Elementi finansijskog sistema

Transcript

1 Elementi finansijskog sistema Finansijsko tržište Finansijski instrumenti Finansijske institucije

2

3 Finansijski instrumenti 1. Hartije od vrednosti a) osnovne hartije od vrednosti dužničke Vlasničke b) izvedene hartije od vrednosti fjučers ugovori opcijski ugovori svop ugovori 2. Depoziti 3. Potraživanja 4. Finansijska prava 5. Devize i devizni kursevi 6. Zlato i plemeniti metali

4 FINANSIJSKE INSTITUCIJE Finansijski posrednici Uslužne finansijske institucije Depozitne finansijske institucije Nedepozitne finansijske institucije Broersko dilerske kuće Banke Investicioni posrednici Investicione banke Štedne banke Investicioni fondovi Investicioni savetnici Štedno kreditna udruženja Finansijske kompanije Berze i OTC Kreditne unije Fondovi tržišta novca Institucije ugovorene štednje Osiguravajuće kompanije Penzijski fondovi

5 Razvoj finansijskog tržišta XIV vek prva hartija od vrednosti XV vek organizovano trgovanje XVI vek prve berze (Pariz 1563 i London godina) XIX vek jačanje trgovine i industrije i osnivanje mnogih berzi X vek ekspanzija berzanskog poslovanja kraj XIX veka prve pisane teorije Ben Baverk, Hajek, Fišer (teorije o formiranju i kretanju kamatnih stopa) Kejnz (teorija preferencije likvidnosti) Marković (portfolio teorija) Modiljani i Miler (teorija o formiranju ravnotežnih kamatnih stopa) Šarp (CAMP model) Samjuelson (teorija efikasnih tržišta) Lukas (teorija racionalnih očekivanja) Ros (APT model) Blek, Šouls i Merton (teorije o cenama finansijskih derivata)

6 Neoklasična škola Kejnzijanska škola deduktivni pristup nadnice i cene fleksibilne potpuna i brza ravnoteža (ponuda kreira sopsvetnu tražnju) tržište funkcioniše perfektno, očekivanja su racionalna targetiranje (čvrsti ciljevi rasta ponude novca) direktna veza između ponude novca i agregatne tražnje AS vertikalna i u kratkom roku politike na strani ponude koje ohrabruju slobodno preduzetništvo decentralizovan sistem induktivni pristup nadnice i cene nefleksibilne uporna neravnoteža na tržištu radne snage i pozajmnih fondova (kapitala) tržište neperfektno, budućnost neizvesna diskrciona fiskalna politika (menjati politiku sa promenom okolnosti) indirektna veza između ponude novca i agregatne tražnje AS pozitivnog nagiba politike na strani tražnje državna kontrola

7 Učesnici u finansijskom sistemu SEKTOR DOMAĆINSTVA JAVNI SEKTOR FINANSIJSKI SEKTOR SEKTOR PRIVREDE INO SEKTOR

8 Realne i finansijske investicije Y C i Fi

9 Funkcije finansijskog tržišta Preusmeravanje finansijskih sredstava od suficitarnih ka deficitarnim subjektima Efikasna mobilizacija i optimalna alokacija finansijskih sredstava Povećanje efikasnosti poslovanja Brza i transparentna informaciona osnova Kvantitet, kvalitet i kontinuitet u obavljanju finansijskih transakcija Lakši ulazak stranog kapitala

10 Direktni finansijski tokovi SUFICITARNI SEKTOR FINANSIJSKA TRŽIŠTA DEFICITARNI SEKTOR

11 Indirektni finansijski tokovi FINANSIJSKI POSREDNICI SUFICITARNI SEKTOR FINANSIJSKA TRŽIŠTA DEFICITARNI SEKTOR

12 Struktura finansijskog tržišta Interno i eksterno tržište; Dužničko i vlasničko tržište; Primarno i sekundarno tržište; Berzansko i vanberzansko tržište; Promptno i terminsko tržište.

