САДРЖАЈ #008 // ДЕЦЕМБАР 2014.

Transcript

1 1

2 2

3 САДРЖАЈ 04 Уводник 06 Четврти Фестивал науке у Бањалуци - Паметни уређаји у служби науке 09 Тема броја Депресија 12 Усамљеност 16 Стрес увод у болест 18 Наука Математика није баук 20 Све на свијету математикује 22 Наука - Ноћ истраживача по трећи пут у Требињу 23 Можемо ли спријечити провинцијализацију науке 25 Четврти годишњи форум стипендиста 26 ТНТИ - Иновативно коришћење отпада 28 Поглед из Шведске 31 Хркање и спавачка апнеја 34 Шести Агросим 35 Одржана друга конференција Сомет 39 Како постати иноватор 41 Интернет свега 46 Умови који су промијенили свијет - Нилс Бор 50 Како објавити рад у референтном међународном часопису 52 Истраживање свемира #008 // ДЕЦЕМБАР ЗА ИЗДАВАЧА: Проф. др Јасмин Комић // УРЕДНИК ИЗДАЊА: Синиша Марчић // ЗАМЈЕНИК УРЕДНИКА: Биљана Војводић // РЕДАКЦИЈА: Драгана Рађан, Санела Вуклишевић, Ања Гвозден, Ивана Божић, Денис Туркановић, Никола Плавшић, Чедомир Ољача, Мирза Бајровић, Горан Горановић, Aquarius // ЛЕКТОР: Мирјана Арежина и Горан Милашин // ДИЗАЈН И ПРЕЛОМ: Aquarius // ИЗДАВАЧ: Министарство науке и технологије Републике Српске // infiniti@mnk.vladars.net // ШТАМПА: Графид 3

4 ИМА ЛИ ТУ НАС? У посљедњих неколико мјесеци код нас се много говори о рангирању универзитета. Ипак, стиче се утисак да се о томе мало зна у јавности. Универзитети широм свијета труде се да буду што боље рангирани јер је висок пласман неодољив мамац за студенте спремне да плате високе трошкове студирања. Поред хуманистичког аспекта, у ери комодификације знања универзитетско школовање је изнад свега добар бизнис. Данас у свијету постоје бројне ранг-листе од којих је посебно извикана Шангајска ранг-листа (China s Academic Ranking of World Universities). Друге познате ранг-листе редовно припрема часопис Times Higher Education, ту су QS World University Rankings, ранг-листе Универзитета у Лајдену (Холандија), Универзитета у Анкари (Турска), Вебометрикс (Шпанија) или нова листа Центра за рангирање свјетских универзитета. Све постојеће листе фокусирају се на различите аспекте рада универзитета из чега проистиче суштински проблем рангирања универзитета доминантно једнодимензионални критеријуми који нису општеприхваћени у свијету. На примјер, неки од критеријума односе се искључиво на стандарде приликом уписа на студије, опште задовољство студената, студентску оцјену истраживачких могућности универзитета, те вјероватноћу завршавања студија. Једна азијска ранг-листа посматра искључиво еколошке аспекте функционисања универзитета, попут могућности рециклирања материјала, коришћења алтернативних извора енергије и слично. Међутим, већина постојећих ранг-листа ослања се углавном на научно-истраживачки допринос универзитета. Много свеобухватнији приступ користи прва U- Multirank листа Европске уније објављена средином године, а обухвата 70 земаља, укључујући све земље потписнице Болоњске декларације. За почетак је фокусирана на четири стратешки важне научне области у Европи: машинство, физика, електротехника и студије економије. Пилот пројекат 4 U-Multirank настоји да мулти-димензионалним приступом конкурише другим познатим ранг-листама јер поред научноистраживачког доприноса у обзир узима и друге аспекте попут наставе и учења, трансфера знања, интернационализације и регионалне присутности универзитета, мултидисциплинарности, те броја и мобилности студената. U-Multirank пореди 850 високошколских институција (5.000 студијских програма и испитаних студената) уз помоћ више од 30 индикатора. Ријеч која обједињује све критеријуме у свијету је квалитет. Што је квалитетнији научно-истраживачки рад универзитета у смислу броја и утицаја објављених радова у референтним међународним часописима, већа је вјероватноћа да ће бити близу врха. Стога, када говоримо о рангирању морамо превасходно имати у виду квалитет научних резултата. А ту смо танки према свјетским критеријумима. Илустрације ради, на прошлогодишњој Вебометрикс (Webometrics) ранг-листи која мјери број интернет публикација, њихов утицај у свијету науке и индекс цитираности, универзитети из Републике Српске нису ни у првих мјеста. Треба имати на уму да су наши универзитети најслабије прошли на индикатору утицаја што је недвосмислено порука да морамо развијати науку. Колико је, на примјер, реално да наши универзитети уђу у престижно друштво на Шангајској листи у наредних пет година? Иако имамо дипломиране студенте који су освојили међународне награде и понеког студента који заузима високе позиције у глобалним компанијама, за улазак на Шангајску листу нам требају нобеловци. Без имало увијања, сада само у сновима можемо да будемо конкурентни богатијим и развијеним универзитетима. Али, каква је шанса да уђу у првих двије хиљаде на Вебометрикс ранг-листи? Много реалнија. Умјесто ламентирања како је све лоше, треба се ухватити посла и покушати остварити овај циљ. Модернизованим правилницима о публиковању научних публикација и суфинансирању научних скупова дјелимично ћемо стимулисати наше истраживаче да повећају видљивост својих научних часописа и других публикација на интернету. Међутим, кључни потези су у рукама универзитета који морају изборе у виша или реизборе у иста наставно-научна звања везати за објављивање научних резултата у признатим међународним публикацијама. Озбиљно и системско повећање квалитета научно-истраживачког доприноса остварићемо кад обезбиједимо предуслове да наше универзитете U-Multirank у будућности рангира. Зато ми се чини да ово треба да буде полазна основа за будуће рангирање наших универзитета. Не треба сметнути с ума да први U-Multirank резултати показују да је свега 12 посто рангираних универзитета на скали од А-веома добро, до Е-слабо остварило више од десет А оцјена (од 30+ индикатора), иако је чак 95 посто њих заслужило бар једну А оцјену. Другим ријечима, није тамо негдје све сјајно. Способност академске заједнице да се прилагоди новим трендовима, уз јако много рада, одредиће да ли ћемо наредних година у јавности слушати о бољим универзитетима или таворењу на свјетском зачељу. Др. Синиша Марчић помоћник министра за науку

5 5

6 Четврти Фестивал науке у Бањалуци ПАМЕТНИ УРЕЂАЈИ У СЛУЖБИ НАУКЕ Планетаријум, квадрикоптер, паметни телефон, полицијски фотороботи, само су неки од експоната који су на четвртом Фестивалу науке привукли највећу пажњу посјетилаца Ч етврти Фестивал науке одржан је 12. и 13. новембра у Дому омладине и Музеју Републике Српске у Бањалуци, а окупио је 17 излагача са више од 50 експоната. Посјетиоци овогодишњег Фестивала уживали су у демонстрацијама научних експеримената, презентацијама достигнућа из научних области, занимљивостима из свијета науке и иновација, те научним радионицама. Квадрикоптер, инструмент за аутоматско мјерење висине дрвећа, полицијски фоторобот, свијет микроорганизама, вјештачки снијег, Теслин трансформатор, могућности употребе паметних телефона у медицини, изложба роботике... чекали су посјетиоце четвртог Фестивала науке у Дому омладине. Посјетиоци су са одушевљењем учествовали у експериментима из физике, попут холограма, атмосферског притиска или статитичког електрицитета. Ученици су са посебним интересовањем посматрали узимање отисака прстију и креирање фото-робота у форензичке намјене, што су демонстрирали студенти Високе школе унутрашњих послова. 6

7 Овакве су ствари, кажу ђаци, гледали само у криминалистичким серијама. У дијелу Дома омладине у којем су излагали студенти и наставници Природноматематичког факултета Универзитета у Бањој Луци, Одсјек биологија, посјетиоце Фестивала интересовали су: посматрање узорака под микроскопом, лабораторијски бијели миш, рој винских мушица, али и примјерци змија и жаба у формалину које изблиза нису могли раније да виде. ИНТЕРЕС ЗА НАУКУ Отварајући Фестивал, министар науке и технологије Јасмин Комић нагласио је како је циљ скупа да се јавности покаже све ново у науци, те да се грађани, посебно млади, заинтересују за бављење науком, али и да се дâ допринос научном развоју. По његовом мишљењу, знање је један од стратешких ресурса, који се, за разлику од материјалних, не троши, већ временом увећава, представљајући трајни извор рјешења за различите изазове у друштву. Паметна лампа која чита мисли, компаније Дунав нет из Новог Сада, основцима је посебно заголицала машту. Преко овог уређаја, који мјери активности можданих таласа, ученици нису могли да сакрију воле ли школу, математику или друга/другарицу из другог реда, јер су се њихове емоције оцртавале у виду популарног смјешка на лампи од 49 поља. Представник Дунав нета Александра Ранков објаснила је да ова лампа ради уз помоћ тзв. mind way уређаја, који мјери и процесуира активност можданих таласа, те на основу регистроване фреквенције може да даје резултате у виду високе или ниске концентрације. НАГРАДЕ ЗА НАУЧНОИСТРАЖИВАЧКИ РАД Поводом завршетка Фестивала науке, у Народном позоришту РС одражана је свечана академија на којој су уручене награде најбољим појединцима и установама у области научноистраживачког рада. Награда за најбољи научни часопис припала је Академији наука и умјетности Републике Српске за часопис Савремени материјали (Contemporary Materials), док је најбољом научном књигом проглашен наслов Сократ: мелодија филозофије проф. др Зорана Арсовића са Филозофског факултета Универзитета у Бањој Луци. Медицински факултет из Бање Луке и Медицински факултет из Фоче проглашени су за најбоље научноистраживачке организације. Најбољи млади истраживач I циклуса је Софија Крнета, најбољи млади истраживач из области умјетности I циклуса студија Стојан Бојић, а најбољи млади истраживач из области умјетности II циклуса Соња Марковић. Признање за најбољег младог истраживача III циклуса студија добио је Драган Миловановић. 7

8 Интересовање за квадрикоптер или, популарније, дрон превазишло је очекивања. Његов власник, Драган Гајановић из Бањалуке, дјеци је на отвореном демонстрирао могућности овог малог уређаја, који може да лети и до километар и по у вис брзином од 55 километара на час. Уз помоћ квадрикоптера, који кошта од до КМ, зависно од опреме, Гајановић је снимио одличне кадрове камером, која може да се постави на овај уређај. Медицински факултет из Бањалуке демонстрирао је употребу паметних телефона у научноистраживачке сврхе у области медицине. На овогодишњем Фестивалу науке представили су се микроскопом чија цијена не прелази десет марака, а који функционише посредством паметног телефона. Осим поменутих, на Фестивалу науке ове године учествовали су представници осам факултета Универзитета у Бањој Луци, Технолошки факултет Зворник Универзитета у Источном Сарајеву и Гимназија Бања Лука. Центар за промоцију науке из Београда и ове је године отворио врата мобилног планетаријума у Музеју Републике Српске, гдје је око 500 бањалучких основаца и средњошколаца отривало тајне небесних тијела, сазвјежђа, васионе... Вук Јовичић, ученик петог разреда ОШ Бранко Радичевић, и прошле је године био у планетаријуму, али увијек му је занимљиво погледати небески свод у затамњеној куполи, са одличном пројекцијом распореда планета, звијезда и других небеских тијела. 8

9 ТЕМА БРОЈА ДЕПРЕСИЈА 9

10 ТЕМА БРОЈА ДЕПРЕСИЈА Ходање по мрачном ходнику Депресија погађа не само депресивне људе већ и људе из њихове околине. С вјетска здравствена организација већ годинама упозорава на то да ће депресија до године бити друга најчешћа болест, одмах иза срчаних обољења, а до године најраширенија болест на планети. Понекад се каже како је депресија попут рата: или побиједиш или умиреш. Зато смо овај број часописа Инфинити посветили донекле сличним појавама депресији и усамљености. Често се усамљеност тумачи као један од симптома много дубљег проблема са депресијом. Међутим, иако постоји значајна повезаност између усамљености и депресије, то су двије одвојене појаве. Усамљеност се понекад дефинише као друштвена бол која се јавља због недостатка интимних веза с другим људима односно због наше дубоко укоријењене потребе да припадамо широј заједници. С друге стране, депресија је много уопштеније осјећање туге, безнадежности и утучености, и разликује се од краткотрајних промјена расположења узрокованих свакодневним животним изазовима. За разлику од усамљености, депресију не изазива увијек одређена група надражаја, као што је осјећај неприпадања. Прије неколико деценија депресија је углавном нападала особе средње животне доби, а данас се све чешће јавља код старијих особа, као и дјеце и тинејџера. Депресија чешће погађа жене. Свака десета мајка, на примјер, пати од депресије након порођаја, 10

11 ТЕМА БРОЈА што може знатно ограничити њену способност да се брине о дјетету, те озбиљно нарушити развојни пут дјетета. Ово је илустративан примјер који говори о томе да депресија погађа не само депресивне људе већ и људе из њихове околине, најчешће породицу. Широм свијета од депресије пати више од 350 милиона људи. Она се јавља као комбинација психофизичких, друштвених, насљедних и биолошких фактора, а неријетко је повезана са физиолошким промјенама у мозгу. Неке породице имају генерацијске проблеме повезане са депресијом, а модерни живот и изложеност стресу само их додатно подстичу. Депресивни људи кажу како им свијет изгледа суморно, као да им је неко ставио црне наочаре кроз које пролази само блиједа, депримирајућа свјетлост. Ово обољење карактеришу: губитак воље за животом, специфичан умор који прати безвољност, осјећање безвриједности, рањивости, безнадежности, страха и беспомоћности. Може постати озбиљан здравствени проблем када је средњег или великог интензитета, а траје дуго. Истраживања показују да чак постоји веза између депресије и физичког здравља. На примјер, депресија може утицати на појаву срчаних обољења и обрнуто. Према броју и озбиљности симптома, депресија може бити лакше, средње или јако изражена. У прва два случају особа је у стању да дјелимично функционише у друштву, док тешко обољели обично могу самостално обављати друштвене или радне обавезе у веома ограниченом облику. Посљедице се огледају у лошем функционисању на послу, у школи или породици. У екстремним случајевима, депресија може бити узрок самоубиства, а колико је ово озбиљан проблем, показује податак да сваке године у свијету око 20 милиона људи покуша да изврши самоубиство. Нажалост, сваки двадесети успије у својој намјери. Многи људи затварају очи пред овим проблемом, због чега се депресија не лијечи на прави начин, нити се о њој отворено говори. Иако постоје ефектни третмани за лијечење депресије, мање од пола свих депресивних особа, а у неким земљама мање од једне десетине, добија терапију. Ако интелектуални потенцијали особе нису оштећени, депресивни људи уз исправно лијечење могу успјешно да обављају чак и сложене послове. У неким земљама обољелим људима третмани нису доступни због неуређеног здравственог система, недовољно оспособљеног особља, а посебан проблем представља друштвена стигма, која прати менталне поремећаје. Такође, често се дешавају случајеви погрешне процјене, чак и у веома развијеним земљама, па неки депресивни људи добију погрешну дијагнозу, док други који уопште немају поремећај добију дијагнозу и терапију у виду антидепресива. Шта урадити када препознамо неке од могућих симптома депресије? Најважније је разговарати с љекаром, који ће утврдити да ли постоје симптоми депресије. С друге стране, ако осјетите да ваши вољени имају проблеме с којима се не могу сами изборити, охрабрите их да потраже стручну помоћ. Покушајте да подржите и разумијете људе обољеле од депресије. У лакшим случајевима, депресија се може третирати без лијекова, само уз психолошке третмане, док средњи или тешки облици обично подразумијевају фармакотерапију и стручну помоћ. Иако постоји много начина да помогнемо депресивним људима, обавезно треба избјегавати савјет: мисли позитивно, јер је депресија болест која онемогућава спречавање позитивног размишљања због поремећене равнотеже преносника нервних импулса, те смањења броја и осјетљивости њихових рецептора. Другим ријечима, без подршке околине, депресивна особа ријетко може самоиницијативно одлучити да размишља позитивно. Подршка може бити у виду социјализације кроз физичку активност, попут шетње, плеса или рада у природи. Депресивним људима може бити корисно читање, психичка активност, као што је играње шаха или рјешавање мозгалица, добар сан, а посебно разговори са пријатељима. Научници су утврдили да су неке од познатих историјских личности, попут Бетовена, Ханса Кристијана Андерсена и Исака Њутна, патили од депресије. Дубљом анализом утврдили су да туга и потиштеност могу имати позитивне ефекте јер тјерају људе да привремено зауставе нормално функционисање како би се фокусирали на нешто друго, што може бити важније у некој животној фази. Тако људи уче да се прилагођавају и директно суочавају са животним изазовима. Такође, неки научници сматрају да потиштеност не треба нужно тумачити као болест, као депресију, јер људе то демотивише, тј. смањује им мотивацију. 11

