УПУТСТВО О МЕРЕЊИМА ТЕХНИЧКИХ И ДРУГИХ ПАРАМЕТАРА БАЗНИХ СТАНИЦА МОБИЛНЕ ТЕЛЕФОНИЈЕ

Μέγεθος: px
Εμφάνιση ξεκινά από τη σελίδα:

Download "УПУТСТВО О МЕРЕЊИМА ТЕХНИЧКИХ И ДРУГИХ ПАРАМЕТАРА БАЗНИХ СТАНИЦА МОБИЛНЕ ТЕЛЕФОНИЈЕ"

Transcript

1 УПУТСТВО О МЕРЕЊИМА ТЕХНИЧКИХ И ДРУГИХ ПАРАМЕТАРА БАЗНИХ СТАНИЦА МОБИЛНЕ ТЕЛЕФОНИЈЕ Процедуре мерења и провере услова за базне станице мобилне телефоније. Норме које треба да буду задовољене. Верзија 2.0 Београд, мај год.

2 2

3 Садржај I. УВОД Сврха Ознаке, скраћенице, јединице Значење појмова, дефиниције... 7 II. TЕХНИЧКИ ПРЕГЛЕД И КОНТРОЛА БАЗНИХ СТАНИЦА GSM900/DCS1800 МОБИЛНЕ ТЕЛЕФОНИЈЕ Сврха GSM900/DCS1800: Специфични појмови Списак величина које се мере Списак услова који се проверавају Опрема неопходна за мерење (са карактеристикама) Процедуре мерења Мерење предајне фреквенције Ширина емисије радног канала Мерење директне и рефлектоване снаге Снага нежељених зрачења Фреквенције и нивои интермодулационих продуката радио-станице која се проверава са емисијама колоцираних радио-станица Поларизација антена Нејонизујуће зрачење предајника мобилне телефоније Координате антенског система Висине антена Азимут(и) антенског система Процедуре провере услова Ефективна израчена снага Добитак антенског система Конфигурација антенског система Ширина снопа појединачне антене система Однос напред-назад појединачне антене система Елевациони углови антена

4 7.7. Произвођач и тип уређаја Серијски фабрички број примопредајника Изглед предајника и антенског система Земљоводна инсталација Начин пријема мултиплексног сигнала базне станице Идентификација базне станице Надморска висина локације III. ТЕХНИЧКИ ПРЕГЛЕД И КОНТРОЛА БАЗНИХ СТАНИЦА UMTS МОБИЛНЕ ТЕЛЕФОНИЈЕ UMTS: Специфични појмови Списак величина које се мере Списак услова који се проверавају Опрема неопходна за мерење (са карактеристикама) Процедуре мерења Мерење предајне фреквенције Ширина емисије радног канала Мерење директне и рефлектоване снаге Снага нежељених зрачења Поларизација антена Нејонизујуће зрачење предајника мобилне телефоније Координате антенског система Висине антена Азимут(и) антенског система Процедуре провере услова IV. ПОСЕБНИ СЛУЧАЈЕВИ И КОНТРОЛА СА УДАЉЕНОГ МЕРНОГ МЕСТА Повезивање мерне опреме Мерење предајне фреквенције Мерење ширине емисије радног канала Процена eфективнe израченe снагe Контрола базних станица мобилне телефоније са удаљеног мерног места V. ПРЕЗЕНТАЦИЈА РЕЗУЛТАТА ТЕХНИЧКОГ ПРЕГЛЕДА, ИЗВЕШТАЈИ Прилог

5 I. УВОД 1. Сврха Овим упутством утврђују се мерне величине, процедуре мерења и провере услова и критеријума прихватљивости мерних величина у поступку техничког прегледа и контроле базних станица мобилне телефоније (у даљем тексту Упутство). Упутством се такође дефинише начин презентовања резултата и критеријуми за оцену стварног стања радиостанице за коју се врши технички преглед или се контролише из других разлога предвиђених законом. Предмет техничког прегледа је радио-станица, са својим функционалним деловима који битно утичу на карактеристике наведене у Дозволи за коришћење фреквенција. Појам радио станица обухвата: предајник радио станице, комбајнер (мултиплексер)/филтер пропусник опсега, антенски систем. Смисао ових мерења је да се установи да ли је базна станица мобилне телефоније постављена и да ли емитује сигнал у складу са дозволом за коришћење фреквенција коју је издала Агенција. 5

6 2. Ознаке, скраћенице, јединице 3GPP 8-PSK Abis a r ARFCN BCH B(T)S BW CDMA (3rd Generation Partnership Project) (8-Phase Shift Keying) (GSM Interface BTS-BSC) Слабљeњe рeфлeксијe изражeно у db (Absolute Radio Frequency Channel Number) (Broadcast Channel) (Base (Transceiver) Station) Ширина пропусног опсега (Bandwidth) (Code Division Multiple Access) CPICH (Common Pilot Channel) CW Kонтинуалан простопериодични сигнал (Continuous Wave) DCS1800 (Digital Cellular Service) DL смер преноса од базне ка мобилној радио-станици (Downlink) EDGE (Enhanced Data rates for GSM Evolution) E-GSM900 Проширени GSM опсег (Extended GSM) EIRP Еквивалентна изотропна израчена снага ENB Еквивалентна ширина IF филтра (RBW) анализатора спектра (Еquivalent Noise Bandwidth) ERP ETSI FDMA Ефективна израчена снага (Effective Radiated Power) (European Telecommunications Standards Institute) (Frequency Division Multiple Access) FDD (Frequency Division Duplex) FM Фреквенцијска модулација (Frequency Modulation) FH Фреквенцијско скакање (Frequency Hopping) G Добитак (Gain) GMSK (Gaussian Minimum Shift Keying) GPS Систем глобалног позиционирања (Global Positioning System) GSM дигитални мобилни радио-комуникациони систем који омогућава мобилним претплатницима говорне комуникације, пренос порука и података. (Global System for Mobile Communications) GSM1800 синоним за DCS1800 HDSL (High bit rate Digital Subscriber Line) HSDPA IM λ LAC MNC MCC OBW OVSF P PDH (High Speed Downlink Packet Access) Интермодулација (интермодулациони продукти) (Intermodulation) Таласна дужина (Lambda) (Location Area Code) (Mobile Network Code) (Mobile Country Code) Ширина опсега заузетог емисијом (Occupied Bandwidth) (Orthogonal Variable Spreading Factor) Снага (Power) (Plesiochronous Digital Hierarchy) 6

7 PDN (Packet Data Networks) P-GSM900 Основни GSM опсег (Primary GSM) QPSK (Quadrature Phase-Shift Keying) RAN (Radio Access Network) RBW Ширина пропусног опсега спектралног анализатора (Resolution Bandwidth) RF Радио фреквенције (Radio Frequency) RMS Средња квадратнa вредност (Root Mean Square) r Напонски или струјни коeфицијeнт рeфлeксијe S Коeфицијeнт стојeћих таласа SF (spreading factor ) S/N Oднос сигнал/шум (Signal-to-noise) TCH (Traffic Channel) TDMA (Time Division Multiple Access) TMA TMB ТS UARFCN UHF UL UMTS UTRAN VBW (Tower Mounted Amlifier) (Tower Mounted Booster) (Time slot) (UTRA Absolute Radio Frequency Channel Number) Ултра високе фреквенције (Ultra High Frequency) смер преноса од мобилне ка базној радио-станици (Uplink) (Universal Mobile Telecommunications System) (UMTS terrestrial radio access network) Видео пропусни опсег спектралног анализатора VHF Врло високе фреквенције (Very High Frequency) VSWR Напонски однос стојећих таласа (Voltage Standing Wave Ratio) WCDMA (Wideband Code Division Multiple Access) WGS84 Светски географски координатни систем који користи земљин елипсоид са полуосама ,3142 и ,0 м 3. Значење појмова, дефиниције Алгоритам за одређивање укупне снаге, ширине емисије и централне фреквенције емисије на анализатору спектра базира се на основу дефиниција укупне снаге сигнала у задатом опсегу, ширине емисије у којој се налази одређени проценат снаге сигнала и централне фреквенције емисије. Након очитавања одмерака спектра са анализатора спектра помоћу рачунара, подаци се смештају у вектор P(i)[dBm], i=1,2 N, где је N број тачака спектра (бинова) које садржи меморија анализатора. Вредност N обично износи 1001 или 501. SPAN представља опсег фреквенција на анализатору у коме се сигнал посматра и има вредност SPAN=(F STOP -F START ). ENB (equivalent noise bandwidth) представља еквивалентну ширину употребљеног IF филтра (RBW) анализатора спектра. У зависности од употребљеног IF филтра, однос ENB/RBW(-3dB) типичних анализатора спектра је: Тип IF филтра Типа анализатора спектра ЕNB/RBW(-3dB) 4-пола синхрони Аналогни (0.52dB) 5-полова синхрони Аналогни (0.46dB) FFT Дигитални(FFT) (0.24dB) 7

8 Укупна снага P TOT [mw] једнака је: log 1 10 Снага у каналу P CH [mw], ширине BW CH, једнака је: log где су X 1 и X 2 индекси који одговарају траженој ширини канала BW CH =(X 2 -X 1 )*SPAN/(N-1). Ширина емисије у којој је садржано 99% снаге сигнала, BW 99% дефинисана је на основу индекса Y 2 и Y 1 који се одређују на основу следећих услова: Вредност BW 99% израчунава се на основу једнакости: % 1 Централна фреквенција емисије, f C, одређује се на основу припадајућег индекса i C, чија вредност се налази на основу следеће једнакости: где је функција round(x) најближи цео број од x. Вредност централне фреквенције емисије, f C, израчунава се на основу једнакости: 1 1 8

9 Изложени алгоритам се може прилагодити конкретном моделу анализатора спектра. Антeна јe дeо антeнског систeма који сe користи за зрачeњe или пријeм радио-таласа, а можe да укључујe ма којe склоповe за прилагођeњe. Антенски систем је опрема радио-станице коју чине антене, антенски водови и припадајући делови. Азимут максималног зрачeња јe угао од правца гeографског сeвeра до правца максималног зрачeња антeнe у смеру кретања казаљке на сату. Базна станица је јединствени назив за локацију на којој се налазе примопредајни радио уређаји и одговарајућа телекомуникациона опрема, која служи за повезивање базне станице са осталим деловима јавне мобилне телекомуникационе мреже. Висина антeнe јe растојање између центра антeнe и околног тла изражeна у мeтрима. Вишеструко коришћење фреквенције представља коришћење исте фреквенције у несуседним ћелијама на релативно малим растојањима, под условом да је ниво интерференције између ћелија које користе исту фреквенцију, као и између суседних фреквенцијских канала довољно низак, односно да није деструктиван по сам GSM900/DCS1800 систем. Услед овога, неопходно је да све компоненте система, а посебно радио уређаји, буду стриктно у складу са одговарајућим релевантним спецификацијама и техничким карактеристикама, односно ETSI препорукама, у свим фазама развоја, производње и експлоатације. Вредност VSWR је дефинисана као: 1 / 1 где су вредности P r и P d изражене у [W]. Врста емисије је скуп карактеристика неке емисије, као што су врста модулације главног носиоца, природа модулишућег сигнала, врста саопштења које се преноси, а такође и уколико је то примерено, свака додатна карактеристика сигнала. Гeографска дужина јe лучно растојањe нeкe тачкe на површини земљиног eлипсоида, од Гриничког мeридијана, мeрeно по паралeли тe тачкe, односно то јe угао који образујe раван почeтног гриничког мeридијана са равни мeридијана тe тачкe. Гeографска дужина можe да има врeдност од 0 на гриничком мeридијану, до 180 источно или западно од тог мeридијана па сe зато назива источна, односно западна гeографска дужина. Гeографска ширина јe угао који заклапа нормала тачкe на површини eлипсоида са равни eкватора. Гeографска ширина можe имати врeдност од 0 на eкватору, до 90 на сeвeрном односно јужном полу, па сe зато назива сeвeрна односно јужна гeографска ширина. Географски север је смер северног географског пола. Гeографскe координатe мeридијани и паралeлe на WGS84 eлипсоиду образују гeографску координатну мрeжу. Раван eкватора и раван мeридијана који пролази кроз Гринич формирају, на eлипсоиду, гeографски координантни систeм. У њeму јe положај свакe тачкe на површини eлипсоида одрeђeн гeографским координатама: гeографском ширином (ϕ) и гeографском дужином (λ) тачкe. Географски азимут је хоризонтални угао између правца географског меридијана и правца циљног места на географској карти. Главни лист (лоб) антeнe јe сноп зрачeња који садржи смeр максималног добитка. Дeвијација фрeквeнцијe јe разлика измeђу максималнe односно минималнe врeдности фрeквeнцијe у односу на фреквенцију немодулисаног носиоца. Добитак антене је однос потребне снаге, обично изражен у децибелима, на улазу у референтну антену без губитака и снаге доведене на улаз дате антене, да би обе антене 9

10 произвеле, у посматраном смеру, исту јачину поља или исту густину флукса снаге на истом растојању. Ако није другачије назначено, добитак се односи на смер максималног зрачења. Добитак се може разматрати за одређену поларизацију. Зависно од избора референтне антене разликују се: а) апсолутни или изотропни добитак (Gi), када је референтна антена изотропна антена изолована у простору; б) добитак у односу на полуталасни дипол (Gd), када је референтна антена полуталасни дипол изолован у простору, чија екваторијална раван садржи посматрани смер; Додељена фреквенција је центар радио-фреквенцијског опсега додељеног радио станици. Eлeвациони угао антeнe јe угао између смeра максималног добитка и хоризонталне равни. Eмисијe ван опсeга, нежељена зрачења су све eмисијe на јeдној или вишe фрeквeнција нeпосрeдно изван опсeга потрeбног за прeнос сигнала. Ефективна (еквивалентна) израчена снага (ERP) у посматраном смеру је производ снаге која се доводи антени и добитка антене у посматраном смеру у односу на полуталасни дипол. Зeмљин eлипсоид јe матeматички модeл Зeмљe приказан eлипсоидом чијe димeнзијe сe сматрају димeнзијама Зeмљe, а њeгова површина матeматичком површином Зeмљe на нивоу мора на коју сe ортогонално пројeктују свe тачкe са физичкe површинe Зeмљe. Јачина електричног поља је интензитет електричне компоненте електромагнетног поља. Изражава се у V/m. Канални размак јe разлика измeђу цeнтралних фрeквeнција два сусeдна канала. Линеарно поларизован талас - Електромагнетски талас у којем се вектор електричног поља одржава у истој равни у правцу простирања. Магнетна деклинација је разлика између географског и магнетног севера. Магнетни север је смер северног магнетног пола. Надморска или апсолутна висина јe вeртикално растојањe измeђу нeкe тачкe на физичкој површини зeмљe и нивоа мора изражeног у мeтрима. Нeусмeрeна антeна јe антeна чијe су особинe зрачeња истe за свe правцe у једној равни. Номинална фрeквeнција јe фрeквeнција одрeђeна дозволом за коришћење фреквенција. Носећа предајна фреквенција канала базне станице GSM900/DCS1800 мобилне телефоније је централна фреквенција ARFCN, чија је вредност дата у Табели I.3-1, gde je n-број ARFCN канала, a f d - централна фреквенција предајног ARFCN-a базне станице, a f u - централна фреквенција пријемног ARFCN-а базне станице, изражене у MHz. Табела I.3-1: Ознака Фреквенцијски опсег [MHz] Централна фреквенција ARFCN P-GSM900 Downlink: Uplink: E-GSM900 Downlink: Uplink: DCS1800 Downlink: Uplink: f d = *n f u = *n f d = *n f u = *n f d = *(n-512) f u = *(n-512) 1 n n n n

