MAŠINE ALATKE 1 (PISMENI ISPIT) MART 1991

MAŠINSKI FAKULTET U BEOGRADU KATEDRA ZA PROIZVODNO MAŠINSTVO MAŠINE ALATKE 1 (PISMENI ISPIT) MART 1991 1. ZADATAK Z jedn slobodno pdni čekić su poznti sledeći podci: broj udrc u minutu n=15(1/min) vreme ubrzvnj pri podiznju mlj t1=1.4(s) brzin podiznj mlj pri njegovom podiznju konstntnom brzinom vz=0.96 (m/s) gubitk krjnje brzine mlj pri pdnju iznosi 8% od mksimlno moguće. ) Odrediti vreme (Tp), pdnj mlj, vreme (Td) podiznj mlj, ko I njegovu krjnju visinu (H). b) Ncrtti dijgrm promene visine mlj h=h(t), u zvisnosti od vremen t, z jedn pun rdni ciklus ovog čekić. c) Ncrtti dijgrm promene brzine mlj v=v(t), u zvisnosti od vremen t, koji odgovr jednom rdnom ciklusu ovog čekić. U Beogrdu 22.0.1991. Predmetni nstvnik MAŠINSKI FAKULTET U BEOGRADU KATEDRA ZA PROIZVODNO MAŠINSTVO Predmet: MAŠINE ALATKE ISPITNI ZADATAK (septembr 1996. god.) 1.ZADATAK Z jedn slobodnopdni čekić poznto je sledeće: H = 1.78 m, v k = 5.75 m/s, g = 9.81 m/s 2, T d = 1.9 s, t 1 = 0.65 s, ) izrčunti potrebne podtke p ncrtti dijgrm brzine mlj z jedn ciklus čekić, b) izrčunti potrebne podtke p ncrtti dijgrm hod mlj z jedn ciklus čekić, c) izrčunti kpcitet čekić... U Beogrdu 0.08.1996. Predmetni nstvnik

MAŠINSKI FAKULTET U BEOGRADU - KATEDRA ZA PROIZVODNO MAŠINSTVO - MAŠINE ALATKE ISPITNI ZADATAK (Februr 2004) N slici 1. je dt dijgrm sile n pritiskivču jedne ekscentr prese. Od zmjc se preuzim 10% energije njegovog venc u jednom rdnom hodu. Gubici u prznom hodu iznose 15% od ukupne energije utrošene u rdnom hodu z ostvrivnje zdte sile. ) Dimenzionisti venc zmjc z sv tri tipičn slučj: 2 2 D Z = ( D 1 + D2 ) 2, D Z = ( D 1 + D 2 ) 2, D Z = D 1 D2. b) Izrčunti potrebnu sngu motor ove prese. F [kn] 800 600 450 00 D 1 n Zmx = 140 min -1 ρ D Z =1.5m B z =160 150 D 2 0 0 1 2 4 5 6 s [mm] ρ=7500 kg/m ; g=9.81m/s 2 r = 25 mm; l=250 m; µ RH =0.1; x krj = 5 mm Slik 1. Podci z zdtk Z1 Model jedne grede pokzn je n slici 2. ) Izrčunti dužinu l grede kd im puno zpreminsko iskorišćenje mterijl s obzirom n dozvoljeni ugib (f doz ) i dozvoljeni npon (σ doz ) z nznčen tri poprečn presek grede. b) Izrčunti F i σ doz tko dimenzionisnih gred ko se propiše novi dozvoljeni ugib f mx =0.mm. F l/2 l F l/2 I X = h 4 I X = 96 Slik 2. Model grede z zdtk Z2 U Beogrdu, 12. februr 2004. x 5 16 F 4 = 6 mm E = 2 10 11 N/m 2 f doz = 0.5 mm σ doz =10 kn/cm 2 h = 2 file: mfeb2004.doc PREDMETNI NASTAVNIK prof. dr Miloš Glvonjić