13 Interno i eksterno tržište Kriterijum: mesto obavljanja transakcija Interno tržište može biti organizovano kao domaće i strano. Na njemu se trguje finansijskim instrumentima koji su denominovani u valuti zemlje u kojoj se prodaju. Eksterno tržište podrazumeva trgovinu finansijskim instrumentima čija valuta denominacije nije valuta zemlje u kojoj se ti instrumenti prodaju (evrovalutni instrumenti)

14 Dužničko i vlasničko tržište Kriterijum vrsta hartija od vrednosti Dužničko tržište pribavljanje finansijskih sredstava emitovanjem dužničkih hartija od vrednosti Vlasničko tržište pribavljanje finansijskih sredstava emitovanjem vlasničkih hartija od vrednosti

15 Primarno i sekundarno tržište Kriterijum: priroda pojedinih finansijskih transakcija Primarno tržište prva prodaja hartija od vrednosti Sekundarno tržište svaka naredna prodaja hartija od vrednosti (karakteriše ga javnost, kontinuelnost, objektivno određivanje cene hartija od vrednosti, diverzifikacija rizika, likvidnosti i dr.)

16 Berzansko i vanberzansko tržište Kriterijum: mesto i način obavljanja prometa hartijama od vrednosti Berza u zavisnosti od predmeta trgovanja može biti organizovana kao: robna i finansijska. Modeli organizovanja berze su: tradicionalna i elektronska berza. Vanberzansko tržište dileri na različitim lokacijama putem telefonskog i elektronskog kontakta zaključuju transakcije (NASDAQ).

17 Komisija za hartije od vrednosti Daje odobrenje za izdavanje hartija od vrednosti Prati stanje i kretanje na berzi Daje informacije o radu berze Otklanja poremećaje na berzi Kontroliše sprovođenje mera kojima se obezbeđuje efikasnost Vrši nadzor nad radom brokersko dilerskih društava, kastodi banke, društava za upravljanje Sprečava manipulacije i prevare Garantuje tačnost navedenih informacija, ali ne garantuje da je emitent naveo sve informacije

18 Promptno i terminsko tržište Kriterijum: vreme plaćanja i isporuke hartija od vrednosti Promptno tržište zaključene transakcije se odmah realizuju, a najkasnije dva, tri ili pet dana. Terminsko tržište ugovor se zaključuju danas, a ispruka i plaćanje predmeta ugovora vrši se u određenom budućem vremenu.

19 Osnovni razlozi za regulisanje finansijskog tržišta zaštita investitora kroz kontinuirano informisanje, jačanje međusobnog poverenja učesnika, sprečavanje insajder trgovine, kao i tržišnih manipulacija i prevara, osiguranje stabilnosti finansijskog sistema.

20 Oblici regulative finansijskog tržišta Regulisanje objavljivana finansijskih informacija Regulisanje aktivnosti finansijskih institucija merama ekonomske politike Regulisanje ponašanja stranih učesnika na domaćem tržištu

21 Prednosti regulisanog finansijskog tržišta Održavanje konkurentnosti na duži rok - postojanje velikog broja solventnih učesnika - nepostojanje dominantnog učesnika - nezavisnost učesnika i niske barijere za ulazak na tržište Održavanje transparentnosti na duži rok Zaštita korisnika finansijskih usluga Održavanje poverenja u finansijski sistem Smanjenje sistemskog rizika

22 Karakteristike savremenih finansijskih tokova Internacionalizacija i globalizacija; Finansijske inovacije; Deregulacija; Informacione tehnologije.

