RUDARSKI ODSEK-Eksploatacija tečnih i gasovitih mineralnih sirovina i gasna tehnika PREDMET: HEMIJA I PRERADA NAFTE I GASA (za studente VI semestra) Prof. dr AleksandraKostic-Pulek ( 09.05.2008) PRERADA NAFTE Nafta nema direktnu primenu.ona se u rafinerijama dalje preradjuje u razlicite proizvode. Prerada nafte se deli na primarnu i sekundarnu preradu. Primarnom preradom nafte (frakcionom destilacijom) dobijaju se smese ugljovodonika,frakcije (derivati) nafte,koje po svojim osobinama zadovoljavaju potrebe potrosaca. Sekundarnom preradom se dobijaju vece kolicine zeljenje frakcije ili se izbegava dobijanja frakcija manje vrednosti. Osnovni princip primarne prerade nafte se nije bitnije promenio od samih pocetaka prerade nafte nasuprot procesa sekundarne prerade koji se znatno razvio a i dalje se razvija. PRIMARNA PRERADA NAFTE Nafta se preradjuje u rafinerijama koje su najcesce udaljene od nalazista.nakon ukljanjanja (gasovitih) najnizih ugljovodonika (separacije)na samom nalazistu nafta se transportuje do rafinerija naftovodima ili cisternama odnosno brodovima cisternama. Primarna prerada nafte zasnovana je na teholoskoj operaciji koja se naziva destilacija.destilacija je tehnoloska operacija za razdvajanje smese tecnosti na osnovu razlicitih temperatura kljucanja i moze se izvoditi pod :atmosferskim pritiskom(atmosferska destilacija),u vakumu (vakuum destilacija) ili pod povisenim pritiskom (destilacija pod pritiskom).kao i sve tehnoloske operacije ona ukljucuje samo fizicke promene i izvodi se zagrevanjem nafte,njenim isparavanjem,hladjenem i kondenzovanjem. Destilacijom se dobijaju pojedine frakcije (derivati) nafte koji takodje predstavljaju smese ugljovodonika. U laboratorijskim uslovima destilacija se izvodi u aparaturi koja se sastoji od balona,kondenzatora i prihvatnog suda.zagrevanjem nafte dolazi do isparavanja jedinjenja sa nizim temperaturama kljucanja a hladjenjem pare dobija se tecnost sa vecim sadrzajem lakse isparljivih jedinjenja nego u sirovoj nafti.tokom destilacije temperatura pare a i nafte u balonu rastu.sakupljanjem kondenzacijom nastale tecnosti (destilata) u odredjenom temperaturnom intervalu dobijaju se zeljene frakcije nafte.ova vrsta destilacije se naziva prosta (frakciona ) destilacijai za nju je karakteristicno da se samo jedna (gasna) faza krece..ako se na balon za destilaciju prikljuci kolona tj. uspravna staklena cev ispunjena komadicima stakla (ili punjenja od drugog materijala) deo pare se pri kontaktu sa njim kondenzuje i vraca u balon za destilaciju.kroz kolonu se,u suprotnim smerovima,krecu para (na gore) i tecnost (na dole):tecnost je bogatija teze isparljivom komponentom, ima
nizu temperaturu i zato izaziva kondenzaciju teze isparljivih jedinjenja iz pare a pri tome oslobodjena toplota kondenzacije se trosi na delimicno isparavanje laksih komponenti iz tecnosti.prolazeci kroz kolonu na nize tecnost se, sve vise obogacuje sa teze isparljivim ugljovodonicima, dok se para iduci ka vrhu kolone obogacuje sa lakse isparljivim ugljovodonicima.ovakav nacin razdvajanja tecnih smesa naziva se rektifikacija (rectificato=popravljeno) i predstavlja zapravo vise puta ponovljenu (popravljenu) destilaciju zbog cega je mnogo efikasniji od frakcione (proste) destilacije u kojoj se samo jedna (gasna) faza krece. Rafinerije nafte su se nekada sastojale od baterija kotlova,sirova nafta je propustana kroz sve kotlove u nizu a svaki od njih je zagrevan na visu temperaturu od prethodnog.prinos pojedinih frakcija iz kotla (u prvom su se dobijali benzini,drugom petroleum i dalje redom teze frakcije) je zavisio od temperature,sastava nafte i brzine proticanja. Ovaj postupak je bio nepogodan jer su kapaciteti bili mali,nafta se dugo zadrzavala u kotlovima,pregrevala se i neki su se sastojci raspadali. Savremena postrojenja za primarnu preradu nafte ukljucuju razdvajanje nafte na komponente u kolonama za atmosfersku destilaciju pod priblizno atmosferskim pritiskom.naziv atmosferska destilacija se uobicajeno koristi iako se u njima odigrava rektifikacija tj.vise puta ponovljena destilacija na atmosferskom pritisku.rektifikaciju u njima omogucuje konstrukcija ovih kolona..to su najcesce uspravni cilindricni sudovi (visine do 40 m i precnika 2-6 m) u kojima su ugradjene horizontalne pregrade-podovi sa otvorima.kroz otvore prolaze tecni i gasoviti ugljovodonici, u suprotnim smerovima, i na njima se desava njihovo isparavanje i kondenzacija. Efikasnost razdvajanja frakcija zavisi od broja podova a kapacitet kolone od njenog precnika Na slici br 1. data je sema postrojenja za atmosfersku destilaciju.
