II stručno-naučni skup sa međunarodnim učešćem AKTUELNOSTI U EDUKACIJI I REHABILITACIJI OSOBA SA SMETNJAMA U RAZVOJU

Transcript

1 II stručno-naučni skup sa međunarodnim učešćem AKTUELNOSTI U EDUKACIJI I REHABILITACIJI OSOBA SA SMETNJAMA U RAZVOJU Šabac, oktobar godine ZBORNIK REZIMEA Beograd, 2013.

2 AKTUELNOSTI U EDUKACIJI I REHABILITACIJI OSOBA SA SMETNJAMA U RAZVOJU Zbornik rezimea Izdavač: Resursni centar za specijalnu edukaciju Za izdavača: Goran Nedović Urednici: Mirjana Đorđević Slobodan Banković Recenzent: Prof. dr Goran Nedović Tehnički urednik: Biljana Krasić Dizajn korica: Mr Boris Petrović Štampa: BIG štampa Tiraž: 200 ISBN

3 II stručno-naučni skup sa međunarodnim učešćem AKTUELNOSTI U EDUKACIJI I REHABILITACIJI OSOBA SA SMETNJAMA U RAZVOJU Šabac, oktobar godine Organizatori: Resursni centar za specijalnu edukaciju, Beograd Regionalni centar za profesionalni razvoj zaposlenih u obrazovanju, Šabac OŠ Sveti Sava, Šabac Programski odbor: Prof. dr Goran Nedović, Univerzitet u Beogradu Fakultet za specijalnu edukaciju i rehabilitaciju, Beograd, Srbija, predsednik Prof. dr Milan Kulić, Univerzitet u Istočnom Sarajevu, Medicinski fakultet, Foča, Bosna i Hercegovina Doc. dr Fadilj Eminović, Univerzitet u Beogradu Fakultet za specijalnu edukaciju i rehabilitaciju, Beograd, Srbija Doc. dr Edina Šarić, Univerzitet u Tuzli Edukacijsko-rehabilitacijski fakultet Mr Nataša Stanojkovska-Trajkovska, Univerzitet Sv. Krili i Metodij - Filozofski fakultet, Institut za defektologiju, Skoplje, Makedonija Mr Goran Stojićević, Regionalni centar za profesionalni razvoj zaposlenih u obrazovanju, Šabac, Srbija Organizacioni odbor: Srećko Potić, predsednik Mirjana Đorđević, generalni sekretar Slobodan Banković Snežana Radovanović Snežana Stantić Minire Hani Darko Jovanović Vasilije Baloš

4

5 Program

6

7 PETAK, :00-18:00 Registracija učesnika 18:00-18:30 Otvaranje Skupa i pozdravna reč organizatora 18:30-18:40 Prezentacija Zbornika rezimea 18:40-19:30 Poster prezentacije Moderator: Goran Nedović Deeb Mahmoud Ahmed Funkcionalni status dece sa cerebralnom Bani Odeh paralizom školskog uzrasta Sanja Gagić, Mirjana Povezanost verbalne fluentnosti i školskog Japundža-Milisavljević, uspeha kod dece s lakom intelektualnom Aleksandra Đurić- ometenošću Zdravković Mirjana Stevanović, Jelena Tapušković Ana Dromnjaković, Borka Nikolić, Fadilj Eminović, Radmila Nikić Deeb Mahmoud Ahmed Bani Odeh Jelena Tapušković, Mirjana Stevanović Emilija Spasojević, Jelica Petrović, Emin Golubović Milena Milićević, Goran Nedović Kristina Sesar, Mario Karačić Blagoja Gešoski, Maja Nedović Ilija Krišto, Anita Begić, Kata Gašpar Dragica Ranković Svetlana Dujović, Dubravka Damjanović, Snežana Ječmenica, Slobodanka Roganović, Azra Hamzić, Žana Kušljević, Sanja Vukojičić Čitanje bez glasa, pisanje bez olovke? Vežbe čitanja i korišćenje asistivne tehnologije pri pisanju Opterećenje stručnog osoblja u radu sa decom sa cerebralnom paralizom Analiza terapijskih metoda u rehabilitaciji osoba sa cerebralnom paralizom Duboki senzibilitet uticaj na ponašanje i učenje Uloga stručnih radnika u procesu prilagođavanja osoba sa invaliditetom na radnu sredinu Instrumenti za procenu socijalne participacije osoba sa cerebralnom paralizom Modeli pružanja podrške djeci i odraslim osobama sa poteškoćama u razvoju u Domu Marija naša nada Procena motoričkog funkcionisanja kod dece osnovnoškolskog uzrasta Centar za odgoj i obrazovanje djece i mladeži s poteškoćama u razvoju Nova nada Tomislavgrad model rada Roditelji kao partneri u inkluzivnoj nastavi Plan i program rada za djecu sa kombinovanim smetnjama u razvoju u JU Dnevni centar za djecu i omladinu sa smetnjama i teškoćama u razvoju Pljevlja 7

8 Marija Škes, Vjera Lukavečki, Mira Kliček Olja Đorđević, Ivana Mitrović Sanja Trgovčević, Milena Milićević, Vojin Vidanović Vladimir Mentus Vaska Zdravkova, Lenče Nikolovska, Toše Krstev, Tamara Stratorska Nebojša Macanović, Miloš Đorđević, Radenko Vujasin Lenče Nikolovska, Vaska Zdravkova, Toše Krstev, Tamara Stratorska Dubravka Janić, Vladana Mulić, Marina Zubac, Biljana Petrović Miloš Đorđević, Nebojša Macanović Radenko Vujasin Mira Jovanović Suzana Miković, Milka Milovanović Minić, Milka Rajčević, Jelena Todorović Nelica Marković, Milka Milovanović Minić Jelena Todorović, Milka Milovanović Minić, Suzana Miković Vesna Lazić Marija Miševska, Nataša Stanojkovska- Trajkovska, Risto Petrov Ksenija Stanimirov, Branka Jablan Terapija umjetnošću i kreativan pokret - rehabilitacijski program za unaprjeđenje kvalitete življenja osoba s intelektualnim teškoćama Iskustva u implementaciji inkluzivnog obrazovanja na tri nivoa školovanja u smederevskim školama Socijalna podrška odraslih osoba sa povredom kičmene moždine Reforma fiskalne politike i finansiranje pomoći osoba sa invaliditetom u Srbiji Edukativna kineziologija za unapređenje ponašanja i kognitivne sposobnosti u djece sa poremećajem u ponašanju Principi u izvršenju kazne lišenja slobode Savremeni oblici tretmana mišićnih distrofija Samozastupanje osoba sa intelektualnim teškoćama Interventni programi podrške deci sa ADHDom Profesionalne kompetencije nastavnika i školskog pedagoga za inkluzivno obrazovanje Egzekutivne funkcije - kritični periodi razvoja i značaj procene Socijalna participacija osoba sa invaliditetom Seksualnost osoba sa intelektualnom ometenošću Prikaz projekta Putokaz samohranim roditeljima i hraniteljima dece sa posebnim potrebama Uticaj igre na usvajanje programa razvoja psihomotorike Kako slepa deca crtaju 19:30-21:00 Koktel dobrodošlice 8