12 ТЕМА БРОЈА УСАМЉЕНОСТ Људи се могу осјећати усамљено чак и кад су окружени великим бројем људи. Ж ивимо у свијету који је све више увезан захваљујући технолошком напретку, али је истовремено све већи број људи који се осјећају усамљено. Илустративан је податак да се у научним круговима усамљеност као тема није изучавала све до почетка их година, када је откривено да се скоро једна четвртина Американаца осјећа усамљено. Процјењује се да је данас широм свијета усамљено између 10 и 15 посто људи, док између 30 и 40 посто свих људи током живота пролази кроз неку фазу усамљености. 12

13 ТЕМА БРОЈА Често се мисли да је усамљеност само симптом много дубљег проблема са депресијом. Међутим, иако су високо повезани, усамљеност и депресија двије су одвојене појаве. Усамљеност се понекад дефинише као друштвена бол која је посљедица недостатка интимних веза које особа прижељкује, односно наше дубоко укоријењене потребе да припадамо широј заједници (Какиопо и Патрик). Усамљеност је осјећај емоционалне и друштвене изолације, а све више се назива и болест савременог доба. Неки људи могу бити увезани у широки круг људи, а да ипак осјећају усамљеност, док су с друге стране неки људи друштвено изоловани, али не осјећају усамљеност. Зато треба разликовати усамљеност и осамљеност, јер неким људима треба мало времена да уживају сами, одвојени од других. Усамљеност је веома честа појава код разних типова људи и психолошких структура. Узроци усамљености су многобројни. На примјер, постоји снажна веза између карактеристика личности, као што су екстрoвертност и неуротичност, са усамљеношћу. Такође, усамљеност је повезана са граничним поремећајима личности или депресије. Процјењује се да је данас између 10 и 15 посто људи широм свијета усамљено, док између 30 и 40 посто свих људи током живота пролази кроз тегобну фазу усамљености. Хронична усамљеност односи се на особе које су усамљене дуже од три године. Неке ситуације, попут селидбе у ново друштвено окружење (друга школа, студирање, нови посао и сл.), могу изазвати осјећај привремене усамљености, али не морају нужно водити у депресију. Проблем може наступити ако особа не успије успоставити везе са новим људима. Усамљеност не зависи од тога колико пријатеља или веза са људима имамо, већ од субјективног доживљаја квалитета наших веза, односно да ли осјећамо емоционалну и/ или социјалну искљученост од стране људи око нас. Зато не зачуђује да више од половине свих супружника чији партнери са њима не дијеле своја најдубља осјећања, мисли и искуства осјећају да су искључени и усамљени. Партнери у таквим везама искрено вјерују да им супружници не нуде дубоку повезаност какву прижељкују. Усамљеност мијења наш доживљај веза са другим људима. Истраживања показују да просто присјећање на тренутке усамљености може донекле обезвриједити везу са партнером. Због овога се дешава да се усамљени људи додатно изолују баш од оних људи који би им могли помоћи да превазићу овај осјећај. На личном плану усамљени људи изгледају рањивије, негативније и самокритичније. Када се осјећају одбачено или искључено, људи су склони да постану агресивнији, аутодеструктивни, нерасположени за сарадњу и међусобно помагање. Не чуди зато да се усамљеност лако препознаје и није популарна у друштву. Усамљени људи теже склапају нова познанства, иако им управо то понекад може бити од помоћи. Осјећање усамљености људе чини веома напетим и забринутим за то да ли ће бити одбачени од других до те мјере да им понашање постаје чудно. Управо као посљедица овог страха, усамљени људи често бивају одбачени на маргине друштва, гдје психолошки осјећају да су мање вриједни, а физички да им је хладније. Чак и кратко присјећање на период усамљености у животу довољно је да се смањи наша тјелесна температура. Овдје је у питању дубоко усађен страх у свима нама да ће нас племе одбацити у својеврсну емоционалну хладноћу. Када пролази кроз период усамљености, наше тијело реагује као да је нападнуто. Усамљеност изазива тренутне и исцрпљујуће тјелесне реакције: повећава се крвни притисак и холестерол, и активарају се наши физички и психолошки механизми који изазивају стрес. Пошто је током хроничне усамљености наше тијело изложено сталном и немилосрдном стресу, значајно се повећава ризик од кардиоваскуларних болести. Томе додатно доприноси слабије функционисање имунолошког система, што дугорочно подстиче појаву различитих видова обољења. Чак и краткотрајни осјећај усамљености значајно смањује способност нашег имуног система да одговори на нападе вируса. Ако се има у виду велики ризик од озбиљног оболијевања и чак 14% већа вјероватноћа за прерану смрт, закључује се да је усамљеност опасна као и пушење цигарета. Неки људи могу бити увезани у широки круг људи, а да ипак осјећају усамљеност, док су с друге стране неки људи друштвено изоловани, али не осјећају усамљеност. Зато треба разликовати усамљеност и осамљеност. 13

14 ДОБРОБИТИ ПОЗИТИВНОГ РАЗМИШЉАЊА Н едавно објављена метастудија (истовремено анализира закључке више претходно објављених студија) Кристофера Масија и сарадника са Универзитета у Чикагу открила је да социјални и демографски трендови утичу на све израженији осјећај усамљености код одраслих људи. Аутори истичу да постоје четири кључна начина борбе против усамљености. Један од начина да се помогне усамљеним људима јесте унапређење њихових социјалних вјештина, које су нужне за стварање и одржавање веза с људима. Звучи необично, али је истина да многим људима треба савјет како да се понашају обично (насупрот чудног понашања) у друштву, како да се укључе у разговоре уживо или телефоном, како да се осјећају угодно када наступи тајац или да прихвате комплименте. Неким људима, попут оних који су се преселили у другу средину или дјеце разведених родитеља, потребна је стручна подршка у стресним ситуацијама изазваним промјеном животних околности. Не треба сметнути с ума да неки људи просто жуде за приликама да комуницирају, па организовање таквих прилика, индивидуално или групно, може бити рјешење. На концу, ту је техника промјене негативног размишљања, која је показала најзначајније резултате након анализе претходно објављених студија. Ово је у складу са постојећим теоријама које се баве усамљеношћу и узроцима њеног настанка. Занимљиво је да је промјена негативног размишљања чак четири пута ефикаснија у борби против усамљености од осталих техника. Истраживања показују да хронична усамљеност људе чини изразито осјетљивим на одбацивање и непријатељски став других 14

15 људи. Зато они, када се нађу у друштву, одмах имају најцрње мисли. Усамљени људи памте више негативних ствари које су се десиле током контакта с другим људима и, сходно томе, чешће од просјека замишљају негативне посљедице комуницирања са другима, што се често и оствари. Ово самоиспуњавајуће пророчанство може се прекинути тако што ћемо препознати негативне мисли чим се појаве и у складу с тим реаговати. Такве мисли треба супротставити другим, позитивнијим могућностима можда није све било тако лоше, можда ће све проћи добро, можда ме људи нису лоше доживјели и слично. Другим ријечима, усамљени људи треба да науче ствари сагледавати из угла других људи и тумачити своје поступке позитивније. Када науче да одбаце негативне мисли, усамљени људи прилично брзо спознају како могу ступити у нове везе кроз које ће себе доживљавати с више самопоуздања и самопоштовања. Краткотрајна усамљеност све нас може задесити, али не мора трајати дуго, већ само док не успоставимо нове везе с људима. Само не треба да упаднемо у замку негативног размишљања, које нас блокира да успоставимо друге везе. ДА, ЈА ТО МОГУ! Када постанемо свјесни својих мисли, наглашавају стручњаци, лакше можемо негативне замијенити позитивним мислима. За постизање коначног циља треба избјегавати коришћења негативних израза. На примјер, умјесто да почетак реченице буде Ја не могу или Ја нећу..., треба оптимистично гледати на ствари и покушати усвојити навику да кажемо: Да, ја то могу. 15

16 ТЕМА БРОЈА Депресија, један од најчешћих психијатријских поремећаја СТРЕС - УВОД У БОЛЕСТ Узимајући у обзир то да се у данашње вријеме антидепресиви не препоручују само за депресије већ су им индикације проширене, не чуди што се повећала њихова продаја. Д епресије представљају један од најчешћих психијатријских поремећаја којима је човјек подложан и значајан су здравствени проблем. Депресија је, у ствари, поремећај расположења. У депресији се јавља негативна поларизација или снижено расположење, безразложна туга која предуго траје. Депресију треба разликовати од жалости. Жалост је осјећање које је повезано са губитком нечега, као што је губитак блиске особе, губитак дијела тијела, социјалног статуса, губитак новца и имања. О депресијима, узроцима њиховог настанка и лијечењу разговарали смо са доц. др Нером Зивлак Радуловић, начелником Клинике за психијатрију Клиничког центра Бања Лука. Можете ли нам рећи о каквој се заправо болести ради и како се она манифестује? Депресија је врло комплексан поремећај, тако да се може јавити у облику једне епизоде, када је сматрамо акутном, али може имати и хроничан ток. Поред тога, депресија се може јавити самостално, али може бити и дио других психијатријских поремећаја и обољења. Осим негативно поларизованог расположења, код особе која болује од депресије јављају се сљедећи симптоми: особа има замишљено лице, склона је плачу, погнутог је држања. Покрети су јој успорени и троми. Неспособна је да се радује, неспособна је за одлучивање, без интересовања је за околину. Понекад је особа напета, узнемирена и раздражљива. Са напредовањем болести јавља се суха депресија, када особа више не може да плаче. Мишљење се мијења, постаје нелогично и особа оптужује себе за дешавања у свом окружењу. Јављају се и идеје о безвриједности живота, а такође могу да се развију и суицидална размишљања. Таква особа пажњу усмјерава само на себе и своја унутрашња доживљавања. Губи апетит, не спава, нема воље да предузме било какве активности, осјећа се беспомоћно и безнадежно, те да је на терету другима. Особа која болује од депресије може да наводи бројне тјелесне симптоме, као што су болови у леђима, болови у желуцу итд. Постоје блажи, средњи и тешки облици депресије по интензитету, од чега зависи и степен учествовања у породичним, ширим социјалним и професионалним релацијама, а такође могућности да се особа брине о себи. Самоубиству су склоније особе са тежим облицима депресије. Стручњаци предвиђају да ће до године у свијету ова болест бити друга по распрострањености. Зашто све више људи оболијева од депресије и зашто се она везује за развој индустријализације, унапређење стандарда, модерна и развијена друштва? Колико стрес утиче на настанак депресије и који су још фактори који је узрокују? Ниједан психијатријски поремећај ни обољење 16

17 ТЕМА БРОЈА не можемо посматрати једнострано када су у питању узроци настанка. Узроци настанка депресије могу бити биолошки, пошто се сматра да се она чешће јавља у породицама гдје је већ било случајева депресије. С друге стране, сматра се да и развој личности игра улогу у настанку депресије. Негативна искуства током сазријевања доводе до развоја негативног размишљања, самопотцјењивања, негативног става према будућности и обезвређивања свијета који нас окружује. Социјални узроци су стресне ситуације, као што су губитак блиске особе, тјелесна болест, економске миграције, развод, одвајања од блиских особа, проблеми на послу итд. Узимајући у обзир све наведено, свјесни смо чињенице да су се због транзиције, у којој се налазимо, а и постављања превеликих захтјева у склопу индустријализације и модернизације друштва, код човјека повећале могућности за настанак депресивних поремећаја, јер се повећала и могућност за стресне ситуације. Нагли почетак депресије удружен је са животним стресом. Нагли почетак депресије удружен је са животним стресом. Истраживања показују да у САД чак 8,3 одсто адолесцената пати од депресије. Какви су трендови о броју обољелих од депресије у Републици Српској? Још увијек немамо званичне податке о броју обољелих када су у питању не само депресије него и остали психијатријски поремећаји. Клиника за психијатрију посједује податке о онима који су лијечени на Клиници, али подаци на подручју читаве Републике Српске нису доступни у сумираном облику. С обзиром на то да је планирано софтверско увезивање здравствених институција које се баве лијечењем проблематике менталних поремећаја, у наредном периоду ћемо имати сумиране податке, који ће бити званични за Републику Српску. Иначе, Клиника за психијатрију у наредном периоду биће уведена у клинички информациони систем, који ће нам дати веће могућности детаљнијих истраживања на том подручју јер ће нам тада сви подаци бити на располагању, а не само подаци о броју обољелих. Мада, без обзира на претходно наведено, став колега из свих здравствених институција из Републике Срспке говори у прилог постојању повећане учесталости појављивања овог поремећаја у нашем окружењу. Према истраживањима, од депресије двапут чешће пате жене него мушкарци. Зашто? Истина је да постоји разлика у оболијевању полова и да се овај поремећај чешће јавља код жена. На то да разлика у оболијевању полова није резултат спремности жена да чешће пријаве поремећај или затраже медицинску помоћ указује виша стопа депресије, како у групи лијечених, тако и у групи нелијечених жена. Не зна се прави узрок таквог стања, али је претпоставка да томе доприносе хормонске промјене код жена, трудноће, порођаји и предодређеност животних улога. Требало би да се што чешће смијемо, његујемо оптимистичан став према животу, бјежимо од песимистичних мисли, будемо умјерени у свему и водимо рачуна о тјелесном здрављу. Протеклих година у Републици Српској драстично је порасла продаја антидепресива. Колико је њихова употреба оправдана односно колико је битно консултовати љекаре и стручњаке прије узимања овакве врсте лијекова? Антидепресиви су изузетно добри лијекови када се користе по препорукама љекара, који, прије свега, дијагностикује постојање поремећаја, и једино је тада оправдана употреба. Оно што је битно схватити јесте да се се антидепресиви не користе само у третману депресивних поремећаја већ и у третману анксиозних, фобичних, паничних, опсесивно компулсивних и сличних поремећаја. Узимајући у обзир то да се у данашње вријеме антидепресиви не препоручују само за депресије већ су им индикације проширене, не чуди што се повећала њихова продаја. Посебно је значајно то да у посљедње вријеме постоје антидепресиви који имају много мање нежељених ефеката. Међутим, неопходно је схватити да и прописивање одговарајућег антидепресива мора бити усклађено са тежином депресије. Шта треба да радимо односно какво понашање да избјегавамо како бисмо спријечили развој ове болести? Препоруке за спречавање депресије јесу, прије свега: бити активан, имати доброг и поузданог пријатеља, живјети у породици, упознати себе и схватити шта је то што те чини срећним. Осим тога, стручњаци препоручују да би требало што чешће да се смијемо, његујемо оптимистичан став према животу, бјежимо од песимистичних мисли, будемо умјерени у свему и водимо рачуна о тјелесном здрављу. За превенцију настанка депресије пожељна је правилна исхрана и упражњавање физичких вјежби и гимнастике. 17