11 Носећа предајна фреквенција базне станице UMTS мобилне телефоније је централна фреквенција UARFCN. Број UARFCN канала и носећа предајна и пријемна фреквенција, за UL и DL смер преноса, повезане су једнакошћу: 1 : 5 _ _ _, 1 : 5 MHz _ _ _, где је N U, N D -број UARFCN канала за UL и DL респективно, F DL - централна фреквенција предајног UARFCN-a базне станице, a F UL -централна фреквенција пријемног UARFCN-a базне станице, изражене у MHz. Вредности F UL_Offset, F UL_low, F UL_high, F DL_Offset, F DL_low и F DL_high дате су у Табели I.3-2. Табела I.3-2 Опсег UL UE предаја, Node B пријем F UL_Offset Опсег носећих [MHz] фреквенција, F UL [MHz] DL UE пријем, Node B предаја F DL_Offset Опсег носећих [MHz] фреквенција, F DL [MHz] F UL_low F UL_high F DL_low F DL_high I UARFCN UL: DL: Поларизација антeнe јe карактeристика израченог електромагнетног таласа антeнe, која јe одрeђeна оријeнтацијом вeктора eлeктричног поља у односу на хоризонталну раван. Посебан случај представљају радио-станице на које из различитих разлога није могуће повезати мерну опрему на антенски улаз/излаз примопредајника, односно на стандардни начин описан у овом Упутству. Најчешће је то последица следећих разлога: Комплетан примопредајник или његов RF део налази се при врху антенског стуба или другој неприступачној локацији, чиме је онемогућено прикључивање мерне опреме на антенски конектор. Није могуће остварити приступ антенском конектору/излазу примопредајника, јер уређај има интегрисану антену. Дистрибуирана архитектура базне радио-станице, при чему је RF део издвојен на неприступачној локацији и повезан са остатком уређаја бакарним и/или оптичким водовима или поседује интегрисану антену. Раван поларизације је раван одређена вектором електричног поља. Радио-станица је један или више предајника или пријемника или комбинација једног или више предајника или пријемника, са једном или више антена и других уређаја, смештених на једној локацији и неопходних за емитовање радио сигнала. Радни фрeквeнцијски опсeг радио-прeдајника јe опсeг у оквиру кога радио-прeдајник мора бити подeшeн за нормалан рад. Слабљeњe рeфлeксијe јe дeфинисано као: a r = 10 log 10 r 2 = 20 log 10 r = log, гдe јe: a r - слабљeњe рeфлeксијe изражeно у db, 11

12 r - напонски или струјни коeфицијeнт рeфлeксијe, S - коeфицијeнт стојeћих таласа. Спорeдни лист антeнe јe ма који лист зрачeња који нијe главни лист. Стандардни атмосфeрски услови при мeрeњу су: тeмпeратура срeдинe у којој сe мeри измeђу C и C, рeлативна влажност ваздуха измeђу 20% и 75%, атмосфeрски притисак измeђу 860mbar (hpa) и 1060mbar (hpa). Стандардни напон напајања радио-прeдајника из градскe мрeжe јe напона 230V/400V +10%/-15% и фрeквeнцијe 50Hz, ±2%. Угао ширинe главног снопа усмeрeнe антeнe јe угао који захвата главни сноп у хоризонталној равни измeђу тачака са добитком за 3dB мањим од максималног добитка. Унето појачање (слабљење) представља разлику нивоа сигнала на излазу и улазу уређаја. Усмeрeна антeна јe антeна чији је дијаграм зрачeња у једном или два правца доминантан у односу на остале правце. Фреквенције интермодулационих продуката трећег реда дефинисане су следећим изразима: 2, 2, где је f C предајна фреквенција а f I фреквенција сигнала интерференције. Ширина заузетог опсега је ширина опсега између доње и горње граничне фреквенције, које су одређене тако, да је емитована средња снага испод доње граничне фреквенције једнака одређеном проценту β/2 укупне средње снаге дате емисије. Осим ако није другачије одређено од стране ITU-R за одговарајућу врсту емисије, вредност β/2 треба узети да је 0.5%. 12

13 II. TЕХНИЧКИ ПРЕГЛЕД И КОНТРОЛА БАЗНИХ СТАНИЦА GSM900/DCS1800 МОБИЛНЕ ТЕЛЕФОНИЈЕ 1. Сврха У складу са Законом о телекомуникацијама, радио станица мора да се пусти у рад у року од годину дана од издавања дозволе, а пре пуштања у рад мора да се изврши технички преглед ради провере усклађености радио станице са параметрима из дозволе. Овим Упутством описује се начин обављања техничких прегледа базних станица мобилне телефоније, методе којима се мерења изводе, мерна опрема која се при том користи, начин презентације резултата, случајеви у којима се мерења обављају. Приликом техничког прегледа констатује се да ли је систем монтиран у складу са важећим прописима и нормама. Технички преглед може бити редован, који се обавља пре пуштања радиостанице у рад или ванредан, на захтев Агенције, да би се извршила провера рада радиостанице када се контролом утврди да радио станица омета рад других. Предмет мерења могу бити само параметри којима се проверава усаглашеност са дозволом за коришћење фреквенција и постојање сметњи за рад других радио станица или сервиса. Резултати извршених мерења уносе се у Извештај о извршеном техничком прегледу чији је изглед прописан овим Упутством. Пре и у току обављања техничког прегледа и контроле базне станице мобилне телефоније, у складу са овим Упутством, као и у поступку издавања одговарајућег Извештаја о техничком прегледу радио-станице, морају бити задовољени сви услови и процедуре из релевантних Правилника Агенције. 2. GSM900/DCS1800: Специфични појмови Глобални систем мобилних телекомуникација - GSM је дигитални мобилни радиокомуникациони систем који омогућава мобилним претплатницима говорне комуникације, пренос порука и података. Мобилни систем GSM900/DCS1800 заснива се на на два основна концепта: Целуларни концепт, заснован на подели зоне покривања у ћелије и вишеструког искоришћење фреквенција; 13

14 Концепт вишеструког приступа заснован на комбинацији метода вишеструког приступа FDMA и TDMA и истовремене двосмерне радио-комуникације заснован на фреквенцијском дуплексу, FDD. GSM900/DCS1800 користе GMSK (BT=0.3) тип модулације са каналним растером од 200kHz. Базна станица налази се приближно у центру одговарајуће ћелије и услед смањења истоканалне интерференције, свака ћелија је обично подељена у одређен број сектора који се покривају усмереним антенама. Број сектора базне станице варира од 1 до 6, а обично износи 3. Антена или више антена једног сектора повезане су преко филтера/комбајнера са више одговарајућих, зависно од захтеваног интензитета саобраћаја, примопредајника (обично од 1 до 4) у базној станици, који опслужују исти сектор. Примопредајник се састоји од једног предајника и најчешће два пријемника, што омогућује коришћење поларизационог диверзитија. За P-GSM900, односно E-GSM900 систем дефинисана су у фреквенцијском подручју од 900 MHz два фреквенцијска подопсега ширине од по 25 MHz, односно 35 MHz респективно, са дуплексним размаком од 45 MHz. У подопсегу 890 (880 за E-GSM900) до 915 MHz су носеће фреквенције за смер преноса од мобилне ка базној радио-станици (UL), а у подопсегу 935 (925 за E-GSM900) до 960 MHz за смер преноса од базне ка мобилној радио-станици (DL). За DCS1800 систем дефинисана су у фреквенцијском подручју од 1800 MHz два фреквенцијска подопсега ширине од по 75 MHz, са дуплексним размаком од 95 MHz. У подопсегу MHz су фреквенције за смер преноса од мобилне ка базној радио-станици (UL), а у подопсегу MHz за смер преноса од базне ка мобилној радио-станици ( DL). Код оба система фреквенцијски размак између суседних носећих фреквенција (радио-канала) износи 200 khz. Укупан број дуплексних радио-канала у P-GSM900 je 124, у E-GSM900 је 174, а у DCS1800 износи 374. Сваки радио канал се дели на одређени број временских слотова чиме се омогућује да више корисника може користити исту фреквенцију, у различитим временским слотовима. Број временских слотова код GSM система износи 8. Сваки радио-канал подељен је у TDMA рамове који се састоје од 8 временских слотова, дужине 577µs са бита по временском слоту. Дужина TDMA рама је 4.615ms (577µs x 8 = ms) чиме се постиже ефективна брзина преноса од прилижно 271kb/s. GSM EDGE представља даљу еволуцију система друге генерације (2G) који омогућују GSM оператерима коришћење постојећих GSM фреквенцијских опсега, каналских растера и TDMA мултиплекса за бежични пренос података већим брзинама неопходним за пренос мултимедијалних IP базираних сервиса и садржаја. EDGE користи 8-PSK модулацију, због њене значајно веће спектралне ефикасности што се огледа у повећаној битској брзини (до 384kb/s максимално, односно 48kb/s по временском слоту). Нова модулациона шема је значајно ефикаснија од GMSK типа модулације због тога што омогућује пренос 3 бита по симболу. 14

15 EDGE обезбеђује повећање битске брзине за фактор 3, а у исто време има GSM системске параметре као што су ms трајање рама, 8 слотова по раму и симболску брзину од khz, као и GSM каналски растер од 200kHz, што уз задржавање спектралне маске GSM сигнала обезбеђује потпуну компатибилност EDGE система са постојећим GSM системима и њихово равноправно коришћење у истом фреквенцијском опсегу. 3. Списак величина које се мере У поступку техничког прегледа и контроле базне станице GSM мобилне телефоније, непосредно се врши мерење следећих електричних параметара: Предајна фреквенција, односно радни канал (ARFCN); Вредност директне и рефлектоване снаге на предајној фреквенцији; Ширина емисије радног канала; Снага и фреквенција нежељених зрачења; Фреквенције и нивои интермодулационих производа радио-станице која се проверава са емисијама колоцираних радио-станица Поларизација антена; Нејонизујуће зрачење предајника на емисионој локацији, односно ниво електромагнетног поља радио станице у околном простору у коме се крећу и бораве људи. Такође, у току техничког прегледа радио-станице, мере се и следећи неелектрични параметри: Координате антенског система; Висине антена; Азимут(и) антена. Овим Упутством дефинисани су и посебни случајеви и услови у којима се неки од наведених параметара не мере, или се мере посебним поступцима. 4. Списак услова који се проверавају У поступку техничког прегледа и контроле базне станице GSM мобилне телефоније, врши се и провера следећих услова: 15

16 Ефективна израчена снага; Добитак антена; Конфигурација антенског система; Ширина снопа појединачне антене; Однос напред-назад појединачне антене; Елевациони углови антена; Тип и произвођач примопредајника; Серијски број примопредајника; Изглед примопредајника и антенског система; Земљоводна инсталација; Начин пријема PDH сигнала; Идентификација базне станице; Надморска висина локације.. У циљу провере услова који се не могу утврдити мерењем на терену, ималац радио-станице је дужан да екипи за обављање техничког прегледа обезбеди увид у оригиналну пројектну документацију, документацију произвођача радио-уређаја и антена са свим релевантним параметрима који описују уређај и посебно примењену антену, односно антенски систем. 5. Опрема неопходна за мерење (са карактеристикама) Пожељно је да анализатор спектра поседује и додатне могућности процесирања сигнала: Могућност мерења RF снаге интеграљењем по спектру (channel power); Могућност мерења заузетог опсега (OBW-occupied bandwidth); Могућност мерења централне фреквенције емисије на основу заузетог опсега; Уколико анализатор спектра не поседује ове могућности, неопходно је да се обезбеди могућност процесирања мерних резултата са анализатора спектра на рачунару помоћу алгоритма за одређивање укупне снаге, ширине емисије и централне фреквенције емисије, у циљу одређивања наведених величина. Анализатор спектра: Опсег фреквенција 0,01-3GHz; Динамички опсег мин. 80dB; Просечан ниво шума за најнижи пропусни опсег макс. -110dBm; RBW (резолуциони опсег) у опсегу фреквенција 100Hz-3MHz; Временска база тачности најмање 2.5x10-6 ; Вертикални дисплеј тачности ±1,5dB за пун фреквенцијски опсег, вертикалне логаритамске скале од 1 до 10dB по пoдеоку; Карактеристична импеданса 50Ω. Дирекциони спрежник: Опсег фреквенција 800MHz-4.2GHz; Коефицијент спреге: минимално -30dB, максимално -50dB; 16

17 Слабљење у директној грани: максимално 0.5dB; Слабљење рефлексије: боље од 20dB; Директивност: боља од 20dB; Средња снага оптерећења: минимално 100W; Карактеристична импеданса 50Ω. Вештачко оптерећење: Опсег фреквенција 0,01-3GHz; Карактеристична импеданса 50Ω; Слабљење рефлексије: боље од 30dB; Снага оптерећења: минимално 0.5W. Вештачко оптерећење/атенуатор: Опсег фреквенција 0,01-3GHz; Карактеристична импеданса 50Ω; Слабљење рефлексије: боље од 30dB; Снага оптерећења: минимално 100W; Слабљење: веће или једнако 30dB. Геолошки или војно-артиљеријски магнeтни компас који поседују огледало, мерни прстен и две хоризонталне и једну вертикалну либелу; GPS пријeмник: Могућност истовременог пријема са бар 4 GPS сателита; Тачност једнака или боља од ±10 м, са пожељном корекцијом надморске висине заснованом на барометарском алтиметру. Дигитални фото-апарат: Меморија за бар 15 слика; Резолуција од најмање 5 мегапиксела; Оптичко зумирање од минимално 3 пута. Калибрисана мeрна антeна или изотропни сензор за мерење јачине електричног поља Калибрисане вредности добитка на сваком каналу у опсегу за који је антена намењена; Карактеристична импеданса 50Ω. Калибрисани атенуатор: Распон атенуације у опсегу 20-60dB; Карактеристична импеданса 50Ω. Ласерски мерач даљине: Даљина 200м минимум, ± 0,3м минимум; Инклинација, тачност боља од ± 0,3. Мерни коаксијални каблови: Слабљење: максимално 1 db; Снага оптерећења: минимално 100W; Слабљење рефлексије: боље од 20dB. Филтер непропусник опсега MHz: Слабљење у непропусном опсегу: веће од 30dB; Слабљење у пријемном опсегу( mhz): мање од 6dB; Слабљење у пропусном опсегу (100kHz-3GHz): мање од 3dB; Слабљење рефлексије у пропусном опсегу: боље од 20dB. Филтер непропусник опсега MHz: 17

