Ekonomski pregled April 2006

NARODNA BANKA SRBIJE CENTAR ZA ISTRA@IVAWA Ekonomski pregled April 2006

Ekonomski pregled UREDNI[TVO MARINA MLADENOVI]-KOMATINA, glavni urednik ^lanovi IGOR BLA@EVI] SNE@ANA VILARET DR GORAN KVRGI] MIRJANA PALI] JOVAN PETROVI] BRANKO HINI] DR MILAN [OJI] Statisti~ka i grafi~ka obrada Jasna Kova~evi} Ekonomski pregled iznosi autorske ocene, analize i projekcije Centra za istra`ivawa Narodne banke Srbije i one ne predstavqaju zvani~an stav Narodne banke Srbije. Izdaje i {tampa NARODNA BANKA SRBIJE Beograd, Ulica kraqa Petra 12, tel.: 30-27-100 Internet prezentacija: www.nbs.yu E-mail: research@nbs.yu ISSN 1451 4702 Tira` 400 primeraka Izlazi tromese~no Tehni~ki urednik Nada Mizdrak Grafi~ki dizajn Nikola Vu~kovi} Lektor i korektor Vidosava Grkavac

Ekonomski pregled SADR@AJ OSNOVNE OCENE.......................................................... 5 MONETARNI AGREGATI, KURS DINARA I KAMATNE STOPE........................... 7 TOKOVI KREIRAWA NOVCA....................................................9 Kreirawe primarnog novca.......................................................9 Predvi awe likvidnosti bankarskog sektora..................................12 Kreirawe nov~ane mase.........................................................14 Krediti banaka privatnom sektoru.................................................16 Kreditno trì{te u Srbiji - konkurencija ili monopol?..........................18 Komparativni pregled mera centralnih banaka u regionu preduzetih s ciqem ograni~ewa kori{}ewa kredita iz inostranstva kao izvora kreditne ekspanzije u godini............................................20 Krediti banaka stanovni{tvu.....................................................21 Efektivna kamatna stopa....................................................23 [tedwa stanovni{tva..........................................................24 Likvidnost banaka............................................................25 KRETAWE KURSA DINARA................................................... 27 DEVIZNE REZERVE..........................................................28 Indeks pritiska na devizno trì{te..........................................31 KAMATNE STOPE U BANKARSKOM SISTEMU SRBIJE................................33 Trgovawe dràvnim zapisima Republike Srbije.........................................34 KRETAWE KAMATNIH STOPA POSLOVNIH BANAKA NA KREDITE I DEPOZITE...........36 Pregled kretawa kamatnih stopa na Beogradskoj berzi....................................37 Kretawe indeksa monetarne restriktivnosti/ekspanzivnosti u prvom tromese~ju godine................................................40 Projekcija inflacije u godini...........................................42 CENE, PRIVREDNA AKTIVNOST I DOMA]A TRA@WA...............................45 KRETAWE CENA............................................................47 CENE NAFTE..............................................................49 PRIMARNI PROIZVODI......................................................50 PRIVREDNA AKTIVNOST.....................................................50 DOMA]A TRA@WA I JAVNA POTRO[WA.........................................54 Zarade...................................................................54 Javna potro{wa.............................................................55 Zaposlenost..............................................................56 Investiciona aktivnost......................................................57

Ekonomski pregled ME\UNARODNO OKRU@EWE...................................................59 Konjunkturna kretawa..........................................................60 Kamatne stope centralnih banaka..................................................62 Trì{ta valuta..............................................................64 Trì{ta akcija..............................................................65 Srbija i me unarodno okruèwe...................................................66 EKONOMSKI ODNOSI SA INOSTRANSTVOM.......................................69 Platni bilans...............................................................70 Indikatori eksterne pozicije Srbije................................................74 Republika Srbija: Osnovni makroekonomski indikatori...................................75

Ekonomski pregled April 2006 OSNOVNE OCENE Ekonomska aktivnost u Srbiji beleì rast i u prvom tromese~ju godine. Glavni doprinos rastu bruto doma}eg proizvoda (BDP) daje doma}a tra`wa, podstaknuta kreditima banaka. Javni dug se smawuje, buxet je u suficitu, a finansirawe, o~igledno, ne}e biti problem imaju}i u vidu o~ekivane prihode od privatizacije u ovoj, kao i u narednim godinama. Teorija poja{wava mogu}e ciqeve monetarne politike kao {to su smawewe inflacije, rast proizvodwe i zaposlenosti. Uz pomo} empirijskih istraìvawa, ti ciqevi se rangiraju i tako dolazimo do relativnih pondera koje im dodequjemo kada moramo da se opredelimo za jedan od wih. Tako smo utvrdili da ciq, a i kqu~ni izazov za Narodnu banku Srbije u godini, predstavqa svo ewe inflacije u projektovani opseg od 9 do 10%. Uz kontracikli~nu fiskalnu politiku, ovaj ciq je ostvariv, jer }e tako biti smawena i prevelika agregatna tra`wa. Podse}amo da se makro i mikro neravnoteè materijalizuju i u pozama{nom deficitu teku}eg ra~una platnog bilansa sa inostranstvom. Isti~emo i u praksi ve} toliko puta potvr enu tezu da uz visoku stopu inflacije nema odrìvog ekonomskog rasta, kao ni rasta ìvotnog standarda. [to je privreda daqe od ravnoteè, tj. {to su strukturni poreme}aji izraèniji, to }e smawewe i stabilizacija stope inflacije vi{e doprineti pove}awu prose~ne stope rasta BDP-a, a samim tim i blagostawu u narednim godinama. 5