18 НАУКА Први пут одржан Дан математике MАТЕМАТИКА НИЈЕ БАУК Mатематика није баук мото је манифестације Дан математике, која је ове године први пут одржана у организацији Министарства науке и технологије, с циљем популаризације математике као фундаменталне логичке науке. На Природноматематичком факултету 2. октобра организована су предавања угледних професора Ђуре Паунића (Универзитет у Новом Саду), Радета Живаљевића (Српска академија наука и уметности), Душка Јојића (Универзитет у Бањалуци) и Видана Говедарице (Универзитет у Источном Сарајеву). Научно-популарне теме четворице стручњака пратило је преко 200 слушалаца, који су могли да чују више о живој математици, бројевима кроз историју, Ојлеровој формули... Министар науке и технологије проф. др Јасмин Комић уручио је поклон и признање гимназијалки из Прњавора, Милици Ђукић, која је на Математичкој олимпијади у Кејп Тауну у Јужноафричкој Републици у јулу године освојила сребрну медаљу у конкуренцији више од 500 ученика из 101 земље свијета. Комић је нагласио да младе треба подстицати на бављење математиком, која је као дисциплина универзална, јер се примјењује у свим областима. Према његовом мишљењу, знање је наша развојна шанса, а у том знању математика има изузетно значајну улогу. Земље које немају велике компаније, истраживачке центре, велики капитал и улагања имају могућност да улажу у знање, будући да се знање увијек акумулира и увећава. Други дио манифестације организован је у парку Петар Кочић. Више од 150 основаца и средњошколаца, међу којима су најбројнији били бањалучки гимназијалци, учестовало је у програму, чији је циљ био представити математику у што занимљивијем свјетлу, док су се посјетиоци трудили да рјешавањем математичких дилема, као што су проблем зрна пшенице, танграми или ханојска кула, провјере своја знања и вјештине. У овом дијелу учествовали су предавачи и волонтери са Природно-математичког факултета из Бањалуке, док су асистенткиње са Архитектонскограђевинског факултета Драгана Тепић и Маја Илић помогле бањалучким основцима да израде лампе у облику геометријских тијела. Више од 90 ученика Гимназије Бања Лука умјетничким наступом доказали су да математике има свуда око нас. Занимљивим перформансом су показали да математику не чине само сувопарне теореме, цифре и једначине, већ да је она примјењива и присутна у готово свим сегментима живота: сликарству, музици, физици, храни, па чак и у љубави. 18

19 АНКЕТА: Рекли су о Дану математике: Младен Кушљић, наставник техничког образовања Овакве манифестације одличан су начин да се математика приближи дјеци. Домишљато, занимљиво и на сликовит начин представљена фундаментална наука. Добро је да дјеца имају прилику да присуствују оваквим догађајима. Божана Панић, професор математике Креативно и веома корисно. Ово је најбољи пут да метематика допре до дјечје маште, да пробуди њихову знатижељу. На овај начин дјеца добијају смјернице за даље изграђивање. Радује ме што је заживио овакав вид популаризације науке. Брана Вучевић, радник Коначно је дошло вријеме да се људи окрену лијепим стварима. Организовање оваквих догађаја од користи је не само ученицима већ и цијелом друштву, јер доказује да власт води рачуна о развоју науке. А без тога нема развоја ничега осталог. Михаило Павловић, ученик Математика је мој омиљени предмет. Срећан сам што ме бака довела у парк да све ово видим. Посебно су ми занимљиве математичке питалице и логичке мозгалице. Признајем да је мало тешко, али покушаћу да их ријешим. ПРВА ЖЕНА ДОБИТНИЦА ФИЛДСОВЕ НАГРАДЕ Добитница најпрестижније награде из области математике за годину јесте Маријам Мирзакани (Maryam Mirzakhani) са Универзитета Стенфорд. Маријам Мирзакани је уједно и прва жена која је добила Филдсову медаљу, познату и као Нобелова награда за математику. Мирзакани је постала позната међу математичарима још као тинејџерка, када је добила двије златне медаље заредом на Међународној математичкој олимпијади (1994. и године). Филдсову медаљу заслужила је за допринос на тему симетрије закривљених површина. Од године Филдсова награда додјељује се сваке четврте године, а од године носи назив по свом утемељивачу, канадском математичару Џону Чарлсу Филдсу. Филдсова медаља додјељује се научнику млађем од 40 година за постојећи рад, али и за постигнуће које је од важности за будући напредак. 19

20 НАУКА Чудесни свијет математике СВЕ НА СВИЈЕТУ МАТЕМАТИКУЈЕ Математичари траже зависности, тј. везе које се анализирају на овај или онај начин. Кад погледате историјски, у религији се, нпр., тражи суштина: шта је бог, живот...? Али није важно шта је нешто, него како се нешто понаша, јер из тога може нешто да се научи. С плетом околности, у истом аутомобилу, на путу од Београда односно Новог Сада према Бањој Луци, сједе два позната математичара. Један је проф. др Раде Живаљевић, запослен на Математичком институту Српске академије наука и уметности (САНУ), а други је проф. др Ђура Паунић, редовни професор на Природноматематичком факултету Универзитета у Новом Саду. У Бању Луку долазе да одрже предавања у склопу манифестације Дан математике, коју је у октобру године организовало Министарство науке и технологије у сарадњи са Природно-математичким факултетом Универзитета у Бањој Луци. Сусрет двојице пријатеља у Новом Саду протиче у срдачном разговору, уз подсјећање на многе заједничке догодовштине током каријере. Негдје на ауто-путу кроз Хрватску користимо несвакидашњу прилику да током вожње интервјуишемо професоре, разговарајући с њима о положају математике у модерном времену и њеној важности за напредак друштва. Паунић: Положај математике данас је веома лош. Математика учи људе аналитичком мишљењу, а аналитичко мишљење захтијева независност и анализирање, раздвајање важног од неважног, као и сагледавање цјеловите слике. Према томе, математика је јако лоша, и зато се труде да се она среже. Математика је основа размишљања, математика као садржај у школи у основи је неважна, зато што садржаји из математике немају неку велику примјену, али је најважније то што нас математика вјежба да размишљамо о апстрактним стварима. Међутим, тај аспект је био врло непопуларан, јер ти не смијеш да имаш своје мишљење и да налазиш контрадикцију у оном што каже, нпр. предсједник Америке. Живаљевић: Да знам како има бољи посао од математике, ја бих то радио. Математику доживљавам на неки начин као нашу једину шансу да сазнамо ствари, да комуницирамо међусобно. Погледајмо, сукоби су на све стране, а до њих не долази зато што људи не знају или не умију, него до њих долази плански. Дио њих може да се избјегне тако што се људи ипак сложе око неке основе, минимума. Математика је та која људима даје могућност да, колико је то могуће, објективно о нечему разговарају. Паралелно са науком, па тако и са математиком, постоји и паранаука, кодови понашања и размишљања која долазе из еона, из хиљаде година. Али објективна наука даје могућност да људи ипак комуницирају. Математика је једна од тих. У књизи Стивена Хокинга говори се да је позиција савременог човјека према природи или еволуцији заснована на моделу који је увијек математички, који се даље онда преводи и трансформише. Другим ријечима а ту је улога математике то је генератор модела. То је најважнија улога било које научне дисциплине. Математика је много више него што се о томе прича. ИНФИНИТИ: У контексту овога о чему сте говорили, како комуницирати математику са младим генерацијама? 20

21 Паунић: Ствар је у томе да ли човјек треба да се прилагоди природи или да природу прилагоди себи. У математици се на основу неког историјског развоја направи математички корисна структура, за коју се историјски покаже да је добра. Онда се покуша ставити ту структуру преко природе и натјерати људе да посматрају природу у терминима те структуре. И онда долази проблем: како то сада прихватити. Наиме, ако вама треба ауто и ви га направите, онда ви не можете вјеровати у духове који покрећу тај ауто, него морате вјеровати у природне законе. А ти природни закони вама су или важни или неважни, а све зависи шта вам треба у животу. Зато се намеће питање: како представити математику омладини и да ли њему математика уопште треба? Можда да, можда не. То дијете треба да схвати математику, што је јако тешко, јер је главни проблем у томе што човјек има коначан живот. Он не може да све схвати што би му требало. Он има двије године форе да то схвати, и то је то. Живаљевић: Ово што је Ђура рекао застрашујуће је. То показује да велики број људи, а можда и све већи, осим усвајања рудиментарног знања, неће имати потребу и неће морати више ништа да учи. Дође просвјетни инспектор у разред да контролише наставни процес и цијели дан гледа како учитељ објашњава дјеци сабирање разломака и то по принципу: именилац плус именилац, а бројилац плус бројилац. На крају часа каже инспектор учитељу: Шта? Па, разломци се не сабирају овако, на шта ће учитељ: Али, знате, дјеци је овако много љепше! Паунић: Поставља се питање да ли сервирати ову науку тако да се дјеца адаптирају математици или обрнуто. Заправо, кључ је да се нађе мјера адаптације математике дјеци и дјеце математици. Мислим да је ту кључна психолошка мјера односно мјера шта дјеца треба да науче. Другим ријечима, не можете неке ствари брзо научити и треба једноставно времена да дијете схвати. Притом не треба заборавити да су дјеца данас веома оптерећена, да треба много шта да уче из осталих наставних предмета, ту су ваншколске активности, затим разни курсеви и њихова интересовања... Све у свему, треба наћи мјеру! Живаљевић: Шта су циљеви учења математике? Шта је оно што желимо да ученици однесу из математике? По Циглеру, тај се циљ састоји из три дијела. Први дио је да ђак стекне слику о математицу као важном дијелу опште људске културе. Тај се дио може постићи са ученицима прилично лако, и у том смислу врло су пожељне разне игре и мозгалице. Други аспект је да ђаци стекну најосновнија знања која су им потребна да функционишу у савременом свијету. Трећи аспект је припрема ђака да добију неку основу из математике, која ће им помоћи даље у раду, кад се буду бавили технологијом, информатиком и сл. У трећем је дијелу компромис веома тежак. Зато наставник увијек треба да зна у који од ова три правца усмјерава час. Бројање почиње са значајним укрупњавањем људских заједница. У неким племенима из Бразила, нпр., људи броје само до три! Први бројеви настали су ради величања цара и тога колико је много освојио. Послије се испоставило да бројеви могу да се користе за разне паметне ствари. Многе ствари у животу памтимо без бројева, али ствари постају много једноставније ако у њих уградимо бројеве. ИНФИНИТИ: У којим областима математика проналази примјену? Живаљевић и Паунић истовремено: Гдје не проналази?! Паунић: Узмимо за примјер мобилни телефон. Глас се претвара у бројеве, бројеви се кодирају, при чему се појављује сувишност у кодирању итд. Ту су још информатика, технологија, генетско инжењерство, медицина... Живаљевић: Све на свијету математикује. Све еманира математику, сваки човјек се налази у ситуацији да се, рјешавајући било који проблем, заправо бави математиком. Дјеца многе ствари рјешавају аутоматски. Чиме год да се човјек бави, он неке ствари ради аутоматски, а математика је свјесна вјештина, у којој се анализирају механизми размишљања. Паунић: Математичари траже зависности, тј. везе које се анализирају на овај или онај начин. Кад погледате историјски, у религији се, нпр., тражи суштина: шта је бог, живот...? Али није важно шта је нешто, него како се нешто понаша, јер из тога може нешто да се научи. Све науке данас опонашају егзактне науке. Одговори на сва етичка и филозофска питања траже се од античких времена до данас, а никакви одговори нису нађени. Главни проблем у филозофији није налажење, него тражење одговора, а то је далеко интересантније. 21

22 НАУКА НОЋ ИСТРАЖИВАЧА ПО ТРЕЋИ ПУТ У ТРЕБИЊУ З анимљиви хемијски експерименти, као што су невидљиво огледало, хемијски камелеон, те ИТ лампа уз помоћ које се разговара са рачунаром, могућности 3Д штампача, изложба о роботици, софтвер за конверзију текста у говор... дио су садражаја који су посјетиоци у Требињу могли да виде током Ноћи истраживача. У организацији Министарства науке и технологије, ову манифестацију, која се трећи пут организује у граду на Требишњици, посјетило је више од 300 основаца, средњошколаца и студената, а домаћин је био Факултет за производњу и менаџмент. Министар науке и технологије проф. др Јасмин Комић рекао је да се организовањем манифестације Ноћ истраживача жели послати порука да је Влада Републике Српске опредијељена за научно-технолошки развој. Изражавајући увјерење да је будућност свијета у иновацијама, он је истакао како наука представља тежак, мукотрпан и неизвјестан посао, али уједно и занимљив и креативан, те једини који може да понуди одређена рјешења бројних изазова са којима је човјечанство суочено. Декан Факултета за производњу и менаџмент у Требињу Душан Јокановић сматра да је Ноћ истраживача веома битна манифестација јер промовише науку. Зато је, према његовом мишљењу, веома важно да наука буде доступна свима, да не буде дискреционо право универзитета и професора, а с друге стране неопходно је послати јасну поруку да се од раног узраста сије сјеме истраживачког рада. А само се на тај начин може допринијети напретку друштва у цјелини. 22

23 НАУКА МОЖЕМО ЛИ СПРИЈЕЧИТИ ПРОВИНЦИЈАЛИЗАЦИЈУ НАУКЕ? За развој науке и умјетности мора постојати знатан квантитет научних радова и умjетничких остварења, из којег ће, строгом селекцијом, бити издвојен мали дио који покреће науку и развија умјетност. У просторијама Академије наука и умјетности Републике Српске одржан је половином децембра године цјелодневни округли сто Генетички модификовани организми (ГМО): Научни и етички аспекти, производња и коришћење. Први предавач био је академик Васкрсија Јањић, који је говорио о тренутном стању и еколошким посљедицама гајења генетички модификованих биљака. Искористили смо боравак професора Јањића у Бањој Луци да разговарамо о његовом виђењу наше науке у односу на свјетску науку. ИНФИНИТИ: Шта је потребно урадити да наша наука постане конкурентна ван наших граница? Потребно је отклањање негативних појава у нашој науци. Прва се односи на научне публикације, тј. недовољан број квалитетних научних радова у односу на број истраживача, недовољно високовриједних научних радова, у којима су примијењене најсавременија методологија и експериментална техника, мало радова експерименталног карактера у односу на укупан број радова, те недовољан број радова објављених у водећим и међународним часописима. С друге стране, свједоци смо пролиферације радова који не представљају заокружену цјелину (уситњени, исцјепкани и радови који понављају истражене проблеме), повећан број ревијалних радова, од којих најмање 50% не припада тој категорији, монографијâ од којих најмање 50% нема монографски карактер, радова у зборницима од којих више од 30% нема дефинисану вриједност. Томе треба додати и објављивање у непознатим часописима и ненаучним гласилима, затим појаву да радови са малом вриједношћу имају велики број аутора, те појаву да се као аутори радова потписују људи који ништа нису радили на њима односно они који се проблематиком заступљеном у раду никада нису, нити ће се њоме бавити (тзв. приписивање аутора). Овоме треба додати умањен број експеримената, савремених истраживања, примјене и развоја нових метода и техника у нашој науци. На концу, свједоци смо повећања броја учешћа на међународним и националним скуповима и неусклађеност са бројем објављених радова у часописима, те учешће сарадника на скуповима који, шта год се узимало као критеријум, немају никакву вриједност. Као посљедицу ових појава имамо све више истраживача који у току дужег 23