18 Слабљење у непропусном опсегу: веће од 30dB; Слабљење у одговарајућем пријемном опсегу( mhz): мање од 6dB; Слабљење у пропусном опсегу (100kHz-3GHz): мање од 3dB; Слабљење рефлексије у пропусном опсегу: боље од 20dB. GSM900/DCS1800/UMTS тест пријемник: Функционалност: минимално могућност приказа идентификације базне станице помоћу следећих параметара: Cell ID, MNC (Mobile Network Code), MCC (Mobile Country Code), LAC (Location Area Code). Дирекциони спрежник, мерни каблови, филтри непропусници опсега и вештачко оптерећење/атенуатор морају бити калибрисани, односно мора бити унапред позната и табелирана фреквенцијска карактеристика коефицијента спреге односно слабљена у фреквенцијском опсегу од интереса, тако да се на свакој фреквенцији на којој се врши мерење може одредити вредност спреге дирекционог спрежника или слабљења тест кабла и вештачког оптерећења/атенуатора са тачношћу ±0.25dB. 6. Процедуре мерења Мерна опрема повезује се на базну станицу мобилне телефоније према блок шеми на слици II.6-1: Слика II.6-1 Повезивање мерне опреме и базне станице Број сектора, број примопредајника и број антена по сектору може бити променљив. Процедура повезивања мерне опреме на базну станицу врши се онолико пута колико има антенских напојних каблова. У случају да базна станица не поседује комбајнер, прикључење дирекционог спрежника врши се, преко мерног кабла директно на антенски излаз примопредајника. 18

19 Процедура спајања мерне опреме на базну станицу мобилне телефоније састоји се у следећем: Искључити све примопредајнике сектора на коме се врши мерење; Одспојити антенски напојни кабл са комбајнера (2) или примопредајника (1) и мерним каблом (Д) повезати директну грану дирекционог спрежника (а1) са антенским излазом; На други крај директне гране (а2) дирекционог спрежника (А) повезати антенски напојни кабл; На излаз за директну снагу дирекционог спрежника (а3) повезати, помоћу тест кабла (Д), РФ улаз анализатора спектра (ц1); На излаз за рефлектовану снагу дирекционог спрежника (а4) повезати улаз вештачког оптерећења (Б). Процедура одспајања мерне опреме врши се, са искљученим свим примопредајницима сектора који се мери, обрнутим редоследом у односу на процедуру спајања мерне опреме Мерење предајне фреквенције Поставити мерни сет према слици II.6-1. Укључити све примопредајнике сектора који се мери; Анализатор спектра поставити на следећи начин: START FREK=почетна фреквенција опсега од интереса из Табеле I.3-1; STOP FREK=крајња фреквенција опсега од интереса из Табеле I.3-1; RBW=100kHz; VBW=100kHz; TRIGGER=FREE RUN; SWEEP TIME=AUTO; REF LEVEL=20dBm; AMP SCALE=log: 10db/div; DETEKTOR MODE=Peak; TRACE=Max hold. На основу максималних вредности добијеног спектра сигнала одредити ARFCN одговарајућих радних канала; Уколико неки од предајника ради у режиму фреквенцијског скакања, одредити одговарајући опсег фреквенцијског скакања, односно одговарајући скуп ARFCN канала који се при томе користе; Забележити вредности коришћених ARFCN канала. Предајним фреквенцијама, за потребе даљих мерења, сматрају се централне фреквенције забележених ARFCN канала. Уколико након 15 минута мерења на једном сектору, није детектован сигнал са одговарајућег примопредајника TCH kanala, у Извештај, у поље Напомене лица које је вршило мерењa, уписује се примедба да у периоду од h min до h min на примопредајнику није забележен саобраћај. 19

20 Централна фреквенција емисије радног канала мери се директним методом или методом процесирања спектра сигнала на рачунару. Директни метод Помоћу анализатора спектра мери се вредност централне фреквенције емисије радног канала предајника за GSM900/DCS1800 и EDGE сигнал, постављањем анализатора спектра на следећи начин: FC=f (централна фреквенција ARFCN-a, додељеног BCH или TCH канала); SPAN=360kHz; RBW=30kHz; VBW=30kHz; TRIGGER=FREE RUN; TRACE=Max hold; MEASUREMENT MODE= OCCUPIED BANDWIDTH; PERCENT OF POWER =99%. Вредност централне фреквенције емисије радног канала очитава се на алфанумеричком дисплеју анализатора спектра. Метод мерења процесирањем спектра сигнала на рачунару Помоћу анализатора спектра мери се спектар сигнала предајника за GSM900/DCS1800 и EDGE сигнал, постављањем анализатора спектра на следећи начин: FC=f (централна фреквенција ARFCN-a, додељеног BCH или TCH канала); SPAN=500kHz; RBW=10kHz; VBW=10kHz; SWEEP TIME=Auto; TRIGGER=FREE RUN; TRACE=Max hold. Одмерци измереног спектра сигнала пребацују се у рачунар; Вредност централне фреквенције емисије радног канала израчунава се на основу алгоритма за одређивање укупне снаге, ширине емисије и централне фреквенције емисије. У Извештај, у поље Фреквенција предајна уносе се све централне фреквенције, у формату. [MHz], на којима емитују предајници, груписанe по секторима базне станице. На првом месту по сектору уноси се фреквенција BCH канала. Дозвољено одступање предајне фреквенције од централне фреквенције ARFCN канала је 10kHz. Мерење предајне фреквенције у режиму фреквенцијског скакања 20

21 Уколико се у току мерења уочи да неки од примопредајника TCH канала ради у режиму фреквенцијског скакања неоходно је одредити опсег фреквенцијског скакања. Опсег фреквенцијског скакања мери се директним методом или методом процесирања спектра сигнала на рачунару. Директни метод Помоћу анализатора спектра мери се опсег фреквенцијског скакања предајника, постављањем анализатора спектра на следећи начин, где је f LM фреквенција за 200kHz нижа од централне фреквенције најнижег, а f HM фреквенција за 200kHz виша од централне фреквенције највишег ARFCN канала из уоченог скупа фреквенција по којима се одвија фреквенцијско скакање FSTART=f LM ; FSTOP=f HM ; RBW=10kHz; VBW=10kHz; TRIGGER=FREE RUN; TRACE=Max hold; MEASUREMENT MODE= OCCUPIED BANDWIDTH; PERCENT OF POWER =99%. Вредност ширине емисије, OBW, и централна фреквенција емисије, f C, очитавају се на алфанумеричком дисплеју анализатора спектра. Метод мерења процесирањем спектра сигнала на рачунару Помоћу анализатора спектра мери се опсег фреквенцијског скакања предајника, постављањем анализатора спектра на следећи начин, где је f LM фреквенција за 200kHz нижа од централне фреквенције најнижег, а f HM фреквенција за 200kHz виша од централне фреквенције највишег ARFCN канала из уоченог скупа фреквенција по којима се одвија фреквенцијско скакање FSTART=f LM ; FSTOP=f HM ; RBW=10kHz; VBW=10kHz; TRIGGER=FREE RUN; TRACE=Max hold; Одмерци измереног спектра сигнала пребацују се у рачунар; Вредност ширине емисије, OBW, и централна фреквенција емисије, f C, израчунава се на основу алгоритма за одређивање укупне снаге, ширине емисије и централне фреквенције емисије. 21

22 Најнижа фреквенција, f L, односно највиша фреквенција, f H, опсега фреквенцијског скакања, одређују се на основу следећих једнакости: 2 2 У Извештај, у поље Фреквенција предајна означава се да предајник ради у режиму фреквенцијског скакања, а фреквенције f L и f H уносe се у формату. [MHz], у последња два поља предвиђена за унос фреквенције Ширина емисије радног канала Ширина емисије радног канала мери се помоћу мерног сета приказаног на слици II.6-1. Ширина емисије радног канала мери се директним методом или методом мерења процесирањем спектра сигнала на рачунару. Директни метод Помоћу анализатора спектра мери се ширина емисије радног канала (OBW-Occupied bandnwidth), предајника за GSM900/DCS1800 и EDGE сигнал, постављањем анализатора спектра на следећи начин: FC=f (централна фреквенција ARFCN-a, додељеног BCH или TCH канала); SPAN=360kHz; RBW=30kHz; VBW=30kHz; TRIGGER=FREE RUN; TRACE=Max hold; MEASUREMENT MODE= OCCUPIED BANDWIDTH; PERCENT OF POWER =99%. Вредност ширине емисије радног канала очитава се на алфанумеричком дисплеју анализатора спектра. Метод мерења процесирањем спектра сигнала на рачунару Помоћу анализатора спектра мери се спектар сигнала предајника за GSM900/DCS1800 и EDGE сигнал, постављањем анализатора спектра на следећи начин: FC=f (централна фреквенција ARFCN-a, додељеног BCH или TCH канала); SPAN=500kHz; RBW=10kHz; VBW=10kHz; 22

23 SWEEP TIME=Auto; TRIGGER=FREE RUN; TRACE=Max hold. Одмерци измереног спектра сигнала пребацују се у рачунар; Вредност ширине емисије радног канала израчунава се на основу алгоритма за одређивање укупне снаге, ширине емисије и централне фреквенције емисије. У Извештај, у поље Ширина опсега заузетог емисијом -уноси се ширина опсега заузетог емисијом за све предајнике груписане по секторима базне станице, у формату [ khz]. На првом месту по сектору уноси се ширина опсега заузетог емисијом BCH канала. Вредност ширине емисије радног канала мора бити мања од 271kHz. Провера спектралне маске емисије У посебним околностима и на изричит захтев Агенције, може се вршити и провера спектралне маске емисије. Мерење се врши помоћу мерног сета приказаног на слици II.6-1, при чему сви предајници припадајућег сектора, сем предајника на коме се врши мерење, морају бити искључени. Анализатор спектра поставља се на следећи начин: FC=f ±Δf (f-централна фреквенција ARFCN, Δf- фреквенцијски померај из Табеле II.6-1); SPAN=0 Hz (zero-span); RBW=30kHz; VBW=100kHz; TRIGGER=VIDEO; SWEEP TIME=1ms; AMP SCALE=log: 10db/div; DETEKTOR MODE=RMS; TRACE=Max hold. Ниво тригера поставља се на минимум; Централна фреквенција анализатора спектра, FC, поставља се према табели II.6-1, односно према предајним фреквенцијама одређеним у тачки II.6.1; Након 2 минута очитава се максимална вредност нивоа. Очитана вредност мора да буде за све фреквенцијске помераје из табеле II.6-1, потиснута у односу на ниво измерен на централној фреквенцији ARFCN (Δf=0Hz), више или једнако од одговарајуће вредности из табеле II.6-1, или мора да у апсолутном износу буде мања од - 36dBm, при чему се примењује блажи услов. Табела II.6-1 Максимални измерени ниво 23

24 Фреквенцијски 400kHz 600kHz 1200kHz 1800kHz померај ±Δf GSM900-57dBc -67dBc -74dBc -74dBc GSM900 EDGE -52dBc -62dBc -74dBc -74dBc DCS dBc -58dBc -66dBc -66dBc DCS1800 EDGE -50dBc -58dBc -66dBc -66dBc Уколико овај услов није задовољен, макар у једној тачки, сматра се да је ширина емисије радног канала већа од дозвољене и у посебан Извештај уноси се податак да је ширина емисије већа од 271kHz (>271kHz) Мерење директне и рефлектоване снаге Мерење директне и рефлектоване снаге обавезно се обавља на BCH каналу сваког сектора. За TCH канале припадајућег сектора врши се провера директне и рефлектоване снаге, у смислу утврђивања да снага TCH канала није већа од снаге одговарајућег BCH канала. Мерење директне снаге обавља се помоћу анализатора спектра, и може се вршити у временском или спектралном домену, при чему је мерна опрема повезана на базну станицу мобилне телефоније према слици II.6-1. Метод мерења у временском домену Анализатор спектра поставити на следећи начин: FC=f (централна фреквенција ARFCN-a, додељеног BCH или TCH канала); SPAN=0 Hz (zero-span); RBW=300kHz; VBW=300kHz; TRIGGER=VIDEO; SWEEP TIME=1ms; REF LEVEL=20dBm; AMP SCALE=log: 5dB/div; TRACE=Clear/Write. Вредност параметра REF LEVEL мења се тако да вредност амплитуде у тачки T0, са слике II.6-2а, буде приближно 10dB испод вредности REF LEVEL; Ниво TRIGGER-a подешава се тако да се изврши синхронизација анализатора спектра са BCH каналом у TS0. Измереном вредношћу директне снаге, P M, у dbm, сматра се снага очитана на анализатору спектра у временском тренутку T0 са слике II.6-2a, односно на средини припадајућег TS-a BCH канала. Апсолутна вредност директне снаге P d израчунава се према изразу: P d =P M +A S +A K1 +A K2, 24

25 где је: P M -измерена вредност снаге на анализатору спектра, у dbm, у тренутку T0; A S -коефицијент спреге, у db, дирекционог спрежника на фреквенцији f; A K1, A K2 -слабљење тест каблова на фреквенцији f. P M db a) GSM +4 +2, (**) (***) (*) (147 symbols) 7056/13 (542,8) µ s t ( µ s ) б) EDGE Слика II.6-2 Маргине снаге GSM и EDGE сигнала Процедура мерења директне снаге понавља се на горе описан начин, за све TS-ове и све додељене предајне фреквенције истог сектора. Као номинална снага предајника, усваја се и уноси у Извештај о техничком прегледу, максимална измерена снага. У случају мерења снаге EDGE сигнала, мери се вредност средње снаге анализатором спектра који има могућност усредњавања снаге по времену, односно укупне енергије у току трајања TS- 25

26 a, подељено са трајањем TS-a. Опсег дозвољених флуктуација анвелопе EDGE сигнала дат је на слици II.6-2b. Анализатор спектра поставља се на следећи начин: FC=f (централна фреквенција ARFCN-a, додељеног BCH или TCH канала); SPAN=0 Hz (zero-span); RBW=300kHz; VBW=1MHz; TRIGGER=VIDEO; TRACE=Clear/Write; SWEEP TIME=1ms; REF LEVEL=20dBm; AMP SCALE=log: 5db/div; MEASUREMENT MODE=TDMA POWER; MEASUREMENT TIME=470 μs. Вредност снаге очитава се на алфанумеричком дисплеју, а временски интервал (MEASUREMENT TIME) на коме се врши мерење поставља се на употребљиви део TS-a у трајању од 470 μs. Директни метод мерења у спектралном домену Мерење директне снаге предајника за GSM900/DCS1800 и EDGE сигнал може се вршити у спектралном домену. Анализатора спектра поставља се на следећи начин: FC=f (централна фреквенција ARFCN-a, додељеног BCH или TCH канала); SPAN=300kHz; RBW=30kHz; VBW=30kHz; TRIGGER=FREE RUN; MEASUREMENT MODE= CHANNEL POWER; TRACE=Max hold; CHANNEL WIDTH=270kHz. Вредност снаге очитава се на алфанумеричком дисплеју анализатора спектра. Метод мерења процесирањем спектра сигнала на рачунару Помоћу анализатора спектра мери се спектар сигнала предајника за GSM900/DCS1800 и EDGE сигнал, постављањем анализатора спектра на следећи начин: FC=f (централна фреквенција ARFCN-a, додељеног BCH или TCH канала); SPAN=500kHz; RBW=10kHz; 26