23 Internacionalizacija i globalizacija Faze globalizacije I faza od druge polovine XIX veka do 1914 II faza posle Drugog svetskog rata do sedamdesetih godina Karakteristike I i II faze: Ambijent globalnog mira i redukovane uloge države III faza od osamdesetih godina do danas - širok spektar ulaganja - približno jednak značaj portfolio i direktnih investicija i dužničkih i vlasničkih hartija od vrednosti - revolucija u komunikacionoj tehnologiji - izražena konkurencija u finansijskom sektoru

24 Pojava i razvoj finansijskih inovacija Finansijski derivati Sekjuritizacija Ekonomski savet Kanade - finansijski instrumenti koji šire tržište, povećavaju likvidnost i pristup finansijskim sredstvima, - finansijski instrumenti za upravljanje i alokaciju finansijskog rizika i - arbitražni finansijski instrumenti. Banka za međunarodna poravnanja - finansijski instrumenti transfera cenovnog rizika, - finansijski instrumenti transfera kreditnog rizika, - finansijski instrumenti povećanja likvidnosti i - finansijski instrumenti povećanja kreditiranja. S. Ros - Novi finansijski proizvodi - Nove finansijske strategije

25 Motivi finansijskih inovacija Povećana nestabilnost i neizvesnost u privrednim sistemima većine zemalja (povećana međunarodna konkurencija, inflacija, nestabilnost kamatnih stopa, naftni šokovi, promena deviznih kurseva i slično); Ubrzani tehničko-tehnološki razvoj; Potreba podizanja nivoa znanja i obrazovanja svih učesnika na finansijskom tržištu; Povećanje konkurencije između finansijskih posrednika, na koju su posebno uticali procesi globalizacije i deregulacije finansijskih tržišta; Težnja povećanju finansijskog blagostanja.

26 Procesi deregulacije Deregulacija podrazumeva smanjenje uloge države u regulisanju finansijskih tržišta. Deregulacioni tokovi su doveli do: - smanjenja uloge države i državnih organa, - osnivanja samoregulatornih tela, - kombinovanja zakonskog regulisanja i samoregulative, - povećanja stepena konkurencije, - povećanja javnosti rada, - jačanja poverenja, - povećanja kontrole i monitoringa - otvaranja domaćih finansijskih tržišta prema inostranstvu.

27 Savremene informacione tehnologije Razvoj tehnike i tehnologije - 60-te godine prvi računari - 70-te godine informaciona, telekomunikaciona i satelitska oprema - 80-te i 90-te godine mobilna telefonija, elektronska pošta i on-line sistemi trgovanja Zemlja je globalno konkurentna kada promenom tehnološke paradigme ili organizacione inovacije može da promeni standarde i time isključi konkurente koji ne mogu da ispoštuju definisane uslove.

28 Novac, kamata i kamatna stopa Novac je opšte prihvaćeno sredstvo razmene, plaćanja i izmirenja duga. Poželjne osobine novca su: fizička prenosivost, trajnost, deljivost i prepoznatljivost. Monetarni agregati M1, M2 i M3 Kamata je cena za privremenu upotrebu tuđeg novca. Kamatna stopa je u procentima izražena naknada (cena) koju zajmoprimac plaća zajmodavcu za privremeno korišćenje ustupljenog novca ili kapitala. Kamatne stope se razlikuju prema brojnim karakteristikama kao što su: - - rok dospeća, - rizik, - likvidnost, - administrativni troškovi.

29 i = r + π e Tržišna kamatna stopa pokazuje tendenciju rasta u periodu kada se očekuje povećanje stope inflacije i tendenciju pada kada se očekuje smanjenje stope inflacije. Tržišna kamatna stopa pokazuju prociklično kretanje. a) Faza ekspanzije b) Faza recesije Kamatna stopa ( ) i i e M s A Kamatna stopa ( i) i e M s A i e A M d M d i e A M d M d Količina novca (M) Količina novca (M)

30 Kamatna stopa je instrument monetarne politike Kamatna stopa ( i ) a) Ekspanzivna politika i e M s A b) Restriktivna politika M s Kamatna M s stopa ( i) i e A M s i e A i e A M d M d Količina novca (M) Količina novca (M)