Sl br.1.sema postrojenja za atmosfersku destilaciju nafte Sirova nafta se pre ulasku u postrojenje za destilaciju prvo predgreva u izmenjivacima toplote (IT) toplim frakcijama nafte koje dolaze sa atmosferske kolone preko pomocnih tzv.striping kolona.predgrejana nafta se zatim uvodi u uredjaj za odvodnjavanje i odsoljavanje u kome se odstranjuju voda,so i mehanicke necistoce.nafta pripremljena za preradu se cevovodom transportuje do izmenjivaca toplote (IT) u kome se dalje predgreva i zatim uvodi u cevnu pec u kojoj se zagreva na temperaturu destilacije.ta temperatura zavisi od tipa nafte i krece se od 340-360 0 C a maksimalno iznosi 375 0 C:lakse nafte greju se na nize a teze nafte na vise temperature.zagrejana nafta,pretezno u parnom stanju,se izvodi iz peci i uvodi u kolonu za destilaciju.zbog razlike u pritiscima u peci (12 bara) i koloni (1,8 bara)nafta naglo isparava.temperatura na dnu kolone je najvisa i opada prema vrhu gde je najniza.pare ugljovodonika koje se krecu navise kroz kolonu prolaze (barbotiraju) kroz tecnu fazu ugljovodonika na podovima a tecna faza se sa poda na pod krece nanize kroz kolonu nasuprot kretanju para.tecna faza koja silazi sa bilo kog viseg poda na nizi dolazi na visu temperaturu na kojoj isparavaju lakse isparljivi ugljovodonici cime se njihova koncentracija u tecnoj fazi (koja silazi na nizi pod) smanjije.sa druge strane parna faza koja se sa nizeg poda penje na visi pod dolazi na pod sa nizom temperaturom usled cega se deo komponenata sa visom temperaturom kljucanja na tom podu kondenzuje i prelazi u tecnu fazu i
koncentracija teze isparljive komponente u parnoj fazi smanjuje a lakse isparljive raste.temperatura u koloni opada iduci ka vrhu i sastav frakcija na pojedinim podovima je razlicit.u cilju efikasnijeg uklanjanja lakse isparljivih ugljovodonika na dnu kolone se uvodi pregrejana vodena para.da bi se odrzala temperatura na vrhu kolone i poboljsalo frakcionisanje deo kondenzovane vrsne frakcije se vraca u kolonu kao povratni tok (refluks).sa ostalih podova kolone se odvode bocne frakcije a sa dna kolone se izvodi ostatak atmosferske destilacije.bocne frakcije iz kolone se odvode u striping kolone u kojima se pomocu pregrejane vodene pare destilacijom odstranjuju laksi ugljovodonici i tako suzava interval kljucanja frakcije.deo smese vodene pare i isparenih ugljovodonika se kao refluks vraca u kolonu za destilaciju.bocne frakcije se potom odvode preko izmenjivaca toplote (gde se hlade i kondenzuju) u skladista odakle se transportuju u postrojenja za sekundarnu preradu.sa vrha kolone se izdvaja vrsna ( benzinska frakcija) koja kljuca do 150 0 C i koja pored para ugljovodonika sadrzi vodenu paru sa dna kolone i iz striping kolona.posle hladjenja i kondenzacije ove frakcije se izdvaja lozivi gas koji se koristi kao gorivo u samoj rafineriji.kondenzat vrsne frakcije (primarni stabilisani benzin) se po odvajanju vode odvodi u kolonu za odvajanje propana i butana (debutanizator) cija se smesa naziva tecni naftni gas. Primarni