27 VBW=10kHz; SWEEP TIME=Auto; TRIGGER=FREE RUN; TRACE=Max hold. Одмерци измереног спектра сигнала пребацују се у рачунар; Вредност директне снаге радног канала израчунава се на основу алгоритма за одређивање укупне снаге, ширине емисије и централне фреквенције емисије. Мерење рефлектоване снаге обавља се на мерном сету са слике II.6-3. Слика II.6-3 Повезивање мерне опреме и базне станице Понавља се процедура мерења за директну снагу, при чему се новоизмерена вредност означава са P r. ; На основу напред измерених вредности P d и P r израчунава се вредност напонског односа стојећих таласа. У Извештај, у поља Вредност директне снаге Вредност рефлектоване снаге и Ефективна израчена снага предајника" уносе се измерене вредности директне и рефлектоване снаге BCH канала, односно прорачунате вредности ефективне израчене снаге у [W] Снага нежељених зрачења У посебним околностима и на изричит захтев Агенције, може се вршити и мерење фреквенција и нивоа нежељених зрачења, при чему сви предајници припадајућег сектора, сем предајника на коме се врши мерење, морају бити искључени. 27

28 Мерење фреквенција и нивоа нежељених зрачења у пријемном опсегу врши се за пријемни опсег GSM900 и за пријемни опсег DCS1800, без обзира да ли примопредајник чији се технички преглед врши, ради у GSM900 или DCS1800 опсегу. Мерна опрема повезује се на базну станицу мобилне телефоније према блок шеми на слици II.6-4. У случају да базна станица нема комбајнер мерна опрема повезује се директно на антенски излаз примопредајника. Искључити све примопредајнике припадајућег сектора, изузев примопредајника на коме се врши мерење; Укупно слабљење између антенског излаза и улаза анализатор спектра (А U ) мора бити унапред познато за комплетан фреквенцијски опсег од интереса; Анализатор спектра поставити на следећи начин: START FR=876MHz за GSM900 или 1710MHz за DCS1800; STOP FR=915Mz за GSM900 или 1785 за DCS1800; RBW=30kHz; VBW=100kHz; TRIGGER=FREE RUN; SWEEP TIME=AUTO; REF LEVEL=-30dBm; AMP SCALE=log: 10db/div; TRACE=Max hold. Ниво нежељених зрачења P ZR (f), изражен у dbm, рачуна се према изразу:, где је P SA (f) максимални ниво измерен на анализатору спектра, а A U (f) фреквенцијски зависно укупно слабљене мерних каблова, филтра непропусника опсега и вештачког оптерећења/атенуатора. 28

29 Базна станица мобилне телефоније Секор 1 Сектор 2 Сектор н Базна станица 1 примопредајник 2 комбајнер 3 антенски напојни кабл 4 антена 5 TMA(опционо) Д 4 б1 Б б2 a А a Д ц1 Ц Мерна опрема A филтер непропусник опсега Б вештачко оптерећење/ атенуатор Ц анализатор спектра Д мерни кабл Мерне тачке: a1,a2 улаз/излаз филтра б1 улаз вештачког оптерећења б2 атенуирани излаз ц1 РФ улаз анализатора спектра Слика II.6 4 Повезивање мерне опреме и базне станице Ниво свих нежељених зрачења примопредајника у пријемним опсезима мора бити нижи од вредности из Табеле II.6-2 Табела II.6 2 GSM 900 Опсег M Hz Нормална базна станица -98dBm -98dBm Микро базна станица -91dBm -96dBm DCS1800 Опсег M Hz Мерење нежељених зрачења изван пријемног опсега врши се на фреквенцијама приказаним у Табели II.6-3. Искључити све примопредајнике сектора на коме се врши мерење, сем примопредајника на коме се врши мерење Анализатор спектра поставити на следећи начин: START FR=видети Табелу II.6-3 STOP FR= видети Табелу II.6-3 RBW= видети Табелу II.6-3 VBW= видети Табелу II.6-3 TRIGGER=FREE RUN SWEEP TIM E=AUTO 29

30 REF LEVEL=-30dBm AM P SCALE=log: 10db/div DETEKTOR M ODE=Peak TRACE=Max hold Табела II.6 3 START FR STOP FR RBW VBW Захтев 100 khz 50 MHz 30 khz 100 khz У фреквенцијском опсегу 100kHz-1GHz ниво споредних зрачења треба да буде мањи од -36dBm 50 M Hz 500 MHz 100 khz 300 khz GSM M Hz 895MHz 3 MHz 3 MHz 895M Hz 905MHz 1 MHz 3 MHz 905M Hz 915MHz 300 khz 1 MHz 915 M Hz 920 MHz 100 khz 300 khz 920 M Hz 923 MHz 30 khz 100 khz 962 M Hz 965 MHz 30 khz 100 khz 965 M Hz 970 MHz 100 khz 300 khz 970 M Hz 980 MHz 300 khz 1 MHz 980 M Hz 990 MHz 1 MHz 3 MHz 990 M Hz 3GHz 3 MHz 3 MHz DCS M Hz 1775MHz 3 MHz 3 MHz 1775M Hz 1785MHz 1 MHz 3 MHz 1785M Hz 1795MHz 300 khz 1 MHz 1795M Hz 1800MHz 100 khz 300 khz 1800M Hz 1803MHz 30 khz 100 khz 1883M Hz 1885MHz 30 khz 100 khz 1885M Hz 1890MHz 100 khz 300 khz 1890M Hz 1900MHz 300 khz 1 MHz 1900M Hz 2000MHz 1 MHz 3 MHz 2000M Hz 3GHz 3 MHz 3 MHz У фреквенцијском опсегу од 1GHz до 3GHz ниво споредних зрачења треба да буде мањи од -30dBm Уколико постоје нежељена зрачења већа од дозвољеног нивоа, у Извештај, у поље Нежељена зрачења уноси се фреквенција, у [MHz], и снага нежељених зрачења за све секторе базне станице, у [W]. Уколико су захтеви у погледу нежељених зрачења задовољени, поље се не попуњава Фреквенције и нивои интермодулационих продуката радио-станице која се проверава са емисијама колоцираних радио-станица У посебним околностима и на изричит захтев Агенције, може се вршити и мерење фреквенција и нивоа интермодулационих продуката радио-станице која се проверава, при чему сви предајници припадајућег сектора, сем предајника на коме се врши мерење, морају бити искључени. 30

31 Фреквенције и нивои интермодулационих продуката радио-станице која се проверава, са емисијама колоцираних радио-станица проверавају се на мерном сету са слике II.6-5. Слика II.6-5 Повезивање мерне опреме и базне станице Са искљученим свим примопредајницима сектора на коме се мерење врши, улаз анализатора спектра повезује се преко вештачког оптерећења/атенуатора на антенски напојни кабл; Анализатор спектра поставља се на следећи начин: START FR=100kHz; STOP FR= 3GHz; RBW= 300kHz; VBW= 300kHz; TRIGGER=FREE RUN; SWEEP TIME=AUTO; REF LEVEL=20dBm или по потреби; AMP SCALE=log: 10db/div; TRACE=Max hold. Измери се фреквенција f I, сигнала са највишим нивоом; Уколико је снага овог сигнала нижа за мање од 30dB од снаге P d измерене у тачки II.6.3., потребно је измерити ниво одговарајућих интермодулационих продуката трећег реда; Мерни сет поставља се према слици II.6-1., а анализатор спектра на следећи начин: FC=f IM1 i f IM2 ; SPAN=0 Hz (zero-span); RBW=300kHz; VBW=300kHz; TRIGGER=VIDEO; SWEEP TIME=1ms; REF LEVEL=0dBm; 31

32 AMP SCALE=log: 10db/div; TRACE=Max hold. Укључује се примопредајник са највећом измереном снагом (BCH); Вредност REF LEVEL мења се по потреби у циљу детекције интермодулационих продуката трећег реда. При овоме потребно је водити рачуна да улазно коло анализатора спектра не ради у нелинеарном режиму. Процедура мерења понавља се са два укључена примопредајника истог сектора чије су учестаности означене са f C1 и f C2 и врши се на напред описан начин провера нивоа интермодулационих продуката на одговарајућим фреквенцијама: 2, 2 ; У Извештај, у поље Фреквенција и нивои интермодулационих продуката - уноси се фреквенција, у MHz, и нивои измерених интермодулационих продуката за све секторе базне станице, у dbm или dbc, уколико ниво интермодулационих продуката прелази граничне вредности. У поље Напомене уносе се услови под којима је мерење вршено, односно фреквенције и нивои сигнала који су произвели недозвољене интермодулационе продукте. Уколико су захтеви у погледу интермодулационих продуката задовољени, поље се не попуњава. Уколико је на овај начин измерени ниво интермодулационих продуката више од 70dBc потиснут у односу на снагу примопредајника Pd, или су у апсолутном износу мањи од -36dBm, сматра се да су интермодулациони продукти трећег реда занемарљиво мали Поларизација антена Поларизација антена се установљава визуелним прегледом антенског система за познате конфигурације и типове антена, или ако постоји одговарајућа документација произвођача. Поларизација предајне антене се проверава уз помоћ анализатора спектра и мерне антене са линеарном поларизацијом, коју је могуће ротирати у простору. Мерење се врши у далеком пољу антене, на позицији која је неколико десетина λ или више, удаљена од локације предајника. Бира се мерна локација у чијој близини се не налазе рефлектујуће површине, по могућству по надморској висини што приближнија тачки на којој је монтирана предајна антена. Ротацијом мерне антене у равни нормалној на правац зрачења предајне антене посматра се одзив на анализатору спектра. Измерити угао положаја антене у којем одзив на анализатору има максималну вредност; Измери се угао положаја антене у којем одзив на анализатору има минималну вредност; 32

33 Уколико има више изражених максимума или минимума, тада је избор мерне тачке неадекватан и треба се померити на нови положај и поновити поступак; Разлика ових углова треба да је у границама 90 ±10. Уколико је разлика у одзивима анализатора спектра при вертикално и хоризонтално постављеној мерној антени већа од 10dB, утврђује се да је примењена линеарна поларизација и то вертикална или хоризонтална, у зависности од резултата мерења. У супротном ради се о мешовитој поларизацији предајне антене. У Извештај, у поље Поларизација - уписује се код за установљени тип поларизације: H хоризонтална, V вертикална, М мешовита, X-укрштена (±45 о ), за сваки сектор понаособ Нејонизујуће зрачење предајника мобилне телефоније При техничком прегледу радио-станице обавезно се мери ниво електромагнетног поља станице, односно нејонизујућих зрачења, проузрокованих емисијом GSM базних станица, у околном простору у коме се крећу или бораве људи. Ниво електромагнетног поља мери се анализатором спектра уз помоћ линеарно поларизоване калибрисане мерне антене или специјализованом мерном опремом за мерење нивоа електромагнетног поља са изотропним сензором. Уколико се мерење врши линеарно поларизованом калибрисаном антеном, неопходно је измерити интензитет електричног поља у три ортогоналне равни; Мерна антена се поставља у простору у чијој ближој околини се не налазе проводни објекти (укључујући проводнике за пренос електричне енергије) и рефлектујуће површине, на висини од минимално 2 метра у односу на површину тла. Интензитет измереног електричног поља у појединачној равни се добија према релацији: Е / 1/..,,, где је: V ri измерени напон на 50-омском улазу анализатора спектра за ортогоналну раван i, AF electric фактор антене (за мерену фреквенцију) и A K слабљење мерног кабла, а E i је интензитет електричног поља у свакој од три ортоганалне равни, (i=x,y,z). Укупни интензитет електричног поља у мерној тачки, који потиче од једног предајника, E r је: Анализатор спектра поставља се на следећи начин: FC=f c1, f c2, f cn SPAN=0 Hz (zero-span) RBW=300kHz VBW=300kHz TRIGGER=VIDEO SWEEP TIME=1ms 33

УПУТСТВО О МЕРЕЊИМА ТЕХНИЧКИХ И ДРУГИХ ПАРАМЕТАРА CDMA FWA БАЗНИХ РАДИО-СТАНИЦА У ФРЕКВЕНЦИЈСКОМ ОПСЕГУ MHz

УПУТСТВО О МЕРЕЊИМА ТЕХНИЧКИХ И ДРУГИХ ПАРАМЕТАРА CDMA FWA БАЗНИХ РАДИО-СТАНИЦА У ФРЕКВЕНЦИЈСКОМ ОПСЕГУ MHz УПУТСТВО О МЕРЕЊИМА ТЕХНИЧКИХ И ДРУГИХ ПАРАМЕТАРА CDMA FWA БАЗНИХ РАДИО-СТАНИЦА У ФРЕКВЕНЦИЈСКОМ ОПСЕГУ 410-430 MHz Процедуре мерења и провере услова за CDMA FWA базне радио-станице. Норме које треба да

Διαβάστε περισσότερα

УПУТСТВО О МЕРЕЊИМА ТЕХНИЧКИХ И ДРУГИХ ПАРАМЕТАРА РАДИО- СТАНИЦА У СИСТЕМИМА ДИГИТАЛНИХ ФУНКЦИОНАЛНИХ РАДИО- МРЕЖА

УПУТСТВО О МЕРЕЊИМА ТЕХНИЧКИХ И ДРУГИХ ПАРАМЕТАРА РАДИО- СТАНИЦА У СИСТЕМИМА ДИГИТАЛНИХ ФУНКЦИОНАЛНИХ РАДИО- МРЕЖА УПУТСТВО О МЕРЕЊИМА ТЕХНИЧКИХ И ДРУГИХ ПАРАМЕТАРА РАДИО- СТАНИЦА У СИСТЕМИМА ДИГИТАЛНИХ ФУНКЦИОНАЛНИХ РАДИО- МРЕЖА Процедуре мерења и провере услова за дигиталне функционалне системе радио-веза Норме које

Διαβάστε περισσότερα

налазе се у диелектрику, релативне диелектричне константе ε r = 2, на међусобном растојању 2 a ( a =1cm

налазе се у диелектрику, релативне диелектричне константе ε r = 2, на међусобном растојању 2 a ( a =1cm 1 Два тачкаста наелектрисања 1 400 p и 100p налазе се у диелектрику релативне диелектричне константе ε на међусобном растојању ( 1cm ) као на слици 1 Одредити силу на наелектрисање 3 100p када се оно нађе:

Διαβάστε περισσότερα

1.2. Сличност троуглова

1.2. Сличност троуглова математик за VIII разред основне школе.2. Сличност троуглова Учили смо и дефиницију подударности два троугла, као и четири правила (теореме) о подударности троуглова. На сличан начин наводимо (без доказа)

Διαβάστε περισσότερα

предмет МЕХАНИКА 1 Студијски програми ИНДУСТРИЈСКО ИНЖЕЊЕРСТВО ДРУМСКИ САОБРАЋАЈ II ПРЕДАВАЊЕ УСЛОВИ РАВНОТЕЖЕ СИСТЕМА СУЧЕЉНИХ СИЛА

предмет МЕХАНИКА 1 Студијски програми ИНДУСТРИЈСКО ИНЖЕЊЕРСТВО ДРУМСКИ САОБРАЋАЈ II ПРЕДАВАЊЕ УСЛОВИ РАВНОТЕЖЕ СИСТЕМА СУЧЕЉНИХ СИЛА Висока техничка школа струковних студија у Нишу предмет МЕХАНИКА 1 Студијски програми ИНДУСТРИЈСКО ИНЖЕЊЕРСТВО ДРУМСКИ САОБРАЋАЈ II ПРЕДАВАЊЕ УСЛОВИ РАВНОТЕЖЕ СИСТЕМА СУЧЕЉНИХ СИЛА Садржај предавања: Систем

Διαβάστε περισσότερα

У П У Т С Т В О. о техничко-експлоатационим условима за дифузне радио-станице са фреквенцијском модулацијом

У П У Т С Т В О. о техничко-експлоатационим условима за дифузне радио-станице са фреквенцијском модулацијом На основу члана 8. став 1. тачка 1) Закона о електронским комуникацијама ( Службени гласник РС, број 44/10), члана 12. став 1. тачка 1) и члана 16. тачка 4. Статута Републичке агенције за електронске комуникације

Διαβάστε περισσότερα

АНАЛОГНА ЕЛЕКТРОНИКА ЛАБОРАТОРИЈСКЕ ВЕЖБЕ

АНАЛОГНА ЕЛЕКТРОНИКА ЛАБОРАТОРИЈСКЕ ВЕЖБЕ ЕЛЕКТРОТЕХНИЧКИ ФАКУЛТЕТ У БЕОГРАДУ КАТЕДРА ЗА ЕЛЕКТРОНИКУ АНАЛОГНА ЕЛЕКТРОНИКА ЛАБОРАТОРИЈСКЕ ВЕЖБЕ ВЕЖБА БРОЈ 2 ПОЈАЧАВАЧ СНАГЕ У КЛАСИ Б 1. 2. ИМЕ И ПРЕЗИМЕ БР. ИНДЕКСА ГРУПА ОЦЕНА ДАТУМ ВРЕМЕ ДЕЖУРНИ

Διαβάστε περισσότερα

Теорија електричних кола

Теорија електричних кола др Милка Потребић, ванредни професор, Теорија електричних кола, вежбе, Универзитет у Београду Електротехнички факултет, 7. Теорија електричних кола i i i Милка Потребић др Милка Потребић, ванредни професор,

Διαβάστε περισσότερα

Антене и простирање. Показна лабораторијска вежба - мерење карактеристика антена. 1. Антене - намена и својства

Антене и простирање. Показна лабораторијска вежба - мерење карактеристика антена. 1. Антене - намена и својства Антене и простирање Показна лабораторијска вежба - мерење карактеристика антена 1. Антене - намена и својства Антена је склоп који претвара вођени електромагнетски талас у електромагнетски талас у слободном

Διαβάστε περισσότερα

г) страница aa и пречник 2RR описаног круга правилног шестоугла јесте рац. бр. јесу самерљиве

г) страница aa и пречник 2RR описаног круга правилног шестоугла јесте рац. бр. јесу самерљиве в) дијагонала dd и страница aa квадрата dd = aa aa dd = aa aa = није рац. бр. нису самерљиве г) страница aa и пречник RR описаног круга правилног шестоугла RR = aa aa RR = aa aa = 1 јесте рац. бр. јесу

Διαβάστε περισσότερα

2. Наставни колоквијум Задаци за вежбање ОЈЛЕРОВА МЕТОДА

2. Наставни колоквијум Задаци за вежбање ОЈЛЕРОВА МЕТОДА . колоквијум. Наставни колоквијум Задаци за вежбање У свим задацима се приликом рачунања добија само по једна вредност. Одступање појединачне вредности од тачне вредности је апсолутна грешка. Вредност

Διαβάστε περισσότερα

ITU-R F (2011/04)

ITU-R F (2011/04) ITU-R F.757- (0/0) F ITU-R F.757- ii (IPR) (ITU-T/ITU-R/ISO/IEC) ITU-R http://www.itu.int/itu-r/go/patents/en http://www.itu.int/publ/r-rec/en BO BR BS BT F M P RA RS S SA SF SM SNG TF V ITU-R 0 ITU 0

Διαβάστε περισσότερα

Република Србија МИНИСТАРСТВО ПРОСВЕТЕ, НАУКЕ И ТЕХНОЛОШКОГ РАЗВОЈА ЗАВОД ЗА ВРЕДНОВАЊЕ КВАЛИТЕТА ОБРАЗОВАЊА И ВАСПИТАЊА МАТЕМАТИКА ТЕСТ

Република Србија МИНИСТАРСТВО ПРОСВЕТЕ, НАУКЕ И ТЕХНОЛОШКОГ РАЗВОЈА ЗАВОД ЗА ВРЕДНОВАЊЕ КВАЛИТЕТА ОБРАЗОВАЊА И ВАСПИТАЊА МАТЕМАТИКА ТЕСТ Република Србија МИНИСТАРСТВО ПРОСВЕТЕ, НАУКЕ И ТЕХНОЛОШКОГ РАЗВОЈА ЗАВОД ЗА ВРЕДНОВАЊЕ КВАЛИТЕТА ОБРАЗОВАЊА И ВАСПИТАЊА МАТЕМАТИКА ТЕСТ УПУТСТВО ЗА ОЦЕЊИВАЊЕ ОБАВЕЗНО ПРОЧИТАТИ ОПШТА УПУТСТВА 1. Сваки

Διαβάστε περισσότερα

Положај сваке тачке кружне плоче је одређен са поларним координатама r и ϕ.

Положај сваке тачке кружне плоче је одређен са поларним координатама r и ϕ. VI Савијање кружних плоча Положај сваке тачке кружне плоче је одређен са поларним координатама и ϕ слика 61 Диференцијална једначина савијања кружне плоче је: ( ϕ) 1 1 w 1 w 1 w Z, + + + + ϕ ϕ K Пресечне

Διαβάστε περισσότερα

Вежба 8. Мерење нивоа пријемних сигнала код земаљске и сателитске ТВ дифузије

Вежба 8. Мерење нивоа пријемних сигнала код земаљске и сателитске ТВ дифузије Вежба 8: Мерење нивоа пријемних сигнала код земаљске и сателитске ТВ дифузије 1. Циљ вежбе У оквиру ове вежбе, студент ће се упознати са: а) фреквенцијским опсезима земаљских, сателитских и КДС сигнала,

Διαβάστε περισσότερα

TAЧКАСТА НАЕЛЕКТРИСАЊА

TAЧКАСТА НАЕЛЕКТРИСАЊА TЧКАСТА НАЕЛЕКТРИСАЊА Два тачкаста наелектрисања оптерећена количинама електрицитета и налазе се у вакууму као што је приказано на слици Одредити: а) Вектор јачине електростатичког поља у тачки А; б) Електрични

Διαβάστε περισσότερα

Вектори vs. скалари. Векторске величине се описују интензитетом и правцем. Примери: Померај, брзина, убрзање, сила.

Вектори vs. скалари. Векторске величине се описују интензитетом и правцем. Примери: Померај, брзина, убрзање, сила. Вектори 1 Вектори vs. скалари Векторске величине се описују интензитетом и правцем Примери: Померај, брзина, убрзање, сила. Скаларне величине су комплетно описане само интензитетом Примери: Температура,

Διαβάστε περισσότερα

Универзитет у Београду, Саобраћајни факултет Предмет: Паркирање. 1. вежба

Универзитет у Београду, Саобраћајни факултет Предмет: Паркирање. 1. вежба Универзитет у Београду, Саобраћајни факултет Предмет: Паркирање ОРГАНИЗАЦИЈА ПАРКИРАЛИШТА 1. вежба Место за паркирање (паркинг место) Део простора намењен, технички опремљен и уређен за паркирање једног

Διαβάστε περισσότερα

b) Израз за угиб дате плоче, ако се користи само први члан реда усвојеног решења, је:

b) Израз за угиб дате плоче, ако се користи само први члан реда усвојеног решења, је: Пример 1. III Савијање правоугаоних плоча За правоугаону плочу, приказану на слици, одредити: a) израз за угиб, b) вредност угиба и пресечних сила у тачки 1 ако се користи само први члан реда усвојеног

Διαβάστε περισσότερα

ВИСОКА ТЕХНИЧКА ШКОЛА СТРУКОВНИХ СТУДИЈА У НИШУ

ВИСОКА ТЕХНИЧКА ШКОЛА СТРУКОВНИХ СТУДИЈА У НИШУ ВИСОКА ТЕХНИЧКА ШКОЛА СТРУКОВНИХ СТУДИЈА У НИШУ предмет: ОСНОВИ МЕХАНИКЕ студијски програм: ЗАШТИТА ЖИВОТНЕ СРЕДИНЕ И ПРОСТОРНО ПЛАНИРАЊЕ ПРЕДАВАЊЕ БРОЈ 2. Садржај предавања: Систем сучељних сила у равни

Διαβάστε περισσότερα

Први корак у дефинисању случајне променљиве је. дефинисање и исписивање свих могућих eлементарних догађаја.

Први корак у дефинисању случајне променљиве је. дефинисање и исписивање свих могућих eлементарних догађаја. СЛУЧАЈНА ПРОМЕНЉИВА Једнодимензионална случајна променљива X је пресликавање у коме се сваки елементарни догађај из простора елементарних догађаја S пресликава у вредност са бројне праве Први корак у дефинисању

Διαβάστε περισσότερα

Слика 1. Слика 1.2 Слика 1.1

Слика 1. Слика 1.2 Слика 1.1 За случај трожичног вода приказаног на слици одредити: а Вектор магнетне индукције у тачкама А ( и ( б Вектор подужне силе на проводник са струјом Систем се налази у вакууму Познато је: Слика Слика Слика

Διαβάστε περισσότερα

ПИТАЊА ЗА КОЛОКВИЈУМ ИЗ ОБНОВЉИВИХ ИЗВОРА ЕНЕРГИЈЕ

ПИТАЊА ЗА КОЛОКВИЈУМ ИЗ ОБНОВЉИВИХ ИЗВОРА ЕНЕРГИЈЕ ПИТАЊА ЗА КОЛОКВИЈУМ ИЗ ОБНОВЉИВИХ ИЗВОРА ЕНЕРГИЈЕ 1. Удео снаге и енергије ветра у производњи електричне енергије - стање и предвиђања у свету и Европи. 2. Навести називе најмање две међународне организације

Διαβάστε περισσότερα

Tестирање хипотеза. 5.час. 30. март Боjана Тодић Статистички софтвер март / 10

Tестирање хипотеза. 5.час. 30. март Боjана Тодић Статистички софтвер март / 10 Tестирање хипотеза 5.час 30. март 2016. Боjана Тодић Статистички софтвер 2 30. март 2016. 1 / 10 Монте Карло тест Монте Карло методе су методе код коjих се употребљаваjу низови случаjних броjева за извршење

Διαβάστε περισσότερα

Смер: Друмски саобраћај. Висока техничка школа струковних студија у Нишу ЕЛЕКТРОТЕХНИКА СА ЕЛЕКТРОНИКОМ

Смер: Друмски саобраћај. Висока техничка школа струковних студија у Нишу ЕЛЕКТРОТЕХНИКА СА ЕЛЕКТРОНИКОМ Испит из предмета Електротехника са електроником 1. Шест тачкастих наелектрисања Q 1, Q, Q, Q, Q 5 и Q налазе се у теменима правилног шестоугла, као на слици. Познато је: Q1 = Q = Q = Q = Q5 = Q ; Q 1,

Διαβάστε περισσότερα

КРУГ. У свом делу Мерење круга, Архимед је први у историји математике одрeдио приближну вред ност броја π а тиме и дужину кружнице.

КРУГ. У свом делу Мерење круга, Архимед је први у историји математике одрeдио приближну вред ност броја π а тиме и дужину кружнице. КРУГ У свом делу Мерење круга, Архимед је први у историји математике одрeдио приближну вред ност броја π а тиме и дужину кружнице. Архимед (287-212 г.п.н.е.) 6.1. Централни и периферијски угао круга Круг

Διαβάστε περισσότερα

8.2 ЛАБОРАТОРИЈСКА ВЕЖБА 2 Задатак вежбе: Израчунавање фактора појачања мотора напонским управљањем у отвореној повратној спрези

8.2 ЛАБОРАТОРИЈСКА ВЕЖБА 2 Задатак вежбе: Израчунавање фактора појачања мотора напонским управљањем у отвореној повратној спрези Регулциј електромоторних погон 8 ЛАБОРАТОРИЈСКА ВЕЖБА Здтк вежбе: Изрчунвње фктор појчњ мотор нпонским упрвљњем у отвореној повртној спрези Увод Преносн функциј мотор којим се нпонски упрвљ Кд се з нулте

Διαβάστε περισσότερα

Могућности и планови ЕПС на пољу напонско реактивне подршке. Излагач: Милан Ђорђевић, мастер.ел.тех.и рачунар. ЈП ЕПС Производња енергије

Могућности и планови ЕПС на пољу напонско реактивне подршке. Излагач: Милан Ђорђевић, мастер.ел.тех.и рачунар. ЈП ЕПС Производња енергије Могућности и планови ЕПС на пољу напонско реактивне подршке Излагач: Милан Ђорђевић, мастер.ел.тех.и рачунар. ЈП ЕПС Производња енергије 1 Обавезе ЈП ЕПС као КПС... ЗАКОН О ЕНЕРГЕТИЦИ ЧЛАН 94. Енергетски

Διαβάστε περισσότερα

Нивелмански инструмент (нивелир) - конструкција и саставни делови, испитивање и ректификација нивелира, мерење висинских разлика техничким нивелманом

Нивелмански инструмент (нивелир) - конструкција и саставни делови, испитивање и ректификација нивелира, мерење висинских разлика техничким нивелманом висинских техничким нивелманом Страна 1 Радна секција: 1.. 3. 4. 5. 6. Задатак 1. За нивелмански инструмент нивелир са компензатором серијски број испитати услове за мерење висинских : 1) Проверити правилност

Διαβάστε περισσότερα

6.5 Површина круга и његових делова

6.5 Површина круга и његових делова 7. Тетива је једнака полупречнику круга. Израчунај дужину мањег одговарајућег лука ако је полупречник 2,5 сm. 8. Географска ширина Београда је α = 44 47'57", а полупречник Земље 6 370 km. Израчунај удаљеност

Διαβάστε περισσότερα

ОБЛАСТИ: 1) Тачка 2) Права 3) Криве другог реда

ОБЛАСТИ: 1) Тачка 2) Права 3) Криве другог реда ОБЛАСТИ: ) Тачка ) Права Jov@soft - Март 0. ) Тачка Тачка је дефинисана (одређена) у Декартовом координатном систему са своје две коодринате. Примери: М(5, ) или М(-, 7) или М(,; -5) Jov@soft - Март 0.