31 Struktura kamatnih stopa Vremenska struktura - se tiče odnosa koji postoje između kamatnih stopa hartija od vrednosti sa različitim rokovima dospeća. Kriva prinosa najbolje odslikava vremensku strukturu kamatnih stopa. PRINOS DO DOSPEĆA KRIVA PRINOSA ROK DOSPEĆA

32 Različit položaj krivih prinosa prinos do dospeća prinos do dospeća prinos do dospeća prinos do dospeća rok dospeća rok dospeća rok dospeća rok dospeća a) očekuje se porast kratkoročnih kamatnih stopa b) očekuju se nepromenjene kamatne stope c) očekuje se blagi pad kratkoročnih kamatnih stopa d) očekuje se jak pad kratkor očnih kamatnih stopa

33 Rizična struktura Rizična struktura kamatnih stopa se ispoljava kroz tri faktora: - rizik neplaćanja (kreditni rizik), - likvidnost i - poreski tretman isplaćene kamate.

34 Rejting obveznica Standard and Poors AAA najbolji kvalitet AA visok kvalitet A visok srednji kvalitet BBB srednji kvalitet BB niži srednji kvalitet B niži kvalitet CCC loš status CC izrazito loš status C najniži rang D neispunjava obaveze Moodys Aaa Aa A Baa Ba B Caa Ca C

35 Koncept sadašnje i buduće vrednosti novca Pojam poznat kao prinos do dospeća (yield to maturity YTM) je diskontna stopa koja predstavlja najtačniju meru kamatne stope. YTM izjednačava kupovnu cenu zajma ili hartije od vrednosti sa sadašnjom vrednošću svih budućih novčanih primanja po osnovu zajma ili hartije od vrednosti.

36 Koncept vremenske vrednosti novca 1 novčana jedinica danas = (1+k) novčanih jedinica kroz godinu dana 1 novčana jedinica danas = (1+k) 2 novčanih jedinica kroz dve godine 1 novčana jedinica danas = (1+k) n novčanih jedinica kroz n godina 1 1 novčana jedinica kroz n godina = novčanih jedinica danas 1+k ( ) n BV = SV 1+ ( ) k n SV BV = 1+ ( k) n

37 Analiza prinosa i rizika Prinos (return) predstavlja ostvareno primanje na investiciju tokom određenog vremenskog perioda. Rizik (risk) predstavlja: - šansu da se nepovoljni događaj desi, - verovatnoću trpljenja gubitka, - šansu ostvarenja niže stope prinosa od predviđenog (očekivanog prinosa).

38 Matrica međuzavisnosti prinosa i rizika VISOK PRINOS NIZAK PRINOS VISOK RIZIK ZLATNO PRAVILO MOGUĆE NIZAK RIZIK NIJE MOGUĆE PRAVILO

39 E ( R ) = p R + p R p R p n n n = j= 1 p R, j j gde su: R j mogući prinos p j verovatnoća da će prinos biti realizovan n broj mogućih ishoda Očekivani prinos predstavlja ponderisani prosek mogućih prinosa, gde kao ponderi služe verovatnoće mogućih ishoda.

40 Rizik budućeg prinosa meri se disperzijom (varijabilitetom, raspršenošću) mogućeg prinosa oko očekivanog prinosa. Mere disperzije su: - Apsolutne pozicione (interval varijacije) i izračunate (varijansa i standardna devijacija) - Relativne (koeficijent varijacije) Interval varijacije (i) i = Rmax - Rmin

41 Varijansa portfolija (var (R p ) ili σ 2 ) može se dobiti na sledeći način: n ( ) = ( ) p j j p var R p R E R j= 1 2 Standardna devijacija je kvadratni koren varijanse: ( ) p = std R var(r ) p Koeficijent varijacije = ( ) p ( ) std R E R p

42 Ukoliko su podaci više raspršeni veći će biti interval varijacije, varijansa i standardna devijacija Ukoliko su podaci skoncentrisani ili homogeni biće manji interval varijacije, varijansa i standardna devijacija Ukoliko su sve jedinice serije međusobno jednake neće biti ni varijacije među podacima, pa će mere varijacije biti jednake nuli Apsolutne mere varijacije ne mogu imati negativni predznak.

