ОДРЕЂИВАЊЕ ОТПОРА РЕЗАЊА
|
|
- Σωκράτης Καραμήτσος
- 6 χρόνια πριν
- Προβολές:
Transcript
1 3. лабораторијска вежба ОДРЕЂИВАЊЕ ОТПОРА РЕЗАЊА ОДРЕЂИВАЊЕ ОТПОРА РЕЗАЊА ПРИ СПОЉАШЊЕМ УЗДУЖНОМ СТРУГАЊУ Циљ вежбе: Формирање функција обрадљивости компоненти отпора резања при стругању у функцији елемената режима резања и геометрије резаног алата. ЕКСПЕРИМЕНТАЛНИ ДЕО За извођење експерименталног дела користи се програм Стругање који се налјази на диску а његов главни интерфејс је приказан на сл.1.6 Сл.1.6 Главни интерфејс програма Стругање Инструкције и објашњење рада програма дато је на допунском интерфејсу активирањем екранског тастера Нelp. На главном интерфејсу у пољима 1 и 2 уноси се материјал алата и обратка, а у анимационом пољу су приказане компоненте резултујућег отпора резања F a на осцилографу њихове вредности. Свака прoмена геометрије алата и елемената режима резања идетификује се у анимационом пољу.
2 Програм је базиран на математичком моделу (1.13) који обухвата зависност компоненте отпора резања од: дубине резања (а), корака (ѕ), брзине резања (v) и геометрије алата (грудни угао, нападни угао ножа и угао нагиба сечива). Утицај других елемената геометрије алата као што су: леђни угао (α) и помоћни напони угао нагиба (κ 1 ) није разматран и није обухваћен математичким моделом, мада су присутни на интерфејсу. Адекватност изведеног моделирања је ограничена тиме што математички модел не обухвата процесе хабања алата, статичку крутост и динамичко понашање обрадног система, топлотне појаве итд. За варијанту одабраног задатка потребно је разрадити методику извођења лабораторијског задатка одређивања компоненти отпора резања у дијапазону промене елемената режима резања које програм подржава. Дубина резања мења се у дијапазону а = mm са променом 0.1 mm, корак s = mm/o, брзина резања v = m/min, са променом 1 m/min, нападни угао ножа κ = 30 90º; грудни угао γ = 0 15º; угао нагиба главног сечива λ = -5 5º, сви са променом од 1º. Помоћни нападни угао ножа бира се у интервалу κ 1 = º. За све варијанте услова и режима резања дефинисани у табели 1.5, спроведена су експерименатална истраживања и мерења компоненти отпора резања и формирани математички модели за силе F 1, F 2, F 3. Истраживање утицаја променљивих елемената процеса резања на компоненте отпора резања реализује се по класичној методици једнофакторних планова промена јеног елемента процеса при другим не промењљивим. Измерене вредности се записују у претходно припремљену табелу плана експеримената, а потом цртају графици промене компоненти отпора резање у функцији промене елемената процеса резања. Методика извођења лабораторијског задатка приказаће се на примеру услова и режима резања датим у таб. 1.1 Табела 1.1 Услови и елементи режима резања Материјал обрадак алат κ1, ( ) а, mm V, m/min γ, ( ) S, mm/о k, ( ) λ, ( ) SL 200 K , , Сагласно задатку потребно је експериментално одредити вредности компоненти отпора резања у зависности од дубине резања, нападног угла и грудног угла алата. Пре активирања програма неопходно је припремити таблицу плана експеримената са конкретним подацима о елементима режима резања, при којима ће се изводити експеримент, водећи рачуна о препорученим дијапазонима промене. Након активирања програма врши се очитавање и запис вредности компоненти отпора резање са осцилограма на крају експеримената (сл.1.7)
3 Сл.1.7 Приказ интерфејса програма на крају експеримента При извођењу експеримента најпре активирати екрански тастер Процес а тиме и запис одређеног дела осцилограма, довољног за тачно мерење. Активирањем електронског тастера Пауза, променити елементе режима резања у функцији којих се изводе експерименти а потом поново активирати Процес итд. На интерфејсу с.1.7 се виде унети подаци о елемнтима режима резања из табеле 1.1 а на осцилограму се уочава седам сегмената записа компоненти отпора резања чије су вредности приказане у табели 1.2 Табела 1.2 Вредности сила F 1, F 2, F 3 за углове κ ( ) κ ( ) F 1, N F 2, N F 3, N Aналогно се изводе експериментална испитивања ради одређивања зависности компоненти отпора резања од дубине резања (а) и грудног угла алата γ. Резултати испитивања су записани на осцилограму сл.1.8 са свих седам сегмената чије су бројне вредности приказане у таб. 1.3 и 1.4 Ради тачнијег очитавања вредности користити функцију увећања виртуалног осцилографа на начин објашњен функцијом Нelp. (а) ( б) Сл. 1.8 Осцилограм зависности компоненти отпора резања од: дубине резања (а) и грудног угла ( б)
4 Таб. 1.3 Вредности компоненти сила F1, F2, F3 при дубинама резања (a) a mm F 1 N F 2 N F 3 N A mm F 1 N F 2 N F 3 N 1 0, , , , , , , , Taб. 1.4 Вредности компоненти сила F1, F2, F3 при грудном углу γ γ, ( ) F 1 N F 2 N F 3 N γ, ( ) F 1 N F 2 N F 3 N , , , На основу резултата експерименталних испитивања нацртани су графици зависности компоненти отпора резања у функцији нападног угла ножа, дубине резања и грудног угла коришћењем пакета Exсel (сл ) Сл.1.9, 1.10 и 1.11 Промена компоненти отпора резања у функцији нападног угла ножа, дубине резања и грудног угла. Анализом добијених експерименталних података и одговарајућих зависности, у разматраном дијапазону промене услова и елемената режима резања, могу се извести закључци : (1) Повећањем нападног угла ножа скоро да се не мења вредност компоненти F1, с тим да се компонента F2 смањује а компонента F3 повећава. Оваква приoмена довешће до појаве грешке обраде а као последица деформације елемената обрадног система. (2) Повећањем дубине резања доводи до скоро линеарног повећања компонената отпора резања. (3) Повећањем угла нагиба главног сечива смањује се резултујући отпор резања и одговарајуће компоненте отпора.то указује на побољшање механизма формирања струготине и смањење енергетског биланса.
5 ОДРЕЂИВАЊЕ ОТПОРА РЕЗАЊА ПРИ БУШЕЊУ Циљ вежбе: Формирање функција обрадљивости аксијалног отпора и момента бушења у зависности од елемената режима резања. Сл. 2.2 Компоненте отпора резања при бушењу За извођење експерименталног рада користи се програм Бушење који се налази на диску а његов главни интерфејс је приказан на сл. 2.3 Упуство и објашњење рада програма дато је у допунском интерфејсу активирањем екранског тастера Нelp. Сл. 2.3 Главни интерфејс програма бушење На интерфејсу се налазе прозори у које се уносе подаци о условима и режимима процеса бушења, у графичком прозору врши се анимација бушења (1) а на осцилографу аксијални отпор и момент бушења (2). На осцилографу крива 3 представља аксијални отпор бушења а крива 4 момент бушења. Анимација процеса бушења тако реализована да се промена пречника бургије, дубине бушења и корака пропорционално индетификују у анимационом пољу уз синхронизацију осцилограма. На сл. 2.3 приказан је запис моделирања процеса у трајању од 32 секунде. Цео циклус почиње од позиције 0 секунди и укључује празан ход, бушење и враћање у почетну позицију.