Διαβάστε περισσότερα

Република Србија МИНИСТАРСТВО ПРОСВЕТЕ, НАУКЕ И ТЕХНОЛОШКОГ РАЗВОЈА ЗАВОД ЗА ВРЕДНОВАЊЕ КВАЛИТЕТА ОБРАЗОВАЊА И ВАСПИТАЊА

Република Србија МИНИСТАРСТВО ПРОСВЕТЕ, НАУКЕ И ТЕХНОЛОШКОГ РАЗВОЈА ЗАВОД ЗА ВРЕДНОВАЊЕ КВАЛИТЕТА ОБРАЗОВАЊА И ВАСПИТАЊА Република Србија МИНИСТАРСТВО ПРОСВЕТЕ, НАУКЕ И ТЕХНОЛОШКОГ РАЗВОЈА ЗАВОД ЗА ВРЕДНОВАЊЕ КВАЛИТЕТА ОБРАЗОВАЊА И ВАСПИТАЊА ЗАВРШНИ ИСПИТ НА КРАЈУ ОСНОВНОГ ОБРАЗОВАЊА И ВАСПИТАЊА школска 013/014. година ТЕСТ

Διαβάστε περισσότερα

Република Србија МИНИСТАРСТВО ПРОСВЕТЕ И НАУКЕ ЗАВОД ЗА ВРЕДНОВАЊЕ КВАЛИТЕТА ОБРАЗОВАЊА И ВАСПИТАЊА

Република Србија МИНИСТАРСТВО ПРОСВЕТЕ И НАУКЕ ЗАВОД ЗА ВРЕДНОВАЊЕ КВАЛИТЕТА ОБРАЗОВАЊА И ВАСПИТАЊА Република Србија МИНИСТАРСТВО ПРОСВЕТЕ И НАУКЕ ЗАВОД ЗА ВРЕДНОВАЊЕ КВАЛИТЕТА ОБРАЗОВАЊА И ВАСПИТАЊА ЗАВРШНИ ИСПИТ НА КРАЈУ ОСНОВНОГ ОБРАЗОВАЊА И ВАСПИТАЊА школска 011/01. година ТЕСТ МАТЕМАТИКА УПУТСТВО

Διαβάστε περισσότερα

Писмени испит из Теорије површинских носача. 1. За континуалну плочу приказану на слици одредити угиб и моменте савијања у означеним тачкама.

Писмени испит из Теорије површинских носача. 1. За континуалну плочу приказану на слици одредити угиб и моменте савијања у означеним тачкама. Београд, 24. јануар 2012. 1. За континуалну плочу приказану на слици одредити угиб и моменте савијања у означеним тачкама. dpl = 0.2 m P= 30 kn/m Линијско оптерећење се мења по синусном закону: 2. За плочу

Διαβάστε περισσότερα

АНАЛОГНА ЕЛЕКТРОНИКА ЛАБОРАТОРИЈСКЕ ВЕЖБЕ

АНАЛОГНА ЕЛЕКТРОНИКА ЛАБОРАТОРИЈСКЕ ВЕЖБЕ ЕЛЕКТРОТЕХНИЧКИ ФАКУЛТЕТ У БЕОГРАДУ КАТЕДРА ЗА ЕЛЕКТРОНИКУ АНАЛОГНА ЕЛЕКТРОНИКА ЛАБОРАТОРИЈСКЕ ВЕЖБЕ ВЕЖБА БРОЈ 3 ИСПРАВЉАЧИ И ФИЛТРИ.. ИМЕ И ПРЕЗИМЕ БР. ИНДЕКСА ГРУПА ОЦЕНА ДАТУМ ВРЕМЕ ДЕЖУРНИ У ЛАБОРАТОРИЈИ

Διαβάστε περισσότερα

6.2. Симетрала дужи. Примена

6.2. Симетрала дужи. Примена 6.2. Симетрала дужи. Примена Дата је дуж АВ (слика 22). Тачка О је средиште дужи АВ, а права је нормална на праву АВ(p) и садржи тачку О. p Слика 22. Права назива се симетрала дужи. Симетрала дужи је права

Διαβάστε περισσότερα

Теорија електричних кола

Теорија електричних кола Др Милка Потребић, ванредни професор, Теорија електричних кола, вежбе, Универзитет у Београду Електротехнички факултет, 7. Теорија електричних кола Милка Потребић Др Милка Потребић, ванредни професор,

Διαβάστε περισσότερα

РЈЕШЕЊА ЗАДАТАКА СА ТАКМИЧЕЊА ИЗ ЕЛЕКТРИЧНИХ МАШИНА Електријада 2004

РЈЕШЕЊА ЗАДАТАКА СА ТАКМИЧЕЊА ИЗ ЕЛЕКТРИЧНИХ МАШИНА Електријада 2004 РЈЕШЕЊА ЗАДАТАКА СА ТАКМИЧЕЊА ИЗ ЕЛЕКТРИЧНИХ МАШИНА Електријада 004 ТРАНСФОРМАТОРИ Tрофазни енергетски трансформатор 100 VA има напон и реактансу кратког споја u 4% и x % респективно При номиналном оптерећењу

Διαβάστε περισσότερα

Предмет: Задатак 4: Слика 1.0

Предмет: Задатак 4: Слика 1.0 Лист/листова: 1/1 Задатак 4: Задатак 4.1.1. Слика 1.0 x 1 = x 0 + x x = v x t v x = v cos θ y 1 = y 0 + y y = v y t v y = v sin θ θ 1 = θ 0 + θ θ = ω t θ 1 = θ 0 + ω t x 1 = x 0 + v cos θ t y 1 = y 0 +

Διαβάστε περισσότερα

Анализа Петријевих мрежа

Анализа Петријевих мрежа Анализа Петријевих мрежа Анализа Петријевих мрежа Мере се: Својства Петријевих мрежа: Досежљивост (Reachability) Проблем досежљивости се састоји у испитивању да ли се може достићи неко, жељено или нежељено,

Διαβάστε περισσότερα

ТРАПЕЗ РЕГИОНАЛНИ ЦЕНТАР ИЗ ПРИРОДНИХ И ТЕХНИЧКИХ НАУКА У ВРАЊУ. Аутор :Петар Спасић, ученик 8. разреда ОШ 8. Октобар, Власотинце

ТРАПЕЗ РЕГИОНАЛНИ ЦЕНТАР ИЗ ПРИРОДНИХ И ТЕХНИЧКИХ НАУКА У ВРАЊУ. Аутор :Петар Спасић, ученик 8. разреда ОШ 8. Октобар, Власотинце РЕГИОНАЛНИ ЦЕНТАР ИЗ ПРИРОДНИХ И ТЕХНИЧКИХ НАУКА У ВРАЊУ ТРАПЕЗ Аутор :Петар Спасић, ученик 8. разреда ОШ 8. Октобар, Власотинце Ментор :Криста Ђокић, наставник математике Власотинце, 2011. године Трапез

Διαβάστε περισσότερα

НИВОИ НЕЈОНИЗУЈУЋИХ ЗРАЧЕЊА У ОКОЛИНИ ТРАНСФОРМАТОРСКИХ СТАНИЦА 110/X kv

НИВОИ НЕЈОНИЗУЈУЋИХ ЗРАЧЕЊА У ОКОЛИНИ ТРАНСФОРМАТОРСКИХ СТАНИЦА 110/X kv НИВОИ НЕЈОНИЗУЈУЋИХ ЗРАЧЕЊА У ОКОЛИНИ ТРАНСФОРМАТОРСКИХ СТАНИЦА /X kv М. ГРБИЋ, Електротехнички институт Никола Тесла 1, Београд, Република Србија Д. ХРВИЋ, Електротехнички институт Никола Тесла, Београд,

Διαβάστε περισσότερα

Универзитет у Крагујевцу Факултет за машинство и грађевинарство у Краљеву Катедра за основне машинске конструкције и технологије материјала

Универзитет у Крагујевцу Факултет за машинство и грађевинарство у Краљеву Катедра за основне машинске конструкције и технологије материјала Теоријски део: Вежба број ТЕРМИЈСКА AНАЛИЗА. Термијска анализа је поступак који је 903.год. увео G. Tamman за добијање криве хлађења(загревања). Овај поступак заснива се на принципу промене топлотног садржаја

Διαβάστε περισσότερα

Р Е Ш Е Њ Е О ОДОБРЕЊУ ТИПА МЕРИЛА

Р Е Ш Е Њ Е О ОДОБРЕЊУ ТИПА МЕРИЛА САВЕЗНА РЕПУБЛИКА ЈУГОСЛАВИЈА САВЕЗНО МИНИСТАРСТВО ПРИВРЕДЕ И УНУТРАШЊЕ ТРГОВИНЕ САВЕЗНИ ЗАВОД ЗА МЕРЕ И ДРАГОЦЕНЕ МЕТАЛЕ 11 000 Београд, Мике Аласа 14, поштански фах 384 телефон: (011) 3282-736, телефакс:

Διαβάστε περισσότερα

L кплп (Калем у кплу прпстпперипдичне струје)

L кплп (Калем у кплу прпстпперипдичне струје) L кплп (Калем у кплу прпстпперипдичне струје) i L u=? За коло са слике кроз калем ппзнате позната простопериодична струја: индуктивности L претпоставићемо да протиче i=i m sin(ωt + ψ). Услед променљиве

Διαβάστε περισσότερα

ЦЕНТАР ЗА ТЕХНИЧКА ИСПИТИВАЊА. Листа мерне опреме. Мерење нивоа буке, терцна и октавна анализа буке, статистичка анализа буке, профил буке.

ЦЕНТАР ЗА ТЕХНИЧКА ИСПИТИВАЊА. Листа мерне опреме. Мерење нивоа буке, терцна и октавна анализа буке, статистичка анализа буке, профил буке. Bruel&Kjaer Данска 2010 2731656 2010 2747765 Листа мерне Страна: 1/12 (инв. број-ознака лабораторијапросторија) 1/001 Преносни анализатор са мерачем нивоа звука, фреквенцијском анализом и софтвером за

Διαβάστε περισσότερα

Теорија линеарних антена

Теорија линеарних антена Теорија линеарних антена Антене су уређаји који претварају електричну енергију у електромагнетну (предајне антене) и обрнуто (пријемне антене) Према фреквентном опсегу, антене се деле на каналске (за узан

Διαβάστε περισσότερα

3.1. Однос тачке и праве, тачке и равни. Одређеност праве и равни

3.1. Однос тачке и праве, тачке и равни. Одређеност праве и равни ТАЧКА. ПРАВА. РАВАН Талес из Милета (624 548. пре н. е.) Еуклид (330 275. пре н. е.) Хилберт Давид (1862 1943) 3.1. Однос тачке и праве, тачке и равни. Одређеност праве и равни Настанак геометрије повезује

Διαβάστε περισσότερα

ПОВРШИНа ЧЕТВОРОУГЛОВА И ТРОУГЛОВА

ПОВРШИНа ЧЕТВОРОУГЛОВА И ТРОУГЛОВА ПОВРШИНа ЧЕТВОРОУГЛОВА И ТРОУГЛОВА 1. Допуни шта недостаје: а) 5m = dm = cm = mm; б) 6dm = m = cm = mm; в) 7cm = m = dm = mm. ПОЈАМ ПОВРШИНЕ. Допуни шта недостаје: а) 10m = dm = cm = mm ; б) 500dm = a

Διαβάστε περισσότερα

Република Србија МИНИСТАРСТВО ПРОСВЕТЕ, НАУКЕ И ТЕХНОЛОШКОГ РАЗВОЈА ЗАВОД ЗА ВРЕДНОВАЊЕ КВАЛИТЕТА ОБРАЗОВАЊА И ВАСПИТАЊА

Република Србија МИНИСТАРСТВО ПРОСВЕТЕ, НАУКЕ И ТЕХНОЛОШКОГ РАЗВОЈА ЗАВОД ЗА ВРЕДНОВАЊЕ КВАЛИТЕТА ОБРАЗОВАЊА И ВАСПИТАЊА Република Србија МИНИСТАРСТВО ПРОСВЕТЕ, НАУКЕ И ТЕХНОЛОШКОГ РАЗВОЈА ЗАВОД ЗА ВРЕДНОВАЊЕ КВАЛИТЕТА ОБРАЗОВАЊА И ВАСПИТАЊА ЗАВРШНИ ИСПИТ НА КРАЈУ ОСНОВНОГ ОБРАЗОВАЊА И ВАСПИТАЊА школска 01/01. година ТЕСТ

Διαβάστε περισσότερα

Р Е Ш Е Њ Е О ОДОБРЕЊУ ТИПА МЕРИЛА године

Р Е Ш Е Њ Е О ОДОБРЕЊУ ТИПА МЕРИЛА године САВЕЗНА РЕПУБЛИКА ЈУГОСЛАВИЈА САВЕЗНО МИНИСТАРСТВО ПРИВРЕДЕ И УНУТРАШЊЕ ТРГОВИНЕ САВЕЗНИ ЗАВОД ЗА МЕРЕ И ДРАГОЦЕНЕ МЕТАЛЕ 11 000 Београд, Мике Аласа 14, поштански фах 384 телефон: (011) 328-2736, телефакс:

Διαβάστε περισσότερα

7. ЈЕДНОСТАВНИЈЕ КВАДРАТНЕ ДИОФАНТОВE ЈЕДНАЧИНЕ

7. ЈЕДНОСТАВНИЈЕ КВАДРАТНЕ ДИОФАНТОВE ЈЕДНАЧИНЕ 7. ЈЕДНОСТАВНИЈЕ КВАДРАТНЕ ДИОФАНТОВE ЈЕДНАЧИНЕ 7.1. ДИОФАНТОВА ЈЕДНАЧИНА ху = n (n N) Диофантова једначина ху = n (n N) има увек решења у скупу природних (а и целих) бројева и њено решавање није проблем,

Διαβάστε περισσότερα

ЕНЕРГЕТСКИ ПРЕТВАРАЧИ 2 (13Е013ЕП2) октобар 2016.