9 09:00-09:10 Saša Delić, Amra Imširagić 09:10-09:20 Bojana-Konsuelo Talijan, Mirjana Đorđević 09:20-09:30 Milica Gligorović, Nataša Buha SUBOTA, Sesija 1 Sala: Konferencijska sala Moderator: Goran Nedović Uticaj dobi i spola defektologa u specijalizovanim ustanovama za osobe sa intelektualnom ometenošću na zastupljenost depresije Stavovi prema deci sa intelektualnom ometenošću i životu u zajednici ove dece Intelektualne sposobnosti kao prediktor adaptivnog ponašanja kod dece sa lakom intelektualnom ometenošću 09:30-09:40 Miodrag Nedeljković Razvojne karakteristike socijalno i kulturno deprivirane dece koja funkcionišu na nivou lake mentalne retardacije 09:40-09:50 Nataša Buha, Milica Gligorović 09:50-10:00 Admira Dedić, Bahrudin Dedić 10:00-10:10 Biljana Milanović-Dobrota, Marina Radić-Šestić Odnos prostorne organizacije crteža i inteligencije kod dece sa lakom intelektualnom ometenošću Disfunkcija senzorne integracije kod djece s intelektualnim teškoćama Opšte samopoštovanje učenika sa lakom intelektualnom ometenošću i uspeh na praktičnoj nastavi 10:10-10:20 Marina Milivojević, Sredina kao determinanta školskog postignuća Danijela Ilić-Stošović, Ivana učenika osnovne škole i njihova percepcija Sretenović, Anita Kovačić faktora školskog neuspeha 10:20-10:30 Amila Mujezinović, Sanja Selimović Procena inkluzivnosti škole od strane učenika sa invaliditetom i njihovih vršnjaka 10:30-10:45 Pauza za osveženje 10:45-10:55 Jelena Ćulafić, Vesna Filipović Gramatičke kategorije i odnosi u jeziku dece sa razvojnom disfazijom 10:55-11:05 Marija Končar, Fadilj Eminović Merenje nevoljnih kontraktilnih karakteristika mišića tenziomiografija 11:05-11:15 Amra Imširagić, Saša Delić Učestalost vršnjačkog nasilja među učenicima sa posebnim potrebama 11:15-11:25 Ivana Sretenović, Jelena Stanisavljević, Marina Milivojević, Gorana Šarac- Marić, Anita Kovačić 11:25-11:35 Sanja Batić, Daniela Vrhovac, Nemanja Divnić 11:35-11:45 Marija Čolić, Ivona Milačić Vidojević Socijalni domen kvaliteta života osoba sa cerebralnom paralizom Profesionalna afirmacija osoba sa invaliditetom Značaj kontakta za stavove prema osobama sa depresivnim poremećajem 9

10 11:45-11:55 Ivona Milačić Vidojević, Marija Čolić Značaj kontakta za stavove prema osobama sa poremećajem ishrane 11:55-12:05 Valentina Baić, Sanja Batić Seksualno devijantno ponašanje maloletnika na području Republike Srbije u periodu od do godine 12:05-12:15 Ivana Terzić, Mile Vuković, Nadica Jovanović-Simić Kvalitet komunikacije osoba sa cerebralnom paralizom i teškim poremećajem govora preliminarno istraživanje 12:15-12:25 Gordana Odović, Svetlana Kaljača, Bojan Dučić Faktorska analiza samopoštovanja kod osoba sa cerebralnom paralizom 12:25-12:45 Diskusija 12:45-13:00 Pauza za osveženje Sesija 2 Sala: Konferencijska sala Moderator: Slobodan Banković 13:00-13:10 Jovana Ječmenica Značaj ranog otkrivanja oštećenja sluha 13:10-13:20 Sanja Geratović, Vesna Radovanović, Bimodalna amplifikacija kod dece i odraslih oštećenog sluha Tamara Jeremijić 13:20-13:30 Jovana Tasić, Ana Vidojević Implementacija savremenih tehnologija u slušne amplifikatore 13:30-13:40 Dragana Stojanović, Marija Horvatin Rakić, Draginja Zupanc Značaj ranog uključivanja dece sa smetnjama u razvoju u vaspitno-obrazovni sistem 13:40-13:50 Katarina Radosavljević Teorijske postavke razvojne diskaslkulije 13:50-14:00 Ana Nikolić, Jelena Maksimović Adaptivno ponašanje dece sa intelektualnom ometenošću 14:00-14:10 Mirjana Savić, Vesna Savić, Marija Savić, Jelena Petrović, Slavka Nikolić Specifičnosti rehabilitacije dece sa oštećenjem sluha i cerebralnom paralizom 14:10-14:20 Jelena Petrović, Mirjana Savić, Marija Savić, Vesna Savić, Slavka Nikolić Medicinska rehabilitacija osoba sa smetnjama u razvoju 14:20-14:30 Miodrag Nedeljković Diferencijalno dijagnostički pristup u razvojnoj proceni socio-edukativno i kulturno zanemarenih učenika 14:30-14:40 Tamara Panjik Verbalna i neverbalna radna memorija kod učenika sa lakom intelektualnom ometenošću 14:40-14:50 Diskusija Pauza za ručak 10

11 Sesija 3 Sala: Biblioteka Moderator: Edina Šarić 13:00-13:10 Mateja Bublić Informacijska tehnologija kao temelj novih medija u odgojno-obrazovnom sustavu i radu s učenicima s motoričkim teškoćama 13:10-13:20 Zagorka Markov, Miroslava Kojić, Smiljana Kojić-Grandić Informisanje vaspitača specijalizanata o asistivnoj tehnologiji 13:20-13:30 Biljana Marić Primena kognitivnih mapa uma u radu sa učenicima koji zahtevaju dodatnu podršku u obrazovanju, primenom slobodnog softvera 13:30-13:40 Gordana Krstić, Biljana Marić 13:40-13:50 Kurt Coble, Martin Kalamković, Radmila Ristovski 13:50-14:00 Zdenko Jecić, Mateja Bublić 14:00-14:10 Nedeljka Ložajić, Ljiljana Macura 14:10-14:20 Stanko Blatnik, Sanja Selimović, David Krmpotić, Aristidis Protopsaltis Mogućnosti primene informacionokomunikacionih tehnologija u radu sa učenicima koji zahtevaju dodatnu podršku u obrazovanju Mogućnosti primene novog tipa muzičkih instrumenata kao asistivne tehnologije Pomoćnik u nastavi i elektronička enciklopedija kao poticaj inkluzivnom obrazovanju Nacionalna biblioteka za slepe i centri za rehabilitaciju slepih u Bugarskoj Model učenja zasnovanog na istraživanju 14:20-14:30 Danica Kocevska Iskustva u primeni didaktičkog materijala i softverskog paketa u inkluzivnom obrazovanju 14:30-14:40 Dragana Ranković Motivacija i primenljivost znanja učenika koji zahtevaju dodatnu podršku u obrazovanju kao rezultat primena softvera u srednjoj stručnoj školi 14:40-14:50 Mladen Jovanović Mogućnosti primene informacionokomunikacionih tehnologija kao vid pružanja podrške učenicima koji rade po individualnim obrazovnim planovima 14:50-15:00 Diskusija Pauza za ručak 11

12 13:00-13:10 Miroslava Kojić, Zagorka Markov, Smiljana Kojić-Grandić Sesija 4 Sala: Učionica Moderator: Fadilj Eminović Primena i unapređenje programa za prevenciju poremećaja u ponašanju predškolske dece kroz likovno usmerene aktivnosti U lavirintu suicida 13:10-13:20 Nebojša Nikolić, Mirza Ramičević, Ana Jolić 13:20-13:30 Nebojša Nikolić, Mirza Sekundarna i tercijalna prevencija suicida Ramičević, Ana Jolić, Marija Panić, Nataša Imamović 13:30-13:40 Sanja Drača Porodično zanemarivanje i zlostavljanje osoba sa invaliditetom 13:40-13:50 Maja Petakov Vucelja, Različiti pristupi u radu školskog psihologa sa Svetlana Stojšin decom sa poremećajem u ponašanju 13:50-14:00 Ljiljana Mladenović, Prevencija i tretman poremećaja u ponašanju Nada Marković 14:00-14:10 Mila Beljanski Delatnosti kompenzacionog karaktera u procesu resocijalizacije mladih 14:10-14:20 Jovana Dunjić Značaj postpenalnog prihvata maloletnih učinilaca krivičnih dela 14:20-14:30 Diskusija Pauza za ručak 17:00-17:30 Fakultativni obilazak centra Šapca 17:30-18:15 Fakultativni obilazak OŠ Sveti Sava, Šabac 12