Ekonomski pregled April 2006 MONETARNI AGREGATI, KURS DINARA I KAMATNE STOPE Pored mera monetarne politike, usporavawu inflacije i inflatornih o~ekivawa u prvom tromese~ju godine doprinela je i apresijacija realnog kursa dinara. Kurs dinara je, naime, uticao na smawewe cena uvozne robe, a tako e je posluìo kao "sidro" za inflatorna o~ekivawa na trì{tu razmenqivih, kao i nerazmenqivih dobara. Budu}i da smawewe agregatne tra`we jo{ uvek nije dovoqno da bi se rast cena zadrào u projektovanim granicama, 9-10%, Narodna banka Srbije je u maju donela jo{ jedan paket monetarnih i prudencijalnih mera koje za ciq imaju zaustavqawe rasta kredita po osnovu zaduìvawa banaka u inostranstvu. Monetarna kretawa u prvom tromese~ju, kao i u aprilu, karakteri{e usporavawe godi{wih stopa rasta osnovnih monetarnih agregata. Nakon relativno umerenog porasta u prva dva meseca, u martu i aprilu je ponovo do{lo do izuzetno visokog rasta kredita koje su banke u inostranstvu uzele kako za potrebe pove}anog izdvajawa devizne obavezne rezerve, tako i radi prodaje deviza s ciqem obezbe ewa dinarskih sredstava za nastavak kreditne aktivnosti u Srbiji. Primarni novac je u prvom tromese~ju znatnije smawen, {to je u skladu sa delovawem sezonskih faktora, ali je i rezultat mera koje je Narodna banka preduzela radi usporavawa kreditne aktivnosti banaka. Tendencija usporavawa godi{we stope rasta primarnog novca i, posledi~no, nov~ane mase M1 nastavqena je i u aprilu. Po osnovu kretawa neto devizne aktive u prvom tromese~ju zabeleèno je kreirawe primarnog novca. Osnovni tok povla~ewa primarnog novca bila je prodaja blagajni~kih zapisa Narodne banke Srbije, mada je deo povla~ewa ostvaren i pove}awem depozita dràve kod Narodne banke. U aprilu je kreirawe, pa samim tim i povla~ewe, bilo jo{ izraènije. Godi{we stope rasta M2 i M3 su, nakon pove}awa u januaru, u naredna tri meseca postepeno smawivane, ali je to smawewe bilo znatno umerenije nego kod primarnog novca i M1. To se obja{wava porastom {tedwe, to jest brìm rastom oro~enih dinarskih i deviznih u odnosu na transakcione depozite. Kada je re~ o tokovima kreirawa nov~ane mase, uo~avaju se bitne razlike izme u Narodne banke i banaka. Narodna banka je u prva ~etiri meseca devizne rezerve pove}ala za oko 810 miliona evra, od ~ega 401 milion u aprilu. Mawi deo tog pove}awa, oko 16 miliona evra, poti~e iz kredita od MMF-a, a daleko ve}i deo, oko 502 miliona evra, od devizne obavezne rezerve banaka, od ~ega samo u aprilu 230 miliona, dok je preostali deo, 292 miliona evra, Narodna banka kupila na deviznom trì{tu i po tom osnovu kreirala primarni novac i nov~anu masu. Nasuprot tome, banke su u prva ~etiri meseca svoje devizne rezerve smawile za 194 miliona evra, ali su istovremeno pove}ale deviznu obaveznu rezervu kod Narodne banke. U prva ~etiri meseca banke su ukupan dug prema inostranstvu pove}ale za 634 miliona 7

April 2006 Ekonomski pregled evra, od ~ega samo u aprilu za 347 miliona. Pored toga, kao izvori sredstava banaka u prva ~etiri meseca pove}ani su za 201 milion evra i devizni depoziti gra ana i privrede. Posmatrano u neto iznosu, proizlazi da su banke u prva ~etiri meseca izdvajawe po deviznoj obaveznoj rezervi u najve}oj meri pokrile smawewem svojih deviznih rezervi i iz pove}awa deviznih depozita privrede i gra ana, a mawim delom iz sredstava od kredita uzetih u inostranstvu, dok su najve}i deo deviza od tih kredita prodale na deviznom trì{tu. To zna~i da su banke, sli~no praksi u prethodne dve godine, nastavile sa uzimawem kredita u inostranstvu, da bi tako dobijena devizna sredstva prodavale na deviznom trì{tu i tako obezbedile izvore za pove}awe dinarskih kredita. O~igledno da su banke u martu i aprilu, kada su se u inostranstvu znatnije zaduìle, u najve}oj meri zadovoqile potrebe svojih komitenata za devizama, tako da je izostala ve}a tra`wa deviza na Me ubankarskom deviznom trì{tu. Tako je Narodna banka u prva dva meseca na Me ubankarskom deviznom trì{tu prodala deviza u iznosu od 326 miliona evra, a u martu i aprilu svega 59 miliona. S druge strane, Narodna banka je u prva dva meseca od mewa~a kupila 217 miliona evra i u martu i aprilu jo{ 324 miliona. Usporavawe godi{wih stopa rasta nov~anih agregata nije bilo posledica smawewa kreditne aktivnosti banaka. Krediti su nastavili da rastu, tako da su wihove godi{we stope rasta u prva tri meseca zadràne na nivou iz decembra U uslovima visokog rasta deviznih rezervi Narodne banke i kredita banaka, kreirawe novca je donekle bilo ublaèno prodajom blagajni~kih zapisa Narodne banke na otvorenom trì{tu, porastom depozita dràve i pove}awem kapitala u bilansima banaka. Zbog ograni~enog dometa monetarne politike u uslovima visokog priliva kapitala iz inostranstva, za spre~avawe prekomernog rasta agregatne tra`we neophodna je podr{ka fiskalne politike. Nerazvijeno i plitko trì{te kapitala u Srbiji doprinosi da povla~ewe novca postaje veoma skupa operacija sa neèqenim ishodom. Sterilizacija putem obavezne rezerve i prodaje blagajni~kih zapisa po sve vi{im kamatnim stopama postepeno izaziva rast ostalih kamatnih stopa, koje potom uzrokuju dodatni priliv "vru}eg"novca iz inostranstva. Veoma visok priliv kapitala, dakle, moè biti poguban po makroekonomsku stabilnost. Upravo zbog toga su nekad potrebne i administrativne mere kakve je najavila Narodna banka ukoliko majske mere ne budu uticale na smawewe kratkoro~nog priliva kapitala iz inostranstva, agregatne tra`we i inflacije. 8