6 Процес припреме експерименталних испитивања подразумева избор услова и елемената режима резања из дијапазона који програм подржава а то је : пречник бургије (D) 5,10,15,20,25,30,35, mm брзина резања v = 5 80 m/min са променом 1 m/min, корак s = mm/o, дубина бушења L = mm са променом 1 mm. За варијанте услова и режима резања дате у таблици 2.3 неопходно је спровести експериментална истраживања и мерења аксијалног отпора и момента бушења у функцији : корака, пречника бургије и односа дубине и пречника бушења. Истраживање се реализује по методици једнофакторних планова а резултати мерења записују у претходно припремљену таблицу плана експеримената, а потом цртају графици промене за сваки експеримент. Методика извођења лабораторијског задатка размотриће се на примеру услова и елемената режима бушења датим у таблици 2.3 Таблица 2.3 Услови и елементи режима бушења Материјал D, Dо, V, S, L, mm mm m/s mm/о mm обрадак алат Č1540 Č ,2 20 Прва серија експеримената обухвата одређивање зависности аксцијалног отпора и момента бушења, у функцији корака при бушењу у пуном материјалу (таблица 2.4 ) Таблица 2.4 Вредности аксцијалног отпора F 3 и момента бушења М S, F 3, N M, S, F 3, N M, mm/о Nm mm/о Nm 1 0, ,6 6 0, ,0 2 0, ,0 7 0, ,0 3 0, ,8 8 0, ,0 4 0, ,5 9 0, ,0 5 0, ,5 10 1,0 лом бургије При реализовању експеримената са кораком s = 1.0 mm/o програм је индентификовао нарушавање чврстоће алата и на сл. 2.4 указао на могућност лома бургије. Моделирање се може продужити само при смањењу корака при бушењу. Сл. 2.4 Нарушавање услова чврстоће бургије На основу експерименталних података из таблице 2.4, на сл.2.5 приказана је промена аксијалног отпора и момента у функцији корака при бушењу
7 Сл. 2.5 Промена F 3 и М у функцији корака при бушењу Наредни експеримент изводи се у циљу утврђивања зависности аксијалног отпора и момента бушења у функцији пречника бушења. На интерфејсу се може уочити да је као полазни податак задата брзина резања а не број обрта бургије. Наиме, програм је конципиран да за задату технолошку брзину одговарајућем пречнику бургије одговара адекватан број обрта. У таблици 2.5 записане су измерене вредности главних фактора обраде (F 3, M) и времена обраде при константном кораку бушења. Таблица 2.5 Вредности главних фактора обраде D, mm F 3, N M, Nm t g, s 1 5 лом алата ,5 16, , , , , ,0 74 На основу експерименталних података при задатим условима бушења, може доћи до лома бургије пречника до 5 mm. На сл.2.6 приказан је график промене аксијалног отпора и момента у функцији пречника бушења (бургије). Сл. 2.6 Промена F 3 и M у функцији пречника бургије
8 Последња серија експеримената је намењена за утврђивање зависности главних фактора обраде од односа дубине и пречника бушења.при разради плана експеримената водити рачуна о максимално дозвољеној дубини бушења L.130mm. Очитавање аксијалног отпора и момента бушења реализује се на крају циклуса бушења при највећој дубини бушења. Измерене вредности су дате у табл. 2.7 а на сл. 2.8 нацртани одговарајући графици зависности. Таблица 2.7 Вредности F 3 и М при односу L/D L/D L, F 3, M, mm N Nm , , , , , ,4 Сл. 2.8 Промена F 3 и М у функцији односа L/D Aнализом добијених експерименталних зависности, које се односе на дефинисане услове и елементе режима бушења и проширивања, могуће је донети следеће закључке : 1. Промена корака бушења доводи до промене аксијалног отпора и момента при бушењу, с тим да је утицај израженији на момент. Тако, повећање корака на нивоу девет пута доводи до повећања момента бушења 5,8 пута а аксијалног отпора од 4,7 пута.за наведене услове обраде гранична вредност корака је 0.9 mm/o тако да при даљем његовом повећању настаје лом бургије. 2. Повећање пречника бушења, при другим непромењеним елементима процеса обраде, доводи до директно пропорционалног повећања аксцијалног отпора и момента бушења. При задатој технолошкој брзини, промена пречника бушења директно доводи до промене броја обрта. 3. Са повећањем дубине бушења долази до повећања аксујалног отпора и момента бушења и та зависност је нелинеарна. Овакав карактер промене се подудара са бушењем дубоких отвора па се из тих разлога препоручује бушење у циклусу ( step-by-step) алатима специјалне конструкције. Литература Љ. Тановић, Ј. Петраков, ТЕОРИЈА И СИМУЛАЦИЈА ПРОЦЕСА ОБРАДЕ, Универзитет у Београду, Машински факултет, Београд, 2007
9 3. лабораторијска вежба МАШИНЕ ЗА ОБРАДУ МЕТАЛА ПЛАСТИЧНИМ ДЕФОРМИСАЊЕМ Подсећање на основни модел обрадног система : Разлике код обраде ПД у односу на обраду резањем: овде машина не дефинише метод обраде, већ алат помоћни прибори имају мање изражену улогу користи се за веће серије, посебно тамо где би методе резања дале знатно мањи степен искоришћења материјала (нпр. кух. посуђе) Предности метода обраде ПД добра могућност аутоматизације процеса висока продуктивност висок степен искоришћења материјала побољшана механичка својства материјала изратка висок квалитет обрађене површине једноставна кинематика машина посебно код извлачења и истискивања посебно код ваљаних навоја и зупчаника Мане метода обраде ПД сложени и скупи алати, не могу се купити стандардизовани, као код резања економска оправданост само за великосер. и масовну производњу веома робустна конструкција машина велика бука и потреси (нарочито код чекића) велика опасност за послужиоца машине АЛАТИ ЗА ОБРАДУ МЕТАЛА ПЛАСТИЧНИМ ДЕФОРМИСАЊЕМ за чекиће и пресе алати за сабијање (ковање)...(запреминско обликовање) алати за истискивање...(запреминско обликовање) алати за извлачење...(обрада лима) алати за савијање...(обрада лима) алати за пробијање и/или просецање...(обрада лима) комбиновани алати...(обрада лима) алати за хладно ваљање завојница...(запреминско обликовање) алати за топло ваљање озубљења...(запреминско обликовање)
10 Алати за ковање Слободно (припремно) ковање се користи ради смањења деформација, без алата; могу се користити уметци за основне облике. Отворени калуп удубљење само с једне стране алата. Улога венца (показати на примерима): да се не хаба алат при удару горњег у доњи калуп онемогућавање директног додира делова алата, да истекне вишак материјала више материјала се ставља да би се сигурно попуниле све празнине у алату, скида се накнадном обрадом (одбијање венца). Смањење потребног деформационог рада при ковању врши се: смањењем деформационог отпора (загревањем), смањењем деформационе запремине (више операција). Алати за извлачење Алати за истискивање
11 Алати за пробијање/просецање Сличности између просецања и пробијања: оба представљају одвајање лима по затвореној контури. Разлике: пробијањем дефинишемо унутрашњу, а просецањем спољашњу контуру изратка. Радни органи: горњи: просекач или пробојац, доњи: плоче или чауре за пробијање или просецање. Кључни проблем: како обезбедити правилно међусобно вођење радних делова алата како би зазор био равномерно распоређен? Према начину вођења разликујемо (1) алате са плочом и (2) алате са стубовима за вођење. редни алат паралелни алат
12 Алати за (хладно) ваљање завојница Ради се о хладном ваљању, јер је мала деформациона запремина па не морамо снижавати деформациону отпорност. Разликујемо праволинијско и кружно ваљање завојница. Ваљани навоји имају знатно боље механичке особине од резаних. Алати за (топло) ваљање зупчаника Исплати се код великосеријске производње зупчаника (нпр. за мењаче). Основни принцип: релативно котрљање назубљеног алата и обратка уз истовремено примицање алата обратку. На алату се налазе две плоче са стране ради ограничења ширине озубљења.
13 МАШИНЕ ЗА ОБРАДУ ПЛАСТИЧНИМ ДЕФОРМИСАЊЕМ Разлика између чекића и преса је у брзини деформисања: чекић: 5 до 9 m/s преса: до 0.7 m/s
14 Чекићи Мање популарни од преса због великих удара. Чекићи простог дејства (непокретан наковањ, покретан маљ): слободнопадни чекић, ваздушни (парни) чекић. Чекићи двоструког дејства (непокретан наковањ, покретан маљ): чекић са челичним тракама. хоризонтални ваздушни чекић. Не постоји хидраулични чекић (објснити).