24 временског периода нису ништа урадили у области научног рада. ИНФИНИТИ: Имајући у виду поменуте негативне појаве, колики је реално допринос наших научника свјетској науци? Све су ово негативне појаве које су узеле маха посљедњих година у науци у цјелини. Ако бисмо анализирали библиографије наших познатих научника, запазили бисмо да су написали релативно мало научних радова. То, по данашњим мјерилима, не би било у складу са високим научним ауторитетом који су они имали у својим тадашњим срединама. И у многим другим стварима имамо негативне појаве. Тако је, примјера ради, опала и вриједност многих наших часописа. У многима од њих неки радови класификују се као научни иако немају баш никакве везе са науком. За многе од њих није било потребно скоро никакво знање, проучавање литературе, увођење методологије истраживања и сл. Сматрам да смо у ранијем периоду имали традицију у вредновању часописа, али смо је код већине њих прекинули. Општа је констатација да је у ранијим периодима мишљење рецензената било на завиднијој висини него данас. Редакциони одбори неких часописа покушали су да у овом периоду на једноставан начин повећају вриједност и реномираност свог часописа. Они фактички нису ништа чинили да се суштински повећа вриједност сваког рада штампаног у њему: такве радове преводили су на страни језик; у редакционе одборе укључивали су различите научнике из других земаља који никада нису присуствовали сједницама одбора, нису учествовали у доношењу одлуке о штампању радова, нити су учествовали у рецензији, формирању физиономије часописа и сл. То сматрам негативном појавом која ће се дуго спомињати у историји наше науке. ИНФИНИТИ: Познато је да се сваке године објави огроман број научних радова. У којој мјери један научник самостално може пратити свјетске трендове у својој области? Многи радови у модерној науци посљедица су интердисциплинарног и мултидисциплинарног истраживања. Са развојем науке све је присутнија тенденција мултидисциплинарног приступа у рјешавању појединих проблема, што резултује појавом већег броја аутора на једном раду. Данас се сматра да је тимски рад гаранција успјеха (Team work conditio sine qua non). Тимски рад неизбјежно подразумијева и бројне ауторе чији се индивидуални доприноси у оквиру тима знају, али их је свакако тешко оцјењивати са стране. Често је, наиме, први аутор неки млађи сарадник који је извршилац посла, а посљедњи аутор носилац је идеје, концепције и организације рада. С друге стране, скоро је немогуће и неприхватљиво да неки аутори у току цијеле своје научне каријере нису самостално написали ниједан рад у којем би истакли свој лични став и однос према одређеном проблему, што често не може бити резултат неког заједничког мишљења. Али, код нас је данас присутна појава укључивања у рад аутора који у њему ништа нису радили, нису давали идеје за његово остваривање, учествовали у разматрању резултата или увођењу методике. Ову неморалну, злу и погубну појаву за вредновање науке и рада појединаца треба потпуно спријечити јер има далекосежне негативне посљедице по развој науке. Та појава је гора и штетнија него сива економија у привредном развоју. Пролиферација домаћих скупова који се проглашавају међународним, домаћих часописа којима се признаје међународни ранг и зборника радова који се проглашавају монографијама међународног значаја може довести само до провинцијализације наше науке у односу на свијет, те до владавине медиокритета унутар ње. ИНФИНИТИ: По сваку цијену инсистирате на квалитету? Постепено релативизовање и разводњавање критеријума, што се одвија посљедњих пар година, посебно је лоше. Пролиферација домаћих скупова који се проглашавају међународним, домаћих часописа којима се признаје међународни ранг и зборника радова који се проглашавају монографијама међународног значаја може довести само до провинцијализације наше науке у односу на свијет, те до владавине медиокритета унутар ње. Признавањем домаћем часопису ранг међународног часописа отвара се мртва трка међу нашим националним научним дисциплинама, а та трка нема јасног циља. Очигледно је да за развој науке и умјетности мора постојати знатан квантитет научних радова и умjетничких остварења, из којег ће, строгом селекцијом, бити издвојен мали дио који покреће науку и развија умјетност. За такву селекцију мора постојати здраво јавно мњење, способно и квалификовано да оцијени оно најбоље. Због тога се здрава организација науке обезбјеђује не само добрим условима за научни рад већ и стварањем услова за мериторну оцјену резултата тог рада. 24

25 Фонд Д р Mилан Jелић ЧЕТВРТИ ГОДИШЊИ ФОРУМ СТИПЕНДИСТА Н а Четвртом форуму стипендиста Фонда Др Милан Јелић, одржаном у Административном центру Владе Републике Српске, предсједница Владе Републике Српске Жељка Цвијановић и министар науке и технологије Јасмин Комић одржали су актуелни час са стипендистима. Форум је традиционална манифестација, која већ седму годину заредом промовише остварене резултате стипендиста и информише младе таленте о могућностима за даље академско, научно и стручно усавршавање. Стипендисти су на овогодишњем Форуму имали прилику да разговарају са предсједницом Владе Републике Српске, да упознају јавност с проблемима са којима се сурећу у току школовања и/или приликом проналаска запослења, да дају директан допринос у креирању будућих политика Републике Српске намијењених младим талентима, као и да се информишу о најзначајним текућим програмима подршке Владе намијењеним младим талентима у различитим друштвеним областима: образовању, науци, иноваторству, запошљавању, култури и умјетности. Предсједница Владе поручила је студентима, који су захваљујући успјеху током школовања испунили услове за стипендију, да се учење исплати, али да и по завршетку студија треба да се усавршавају и боре за своје мјесто у друштву, јер успјех не долази сам од себе. Треба да знања стечена током школовања примијените у свом практичном раду и треба да се борите, да грабите напријед и да својим резултатима будете узор осталима, рекла је Цвијановићева. Министар науке и технологије и предсједник Фонда Јасмин Комић нагласио је да је досад Фонд Др Милан Јелић стипендирао студената, за шта је издвојено 7,1 милион КМ. Он је нагласио да је у школској 2013/2014. години обезбијеђено КМ за стипендирање 142 најуспјешнија студената. Фонд функционише већ седам година, а наши најбољи студенти баве се и научноистраживачким радом, што је веома значајно. Залагањем, трудом и знањем показали су да су будућност Републике Српске, истакао је Комић. Према његовим ријечима, веома је важно што стипендисти Фонда Др Милан Јелић студирају и у иностранству. Најбољи студент Електротехничког факултета Универзитета у Источном Сарајеву, Мирјана Максимовић, рекла је да јој је стипендија веома важна за наставак школовања и усавршавања., Миодраг Форцан, стипендиста Фонда који је остварио највећи просјек (9.96) у историји постојања Електротехничког факултета у Источном Сарајеву, захвалио је Министарству на подршци током школовања и поручио да ће се по завршетку усавршавања у Србији, вратити у родни град и допринијети просперитету Републике Српске. Током форума промовисан је годишњак стипендиста Фонда, генерације 2013/14, а стипендистима су додијељени цертификати који потврђују да су били стипендисти Фонда у протеклој академској години. 25

26 НАУКА И ТЕХНОЛОГИЈА У РС Дрвоплус побједник осмог Такмичења за најбољу технолошку иновацију ИНОВАТИВНО КОРИШЋЕЊЕ ОТПАДА Побједничка иновација подразумијева израду елемената од отпадних дрвених сортимената намијењених за изградњу викендица, бунгалова, ограда, дјечјих игралишта, а монтажа је једноставна, брза и технолошки незахтјевна. T акмичарски тим Дрвоплус из Бањалуке побједник је овогодишњег Такмичења за најбољу технолошку иновацију ДБД (дрво блок дрво), које је у организацији Министарства науке и технологије одржано у петак године у Источном Сарајеву. Највише бодова жирија и новчану награду од КМ бањалучки тим је освојио захваљујући идеји која подразумијева израду елемената од отпадних дрвених сортимената намијењених за изградњу викендица, бунгалова, ограда, дјечјих игралишта и других објеката од дрвета. Поред тога, начин обраде 26

27 елемената и њихова монтажа једноставни су, брзи и нису технолошки захтјевни, те је израда могућа од свих врста дрвета. Представник побједничког тима Дражена Бубоњић каже да је учешће на такмичењу од непроцјењивог значаја за њену екипу, јер су кроз припремне тренинге научили много о унапређењу, организацији и презентовању посла. Она се нада ће већ послије завршетка такмичења примити већи број позива предузетника заинтересованих за сарадњу. Најважније је, сматра она, да њихова идеја уђе у ширу примјену, да уговоре што више послова те да, уколико је неопходно, усаврше своју иновацију, у чему ће прва награда много значити. Друго мјесто освојила је екипа Спајклеб, састављена од средњошколаца из Бањалуке, за иновацију под називом СПЛ. Ради се о скрипти за побољшање перформансе процесора једне марке телефона. Настала је прије четири године и од тада је прошла многе фазе дораде да би данас постала вјештачка интелигенција, која регулише све процесе унутар софтвера. Ова иновација тренутно има више од четири милиона корисника. Екипа Средњошколци, такође из Бањалуке, освојила је треће мјесто за иновацију Симпл мет, која, осим што обавља класичне математичке функције у виду апликације, такође црта графике и објашњава их. Она је иновативна управо због тога што у свијету не постоји апликација која у исто вријеме црта и објашњава функцију. Министар науке и технологије проф. др Јасмин Комић рекао је да ТНТИ треба да допринесе конкурентности као једном од основних залога за излазак на тржишта, која су данас веома захтјевна, те да обезбиједи нова запошљавања, што је циљ Владе Републике Српске. Према његовом мишљењу, основни покретачи развоја и запошљавања јесу иновативност, предузетништво и комерцијализација знања, а с обзиром на то да је ово такмичење базирано на тим принципима, оно има своју будућност и даје ефекте. Он сматра да је ово такмичење прилика да иноватори пошаљу поруку потенцијалним инвеститорима. У финални дио такмичења пласирало се укупно шест екипа. Поред прве три, ту су још екипа Стиро која је заузела четврто мјесто за иновацију која се огледа у могућности тањења табле стиропора, пето мјесто тим ШЗМС10 (штедњак са мини сушницом за сушење воћа, поврћа, шумских плодова, љековитог биља, разног сјемења и месних прерађевина), а шето мјесто екипа МБ козметик за крему против акни за младе, иновацију која је у потпуности природна и еколошки прихватљива. ОРГАНИЗАТОРИ Осим Министарства науке и технологије, организатори овогодишњег, осмог по реду Такмичења за најбољу технолошку иновацију били су Министарство просвјете, науке и технолошког развоја Србије, Привредна комора Републике Српске, Привредна комора Србије, Организациони тим Факултета техничких наука из Новог Сада, Универзитет у Источном Сарајеву и Универзитет у Бањој Луци, Савез иноватора РС, Фондација Иновациони центар БЛ, те Радио-телевизија Републике Српске. 27

28 НАУКА И ТЕХНОЛОГИЈА У РС НОВА НАУЧНА ДИСЦИПЛИНА НА ПОЉОПРИВРЕДНОМ ФАКУЛТЕТУ УНИВЕРЗИТЕТА У БАЊОЈ ЛУЦИ Поглед из Шведске На овај начин отвориће се могућности за пренос најактуелнијих метода научних истраживања из најпознатијих европских лабораторија на Универзитет у Бањој Луци. Ш ведски универзитет пољопривредних наука у Упсали (SLU) један је од ријетких универзитета у Европи који има лабораторије и опрему за проучавање интеракција између биљака. Наиме, област мога истраживања односи се на еколошке аспекте комуникације између биљака путем испарљивих органских једињења, као и њихов утицај на понашање штетних инсеката (биљне ваши) и њихових природних непријатеља. Биљке непрестано емитују различита испарљива органска једињења у своје окружење, а како не могу промијенити локацију раста и развоја, та једињења представљају поуздану информацију биљци примаоцу сигнала у откривању присуства потенцијалних конкурената за ресурсе. Откривајући присуство конкурента у својој близини биљке примаоци сигнала мијењају стратегију раста и развоја и тиме се адекватно прилагођавају сусједима, смањујући негативне ефекте конкуренције. Уколико је биљка нападнута инсектима, она мијења профил испарљивих органских једињења, што сусједне биљке такође могу препознати и благовремено се припремити за одбрану активирањем свог имуног система прије доласка инсеката. Такође, испарљива органска једињења која емитују инсектима нападнуте биљке могу препознати и природни непријатељи штетних инсеката, јер су та једињења поуздан сигнал присуства њиховог плијена. Циљ ових базних истраживања јесте разумијевање механизама одговорних за смањено присуство штетних инсеката у различитим системима гајења биљака, а који уједно промовишу повећање диверзитета гајених биљака. Такође, ова истраживања имају за циљ и промоцију примјена инфохемијских сигнала, који чине биљке отпорнијим на штетне инсекте без додатне употребе хемијских средстава. Циљ ових базних истраживања јесте разумијевање механизама одговорних за смањено присуство штетних инсеката у различитим системима гајења биљака, а који уједно промовишу повећање диверзитета гајених биљака. 28

29 НАУКА И ТЕХНОЛОГИЈА У РС Бавећи се овом научном дисциплином скоро 20 година, дошао сам на идеју да своје досад стечено знање и искуство пренесем на Универзитет у Бањој Луци, те тиме помогнем развој науке у Републици Српској. Захваљујући средствима из фонда Рајко и Мај Ђермановић, виши асисент на Пољопривреном факултету Универзитета у Бањој Луци, мр Димитрије Марковић, боравио је на SLU током године, на Институту за екологију, гдје је започео са истраживањима за своју докторску тезу. Након тога, године, уз подршку из средстава пројекта Волатилна интеракција између неоштећених биљака кукуруза и пасуља и њен утицај на ваши, који је финансирало Министарство науке и технологије Републике Српске, поново борави на SLU, а тада и завршава неопходна истраживања. Тезу под насловом Алелобиотски односи и њихова улога у контроли биљних ваши на кукурузу, приликом чије израде сам био ментор, колега Марковић је одбранио на Пољопривредном факултету Универзитета у Бањој Луци у априлу године. У међувремену сам из Шведске фондације Carl Tryggers Stiftelse добио стипендију за постдокторске студије, коју сада др Марковић користи и ради на даљем усавршавању у мојој лабораторији. Сарађујући са Универзитетом у Фиренци на развоју нових метода за праћење интеракција између биљака, стварају се услови да колега др Марковић, поред истраживања у мојој лабораторији, спроведе дио истраживања и у тој лабораторији. Тежећи успостављању ове научне дисциплине на Универзитету у Бањој Луци, циљ ове за сада успјешне сарадње јесте да се, поред образовања кадра, успостави и адекватна лабораторија, у којој ће моћи да се раде иста истраживања и у Републици Српској. На овај начин отвориће се могућности за пренос најактуелнијих метода научних истаживања из најпознатијих европских лабораторија на Универзитет у Бањој Луци. Тиме би се створили сви предуслови да мастер студенти и докторанди раде иста или истраживања слична онима којима се баве њихове колеге на најпрестижнијим европским универзитетима. Исто тако, отвориле би се бројне могућности за размјену студента и њихово даље усавршавање, како Републици Српској, тако и у иностранству. Овим би се створили предуслови за етаблирање и развој једне потпуно нове научне дисциплине, која ће, свакако, подићи ниво истраживања и допринијети промоцији Универзитета у Бањој Луци на европском и свјетском нивоу. Проф. др Велемир Нинковић, Шведски универзитет пољопривредних наука у Упсали 29