Ekonomski pregled April 2006 TOKOVI KREIRAWA NOVCA Kreirawe primarnog novca 250.000 Kreirawe primarnog novca (kumulativne promene u milionima dinara) Primarni novac je na po~etku bio na prili~no visokom nivou, budu}i da je posledwih dana decembra prethodne godine kreirana prekomerna koli~ina novca, u najve}oj meri po osnovu neto deviznih transakcija i vra}awa dela ranije kupqenih repo hartija od strane banaka. Iako je do kraja januara Narodna banka uspela da obaveznom deviznom rezervom i repo operacijama sterili{e znatan deo dinarskih sredstava, {to je za posledicu imalo smawewe primarnog novca za oko 13 milijardi dinara, januarska godi{wa stopa rasta primarnog novca je bila relativno visoka (26,6%). Ipak, sterilizaciona politika i sezonski faktori uticali su na to da primarni novac u februaru i pored ve}eg neto deviznog priliva ostvari minimalno pove}awe. U toku prva tri meseca Narodna banka je repo operacijama sterilisala preko 14 milijardi dinara, pri ~emu samo u martu oko 8 milijardi. To je u velikoj meri doprinelo kumulativnom smawewu primarnog novca, za oko 17% u odnosu na kraj decembra (u realnim merilima za 14,5%). Februar i mart karakteri{e i usporavawe godi{we stope rasta primarnog novca, {to predstavqa pozitivan signal. Me utim, sa aspekta ostvarivawa ciqeva i zadataka monetarne politike to, samo po sebi, jo{ nije dovoqno da obezbedi ostvarewe utvr enih ciqeva i zadataka. Smawewe primarnog novca tokom prvog tromese~ja potvr uje i kretawe wegove desezonirane vrednosti. Budu}i da je zabeleèno smawewe ve}e od sezonski uobi~ajenog, zakqu~ujemo da su, pored sezonskih, u pravcu povla~ewa primarnog novca delovali i drugi faktori, poput pove}awa kamatnih stopa na trì{tu hartija od vrednosti. Analiza tokova kreirawa primarnog novca pokazuje da je novac u toku prvog tromese~ja, kao i tokom prethodne godine, u potpunosti kreiran po osnovu neto inostrane aktive. Tome je u velikoj meri doprineo daqi priliv po osnovu stranih direktnih investicija i zaduìvawa banaka u inostranstvu. Doprinos neto inostrane aktive rastu primarnog novca iznosio je 12,5 procentnih poena ra~unato po teku}em kursu. 200.000 150.000 100.000 50.000 0-50.000-100.000-150.000 3 2003. 2004. Neto devizna aktiva Doprinosi delova aktive stopi rasta primarnog novca (u procentnim poenima) Neto doma}a aktiva 2005, po tromese~jima I II III IV I Neto devizne rezerve 23,84 18,51 38,44 32,73 12,56 Neto doma}a aktiva -38,48-9,69-26,26-15,24-29,61 Doma}i krediti -33,76-2,61-24,67-6,06-25,47 Neto potraìvawa od -27,05 dràve 16,71-20,65-11,00-9,50 Neto potraìvawa od banaka -6,79-18,89-4,15 5,25-15,20 Neto potraìvawa od ostalih sektora 0,08-0,43 0,12-0,31-0,77 Ostala aktiva (neto) -4,72-7,09-1,59-9,17-4,14 Primarni novac -14,64 8,81 12,17 17,49-17,06 95.000 90.000 85.000 80.000 75.000 70.000 65.000 60.000 55.000 3 2003. Primarni novac (u milionima dinara) 2004. Originalni podaci Desezonirani podaci 9

April 2006 Ekonomski pregled Neto doma}a aktiva NBS (stawe na kraju perioda, u milionima dinara) Dec. Jan. Feb. Mart Neto devizne rezerve 196.719 194.312 201.403 208.550 Neto doma}a aktiva -102.499-113.073-119.335-130.401 Doma}i krediti -65.540-71.158-75.880-89.539 Neto krediti dràvi -50.054-51.529-53.461-59.005 Neto krediti bankama -13.835-18.623-20.442-28.157 Neto kred. ost. komitent. -1.651-1.006-1.977-2.377 Ostala aktiva, neto -36.959-41.915-43.455-40.862 Primarni novac 94.220 81.239 82.068 78.149 Gotov novac u opticaju 53.650 44.834 44.912 45.825 Bankarske rezerve, u tome: 40.570 36.405 37.156 32.324 slobodne rezerve 14.524 9.649 10.428 5.937 Neto doma}a aktiva delovala je u pravcu povla~ewa primarnog novca sa 29,6 procentnih poena. U pore ewu sa istim periodom prethodne godine, kreirawe primarnog novca po osnovu deviznih transakcija je daleko umerenije, ali i povla~ewe po osnovu depozita dràve. Bruto devizne rezerve Narodne banke Srbije ra~unato po teku}em kursu su u prvom tromese~ju pove}ane za oko 611 miliona dolara, obezbe uju}i time pokrivenost primarnog novca krajem marta sa pribli`no 594%. Pored priliva po osnovu mewa~kih poslova i izdvajawa obavezne devizne rezerve banaka i obaveznog deponovawa nove devizne {tedwe, priliv u devizne rezerve ostvaren je i po osnovu kredita Evropske investicione banke i Vlade Italije, privatizacije Ni{ke banke, kao i povla~ewa posledwe tran{e kredita od MMF-a u iznosu od 89,7 miliona dolara. Najzna~ajniji devizni odliv ostvaren je po osnovu intervencija Narodne banke na Me ubankarskom deviznom trì{tu i izmirewa obaveza prema MMF-u i drugim inokreditorima. Kao rezultat takvih kretawa, u prvom tromese~ju pove}awe neto inostrane aktive iznosi 11,8 milijardi dinara. Budu}i da to pove}awe ra~unato po stalnom kursu iznosi oko 8 milijardi dinara, rast neto devizne aktive ra~unato po teku}em kursu je delimi~no posledica promene kursa dinara. U okviru neto doma}e aktive, povla~ewe primarnog novca je ostvareno po osnovu smawewa neto pozicije javnog sektora kod Narodne banke i po osnovu hartija od vrednosti koje su banke kupile repo transakcijama. Za razliku od istog perioda prethodne godine, kada je najve}i doprinos povla~ewu primarnog novca ostvaren po osnovu rasta depozita dràve, u prva tri meseca ove godine doprinos operacija na otvorenom trì{tu je znatno ve}i. Neto pozicija dràve kod Narodne banke smawena je po osnovu porasta dinarskih, a u mawoj meri i deviznih depozita javnog sektora i trajne prodaje obveznica Republike Srbije iz portfeqa Narodne banke po{to, u posmatranom periodu, nije bilo novog odobravawa kredita dràvi. Neto potraìvawa od banaka u prvom tromese~ju smawena su nominalno za oko 14 milijardi dinara. Obaveze Narodne banke po 10

Ekonomski pregled April 2006 osnovu repo operacija krajem marta dostigle su 31 milijardu dinara, od ~ega obaveze po osnovu prodaje blagajni~kih zapisa iznose skoro 21 milijardu. Pove}awe obima kupovine blagajni~kih zapisa u odnosu na obveznice Republike Srbije rezultat je znatno vi{e kamatne stope koju nosi instrument Narodne banke. U strukturi primarnog novca i gotov novac u opticaju i rezerve banaka bele`e smawewe, pri ~emu je smawewe evidentnije kod rezervi banaka zbog toga {to su banke deo slobodnih rezervi iskoristile za kupovinu repo hartija od vrednosti. Imaju}i u vidu planirano pove}awe cena javnih usluga u narednom periodu i ostvareni rast cena u prvom tromese~ju, zakqu~ujemo da ostvarivawe planiranih cenovnih targeta za kraj u velikoj meri zavisi i od toga koliko }e Narodna banka uspeti svojim merama da spre~i ubrzavawe stope rasta monetarnih agregata, a time i drugi talas podizawa cena. 11