15 Пресе e r ексцентрицитет на рукавцу вратила е č ексцентрицитет на ексцентричној чаури њеним заокретањем мења се величина укупног ексцентрицитета у опсегу од e r e č до e r +e č
16 Фрикциона преса са два диска спада у мање пресе (75 t., мотор 3.4 kw) спада у спорије пресе, погодна за операције савијања брзина у радном ходу расте, а у повратном се смањује, због силе земљине теже проблем: велике инерцијалне силе при промени радног хода у повратни. Манифестују се проклизавањем замајца зато се прави променљива облога кожа армирана жицом улоге замајца: епизодна део кинематског ланца, главна акумулатор кинематичке енергије: Еk = Iw 2 /2 та енергија се расподељује на (1) користан рад, (2) губитке у завојном пару, (3) трење између чела и вретена и притискивача замајац је у облику точка са паоцима, да би се маса удаљила ка обиму притискач се налази на крају тровојног завојног вретена, да би се повећала брзина; за притискач се везује горњи део алата за радни сто се везује доњи део алата носеће структуре: стубови од SL су током обраде оптерећени на истезање; зато се помоћу два огромна подужна вијка они преднапрежу у супротном смеру, пошто SL лакше трпи притисак. Вијци се преднапрежу у загрејаном стању. преносник: ремени диск за радни (леви на преси у ЗМА) и повратни ход аксијално покретни, преко система полуга дужина хода се регулише граничницима Ексцентар преса 50 t., али већи замајац од фрикционе пресе, а тиме и већи ЕМ мањи ход од фрикционе пресе замајац ради стално у једном смеру. Између замајца и вратила налази се спојница са обртним клином, која се аутоматски одваја након што се притискивач подигне из доње мртве тачке. Од ДМТ до ГМТ имамо кочницу повременог дејства (укључује се на половини повратног хода, преко брегастих плоча), да се спречи нежељено кретање притискивача услед инерцијалних сила (при повратном ходу притискивач се зауставља у горњем положају) замајац се непрестано врти и користи се само део његове кинетичке енергије зато укупна кинетичка енергија мора бити велика, па је и замајац велики нема подешавања брзине, она је константна током читавог процеса подешавање величине хода врши се заокретањем ексц. чауре најчешћа примена за пробијање и просецање лима, има отвор у радном столу за испадање делова поред пресе је дворуки робот аутоматизовано радно место
налазе се у диелектрику, релативне диелектричне константе ε r = 2, на међусобном растојању 2 a ( a =1cm
1 Два тачкаста наелектрисања 1 400 p и 100p налазе се у диелектрику релативне диелектричне константе ε на међусобном растојању ( 1cm ) као на слици 1 Одредити силу на наелектрисање 3 100p када се оно нађе:
Διαβάστε περισσότεραТеорија електричних кола
др Милка Потребић, ванредни професор, Теорија електричних кола, вежбе, Универзитет у Београду Електротехнички факултет, 7. Теорија електричних кола i i i Милка Потребић др Милка Потребић, ванредни професор,
Διαβάστε περισσότερα1.2. Сличност троуглова
математик за VIII разред основне школе.2. Сличност троуглова Учили смо и дефиницију подударности два троугла, као и четири правила (теореме) о подударности троуглова. На сличан начин наводимо (без доказа)
Διαβάστε περισσότεραПредмет: Задатак 4: Слика 1.0
Лист/листова: 1/1 Задатак 4: Задатак 4.1.1. Слика 1.0 x 1 = x 0 + x x = v x t v x = v cos θ y 1 = y 0 + y y = v y t v y = v sin θ θ 1 = θ 0 + θ θ = ω t θ 1 = θ 0 + ω t x 1 = x 0 + v cos θ t y 1 = y 0 +
Διαβάστε περισσότεραпредмет МЕХАНИКА 1 Студијски програми ИНДУСТРИЈСКО ИНЖЕЊЕРСТВО ДРУМСКИ САОБРАЋАЈ II ПРЕДАВАЊЕ УСЛОВИ РАВНОТЕЖЕ СИСТЕМА СУЧЕЉНИХ СИЛА
Висока техничка школа струковних студија у Нишу предмет МЕХАНИКА 1 Студијски програми ИНДУСТРИЈСКО ИНЖЕЊЕРСТВО ДРУМСКИ САОБРАЋАЈ II ПРЕДАВАЊЕ УСЛОВИ РАВНОТЕЖЕ СИСТЕМА СУЧЕЉНИХ СИЛА Садржај предавања: Систем
Διαβάστε περισσότεραПоложај сваке тачке кружне плоче је одређен са поларним координатама r и ϕ.
VI Савијање кружних плоча Положај сваке тачке кружне плоче је одређен са поларним координатама и ϕ слика 61 Диференцијална једначина савијања кружне плоче је: ( ϕ) 1 1 w 1 w 1 w Z, + + + + ϕ ϕ K Пресечне
Διαβάστε περισσότερα8.2 ЛАБОРАТОРИЈСКА ВЕЖБА 2 Задатак вежбе: Израчунавање фактора појачања мотора напонским управљањем у отвореној повратној спрези
Регулциј електромоторних погон 8 ЛАБОРАТОРИЈСКА ВЕЖБА Здтк вежбе: Изрчунвње фктор појчњ мотор нпонским упрвљњем у отвореној повртној спрези Увод Преносн функциј мотор којим се нпонски упрвљ Кд се з нулте
Διαβάστε περισσότεραПисмени испит из Теорије површинских носача. 1. За континуалну плочу приказану на слици одредити угиб и моменте савијања у означеним тачкама.
Београд, 24. јануар 2012. 1. За континуалну плочу приказану на слици одредити угиб и моменте савијања у означеним тачкама. dpl = 0.2 m P= 30 kn/m Линијско оптерећење се мења по синусном закону: 2. За плочу
Διαβάστε περισσότεραПРОЈЕКТНИ ЗАДАТАК ИЗ ПРИБОРА
. ЦИЉ ПРОЈЕКТА ПРОЈЕКТНИ ЗАДАТАК ИЗ ПРИБОРА Овладавање практичним знањем пројектовања технолошке опреме неопходне за технолошку припрему производње. ЗАДАЦИ ПРОЈЕКТНОГ РАДА. Дефинисање методике састављања
Διαβάστε περισσότεραг) страница aa и пречник 2RR описаног круга правилног шестоугла јесте рац. бр. јесу самерљиве
в) дијагонала dd и страница aa квадрата dd = aa aa dd = aa aa = није рац. бр. нису самерљиве г) страница aa и пречник RR описаног круга правилног шестоугла RR = aa aa RR = aa aa = 1 јесте рац. бр. јесу
Διαβάστε περισσότεραb) Израз за угиб дате плоче, ако се користи само први члан реда усвојеног решења, је:
Пример 1. III Савијање правоугаоних плоча За правоугаону плочу, приказану на слици, одредити: a) израз за угиб, b) вредност угиба и пресечних сила у тачки 1 ако се користи само први члан реда усвојеног
Διαβάστε περισσότερα2. Наставни колоквијум Задаци за вежбање ОЈЛЕРОВА МЕТОДА