13 NEDELJA, Sesija 5 Sala: Konferencijska sala Moderator: Fadilj Eminović 09:00-09:10 Nataša Tanjević, Filip Mirić Politika suzbijanja diskriminacije osoba sa invaliditetom u oblasti obrazovanja 09:10-09:20 Miomir Milinković, Nataša Stevanović Inkluzija da ili ne u radu sa decom ometenom u razvoju 09:20-09:30 Slađana Milenković Specifičnost uloge savremenog vaspitača u inkluziji 09:30-09:40 Ivana Miloš, Vlatka Vrbić Stavovi odgojitelja prema inkluziji i problemi u stvaranju inkluzivnog vrtića 09:40-09:50 Mia Marić, Marija Sakač Deca sa smetnjama u razvoju u okviru savremenog vaspitno-obrazovnog sistema 09:50-10:00 Gorana Šarac-Marić, Dijana Vila, Ivana Sretenović Model pisane pripreme za preventivno korektivni rad HePi priprema 10:00-10:10 Otilia Velišek-Braško, Jasna Amroš-Vukelić Implementacija inkluzivnog obrazovanja iz iskustva deteta 10:10-10:20 Lidija Nikolić Novaković, Branka Lazarević, Dragana Jovanović 10:45-10:55 Slavica Pavlović, Nikolina Bevanda, Žermenka Lovrić, Lidija Vladić-Mandarić 10:55-11:05 Jadranka Lukić, Sanja Matijević-Bunjevčev, Mina Panić 11:05-11:15 Smiljana Kojić-Grandić, Miroslava Kojić, Zagorka Markov 11:15-11:25 Zorica Ristić, Svetlana Prvulović, Jelena Strugar, Ivana Gajić, Slobodan Filipović 11:25-11:35 Aeksandra Urošević, Snežana Radovanović, Milka Kovačević Primena Montesori metode u nastavi sa učenicima koji imaju izražene smetnje u mentalnom razvoju 10:20-10:30 Saša Stepanović Organizacija nastave i uspeh učenika sa senzornim oštećenjima u redovnim školama 10:30-10:45 Pauza za osveženje Inkluzivno obrazovanje s aspekta nastavnika Inkluzija iz ugla stručnog saradnika Inkluzivno obrazovanje učenice sa poremećajem autističkog spektra u osnovnoj školi na časovima likovne kulture Mobilni tim za podršku deci sa smetnjama u razvoju u redovnom sistemu obrazovanja Primena programa razvoja senzomotornih sposobnosti dece predškolskog uzrasta u sticanju veština potrebnih za učenje 11:35-11:45 Zorica Vukajlović Opismenjavanje učenika sa višestrukim smetnjama primenom kompleksne metode 13

14 11:45-11:55 Tatjana Grumić Eksperimentalne tehnike i priručna sredstva u individualizaciji nastave likovne kulture 11:55-12:05 Milka Budakov Iskustva pedijatra u radu interresorne komisije 12:05-12:15 Adnan Tufekčić Andragoške odrednice obrazovanja osoba s invaliditetom 12:15-12:45 Diskusija 12:45-13:00 Pauza za osveženje Sesija 6 Sala: Konferencijska sala Moderator: Slobodan Banković 13:00-13:10 Jelica Marinkov Iskustvo u implementaciji inkluzivnog obrazovanja 13:10-13:20 Nenad Stojačić Iskustvo u implementaciji inkluzivnog obrazovanja učenika sa oštećenim vidom 13:20-13:30 Tatjana Marković Topalović, Inicijativa Tima za inkluziju Medicinske škole Jelena Milošević, Goran Stojićević, Vesna Stojaković Dr Andra Jovanović u Šapcu na inovacijama u predavanju deci sa oštećenim sluhom 13:30-13:40 Lama Taletović Prezentacija priručnika Ko sam ja? 13:40-13:50 Minire Hani, Divna Marković, Dušan Bojić, Dejan Pavlović 13:50-14:00 Tatjana Vladisavljević, Jelena Đurđević, Minire Hani 14:00-14:10 Jelena Đurđević, Tatjana Vladisavljević, Minire Hani Vršnjačka podrška u inkluziji primer dobre prakse Iskustvo u implementaciji inkluzivnog obrazovanja dece sa elementima iz spektra autizma Modeli pružanja podrške deci i odraslim osobama sa elementima iz spektra autizma 14:10-14:20 Darja Krstić Podgorelec Jadrnica-pripomoček za hitro osvajanje socialnih veščin flota miru 14:20-14:30 Kosana Nikolić, Promocija dana osoba s Down syndrom-om Karolina Blagović 14:30-14:40 Darja Krstić Podgorelec Če sem jaz ok, je tudi moj otrok lahko ok 14:40-14:50 Sanja Selimović, Kuharica za osobe sa invaliditetom Amila Mujezinović, Stanko Blatnik 14:50-15:00 Svetlana Karić Najčešeće hronične bolesti i onesposobljenosti u procesu starenja stanovništva 15:00-15:10 Diskusija Pauza za ručak 14

15 Sesija 7 Sala: Biblioteka Moderator: Edina Šarić 13:00-13:10 Marija Sakač, Mia Marić Porodica i dete sa smetnjama u razvoju 13:10-13:20 Bratislava Stojković, Jasmina Nikolić, Goran Rojević Program podrške deci sa smetnjama u razvoju i njihovim porodicama 13:20-13:30 Aleksandra Jovanović Porodična terapija porodica osoba sa smetnjama u razvoju kroz prizmu životnih ciklusa 13:30-13:40 Aleksandra Stevanović Socijalna integracija dece sa smetnjama u razvoju - od želje do realnosti 13:40-13:50 Jelena Mazurkiević Rana intervencija - IRRMA pristup u radu sa decom sa smetnjama u razvoju 13:50-14:00 Snežana Nišević Defektološka rehabilitacija - dodatna podrška ili standard u sistemu obrazovanja i vaspitanja 14:00-14:10 Edina Šarić, Vesna Bratovčić, Husnija Hasanbegović, Senad Mehmedinović,, Lejla Matović 14:10-14:20 Ozren Catela, Marko Perkov Kreativna terapija i podržavanje životnih potencijala u procesu profesionalne rehabilitacije Uključivanje osoba s invaliditetom na tržište rada u Labinu 14:20-14:30 Ana Lačković, Katarina Siđi Odrasla osoba sa autizmom u stacionarnoj ustanovi studija slučaja 14:30-14:40 Marina Vidojević, Danka Obućina Novi pristupi i metodologija radnookupacione terapije u Dnevnom boravku Stari grad 14:40-14:50 Marija Cvijetić Slobodno vreme dece sa smetnjama u razvoju 14:50-15:00 Milijana Selaković, Petra Stojković, Savremeni pristupi u tretmanu razvojnih poremećaja Marija Perišić, Ivana Đalović, Božidar Urošević 15:00-15:10 Diskusija Pauza za ručak 15

16 Sesija 8 Sala: Učionica Moderator: Fadilj Eminović 13:00-13:10 Selma Tufekčić Uloga socijalnog radnika u rehabilitaciji osoba s invaliditetom 13:10-13:20 Slađana Marković Stojanović Izazovi civilnog društva u razvoju usluga osobama sa invaliditetom 13:20-13:30 Vladimir Ilić Vaninstitucionalni modeli podrške osobama sa invaliditetom u lokalnim zajednicama 13:30-13:40 Predrag Nikić, Marija Zulić Jogom do inkluzije osoba sa invaliditetom 13:40-13:50 Jovan Kocevski Izviđači kao vid podrške socijalizaciji osoba sa invaliditetom 13:50-14:00 Jasmin Halilović Adaptacija korisnika na čas fizičkog vaspitanja na bazenu 14:00-14:10 Bojana Živković, Fadilj Eminović, Radmila Nikić 14:10-14:20 Jovanka Kozlovački Damjanov 14:20-14:30 Ana Jovanović, Jovana Jovanović 14:30-14:40 Diskusija Sportske i fizičke aktivnosti kod starijih invalidnih lica Umetnost kao snažno sredstvo osnaživanja i približavanja Milenijumska generacija Pauza za ručak Sala: Konferencijska sala 17:00-18:00 Završna diskusija, donošenje zaključaka i zatvaranje Skupa 16