April 2006 Ekonomski pregled Predvi awe likvidnosti bankarskog sektora Analiza tokova iz bilansa Narodne banke Srbije pokazuje da je tokom prvog tromese~ja rast ukupnih dinarskih rezervi banaka ostvaren po osnovu neto inostrane aktive Narodne banke i, sezonski uslovqenog, pada gotovog novca u opticaju, dok su pozicije neto du`nika Narodne banke prema dràvi i poslovnim bankama, usled rasta depozita ovih sektora kod Narodne banke, delovale u pravcu smawewa ponude rezervi banaka. Smawewu ukupnih rezervi banaka i, posledi~no, smawewu dinarskih slobodnih likvidnih sredstava banaka najvi{e je doprinela repo kupovina hartija od vrednosti iz portfeqa Narodne banke, budu}i da je Narodna banka u ovom tromese~ju znatnije pove}ala kamatnu stopu na sopstvene blagajni~ke zapise - sa 19%, koliko je iznosila u decembru 2005, na 21% u martu ove godine ra~unato na godi{wem nivou. Na{a ranija procena o tokovima kreirawa i povla~ewa likvidnih sredstava banaka se, prema tome, pokazala kao ta~na budu}i da su kretawa ostvarena u ovom tromese~ju bila u skladu s projektovanim. Ipak, po{to nismo o~ekivali da }e se kamatne stope na repo hartije znatnije pove}ati, kao i da }e izostati planirano ve}e pove}awe depozita dràve kod Narodne banke, {to je uslovilo da banke vi{ak slobodnih likvidnih dinarskih sredstava plasiraju u repo hartije od vrednosti, ostvareno povla~ewe vi{kova dinarske likvidnosti po osnovu repo transakcija je ve}e od predvi enog. Tromese~ne promene rezervi banaka (u milionima dinara) Autonomni faktori I II III IV I IV I II Rezerve banaka -5.472 2.843 3.736 7.659 8.766-8.246 3.000 Neto inostrana aktiva 10.248 23.676 19.658 21.832 75.414 9.174 21.500 Neto pozicija dràve -12.720-538 -6.939-4.410-24.607-6.294 2.000 Neto ostala aktiva -3.571-4.940-1.051-7.605-17.167-4.629-5.500 Gotov novac -5.797 2.948 4.967 6.367 8.485-7.825 3.500 Delovawe instrumenata NBS (repo transakcije) -5.226-12.408-2.965 4.209-16.390-14.322-11.500 Za naredno tromese~je predvi a se izvesno pove}awe ukupnih dinarskih bankarskih rezervi. Kad je re~ o autonomnim faktorima, predvi amo da }e rast neto devizne aktive i neto pozicije dràve, zbog sezonski o~ekivanog smawewa depozita dràve kod centralne banke, doprineti rastu slobodnih rezervi banaka, dok }e neto ostala aktiva i sezonski rast gotovog novca u opticaju delovati u pravcu wihovog smawewa. Naime, kako se posledwih dana uo~ava tendencija mawih intervencija Narodne banke na deviznom trì{tu, to bi za posledicu trebalo da ima ve}e kumulirawe deviznih rezervi. Tako e, budu}i da se u ovom tromese~ju ne o~ekuju ve}i prihodi po osnovu privatizacije i da u maju predstoji isplata stare devizne {tedwe, ocewuje se da }e neto pozicija dràve kod Narodne banke doprineti kreirawu likvidnosti banaka umesto, kao do sada, u posledwih godinu dana, povla~ewu likvidnosti. U narednom tromese~ju o~ekujemo da }e banke nastaviti sa kupovinom repo hartija i da }e po tom osnovu biti povu~eno dodatnih 11,5 milijardi dinara, budu}i da se uo~ava wihov daqi porast 12

Ekonomski pregled April 2006 zaduìvawa u inostranstvu i da }e, zbog o~ekivanog smawewa depozita dràve, do}i do rasta slobodnih rezervi banaka, koje bi one, logi~no, mogle iskoristiti za kupovinu repo hartija. Projekcije date na po~etku godine za drugo tromese~je suprotne su upravo iznetim stavovima zbog toga {to smo na po~etku godine predvideli znatno ve}i rast depozita dràve od ostvarenog, kao i da }e u drugom tromese~ju takva tendencija biti nastavqena, jer su na po~etku godine postavqeni prili~no ambiciozni, ali ne i neostvarivi, ciqevi ekonomske politike, u ~ijem ostvarewu nespornu ulogu, pored Narodne banke Srbije, ima i Ministarstvo finansija. 13

April 2006 Ekonomski pregled 7 6 5 4 3 2 1 4,37 2,08 1,61 0 3 2004. Monetarni multiplikator 6,07 2,44 1,76 M1 M2 M3 Doprinosi izvora sredstava stopi rasta ukupnih kredita poslovnih banaka (u procentnim poenima) 2005, po tromese~jima I II III IV I Neto krediti iz inostranstva 7,31 2,99 4,53 14,21 10,14 Dinarski depoziti -0,57 4,96 3,83 2,92 0,24 Devizni depoziti 3,81 9,30 7,93 6,64 3,90 Kapital 3,12 1,78 2,27 2,38 4,83 Rezerve kod NBS -0,64-11,44-6,84-11,93-7,08 Imobilizaciona 1) sredstva -1,87-6,31-6,14-10,86-5,75 Slobodne rezerve 1,83-0,53-0,27-1,65 1,97 Operacije na otvorenom trì{tu -0,60-4,60-0,43 0,57-3,31 Ostalo, neto -2,90 0,33 0,96 0,01-0,87 Ukupni krediti 10,13 7,92 12,67 14,22 11,16 Dràvi 0,53-0,17 0,65-0,64 0,48 Javnim preduze}ima 0,67 1,75-0,45-0,76 0,83 Privatnom sektoru 8,93 6,33 12,47 15,62 9,85 50 45 40 35 1) Imobilizaciona sredstva po osnovu dinarske i devizne obavezne rezerve i nove devizne {tedwe banaka. Godi{we stope rasta monetarnih agregata (u %) Kreirawe nov~ane mase Pored usporavawa godi{we stope rasta primarnog novca, u prvom tromese~ju monetarne agregate M1, M2 i M3 karakteri{e tako e usporavawe godi{we stope rasta i pored toga {to je monetarna multiplikacija ubrzana. Zahvaquju}i brèm rastu oro~enih dinarskih i deviznih depozita od depozita po vi ewu, usporavawe godi{we stope rasta monetarnih agregata M2 i M3 je mawe uo~qivo u pore ewu s M1, ~ija godi{wa stopa na kraju marta iznosi 26,1%. Brzina opticaja monetarnih agregata u prvom tromese~ju se smawuje pod uticajem sezonskih faktora, {to ukazuje na rast tra`we za novcem. Time se delimi~no opravdava ostvarivawe visokih godi{wih stopa rasta monetarnih agregata M2 i M3. Apsolutno i relativno pove}awe M3 u odnosu na M1 i M2 rezultat je rasta deviznih depozita, pre svega devizne {tedwe, {to je delimi~no kompenziralo ve}e smawewe nastalo po osnovu dinarskih depozita banaka. Posmatrano po sektorima, u prvom tromese~ju najve}i nominalni rast, 4,3%, imao je sektor stanovni{tva zahvaquju}i ve}em rastu devizne {tedwe, dok su nov~ana sredstva privrede smawena za 4,1%. Ostali sektori su zabeleìli rast od 14,5%. U strukturi M3, u prvom tromese~ju je nastavqena tendencija smawewa u~e{}a M1 i pove}awe u~e{}a deviznih depozita, a delom i dinarskih oro~enih depozita. U~e{}e M1 je sa 32,0% u martu godine smaweno na 28,0% u martu 2006, dok je u~e{}e deviznih depozita pove}ano sa 60,1% na 63,1%, a u~e{}e dinarskih oro~enih depozita sa 7,9% na 8,9%. Deflacionirano rastom cena na malo, M3 je u prvom tromese~ju ipak realno smawen za 0,3% (u istom periodu pro{le godine za 4,1%). 30 25 20 15 10 5 0 12 2004. 3 Tokovi kreirawa nov~ane mase pokazuju da je u prva tri meseca kreirawe nov~ane mase M3 ostvareno i po osnovu neto inostrane i neto doma}e aktive, pri ~emu je uticaj neto doma}e aktive bio dominantniji. Naime, nasuprot istom tromese~ju prethodne godine, kada je zahvaquju}i znatnijim prihodima od privatizacije i deviznom prilivu po drugim osnovama, nov~ani agregat M3 u potpunosti kreiran po osnovu neto Primarni novac M1 M2 M3 14