. колоквијум. Наставни колоквијум Задаци за вежбање У свим задацима се приликом рачунања добија само по једна вредност. Одступање појединачне вредности од тачне вредности је апсолутна грешка. Вредност
Διαβάστε περισσότεραАнализа Петријевих мрежа
Анализа Петријевих мрежа Анализа Петријевих мрежа Мере се: Својства Петријевих мрежа: Досежљивост (Reachability) Проблем досежљивости се састоји у испитивању да ли се може достићи неко, жељено или нежељено,
Διαβάστε περισσότεραУ к у п н о :
ГОДИШЊИ (ГЛОБАЛНИ) ПЛАН РАДА НАСТАВНИКА Наставни предмет: ФИЗИКА Разред: Седми Ред.број Н А С Т А В Н А Т Е М А / О Б Л А С Т Број часова по теми Број часова за остале обраду типове часова 1. КРЕТАЊЕ И
Διαβάστε περισσότεραTестирање хипотеза. 5.час. 30. март Боjана Тодић Статистички софтвер март / 10
Tестирање хипотеза 5.час 30. март 2016. Боjана Тодић Статистички софтвер 2 30. март 2016. 1 / 10 Монте Карло тест Монте Карло методе су методе код коjих се употребљаваjу низови случаjних броjева за извршење
Διαβάστε περισσότεραСИСТЕМ ЛИНЕАРНИХ ЈЕДНАЧИНА С ДВЕ НЕПОЗНАТЕ
СИСТЕМ ЛИНЕАРНИХ ЈЕДНАЧИНА С ДВЕ НЕПОЗНАТЕ 8.. Линеарна једначина с две непознате Упознали смо појам линеарног израза са једном непознатом. Изрази x + 4; (x 4) + 5; x; су линеарни изрази. Слично, линеарни
Διαβάστε περισσότερα7. ЈЕДНОСТАВНИЈЕ КВАДРАТНЕ ДИОФАНТОВE ЈЕДНАЧИНЕ
7. ЈЕДНОСТАВНИЈЕ КВАДРАТНЕ ДИОФАНТОВE ЈЕДНАЧИНЕ 7.1. ДИОФАНТОВА ЈЕДНАЧИНА ху = n (n N) Диофантова једначина ху = n (n N) има увек решења у скупу природних (а и целих) бројева и њено решавање није проблем,
Διαβάστε περισσότεραЛАБОРАТОРИЈСКЕ ВЕЖБЕ ИЗ ФИЗИКЕ ПРВИ КОЛОКВИЈУМ I група
ЛАБОРАТОРИЈСКЕ ВЕЖБЕ ИЗ ФИЗИКЕ ПРВИ КОЛОКВИЈУМ 21.11.2009. I група Име и презиме студента: Број индекса: Термин у ком студент ради вежбе: Напомена: Бира се и одговара ИСКЉУЧИВО на шест питања заокруживањем
Διαβάστε περισσότεραУпутство за избор домаћих задатака
Упутство за избор домаћих задатака Студент од изабраних задатака области Математике 2: Комбинаторика, Вероватноћа и статистика бира по 20 задатака. Студент може бирати задатке помоћу програмског пакета
Διαβάστε περισσότερα6.2. Симетрала дужи. Примена
6.2. Симетрала дужи. Примена Дата је дуж АВ (слика 22). Тачка О је средиште дужи АВ, а права је нормална на праву АВ(p) и садржи тачку О. p Слика 22. Права назива се симетрала дужи. Симетрала дужи је права
Διαβάστε περισσότεραЛИНЕАРНА ФУНКЦИЈА. k, k 0), осна и централна симетрија и сл. 2, x 0. У претходном примеру неке функције су линеарне а неке то нису.
ЛИНЕАРНА ФУНКЦИЈА 5.. Функција = a + b Функционалне зависности су веома значајне и са њиховим применама често се сусрећемо. Тако, већ су нам познате директна и обрнута пропорционалност ( = k; = k, k ),
Διαβάστε περισσότεραРепублика Србија МИНИСТАРСТВО ПРОСВЕТЕ, НАУКЕ И ТЕХНОЛОШКОГ РАЗВОЈА ЗАВОД ЗА ВРЕДНОВАЊЕ КВАЛИТЕТА ОБРАЗОВАЊА И ВАСПИТАЊА МАТЕМАТИКА ТЕСТ
Република Србија МИНИСТАРСТВО ПРОСВЕТЕ, НАУКЕ И ТЕХНОЛОШКОГ РАЗВОЈА ЗАВОД ЗА ВРЕДНОВАЊЕ КВАЛИТЕТА ОБРАЗОВАЊА И ВАСПИТАЊА МАТЕМАТИКА ТЕСТ УПУТСТВО ЗА ОЦЕЊИВАЊЕ ОБАВЕЗНО ПРОЧИТАТИ ОПШТА УПУТСТВА 1. Сваки
Διαβάστε περισσότεραМАТРИЧНА АНАЛИЗА КОНСТРУКЦИЈА
Београд, 21.06.2014. За штап приказан на слици одредити најмању вредност критичног оптерећења P cr користећи приближан поступак линеаризоване теорије другог реда и: а) и један елемент, слика 1, б) два
Διαβάστε περισσότεραУниверзитет у Крагујевцу Факултет за машинство и грађевинарство у Краљеву Катедра за основне машинске конструкције и технологије материјала
Теоријски део: Вежба број ТЕРМИЈСКА AНАЛИЗА. Термијска анализа је поступак који је 903.год. увео G. Tamman за добијање криве хлађења(загревања). Овај поступак заснива се на принципу промене топлотног садржаја
Διαβάστε περισσότεραРепублика Србија МИНИСТАРСТВО ПРОСВЕТЕ И НАУКЕ ЗАВОД ЗА ВРЕДНОВАЊЕ КВАЛИТЕТА ОБРАЗОВАЊА И ВАСПИТАЊА
Република Србија МИНИСТАРСТВО ПРОСВЕТЕ И НАУКЕ ЗАВОД ЗА ВРЕДНОВАЊЕ КВАЛИТЕТА ОБРАЗОВАЊА И ВАСПИТАЊА ЗАВРШНИ ИСПИТ НА КРАЈУ ОСНОВНОГ ОБРАЗОВАЊА И ВАСПИТАЊА школска 011/01. година ТЕСТ МАТЕМАТИКА УПУТСТВО
Διαβάστε περισσότεραВИСОКА ТЕХНИЧКА ШКОЛА СТРУКОВНИХ СТУДИЈА У НИШУ
ВИСОКА ТЕХНИЧКА ШКОЛА СТРУКОВНИХ СТУДИЈА У НИШУ предмет: ОСНОВИ МЕХАНИКЕ студијски програм: ЗАШТИТА ЖИВОТНЕ СРЕДИНЕ И ПРОСТОРНО ПЛАНИРАЊЕ ПРЕДАВАЊЕ БРОЈ 2. Садржај предавања: Систем сучељних сила у равни
Διαβάστε περισσότεραФакултет организационих наука Центар за пословно одлучивање. PROMETHEE (Preference Ranking Organization Method for Enrichment Evaluation)
Факултет организационих наука Центар за пословно одлучивање PROMETHEE (Preference Ranking Organization Method for Enrichment Evaluation) Студија случаја D-Sight Консултантске услуге за Изградња брзе пруге
Διαβάστε περισσότεραТЕХНОЛОГИЈА МАШИНОГРАДЊЕ ТЕХНОЛОГИЈА МАШИНОГРАДЊЕ 1 4. лабораторијска вежба ЕКСПЕРИМЕНТАЛНО ОДРЕЂИВАЊЕ СИЛА/ОТПОРА РЕЗАЊА
ТЕХНОЛОГИЈА МАШИНОГРАДЊЕ ТЕХНОЛОГИЈА МАШИНОГРАДЊЕ 4. лабораторијска вежба ЕКСПЕРИМЕНТАЛНО ОДРЕЂИВАЊЕ СИЛА/ОТПОРА РЕЗАЊА Литература: М. Калајџић, Технологија машиноградње Главни фактори обраде Сви фактори
Διαβάστε περισσότεραЗакони термодинамике
Закони термодинамике Први закон термодинамике Први закон термодинамике каже да додавање енергије систему може бити утрошено на: Вршење рада Повећање унутрашње енергије Први закон термодинамике је заправо
Διαβάστε περισσότεραСИМУЛАЦИЈА ПРОЦЕСА ОБРАДЕ ПЛАСТИЧНИМ ДЕФОРМИСАЊЕМ (МЕТОД КОНАЧНИХ ЕЛЕМЕНАТА)
ТЕХНОЛОГИЈА МАШИНОГРАДЊЕ ЛЕТЊИ СЕМЕСТАР 3. лабораторијска вежба СИМУЛАЦИЈА ПРОЦЕСА ОБРАДЕ ПЛАСТИЧНИМ ДЕФОРМИСАЊЕМ (МЕТОД КОНАЧНИХ ЕЛЕМЕНАТА) Дефиниција Метод коначних елемената (МКЕ) се заснива на одређеној
Διαβάστε περισσότεραПрви корак у дефинисању случајне променљиве је. дефинисање и исписивање свих могућих eлементарних догађаја.