stabilisani benzin predstavlja najznacajniji derivat koji se dobija preradom nafte.ostatak atmosferske destilacije se transportuje na dalju preradu.sastoji se od visih ugljovodonika sa temperaturom kljucanja iznad 350 0 C.Frakcionisanje ovog ostatka pod atmosferskim pritiskom nije moguce zbog termickog razlaganja ovih ugljovodonika na t>380 0 C.Zato se frakcionisanje ostatka atmosferske destilacije vrsi pod pritiskom manjim od atmosferskog,u vakuumu (vakuum destilacija).razdvajanje vakuum destilacijom na frakcije je u principu isto kao i postupkom atmosferske destilacije. Proizvodi primarne prerade nafte (derivati nafte) U proizvode primarne prerade nafte(derivate) spadaju :gasovi,benzin,petroleum i gorivo za mlazne motore,dizel goriva,maziva ulja i ulja za lozenje,parafin,bitumen,koks i sirovine za petrohemijsku industriju (petrohemikalije). 1. Gasovi :Gasovi se izdvajaju iz vrsne benzinske frakcije koja kljuca do 150 0 C u koloni za atmosfersku destilaciju nafte.po svom sastavu ovi gasovi se (pretezno) sastoje od parafina koji sadrze do cetiri atoma ugljenika i najcesce se koriste u samoj rafineriji kao gorivo a sluze i kao sirovina u petrohemijskoj industriji.gasove cini lozivi gas i tecni naftni gas.lozivi gas se sastoji od metana,etana i sumporovodonika i najcesce se koristi za zagrevanje u samoj rafineriji.tecni naftni gas predstavlja najlaksi komercijalni derivat primarne prerade nafte i sastoji se od smese propana (do 65 % mas.) i butana prevedenih u tecno stanje.koristi se kao gorivo ( u industriji i domacinstvu i za motore sa unutrasnjim sagorevanjem ) i kao sirovina u hemijskoj industriji za dobijanje nizih ugljovodonika i drugih supstanci(metanola,amonijaka itd.).sema postrojenja za izdvajanje gasova iz vrsne frakcije kolone za destilaciju data je na sl.br.105.
Po izlasku iz destilacione kolone gasovi se hlade i komprimuju na pritisak od 10 bar-a i potom se u apsorberu dovode u kontakt sa petroleumom.u petroleumu se apsorbuju propan i butan (i njihovi izomeri) a metan i etan ostaju neapsorbovani i svi se zajedno prebacuju u deetanizator.iz deetanizatora,gde je identican pritisak (10 bara),se sa vrha kolone izvode neapsorbovani gasovi metan i etan (lozivi gas) a (deetanizirani) petroleum odlazi u sledecu kolonu-frakcionator gde kao rebojler sluzi cevna pec.u njemu isparavaju preostali apsorbovani gasovi (propan i butan) a petroleum izlazi sa dna kolone i vraca se u apsorber.pritisak u njemu je 10-12 bar-a i gasovi izdvojeni na vrhu se hlade na 40 0 C i prelaze u tecno stanje.odatle odlaze u drugi frakcionator gde se sa vrha kolone odvodi propan a sa dna butan. Propan se koristi kao gorivo jer ima visoku toplotnu vrednost. Cuva se i transportuje u tecnom agregatnom stanju,pod pritiskom,u celicnim posudama.ima nisku temperaturu kljucanja (t klj. = - 42 0 C) zbog koje je pogodan za spoljasnje instalacije i zimi. Butan je gasno gorivo jos vece toplotne vrednosti koje kljuca na t klj. = 0.55 0 C i zato nije pogodan za spoljasne instalacije zimi.