Ekonomski pregled April 2006 devizne aktive, u prvom tromese~ju doprinos neto devizne aktive je bio minimalan. Nasuprot bruto deviznim rezervama Narodne banke, koje su u posmatranom tromese~ju permanentno rasle, mawim delom po osnovu povla~ewa posledwe tran{e kredita od MMF-a, a znatno ve}im po osnovu kupovine efektivnog stranog novca na deviznom trì{tu i devizne obavezne rezerve, devizne rezerve banaka su daqe smawene. Delimi~no, to je bilo posledica ve}eg izdvajawa u obaveznu rezervu kod Narodne banke budu}i da je Narodna banka, radi pove}awa tro{kova inostranog zaduìvawa banaka i usporavawa wihove kreditne aktivnosti, u ovom tromese~ju pove}ala stopu obavezne rezerve na devizne depozite i dinarske depozite sa deviznom klauzulom, kao i na sve inokredite, sa 38 na 40%. Me utim, budu}i da su se banke u analiziranom tromese~ju kratkoro~no dodatno zaduìle za 21 milijardu dinara i da kreditna aktivnost beleì ~ak rastu}u godi{wu stopu rasta, efekti ovih mera jo{ uvek nisu dali o~ekivane rezultate. Ukoliko se posmatra kretawe neto devizne aktive bankarskog sektora u evrima, uo~ava se smawewe, na osnovu ~ega se moè zakqu~iti da je registrovani rast neto deviznih rezervi u dinarima posledica nominalne depresijacije kursa dinara prema evru. Po{to rast deviznih depozita stanovni{tva i privrede daleko prema{uje rast neto devizne aktive, zakqu~ujemo da po osnovu neto devizne aktive nije ostvareno kreirawe dinarske nov~ane mase. U okviru neto doma}e aktive, rastu nov~ane mase od 1,7% doprineli su sa 10,5 procentnih poena krediti banaka privredi i stanovni{tvu. Rast nov~ane mase bio bi daleko ve}i da deo kreiranog novca nije povu~en neto transakcijama bankarskog sektora sa dràvom i tokovima ostale neto aktive. I u toku prvog tromese~ja nastavqena je tendencija povla~ewa novca po osnovu neto potraìvawa od dràve pre svega zahvaquju}i rastu dinarskih depozita javnog sektora, prvenstveno kod Narodne banke. Poslovne banke su nastavile sa kupovinom obveznica stare devizne {tedwe, dok je kupovina obveznica trezora Republike Srbije drasti~no smawena. Ostala neto aktiva banaka smawena je najvi{e zahvaquju}i dugoro~nom zaduìvawu Doprinos delova aktive stopi rasta M3 (u procentnim poenima) 2005, po tromese~jima I II III IV I Neto devizna aktiva 3,9 9,8 10,4 11,1 1,0 Neto doma}a aktiva -3,1 3,5 2,6-0,2 0,6 Doma}i krediti 2,7 9,5 8,3 11,5 8,1 Neto potraìvawa od dràve -6,8 1,4-4,1-2,3-3,0 Krediti ostalim sektorima 8,9 8,2 11,3 14,2 10,5 Stanovni{tvu 1,8 4,1 5,7 5,6 3,7 Privredi u dinarima 6,2 3,7 5,6 8,9 5,3 Privredi u devizama 1,0 0,3-0,3-0,4 1,4 Ostalo -0,1 0,1 0,3 0,2 0,1 Kupqene obveznice stare devizne {tedwe 0,7-0,1 1,0-0,4 0,6 Kratkoro~ni din. krediti dràve bankama 0,0 0,0 0,0 0,0 0,0 Ostala aktiva, neto -5,8-5,9-5,6-11,7-7,5 Nov~ana masa (M3) 0,8 13,3 13,0 10,9 1,7 Neto doma}a aktiva banaka (stawe na kraju perioda, u milionima dinara) Dec. Jan. Feb. Mart Neto devizna aktiva 320.199 325.139 328.274 324.829 Neto doma}a aktiva 122.017 111.829 117.291 124.771 Krediti 361.114 373.853 385.996 396.992 Neto krediti dràvi -61.947-64.521-67.516-75.321 Krediti drugim sektorima 411.465 426.168 440.930 457.968 U tome: dinar. krediti privredi 224.254 230.538 238.369 247.697 Ostala aktiva, neto -239.097-262.024-268.705-272.221 Ukupni depoziti (M3) 442.216 436.968 445.565 449.600 Dinarski depoziti 175.367 161.122 166.289 165.967 Devizni depoziti 1) 266.849 275.846 279.276 283.633 1) Bez stare devizne {tedwe. 3. Privreda 47% Nov~ana masa po sektorima Stanovni{tvo i gotov novac u opticaju 47% Ostali sektori 6% 15