30 НАУКА И ТЕХНОЛОГИЈА У РС ОТВОРЕНО ОДЈЕЉЕЊЕ ИСТРАЖИВАЧКО-РАЗВОЈНОГ ИНСТИТУТА РТ-РК У БАЊАЛУЦИ И страживачко-развојни институт РТ РК из Новог Сада отворио је одјељење на Електротехничком факултету у Бањалуци с циљем да се у региону задрже млади људи, који би радили са актуелним технологијама и свјетски познатим компанијама из индустрије. На Институту у Бањалуци тренутно је запослен 21 инжењер, а додијељено је и 17 студентских стипендија. Институт се бави истраживањем и развојем у области система заснованих на рачунару (embedded systems), уз снажан фокус на уређење потрошачке електронике, комуникације и мултимедијa. Институт пружа услуге развоја софтвера за уређаје засноване на различитим платформама и оперативним системима, све услуге у развоју ТВ софтвера, софтвера за дигиталне сигналне процесоре, индустријски и софтвер у аутомобилској индустрији, програмирање секвенцијалних програмабилних мрежа (FPGA), услоге комплетног развоја производа, као и производњу у малим серијама, а поред тога располаже и сопственим производима. Институт је поникао са Одсјека за рачунарску технику и рачунарске комуникације Факултета техничких наука у Новом Саду. Везу између науке и индустрије Институт остварује кроз модел преноса знања, у којем Факултет има стручан наставни кадар који ради са најсавременијим технологијама и свјетски познатим компанијама из индустрије, најмодернију инфраструктуру за извођење наставе, као и наставни програм прилагођен актуелним индустријским потребама. С друге стране, Институт на Факултету проналази талентоване младе будуће инжењере који се школују према савременим потребама у својој струци. 30

31 ХРКАЊЕ И СПАВАЧКА АПНЕJА Медицински и социјални проблем Х ркање, познатије у англосаксонској литератури као snoring, њемачки Schnarchen, латински stretor, медицински ронхопатија, тек је посљедњих деценија у центру пажње медицинске науке и праксе, првенствено због велике учесталости и могућих посљедица. Овај поремећај, за који се каже да је уобичајен, али не и нормалан, када се појави, знак је опструкције у горњим партијама ваздушног пута. Јавља се када се ваздух у грлу покреће и доводи до вибрирања ресице у грлу. Тако настаје карактеристичан звук хркања, који је неугодан и узнемирујући, како за особе које спавају уз особу која хрче, тако и за самог пацијента. Меко непце и ресица најчешћа су препрека ваздуху да нормално пролази. Особе које су склоне хркању некада имају и задебљао језик, што додатно смањује простор за проток ваздуха. Што је отвор за дисање мањи, особа удише више ваздуха, па је већи притисак на непце и ресицу која вибрира, а и већа је бука. Хркање прати недовољна снабдјевеност мозга кисеоником, што 31

32 смањује квалитет сна и изазива умор. Срце је додатно оптерећено код хркања, јер мора да се избори са смањеним дотоком ваздуха. Терминални стадијум хркања испољава се у виду епизода ноћног прекида дисања током спавања и назива се синдромом опструктивне спавачке апнеjе (OSAS), познатији у англосаксонској литератури као sleep apnea, а назив потиче од грчке ријечи apnoia, што значи миран вјетар. Данас под овим појмом љекари подразумијевају чест поремећај дисања током сна, када долази до појаве једне или више пауза у дисању у трајању од 10 секунди или дуже. То је обично хронично стање, које ремети сан три или више пута током ноћи. Спавачка се апнеја често не дијагностикује, јер је доктори не могу детектовати током рутинских прегледа, а не постоји ни крвни тест којим би се одредила. Људи који имају спавачку апнеју најчешће нису ни свјесни да је имају, јер се она јавља током сна. Сви људи који имају апнеју хрчу, али немају сви који хрчу спавачку апнеју. Доктору се јављају на наговор партнера, који је свједок немирног спавања и поремећаја дисања у спавању. Најчешћи њен тип јесте опструктивна спавачка апнеја, гдје су дисајни путеви сужени или блокирани током сна, што доводи до плитког дисања или пауза у дисању. Блага, повремена спавачка апнеја, која се јавља током респираторних инфекција, није толико значајна. Хронична, озбиљна опструктивна апнеја може довести до смањења нивоа кисеоника у крви (хипоксије). Када престане дисање, долази до пада нивоа кисеоника у крви, па мозак то региструје и шаље сигнале за буђење да би се продисало. У тренуцима када престане дисање, знатно су повећане шансе за компликације код особа са постојећим срчаним обољењима. Хркање и спавачка апнеја појаве су које се сусрећу код особа оба пола, код свих раса и на свим континентима. Учесталија је појава код мушкараца и појачава се са годинама живота. Присутна је и код дјеце, али у мањем проценту, чешће код дјеце предшколског узраста. Велике епидемиолошке студије које се односе на хркање и спавачку апнеју нису Хркање и спавачка апнеја појаве су које се сусрећу код особа оба пола, код свих раса и на свим континентима. Учесталија је појава код мушкараца и појачава се са годинама живота. рађене на простору бивше Југославије. Подаци се разликују у неким развијеним земљама (САД, Јапан, Њемачка) и процентуална заступљеност особа које пате од ових тегоба креће се од 24 до 60% Фактори и симптоми Најчешћи етиолошки фактори ризика који могу имати утицај на учесталост хркања и спавачке апнеје јесу: отежано дисање на нос због отечене слузнице носа код алергија, упала горњих респираторних путева или укрвивљене носне преграде, затим слаб мишићни тонус, дуга ресица, широко меко непце, набрана слузница бочних зидова ждријела, превелик језик, велики крајници, урођени и стечени деформитети доње вилице, тумори гркљана. Фактори који могу поспјешити и индуковати хркање, а нису везани за локалну патологију, већ дјелују индиректно на одговарајуће мишићне структуре преко других механизама јесу: дрога, алкохол, прекомјерна тјелесна тежина, старост, пушење, респираторна алергија, нека неуромишићна обољења. Симтоми који се јављају код ових поремећаја јесу: стални осјећај преморености, дневна поспаност, сметње концентрације, нервоза, главобоља, успореност, депресија, склоност гојењу, сексуалне потешкоће (прекиди сна доводе до смањеног синтетисања мушког полног хормона тестостерона, који је одговоран за раст и развој, стварање мишићне масе, регулисање метаболизма масти, функције мушких полних хормона, психичко стање). Спавачка апнеја повећава ризик за срчани удар, мождани удар, висок крвни притисак, поремећај срчаног ритма, дијабетес. 32

33 се дишни пут одржава стално отвореним. Ради се о софистицираном уређају који ради готово бешумно и комфоран је за болесника. Овакав третман препоручује се код тешких облика спавачке апнеје. Дијагноза и лијечење Дијагноза болести поставља се у лабораторији за поремећаје спавања на основу полисомнографског снимања. Претрага је потпуно безболна неколико танких жица прилијепи се на горњу усницу и грудни кош болесника, и он спава у апартману уз уређај који биљежи и касније компјутерски анализира све потребне параметре за процјену стања ваздушних путева током спавања, те тежину саме болести. Након постављања дијагнозе обично је потребно урадити и оториноларинголошки преглед, који обухвата ендоскопски преглед у будном стању и у сну индукованом лијековима, а ради утврђивања евентуалних аномалија орофарингеалног отвора и носа. На основу наведених и спроведених дијагностичких метода доноси се одлука о начину лијечења. Дијагноза болести поставља се у лабораторији за поремећаје спавања на основу полисомнографског снимања. Претрага је потпуно безболна. Лијечење пацијената обухвата конзервативни третман који подразумијева: постизање здраве тјелесне тежине, промјене у начину сна, спавање на боку, са подигнутим узглављем, употреба носних уређаја, траке за стабилизацију виличне кости, примјена CPAP (Continuous Positive Airway Pressure) апарата (машина за дисање), састављеног од мале турбине која ствара позитивни притисак ваздуха што струји преко маске на лице пацијента, при чему се не дозвољава мишићима ждријела да колабирају и на тај се начин елиминишу опструкција и хркање. Тиме Хируршки третман препоручује се код средњетешких и лаких облика спавачке апнеје и хркања, и то аналогно мјесту на којем се интервенише: функционалне ендоназалне операције, методе које скраћују или укрућују меко непце и ресицу, методе које проширују ждријело и ваздушни пут, методе које спречавају западање језика према назад, методе које помјерају доњу вилицу према напријед, операције на подјезичној кости и комбиноване методе. Правовременим дијагностиковањем и лијечењем овог обољења, које има не само медицински него и социјални значај, превенирали бисмо кардиоваскуларна обољења, допринијели смањењу броја саобраћајних несрећа, те знатно побољшали квалитет живота пацијената који су лијечени од овог обољења, али и квалитет живота њихових породица. Mr sc. med. Зорица Новаковић, специјалиста оториноларинголог Клиника за болести уха, грла и носа, Универзитетска болница Клинички центар Бањалука 33

34 НАУКА И ТЕХНОЛОГИЈА У РС ШЕСТИ МЕЂУНАРОДНИ НАУЧНИ ПОЉОПРИВРЕДНИ СИМПОЗИЈУМ АГРОСИМ Ш ести међународни пољопривредни симпозијум Агросим (Agrosym) одржан је на Јахорини од 23. до 26. октобра године. Сврха Агросима јесте размјена идеја на међународном нивоу о темама из области пољопривреде, прехране, руралног развоја и екологије. Овогодишњи симпозијум, Aгросим 2015, поред досадашњих тематских области биљне производње, заштите биља и безбједности хране, органске пољопривреде, заштите животне средине и управљања природним ресурсима, сточарства, руралног развоја и агроекономије уврстиће и шумарство као седму тематаску цјелину. Преко 20 домаћих излагача из источног дијела Републике Српске својим се традиционалним производима представило на Агросиму Учесници су имали прилику да пробају домаће кулинарске специјалитете, сиреве и прерађене производе, те да купе сувенире из кућне радиности. Важно је нагласити да научни одбор чине научници са свих континената, а то овом скупу даје снажан међународни печат и научни кредибилитет. Подразумијева се да је радни језик симпозијума енглески језик. Стога не чуди велико интересовање истраживача за овај скуп, што најбоље илуструје број доспјелих радова. У Зборнику апстраката Симпозијума публиковано је 430 апстракта, док је у Зборнику радова Симпозијума публиковано око 200 прихваћених научних и стручних радова. Поред тога, око 70 одабраних радова са Симпозијума објављено је у међународном часопису Agriculture and Forestry ( што у укупном збиру чини око 270 радова прихваћених за Aгросим 2014, и то из 56 земаља свијета. Агросим је, поред научника и истраживача, окупио велики број представника приватног и јавног сектора, као и представника невладиних организација из цијелог свијета. Традиционално, организатори Агросима су Пољопривредни факултет Универзитета у Источном Сарајеву, Пољопривредни факултет Универзитета у Београду и Агрономски медитерански институт из Барија (Италија), у сарадњи са Међународном асоцијацијом за животну средину и рурални развој (Јапан), Балканском асоцијацијом за заштиту животне средине (Грчка), Академијом инжењерских наука Србије, Институтом за кукуруз Земун поље, Биотехничким факултетом Универзитета Црне Горе, Научним друштвом аграрних економиста Балкана, Институтом за економику пољопривреде и Пољопривредним факултетом Универзитета у Бањој Луци. ЗАШТО ЈЕ ВАЖНА ПОЉОПРИВРЕДА? Према подацима Уједињених нација, пољопривреда је највећи послодавац у свијету јер обезбјеђује послове за чак 40 посто свјетског становништа. Чак 500 милиона малих пољопривредних газдинстава, углавном зависних од природних падавина, обезбјеђује око 80 посто хране која се користи у земљама у развоју. Због повећања броја становника, просјечног уноса калорија и недомаћинског управљања вишковима хране, до године пољопривредна производња мора се повећати за 60 посто. Док милијарду људи гладује на планети, богати дио свијета баца чак једну трећину хране! 34

35 НАУКА И ТЕХНОЛОГИЈА У РС ОДРЖАНА ДРУГА КОНФЕРЕНЦИЈА COMET M ашински факултет Универзитета у Источном Сарајеву организовао је Другу међународну конференцију COMET у децембру године. Циљ конференције јесте сагледавање могућности увођења нових технологија у производним предузећима ради модернизације и оптимизације производних процеса. Сврха је да се оваквим приступом повећа ефикасност производње и конкурентност на свјетском тржишту. Поред водећих водећих компанија у региону, учесници су били представници са 31 факултета, односно 17 универзитета из 12 земаља и седам научноистраживачких института. Проф. др Ранко Антуновић, декан Машинског факултета у Источном Сарајеву, нагласио је да су у програм рада Конференције уврштена 102 научна и стручна рада, са 230 аутора и коауатора из 11 држава. Проректор за наставу и студентска питања Универзитета у Источном Сарајеву проф. др Ранко Божичковић рекао је да су машинска индустрија и све што се у овој области постиже у посљедње вријеме неправедно запостављени, па је зато значај ове конференције много већи. Слично размишљају и гости из иностранства. Норберт Буркард са Института за технологију у Карлсруеу (Karlsruher Institut fur Technologie) истакао је да је ова конференција организационо и садржајно на нивоу европских конференција са истом тематиком, те додао да је будућност универзитета у размјени студената и академског особља, из чега ће проистећи размјене искустава. Декан Машинског факултета из Софије Љубомир Димитров нагласио је важност одржавања конференција које обрађују ове теме, као и повезивање универзитета из региона и заједничко учешће у пројектима. 35

36 НАУКА И ТЕХНОЛОГИЈА У РС ИНСТИТУТ ЗА ДРУШТВЕНА ИСТРАЖИВАЊА, ФАКУЛТЕТ ПОЛИТИЧКИХ НАУКА УНИВЕРЗИТЕТА У БАЊОЈ ЛУЦИ K рајем године Универзитет у Бањој Луци постао је богатији за још један институт, чији је фокус дјеловања на научноистраживачком раду, првенствено у области друштвених наука. Институт за друштвена истраживања (ИДИ) основан је као подорганизациона јединица Факултета политичких наука Универзитета у Бањој Луци, с идејом унапређења научноистраживачког рада на Факултету и Универзитету, са усмјерењем према социолошким, политиколошким, комуниколошко-журналистичким, те појавама из области социјалног рада и социјалне политике (укључујући и интердисциплинарна истраживања). Институт се у свом раду ослања на људске ресурсе Факултета, те је у прилици да рачуна на научноистраживачке капацитете запослених професора и асистената, како Факултета, тако и других организационих јединица Универзитета. Као дио Факултета, Институт је и шанса младим истраживачима да усавршавају свој научноистраживачки рад и учествују у истраживачким пројектима. На примјер, Факултет омогућава студентима генерације да након завршених студија првог циклуса годину дана раде на Институту као млађи истраживачи и учествују у пројектима. На тај начин, Факултет и Институт доприносе развоју и усавршавању новог кадра у области научноистраживачког рада, а студенти генерације добијају потврду свог залагања и вриједног рада током студирања кроз једногодишњи ангажман. Иако млада подорганизациона јединица, Институт је већ реализовао један пилотпројекат под називом Мотиви за политички ангажман младих у Бањој Луци, а тренутно су у току још два истраживачка пројекта: Медијска слика Републике Српске (уз финансијску подршку Владе Републике Српске) и Медији у процесу помирења: покривање друштвених дешавања (у партнерству са Фондацијом Конрад Аденауер Представништво у БиХ). Додатно, Институт је већ остварио и међународну сарадњу са Универзитетом у Источном Лондону (University of East London), с којим ће у партнерству развити пројекат за тренутно отворени позив у оквиру Хоризонт 2020 (Horizon 2020) програма Европске уније, као и пројекат за Жан Моне (Еразмус плус) програм (Jean Monnet Erasmus Plus). Такође, Институт је организовао предавања и панел дискусију за мастер студенте са Универзитета у Јорку (University of York) из области студија постратног опоравка, Одсјек за пост-ратну реконструкцију и развој (Post-war Reconstruction and Development Unit PRDU). Циљ је да кроз рад Института и научну компетентност и утемељеност Факултет дâ сопствени допринос разумијевању и истраживању бројних друштвених феномена у Републици Српској и Босни и Херцеговини. Имајући у виду да се до озбиљних резултата може доћи само кроз сталну сарадњу са бројним сличним институцијама и афирмисаним појединцима из БиХ у цјелини, из сусједних земаља, али и других европских и ваневропских држава, Институт је оријентисан ка успостављању домаће и међународне сарадње кроз различите активности и научноистраживачке пројекте. 36