MAŠINSKI FAKULTET U BEOGRADU - KATEDRA ZA PROIZVODNO MAŠINSTVO MAŠINE ALATKE ISPITNI ZADATAK APRIL 2004. 1250 = 0. 0. 15 0. 1 i T s [ N]. Prenosnik z glvno kretnje je elektromehnički, slik 1. Poznto je: 1.zdtk. Glvni fktori obrde n jednom strugu su: v [ m / min] F1 = 2100 s Z obrdk : 0.85 γ = 8000 dn / m, Dmx=280 mm, D io : po definiciji, z η Q = 0.72 ; g=10; smx= 0.9 mm/o; q i = 11 dn/min. Z mšinu : η=0.9; Ru=5; k i 0. 25; 2. [ ] P M EM P M =P imx /η n M SP m = 4 ( m = 1 2 2 ) GV P imx /η 1000 4500 n M 120 ) struktur prenosnik b) krkteristik motor Slik 1. Elektromehnički prenosnik () Odrediti D io, V i, F 1mx, P imx i izrčunti projektnu težinu strugotine koju ovj lt može d nprvi između dv oštrenj. (b) Podesiti oblst regulisnj motor (EM), ncrtti odbrni dijgrm brojev obrt, odrediti prenosne fktore i ncrtti dijgrm rspoložive snge n glvnom vretenu ove mšine. Primedb: rezultte zokruživti n: 1 mm, 1 o/min, 0.1 kw, 1 N, 1min, 1m/min, 1Nm. 2. Zdtk. Dijgrm sile n pritiskivču jedne frikcione prese s dv disk dt je n slici 2. Potrebno je dimenzionisti venc zmjc ko se určunv smo njegov kinetičk energij rotcije u energetskom bilnsu. Ostli podci dti su n slici 2. 100 80 60 40 20 F (KN) 0 1 2 4 5 6 ) Dijgrm sile n pritiskivču s(mm) 7 8 µ=0.1 W 4 =0 D 1 D z D 2 n D b z D D b) Spreg zmjc i disk n krju rdnog hod z s = 8 mm Slik 2. Podci o frikcionoj presi Zmjc: γ=8000 dn/m b z =125 mm D1 + D2 D z = = 0. 95m 2 Diskovi: n D =125 min -1, D D = 1 m p 140x40 h zv =40mm 90 zvojno vreteno U Beogrdu, 21. pril 2004. PREDMETNI NASTAVNIK prof. dr Miloš Glvonjić

MAШИНСКИ ФАКУЛТЕТ БЕОГРАД КАТЕДРА ЗА ПРОИЗВОДНО МАШИНСТВО МАШИНЕ АЛАТКЕ Испитни задатак ЈУН 2004 На слици 1. је показан модел једне клизне вођице. Потребно је: 1. Одредити силе Fx, Fy, Fz и G тако да реакције грана А и C буду по 2.9 kn и да реакција гране B буде 2.2 kn, а да вучна сила Q буде параметар. 2. Израчунати координате нападних тачака реакција грана А, B и C када је вучна сила Q =.5 kn.. Проверити да ли се на овој вођици може десити да реакције грана А и C буду по 0.5 kn, а F F,F, F и G. гране B kn и за назначено оптерећење вођице ( ) x y z Слика 1. Модел клизне вођице са подацима о вођици У Београду, 11.6.2002. Предметни наставник проф. др. Милош Главоњић MAШИНСКИ ФАКУЛТЕТ БЕОГРАД КАТЕДРА ЗА ПРОИЗВОДНО МАШИНСТВО МАШИНЕ АЛАТКЕ Испитни задатак ЈУЛ 2004 На слици 1. је показан модел једне клизне вођице. У идентификацији модела ове вођице урачунати и све утицаје сила трења на активним гранама. Потребно је: 1. Израчунати реакције активних грана и вучну силу. 2. Израчунати координате нападних тачака реакција активних грана у одабраном координатном систему.. Нацртати дијаграме расподеле притисака на активним гранама за уобичајене претпоставке. Познато је: F = 1500 N, F = 495 N, F = 4570N, G = 196 N. x y z Слика 1. Модел клизне вођице са подацима о вођици У Београду, 29.6.2004. Предметни наставник проф. др. Милош Главоњић

