETROHEMIJA AD, PANCEVO HIP PETROHEMIJA AD, PANCEVO HIP PETROHEMIJA AD, PANCEVO HIP PETROHEMIJA AD, PANCEVO HIP PETROHEMIJA AD, PANCEVO HIP PETROHEMIJA AD, PANCEVO HIP PETROHEMIJA AD, PANCEVO HIP PETROHEMIJA AD, PANCEVO HIP PETROHEMIJA AD, PANCEVO HIP PETROHEMIJA AD, PANCEVO HIP PETROHEMIJA AD, PANCEVO LUKOIL NEFTOHIM BURGAS JSC./DAXIN PETOLEUM PTE LTD, Bugarska AD RAFINERIJA NAFTE, Bosna i hercegovina OPEN JOINT-STOCK COMPANY "NOVOSHAHTINSKIY ZAVOD NEFTEPRODUCTOV INA-INDUSTRIJA NAFTE, Hrvatska ROMPETROL RAFINARE SA, Rumunija BASF SE/ ALLIED SOLUTION

224 16. MAGNASOL ZETAG 8165 BASF SE/ ALLIED SOLUTION BASF SE/ ALLIED SOLUTION LUPEROX 11M75 ARKEMA, Francuska LUPEROX 26 ARKEMA, Francuska FINAWAX-O FINE ORGANIC INDUSTRIES PVT. LTD./AMEX doo, Indija LUPEROX DI ARKEMA, Francuska INERT ALUMINA BALLS AXENS, Francuska IRGANOX B 225 BASF SE IRGANOX CB FD BASF SE, Nemačka IRGANOX 1010 BASF SE IRGANOX 1076 FD BASF SE MORPHOLINE BASF SE, Nemačka BORSAFE HE3490-LS BOREALIS AG, Austrija BORSAFE HE3498-LS BOREALIS AG, Austrija BORSAFE HE3492-LS BOREALIS AG, Austrija BORECO BA415E 30. HEXENE-1 HEXENE-1 BOREALIS AG/PRO PLUS SWISS AG QATAR CHEMICAL COMPANY LTD, Katar INEOS EUROPE Ltd, Velika britanija CHIMEC 1237 CHIMEC S.P.A, Italija CHIMEC 1730 CHIMEC S.P.A, Italija CHIMEC 1731 CHIMEC S.P.A, Italija CHIMEC 4031 CHIMEC S.P.A, Italija CHIMEC 5130 CHIMEC S.P.A, Italija CHIMEC PRO 162 CHIMEC S.P.A, Italija RAVEN R PFEB CHIMEC S.P.A, Italija CALCIUM STEARATE FACI S.P.A., Italija MAGNAPORE R P.O. CATALYST XPO 7437 HIP PETROHEMIJA AD, PANCEVO GRACE GMBH & CO. KG, Nemačka

225 41. SILICA 42. SODIUM SULFITE ANHYDROUS A NON FOOD GRADE 43. ISODODECANE GRACE GMBH & CO. KG, Nemačka HIP PETROHEMIJA AD, PANCEVO INEOS EUROPE LIMITED, Velika britanija STATSAFE [TM] 3000 INNOSPEC LIMITED ISOPAR H 46. LEVOXIN ISO-BUTANE 97 OP P ISOBUTANE 48. FORTIS EC3071B 49. NALCOOL R D TRASAR R 3DT D TRASAR R 3DT D TRASAR R 3DT NALCO R NALCO R ULTIMER R PEROXAN DB 57. PEROXAN PO 58. PEROXAN PPV NATRIJUM HLORID - NaCl COMPRESSOR LUBRICANT CL 350 LA EXXONMOBIL CHEMICAL BELGIUM/ JOLI & CO. WIEN LANXESS DEUTCCHLAND GMBH, INDUSTRIAL & ENVIROMENTAL AFFAIRS, Nemačka MOL PLC. EXPLORATION AND PRODUCTION DIVISION, Madjarska SCHARR CPC GmbH, Nemačka NALCO OSTERREICH GES.M.B.H., Austrija NALCO OSTERREICH GES.M.B.H., Austrija NALCO OSTERREICH GES.M.B.H., Austrija NALCO OSTERREICH GES.M.B.H., Austrija NALCO OSTERREICH GES.M.B.H., Austrija NALCO OSTERREICH GES.M.B.H., Austrija NALCO OSTERREICH GES.M.B.H., Austrija NALCO OSTERREICH GES.M.B.H., Austrija NALCO OSTERREICH GES.M.B.H., Austrija PERGAN GMBH, Nemačka PERGAN GMBH, Nemačka S.N.S. BUCURESTI S.A.-SUCURSALA SALINA OCNA DEJ, Rumunija SONNEBORN REFINED PRODUCTS B.V., Holandija