April 2006 Ekonomski pregled 3. Stanovni{tvo 29% 3. 40 35 30 25 20 15 10 5 0 Sektorski raspored dinarskih kredita banaka Stanovni{tvo 35% 34,6 20,4 5,7 3 2004. Izvori rasta plasmana banaka (% bilansne sume banaka) 9 3 Privreda 61% Dràva 9% Dràva 6% Doma}i izvori Inostrani izvori 33,2 21,6 15,6 9 3 Dinarski depoziti Devizni depoziti Zaduèwe banaka u inostranstvu Vanprivreda 1% Privreda 58% Vanprivreda 1% banaka u inostranstvu, koje nije ukqu~eno u kategoriju neto inostrane aktive. S obzirom na to da su cenovni pritisci izraèni i da mere monetarne politike jo{ uvek nisu dale o~ekivane rezultate, jasno je da ukoliko se èli suzbiti inflatorna inercija antiinflacioni karakter monetarne politike i u narednom periodu nalaè dodatnu restriktivnost. Me utim, ~ini se da kretawe godi{wih stopa monetarnih agregata jo{ uvek nije svedeno na nivo koji bi obezbedio ostvarivawe planiranih cenovnih targeta. Krediti banaka privatnom sektoru Podaci o godi{woj stopi rasta kredita u martu (58,2%) upu}uju na to da, i pored preduzetih mera Narodne banke koje su imale za ciq spre~avawe banaka da kao izvor kreditne aktivnosti koriste kredite iz inostranstva, kreditna ekspanzija ne jewava, {to je za posledicu imalo i pogor{awe inostrane pozicije banaka. Iako je bilo realno o~ekivati da }e se efekti mera Narodne banke u pogledu usporavawa kreditne ekspanzije, preduzetih jo{ krajem prethodne godine, jasnije ispoqiti u ovom tromese~ju, to se za sada nije ostvarilo. Na pove}awe i pro{irewe stope obavezne rezerve na deviznu osnovicu (u osnovicu za obra~un ukqu~eni i devizni depoziti lizing kompanija, koje ta sredstva drè na ra~unima kod mati~nih banaka) banke su odgovarale daqim zaduìvawem u inostranstvu, {to je uslovilo da dominantan izvor kreditne aktivnosti postanu inostrani izvori, umesto kao ranije devizni depoziti stanovni{tva i privrede. Pri tome, nastavak daqeg iscrpqivawa doma}ih izvora i traèwe dodatnih, inostranih izvora sredstava finansirawa kreditne aktivnosti ne samo {to stvara veliki tro{ak za Narodnu banku, budu}i da je neophodno sterilisati veliku koli~inu dinara koja se na taj na~in u sistemu produkuje, ve} uti~e i na ubrzavawe bazne inflacije i pove}awe spoqnog duga privatnog sektora. Samo u prva tri meseca ove godine ostvareno pove}awe kredita privredi i stanovni{tvu iznosi preko 11%, pri ~emu treba imati u vidu da, zbog uticaja sezonskih faktora, tek u narednom periodu treba o~ekivati ve}u kreditnu ekspanziju. 16

Ekonomski pregled April 2006 Struktura kredita stanovni{tvu (u milionima dinara) 2004. IV I II III IV I Krediti stanovni{tvu 64.441 69.844 82.569 102.707 124.937 141.352 Potro{a~ki 23.262 24.157 26.203 30.985 35.966 37.626 Za stambenu izgradwu 9.727 11.018 14.940 17.119 23.575 27.857 Ostalo 31.452 34.669 41.426 54.603 65.396 75.869 U strukturi ukupnih kredita dominiraju krediti privredi. Po{to u posledwih nekoliko godina nije bilo odobravawa deviznih kredita privredi, promene ovih kategorija u monetarnom pregledu su uglavnom posledica me uvalutnih promena. Procewuje se da preko 70% dinarskih kredita privredi predstavqaju dinarski krediti sa deviznom klauzulom. [to se ti~e ro~ne strukture plasmana privredi, dominiraju kratkoro~ni plasmani, ali je relativno visok i udeo dugoro~nog zaduìvawa. Kratkoro~no zaduìvawe uglavnom nije investicionog karaktera i preduze}a u najve}em broju slu~ajeva wemu pribegavaju usled nemogu}nosti da svoje obaveze u potpunosti servisiraju. Delom, po tom osnovu dolazi i do multiplikacije dinarskih depozita preduze}a u bankarskom sektoru. Preduze}a se u odnosu na banke jo{ uvek nalaze u poziciji neto du`nika. Iako krediti ovom sektoru rastu znatno brè od depozita, {to bi za posledicu moglo imati slabqewe pregovara~ke mo}i preduze}a pri ugovarawu uslova kreditirawa, to se ne de{ava jer se preduze}ima sve vi{e otvara mogu}nost direktnog zaduìvawa u inostranstvu, i to u iznosima koji nisu zanemarqivi. Po osnovu izdavawa kratkoro~nih hartija od vrednosti preduze}a, koje su kupovale banke, u posmatranom tromese~ju nije bilo pove}awa potraìvawa banaka od preduze}a. Tako e, u~e{}e ovih hartija u ukupnim potraìvawima banaka od preduze}a je prili~no malo. Nasuprot preduze}ima, stanovni{tvo se u odnosu na banke nalazi u poziciji neto poverioca. Me utim, budu}i da je tra`wa za kreditima kada je re~ o stanovni{tvu uglavnom neelasti~na i da stanovni{tvo nema mogu}nost da se direktno zaduùje u inostranstvu, uslovi pod kojima se stanovni{tvu odobravaju krediti su uglavnom nepovoqniji 3). Novoodobreni plasmani banaka (stawe na kraju meseca, u milionima dinara) Ukupni plasmani Dec. Jan Feb. Mart 452.343 509.941 563.544 633.424 Ukupni dinarski 363.089 413.757 461.309 523.410 plasmani Kratkoro~ni 159.641 194.572 226.349 269.875 plasmani u tome: privredi 136.443 164.835 191.199 226.716 stanovni{tvu 20.585 26.442 31.328 38.735 Dugoro~ni 203.448 219.186 234.960 253.535 plasmani u tome: privredi 92.560 98.956 105.774 114.022 stanovni{tvu 107.717 116.978 125.674 135.698 17