ЕНЕРГЕТСКИ ПРЕТВАРАЧИ 2 (13Е013ЕП2) октобар 2016. ЕНЕРГЕТСКИ ПРЕТВАРАЧИ (3Е03ЕП) октобар 06.. Батерија напона B = 00 пуни се преко трофазног полууправљивог мосног исправљача, који је повезан на мрежу 3x380, 50 Hz преко трансформатора у спрези y, са преносним

Διαβάστε περισσότερα

Теорија електричних кола

Теорија електричних кола Др Милка Потребић, ванредни професор, Теорија електричних кола, предавања, Универзитет у Београду Електротехнички факултет, 07. Вишефазне електричне системе је патентирао српски истраживач Никола Тесла

Διαβάστε περισσότερα

Ротационо симетрична деформација средње површи ротационе љуске

Ротационо симетрична деформација средње површи ротационе љуске Ротационо симетрична деформација средње површи ротационе љуске слика. У свакој тачки посматране средње површи, у општем случају, постоје два компонентална померања: v - померање у правцу тангенте на меридијалну

Διαβάστε περισσότερα

Република Србија МИНИСТАРСТВО ПРОСВЕТЕ И НАУКЕ ЗАВОД ЗА ВРЕДНОВАЊЕ КВАЛИТЕТА ОБРАЗОВАЊА И ВАСПИТАЊА

Република Србија МИНИСТАРСТВО ПРОСВЕТЕ И НАУКЕ ЗАВОД ЗА ВРЕДНОВАЊЕ КВАЛИТЕТА ОБРАЗОВАЊА И ВАСПИТАЊА Тест Математика Република Србија МИНИСТАРСТВО ПРОСВЕТЕ И НАУКЕ ЗАВОД ЗА ВРЕДНОВАЊЕ КВАЛИТЕТА ОБРАЗОВАЊА И ВАСПИТАЊА ЗАВРШНИ ИСПИТ НА КРАЈУ ОСНОВНОГ ОБРАЗОВАЊА И ВАСПИТАЊА школска 00/0. година ТЕСТ МАТЕМАТИКА

Διαβάστε περισσότερα

Република Србија МИНИСТАРСТВО ПРОСВЕТЕ И НАУКЕ ЗАВОД ЗА ВРЕДНОВАЊЕ КВАЛИТЕТА ОБРАЗОВАЊА И ВАСПИТАЊА

Република Србија МИНИСТАРСТВО ПРОСВЕТЕ И НАУКЕ ЗАВОД ЗА ВРЕДНОВАЊЕ КВАЛИТЕТА ОБРАЗОВАЊА И ВАСПИТАЊА Република Србија МИНИСТАРСТВО ПРОСВЕТЕ И НАУКЕ ЗАВОД ЗА ВРЕДНОВАЊЕ КВАЛИТЕТА ОБРАЗОВАЊА И ВАСПИТАЊА ЗАВРШНИ ИСПИТ НА КРАЈУ ОСНОВНОГ ОБРАЗОВАЊА И ВАСПИТАЊА школска 2010/2011. година ТЕСТ 3 МАТЕМАТИКА УПУТСТВО

Διαβάστε περισσότερα

ЕЛЕКТРОНИКЕ ЗА УЧЕНИКЕ ТРЕЋЕГ РАЗРЕДА

ЕЛЕКТРОНИКЕ ЗА УЧЕНИКЕ ТРЕЋЕГ РАЗРЕДА МИНИСТАРСТВО ПРОСВЕТЕ, НАУКЕ И ТЕХНОЛОШКОГ РАЗВОЈА РЕПУБЛИКЕ СРБИЈЕ ЗАЈЕДНИЦА ЕЛЕКТРОТЕХНИЧКИХ ШКОЛА РЕПУБЛИКЕ СРБИЈЕ ДВАДЕСЕТ ДРУГО РЕГИОНАЛНО ТАКМИЧЕЊЕ ОДГОВОРИ И РЕШЕЊА ИЗ ЕЛЕКТРОНИКЕ ЗА УЧЕНИКЕ ТРЕЋЕГ

Διαβάστε περισσότερα

Штампарске грешке у петом издању уџбеника Основи електротехнике, 1. део, Електростатика

Штампарске грешке у петом издању уџбеника Основи електротехнике, 1. део, Електростатика Штампарске грешке у петом издању уџбеника Основи електротехнике део Страна пасус први ред треба да гласи У четвртом делу колима променљивих струја Штампарске грешке у четвртом издању уџбеника Основи електротехнике

Διαβάστε περισσότερα

СИСТЕМ ЛИНЕАРНИХ ЈЕДНАЧИНА С ДВЕ НЕПОЗНАТЕ

СИСТЕМ ЛИНЕАРНИХ ЈЕДНАЧИНА С ДВЕ НЕПОЗНАТЕ СИСТЕМ ЛИНЕАРНИХ ЈЕДНАЧИНА С ДВЕ НЕПОЗНАТЕ 8.. Линеарна једначина с две непознате Упознали смо појам линеарног израза са једном непознатом. Изрази x + 4; (x 4) + 5; x; су линеарни изрази. Слично, линеарни

Διαβάστε περισσότερα

Међулабораторијско поређење резултата. мерења магнетске индукције надземног вода напонског нивоа 400 kv. У

Међулабораторијско поређење резултата. мерења магнетске индукције надземног вода напонског нивоа 400 kv. У Стручни рад UDK:621.317.42 BIBLID:0350-8528(2012),22.p.209-221 doi:10.5937/zeint22-2336 Међулабораторијско поређење резултата мерења магнетске индукције надземног вода напонског нивоа 400 kv Маја Грбић

Διαβάστε περισσότερα

5.2. Имплицитни облик линеарне функције

5.2. Имплицитни облик линеарне функције математикa за VIII разред основне школе 0 Слика 6 8. Нацртај график функције: ) =- ; ) =,5; 3) = 0. 9. Нацртај график функције и испитај њен знак: ) = - ; ) = 0,5 + ; 3) =-- ; ) = + 0,75; 5) = 0,5 +. 0.

Διαβάστε περισσότερα

Упутство за избор домаћих задатака

Упутство за избор домаћих задатака Упутство за избор домаћих задатака Студент од изабраних задатака области Математике 2: Комбинаторика, Вероватноћа и статистика бира по 20 задатака. Студент може бирати задатке помоћу програмског пакета

Διαβάστε περισσότερα

МАТРИЧНА АНАЛИЗА КОНСТРУКЦИЈА

МАТРИЧНА АНАЛИЗА КОНСТРУКЦИЈА Београд, 21.06.2014. За штап приказан на слици одредити најмању вредност критичног оптерећења P cr користећи приближан поступак линеаризоване теорије другог реда и: а) и један елемент, слика 1, б) два

Διαβάστε περισσότερα

Р Е Ш Е Њ Е О ОДОБРЕЊУ ТИПА МЕРИЛА године

Р Е Ш Е Њ Е О ОДОБРЕЊУ ТИПА МЕРИЛА године СРБИЈА И ЦРНА ГОРА МИНИСТАРСТВО ЗА УНУТРАШЊЕ ЕКОНОМСКЕ ОДНОСЕ ЗАВОД ЗА МЕРЕ И ДРАГОЦЕНЕ МЕТАЛЕ 11 000 Београд, Мике Аласа 14, поштански фах 384 телефон: (011) 328-2736, телефакс: (011) 181-668 На основу

Διαβάστε περισσότερα

10.3. Запремина праве купе

10.3. Запремина праве купе 0. Развијени омотач купе је исечак чији је централни угао 60, а тетива која одговара том углу је t. Изрази површину омотача те купе у функцији од t. 0.. Запремина праве купе. Израчунај запремину ваљка

Διαβάστε περισσότερα

Писмени испит из Метода коначних елемената

Писмени испит из Метода коначних елемената Београд,.0.07.. За приказани билинеарни коначни елемент (Q8) одредити вектор чворног оптерећења услед задатог линијског оптерећења p. Користити природни координатни систем (ξ,η).. На слици је приказан

Διαβάστε περισσότερα

ЛИНЕАРНА ФУНКЦИЈА. k, k 0), осна и централна симетрија и сл. 2, x 0. У претходном примеру неке функције су линеарне а неке то нису.

ЛИНЕАРНА ФУНКЦИЈА. k, k 0), осна и централна симетрија и сл. 2, x 0. У претходном примеру неке функције су линеарне а неке то нису. ЛИНЕАРНА ФУНКЦИЈА 5.. Функција = a + b Функционалне зависности су веома значајне и са њиховим применама често се сусрећемо. Тако, већ су нам познате директна и обрнута пропорционалност ( = k; = k, k ),

Διαβάστε περισσότερα

Флукс, електрична енергија, електрични потенцијал

Флукс, електрична енергија, електрични потенцијал Флукс, електрична енергија, електрични потенцијал 1 Електрични флукс Ако линије поља пролазе кроз површину A која је нормална на њих Производ EA је флукс, Φ Генерално: Φ E = E A cos θ 2 Електрични флукс,

Διαβάστε περισσότερα

ИСПИТИВАЊЕ ЕЛЕКТРИЧНИХ МАШИНА. 6. Мерење буке и вибрација ЕМ

ИСПИТИВАЊЕ ЕЛЕКТРИЧНИХ МАШИНА. 6. Мерење буке и вибрација ЕМ Електротехнички факултет Енергетски одсек Катедра за енергетске претвараче и погоне ИСПИТИВАЊЕ ЕЛЕКТРИЧНИХ МАШИНА 6. Мерење буке и вибрација ЕМ Предавач: доц. др Младен Терзић Бука је нежељени звук. Појам

Διαβάστε περισσότερα

Математика Тест 3 Кључ за оцењивање

Математика Тест 3 Кључ за оцењивање Математика Тест 3 Кључ за оцењивање ОПШТЕ УПУТСТВО ЗА ОЦЕЊИВАЊЕ Кључ за оцењивање дефинише начин на који се оцењује сваки поједини задатак. У општим упутствима за оцењивање дефинисане су оне ситуације

Διαβάστε περισσότερα

ВИСОКА ШКОЛА ЕЛЕКТРОТЕХНИКЕ И РАЧУНАРСТВА СТРУКОВНИХ СТУДИЈА. Стефановић Ивана МОДЕЛИ ПРОПАГАЦИЈЕ СИГНАЛА У МОБИЛНИМ ТЕЛЕКОМУНИКАЦИОНИМ СИСТЕМИМА

ВИСОКА ШКОЛА ЕЛЕКТРОТЕХНИКЕ И РАЧУНАРСТВА СТРУКОВНИХ СТУДИЈА. Стефановић Ивана МОДЕЛИ ПРОПАГАЦИЈЕ СИГНАЛА У МОБИЛНИМ ТЕЛЕКОМУНИКАЦИОНИМ СИСТЕМИМА ВИСОКА ШКОЛА ЕЛЕКТРОТЕХНИКЕ И РАЧУНАРСТВА СТРУКОВНИХ СТУДИЈА Стефановић Ивана МОДЕЛИ ПРОПАГАЦИЈЕ СИГНАЛА У МОБИЛНИМ ТЕЛЕКОМУНИКАЦИОНИМ СИСТЕМИМА -завршни рад- Београд,010 Кандидат: Стефановић Ивана Број

Διαβάστε περισσότερα

АНАЛИТИЧКА ГЕОМЕТРИЈА. - удаљеност између двије тачке. 1 x2

АНАЛИТИЧКА ГЕОМЕТРИЈА. - удаљеност између двије тачке. 1 x2 АНАЛИТИЧКА ГЕОМЕТРИЈА d AB x x y - удаљеност између двије тачке y x x x y s, y y s - координате средишта дужи x x y x, y y - подјела дужи у заданом односу x x x y y y xt, yt - координате тежишта троугла

Διαβάστε περισσότερα

Република Србија МИНИСТАРСТВО ПРОСВЕТЕ, НАУКЕ И ТЕХНОЛОШКОГ РАЗВОЈА ЗАВОД ЗА ВРЕДНОВАЊЕ КВАЛИТЕТА ОБРАЗОВАЊА И ВАСПИТАЊА

Република Србија МИНИСТАРСТВО ПРОСВЕТЕ, НАУКЕ И ТЕХНОЛОШКОГ РАЗВОЈА ЗАВОД ЗА ВРЕДНОВАЊЕ КВАЛИТЕТА ОБРАЗОВАЊА И ВАСПИТАЊА Република Србија МИНИСТАРСТВО ПРОСВЕТЕ, НАУКЕ И ТЕХНОЛОШКОГ РАЗВОЈА ЗАВОД ЗА ВРЕДНОВАЊЕ КВАЛИТЕТА ОБРАЗОВАЊА И ВАСПИТАЊА ЗАВРШНИ ИСПИТ У ОСНОВНОМ ОБРАЗОВАЊУ И ВАСПИТАЊУ школска 014/01. година ТЕСТ МАТЕМАТИКА

Διαβάστε περισσότερα

КАТЕДРА ЗА ЕНЕРГЕТСКЕ ПРЕТВАРАЧЕ И ПОГОНЕ ЛАБОРАТОРИЈА ЗА ЕНЕРГЕТСКЕ ПРЕТВАРАЧЕ ЕНЕРГЕТСКИ ПРЕТВАРАЧИ 1

КАТЕДРА ЗА ЕНЕРГЕТСКЕ ПРЕТВАРАЧЕ И ПОГОНЕ ЛАБОРАТОРИЈА ЗА ЕНЕРГЕТСКЕ ПРЕТВАРАЧЕ ЕНЕРГЕТСКИ ПРЕТВАРАЧИ 1 КАТЕДРА ЗА ЕНЕРГЕТСКЕ ПРЕТВАРАЧЕ И ПОГОНЕ ЛАБОРАТОРИЈА ЗА ЕНЕРГЕТСКЕ ПРЕТВАРАЧЕ ЕНЕРГЕТСКИ ПРЕТВАРАЧИ 1 Лабораторијска вежба број 1 МОНОФАЗНИ ФАЗНИ РЕГУЛАТОР СА ОТПОРНИМ И ОТПОРНО-ИНДУКТИВНИМ ОПТЕРЕЋЕЊЕМ

Διαβάστε περισσότερα

Слика 1 Ако се са RFe отпорника, онда су ова два температурно зависна отпорника везана на ред, па је укупна отпорност,

Слика 1 Ако се са RFe отпорника, онда су ова два температурно зависна отпорника везана на ред, па је укупна отпорност, Температурно стабилан отпорник састоји се од два једнака цилиндрична дела начињена од различитих материјала (гвожђе и графит) У ком односу стоје отпорности ова два дела отпорника ако се претпостави да