17 UTICAJ DOBI I SPOLA DEFEKTOLOGA U SPECIJALIZOVANIM USTANOVAMA ZA OSOBE SA INTELEKTUALNOM OMETENOŠĆU NA ZASTUPLJENOST DEPRESIJE Saša Delić 1, Amra Imširagić 2 1 Zavod za odgoj i obrazovanje osoba sa smetnjama u psihičkom i tjelesnom razvoju, Tuzla, Bosna i Herecegovina 2 Centar za obrazovanje, vaspitanje i rehabilitaciju slušanja i govora, Tuzla, Bosna i Herecegovina Re/habilitacija osoba sa intelektualnom ometenošću podrazumeva izuzetno složen, težak i dugotrajan proces koji dovodi do bržeg zamaranja i frustriranosti defektologa koji rade na ostvarivanju ciljeva ovog procesa, što može dovesti do gubitka samopoštovanja i pojave depresije. Upravo u navedenom je obrazloženje za izbor problema ovog istraživanja. Cilj ovog istraživanja je da se utvrdi zastupljenost depresije kod defektologa koji rade u specijalizovanim ustanovama za re/habilitaciju osoba sa intelektualnom ometenošću te uticaj njihove dobi i spola na zastupljenost depresije. Istraživanjem je obuhvaćeno 57 defektologa koji rade u ustanovama za re/habilitaciju osoba sa intelektualnom ometenošću. U istraživanju su korišteni sledeći merni instrumenti: 1) Opšti upitnik i 2) Upitnik samoprocene za depresiju. Statistička obrada podataka provedena je uz pomoć software-a IBM SPSS Statistics v. 21. Od deskriptivnih statističkih parametara izračunate su aritmetičke sredine sa pripadajućim standardnim devijacijama. Od parametrijskih statističkih metoda izračunat je t-test nezavisnih uzoraka, a od neparametrijskih Spearman-ov koeficijent korelacije ranga. Svi rezultati u radu prikazani su tabelarno. Rezultati istraživanja su pokazali da ne postoji povezanost dobi kao ni spola defektologa koji rade u specijalizovanim ustanovama za re/habilitaciju osoba sa intelektualnom ometenošću i nivoa njihove depresije. Drugim rečima, nije utvrđen uticaj dobi i spola defektologa na zastupljenost depresije. Muški ispitanici imali su manju prosečnu vrednost na skali samoprocene depresije u odnosu na ženske ispitanike. Depresija je jako opasna mentalna bolest koja može znatno da unazadi kvalitet života ako se ne leči na vreme. Zato je od presudnog značaja da se na vreme prepoznaju simptomi bolesti i da se potraži neophodna, stručna pomoć. Ključne reči: depresija, defektolog, specijalizovane ustanove, re/habilitacija, intelektualna ometenost 17

18 POVEZANOST VERBALNE FLUENTNOSTI I ŠKOLSKOG USPEHA KOD DECE S LAKOM INTELEKTUALNOM OMETENOŠĆU * Sanja Gagić, Mirjana Japundža-Milisavljević, Aleksandra Đurić-Zdravković Univerzitet u Beogradu - Fakultet za specijalnu edukaciju i rehabilitaciju, Beograd, Srbija Rezultati novijih istraživanja ukazuju na sniženu verbalnu fluentnost dece s lakom intelektualnom ometenošću (LIO) u odnosu na decu tipične populacije. Budući da verbalna fluentnost podrazumeva bogat rečnik, ona olakšava školsko učenje, a prema podacima iz literature, istovremeno je i njegova posledica. Cilj rada je da se utvrdi nivo razvoja verbalne fluentnosti kod dece s LIO, kao i utvrđivanje povezanosti verbalne fluentnosti i školskog uspeha kod dece s LIO. Uzorak ovog istraživanja uključuje 69 učenika s LIO, oba pola, kalendarskog uzrasta od 8 do 16 godina, školskog uzrasta od I do VIII razreda. Iz uzorka su izuzeti učenici s neurološkim i višestrukim smetnjama. U svrhu procene verbalne fluentnosti korišćen je Terstonov test verbalne fluentnosti. U testu se od ispitanika traži da za četiri minuta navede ili napiše što više reči na slovo S, a potom za tri minuta na slovo K, ali samo sa četiri slova. Podaci o školskom uspehu su preuzeti iz pedagoške dokumentacije. Obradom rezultata je utvrđeno da deca s LIO produkuju u proseku oko sedam reči na slovo S (AS=6,83, SD=4,737). Performansa ispitanika je znatno lošija kada se govori o produkciji reči na slovo K. Ispitanici iz našeg uzorka produkuju u proseku oko dve reči na slovo K (AS=1,94, SD=1,806). Veza između verbalne fluentnosti i školskog uspeha ispitana je pomoću koeficijenta višestruke regresije. Kako nije dobijena signifikantna vrednost korelacije (p=0,097), ne može se tvrditi da postoji povezanost između ispitivanih varijabli u našem istraživanju. Činjenica da verbalna fluentnost i školski uspeh nisu povezani kod dece s LIO iz našeg uzorka ne umanjuje potrebu za podsticanjem razvoja verbalnih sposobnosti u procesu edukacije do granica koje su definisane intelektualnim deficitom. Ključne reči: laka intelektualna ometenost, verbalna fluentnost, školski uspeh * Rad je nastao u okviru projekata Socijalna participacija osoba sa intelektualnom ometenošću (br ) i Kreiranje Protokola za procenu edukativnih potencijala dece sa smetnjama u razvoju kao kriterijuma za izradu individualnih obrazovnih programa, (br ), čiju realizaciju finansira Ministarstvo prosvete, nauke i tehnološkog razvoja Republike Srbije. 18

19 FUNKCIONALNI STATUS DECE SA CEREBRALNOM PARALIZOM ŠKOLSKOG UZRASTA Deeb Mahmoud Ahmed Bani Odeh Centar za edukaciju dece sa specijalnim potrebama Shafallah, Doha, Katar Cerebralna paraliza predstavlja biološki promenjeno stanje koje u socijalnom kontekstu dobija atribute nesposobnosti, a u obrazovnom problem u učenju. Karakteristike razvoja ove dece su veoma specifične, s obzirom da oštećenje mozga nastaje najčešće intrauterino ili na rođenju. Sve je veći naučni interes i prioritet za proučavanje mogućnosti edukacije i rehabilitacije dece sa cerebralnom paralizom kao jedinih efikasnih intervencija u cilju ublažavanja posledica i povećanja kvaliteta života osoba sa cerebralnom paralizom. Cilj ovog istraživanja je procena funkcionalnog statusa dece sa cerebralnom paralizom školskog uzrasta, kako bi se na osnovu dobijenih rezultata utvrdili njihovi edukativni i rehabilitacioni potencijali. Uzorak istraživanja je formiran od 40 učenika sa cerebralnom paralizom, oba pola. Prva grupa od 20 ispitanika pohađa redovnu školu, dok je druga grupa ispitanika formirana od 20 učenika sa cerebralnom paralizom koji pohađaju osnovnu školu za decu sa posebnim potrebama. Istraživanje je sprovedeno u Centru za edukaciju dece sa specijalnim potrebama Shafallah, Doha, Katar. Funkcionalni status ispitanika dobijen je pomoću ICF Cheklist verzija 2.1.a. Rezultati istraživanja pokazuju da, dobijeni podaci funkcionalnih domena prema ICF Cheklist kod ispitanika, na 29 od ukupno 76 posmatranih parametara ima frekvenciju učestalosti 80 i više procenata (učenje čitanja, učenje pisanja, komunikacija govorom i izvođenje složenih zadataka). Svi ICF domeni zastupljeni sa 80% i više u strukturi ICF komponenti zahtevaju razvijanje i primenu stručne intervencije u zbrinjavanju, rehabilitaciji i edukaciji dece sa cerebralnom paralizom. Dakle, decа sa cerebralnom paralizom školskog uzrasta nemaju razvijene adekvatne sposobnosti da bi nezavisno učestvovala u rehabilitaciji i edukaciji. Ključne reči: cerebralna paraliza, funkcionalni status, ICF Cheklist 19