MAŠINSKI FAKULTET BEOGRAD KATEDRA ZA PROIZVODNO MAŠINSTVO MAŠINE ALATKE Ispitni zdtk SEP 2004 780 = 0. 8 0. 11 0. 17 i T s Glvni fktori obrde n jednom strugu su: v [ m / min] 0.75 [ ] F1 = 1500 s N. Elektromehnički prenosnik P z glvno kretnje im četvorostepeni stupnjeviti deo s geometrijskom promenom i strukturom ko n slici 1) i motor M s kontinulno promenljivim brojem obrt i krkteristikom ko n slici 1b). Prenosnik z pomoćno kretnje je kontinuln. Ostlo: γ = 7800 dn / m, Dmx=15 mm, D io : po definiciji, z η Q = 0. 6 ; g = 10; s mx = 1.12 mm/o; q io = 10 dn/min; η=0.9; Ru=0; k [ 1 4; 2]. Zokružvnje rezultt: prečnik n 1 mm; brojev obrt n 1 o/min; ulzne snge n 0.1 kw; moment n 0.1 Nm; sile n 1 N; vremen n 1 min; brzine n 1m/min. P M P imx /η P M =P imx /η P 1200 00 n M min -1 Brojevi zubc zupčnik po oznkm s slike: z = 20; z = 50; z = ; z = 7; z 1 5 2 = 20; z 6 4 = 58; z7 = 49; z8 = 29 ) struktur prenosnik b) krkteristik motor M Slik 1. Podci o elektromehničkom prenosniku 1) Odrediti D io i v i, F 1mx, P imx, M imx i izrčunti težinu strugotine koju lt može nprviti između dv oštrenj. 2) Ncrtti projektni rdni dijgrm v(d), F 1 (D), P i (D), M i (D). ) Podesiti mere kišnog prenosnik (d 1, d 2 ) i oblst regulisnj motor i ncrtti dijgrm ostvrenih brojev obrt glvnog vreten GV. 4) Ncrtti dijgrm rspoložive snge n glvnom vretenu po stepenim prenos stupnjevitog del prenosnik. Nezvisno promenljiv je broj obrt glvnog vreten. U Beogrdu, 0.9.2004. Predmetni nstvnik prof. dr Miloš Glvonjić

MAŠINSKI FAKULTET U BEOGRADU KATEDRA ZA PROIZVODNO MAŠINSTVO MAŠINE ALATKE Pismeni ispit NOVEMBAR 2004. N slici je pokzn koncepcij jedne bušilice. Koriste se dv lt (A1 i A2) istovremeno. Glvni 2 0. 75 0. 65 fktori obrde su: M[ Nmm] = 00 D s i F [ N] = 700 D s. Težin pokretnih delov n vođici je G = 2600 N. Oznke: Z prvi lt (A1): Moment M 1, sil F 1, D = D 1 = 11mm; n = n 1 = 600 min -1. Z drugi lt (A2): Moment je M 2, sil F 2, D = D 2 = 24 mm; n = n 2 = 00 min -1. PGK je prenosnik z glvno kretnje. 1. Izrčunti potrebnu vučnu silu z obrdu bušenjem s ob lt istovremeno. 2. Propisti prmetre p G i R z ovu hidroinstlciju tko d oznčen obrd bude izvodljiv.. Ncrtti vučnu krkteristiku ove hidroinstlcije i n njoj nznčiti njen rdni režim z ovu bušilicu. PRIMEDBA: U identifikciji hidroinstlcije i vođic koristiti uobičjene konvencije z uprošćvnje te identifikcije. A 1, A 2 v s = 60 mm/min M 1, M 2 F 1, F 2 PGK M G Pogled P µ=0.2 00 Q d=6 D=112 480 Pogled P 120 p p =20 br M 2 M 1 p g A 2 A 1 40 G 200 R P p ; Q p 0 0 260 U Beogrdu, 18.11.2004. godine Predmetni nstvnik Prof. dr M. Glvonjić