Διαβάστε περισσότερα

ΣΧΟΛΗ ΔΙΟΙΚΗΣΗΣ ΚΑΙ ΟΙΚΟΝΟΜΙΑΣ ΤΜΗΜΑ ΤΗΛΕΠΛΗΡΟΦΟΡΙΚΗΣ ΚΑΙ ΔΙΟΙΚΗΣΗΣ

ΣΧΟΛΗ ΔΙΟΙΚΗΣΗΣ ΚΑΙ ΟΙΚΟΝΟΜΙΑΣ ΤΜΗΜΑ ΤΗΛΕΠΛΗΡΟΦΟΡΙΚΗΣ ΚΑΙ ΔΙΟΙΚΗΣΗΣ ΣΧΟΛΗ ΔΙΟΙΚΗΣΗΣ ΚΑΙ ΟΙΚΟΝΟΜΙΑΣ ΤΜΗΜΑ ΤΗΛΕΠΛΗΡΟΦΟΡΙΚΗΣ ΚΑΙ ΔΙΟΙΚΗΣΗΣ cdma2000: Initial Settings Forward Fundamental Radio Conf iguration 3 9.6 Kbps NonTD Multipath Fading Channel Select the parameters for

Διαβάστε περισσότερα

Република Србија МИНИСТАРСТВО ПРОСВЕТЕ И НАУКЕ ЗАВОД ЗА ВРЕДНОВАЊЕ КВАЛИТЕТА ОБРАЗОВАЊА И ВАСПИТАЊА

Република Србија МИНИСТАРСТВО ПРОСВЕТЕ И НАУКЕ ЗАВОД ЗА ВРЕДНОВАЊЕ КВАЛИТЕТА ОБРАЗОВАЊА И ВАСПИТАЊА Република Србија МИНИСТАРСТВО ПРОСВЕТЕ И НАУКЕ ЗАВОД ЗА ВРЕДНОВАЊЕ КВАЛИТЕТА ОБРАЗОВАЊА И ВАСПИТАЊА ЗАВРШНИ ИСПИТ НА КРАЈУ ОСНОВНОГ ОБРАЗОВАЊА И ВАСПИТАЊА школска 2011/2012. година ТЕСТ 3 МАТЕМАТИКА УПУТСТВО

Διαβάστε περισσότερα

ВИСОКА ТЕХНИЧКА ШКОЛА СТРУКОВНИХ СТУДИЈА У НИШУ

ВИСОКА ТЕХНИЧКА ШКОЛА СТРУКОВНИХ СТУДИЈА У НИШУ ВИСОКА ТЕХНИЧКА ШКОЛА СТРУКОВНИХ СТУДИЈА У НИШУ предмет: МЕХАНИКА 1 студијски програми: ЗАШТИТА ЖИВОТНЕ СРЕДИНЕ И ПРОСТОРНО ПЛАНИРАЊЕ ПРЕДАВАЊЕ БРОЈ 3. 1 Садржај предавања: Статичка одређеност задатака

Διαβάστε περισσότερα

МАШИНЕ НЕПРЕКИДНОГ ТРАНСПОРТА. ttl. тракасти транспортери, капацитет - учинак, главни отпори кретања. Машине непрекидног транспорта. предавање 2.

МАШИНЕ НЕПРЕКИДНОГ ТРАНСПОРТА. ttl. тракасти транспортери, капацитет - учинак, главни отпори кретања. Машине непрекидног транспорта. предавање 2. МАШИНЕ НЕПРЕКИДНОГ ТРАНСПОРТА предавање.3 тракасти транспортери, капацитет учинак, главни отпори кретања Капацитет Капацитет представља полазни параметар при прорачуну транспортера задаје се пројектним

Διαβάστε περισσότερα

ТЕЛЕКОМУНИКАЦИОНА МЈЕРЕЊА скрипта

ТЕЛЕКОМУНИКАЦИОНА МЈЕРЕЊА скрипта скрипта Дражен Суртов Електротехничка школа Никола Тесла Бањалука, 2013 САДРЖАЈ УВОД. ОСНОВНИ ПОЈМОВИ ТЕОРИЈЕ ГРЕШАКА 4 Апсолутна и релативна грешка 5 Врсте грешака 5 Статистичка анализа 6 МЈЕРЕЊЕ ФРЕКВЕНЦИЈЕ

Διαβάστε περισσότερα

4.4. Паралелне праве, сечица. Углови које оне одређују. Углови са паралелним крацима

4.4. Паралелне праве, сечица. Углови које оне одређују. Углови са паралелним крацима 50. Нацртај било које унакрсне углове. Преношењем утврди однос унакрсних углова. Какво тврђење из тога следи? 51. Нацртај угао чија је мера 60, а затим нацртај њему унакрсни угао. Колика је мера тог угла?

Διαβάστε περισσότερα

ЗАВРШНИ РАД КЛИНИЧКА МЕДИЦИНА 5. школска 2016/2017. ШЕСТА ГОДИНА СТУДИЈА

ЗАВРШНИ РАД КЛИНИЧКА МЕДИЦИНА 5. школска 2016/2017. ШЕСТА ГОДИНА СТУДИЈА ЗАВРШНИ РАД КЛИНИЧКА МЕДИЦИНА 5 ШЕСТА ГОДИНА СТУДИЈА школска 2016/2017. Предмет: ЗАВРШНИ РАД Предмет се вреднује са 6 ЕСПБ. НАСТАВНИЦИ И САРАДНИЦИ: РБ Име и презиме Email адреса звање 1. Јасмина Кнежевић

Διαβάστε περισσότερα

Разлика потенцијала није исто што и потенцијална енергија. V = V B V A = PE / q

Разлика потенцијала није исто што и потенцијална енергија. V = V B V A = PE / q Разлика потенцијала Разлика потенцијала између тачака A и B се дефинише као промена потенцијалне енергије (крајња минус почетна вредност) када се наелектрисање q помера из тачке A утачку B подељена са

Διαβάστε περισσότερα

1. Модел кретања (1.1)

1. Модел кретања (1.1) 1. Модел кретања Кинематика, у најопштијој формулацији, може да буде дефинисана као геометрија кретања. Другим речима, применом основног апарата математичке анализе успостављају се зависности између елементарних

Διαβάστε περισσότερα

Вежба 17 Kарактеристикa транзистора

Вежба 17 Kарактеристикa транзистора Вежба 17 Kарактеристикa транзистора Увод Проналазак транзистора означава почетак нове ере у електроници. Проналазачи транзистора Бардин (Bardeen), Братеин (Brattain) и Шокли (Shockley) су за своје откриће

Διαβάστε περισσότερα

Испитивања електричних и магнетских поља у околини трансформаторских станица 110/x kv

Испитивања електричних и магнетских поља у околини трансформаторских станица 110/x kv Стручни рад UDK:621.317.42:621.317.32:621.311.42 BIBLID: 0350-8528(2016),26 p.151-163 doi:10.5937/zeint26-12319 Испитивања електричних и магнетских поља у околини трансформаторских станица 110/x kv Маја

Διαβάστε περισσότερα

Семинарски рад из линеарне алгебре

Семинарски рад из линеарне алгебре Универзитет у Београду Машински факултет Докторске студије Милош Живановић дипл. инж. Семинарски рад из линеарне алгебре Београд, 6 Линеарна алгебра семинарски рад Дата је матрица: Задатак: a) Одредити

Διαβάστε περισσότερα

ЗАШТИТА ПОДАТАКА Шифровање јавним кључем и хеш функције. Diffie-Hellman размена кључева

ЗАШТИТА ПОДАТАКА Шифровање јавним кључем и хеш функције. Diffie-Hellman размена кључева ЗАШТИТА ПОДАТАКА Шифровање јавним кључем и хеш функције Diffie-Hellman размена кључева Преглед Биће објашњено: Diffie-Hellman размена кључева 2/13 Diffie-Hellman размена кључева први алгоритам са јавним

Διαβάστε περισσότερα

ΠΡΟΣΟΜΟΙΩΣΗ ΦΥΣΙΚΟΥ ΚΑΝΑΛΙΟΥ ΚΑΤΕΡΧΟΜΕΝΗΣ ΖΕΥΞΗΣ (PDSCH) ΤΕΧΝΟΛΟΓΙΑΣ LTE

ΠΡΟΣΟΜΟΙΩΣΗ ΦΥΣΙΚΟΥ ΚΑΝΑΛΙΟΥ ΚΑΤΕΡΧΟΜΕΝΗΣ ΖΕΥΞΗΣ (PDSCH) ΤΕΧΝΟΛΟΓΙΑΣ LTE ΠΑΝΕΠΙΣΤΗΜΙΟ ΠΑΤΡΩΝ Δ.Π.Μ.Σ ΗΛΕΚΤΡΟΝΙΚΗ ΚΑΙ ΕΠΕΞΕΡΓΑΣΙΑ ΤΗΣ ΠΛΗΡΟΦΟΡΙΑΣ Μεταπτυχιακή Διπλωματική Εργασία ΠΡΟΣΟΜΟΙΩΣΗ ΦΥΣΙΚΟΥ ΚΑΝΑΛΙΟΥ ΚΑΤΕΡΧΟΜΕΝΗΣ ΖΕΥΞΗΣ (PDSCH) ΤΕΧΝΟΛΟΓΙΑΣ LTE Φοιτήτρια: Μπουργάνη Ευαγγελία

Διαβάστε περισσότερα

Катедра за електронику, Основи електронике

Катедра за електронику, Основи електронике Лабораторијске вежбе из основа електронике, 13. 7. 215. Презиме, име и број индекса. Трајање испита: 12 минута Тест за лабораторијске вежбе 1 2 3 4 5 6 7 8 9 1 11 12 13 14 15 16 17 5 1 5 1 5 5 2 3 5 1

Διαβάστε περισσότερα

ПРАВИЛНИК О ЗАШТИТИ ОД ЕЛЕКТРОМАГНЕТСКИХ ПОЉА ДО 300 GHz. ( Службени гласник Републике Српске број 112/05) I - ОСНОВНЕ ОДРЕДБЕ. Члан 1.

ПРАВИЛНИК О ЗАШТИТИ ОД ЕЛЕКТРОМАГНЕТСКИХ ПОЉА ДО 300 GHz. ( Службени гласник Републике Српске број 112/05) I - ОСНОВНЕ ОДРЕДБЕ. Члан 1. ПРАВИЛНИК О ЗАШТИТИ ОД ЕЛЕКТРОМАГНЕТСКИХ ПОЉА ДО 300 GHz ( Службени гласник Републике Српске број 112/05) I - ОСНОВНЕ ОДРЕДБЕ Овим правилником прописују се: Члан 1. 1) граничне вриједности референтних

Διαβάστε περισσότερα

R 2. I област. 1. Реални напонски генератор електромоторне силе E. и реални напонски генератор непознате електромоторне силе E 2

R 2. I област. 1. Реални напонски генератор електромоторне силе E. и реални напонски генератор непознате електромоторне силе E 2 I област. Реални напонски генератор електромоторне силе = 0 V и унутрашње отпорности = Ω и реални напонски генератор непознате електромоторне силе и унутрашње отпорности = 0, 5 Ω везани су у коло као на

Διαβάστε περισσότερα

7.3. Површина правилне пирамиде. Површина правилне четворостране пирамиде

7.3. Површина правилне пирамиде. Површина правилне четворостране пирамиде математик за VIII разред основне школе 4. Прво наћи дужину апотеме. Како је = 17 cm то је тражена површина P = 18+ 4^cm = ^4+ cm. 14. Основа четворостране пирамиде је ромб чије су дијагонале d 1 = 16 cm,

Διαβάστε περισσότερα

Никола Ранковић: Прецизни мерни претварач електричних величина 1. УВОД

Никола Ранковић: Прецизни мерни претварач електричних величина 1. УВОД САДРЖАЈ. УВОД.... ВРСТЕ ПРЕТВАРАЧА..... МЕРНИ ПРЕТВАРАЧИ НЕЕЛЕКТРИЧНИХ ВЕЛИЧИНА..... МЕРНИ ПРЕТВАРАЧИ ЕЛЕКТРИЧНИХ ВЕЛИЧИНА...3.3. УЛАЗНА И ИЗЛАЗНА ВЕЛИЧИНА...3 3. МЕРНИ ПРЕТВАРАЧИ У ЕЛЕКТРОПРИВРЕДИ...4

Διαβάστε περισσότερα

Ваљак. cm, а површина осног пресека 180 cm. 252π, 540π,... ТРЕБА ЗНАТИ: ВАЉАК P=2B + M V= B H B= r 2 p M=2rp H Pосн.пресека = 2r H ЗАДАЦИ:

Ваљак. cm, а површина осног пресека 180 cm. 252π, 540π,... ТРЕБА ЗНАТИ: ВАЉАК P=2B + M V= B H B= r 2 p M=2rp H Pосн.пресека = 2r H ЗАДАЦИ: Ваљак ВАЉАК P=B + M V= B H B= r p M=rp H Pосн.пресека = r H. Површина омотача ваљка је π m, а висина ваљка је два пута већа од полупрчника. Израчунати запремину ваљка. π. Осни пресек ваљка је квадрат површине

Διαβάστε περισσότερα

Писмени испит из Теорије плоча и љуски. 1. За континуалну плочу приказану на слици одредити угиб и моменте савијања у означеним тачкама.

Писмени испит из Теорије плоча и љуски. 1. За континуалну плочу приказану на слици одредити угиб и моменте савијања у означеним тачкама. Београд, 24. јануар 2012. 1. За континуалну плочу приказану на слици одредити угиб и моменте савијања у означеним тачкама. = 0.2 dpl = 0.2 m P= 30 kn/m Линијско оптерећење се мења по синусном закону: 2.

Διαβάστε περισσότερα

РЕШЕЊА ЗАДАТАКА - IV РАЗЕД 1. Мањи број: : x,

РЕШЕЊА ЗАДАТАКА - IV РАЗЕД 1. Мањи број: : x, РЕШЕЊА ЗАДАТАКА - IV РАЗЕД 1. Мањи број: : x, Већи број: 1 : 4x + 1, (4 бода) Њихов збир: 1 : 5x + 1, Збир умањен за остатак: : 5x = 55, 55 : 5 = 11; 11 4 = ; + 1 = 45; : x = 11. Дакле, први број је 45

Διαβάστε περισσότερα

ЛАБОРАТОРИЈСКЕ ВЕЖБЕ ИЗ ФИЗИКЕ ПРВИ КОЛОКВИЈУМ I група

ЛАБОРАТОРИЈСКЕ ВЕЖБЕ ИЗ ФИЗИКЕ ПРВИ КОЛОКВИЈУМ I група ЛАБОРАТОРИЈСКЕ ВЕЖБЕ ИЗ ФИЗИКЕ ПРВИ КОЛОКВИЈУМ 21.11.2009. I група Име и презиме студента: Број индекса: Термин у ком студент ради вежбе: Напомена: Бира се и одговара ИСКЉУЧИВО на шест питања заокруживањем

Διαβάστε περισσότερα

Вежба 19 Транзистор као прекидач

Вежба 19 Транзистор као прекидач Вежба 19 Транзистор као прекидач Увод Једна од примена транзистора у екектроници јесте да се он користи као прекидач. Довођењем напона на базу транзистора, транзистор прелази из једног у други режима рада,

Διαβάστε περισσότερα