April 2006 Ekonomski pregled Kreditno trì{te u Srbiji - konkurencija ili monopol? Dana{we bankarsko trì{te u Srbiji odlikuje se velikim brojem banaka, konstantnim pove}awem iznosa odobrenih kredita i porastom kamatnih stopa. Mi{qewa stru~waka u pogledu pona{awa banaka na na{em trì{tu su podeqena. Neki smatraju da su banke monopolisti, dok drugi, nasuprot wima, isti~u da je na na{em bankarskom trì{tu prisutna konkurencija. Uobi~ajeni na~in za merewe konkurencije banaka predstavqa izra~unavawe Herfindal-Hirchmanov-og indeksa (HHI). HHI }emo definisati kao zbir kvadrata pojedina~nog u~e{}a banke u ukupno odobrenim kreditima celokupnog banakarskog sektora. Ukoliko je vrednost ovog indeksa do 1.000, moèmo govoriti o postojawu konkurencije na trì{tu, ako je izme u 1.000 i 1.800, re~ je o trì{tu sa karakteristikama oligopola, a kada je wegova vrednost preko 1.800 govorimo o monopolskim trì{tima. 1.000 900 800 700 600 500 400 300 200 100 0 676,58 526,54 Herfindal-Hirchman-ov indeks 879,67 835,52 827,84 803,10 801,19 785,36 773,50 681,56 828,14 751,48 2001. 2002. 2003. 2004. III Plasmani privredi Plasmani stanovni{tvu Ra~unaju}i ovaj indeks na plasmane odobrene privredi vidimo da je wegova vrednost u periodu od decembra 2001. pa do marta godine varirala od 526,54, koliko je iznosila u decembru 2001, do 828,14, {to predstavqa vrednost zabeleènu u martu ove godine. Te vrednosti upu}uju na zakqu~ak da je na na{em trì{tu u ovom segmentu aktivnosti banaka ipak prisutna konkurencija. Vrednost HHI indeksa na kredite odobrene stanovni{tvu u odnosu na 2001. godinu je u porastu i u martu je iznosila 751,48. Kao i u slu~aju kredita privredi, i u ovom delu kreditnog trì{ta deluje konkurencija. Me utim, konstantan porast vrednosti ovog indeksa ra~unatog i na jednu i na drugu vrstu kredita rezultat je pre svega poja~ane kreditne aktivnosti malog broja banaka, tako da ukoliko u budu}nosti bude nastavqen takav trend na{e trì{te }e, vrlo brzo, dobiti karakteristike oligopola. U analiziranom tromese~ju ostvaren je brì rast kredita stanovni{tvu u pore ewu s kreditima privredi, tako da je u ukupnim kreditima izraèna tendencija rasta u~e{}a kredita stanovni{tvu (u martu to u~e{}e iznosi oko 31%), {to je logi~no po{to je rizi~nost otplate ovih kredita mawa. U strukturi ukupnih kredita stanovni{tvu dominiraju dugoro~ni krediti. U okviru toga, krediti za stambenu izgradwu su pove}ani za oko 4,3 milijarde dinara, a potro{a~ki krediti za mawe od 2 milijarde dinara. îni se da su na zabeleèno usporavawe rasta potro{a~kih kredita u izvesnoj meri uticala i ~esta upozorewa monetarnih vlasti upu}ivana gra anima da budu obazrivi pri zaduìvawu kod banaka i da posebno vode ra~una o efektivnoj kamatnoj stopi i dodatnim tro{kovima zaduìvawa. Preostali rast kredita stanovni{tvu odnosi se na ostale kredite, uz napomenu da ne postoji mogu}nost uvida za koju su svrhu odobreni. U okviru kratkoro~nih kredita najve}e u~e{}e imaju krediti po osnovu minusnog salda na ìro i teku}im ra~unima gra ana. Ukupnom porastu kredita poslovnih banaka od 11,16% (ukqu~uju}i i kredite dràvi) u toku ovog tromese~ja neto inostrano zaduìvawe banaka doprinelo je sa blizu deset procentnih poena, dok je doprinos deviznih depozita iznosio svega ~etiri procentna poena, {to predstavqa nepovoqan signal. Narodna banka je svojim merama u ovom tromese~ju, pove}awem prose~ne stope obavezne rezerve i repo operacijama, ipak uspela da imobili{e deo sredstava (oko 39 milijardi dinara) i na taj na~in spre~i dodatnu kreditnu ekspanziju. U~e{}e ukupnih kredita poslovnih banaka u procewenom dru{tvenom proizvodu je sa 25%, koliko je iznosilo krajem prethodne godine, u martu pove}ano na blizu 28% (u~e{}e prirasta kredita za prva tri meseca u procewenom dru{tvenom proizvodu iznosi blizu 3%). Ali, i pored kreditne ekspanzije u prethodnoj i ovoj godini, u~e{}e kredita u dru{tvenom proizvodu u pore ewu sa zemqama u okruèwu nije veliko. To, svakako, bankama sa ve}inskim stranim vlasni{tvom daqe ostavqa prostor za pove}awe 3) Detaqnije videti: Karakterisitke kreditirawa stanovni{tva od strane banaka. 18

Ekonomski pregled April 2006 u~e{}a na doma}em trì{tu i za ostvarivawe visokih profita po osnovu zaduìvawa u inostranstvu po niìm kamatnim stopama, radi plasirawa sredstava po znatno vi{im u na{oj zemqi. 19

20 Komparativni pregled mera centralnih banaka u regionu preduzetih s ciqem ograni~ewa kori{}ewa kredita iz inostranstva kao izvora kreditne ekspanzije u godini April 2006 Dràva Prose~na godi{wa inflacija u % Nivo zaduènosti u % BDP-a Krediti nemonetarnom sektoru u % BDP-a Hrvatska 3,3 30,34 66,12 Rumunija 9,0 9,34 21,7 Bugarska 5,0 13,22 44,5 Makedonija 0,5 5,19 26,8 Srbija 16,5 11,00 25,2 Mere centralnih banaka Grani~na stopa obavezne rezerve trenutno iznosi 55%. U februaru doneta je odluka o uvo ewu posebne obavezne rezerve na sredstva banaka prikupqena po osnovu izdatih vrednosnih papira; stopa posebne obavezne rezerve iznosi 55%. Stopa obavezne rezerve na devizne depozite trenutno iznosi 40%. Referentna kamatna stopa se pove}ava, trenutno iznosi 8,5% na godi{wem nivou. Primewuju se prudencijalne mere, posebno u pogledu komponenti bilansa banaka u stranoj valuti. Minimalna stopa obavezne rezerve na depozitnu osnovicu iznosi 8%. Pored minimalne stope obavezne rezerve, primewuje se i dodatna obavezna rezerva ukoliko stopa rasta kredita prelazi prethodno definisane kriterijume. Ukoliko je stopa rasta kredita banaka ve}a od propisanih stopa rasta za period od tri, {est, devet i 12 meseci, banke su du`ne da u obaveznu rezervu izdvoje dvostruki iznos vi{ka odobrenih sredstava ako stopa rasta kredita definisane kriterijume prelazi za 1 procentni poen, trostruki iznos ako prelazi izme u 1,5 i 2 procentna poena i ~etvorostruki iznos ako stopa rasta kredita prelazi 2 procentna poena. Stopa obavezne rezerve na denarske i devizne depozite banaka iznosi 10%. [tedne zadruge obra~unavaju i izdvajaju obaveznu rezervu po stopi od 2,5%. Primewuju se prudencijalne mere (pra}ewe i analiza kretawa kredita po valutama i po ro~nosti, stres testovi, klasifikacija kredita po kategorijama itd.). Stopa obavezne rezerve na dinarske depozite iznosi 18%. Stopa obavezne rezerve na devizne depozite i kredite primqene iz inostranstva je 40%, a od maja godine stopa obavezne rezerve na te depozite i kredite sa rokom dospe}a do dve godine pove}ana je na 60%. U aprilu doneta je odluka o uvo ewu obavezne rezerve na zaduìvawe po osnovu subordiniranog kapitala od 20% i na sredstva koja davaoci lizinga drè na posebnim ra~unima kod poslovnih banaka od 100%. Pove}ane su stope obavezne rezerve na depozite lizing kompanija sa 10 na 20%. Od 30. septembra banke }e biti u obavezi da kredite odobrene stanovni{tvu uskla uju sa visinom svog osnovnog kapitala tako da iznos tih kredita mora biti jednak ili mawi od 200% vrednosti osnovnog kapitala banke. Ukoliko banka rast kredita stanovni{tvu ne uskladi sa svojim kapitalom, mora}e da izdvoji dvostruki iznos pozitivne razlike izme u stawa kredita na kraju meseca i stawa kredita na dan 30. septembra godine. Ekonomski pregled