20 INTELEKTUALNE SPOSOBNOSTI KAO PREDIKTOR ADAPTIVNOG PONAŠANJA KOD DECE SA LAKOM INTELEKTUALNOM OMETENOŠĆU * Milica Gligorović, Nataša Buha Univerzitet u Beogradu - Fakultet za specijalnu edukaciju i rehabilitaciju, Beograd, Srbija Istraživanje je sprovedeno sa ciljem da se utvrdi značaj intelektualnih sposobnosti kao prediktora adaptivnog ponašanja kod dece sa lakom intelektualnom ometenošću. Uzorkom je obuhvaćeno 60-oro dece sa lakom intelektualnom ometenošću (IQ 50-70; AS=59,88), oba pola, uzrasta godina. Analizom dokumentacije pedagoško-psihološke službe škola prikupljeni su podaci o uzrastu i intelektualnim sposobnostima ispitanika. Podaci o adaptivnim veštinama dobijeni su na osnovu standardizovanog intervjua s defektolozima, primenom AAMR Skale adaptivnog funkcionisanja. Skalu čini 16 subskala (domena), sa ukupno 104 ajtema, podeljenih u dva dela - prvi, namenjen proceni adaptivnog, i drugi, namenjen proceni maladaptivnog ponašanja. U statističkoj obradi rezultata korišćena je linearna višestruka regresija. Utvrđeno je da je IQ statistički značajan prediktor adaptivnog ponašanja u domenima samostalnog funkcionisanja (p=0,001), govorno-jezičkog razvoja (p 0,000), koncepata broja i vremena (p 0,000) i samousmeravanja (p=0,025). Nije utvrđena statistički značajna povezanost inteligencije i oblasti fizičkog razvoja (p=0,405), ekonomske aktivnosti (p=0,062), preprofesionalnih/profesionalnih aktivnosti (p=0,310), odgovornosti (p=0,144) i socijalizacije (p=0,076). Sumirajući rezultate, možemo da zaključimo da je inteligencija značajan prediktor konceptualnih postignuća u oblasti adaptivnih veština, izuzimajući domen ekonomske aktivnosti, u kome je prediktivni potencijal IQ-a nešto ispod nivoa statističke značajnosti. Nije utvrđena statistički značajna povezanost intelektualnih sposobnosti sa praktičnim i socijalnim adaptivnim veštinama. Ključne reči: laka intelektualna ometenost, intelektualne sposobnosti, adaptivno ponašanje * Rad je nastao u okviru projekta Kreiranje Protokola za procenu edukativnih potencijala dece sa smetnjama u razvoju kao kriterijuma za izradu individualnih obrazovnih programa, (br ), čiju realizaciju finansira Ministarstvo prosvete, nauke i tehnološkog razvoja Republike Srbije. 20

21 ORGANIZACIJA NASTAVE I USPEH UČENIKA SA SENZORNIM OŠTEĆENJIMA U REDOVNIM ŠKOLAMA Saša Stepanović OŠ Duško Radović, Beograd Nastava je u redovnim školama zasnovana na sistemu pedagoških principa, ali jedan od najzastupljenijih u praksi je princip očiglednosti. Obrazloženje za učestalost oslanjanja na ovaj pedagoški princip nalazimo u činjenici da učenici najveći broj informacija usvajaju putem svojih čula. U skladu sa tim, postavlja se pitanje šta se dešava sa učenicima koji zbog senzornih oštećenja ne mogu da u procesu usvajanja znanja koriste sva čula, odnosno šta se dešava sa učenicima koji ne pripadaju ovoj većinskoj populaciji učenika. Da li su uslovi rada, oblici, metode i nastavna sredstva adekvatno prilagođeni tako da ti učenici savladaju programom predviđeno gradivo i postignu zadovoljavajući uspeh bez većih problema i poteškoća. Dakle, u ovom istraživanju, bavićemo se i problemima koje učenici sa senzornim oštećenjima imaju, nastojaćemo da otkrijemo koji su to problemi i kako ih oni prevazilaze, kao i to šta se može uraditi da im se pomogne da lakše nauče nastavno gradivo. Odgovore na navedena pitanja dobićemo ispitivanjem neposredne obrazovno-vaspitne prakse, kako uvidom u tok samog nastavnog časa, odnosno uslove u kojima se odvija, tako i anketiranjem 50 učenika sa senzornim oštećenjima, kao i 26 nastavnika redovnih škola, koji realizuju nastavni proces zajedno sa njima. Kada govorimo o uspehu u nastavi, mi ne govorimo samo o uspehu stečenom na kraju školske godine, nego i o tome kako učenik odgovara i razume zahteve nastavnika, koliko uspešno rešava nastavne zadatke, da li uspeva da savlada većinu nastavnog gradiva i da stečena znanja primeni u svakodnevnom životu. Značaj ovog istraživanja proizilazi iz činjenice da je kvalitetna primena inkluzivnog obrazovanja veoma važna, jer sva deca imaju pravo na dobro obrazovanje, ali da je istovremenano suočena sa mnogobrojnim izazovima. Ključne reči: organizacija nastave, školski uspeh, senzorna oštećenja, princip očiglednosti 21

22 DECA SA SMETNJAMA U RAZVOJU U OKVIRU SAVREMENOG VASPITNO-OBRAZOVNOG SISTEMA Mia Marić, Marija Sakač Univerzitet u Novom Sadu - Pedagoški fakultet, Sombor, Srbija Deca sa smetnjama u razvoju predstavljaju specifičnu i vrlo osetljivu kategoriju učenika, te zahtevaju posebnu pažnju od strane nastavnika i drugih osoba koje učestvuju u vaspitno-obrazovnom procesu. Savremeni vaspitno-obrazovni sistem pokazuje tendenciju da se postepeno razvija u pravcu pružanja odgovarajućih mogućnosti za napredovanje dece sa smetnjama u razvoju, međutim, potrebno je još dosta napora uložiti kako bi ovaj složeni sistem u potpunosti odgovorio potrebama dece sa specifičnim razvojnim teškoćama. Cilj ovog rada jeste prikazivanje uloge vaspitno-obrazovnog sistema u napredovanju i podsticanju razvoja dece sa teškoćama u psihofizičkom funkcionisanju, uz isticanje onih faktora u okviru vaspitno-obrazovnog sistema koji su ključni za njihov pravilan razvoj. Pored toga, poseban naglasak će biti stavljen na aktuelnu sliku i poziciju dece sa smetnjama u razvoju u okviru savremenog vaspitno-obrazovnog sistema. Pregled savremenih teorijskih koncepcija, nalaza studija, kao i uvid u aktuelnu praksu govori o tome da je uloga vaspitno-obrazovnog sistema, uz ulogu porodice, ključna u pravilnom razvoju i napredovanju dece sa razvojnim teškoćama. Obrazovanje i vaspitanje u okviru formalnih institucija je neophodno pružiti svoj deci, bez obzira na njihove razvojne i individualne specifičnosti i odstupanja od očekivanih razvojnih normi. Obrazovanje i vaspitanje dece sa smetnjama u razvoju u okviru redovnih škola ima posebne prednosti nad školovanjem u okviru specijalizovanih ustanova, s obzirom da kroz učenje i interakcije sa drugom decom, koja nemaju razvojne poteškoće, deca sa smetanjama brže napreduju, usvajajući različita znanja i razvijajući intelektualne, socijalne i emocionalne veštine. Evidentno je da se deci sa smetnjama u razvoju poklanja sve više pažnje u okviru vaspitno-obrazovnog sistema, ali je neophodno da se nastavnici dodatno osnaže kako bi bili u mogućnosti da na adekvatan način odgovore složenim zadacima koji se postavljaju pred njih u radu sa decom sa razvojnim smetnjama. Ključne reči: deca sa smetnjama u razvoju, vaspitno-obrazovni sistem, škola, uloga nastavnika 22