СЛУЧАЈНА ПРОМЕНЉИВА Једнодимензионална случајна променљива X је пресликавање у коме се сваки елементарни догађај из простора елементарних догађаја S пресликава у вредност са бројне праве Први корак у дефинисању
Διαβάστε περισσότεραРепублика Србија МИНИСТАРСТВО ПРОСВЕТЕ, НАУКЕ И ТЕХНОЛОШКОГ РАЗВОЈА ЗАВОД ЗА ВРЕДНОВАЊЕ КВАЛИТЕТА ОБРАЗОВАЊА И ВАСПИТАЊА
Република Србија МИНИСТАРСТВО ПРОСВЕТЕ, НАУКЕ И ТЕХНОЛОШКОГ РАЗВОЈА ЗАВОД ЗА ВРЕДНОВАЊЕ КВАЛИТЕТА ОБРАЗОВАЊА И ВАСПИТАЊА ПРОБНИ ЗАВРШНИ ИСПИТ школска 016/017. година ТЕСТ МАТЕМАТИКА УПУТСТВО ЗА ПРЕГЛЕДАЊЕ
Διαβάστε περισσότεραСлика 1. Слика 1.2 Слика 1.1
За случај трожичног вода приказаног на слици одредити: а Вектор магнетне индукције у тачкама А ( и ( б Вектор подужне силе на проводник са струјом Систем се налази у вакууму Познато је: Слика Слика Слика
Διαβάστε περισσότεραРепублика Србија МИНИСТАРСТВО ПРОСВЕТЕ, НАУКЕ И ТЕХНОЛОШКОГ РАЗВОЈА ЗАВОД ЗА ВРЕДНОВАЊЕ КВАЛИТЕТА ОБРАЗОВАЊА И ВАСПИТАЊА
Република Србија МИНИСТАРСТВО ПРОСВЕТЕ, НАУКЕ И ТЕХНОЛОШКОГ РАЗВОЈА ЗАВОД ЗА ВРЕДНОВАЊЕ КВАЛИТЕТА ОБРАЗОВАЊА И ВАСПИТАЊА ЗАВРШНИ ИСПИТ НА КРАЈУ ОСНОВНОГ ОБРАЗОВАЊА И ВАСПИТАЊА школска 01/01. година ТЕСТ
Διαβάστε περισσότεραРотационо симетрична деформација средње површи ротационе љуске
Ротационо симетрична деформација средње површи ротационе љуске слика. У свакој тачки посматране средње површи, у општем случају, постоје два компонентална померања: v - померање у правцу тангенте на меридијалну
Διαβάστε περισσότεραTAЧКАСТА НАЕЛЕКТРИСАЊА
TЧКАСТА НАЕЛЕКТРИСАЊА Два тачкаста наелектрисања оптерећена количинама електрицитета и налазе се у вакууму као што је приказано на слици Одредити: а) Вектор јачине електростатичког поља у тачки А; б) Електрични
Διαβάστε περισσότεραУниверзитет у Београду Машински факултет
Универзитет у Београду Машински факултет Дипломске академске студије МОДУЛ ЗА ПРОИЗВОДНО МАШИНСТВО ИНТЕЛИГЕНТНИ ТЕХНОЛОШКИ СИСТЕМИ П Р О Ј Е К А Т Оцена проjeктног задатка: Предметни наставници: Предметни
Διαβάστε περισσότεραМАШИНЕ НЕПРЕКИДНОГ ТРАНСПОРТА. ttl. тракасти транспортери, капацитет - учинак, главни отпори кретања. Машине непрекидног транспорта. предавање 2.
МАШИНЕ НЕПРЕКИДНОГ ТРАНСПОРТА предавање.3 тракасти транспортери, капацитет учинак, главни отпори кретања Капацитет Капацитет представља полазни параметар при прорачуну транспортера задаје се пројектним
Διαβάστε περισσότεραТРАПЕЗ РЕГИОНАЛНИ ЦЕНТАР ИЗ ПРИРОДНИХ И ТЕХНИЧКИХ НАУКА У ВРАЊУ. Аутор :Петар Спасић, ученик 8. разреда ОШ 8. Октобар, Власотинце
РЕГИОНАЛНИ ЦЕНТАР ИЗ ПРИРОДНИХ И ТЕХНИЧКИХ НАУКА У ВРАЊУ ТРАПЕЗ Аутор :Петар Спасић, ученик 8. разреда ОШ 8. Октобар, Власотинце Ментор :Криста Ђокић, наставник математике Власотинце, 2011. године Трапез
Διαβάστε περισσότεραРЈЕШЕЊА ЗАДАТАКА СА ТАКМИЧЕЊА ИЗ ЕЛЕКТРИЧНИХ МАШИНА Електријада 2004
РЈЕШЕЊА ЗАДАТАКА СА ТАКМИЧЕЊА ИЗ ЕЛЕКТРИЧНИХ МАШИНА Електријада 004 ТРАНСФОРМАТОРИ Tрофазни енергетски трансформатор 100 VA има напон и реактансу кратког споја u 4% и x % респективно При номиналном оптерећењу
Διαβάστε περισσότερα5.2. Имплицитни облик линеарне функције
математикa за VIII разред основне школе 0 Слика 6 8. Нацртај график функције: ) =- ; ) =,5; 3) = 0. 9. Нацртај график функције и испитај њен знак: ) = - ; ) = 0,5 + ; 3) =-- ; ) = + 0,75; 5) = 0,5 +. 0.
Διαβάστε περισσότεραВектори vs. скалари. Векторске величине се описују интензитетом и правцем. Примери: Померај, брзина, убрзање, сила.
Вектори 1 Вектори vs. скалари Векторске величине се описују интензитетом и правцем Примери: Померај, брзина, убрзање, сила. Скаларне величине су комплетно описане само интензитетом Примери: Температура,
Διαβάστε περισσότεραПисмени испит из Метода коначних елемената
Београд,.0.07.. За приказани билинеарни коначни елемент (Q8) одредити вектор чворног оптерећења услед задатог линијског оптерећења p. Користити природни координатни систем (ξ,η).. На слици је приказан
Διαβάστε περισσότερα6.5 Површина круга и његових делова
7. Тетива је једнака полупречнику круга. Израчунај дужину мањег одговарајућег лука ако је полупречник 2,5 сm. 8. Географска ширина Београда је α = 44 47'57", а полупречник Земље 6 370 km. Израчунај удаљеност
Διαβάστε περισσότερα10.3. Запремина праве купе
0. Развијени омотач купе је исечак чији је централни угао 60, а тетива која одговара том углу је t. Изрази површину омотача те купе у функцији од t. 0.. Запремина праве купе. Израчунај запремину ваљка
Διαβάστε περισσότεραРепублика Србија МИНИСТАРСТВО ПРОСВЕТЕ, НАУКЕ И ТЕХНОЛОШКОГ РАЗВОЈА ЗАВОД ЗА ВРЕДНОВАЊЕ КВАЛИТЕТА ОБРАЗОВАЊА И ВАСПИТАЊА
Република Србија МИНИСТАРСТВО ПРОСВЕТЕ, НАУКЕ И ТЕХНОЛОШКОГ РАЗВОЈА ЗАВОД ЗА ВРЕДНОВАЊЕ КВАЛИТЕТА ОБРАЗОВАЊА И ВАСПИТАЊА ЗАВРШНИ ИСПИТ НА КРАЈУ ОСНОВНОГ ОБРАЗОВАЊА И ВАСПИТАЊА школска 013/014. година ТЕСТ
Διαβάστε περισσότερα8.5 ЛАБОРАТОРИЈСКА ВЕЖБА 5 Задатак вежбе: PI регулација брзине напонски управљаним микромотором једносмерне струје
Регулација електромоторних погона 8.5 ЛАБОРАТОРИЈСКА ВЕЖБА 5 Задатак вежбе: регулација брзине напонски управљаним микромотором једносмерне струје Увод Simulik модел На основу упрошћеног блок дијаграма
Διαβάστε περισσότεραЧВРСТОЋА ЦИЛИНДРИЧНИХ ЗУПЧАСТИХ ПАРОВА
Машински факултет Универзитета у Београду/ Машински елементи / Предавање 4 ЧВРСТОЋА ЦИЛИНДРИЧНИХ ЗУПЧАСТИХ ПАРОВА Оптерећење зупца: номинално и меродавно Радна оптерећења, која су резултат функције машинског
Διαβάστε περισσότεραL кплп (Калем у кплу прпстпперипдичне струје)
L кплп (Калем у кплу прпстпперипдичне струје) i L u=? За коло са слике кроз калем ппзнате позната простопериодична струја: индуктивности L претпоставићемо да протиче i=i m sin(ωt + ψ). Услед променљиве
Διαβάστε περισσότεραТЕХНОЛОГИЈА МАШИНСКЕ ОБРАДЕ 2.лабораторијскавежба
ТЕХНОЛОГИЈА МАШИНСКЕ ОБРАДЕ 2.лабораторијскавежба ОБРАДНИ СИСТЕМИ ЗА ОБРАДУ МЕТАЛА СКИДАЊЕМ СТРУГОТИНЕ (Радијална бушилица, Пфаутер глодалица, Фелоуз рендисаљка, Брусилице за равно и округло брушење) Обрадни
Διαβάστε περισσότεραКРУГ. У свом делу Мерење круга, Архимед је први у историји математике одрeдио приближну вред ност броја π а тиме и дужину кружнице.