Gasoviti ugljovodonici se obrazuju i kao sporedni proizvodi pri postupcima sekundarne prerade nafte. Rafinerijski gasovi cine 30% zapr.ukupne potrosnje gasova u svetu (ostatak su prirodni gasovi). 2.benzin Benzin dobijen primarnom preradom naziva se primarni (sirovi) benzin i sastoji se od smese ugljovodonika sa 5-11 atoma ugljenika koja kljuca u intervalu od 40-200 0 C.Njegova direktna primena kao motornog goriva nije moguca jer njegove osobine ne zadovoljavaju zahteve motora sa unutrasnjim sagorevanjem.ovaj benzin sadrzi isparljive sastojke koji tokom skladistenja (polako) ili pri radu motora (brzo) isparavaju i koje je pre upotrebe neophodno ukloniti odnosno benzin stabilisati.to se cini destilacijom pod povisenim pritiskom (15 bara) pri cemu se sa vrha destilacione kolone izvode isparljive frakcije a sa dna kolone stabilisani benzin.karakteristika kvaliteta benzina kao goriva tj.najvazniji zahtev koji benzin treba da ispuni je sagorevanje bez detonacija (lupanja u motoru).sagorevanje smese kiseonika iz vazduha i goriva treba da bude brzo (ne eksplozivno) i ravnomerno.detonacija nastaje kada se gorivo u cilindru motora zapali pre pojave varnice (samopaljenje).tada dolazi do naglog porasta pritiska sto se manifestuje karakteristicnim zvukom tj. lupanjem u motoru pri cemu dolazi do rasipanja energije.posledica toga su povecana potrosnja goriva,pregrevanje motora,gubitak snage i ostecenje delova motora (zaptivnih elemenata i lezajeva). Sklonost ka detonovanju,odnosno merilo za antidetonatorska svojstva benzina,izrazava se oktanskim brojem.kao standard za odredjivanje oktanskog broja uzima se smesa n- heptana i izo-oktana (2,2,4-trimetilpentan).Prvi ima najizrazeniju sklonost ka detonovanju i za njegov oktanski broj je usvojena vrednost nula.drugi ima veoma malu sklonost ka samopaljenju i detonovanju i za njegov je oktanski broj usvojena vrednost 100.Oktanski broj nekog benzina se odredjuje uporedjenjem nacina njegovog sagorevanja sa sagorevanjem smese n-heptana i izo-oktana.ukoliko se utvrdi da ispitivani benzin sagoreva na isti nacin kao i smesa koja sadrzo 90 % zapr. izo-oktana i 10 %zapr.nheptana takav benzin ima oktanski broj 90.Detonacije se mogu spreciti i oktanski se broj moze povecati na dva nacina:1)odabirom goriva i 2)dodatkom aditiva. 1) Najvecu sklonost ka samopaljenju i detonacijama pri sagorevanju imaju n-alkani,nesto manju nafteni a sklonost ka samopaljenju i detonaciji izomera alkana a narocito aromaticnih ugljovodonika je znatno manja.isto tako ugljovodonici sa nezasicenim vezama pokazuju manju sklonost ka detonovanju od ugljovodonika sa zasicenim vezama.na primer n-heksan ima oktanski broj 26, 2-heksan 74, cikloheksan 77, 2-heksen 100 a benzen 108.U novije vreme su sintetizovana goriva ciji je oktanski broj veci od 100 i kao etalon za poredjenje kod ovih goriva se umesto izo-oktana uzima 2,2,3- trimetilbutan (triptan) i to je tzv.triptanski broj. 2) Aditiv koji smanjuje sklonost ugljovodonika da detonuje,koji se najcesce koristi,je tetraetil-olovo Pb(C 2 H 4 ) 4 koje pri sagorevanju daje olovnu gledj (PbO) ili olovnu prasinu (Pb) koje se taloze na cilindru motora: Pb(C 2 H 5 ) 4 +13,5 O 2 =8CO 2 +PbO+10 H 2 O
Da bi se to sprecilo tetraetil-olovu se dodaje dibrometan ili dihloretan koji sa olovom daju isparljiva jedinjenja koja u izduvnim gasovima motora,zajedno sa CO 2,zagadjuju zivotnu sredinu. Pb(C 2 H 5 ) 4 +C 2 H 4 Br 2 +16 O 2 =PbBr 2 +10 CO 2 +12 H 2 O ili Pb(C 2 H 5 ) 4 +C 2 H 4 Cl 2 +16 O 2 =PbCl 2 +10 CO 2 +12 H 2 O Zbog toga se u svetu a i kod nas ogranicava upotreba tetraetil-olova kao aditiva benzinu a tendencija je da se iskljucivo proizvodi bezolovni benzin. Primarni benzini se preradom razdvajaju na :a) lake benzine koji kljucaju u intervalu od 40-100 0 C (petroletar koji sluzi kao rastvarac za masti i ulja,medicinski benzin i benzin za benoid aparate),b)srednje benzine koji kljucaju u intervalu od 60-130 0 C (koriste se za ekstrakciju uljarica,za rastvaranje gume i kao rudarski benzini) i c) teske benzine koji kljucaju u intervalu od 130-200 0 C (koriste se za boje i lakove i za rad sa hemikalijama). Pored benzina dobijenog preradom u rafinerijama postoji i tzv.prirodni benzin (kaptazni gazolin) koji se dobija od prirodnog gasa odvajanjem para ugljovodonika sa od 4 do 7 atoma ugljenika,na samom nalazistu. Kod nas se proizvode motorni benzini poznati pod nazivima :normal sa 86-88 oktana,super sa 98-100 oktana i bezolovni sa 95 oktana. Sadrzaj benzina u sirovoj nafti je izmedju 10-15 % mas. 3.Petroleum i goriva za mlazne motore Frakcija nafte koja se dobija iz kolone za atmosfersku destilaciju koja kljuca u intervalu od 200-280 0 C,sastavljena od alkana,naftena i aromaticnih ugljovodonika sa 12-15 atoma ugljenika. naziva se petroleum.u sirovoj nafti ova frakcija se nalazi u kolicini od 6-10 %.mas. Ranije se najvise koristila kao sredstvo za osvetljenje (petrolej) u lampama poznatim pod nazivom petrolejke a potom i kao gorivo za traktore.danas se najvise koristi kao gorivo za mlazne motore tj.kao tzv.mlazno gorivo. Mlazna goriva se dobijaju iz destilata nafte (ili sekundarnom preradom petroleuma) koji kljucaju u temperaturnom intervalu od 50-300 0 C i mogu u sebi sadrzavati i neke additive.to je ustvari frakcija koja sadrzi benzin i petroleum( od 5-15 atoma C). Ova goriva moraju da zadovolje veoma stroge sledece zahteve:da sagorevaju cisto,bez cadji (cestica ugljenika),ne smeju biti korozivna i posto avioni na mlazni pogon lete na velikim visinama na kojima su veoma niske temperature zahteva se da njihova temperatura mrznjenja bude ispod -55 0 C i da sadrzaj ukupnog sumpora ne bude veci od 0,15 % mas. 4.Dizel goriva (gasno ulje) Dizel goriva ( goriva za dizel motore) su sastavljena od ugljovodonika koji kljucaju u opsegu od 170-350 0 C i sadrze od 15-20 atoma ugljenika.dobijaju se pretezno atmosferskom destilacijom a mogu im se dodavati i gasna ulja iz vakuum destilacije kao i iz sekundarnih postupaka prerade nafte.karakteristika kvaliteta ovog goriva je sposobnost samopaljenja odnosno lakoca.njegovog paljenja.ono je kvalitetnije sto je vreme od ubrizgavanja u motor do paljenja krace.merilo sposobnosti samopaljenja
(lakoce paljenja) je cetanski broj. Najvecu vrednost cetanskog broja imaju n-alkani a najmanju aromaticni ugljovodonici. Standardi za uporedjivanje su u ovom slucaju smesa α-metilnaftalena (koji ima cetanski broj 0) i n-heksadekan (cetan) koji ima cetanski broj 100. 5.Goriva ulja (ulja za lozenje) i maziva ulja (ulja za podmazivanje ) Ulja za lozenje se koriste za dobijanje toplotne energije u domacinstvima,energetskim postrojenjima i industriji.dele se na:laka,srednja i teska.laka ulja (tzv.gasna ulja) se dobijaju iz srednjih destilata nafte a srednja i teska ulja se dobijaju mesanjem razlicitih komponenata:ostataka atmosferske i vakuum destilacije,teskog ulja iz procesa sekundarne prerade i drugih komponenata.temperature kljucanja za laka ulja krecu se u intervalu od 230-280 0 C a za teska ulja od 280-350 0 C a broj atoma ugljenika u ugljovodonicima koji ga cine je izmedju 15-20.Ulja za lozenje spadaju u najeftinije i najmasovnije proizvode sirove nafte.neprecisceni ostatak destilacije sirove nafte se obicno naziva mazut.najvaznije karakteristike gorivih ulja su viskoznost i sadrzaj ukupnog sumpora i te vrednosti su propisane standardima. Maziva ulja (ulja za podmazivanje) imaju funkciju da smanje trenje izmedju dve povrsine koje se krecu jedna na drugoj.to se postize prevlacenjem povrsina tankim filmom ulja za podmazivanje pri