23 MODEL PISANE PRIPREME ZA PREVENTIVNO-KOREKTIVNI RAD HEPI PRIPREMA Gorana Šarac-Marić 1, Dijana Vila 1, Ivana Sretenović 2 1 OŠ Heroj Pinki, Bačka Palanka, Srbija 2 Savez za cerebralnu i dečiju paralizu Srbije, Beograd, Srbija Preventivno-korektivne vežbe i igre kod učenika sa senzornim, kognitivnim i motoričkim deficitom deo su obaveznih vannastavnih aktivnosti od prvog do osmog razreda. One utiču na pravilan rast i razvoj učenika, jačaju otpornost organizma, povećavaju opštu motoričku sposobnost i funkcionalnost u školi. Planiranje i pripremanje vaspitno-obrazovnog rada spada u najsloženije i najvažnije kompetencije nastavnika, a suštinski je stvaralačka prerada i operacionalizacija školskog programa. U današnjoj praksi vannastavnih aktivnosti u Srbiji ne postoji jedinstven model planiranja i pripremanja nastavnika. Najčešće, nastavnici preventivno-korektivnih vežbi i igara koriste modele pisanih priprema kreiranih za nastavu. Cilj ovog rada jeste da prikaže model pisane pripreme za preventivno-korektivni rad ( HePi pripreme) kreirane od strane nastavnika preventivno korektivnih vežbi i igara iz OŠ Heroj Pinki iz Bačke Palanke. HePi priprema izrađena je po etapnom modelu planiranja i u sebi sadrži dugoročne i kratkoročne (nastavne) ciljeve, a plan njene realizacije je struktuiran u odnosu na aktivnosti (korake). Ova priprema, uz vrlo male korekcije, predstavlja odličan model i za planiranje nastave za učenike koji nastavu pohađaju po individualnom obrazovnom planu. Za razliku od dosadašnjih priprema, HePi priprema kreirana je tako da daje mogućnost nedeljnog praćenja postignuća po koracima. Pored navedenog, u HePi pripremu uvedeni su elementi kao što su način pružanja pomoći, uslovi vežbanja i slično, čime ova priprema dobija svojevrsnu instruktivnu dimenziju, koja može biti od velike koristi kako ostalim nastavnicima, tako i roditeljima, kao najvažnijim članovima tima koji pruža podršku detetu. Ključne reči: preventivno-korektivni rad, planiranje, pisana priprema, HePi priprema 23

24 ANALIZA TERAPIJSKIH METODA U REHABILITACIJI OSOBA SA CEREBRALNOM PARALIZOM Deeb Mahmoud Ahmed Bani Odeh Centar za edukaciju dece sa specijalnim potrebama Shafallah, Doha, Katar Cilj ovog rada je da se pregledom dostupne naučne literature prikaže zastupljenost terapijskih metoda u rehabilitaciji osoba sa cerebralnom paralizom. Za potrebe ovog rada prikupljeni su i analizirani dostupni radovi u Pub Med bazi za period od do godine. Ključne reči relevantne za pretragu radova bile su: cerebral palsy, ambulation, motoric strategy, exercises, neurodevelopmental treatment, rehabilitation. Za potrebe ovog rada, pregledan je 91 rad sa navedenim ključnim rečima. Analiza je pokazala da od pregledanih radova, 37 (40,7%) pripada kategoriji kliničkog pokušaja, po 7 (7,7%) članaka pripada kategorijama meta analize i randomiziranog kontrolnog pokušaja, 5 (5,5%) kategoriji preglednih članaka i 3 (3,3%) rada kategoriji slučajnih izveštaja. Ostali radovi se nisu mogli svrstati u prethodno navedene kategorije jer se svojim sadržajem nisu mogli klasifikovati ni u jednu od navedenih kategorija. Rezultati su pokazali da su u pregledanim radovima, od godine pa nadalje, najčešće analizirane terapijske metode vežbe sa progresivnim otporom i trening snage. Vežbe sa spravama i kroz igru, takođe, spadaju u terapijske metode o kojima se često pisalo od godine pa do skorijeg vremena. Od 60-ih godina prošlog veka pa nadalje, govori se o kombinovanoj rehabilitaciji, dok je terapijsko jahanje u naučnoj literaturi postalo popularno od 70-ih godina prošlog veka. Za period od do godine aktuelne su terapije po Bobatu i Vojti, dok se vežbe u vodi javljaju od 80-ih, a medikamentna terapija od 90-ih godina prošlog veka. Hirurške intervencije i upotreba ortoza su među zastupljenijim metodama o kojima se pisalo u vremenu od 60-ih godina pa nadalje. Na osnovu navedenog, može se reći da ne postoji opšta saglasnost stručnjaka o primeni određene terapijske metode u rehabilitaciji osoba sa cerebralnom paralizom, u analiziranom vremenskom periodu. U zavisnosti od razvoja nauke i rehabilitacionog konteksta, u određenim vremenskim periodima dominirale su i određene terapijske metode. Ni danas ne postoji jedna univerzalna i opšteprihvaćena terapijska metoda koja se koristi u rehabilitaciji osoba sa cerebralnom paralizom. Ključne reči: cerebralna paraliza, terapijske metode, rehabilitacija 24

25 PROCENA MOTORIČKOG FUNKCIONISANJA KOD DECE OSNOVNOŠKOLSKOG UZRASTA Blagoja Gešoski 1, Maja Nedović 2 1 Komisija za verifikaciju činjenica, Skoplje, Makedonija 2 OŠ Anton Skala, Beograd, Srbija Cilj ovog istraživanja je procena motoričkog funkcionisanja kod dece osnovnoškolskog uzrasta. Motoričko funkcionisanje analizirano je u odnosu na intelektulno i senzorno funkcionisanje učenika. Istraživanjem je obuhvaćeno ukupno 160 ispitanika oba pola, uzrasta od 8 do 15 godina. U odnosu na način školovanja ispitanika, formirane su dve grupe: I grupu čini 80 ispitanika koji se školuju po redovnom planu i programu; II grupu čini 80 ispitanika koji se školuju po posebnom planu i programu. Strukturu druge grupe ispitanika čini 40 ispitanika sa oštećenjem sluha i 40 ispitanika sa lakom mentalnom retrdacijom. Procena motorike starosti ispitanika vršena je u odnosu na Skalu razvoja motorike po Ozoretskom. Koeficijent motorike (MQ) ispitanika dobijen je iz odnosa motorike i hronološke starosti ispitanika pomnožen sa 100. U svim ispitivanim grupama dobijena je razlika između hronološkog uzrasta i motoričke starosti. Kod ispitanika koji se školuju po redonom planu i programu evidentirana razlika iznosi 11 meseci, kod ispitanika sa oštećenjem sluha 15 meseci, a kod ispitanika sa lakom mentalnom retardacijom 24 meseca. MQ kod ispitanika prve grupe iznosi 91.92%, kod ispitanika sa oštećenjem sluha MQ je 88.87%, a kod ispitanika sa lakom mentalnom retardacijom 82.87%. Komparacijom MQ ispitanika iz redovne škole i ispitanika sa oštećenjem sluha nije dobijena statistički značajna razlika, dok je MQ ispitanika sa lakom mentalnom retardacijom statistički značajno niža u odnosu na ostale ispitanike. Na osnovu rezultata istrživanja možemo zaključiti da je motoričko funkcionisanje kod dece osnovnoškolskog uzrasta u direktnoj korelaciji sa načinom školovanja i nivom intelektualnog fukcionisanja. Ključne reči: motoričko funkcionisanje, koeficijent motorike, laka mentalna retardacija 25