37 НАУКА И ТЕХНОЛОГИЈА У РС САНА - НОВА СОРТА ЗОБИ Пољопривредни институт Републике Српске, Бања Лука П рограм селекције и оплемењивања стрних жита најзначајнија је активност која се проводи у Заводу за стрна жита Пољопривредног института Републике Српске у Бањој Луци. У оквиру овог програма створен је велики број сорти које се налазе у производњи у Републици Српској и Федерацији БиХ, а које су потврдиле свој квалитет на тржишту у конкуренцији са сортама из иностранства. Програм оплемењивања стрних жита, као и програм тестирања и увођења у производњу нових технологија, сваке године финансијски подржава Министарство науке и технологије Републике Српске. Захваљујући тој подршци, а као резултат нашег рада, Пољопривредни институт Републике Српске у Бањој Луци од прошле је године власник и одржавалац новопризнате сорте Сана. Сорта Сана рана је прољетна сорта овса. Призната је од стране Министарства пољопривреде, шумарства и водопривреде Републике Србије, Управе за заштиту биља Одељења за признавање сорти 28. августа године. Наведену сорту смо године почели уводити у производњу. Од основних карактеристика које ова сорта посједује истичемо задовољавајућу отпорност на важније болести, одличну отпорност на полијегање и садржај протеина око 15 %, што је чини изузетно квалитетном сточном храном. Добро успијева на земљиштима слабијег квалитета и киселим земљиштима, уз примјену слабије технологије производње. Сорта јарог овса Сана, након пријављивања Комисији за признавање сорти стрних жита Министарства пољопривреде, шумарства и водопривреде Републике Србије, тестирана је у периоду од двије године на шест локалитета Кикинда, Крушевац, Нови Сад, Панчево, Сремска Митровица и Сомбор. Након обраде коначних резултата и испитивања у лабораторији, утврђено је да је сорта различита, униформна и стабилна, те да је у просјеку за све године и локалитете испитивања била раностаснија, остварила већи садржај протеина и принос зрна који је значајно већи од приноса што је остварила стандардна сорта Славуј. Овас је дуго времена сматран добром и квалитетном храном само за животиње. Међутим, захваљујући његовим својствима, данас се у великој мјери користи и у исхрани људи, јер представља значајан извор енергије, хранива, витамина, минерала, флавоноида, скроба и шећера. 37

38 НАУКА И ТЕХНОЛОГИЈА У РС 3MT - КОЛИКО ЈЕ ЗАНИМЉИВО ТВОЈЕ ИСТРАЖИВАЊЕ? П рограми универзитетских студија разликују се широм свијета, а универзитети се труде да их додатно учине привлачним иновативним рјешењима. Један од релативно нових облика професионалног тренинга у којем студенти нарочито студенти на магистарским и докторским студијима морају на јасан и сажет начин представити суштину своје тезе јесте тзв. троминутни тест тезе (three-minute thesis test 3MT ). 3MT настао је на Универзитету у Квинсленду у Аустралији, гдје је постао изузетно популаран међу докторандима и магистрантима. Ово је комуникацијска активност која студентима пружа шансу да покушају своје истраживање представити на занимљив и узбудљив начин људима који нису стручњаци у њиховој области. Циљ овог типа тренинга је двојак. С једне стране, студенте наводи да интензивно промишљају о интелектуалној сржи свог истраживања и да науче фокусирати се на то да за свега 180 секунди одушеве слушаоце. С друге стране, тренинг подстиче усвајање комуникацијских вјештина, које студентима омогућују да о свом истраживању без страха говоре пред различитом публиком и на различите начине. Сматра се да је наступ студента био успјешан ако је публици помогао да разумије истраживање коришћењем једноставног језика. Наступ је био јако успјешан ако публика жели да сазна више о истраживању. 3MT омогућава развијање академских, презентацијских и истраживачких комуникацијских вјештина, што понекад може бити пресудно за добијање додатних средстава за наставак истраживања или 38 стипендија за школовање. Понекад просто нема времена за објашњавање. На примјер, можда сретнете некога у лифту ко вам може помоћи са истраживањем. Ако ту особу не ухватите на почетку својом причом, можда вам се више неће пружити прилика. 3MT је постао толико популаран у многим земљама зато што је забаван и изузетно информативан догађај, прилагођен људима различитог нивоа образовања. Можда би наши универзитети могли прихватити ову праксу и интегрисати је у редовне годишње активности. ПРАВИЛА Правила за наступ прилично су ограничавајућа и састоје се од пет повезаних критеријума: Дозвољено је коришћење само једног PowerPoint слајда од почетка наступа. Нису дозвољене анимације нити било какви покрети на презентацији. Нису дозвољена електронска помагала (звук или видео), као ни додатна помагала у виду костима, музичких инструмената, лабораторијске опреме и слично. Сваки учесник који прекорачи дозвољених три минута аутоматски бива дисквалификован. Сматра се да наступ почиње када учесник проговори или се помјери на позорници. Учесници немају право жалбе на одлуку жирија.

39 НАУКА И ТЕХНОЛОГИЈА У РС КАКО ПОСТАТИ ИНОВАТОР? Оно што аутору није у првом плану, али је кључно да би иновација оживјела, јесте прихватање производа од стране тржишта. С ве почиње од тренутка кад на постојећем производу (што се у иноваторској терминологији зове постојеће стање технике) уочите неки недостатак, те покушате да замислите кориговани или другачији производ, који треба да буде функционалнији од постојећег. Са том мишљу живите и она је стално присутна. На ту мисао лијепи се све оно што је око вас, а има везе са том идејом. Тај процес може трајати веома дуго, а његов исход може бити резултат у виду бољег рјешења, али може бити и без резултата. У том процесу размишљања и сам будући иноватор се мијења. Све више постаје иноватор, а све мање оно што је прије био, и постепено га тај процес преобликује. Често се дешава да сањате о иновираном и другачијем производу, па се понекад и пробудите са новом, оригиналнијом идејом. Када овај мисаони процес уроди плодом и када је будући иноватор дошао до рјешења које га задовољава, добро је да направи први производ који се назива прототип. Тада ће моћи прецизније да установи да ли та изведба испуњава његова очекивања, те да ли ће тај прототип морати да претрпи одређене корекције или измјене у већем обиму. Након тога аутор израђује коначно рјешење будућег производа, које задовољава функционалне и естетске критеријуме. При изради прототипа, добро је водити рачуна о технологији израде будућег производа. 39

40 НАУКА И ТЕХНОЛОГИЈА У РС Иако је са аспекта аутора израдом прототипа заокружен процес стварања иновираног и другачијег производа, одређене активности тек тада започињу. То су, прије свега, активности које се односе на остваривање патентног права. Први корак у процедури заштите патента на нивоу БиХ јесте подношење захтјева за издавање патента, уз пријаву са обавезним прилозима. Захтјев се подноси Институту за заштиту интелектуалног власништва БиХ, који аутору доставља овјерене копије докумената као гаранцију о тајности. Након одређеног периода остварује се заштита патента на нивоу БиХ. По одређеној процедури могуће је остварити и заштиту патента на међународном нивоу. Аутор врши међународну претрагу како би установио да ли такво рјешење већ постоји у свијету, а може и званично упутити захтјев Свјетској организацији за заштиту интелектуалног власништва да му изда документ којим потврђује или демантује ауторство, са приложеним истим или сличним техничким рјешењима. Уколико аутор жели да потврди вриједност своје иновације, добро је да пријави учешће на националним или интернационалним сајмовима иновација, по могућности са приложеним прототипом. Ако стручне судије на тим сајмовима позитивно оцијене тај рад, аутор ће добити одговарајуће признање, што уједно представља још један доказ да је то рјешење квалитетно. На крају, остаје оно што аутору није у првом плану, али што је кључно да би иновација оживјела: прихватање производа од стране тржишта. Ако је је тржиште спремно да прихвати производ, постављају се питања да ли је могуће производити нови или иновирани производ и којом технологијом, те да ли се на тај начин може остварити финансијска добит. Често се дешава да сањате о иновираном и другачијем производу, па се понекад и пробудите са новом, оригиналнијом идејом. Уз сагледавање свих ових елемената, аутору иновативног рјешења још предстоји одлука да ли одобрени патент продати или организовати производњу на основу своје иновације. Тек након реализације, иновација ће заживјети и трансформисати се у производ. Тада ће и сам аутор у пуном смислу те ријечи моћи да се назове иноватором. Осим личног ангажовања иноватора, неопходна је и помоћ шире друштвене заједнице и системска подршка иноваторима и удружењима иноватора. Значајан је и позитивни утицај иноватора на све оне који се залажу за добробит и просперитет иноваторства и предузетништва, с крајњим циљем покретања производње и отварања нових радних мјеста. Борко Бабаљ ПАТЕНТИ КАО ОБЛИК ИНТЕЛЕКТУАЛНЕ СВОЈИНЕ П рема подацима Института за интелектуалну својину БиХ, интелектуална својина односи се на творевине ума као што су проналасци, књижевна и умјетничка дјела, симболи, називи, слике, те дизајн који се користи у индустрији. Патент је право којим се штити проналазак из било које области технике. Да би се проналазак заштитио патентом, треба да задовољи три услова: (1) треба бити нов, (2) имати инвентивни ниво и (3) бити индустријски примјенљив. Проналасцима се не сматрају: открића, научне теорије и математички методи, естетске творевине, планови, правила и методи за извођење умних активности, игара или привредних активности, програми компјутера, те презентација информација дефинисана самом садржином тих информација. За сваки проналазак подноси се посебна пријава у писаној форми, директно или поштом, телефаксом односно на службену имејл адресу Института. Пријава патента објављује се у Службеном гласнику Института након 18 мјесеци, чиме постаје доступна јавности. У том периоду подносилац пријаве може успоставити контакте са инвеститорима, за заштиту у другим земљама и за избор врсте заштите. Трошкови поступка износе 250 КМ (административна такса 10 КМ) и укључују објаву пријаве и двије године одржавања. Трошкови за физичка лица који су уједно и проналазачи умањени су 50% или 90% за чланове регистрованих удружења иноватора са територије БиХ. Патент траје 20, а консензуални патент 10 година од дана подношења пријаве. Патентно право признаје надлежни орган државе у којој је пријава поднесена и вриједи одређено вријеме, уз услов редовног плаћања одржавања патента. Све додатне информације на сајту Института: 40

41 ИНТЕРНЕТ СВЕГА У питању је глобални феномен који ће омогућити да компаније различитих величина, из различитих дијелова свијета и у различитим областима, постану конкурентне на свим меридијанима. Замислите да живите у свијету повезаних ствари које су у стању да на интелигентан и интуитиван начин одговоре вашим потребама и жељама. Уређаји у вашем дому и свијету око вас могли би откривати једни друге, повезивати се и комуницирати, на начин да додају лични контекст ситуацијама како би радили за вас. Овако гласи реклама за једну фирму која је фокусирана на интернет свега. Интернет ствари (Internet of Things) јесте концепт који је тек заживио у свијету технологије, а већ се развија нова, четврта фаза интернета, позната као интернет свега (Internet of Everything IoE). Компанија Cisco дефинише интернет свега као мрежу повезаних људи, процеса, података и ствари, те додатну вриједност која проистиче из прикључивања таквој мрежи. За сада је свега један посто ствари повезано, док ће до године бити повезано чак 50 милијарди уређаја. Основна корист од прихватања овог тренда јесу напреднији сервиси крајњим корисницима, иновативна рјешења и повећање ефикасности, на чему инсистирају све успјешне компаније. У овом тренутку трендови се могу свести на коришћење персоналних рачунара, мобилних уређаја, таблета и носивих технологија (сатови, наочаре и сл.). У будућности ће нагласак бити на паметним кућама, паметним канцеларијама, паметним фабрикама, па чак и паметним градовима. Најважнији покретач концепта интернета свега су дјелимично велики подаци (bigdata) и интернет ствари, али највише повезивање разних уређаја на интернет. Оно што је представљала електрификација почетком 20. вијека у будућности ће представљати повезивање уређаја на интернет. Према резултатима истраживања компаније Cisco, у којем је учествовало пословних лидера из 12 земаља широм свијета, наредну деценију обиљежиће нова генерација интернета, а тада ће се конкурентност компанија мјерити по томе колико добро познају концепт интернета свега и колико га примјењују. Доба које постепено долази Cisco назива ером уређаја. Интернет свега нам доноси нову реалност, у којој ће стварање пословне вриједности у великој мјери зависити од способности стварања обавјештајних (у смислу пословних трендова) података из постојећих веза на интернету. У извјештају који говори о приступању тржишту вриједном чак 19 билиона долара (19 хиљада милијарди долара) до године наводи се да се компаније не могу више ослањати само на 41

42 унутрашње кључне компетенције и знање својих запосленика већ на потребу брзог прикупљања обавјештајних података из различитих извора. Ово ће се десити путем веза које омогућава интернет свега. Богатство ће бити надохват руке онима који на вријеме схвате шта је потребно радити за нове трендове. Према процјенама компаније Cisco, чак ствари ће бити повезано на интернет до године! У питању је глобални феномен, који ће омогућити да компаније различитих величина, из различитих дијелова свијета и у различитим областима, постану конкурентне на свим меридијанима. Компаније које наставе да користе архитектуре засноване на доминантно Оно што је представљала електрификација почетком 20. вијека у будућности ће представљати повезивање уређаја на интернет. статичним информацијама биће затечене поплавом иновативних технологија, што стварају вриједност на потпуно нове начине. Зато се већ сада мора размишљати о структурирању рјешења за могуће прилике које ће проистећи из садашњег тренда интернета ствари. Интернет свега има потенцијал да значајно измијени нашу привреду и да трансформише кључне привредне гране. Као илустрација може послужити податак да ће до године интернет свега по приходима превазићи тржишта мобилних телефона, персоналних рачунара и таблета заједно. Зато је одговор на питање ко ће имати највише користи од тога веома једноставан: они који се најбрже прилагоде. Ствари нису какве су некад биле, па дојучерашњи аутсајдери, земље Азије и Јужне Америке, показују највећи степен прилагодљивости и успјешне примјене погодности интернета ствари. Кључни проблеми с којима ће се суочити мање развијени дијелови свијета (немојмо се заваравати, ми спадамо у ову категорију!) биће прихватање IPv6 (Internet Protocol verzija 6) стандарда, јер се број веза између уређаја повећава са милијарди на билионе. Други велики изазов јесте обезбјеђивање извора енергије која ће погонити уређаје. Зато ће бити нужно да у будућности блиско сарађују владина тијела, тијела за стандардизацију, приватни сектор, али и обични грађани. 42