КРУГ У свом делу Мерење круга, Архимед је први у историји математике одрeдио приближну вред ност броја π а тиме и дужину кружнице. Архимед (287-212 г.п.н.е.) 6.1. Централни и периферијски угао круга Круг
Διαβάστε περισσότεραОсцилације система са једним степеном слободе кретања
03-ec-18 Осцилације система са једним степеном слободе кретања Опруга Принудна сила F(t) Вискозни пригушивач ( дампер ) 1 Принудна (пертурбациона) сила опруга Реституциона сила (сила еластичног отпора)
Διαβάστε περισσότεραПИТАЊА ЗА КОЛОКВИЈУМ ИЗ ОБНОВЉИВИХ ИЗВОРА ЕНЕРГИЈЕ
ПИТАЊА ЗА КОЛОКВИЈУМ ИЗ ОБНОВЉИВИХ ИЗВОРА ЕНЕРГИЈЕ 1. Удео снаге и енергије ветра у производњи електричне енергије - стање и предвиђања у свету и Европи. 2. Навести називе најмање две међународне организације
Διαβάστε περισσότεραДОЊА И ГОРЊА ГРАНИЦА ОПТЕРЕЋЕЊА ПРАВОУГАОНИХ И КРУЖНИХ ПЛОЧА
ДОЊА И ГОРЊА ГРАНИЦА ОПТЕРЕЋЕЊА ПРАВОУГАОНИХ И КРУЖНИХ ПЛОЧА Саша Ковачевић 1 УДК: 64.04 DOI:10.14415/zbornikGFS6.06 Резиме: Тема рада се односи на одређивање граничног оптерећења правоугаоних и кружних
Διαβάστε περισσότεραВИСОКА ТЕХНИЧКА ШКОЛА СТРУКОВНИХ СТУДИЈА У НИШУ
ВИСОКА ТЕХНИЧКА ШКОЛА СТРУКОВНИХ СТУДИЈА У НИШУ предмет: МЕХАНИКА 1 студијски програми: ЗАШТИТА ЖИВОТНЕ СРЕДИНЕ И ПРОСТОРНО ПЛАНИРАЊЕ ПРЕДАВАЊЕ БРОЈ 3. 1 Садржај предавања: Статичка одређеност задатака
Διαβάστε περισσότεραРЕШЕЊА ЗАДАТАКА - IV РАЗЕД 1. Мањи број: : x,
РЕШЕЊА ЗАДАТАКА - IV РАЗЕД 1. Мањи број: : x, Већи број: 1 : 4x + 1, (4 бода) Њихов збир: 1 : 5x + 1, Збир умањен за остатак: : 5x = 55, 55 : 5 = 11; 11 4 = ; + 1 = 45; : x = 11. Дакле, први број је 45
Διαβάστε περισσότερα7.3. Површина правилне пирамиде. Површина правилне четворостране пирамиде
математик за VIII разред основне школе 4. Прво наћи дужину апотеме. Како је = 17 cm то је тражена површина P = 18+ 4^cm = ^4+ cm. 14. Основа четворостране пирамиде је ромб чије су дијагонале d 1 = 16 cm,
Διαβάστε περισσότεραУниверзитет у Београду, Саобраћајни факултет Предмет: Паркирање. 1. вежба
Универзитет у Београду, Саобраћајни факултет Предмет: Паркирање ОРГАНИЗАЦИЈА ПАРКИРАЛИШТА 1. вежба Место за паркирање (паркинг место) Део простора намењен, технички опремљен и уређен за паркирање једног
Διαβάστε περισσότεραАНАЛОГНА ЕЛЕКТРОНИКА ЛАБОРАТОРИЈСКЕ ВЕЖБЕ
ЕЛЕКТРОТЕХНИЧКИ ФАКУЛТЕТ У БЕОГРАДУ КАТЕДРА ЗА ЕЛЕКТРОНИКУ АНАЛОГНА ЕЛЕКТРОНИКА ЛАБОРАТОРИЈСКЕ ВЕЖБЕ ВЕЖБА БРОЈ 2 ПОЈАЧАВАЧ СНАГЕ У КЛАСИ Б 1. 2. ИМЕ И ПРЕЗИМЕ БР. ИНДЕКСА ГРУПА ОЦЕНА ДАТУМ ВРЕМЕ ДЕЖУРНИ
Διαβάστε περισσότεραПУЖНИ ПАРОВИ Основне карактеристике и подела
Машински факултет Универзитета у Београду/ Машински елементи / Предавање 7 ПУЖНИ ПАРОВИ Основне карактеристике и подела Пужни парови су хиперболоидни зупчасти парови чије се осе мимоилазе под углом од
Διαβάστε περισσότεραУНИВЕРЗИТЕТ У НОВОМ САДУ ОБРАЗАЦ 6.
УНИВЕРЗИТЕТ У НОВОМ САДУ ОБРАЗАЦ 6. ФАКУЛТЕТ ТЕХНИЧКИХ НАУКА ИЗВЕШТАЈ О ОЦЕНИ ДОКТОРСКЕ ДИСЕРТАЦИЈЕ -обавезна садржина- свака рубрика мора бити попуњена (сви подаци уписују се у одговарајућу рубрику, а
Διαβάστε περισσότερα2.3. Решавање линеарних једначина с једном непознатом
. Решимо једначину 5. ( * ) + 5 + Провера: + 5 + 0 5 + 5 +. + 0. Број је решење дате једначине... Реши једначину: ) +,5 ) + ) - ) - -.. Да ли су следеће једначине еквивалентне? Провери решавањем. ) - 0
Διαβάστε περισσότερα4. ЗАКОН ВЕЛИКИХ БРОЈЕВА
4. Закон великих бројева 4. ЗАКОН ВЕЛИКИХ БРОЈЕВА Аксиоматска дефиниција вероватноће не одређује начин на који ће вероватноће случајних догађаја бити одређене у неком реалном експерименту. Зато треба наћи
Διαβάστε περισσότερα6.3. Паралелограми. Упознајмо још нека својства паралелограма: ABD BCD (УСУ), одакле је: а = c и b = d. Сл. 23
6.3. Паралелограми 27. 1) Нацртај паралелограм чији је један угао 120. 2) Израчунај остале углове тог четвороугла. 28. Дат је паралелограм (сл. 23), при чему је 0 < < 90 ; c и. c 4 2 β Сл. 23 1 3 Упознајмо
Διαβάστε περισσότεραМОБИЛНЕ МАШИНЕ I. ttl. хидростатички системи, хидростатичке компоненте: вентили, главни разводници, командни разводници.