26 ODNOS PROSTORNE ORGANIZACIJE CRTEŽA I INTELIGENCIJE KOD DECE SA LAKOM INTELEKTUALNOM OMETENOŠĆU * Nataša Buha, Milica Gligorović Univerzitet u Beogradu - Fakultet za specijalnu edukaciju i rehabilitaciju, Beograd, Srbija Cilj ovog istraživanja je da se utvrdi odnos između inteligencije i prostorne organizacije crteža kod dece sa lakom intelektualnom ometenošću. Uzorkom je obuhvaćeno 65-oro dece (36 dečaka i 29 devojčica) sa lakom intelektualnom ometenošću (IQ 50-70), uzrasta godina. Podaci o uzrastu i intelektualnim sposobnostima ispitanika prikupljeni su analizom dokumentacije pedagoško-psihološke službe škola. Za procenu prostorne organizacije crteža korišćen je subtest Crtanje, koji pripada ACADIA testu razvojnih sposobnosti. Rezultati su skorovani prema uzrasnim normama i grupisani u tri kategorije: postignuća koja odgovaraju uzrastu (prosek), postignuća koja odstupaju jednu standardnu devijaciju i postignuća koja odstupaju dve standardne devijacije (SD) od prosečnih postignuća. U statističkoj obradi podataka su korišćeni Pirsonov koeficijent korelacije, Spirmanov koeficijent krelacije i χ 2 test. Na osnovu analize rezultata, utvrđena je statistički značajna korelacija postignuća na subtestu Crtanje i totalnog IQ-a (p=0,001), kao i neverbalnog IQ-a (p=0,003), dok je korelacija sa verbalnim IQ skorom ispod nivoa statističke značajnosti (p=0,088). Odstupanja za jednu i dve standardne devijacije od prosečnih rezultata nisu statistički značajno povezana sa nivoom inteligencije (p=0,382). Iako su, na osnovu analize rezultata, intelektualne sposobnosti značajno povezane sa postignućima u domenu prostorne organizacije crteža, kod ispitanika sa nižim IQ skorovima se ne uočava značajnije odstupanje od uzrasnih normi u odnosu na ispitanike sa višim IQ-om. Ključne reči: laka intelektualna ometenost, inteligencija, prostorna organizacija crteža * Rad je nastao u okviru projekta Kreiranje Protokola za procenu edukativnih potencijala dece sa smetnjama u razvoju kao kriterijuma za izradu individualnih obrazovnih programa, (br ), čiju realizaciju finansira Ministarstvo prosvete, nauke i tehnološkog razvoja Republike Srbije. 26

27 INKLUZIVNO OBRAZOVANJE UČENICE SA POREMEĆAJEM AUTISTIČKOG SPEKTRA U OSNOVNOJ ŠKOLI NA ČASOVIMA LIKOVNE KULTURE Smiljana Kojić Grandić 1, Miroslava Kojić 2, Zagorka Markov 2 1 Srednja škola Miloš Crnjanski, Kikinda, Srbija 2 Visoka škola strukovnih studija za obrazovanje vaspitača, Kikinda, Srbija Cilj ovog rada je da se prikazom primera dobre prakse likovnog obrazovanja učenice sa autizmom ukaže na pozitivne efekte opisanog pristupa kako u likovnom izrazu učenice, tako i u njenom ponašanju. Nastavnica likovne kulture uočila je da učenica šestog razreda sedi sama ispred table tako da je licem okrenuta ka tabli. Sa ostalim učenicima nije ostvarivala kontakt, a u početku ni sa nastavnicom. Primenjujći jednostavna verbalna uputstva uz neverbalnu komunikaciju nastavnica je blagim tonom zamolila učenicu da sedne stavljajući je u ulogu svoje pomoćnice. U prvoj polovini septembra školske 2012/13. godine učenica je uglavnom delovala odsutno i nije pokazivala volju za likovnim izrazom. U drugoj polovini septembra učenica je počela da škraba po svim listovima papira koje joj je nastavnica ponudila kao izbor. Nakon svakog pokušaja da se likovno izrazi nastavnica ju je bodrila. Analizom protokola posmatranja uviđen je veliki napredak u likovnom izrazu učenice, ali i u njenom celokupnom ponašanju. Njena socijalizacija sa nastavnicom i pojedinim učenicima je bila na elementarnom nivou. A, u isto vreme je od svih učenika bila prihvaćena uz izražavanje njihovog zadovoljstva što učenica više nije socijalno izolovana odnosno okrenuta ka tabli. Nastavnica je u svojim beleškama posebno istakla da je učenica pokazivala blagi nivo radosti na časovima likovne kulture. Važno je istaći da nastavnica likovne kulture nije imala radnog iskustva. Vođena empatijom, logikom i umetničkom energijom ona je učenicu uz malo reči i mnogo strpljenja simedoničnim pristupom izvela iz sveta izolacije i blagošću i razumevanjem je navela da počne likovno da se izražava. Suština je u tome da se od učenika ne očekuju postignuća za koja ne poseduju sposobnosti već razvijanje i podsticanje postojećih potencijala koji imaju kompenzatorsku ulogu u odnosu na celokupan razvoj učenice. Činjenica da je učenica promenila prostornu poziciju odnosno da se okrenula prema vršnjacima u razredu može se smatrati značajnim napretkom. Ključne reči: individualni pristup, poremećaj autističkog spektra 27

28 ZNAČAJ RANOG OTKRIVANJA OŠTEĆENJA SLUHA Jovana Ječmenica Institut za zdravstvenu zaštitu majke i deteta Srbije Dr Vukan Čupić, Beograd, Srbija Oštećenja sluha, prema mestu lezije, mogu biti konduktivna, senzorineuralna, centralna i psihogena. Cilj neonatalnog skrininga je da se otkriju kongentialna senzorineuralna oštećenja sluha koja predstavljaju kako dijagnostički tako i terapijski veliki problem savremene audiologije, a na polju ljudske komunikacije jedan od najtežih hendikepa. Funkcija slušanja i senzorno iskustvo su u prvim godinama života pod velikim uticajem stalne stimulacije zvukom, te je slušna deprivacija najveća kod kongenitalnog ili kasnije nastalog prelingvalnog oštećenja sluha. Obostrano trajno oštećenje sluha dovodi do zastoja u razvoju sluha i govora, a takođe socijalnog, emocionalnog, i kognitivnog razvoja uključujući i sposobnost razvoja apstraknog mišljenja. Cilj ovog rada je da se pregledom dostupne literature, kao i sažimanjem rezultata rada našeg i još nekoliko timova, ukaže na značaj ranog otkrivanja oštećenja sluha. Incidencija iznosi u opštoj populaciji 1-3 na 1000 porođaja, a u populaciji rizične dece 2-4 na 100 porođaja. U kojoj meri će se senzorineuralno oštećenje sluha odraziti na razvoj sposobnosti slušanja, govora a zatim i na celokupan kognitivni razvoj, zavisi u najvećoj meri od vremena javljanja i stepena oštećenja sluha, ali i od sprovedenog habilitaciono-rehabilitacionog tretmana, odnosno od stepena iskorišćenosti plastičnosti nervnog sistema koja je kod dece uzrasta do dve godine najizraženija. Prosečan uzrast u kome se otkrivaju nagluvost i gluvoća je dve i po godine. Poslednjih godina su uvedeni nacionalni porogrami za obavezni neonatalni skrining oštećenja sluha u razvijenim zemljama, što je prosečno doba otkrivanja smanjilo na 12 meseci. Stav savremene audiologije je da treba otkriti gubitak sluha do trećeg meseca, kompletirati dijagnostiku do šestog meseca i odmah započeti rehabilitaciju slušanja i govora. Preporučene metode za izvođenje skrininga oštećenja sluha su OAE (Otoakustičke emisije) i ABR (Auditivni potencijali moždanog stabla). Skrining je jednostavan, bez rizika, koristan i opravdan. Ključne reči: oštećenje sluha, neonatalni skrining, razvoj govora 28