43 НАУКА И ТЕХНОЛОГИЈА У РС ТРЕЋА НАГРАДА ПРОЈЕКТУ ЗГРАДЕ ХИДОРЕЛЕКТРАНА НА ДРИНИ ројекат зграде Хидроелектрана на П Дрини у Вишеграду освојио је треће мјесто у категорији јавних и пословних објеката на 23. међународном такмичењу CEMEX Building Award, одржаном у Мексику. На такмичењу су представљена најбоља архитектонска и грађевинска достигнућа, а учествовало је 714 објеката изграђених широм свијета. Пројекат зграде Хидроелектрана на Дрини оцијењен је као један од најбољих нових концептуалних, техничких и естетских рјешења. Чланови пројектног тима фирме МИТ-арх д.о.о. архитектонски студио из Београда, архитекти Бранислав Митровић, Огњен Крашна, Синиша Таталовић, као и сарадници Јелена Угрешић и Живорад Ђорић, покушали су примјеном локалних материјала, односно камена и дрвета, да приближе људима са стране природу тих материјала и квалитет који они посједују. Намјера је била да се специфичности ове мале средине представе свијету на овај начин. У истој категорији прво мјесто однио је Јумекс музеј (Jumex Museum), који се налази у Мексику, а друго мјесто припало је објекту Арена Амазонија (Arena da Amazonia) у Бразилу. 43

44 ПОКРЕНУТА СВЈЕТСКА НАУЧНА КЊИЖАРА Организација Уједињених нација за образовање, науку и културу (UNESCO) покренула је Свјетску научну књижару (World Library of Science WLoS), која корисницима нуди бесплатан приступ научним текстовима и истраживањима. Циљ овог дигиталног пројекта јесте да истовремено истраживачима омогући лакши приступ научној литератури, стручним текстовима и другој литератури на енглеском језику, али и да допринесе развоју технологија отвореног приступа, те да међусобно повеже научнике из природних наука. План је да се дигитална база у будућности шири и допуњује. За сада корисници могу пронаћи текстове из различитих области, попут генетике или алтернативне енергије. Књижара се може пронаћи на линку: nature.com/wls. претрпјети више како би зарадила више, али је истовремено радије наносила мање боли другој особи, мада јој је то доносило мању зараду. У другом експерименту активна је особа била спремнија платити више новца како би другу особу поштедјела већег броја електрошокова него да за себе умањи број електрошокова. Истраживање је показало да су испитаници са супклиничким психопатским особинама најбрже наносили бол другима, док је најалтруистичнијим особама требало највише времена да донесу одлуку у ситуацији у којој су знале да ће електрошок погодити другу особу умјесто њих самих. ЧОВЈЕКУ УРОЂЕН АЛТРУИЗАМ Ново истраживање научника са Колеџ универзитета у Лондону показало је да је човјеку својствен алтруизам. У склопу истраживања спроведена су два експеримента на групи од 160 учесника, распоређених у анонимне парове, у којима је једна особа одлучивала о давању електрошокова себи и другој особи, док је друга особа само пасивно примала електрошокове. У првом експерименту особа с активном улогом самостално је одлучивала да ли жели за више или мање новца давати више или мање електрошокова себи и пасивној особи. Истраживање је показало да је особа с активном улогом сама била спремна БУДУЋНОСТ ЈЕ СТИГЛА! Контрола мозга заиста је могућа спајањем оптогенетике брзе и прецизне контроле нервне активности поједине биолошке ћелије помоћу убацивања посебних протеина осјетљивих на свјетлосне надражаје са синтетичком биологијом, која комбинује науку и инжењеринг, те модификовањем постојећих организама ствара организме који иначе не постоје у природи. Када се ове двије методе искомбинују са интерфејсом за контролу мозга, помоћу којег мозак може управљати вањским предметом, добијемо стварност која личи на футуристичке филмове. Волонтери у експерименту швајцарских научника Марка Фолцхера и Мартина Фусенегера успјели су коришћењем ЕЕГ-а контролисати функционисање ћелија у свом тијелу. Научници су прво створили ћелије бубрега и у њих уградили бактеријску ДНК, чиме су добили тзв. генетички окидач, тј. гене који заједно заједно раде на покретању производње одређеног протеина (у овом случају протеина СЕАП). Оптогенетика је коришћена да се тај генетски окидач укључи, додајући ген из љубичасте бактерије (Rhodobacter sphaeroides), која ствара молекулу јако осјетљиву на свјетлост. Када су научници ЛЕД свјетлом освијетлили неке ћелије, окидач се упалио, 44

45 а ћелије су одмах почеле производити бјеланчевину СЕАП. У наставку експеримента научници су волонтерима на главу ставили ЕЕГ капу, покривену електродама што скупљају електричне таласе из мозга које особа може контролисати. Волонтери су својим можданим таласима успјели упалити ЛЕД свјетло, чиме су се укључиле ћелије и почеле производити протеин. Швајцарски научници тако су први у историји успјели претворити људску мисао у електрични импулс, па у свјетло, те на крају у протеин. Истраживање показује како би у будућности могли изгледати и функционисати имплантати у мозгу који би могли да осјете гдје настаје бол у тијелу, те аутоматски упалити ћелије мозга да почну масовно производити и пумпати здрави биотехнолошки лијек. Овим истраживањем научници желе побољшати дубоку стимулацију мозга, тј. технологију којом се покушавају зауставити различити нежељени здравствени ефекти, попут неконтролисаног дрхтања болесника обољелих од Паркинсонове болести. провидног силиконског материјала. Уједно садржи силиконске нанотраке, које стварају електрицитет приликом развлачења или притиска. Нанотраке се могу подешавати тако да се кожа прилагоди сваком дијелу тијела, а након експериментисања са животињама, ускоро ће бити завршена тестирања на људима. СТВОРЕНА ВЈЕШТАЧКА КОЖА Јужнокорејски научници створили су суперпаметну вјештачку кожу, која пацијентима може да врати чуло додира. Вјештачка коже може да осјети додир, притисак, температуру и влажност, а користиће се за протезе. Материјал коришћен за израду електричне коже може да се растеже као права кожа, а да би угођај био потпун, и с друге стране има уграђене гријаче, па ће сви који је додирну имати утисак праве коже. Истраживачи сматрају да ће протезе са оваквом кожом помоћи у многим сложеним и свакодневним функцијама, као што су хватање лопте, додиривања разних врста површина и слично. Електронска кожа углавном је направљена од флексибилног и КОЛИКО КОШТА ВАША ПАЖЊА? Трговци користе све начине да продру у ум купаца, а сада им на располагању стоји и технологија која то може извести. Потрошачка неуронаука заснована је на прикупљању података камером која прати покрете ока и сензора прикопчаних на прстима, који мјере промјене електрицитета у кожи корисника. Циљ је прикупљање података о промјенама у организму којих купац није ни свјестан, а које се дешавају сублиминално или подсвјесно. Наиме, неколико секунди прије него што свјесно донесемо одлуку да ћемо нешто купити, наша подсвјест већ уради припреме за свјесну реакцију. Ако успију сазнати шта се дешава у подсвијести купаца током тих неколико секунди прије куповине, своје производе би могли представити на много занимљивији и приступачнији начин. Доктор Карл Марси, који води ова истраживања, истиче да се не ради о манипулацији, јер у нашем мозгу не постоји дугме за куповину, које се може неким подражајима активирати. 45

46 УМОВИ КОЈИ СУ ПРОМИЈЕНИЛИ СВИЈЕТ Нилс Бор 100 ГОДИНА БОРОВОГ МОДЕЛА АТОМА Нилс Бор (Niels Bohr, ), дански физичар, дао је темељни допринос разумијевању структуре атома и квантне механике, због чега је године добио Нобелову награду за физику. 46

47 УМОВИ КОЈИ СУ ПРОМИЈЕНИЛИ СВИЈЕТ Упркос готово савршеној тачности квантне механике и бројним компјутерским кодовима квантне хемије, који омогућују одређивање електронске структуре атома и молекула са високом прецизношћу, остаје потреба да се на интуитиван и педагошки привлачан начин омог ући разумијевање устројства и динамике ових система. Боров модел, иако нас цијели вијек дијели од његовог представљања, пружа тражену очигледност, те је и даље незаобилазан дио у свим курсевима и уџбеницимама који дају увод у квантну теорију. Са историјске тачке гледишта, Боров модел био је први који је успио да објасни спектар атома водоника, чиме је дао велики подстицај рађању квантне механике. Посљедњих неколико деценија у савременој физици, уз егзактан квантномеханички опис, поново је актуелан семикласични прилаз у којем је, уз значајна унапређења, задржана евидентност Борове старе квантне теорије. Крајем XIX вијека у физици су постојале двије комплетне и скоро независне теорије које су описивале два основна вида егзистенције материје супстанцу и зрачење. То су Њутнова механика и Максвелова електродинамика. Међутим, многе појаве, посебно оне које се јављају на атомским димензијама, нису могле бити објашњене у оквиру ових теорија. Неслагање између експерименталних резултата и постојећих теорија довело је почетком XX вијека до преиспитивања неких од основних физичких концепата. Тако је испитивање зрачења апсолутно црног тијела, које није могло бити објашњено класичном електродинамиком, навело Планка (Max Planck, ) да уведе и године објави хипотезу о квантима енергије. Према Планку, енергија осцилатора (атома тијела) може се мијењати емисијом односно апсорпцијом зрачења само у вриједностима једнаким цјелобројним умношцима одређеног кванта енергије. За осцилатор фреквенције вриједност кванта енергије је, гдје је фундаментална (Планкова) константа. Полазећи од ове хипотезе, Планк је добио израз за густину енергије зрачења у функцији фреквенције који се, за разлику од претходних теорија, добро слагао са експерименталним резултатима. Његова идеја о квантима убрзо је, уз одређене модификације, примијењена и на друга периодична кретања, прије свега на кретање електрона у атому. Овој примјени претходило је откриће језгра и планетарне структуре атома. Радерфорд (Ernest Rutherford, ), анализирајући расијање алфа честица на танкој металној фолији, дошао је до закључка да атом има позитивно наелектрисано језгро, у којем је концентрисана већина масе атома, супротно до тада важећем Томсоновом моделу атома (Joseph John Thompson, ). У Радерфордовом моделу, који је објављен године, електрони круже око језгра аналогно планетама око Сунца, при чему улогу гравитационе силе у атому врши привлачна Кулонова сила између језгра и електрона. Радерфордов планетарни модел, међутим, није могао да објасни одређене димензије и стабилност атома. Наиме, према класичној електродинамици, електрони би требало непрекидно да зраче (као свако наелектрисано тијело које се креће убрзано), те би губили енергију и по спиралним путањама падали на језгро, што се не дешава. Управо те године Нилс Бор (Niels Bohr, ) на Копенхагеншком је универзитету одбранио своју докторску тезу. Исте године отишао је у Енглеску, гдје се срео са Томсоном и Радерфордом, а од овог другог добио позив за постдокторску специјализацију у Манчестеру. Вријеме проведено у Енглеској било је кључно за пораст његовог интересовања за истраживање структуре атома. Сљедеће се године вратио у Данску, гдје је добио позицију доцента, а године објавио је своја чувена три рада о структури атома и молекула, позната као Борова трилогија [N. Bohr, On the Constitution of Atoms and Molecules, Phil. Mag., 26, 1 25; ; (1913)]. Да би превазишао потешкоће које су слиједиле из Радерфордовог модела, Бор је поставио додатне емпиријске услове (постулате) који су се односили на кретање електрона у атому. У данашњој литератури, међутим, ријетко се даје Борова оригинална анализа проблема. У овом ће тексту она бити представљена у сажетом облику. Бор полази од Радерфордовог модела атома, узимајући у обзир да је он заснован на експерименталним чињеницама (откриће језгра атома), и претпоставља да су наведене потешкоће посљедица неадекватности класичне теорије при опису атомских система. Прва хипотеза коју Бор уводи јесте да у атому постоје тзв. стационарне орбите, на којима електрони, супротно законима класичне електродинамике, не емитују електромагнетно зрачење. У првом дијелу трилогије Бор се концентрише на атом са једним електроном (атом водоника) и узима да се електрон у том случају креће по некој стационарној елиптичној орбити. Учесталост обилажења електрона око језгра (тзв. фреквенција револуције ve), као и велика полуоса елипсе, тада једнозначно зависе од енергије електрона на тој орбити. Ова је енергија негативна јер је електрон у атому везан привлачном Кулоновом силом 47

48 УМОВИ КОЈИ СУ ПРОМИЈЕНИЛИ СВИЈЕТ језгра. Иначе, релације које повезују ове три величине аналогне су онима које слиједе из Кеплерових закона за кретање планета око Сунца. На основу њих Бор закључује да енергије атома морају имати тачно одређене вриједности да би исто важило и за фреквенцију револуције и велику полуосу, а самим тим и за величину атома. Међутим, како је већ поменуто, према законима класичне електродинамике стационарне орбите због непрекидног зрачења електрона не би могле да опс тану. Да би разријешио овај парадокс, Бор прихвата суштинску претпоставку из Планкове теорије зрачења, а то је да се зрачење из атомског система не емитује на непрекидан начин, као што се подразумијева у класичној електродинамици, већ да се одвија у јасно одвојеним емисијама квантима. Када се конституише атом, електрон, који је у почетку веома удаљен од језгра, а ту му је енергија практично једнака нули, мора да пређе на неку стационарну орбиту гдје је та енергија негативна. Према Бору, електрон притом губи енергију емитовањем зрачења фиксне фреквенције (тзв. хомогено зрачење) у оквиру једног или више кваната енергије hv. Ту се Бор суочава са проблемом имплементације ове идеје на случај кеплеровског кретања електрона. Наиме, фреквенција хармонијског осцилатора не зависи од његове енергије и, као посљедица тога, квант енергије увијек има исту вриједност. То, међутим, не важи за кретање електрона у пољу атомског језгра. Фреквенција револуције и енергија електрона повезане су, а фреквенција се повећава када се енергија смањује. Бор се пита колика ће бити фреквенција емитованог хомогеног зрачења ако електрон са велике удаљености од језгра, гдје је фреквенција револуције практично једнака нули, пређе на неку стационарну орбиту на којој та фреквенција има неку вриједност ve. Према класичној електродинамици, фреквенција зрачења би се, као и фреквенција револуције, повећавала од до ve. Он закључује да, ако та фреквенција мора бити фиксна, биће негдје између ових двију вриједности, највјероватније на половини (v= ve /2). Одатле директно слиједи и вриједност кванта енергије који се израчи при везивању електрона (hve /2). Ако се израчи неколико, рецимо n, кваната енергије, израчена ће енергија бити увећана n пута. У наставку Бор закључује како је вјероватније да се при посматраном прелазу електрона увијек израчи само један квант, али да енергија кванта, осим првобитно добијене вриједности, може бити и њен цјелобројни умножак, што опет даје исту вриједност израчене енергије као и поменутих кваната. Комбинујући вриједност израчене енергије са класичном релацијом између фреквенције револуције и енергије за кеплеровске орбите, Бор изводи своју чувену формулу за енергију атома водоника. Број који се у њој појављује означава различите стационарне орбите и данас га зовемо главни квантни број. Најнижи енергијски ниво (који одговара тзв. основном стању) добија се за n=1. Уз ондашње познавање вриједности универзалних константи, Бор за енергију основног стања атома водоника добија око електрон-волти (ev). (Узимајући тачније вриједности константи, данас добијамо -13,6eV. За вриједности n које су веће од Борова формула одлично репродукује и енергије побуђених стања. Бор такође добија и коректну вриједност за полупречник водониковог атома у основном стању од око нанометара (nm), тзв. Боров радијус (тачна вриједност је 0,0529nm). Коначно, Бор показује како је могуће дати веома једноставну интерпретацију добијених резулатата преко момента импулса електрона (M) на стационарним орбитама уколико се претпостави да су оне кружне. У том случају, из израза за енергију електрона слиједи да је његов момент импулса на стационарној орбити једнак цјелобројном умношку тзв. редуковане Планкове константе ћ (тј. M=nћ). Редукована Планкова константа (ћ =х/2π), према томе, представља квант момента импулса. Квантни услов за момент импулса показао се формално погоднијим за дефинисање стационарних орбита него квантовање енергије. Уочавајући да између кружне и елиптичне стационарне орбите окарактерисане истим квантним бројем нема разлике у енергији (данас ову особину препознајемо као дегенерацију енергијских нивоа код атома са једним електроном), Бор у својој даљој анализи готово искључиво користи квантни услов за момент импулса. Ово је, вјероватно, један од главних разлога да се у данашњој литератури (укључујући и уџбенике) узима како су Борове стационарне орбите кружне, што, као што смо видјели, није била оригинална претпоставка. Зомерфелд (Arnold Sommerfeld, ) је касније овај квантни услов уопштио, квантујући дејство умјесто момента импулса (за кружне орбите ове се двије величине поклапају), чиме је било омогућено квантовање и елиптичних орбита произвољне оријентације у простору. Посљедица ове, тзв. просторне квантизације, било је увођење три квантна броја за опис стационарних стања атома водоника (поред главног квантног броја n, то су орбитални квантни број l и магнетни квантни број m). 48