MAŠINSKI FAKULTET U BEOGRADU - KATEDRA ZA PROIZVODNO MAŠINSTVO - MAŠINE ALATKE ISPITNI ZADATAK (Jnur 2005) 1) N slici 1. je dt dijgrm sile n pritiskivču jedne ekscentr prese. Od zmjc se preuzim 15% energije njegovog venc s početk rdnog hod. Gubici u prznom hodu iznose 12% od ukupne energije utrošene u rdnom hodu z ostvrivnje zdte sile pod dtim uslovim. ) Dimenzionisti venc zmjc z ov dv slučj: 2 2 D Z = ( D 1 + D2 ) 2 i D Z = ( D 1 + D 2 ) 2. b) Izrčunti potrebnu sngu motor ove prese. F [kn] S 4 S 5 600 n = 150 min -1 Zmx 500 400 S ρ b z =180 mm 00 200 100 S 1 0 S 2 1 2 4 5 S 6 6 s [mm] D 1 D Z =1.12 m D 2 ) Dijgrm sile ρ=7800 kg/m ; g=9.81m/s 2 ; r = 0 mm; l=00 mm; µ RH =0.12; x krj = 6 mm Slik 1. Podci z zdtk 1 2) N slici 2. je pokzn model jedne klizne vođice. ) Izrčunti rekcije ktivnih grn i vučnu silu kd je F = 500 N. b) Izrčunti rekcije ktivnih grn i vučnu silu kd je F = 0 N. Poznto je: F = 1kN, F z = 1. 5 kn, G = 1. 5 kn. x y y U Beogrdu, 21. jnur 2005. Slik 1. Podci z zdtk 2 file: mjan2005.doc PREDMETNI NASTAVNIK prof. dr Miloš Glvonjić

MAŠINSKI FAKULTET U BEOGRADU - KATEDRA ZA PROIZVODNO MAŠINSTVO - MAŠINE ALATKE ISPITNI ZADATAK (Februr 2005) 1) N slici 1. je dt dijgrm sile F(s) n pritiskivču jedne frikcione prese s dv disk. N slici 1b) pokzn je položj venc zmjc u donosu n disk n krju dejstv sile. Pretpostvlj se d pres u rdnom hodu troši smo svu kinetičku energiju venc zmjc. Potrebno je dimenzionisti venc zmjc u sledećim slučjevim: 2 2 ) D Z = ( D 1 + D ) 2 i n D =112min -1 b) D Z ( + ) 2 2 = D 1 D 2. 600 F [kn] S 4 S 5 D D =1.1m 500 400 00 200 100 S 1 0 S S 2 S 6 1 2 4 5 6 s [mm] ) Dijgrm sile ρ b z s=s 6 D 1 D Z =1.12 m D 2 ρ=7800 kg/m ; g=9.81m/s 2 ; b z =180 mm; D Z =1.12 m; Spoj zvojno vreteno-nvrtk: Srednji prečnik i kork d ZV =180 mm; h ZV =40 mm; µ ZV =0.1 Spoj zvojnog vreten i pritiskivč: 140 p=const Slik 1. Podci z zdtk 1 µ P =0.12 b) Podci o presi 2) N slici 2. pokzn je jedn mehnizm z podiznje teret. 6 112 v o v o =0. m/s g=10m/s 2 Ukupn ms pokretnih delov: m=400kg Hidroinstlcij je otvorenog tok s pumpom konstntnog kpcitet. (Q p = const) i pritisk p p = 20 br. Ne určunvju se uobičjeni volumetrijski, hidrulični i mehnički gubici. Posmtr se smo stcionrno stnje instlcije. Potrebno je odrediti potrebne prmetre p ncrtti vučnu krkteristiku z: ) Primrnu hidroinstlciju. b) Sekundrnu hidroinstlciju. c) Sekundrnu hidroinstlciju s F g = 2F mx. Slik 2. Podci z zdtk 2. U Beogrdu, 08. februr 2005. file: mfeb2005.doc PREDMETNI NASTAVNIK prof. dr Miloš Glvonjić