43 Verovatnoća Verovatnoća Verovatnoća Distribucija verovatnoća 1) simetričan (normalan) raspored 2)negativno asimetričan raspored 3) pozitivno asimetričan raspored

44 Simetrična distribucija verovatnoća podrazumeva da je aritmetička sredina = modus=medijana, odnosno svako odstupanje vrednosti obeležja od aritmetičke sredine negativnog predznaka odgovara isto toliko odstupanje vrednosti obeležja pozitivnog predznaka. Negativno asimetričan raspored podrazumeva da je aritmetička sredina manja od modusa i medijane, odnosno preovladavaju odstupanja sa negativnim predznakom. Pozitivno asimetričan raspored podrazumeva da je aritmetička sredina veća od modusa i medijane, odnosno preovladavaju odstupanja sa pozitivnim predznakom.

45 Koeficijent korelacije pokazuje međuzavisnost između dve pojave. Ako se dve serije menjaju u istom smeru i stepenu onda se govori o pozitivnoj korelacije, a ukoliko se menjaju u suprotnom smeru u pitanju je negativna korelacija. Koeficijent korelacije se kreće od 1 (perfektna pozitivna korelacija) do -1 (perfektna negativna korelacija) Ukoliko je korelacija pozitivna očekivani prinosi rastu i opadaju u istom smeru i onda kombinacija ulaganja neće rezultirati u smanjenju rizika ukupnog portfolija. Ako između svakog pojedinačnog para ulaganja postoji slaba veza onda se može očekivati da rizik ostvarenog prinosa na ukupan portfolio bude manji od zbira rizika pojedinačnih ulaganja.

46 Prinosi na dve hartije od vrednosti (a) savršeno pozitivno korelisani prinosi (b) savršeno negativno korelisani prinosi (c) nekorelisani prinosi r 1 r 1 r 1 r 2 r r 2 (a) (b) (c)

47 dna devijacija prinosa Sistemski i nesistemski rizik Standard pr Nesistemski rizik Ukupan rizik Sistemski rizik Broj hartija od vrednosti

48 Beta koeficijent je mera sistemskog rizika koji se ne može izbeći diverzifikacijom portfolija. - On meri osetljivost prinosa konkretnog portfolija na promenu prinosa tržišnog portfolija. - On pokazuje linearnu vezu između prinosa konkretnog portfolija i prinosa tržišnog portfolija, odnosno ukoliko tržišni indeks raste prinos konkretnog portfolija raste, bez obzira na stepen diverzifikacije portfolija i ukoliko se vrednost tržišnog indeksa smanjuje smanjuje se i vrednost konkretnog portfolija. - Ukoliko je beta koeficijent veći od jedan u pitanju je visoko rizičan portfolio, a ukoliko je manji od jedan u pitanju je nisko rizičan portfolio.

49 Kratkoročna linija sa različitim β koeficijentom + Dodatni prinos na akciju >1 =1 <1 _ Dodatni prinos na tržišni portfolio + _

50 β p = n i= 1 W i β i β p β i W i beta koeficijent portfolija beta koeficijent i-tog člana portfolija deo ukupnog ulaganja u portfolio uložen u i-ti član portfolija. Sistemski rizik portfolija (S rp ) S rp =β p std(r M )

51 Efikasan portfolio i efikasna granica Oportunitetan (izvodljiv) i efikasan set portfolija - Prinos i rizik utiču na odluke investitora - Investitor ima averziju prema riziku - Teži da ostvari max. prinos za dati rizik E(Rp) III II I Std (Rp)

52 Markovićeva granica efikasnosti za različite korelacije hartija od vrednosti E(Rp) MEF - C MEF - B MEF - A Rizik