226 T162 COMPRESSOR LUBRICANT CL 1200 PHLA-3 SONNEBORN REFINED PRODUCTS B.V., Holandija BASF SE / WARWICK ITALIA S.R.L MOLECULAR SIEVE ZEOCHEM HIPREN EM 1500T 65. HIPREN EM 1502 T 66. HIPREN EM 1712T 67. HIPREN EM 1723T MTBE, METIL TERCIJALNI-BUTIL ETAR RAFINAT 2 UGLJOVODONICI, C4, BEZ 1,3-BUTADIEN I IZOBUTENA, NAFTNI GAS 70. FURFURAL 71. DIMETILFORMAMID 72. FORTIS R EC3062B 73. NALCO R EC 3336 A 74. FORTIS R EC 3376 A 75. AMBERLYST TM CSP2 RESIN 76. STIREN MONOMER STIREN MONOMER HIP PETROHEMIJA AD, PANCEVO HIP PETROHEMIJA AD, PANCEVO HIP PETROHEMIJA AD, PANCEVO HIP PETROHEMIJA AD, PANCEVO HIP PETROHEMIJA AD, PANCEVO HIP PETROHEMIJA AD, PANCEVO HIP PETROHEMIJA AD, PANCEVO HIP PETROHEMIJA AD, PANCEVO HIP PETROHEMIJA AD, PANCEVO HIP PETROHEMIJA AD, PANCEVO HIP PETROHEMIJA AD, PANCEVO HIP PETROHEMIJA AD, PANCEVO DIOKI PLASTIKA, Španija POLIMERI EUROPA SPA, Italija STIREN MONOMER HELM AG, Nemačka RADIACID 0432 OLEON NV, Belgija BUREZ DRS S70 E BULK 79. GRESINOX 578 M SYLVAROS DS PEROXAN PAM HIP PETROHEMIJA AD, PANCEVO GRANEL S.A., Francuska ARIZONA CHEMICAL GmbH, Nemačka PERGAN GMBH, Nemačka

227 81. KALIJUM HLORID 99% KCl K+S KALI CMBH, Nemačka TRILON* B POWDER BASF SE, Nemačka TAMOL* NN 9104 BASF SE, Nemačka ROLITE 85. DEHA 85% 86. EC 9140 A 87. TBC 100% PULVER HIP PETROHEMIJA AD, PANCEVO HIP PETROHEMIJA AD, PANCEVO NALCO OESTERREICH GMBH, Nemačka HIP PETROHEMIJA AD, PANCEVO IRGANOX 1520 L BASF SE SANTOFLEX 6PPD LIQ FLEXSYS SA/NV EC 6130A 91. EDENOR TI D TRASAR R 3DT NALCO R NALSPERSE R NALCO R 7385 NALCO OESTERREICH GMBH, Nemačka CALDIC DEURSCHLAND CHEMIE B.V., Nemačka NALCO OESTERREICH GMBH, Austrija NALCO OESTERREICH GMBH, Austrija NALCO OESTERREICH GMBH, Austrija NALCO OESTERREICH GMBH, Austrija