49 УМОВИ КОЈИ СУ ПРОМИЈЕНИЛИ СВИЈЕТ У другом и трећем дијелу своје трилогије Бор анализира вишелектронске атоме односно једноставније молекуле, али не добија тако добре резулате као за атом водоника. Данас знамо да је веће одступање од експерименталих вриједности за ове системе посљедица тога што је Боров семикласични прилаз (класичне орбите + квантни услови) заправо апроксимација далеко тачније и општије теорије квантне механике. У квантној се механици појам трајекторије уопште не уводи, већ се квантна стања дефинишу преко тзв. таласне функције, која умјесто трајекторије даје вјероватноћу налажења честице у простору. У периоду прије појаве квантне механике (око године) предс тављено је низ мање или више успјешних корекција Борове теорије, као што је Бор Зомерфелдова квантизација, те различите класичне конфигурације за вишеелектронске атоме. Скуп резултата добијених у том периоду јесте оно што данас зовемо старом квантном теоријом. Ова теорија, међутим, никада није комплетирана и самоусаглашена. Иако је добијено доста значајних и добрих резултата, због њених недостатака многи проблеми нису могли бити адекватно ријешени. Штавише, почетни успјех старе квантне теорије био је убрзо засјењен тријумфалним успоном квантне механике. И сам Бор је у том периоду еволуирао у својим идејама и дао значајан допринос развоју квантне механике, што директно (поменимо Боров принцип кореспонденције), што индиректно, као ментор Хајзенбергу, Крамерсу, Клајну и другим физичарима који су били творци савремене квантне физике. У другој половини XX вијека, уз нова сазнања (нелинеарна динамика, класични и квантни хаос итд.), те развој рачунарске технологије и нумеричких метода, поново расте интерес за семикласични прилаз у испитивању система и процеса из квантног домена. Показало се да, иако класична и квантна механика у тзв. класичном лимиту (тј. када се вриједност Планкове константе може сматрати занемарљивом) не конвергирају на једноставан начин, Боров принцип кореспонденције у пракси функционише боље него што би се очекивало. Данас се семикласични опис у многим проблемима из квантног домена користи као алтернативни, а у неким случајевима и као главни прилаз. Др Ненад Симоновић Институт за физику Универзитета у Београду и Природно-математички факултет Универзитета у Бањој Луци Боров модел атома Хајзенберг (Werner Heisenberg, ) и Бор на конференцији у Копенхагену године Томсонов, Радерфордов, Боров и квантномеханички модел атома (слијева надесно). 49

50 КАКО ОБЈАВИТИ РАД У РЕФЕРЕНТНОМ МЕЂУНАРОДНОМ ЧАСОПИСУ? Значајан број радова бива одбијен већ након што га прегледа уредник, а да притом уопште не дође у руке рецензентима. О бјављивање научних радова у референтним часописима никад није било лакше ни теже. Претходни оксиморон односи се, с једне стране на неупоредиво већу доступност истраживачке грађе у односу на претходне деценије, а с друге стране на огромну конкуренцију. Извјештај Thomson Reuters-а, који је и основа овог текста, Публиковање у свијету: промјене у трендовима пријављивања радова и утицај на научне издаваче указује да широм свијета расте број научних радова који се сваке године пријављују за публиковање. Највећи допринос свјетској науци и даље дају Сједињене Државе, док је у посљедњој деценији удвостручен број достављених научних радова на одобравање из Кине. Истовремено, свега једна четвртина кинеских научних радова прође филтере научних рецензија, за разлику од дупло успјешнијих америчких истраживача. Због чега уредници часописа одбијају научне радове? Постоји много фактора који утичу на одлуку рецензената да одбију приједлог рада, укључујући све краће рокове за прегледање радова због огромног повећања у броју пријављених радова. Другим ријечима, значајан број радова бива одбијен већ након што га прегледа уредник, а да притом уопште не дође у руке рецензентима. Међу бројним разлозима због којих радни материјал може бити одбијен, посебно се издвајају три фактора. 50

51 Први је недовољна релевантност рада за широку међународну употребу. Наиме, студије које се фокусирају на регионална питања, одређену географску област или укључују учеснике из мањег региона углавном нису занимљиве широј публици. Стога покушајте да резултате својих истраживања учините примјењивим на друге регионе у свијету. Ово се може постићи квалитетним пропратним писмом у којем ћете нагласити ширу примијењивост вашег истраживања. Друга могућност је да истраживање објавите у коауторству са колегама из иностранства. Уз овакав приступ можете лакше допријети до међународних часописа и успут упознати моделе рада међународних истраживача. Иако постоје разлике од уредника до уредника, у свијету науке углавном постоје два типа одбијања и два типа (условног) прихватања научног рада за публиковање у часописима. Други фактор је плагирање научних радова које се у неким културама у свијету доживљава прилично флексибилно, па се коришћење идентичног текста из туђег рада без навођења извора чак сматра пожељним. Међутим, према међународним стандардима ово није прихватљиво, па ће уредници већине часописа коришћењем посебног софтвера покушати спријечити случајеве плагирања. Ако софтвер пронађе други сличан текст, рад ће вјероватно бити одбијен без обзира на намјере аутора. Зато приликом коришћења постојеће грађе никад не преписујте садржај од ријечи до ријечи осим ако текст не стављате под наводнике и наводите извор-већ претходна истраживања представите својим ријечима. Трећи разлог се односи на достављене радове који обилују неадекватним језичким конструкцијама (нестручан језик и пуно граматичких грешака) и изгледају као раштимана цјелина. Уредници ће такве радове просто игнорисати, јер немају времена да се посвете лоше написаном тексту. Имајте на уму да се ово неријетко односи чак и на радове који нуде важна открића. Уредите свој рад стилски и граматички прије достављања часописима! Чланак који се читаоцима обраћа са иновативном и разрађеном темом, те јасном методологијом увијек ће лакше бити објављен. Ако не користите активно енглески језик, потражите помоћ стручне особе која ће отклонити граматичке и стилске грешке. Ово ће код уредника оставити први добар утисак, па ће се лакше фокусирати на садржај и релевантност рада. Иако постоје разлике од уредника до уредника, у свијету науке углавном постоје два типа одбијања и два типа (условног) прихватања научног рада за публиковање у часописима. Први тип одбијања односи се на уредничку процјена да рад не заслужује да буде прослијеђен рецензентима (тзв. desk rejection) због научног поља, лошег стила, лоше методологије или других фактора који умањују вјероватноћу објављивања. Рад може бити одбијен када дође до рецензената (тзв. rejection with review) који утврде да рад има битне мањкавости. Ово је нарочито изражено у часописима који добијају велики број пријава радова, па понекад рецензенти рад оцијене позитивно, али уредник мора одлучити да ли ће бити објављен с обзиром на ограничен простор у часопису. Уколико је научни чланак квалитетан, добиће тзв. Revise & Resubmit (R&R) одговор који подразумијева да су рецензенти препознали квалитет, али су притом открили неке недостатке које аутор мора поправити до нивоа потребног за публиковање. Уколико је научни чланак квалитетан, добиће тзв. Revise & Resubmit (R&R) одговор који подразумијева да су рецензенти препознали квалитет, али су притом открили неке недостатке које аутор мора поправити до нивоа потребног за публиковање. Имајте на уму да R&R одговор није гаранција да ће рад бити објављен. Најбоља и најмање вјероватна варијанта јесте да током првог круга рецензирања аутор добије одговор да се рад објави уз ситне измјене (тзв. Accept with revision). Ипак, велика је вјероватноћа да ћете одговор добити тек након што коригујете текст послије R&R фазе. Истраживачи морају бити свјесни да први круг рецензирања радова може трајати од 30 до 90 дана, што зависи од научне дисциплине, самог часописа и периода године. Рецензенти су обично веома заузети због својих истраживања и будите стрпљиви док чекате одговор. Ако нисте добили одговор дужи период, прихватљиво је уљудно питати о статусу рецензије. 51

52 ИСТРАЖИВАЊЕ СВЕМИРА СНИМЉЕН ЈУПИТЕРОВ САТЕЛИТ ЕВРОПА Америчка свемирска агенција објавила је изузетне фотографије мјесеца Европа, које приказују Јупитеров сателит у тзв. 4К резолуцији. Сателит Галилео снимио је фотографију још године, а уз помоћ најновије технологије НАСА ју је ремастеризовала и приказала у највећој икада виђеној резолуцији. На овдје приказаној фотографији види се сјеверни регион Јупитеровог сателита и црвенкасти колорит на његовој површини. Дугачке пукотине представљају мјеста на којима је Европина ледена кора попуцала, а затим се поново заледила формирајући нове облике. НА МАРСУ ПОСТОЈИ ЖИВОТ? НАСА је објавила да је робот Curiosity Rover открио на Марсу облике који су посљедица наглог пораста нивоа метана, што указује на могуће знакове живота. Ниједна досадашња теорија не може објаснити такав пораст метана, због чега научници сматрају да су бактерије изазвале поменуте формације. Проналазак метана може бити посљедица и других процеса који нису нужно биолошке природе, али формације које је открио Curiosity морају бити узрок још бар једног фактора, па је велика могућност да су у питању живи организми. 52

53 ПРОБУЂЕНА СОНДА Након осмогодишње хибернације, активирана је америчка свемирска сонда Нови хоризонти (New Horizons) да сними прве фотографије патуљасте планете Плутон. Циљ ове мисије јесте да по први пут изблиза истражи Плутон и његове сателите. Контрола мисије на Земљи потврдила је да је летјелица након буђења у одличном стању, те да је спремна за обављање важне мисије. Сонда је лансирана у јануару године, а била је успавана дана. Тренутно се налази на удаљености од 4,8 милијарди километара од Земље. Како би јој убрзали путовање, научници су усмјерили путању сонде тако да се приближи Јупитеру, чија је гравитација потом убрзала и скратила њено путовање за чак три године. Велика удаљеност отежава комуникацију између сонде и Земље, па пренос података траје скоро пет сати. Очекује се да ће до Плутона стићи у јулу године, када ће му се приближити на свега километара, те први пут у историји из непосредне близине фотографисати површине Плутона и његовог највећег сателита, Чарона. НОВА ТЕОРИЈА ВЕЛИКОГ ПРАСКА Вријеме не тече само у једном смјеру, a постоји још један свемир, огледало нашег свемира, у којем вријеме иде унатраг. Људи мисле да се вријеме креће у једном смјеру просто зато што виде само једну половину свемира. Овако би се укратко могла сажети револуционарна хипотеза Џулијана Барбура, Тима Кословског и Флавија Меркатија (објављена у часопису Physical Review Letters), који покушавају да објасне зашто вријеме иде само у једном смјеру и зашто је будућност до те мјере различита од прошлости. У покушају да реконструишу настанак свемира, научници су експериментално успјели да ријеше најважнији проблем теоријске физике, тј. да сви њезини основни закони, попут релативности и гравитације, дјелују сасвим нормално и кад вријеме иде у другом смјеру. Тренутна важећа теорија сугерише да ентропија, сила која тјера свемир да с временом постане све хаотичнији, такође тјера и вријеме према напријед. Пошто је свемир на почетку био уређен, са развојем хаотичности и вријеме постаје хаотичније. Невоља са овом теоријом јесте то што се не може доказати, за разлику од нове поставке о времену које се не мора кретати само у једном смјеру, што би научницима ријешило проблем. 53

54 ДЕКЛАРАЦИЈА ПРОТИВ АСТЕРОИДА Планети Земљи хитно је потребан систем за откривање астероида, који би у будућности могли уништити човјечанство, сматра више од стотину научника, астронома, умјетника и пословних људи. Међу потписницима декларације којом се захтијева рјешавање највећег изазова човјечанства у чувању наших породица и живота на Земљи у будућности налазе се лорд Мартин Рис, краљевски астроном, Брајан Кох и Ричард Докинс. Декларација позива све владе широм свијета да искористе постојећу технологију за праћење астероида у близини Земље, као и проглашење Дана астероида 30. јуна, на годишњицу удара астероида у Тунгуску у Сибиру године. Научници тренутно имају податке о свега један посто свемирских објеката сличних оном који је ударио у Тунгуску, а нико не зна кад ће ударити сљедећи. Само један може бити довољан да уништи цивилизацију. Већ постоје системи којима се прате већи астероиди, али најновија истраживања откривају да би и много мањи астероиди били довољни за разарајући учинак на Земљи. Недавно су руски научници, предвођени професором Владимиром Липуновим, открили астероид 2014УР116, промјера 370 метара, који се теоретски може забити у Земљу, Марс или Венеру за свега три године. 54

55 11 ЗАНИМЉИВИХ ЧИЊЕНИЦА О СВЕМИРУ 1. Најближа црна рупа удаљена је од Земље свјетлосних година. 2. Астронаут је виши док је у свемиру него док је на Земљи, док његово срце у свемиру може да се смањи. 3. Само милијардити дио енергије коју ослобађа Сунце дође до Земље. 4. Неки смеђи патуљци занимљиви су по киши од течног челика. 5. Свјетлост која долази са Сунца стара је година. 6. Од чак 20 милиона метеора који се могу посматрати сваког дана до Земље дођу свега два. 7. У свемиру постоји минимално 1024 ( ) звијезда. 8. Шанса да ће вас усмртити свемирско смеће које дође до Земље јесте један према пет милијарди. 9. Неутронске звијезде могу се ротирати 500 пута у једној секунди. 10. Највећа позната структура у свемиру јесте Слоунов велики зид, супер кластер галаксија широка чак 1.37 милијарди свјетлосних година. 11. Док су у свемиру, астронаути не могу плакати јер нема гравитације, па сузе не падају низ лице. 55

56 56

57 57

58 58