cemu se neravnine izjednacavaju ili ublazuju.na taj se nacin trenje izmedju metalnih delova svodi na mnogo manje unutrasnje trenje prisutno u sredstvu za podmazivanje.polazne sirovine za njihovu proizvodnju su teze frakcije nafte dobijene vacuum destilacijom koje se podvrgavaju razlicitim postupcima rafinacije.osnovni sastojak vecine ulja za podmazivanje jesu frakcije nafte koje kljucaju preko 350 0 C a osnovne fizicke karakteristike su:viskozitet (ne bi trebalo mnogo da se menja sa temperaturom),tacka paljenja (treba da je visoka) i tacka mrznjenja (treba da je niska). Ove su vrednosti propisane standardima za svaku vrstu ulja. Ova ulja se dele se na motorna (sluze za podmazivanje motora sa unutrasnjim sagorevanjem odnosno sprecavanje mrdjusobnog trenja pokretnih delova u motoru)) i industriska ulja kojima se podmazuju podmazuje oprema u industriji. 6.Parafin Parafin je derivat nafte sastavljen od alkana,normalnih ili racvastih nizova,sa 18-35 atoma ugljenika.dobija se na razlicite nacine:postupkom ekstrakcije iz ostatka vacuum destilacije pri proizvodnji mazivih ulja (deparafinacija),hljadjenjem visih frakcija nafte,iz ostatka atmosferske destilacije parafinom bogatih nafti itd.neke nafte mogu da sadrze i do 50 % mas.parafina.parafin se javlja u dva oblika:kao kristalinican parafin (dobija se iz laksih vacuum frakcija i ima temperaturu topljenja od 50-65 0 C ) i kao mikrokristalinican parafin koji se izdvaja iz najteze frakcije vacuum destilacije i ima temperaturu topljenja u opsegu od 60-70 0 C.Koristi se za :svece,vestacke voskove,masti za parket,impegniranje tkanina u proizvodnji sibica itd. 7.Bitumen
Bitumen se dobija oksidacijom ostatka vakuum destilacije koji sadrzi najteze ugjlovodonike i predstavlja smesu teskih ugljovodonika i jedinjenja sa kiseonikom,azotom i sumporom u sledecim kolicinama: jedinjenja sa kiseonikom do 27 % mas., jedinjenja sa sumporom do 14 % mas. i jedinjenja sa azotom do 3 % mas koja se nalaze u sastavu nafte ili su tokom prerade nastala u njoj.neke teske sirova nafte mogu sadrzavati i do 65 % mas.bitumena.koristi se u gradjevinarstvu kao vezivno i kao izolaciono sredstvo zbog fizickih osobina koje poseduje:sposobnost vezivanja,viskoznost i postojanost. Po svom izgledu bitumen dosta podseca na prirodni asfalt pa se cesto naziva i vestacki asfalt.prirodni asfalt je tamna vrlo viskozna supstanca koja predstavlja koloidni rastvor visokomolekularnih jedinjenja u uljanoj fazi.do pocetka dvadesetog veka nalazista prirodnog asfalta su u potpunosti zadovoljavala potrebe u bitumenu.a danas je neophodno koristiti bitumen koji potice iz prerade nagte.(vestacki asfalt).bitumen iz prerade nafte nema tako dobre osobine kao prirodni asfalt i nije u istoj meri otporan prema atmosferskim uticajima kao on.njegove osobine se znatno poboljsavaju produvavanjem vazduha kroz zagrejanu stopljenu masu ( duvani bitumen) pri cemu se teska ulja dehidrogenizuju i polimerizuju a viskoznost raste.pri ovom postupku nastali polimeri su slozenog sastava i otporni na dejstvo kiselina,baza i soli. 8.Petrohemikalije Petrohemikalije predstavljaju hemikalije koje se dobijaju iz nafte ili gasa i ni po cemu se ne razlikuju od hemikalija koje se dobijaju iz drugih sirovina.to su :etilen,propilen,butilen,acetilen,benzol,toluol i ksilol.proizvodnja nekih od ovih jedinjenja je jeftinija od proizvodnje iz drugih sirovina. 9.Koks Koks (cesto se naziva i naftni koks) je cvrsti derivat nafte koji se dobija koksovanjem ostatka atmosferske ili vacuum destilacije.vrednost ovako dobijenog koksa je veca ako on sadrzi manje sumpora i organometalnih jedinjenja. Pitanja 1.Gasovi-proizvodi primarne prerade nafte 2.Benzin i oktanski broj 3.Petroleum i goriva za mlazne motore 4.Dizel gorivo i cetanski broj 5.Bitumen