29 PORODICA I DETE SA SMETNJAMA U RAZVOJU Marija Sakač, Mia Marić Univerzitet u Novom Sadu - Pedagoški fakultet, Sombor, Srbija Porodica predstavlja jedan od najznačajnijih činilaca pravilnog razvoja deteta, sa jedne strane, ali isto tako, sa druge strane, dete sa smetnjama u razvoju značajno utiče na funkcionisanje svih članova porodice. Od procesa suočavanja sa saznanjem o detovim teškoćama, preko prihvatanja deteta sa razvojnim smetnjama, pa sve do zajedničkog nastojanja svih članova porodice da omoguće napredak i razvoj dece sa smetnjama, porodica je izložena brojnim stresogenim iskustvima. Osnovni cilj ovog rada jeste prikazivanje najčešćih poteškoća sa kojima se suočavaju članovi porodice deteta sa smetnjama, posebno njegovi roditelji, kao i prikazivanje najefikasnijih vidova pružanja psihosocijalne podrške članovima ovakvih porodica. Šok, neverica, strah za dete, strah od stigmatizacije, tuga, apatija, bezvoljnost, izolacija, koja prate depresivna i anksiozna stanja, samo su neke od najčešćih reakcija koje se javljaju kod članova porodice sa detetom koje ima smetnje u razvoju, pri čemu su ovakve reakcije prvenstveno karakteristične za roditelje. Ovakva stanja mogu potrajati duži period, i tada predstavljaju posebnu pretnju daljem razvoju i pružanju adekvatne pomoći deci koja imaju razvojne poteškoće. Iz tog razloga, blagovremeno pružanje odgovarajuće psihosocijalne podrške članovima porodice ima ključnu ulogu ne samo u očuvanju njihovog mentalnog zdravlja, već posredno, i u podsticanju celokupnog fizičkog, intelektualnog i socio-emocionalnog razvoja deteta koje ispoljava određene smetnje. Bilo da je institucionalizovana i da potiče od stručnjaka (psiholozi, pedagozi, defektolozi, lekari, vaspitači, učitelji i dr.), ili pak da potiče od osoba bliskih porodici (rođaci, prijatelji), ova podrška je ključna u očuvanju mentalnog zdravlja svih članova porodice, te ih osnažuje za brojne izazove sa kojima se neminovno suočavaju. Iz tog razloga je nužno različitim strategijama na mikro i makro nivou podsticati odgovarajuće vidove pružanja psihosocijalne podrške članovima porodica dece koja manifestuju odstupanja u razvoju. Ključne reči: porodica, dete sa smetnjama u razvoju, psihosocijalna podrška 29

30 POLITIKA SUZBIJANJA DISKRIMINACIJE OSOBA SA INVALIDITETOM U OBLASTI OBRAZOVANJA Nataša Tanjević 1, Filip Mirić 2 1 Visoka škola za poslovnu ekonomiju i preduzetništvo, Beograd, Srbija 2 Pravna klinika Univerzitet u Nišu - Pravni fakultet, Pravna klinika, Niš, Srbija Obrazovanje je jedan od najvažnijih segmenata u razvoju svake ličnosti. Ono omogućava da individua stekne stručne i profesionalne kvalifikacije neophodne za samostalan život i samim tim olakša proces njene socijalizacije. Uključivanje u sistem redovnog obrazovanja (na svim nivoima) je od posebnog značaja za osobe sa invaliditetom jer im ono omogućava da, uprkos problemima koje imaju, vode aktivan i društveno koristan život. Obrazovanje je jedina prava ulaznica u svet rada. Iako je poslednjih godina na zakonodavnom planu u Republici Srbiji učinjeno mnogo na stvaranju uslova za primenu principa inkluzivnog obrazovanja, u praksi se mogu uočiti teškoće u primeni zakonskih rešenja. U radu smo ukazali na problem diskriminacije osoba sa invaliditetom u oblasti obrazovanja. U skladu sa tim predložili smo konkretne mere koje bi vodile stvaranju aktivne politike borbe protiv diskriminacije osoba sa invaliditetom u sferi obrazovanja, a sve sa ciljem se stvore uslovi da svi građani imaju jednake mogućnosti za dostojanstven život. Ključne reči: diskriminacija, obrazovanje osoba sa invaliditetom, zakonodavstvo 30

31 PRIMENA I UNAPREĐENJE PROGRAMA ZA PREVENCIJU POREMEĆAJA U PONAŠANJU PREDŠKOLSKE DECE KROZ LIKOVNO USMERENE AKTIVNOSTI Miroslava Kojić 1, Zagorka Markov 1, Smiljana Kojić Grandić 2 1 Visoka škola strukovnih studija za obrazovanje vaspitača, Kikinda, Srbija 2 Srednja škola Miloš Crnjanski, Kikinda, Srbija Evidentan je porast nasilja u našem društvu, pa preventivni programi na ranom uzrastu mogu da ublaže ovu negativnu društvenu pojavu. Programi kojim se preveniraju poremećaji u ponašanju kod predškolske dece mogu (kako se već i pokazalo u praksi) da se realizuju i daju pozitivne rezultate u okviru likovnih usmerenih aktivnosti. Cilj programa je da putem likovne usmerene aktivnosti u pogledu suzbijanja negativističkog i antisocijalnog ponašanja dete doživi pozitivne pomake. Uvodni deo usmerene aktivnosti namenjen je asocijativnoj pardigmi koja kod dece ranog uzrasta podstiče saosećajnost i altruizam. U glavnom delu likovne aktivnosti deca se podstiču na saradničke odnose i upoznaju se sa značajem negovanja kvalitetne komunikacije u razmeni ili podsticanju ideja. Obično u ovom delu deca koja imaju agresivno ponašanje nailaze na vršnjačku odbačenost. Ako, nije u pitanju izrazita agresivnost ili antisocijalno ponašanje to doprinosi postepenoj promeni u ponašanju takve dece. U završnom delu usmerene aktivnosti deca objašnjavaju svoje crteže na osovu kojih vaspitač i likovni pedagog zapisuju i analiziraju svoje paradigme. Deca su u završnom delu likovne aktivnosti veoma psihički opuštena, pa iznose detalje prilikom objašnjavanja likova, objekata, stvari i drugo. Likovni pedagog na osnovu detaljnog dečijeg verbalnog iskaza i crteža može da zaključi zbog čega dete manifestuje poremećaj u ponašanju. U saradnji sa stručnom službom u zavisnosti od intenziteta negativističkog ponašanja preduzimaju se dalji koraci čiji je osnovni cilj ublažavanje poremećaja u ponašanju. Usmerene likovne aktivnosti zasnovane na ovakvom metodičkom pristupu predškolskoj deci pružaju opuštajuću i prijatnu radnu atmosferu. Takođe u saradnji sa stručnim timom služe kao dodatno dijagnostičko sredstvo za identifikaciju poremećaja u ponašanju. U osnovi preventivnog programa poremećaja u ponašanju dece predškolskog uzrasta nalazi se inovativni metodički pristup u realizaciji likovnih aktivnosti. Širokim spektrom kreativnih modifikacija u zavisnosti od teme likovne aktivnosti mogu se u znatnoj meri ublažiti poremećaji u ponašanju predškolske dece. A, takođe im se od najranijeg uzrasta ukazuje na potisnute društvene vrednosti. Ključne reči: prevencija, poremećaji u ponašanju, deca predškolskog uzrasta 31