Uvod Teorija odlučivanja je analitički i sistematski pristup proučavanju procesa donošenja odluka Bez obzira o čemu donosimo odluku imamo 6 koraka za

Transcript

1 Osnovne teorije odlučivanja

2 Uvod Teorija odlučivanja je analitički i sistematski pristup proučavanju procesa donošenja odluka Bez obzira o čemu donosimo odluku imamo 6 koraka za donošenje dobre odluke: 1. Jasno definisati problem 2. Razmotriti moguće alternative 3. Identifikovati moguće ishode 4. Razmotriti troškove ili profit svake kombinacije alternativa i mogućih ishoda 5. Izabrati jedan od modela teorije odlučivanja 6. Primeniti model i doneti svoju odluku

3 TIPOVI SITUACIJA U PROCESU DONOŠENJA ODLUKA Odlučivanje u uslovima sigurnosti Odlučivanje pri riziku Odlučivanje pri neizvesnosti

4 Odlučivanje pri riziku Odlučivanje pri riziku kod donošenja konačne odluke koristi verovatnoću.

5 Očekivana novčana vrednost EMV Ako je data tablica odluke sa uslovnim vrednostima i procenama verovatnoće za svaku moguću situaciju moguće je odrediti EMV posebno za svaku alternativu. EMV za neku alternativu je suma mogućih isplata za svaku alternativu, pri čemu je svaka isplata ponderisana s verovatnoćom pojavljivanja te situacije.

6 Očekivana novčana vrednost EMV PRIMER: EMV sa jednakom verovatnoćom za firmu ZB Alternative Moguće situacije Povoljno Osrednje Nepovolj no EMV Veliki kiosk Mali kiosk Ništa Verovatnoća 1/3 1/3 1/3

7 Očekivana vrednost perfektne informacije Očekivani ili prosečni povrat ako imamo perfektnu informaciju pre nego što treba doneti odluku. U nameri da izračunamo tu vrednost, biramo najbolju alternativu za svaku moguču situaciju i množimo njenu uslovnu vrednost. EMV sa PI=(najbolji ishod za 1. moguću situaciju)*(verovatnoća 1. moguće situacije)+...+ (najbolji ishod za poslednju moguću situaciju)*(verovatnoća poslednje moguće situacije) EVPI=(EMV sa PI)-Max EMV

8 Žaljenje gubitak prilike Alternativni pristup maksimizirane novčane vrednosti (EMV) je minimizirati čekivano žaljenje (gubitak prilike). Gubitak prilike je količina koja se gubi ako ne odaberemo najbolju alternativu

9 Žaljenje gubitak prilike PRIMER: Korak 1 Alternative Alternative Povoljno Moguće situacije Osrednje Nepovoljno Veliki kiosk Mali kiosk Ništa Moguće situacije Povoljno Osrednje Nepovoljno Veliki kiosk = =0 0-(-40000)=40000 Mali kiosk = =10000 Ništa = = =0 0-(-12000)=12000

10 Žaljenje gubitak prilike Korak 2 EOL (veliki)=1/3*0+1/3*0+1/3*40000=13333,33 EOL (mali)=1/3* /3* /3*12000=17333,33 EOL (ništa)=1/3* /3* /3*0=23333,33

11 Odlučivanje pri neivesnosti Kriterijumi koji se najčešće koriste u rešavanju ove vrste problema su: 1. Maksmin kriterijum 2. Maksmaks kriterijum 3. Laplaceov kriterijum 4. Hurwiczov kreiterijum 5. Minmaks kriterijum žaljenja

12 MAKSMIN kriterijum Maksmin kriterijum pretpostavlja da donosilac odluke može odrediti najgori mogući ishod svake strategije i tada odabrati strategiju koja dalje najbolji od loših ishoda. Taj kriterijum odabire onu alternativu koja maksimizira minimalni ishod ili posledicu za svau moguću situaciju. Ovaj kriterijum odabire onaj donosilac odluke koji nije sklon riziku.

13 MAKSMIN kriterijum MAKSMIN izbor za primer ZB Alternative Moguće situacije Povoljno Osrednje Nepovoljno MAKSMIN kriterijum Veliki kiosk Mali kiosk Ništa

14 MAKSMAKS kriterijum Maksmaks kriterijum odabire onu strategiju koja maksimizira najbolji odnosno maksimalni ishod ili posledicu svake strategije. Optimistički je kriterijum odlučivanja i odabiru ga oni donosioci odluke koji su skloni riziku.

15 MAKSMAKS kriterijum MAKSMAKS izbor za primer ZB Alternative Moguće situacije Povoljno Osrednje Nepovoljno MAKSMAKS kriterijum Veliki kiosk Mali kiosk Ništa

16 Laplaceov kriterijum Laplaceov kriterium je kriterijum proseka. Određuje alternativu sa najvećim prosečnim ishodom. Ovaj pristup pretpostavlja da su verovatnoče pojavljivanja svih mogućih situacija jednake i sve moguće situacije jednako verovatne.

17 Laplaceov kriterijum Laplaceov izbor za primer ZB Alternative Povoljno Moguće situacije Osrednje Nepovoljno Prosečne vrednosti Veliki kiosk Mali kiosk Ništa

18 Hurwiczov kriterijum Kriterijum realizma, ponderisanog proseka. Ovaj kriterijum je kompromis između optimističke i pesimističke odluke. Bira se koeficijent realizma α. Taj koeficijent je broj između 0 i 1. Što je α bliže jedinici to je donosilac odluke približniji optimističnom pogledu u budućnosti, a što je bliži 0 donosilac odluke je pesimističniji. Ponderisani prosek=α*(maksimum u redu)+(1-α)*(minimum u redu)

19 Hurwiczov kriterijum Izračunavanje: H(veliki)=0,4* ,6*(-40000)=-4000 H(mali)=0,4* ,6*(-12000)=800 H(ništa)=0*4*0+0,6*0=0 Kriterijum realizma za primer ZB α=0,4 Alternative Povoljno Moguće situacije Osrednje Nepovoljno Ponderisani prosek Veliki kiosk Mali kiosk Ništa

20 MINMAKS kriterijum žaljenja MINMAKS kriterijum žaljenja pretpostavlja da će donosilac odluke izabrati onu strategiju koja minimzira maksimalno žaljenje loše odluke pod bilo kojim uslovima, odnosno u bilo kojoj situaciji. Žaljenje se meri kao razlika između payoffa date strategije i payoffa najbolje strategije u okviru iste moguće situacije. Ako izaberemo najbolju strategiju tada nemamo nikakvog žaljenja, ako izaberemo bilo koju drugu strategiju žaljenje je razlika između payoffa najbolje i payoffa izabrane strategije.

21 MINMAKS kriterijum žaljenja MINMAKS kriterijum žaljenja za primer ZB Alternative Povoljno Moguće situacije Osrednje Nepovoljno Maksimalno žaljenje za alternativu Veliki kiosk Mali kiosk Ništa