МОБИЛНЕ МАШИНЕ I предавање 8.2 \ хидростатички системи, хидростатичке компоненте: вентили, главни разводници, командни разводници Хидростатички погонски системи N e M e e N h p Q F M m m v m m F o M v
Διαβάστε περισσότεραЈедна од централних идеја рачунарства Метода која решавање проблема своди на решавање проблема мање димензије
Рекурзија Једна од централних идеја рачунарства Метода која решавање проблема своди на решавање проблема мање димензије Рекурзивна функција (неформално) је функција која у својој дефиницији има позив те
Διαβάστε περισσότεραДинамика. Описује везу између кретања објекта и сила које делују на њега. Закони класичне динамике важе:
Њутнови закони 1 Динамика Описује везу између кретања објекта и сила које делују на њега. Закони класичне динамике важе: када су објекти довољно велики (>димензија атома) када се крећу брзином много мањом
Διαβάστε περισσότεραПараметарско програмирање обрадног центра LOLA HMC500. нумерички управљаног струга POTISJE PH42-CNC 4
КАТЕДРА ЗА ПРОИЗВОДНО МАШИНСТВО Предмет: ПРО210А007-0043.000 МАШИНЕ АЛАТКЕ ПС-1a: Параметарско програмирање обрадног центра LOLA HMC500 и ПС-1b: Параметарско програмирање нумерички управљаног струга POTISJE
Διαβάστε περισσότεραttl КОНСТРУИСАЊЕ МОБИЛНИХ МАШИНА манипулатори машина, полужни погонски механизми Конструисање мобилних машина Седмо предавање
КОНСТРУИСАЊЕ МОБИЛНИХ МАШИНА Седмо предавање манипулатори машина, полужни погонски механизми проф. др Драгослав Јаношевић Кнематички ланци: манипулатори а) L 3 L n L n+1 Ez { L1,L2 a) прости, б) разгранати,
Διαβάστε περισσότεραРепублика Србија МИНИСТАРСТВО ПРОСВЕТЕ И НАУКЕ ЗАВОД ЗА ВРЕДНОВАЊЕ КВАЛИТЕТА ОБРАЗОВАЊА И ВАСПИТАЊА
Тест Математика Република Србија МИНИСТАРСТВО ПРОСВЕТЕ И НАУКЕ ЗАВОД ЗА ВРЕДНОВАЊЕ КВАЛИТЕТА ОБРАЗОВАЊА И ВАСПИТАЊА ЗАВРШНИ ИСПИТ НА КРАЈУ ОСНОВНОГ ОБРАЗОВАЊА И ВАСПИТАЊА школска 00/0. година ТЕСТ МАТЕМАТИКА
Διαβάστε περισσότεραУТИЦАЈ ПАРАМЕТАРА РЕЗАЊА НА ГУБИТАК МАСЕ ПРИ ОБРАДИ ПЛОЧЕ ИВЕРИЦЕ AWJC МЕТОДОМ
UDK 674.05:621.9.048 UDK 674.05:621.7.044.4 Оригинални научни рад УТИЦАЈ ПАРАМЕТАРА РЕЗАЊА НА ГУБИТАК МАСЕ ПРИ ОБРАДИ ПЛОЧЕ ИВЕРИЦЕ AWJC МЕТОДОМ СРЂАН СВРЗИЋ 1 МАРИЈА МАНДИЋ ГРАДИМИР ДАНОН Извод: Технологија
Διαβάστε περισσότεραОБЛАСТИ: 1) Тачка 2) Права 3) Криве другог реда
ОБЛАСТИ: ) Тачка ) Права Jov@soft - Март 0. ) Тачка Тачка је дефинисана (одређена) у Декартовом координатном систему са своје две коодринате. Примери: М(5, ) или М(-, 7) или М(,; -5) Jov@soft - Март 0.
Διαβάστε περισσότεραРепублика Србија МИНИСТАРСТВО ПРОСВЕТЕ, НАУКЕ И ТЕХНОЛОШКОГ РАЗВОЈА ЗАВОД ЗА ВРЕДНОВАЊЕ КВАЛИТЕТА ОБРАЗОВАЊА И ВАСПИТАЊА
Република Србија МИНИСТАРСТВО ПРОСВЕТЕ, НАУКЕ И ТЕХНОЛОШКОГ РАЗВОЈА ЗАВОД ЗА ВРЕДНОВАЊЕ КВАЛИТЕТА ОБРАЗОВАЊА И ВАСПИТАЊА ЗАВРШНИ ИСПИТ У ОСНОВНОМ ОБРАЗОВАЊУ И ВАСПИТАЊУ школска 0/06. година ТЕСТ МАТЕМАТИКА
Διαβάστε περισσότερα1. Модел кретања (1.1)
1. Модел кретања Кинематика, у најопштијој формулацији, може да буде дефинисана као геометрија кретања. Другим речима, применом основног апарата математичке анализе успостављају се зависности између елементарних
Διαβάστε περισσότεραСкупови (наставак) Релације. Професор : Рака Јовановић Асиситент : Јелена Јовановић
Скупови (наставак) Релације Професор : Рака Јовановић Асиситент : Јелена Јовановић Дефиниција дуалне скуповне формуле За скуповне формулу f, која се састоји из једног или више скуповних симбола и њихових
Διαβάστε περισσότεραЗадатак Задатак Задатак Задатак Задатак Списак слика Литература... 86
Лист/листова: 1/86 Садржај Задатак 1.1.1... 3 Задатак 1.1.2... 5 Задатак 1.2.1... 6 Задатак 2.1... 70 Задатак 2.2... 75 Списак слика... 83 Литература... 86 4 468/09 495/09 28/08 18/09 69/09 20/11. 1.6.21
Διαβάστε περισσότεραРепублика Србија МИНИСТАРСТВО ПРОСВЕТЕ, НАУКЕ И ТЕХНОЛОШКОГ РАЗВОЈА ЗАВОД ЗА ВРЕДНОВАЊЕ КВАЛИТЕТА ОБРАЗОВАЊА И ВАСПИТАЊА
Република Србија МИНИСТАРСТВО ПРОСВЕТЕ, НАУКЕ И ТЕХНОЛОШКОГ РАЗВОЈА ЗАВОД ЗА ВРЕДНОВАЊЕ КВАЛИТЕТА ОБРАЗОВАЊА И ВАСПИТАЊА ЗАВРШНИ ИСПИТ У ОСНОВНОМ ОБРАЗОВАЊУ И ВАСПИТАЊУ школска 014/01. година ТЕСТ МАТЕМАТИКА
Διαβάστε περισσότεραТерминирање флексибилних технолошких процеса
ИНТЕЛИГЕНТНИ ТЕХНОЛОШКИ СИСТЕМИ АТ-8 Терминирање производно-технолошких ентитета Терминирање флексибилних технолошких процеса Терминирање (енгл. scheduling) представља процес планирања машинске обраде,
Διαβάστε περισσότερα4. Троугао. (II део) 4.1. Појам подударности. Основна правила подударности троуглова
4 Троугао (II део) Хилберт Давид, немачки математичар и логичар Велики углед у свету Хилберту је донело дело Основи геометрије (1899), у коме излаже еуклидску геометрију на аксиоматски начин Хилберт Давид
Διαβάστε περισσότεραПисмени испит из Теорије плоча и љуски. 1. За континуалну плочу приказану на слици одредити угиб и моменте савијања у означеним тачкама.
Београд, 24. јануар 2012. 1. За континуалну плочу приказану на слици одредити угиб и моменте савијања у означеним тачкама. = 0.2 dpl = 0.2 m P= 30 kn/m Линијско оптерећење се мења по синусном закону: 2.
Διαβάστε περισσότεραПримена првог извода функције
Примена првог извода функције 1. Одреди дужине страница два квадрата тако да њихов збир буде 14 а збир површина тих квадрата минималан. Ре: x + y = 14, P(x, y) = x + y, P(x) = x + 14 x, P (x) = 4x 8 Први
Διαβάστε περισσότεραТАНГЕНТА. *Кружница дели раван на две области, једну, спољашњу која је неограничена и унутрашњу која је ограничена(кружницом).
СЕЧИЦА(СЕКАНТА) ЦЕНТАР ПОЛУПРЕЧНИК ТАНГЕНТА *КРУЖНИЦА ЈЕ затворена крива линија која има особину да су све њене тачке једнако удаљене од једне сталне тачке која се зове ЦЕНТАР КРУЖНИЦЕ. *Дуж(OA=r) која
Διαβάστε περισσότεραТеорија електричних кола
Др Милка Потребић, ванредни професор, Теорија електричних кола, вежбе, Универзитет у Београду Електротехнички факултет, 7. Теорија електричних кола Милка Потребић Др Милка Потребић, ванредни професор,
Διαβάστε περισσότεραCook-Levin: SAT је NP-комплетан. Теодор Најдан Трифунов 305M/12
Cook-Levin: SAT је NP-комплетан Теодор Најдан Трифунов 305M/12 1 Основни појмови Недетерминистичка Тјурингова машина (НТМ) је уређена седморка M = (Q, Σ, Γ, δ, q 0,, ) Q коначан скуп стања контролног механизма
Διαβάστε περισσότεραθ = rt Sl r КОМПЈУТЕРСКА СИМУЛАЦИЈА И ВЕШТАЧКА ИНТЕЛИГЕНЦИЈА Лист/листова: 1/45 ЗАДАТАК 4 Задатак 4.1.1
И ВЕШТАЧКА ИНТЕЛИГЕНЦИЈА Лист/листова: 1/45 ЗАДАТАК 4 Задатак 4.1.1 Математички доказ изведен је на основу постављања робота у произвољан положај и одабира произвољне референтне тачке кретања из које се
Διαβάστε περισσότερα2. EЛЕМЕНТАРНЕ ДИОФАНТОВЕ ЈЕДНАЧИНЕ
2. EЛЕМЕНТАРНЕ ДИОФАНТОВЕ ЈЕДНАЧИНЕ 2.1. МАТЕМАТИЧКИ РЕБУСИ Најједноставније Диофантове једначине су математички ребуси. Метод разликовања случајева код ових проблема се показује плодоносним, јер је раздвајање
Διαβάστε περισσότεραМАШИНСКИ ЕЛЕМЕНТИ II
Машински факултет Универзитета у Београду/ Машински елементи / Предавање МАШИНСКИ ЕЛЕМЕНТИ II Механички преносници снаге Механички преносници снаге (ПС) представљају машинску групу која у машинском систему
Διαβάστε περισσότεραI Наставни план - ЗЛАТАР
I Наставни план - ЗЛААР I РАЗРЕД II РАЗРЕД III РАЗРЕД УКУО недељно годишње недељно годишње недељно годишње годишње Σ А1: ОАЕЗНИ ОПШЕОРАЗОНИ ПРЕДМЕИ 2 5 25 5 2 1. Српски језик и књижевност 2 2 4 2 2 1.1
Διαβάστε περισσότεραЗАШТИТА ПОДАТАКА Шифровање јавним кључем и хеш функције. Diffie-Hellman размена кључева
ЗАШТИТА ПОДАТАКА Шифровање јавним кључем и хеш функције Diffie-Hellman размена кључева Преглед Биће објашњено: Diffie-Hellman размена кључева 2/13 Diffie-Hellman размена кључева први алгоритам са јавним
Διαβάστε περισσότεραФлукс, електрична енергија, електрични потенцијал
Флукс, електрична енергија, електрични потенцијал 1 Електрични флукс Ако линије поља пролазе кроз површину A која је нормална на њих Производ EA је флукс, Φ Генерално: Φ E = E A cos θ 2 Електрични флукс,
Διαβάστε περισσότεραПараметарско програмирање обрадног центра LOLA HMC500
КАТЕДРА ЗА ПРОИЗВОДНО МАШИНСТВО Предмет: ПРО210А007-0043.000 ПС-1а Параметарско програмирање обрадног центра LOLA HMC500 (Упутство за програмирање и узорак за техничку обраду семинарског рада) Задатак
Διαβάστε περισσότεραИНФОРМА- ЦИЈЕ. X(t) ЕНЕРГИЈА МАТЕРИЈАЛ. Y(t) ПОМОЋНИ МАТЕРИЈАЛ
ТЕХНОЛОГИЈА МАШИНОГРАДЊЕ ТЕХНОЛОГИЈА МАШИНОГРАДЊЕ 1 1. лабораторијска вежба ОБРАДНИ СИСТЕМИ ЗА ОБРАДУ РЕЗАЊЕМ Литература: М. Калајџић, Технологија машиноградње Основни модел обрадног система Основни модел
Διαβάστε περισσότερα3.1. Однос тачке и праве, тачке и равни. Одређеност праве и равни
ТАЧКА. ПРАВА. РАВАН Талес из Милета (624 548. пре н. е.) Еуклид (330 275. пре н. е.) Хилберт Давид (1862 1943) 3.1. Однос тачке и праве, тачке и равни. Одређеност праве и равни Настанак геометрије повезује
Διαβάστε περισσότεραПОВРШИНа ЧЕТВОРОУГЛОВА И ТРОУГЛОВА
ПОВРШИНа ЧЕТВОРОУГЛОВА И ТРОУГЛОВА 1. Допуни шта недостаје: а) 5m = dm = cm = mm; б) 6dm = m = cm = mm; в) 7cm = m = dm = mm. ПОЈАМ ПОВРШИНЕ. Допуни шта недостаје: а) 10m = dm = cm = mm ; б) 500dm = a
Διαβάστε περισσότεραИСПИТИВАЊЕ ЕЛЕКТРИЧНИХ МАШИНА. 6. Мерење буке и вибрација ЕМ
Електротехнички факултет Енергетски одсек Катедра за енергетске претвараче и погоне ИСПИТИВАЊЕ ЕЛЕКТРИЧНИХ МАШИНА 6. Мерење буке и вибрација ЕМ Предавач: доц. др Младен Терзић Бука је нежељени звук. Појам
Διαβάστε περισσότερασ d γ σ M γ L = ЈАКОСТ 1 x A 4М21ОМ02 АКСИЈАЛНИ НАПРЕГАЊА (дел 2) 2.6. СОПСТВЕНА ТЕЖИНА КАКО АКСИЈАЛНА СИЛА Напонска состојаба
4МОМ0 ЈАКОСТ АКСИЈАЛНИ НАПРЕГАЊА (дел ) наставник:.6. СОПСТВЕНА ТЕЖИНА КАКО АКСИЈАЛНА СИЛА Напонска состојаба γ 0 ( специфична тежина) 0 ak() G γ G ΣX0 ak() G γ ak ( ) γ Аксијалната сила и напонот, по
Διαβάστε περισσότεραРазлика потенцијала није исто што и потенцијална енергија. V = V B V A = PE / q
Разлика потенцијала Разлика потенцијала између тачака A и B се дефинише као промена потенцијалне енергије (крајња минус почетна вредност) када се наелектрисање q помера из тачке A утачку B подељена са
Διαβάστε περισσότεραХомогена диференцијална једначина је она која може да се напише у облику: = t( x)
ДИФЕРЕНЦИЈАЛНЕ ЈЕДНАЧИНЕ Штa треба знати пре почетка решавања задатака? Врсте диференцијалних једначина. ДИФЕРЕНЦИЈАЛНА ЈЕДНАЧИНА КОЈА РАЗДВАЈА ПРОМЕНЉИВЕ Код ове методе поступак је следећи: раздвојити
Διαβάστε περισσότεραТЕСТ МАТЕМАТИКА УПУТСТВО ЗА ПРЕГЛЕДАЊЕ
Република Србија МИНИСТАРСТВО ПРОСВЕТЕ, НАУКЕ И ТЕХНОЛОШКОГ РАЗВОЈА ЗАВОД ЗА ВРЕДНОВАЊЕ КВАЛИТЕТА ОБРАЗОВАЊА И ВАСПИТАЊА ТЕСТ МАТЕМАТИКА ПРИЈЕМНИ ИСПИТ ЗА УЧЕНИКЕ СА ПОСЕБНИМ СПОСОБНОСТИМА ЗА ИНФОРМАТИКУ
Διαβάστε περισσότεραСеминарски рад из линеарне алгебре
Универзитет у Београду Машински факултет Докторске студије Милош Живановић дипл. инж. Семинарски рад из линеарне алгебре Београд, 6 Линеарна алгебра семинарски рад Дата је матрица: Задатак: a) Одредити
Διαβάστε περισσότερα