Ekonomski pregled April 2006 Krediti banaka stanovni{tvu U prvom tromese~ju godine banke su odobrile oko 48,3 milijarde dinara plasmana stanovni{tvu, {to je 1,8% vi{e nego u ~etvrtom tromese~ju godine. U ukupno odobrenim kreditima smaweno je u~e{}e dugoro~nih kredita (sa 75,7% na 62,0%) u odnosu na posledwe tromese~je prethodne godine. Pri tom je neznatno promewena struktura plasmana. U prvom tromese~ju najvi{e je odobreno potro{a~kih i gotovinskih kredita (27,3 milijarde dinara), {to ~ini 56,6% ukupno odobrenih kredita stanovni{tvu. Me utim, taj iznos je za 3,2 milijarde dinara mawi u odnosu na ~etvrto tromese~je 2005, {to je doprinelo smawewu wihovog u~e{}a u ukupnim novoodobrenim kreditima za 10,7 procentnih poena u odnosu na to tromese~je. Stambeni krediti stanovni{tvu su u prvom tromese~ju ~inili 13,7% ukupnih kredita stanovni{tvu, {to je za jedan procentni poen vi{e u odnosu na prethodno tromese~je, dok je istovremeno u~e{}e minusnih salda na teku}im ra~unima gra ana pove}ano za 1,9 procentnih poena i oni ~ine 10,7% novoodobrenih plasmana stanovni{tvu. Plasmani banaka stanovni{tvu po osnovu revolving kredita itd., u prvom tromese~ju su ~inili 5,5% ukupno odobrenih kredita stanovni{tvu, {to predstavqa pove}awe za 2,8 procentnih poena u odnosu na prethodno. U~e{}e kredita fizi~kim licima za obavqawe nepoqoprivrednih delatnosti (privatni preduzetnici) u ukupnim kreditima stanovni{tvu pove}ano je za 0,3 procentna poena u odnosu na prethodno tromese~je i iznosi oko 5,5%. Me utim, treba imati u vidu da se jedan deo kredita ovim korisnicima evidentira kao kreditirawe privrede, zbog ~ega je taj iznos potcewen. Sli~na je situacija i kod kreditirawa poqoprivredne proizvodwe. Naime, u~e{}e ove vrste kredita u ukupnim plasmanima stanovni{tvu u prvom tromese~ju je pove}ano za dva procentna poena u odnosu na ~etvrto tromese~je prethodne godine i iznosi oko 5,1%. Budu}i da se pretpostavqa da je deo kredita koji se vode kao potro{a~ki ili gotovinski namewen poqoprivrednim proizvo a~ima, u~e{}e ovih kredita je verovatno ve}e. (ó %) 90 80 70 60 50 40 30 20 10 0 Poqoprivreda Struktura kredita banaka stanovni{tvu u IV tromese~ju i I tromese~ju Druge delatnosti Stambeni krediti Potro{a~ki i gotovinski krediti Minusni saldo na teku}im i Krediti po `irokreditnim -ra~unima karticama i sl. Ostalo I IV I IV I IV I IV I IV I IV I IV Kratkoro~ni Dugoro~ni 21

April 2006 Ekonomski pregled Smawewe tra`we za potro{a~kim i gotovinskim kreditima delimi~no je posledica pove}awa kamatnih stopa na te kredite, kao reakcije banaka na restriktivne mere Narodne banke Srbije, a delimi~no posledica sve ve}e upotrebe kreditnih kartica (revolving kredita po kreditnim karticama) i pove}anog kori{}ewa minusnog salda na teku}im i `iro ra~unima. Evidentne su i promene ro~ne strukture potro{a~kih i gotovinskih kredita, pri ~emu je u prvom tromese~ju u~e{}e kratkoro~nih pove}ano za 11,8 procentnih poena u odnosu na ~etvrto tromese~je i iznosi 29,2%. Potro{a~ki krediti su u prvom tromese~ju ~inili 22,1% ukupnih novoodobrenih plasmana banaka stanovni{tvu, {to predstavqa smawewe od 7,4 procentna poena u odnosu na prethodno. U navedenu grupu ukqu~eni su krediti za kupovinu trajnih potro{nih dobara, zatim adaptaciju stambenog prostora, toplifikaciju i gasifikaciju, {kolovawe, turisti~ka putovawa, ven~awa, kupovinu ogreva itd. Wihova zajedni~ka karakteristika je da se, po pravilu, odobravaju prema unapred utvr enoj nameni, naj~e{}e prema profakturi dobavqa~a robe, odnosno usluge. Ipak, pojedine banke svrstavaju i gotovinske kredite (tzv. ke{ kredite) u ovu grupu. Iz heterogenosti wihove namene proizlazi disperzija uslova po kojima se odobravaju te vrste kredita. Potro{a~ki krediti se odobravaju u dinarima. Naj~e{}e su indeksirani evrom, dok se krediti koji nisu indeksirani u najve}em broju slu~ajeva revalorizuju stopom rasta cena na malo. Efektivne kamatne stope na potro{a~ke kredite kre}u se u slede}im rasponima: za indeksirane kredite od 4,69 (kredit indeksiran u {vajcarskim francima) do 28,91% (kredit indeksiran u evrima) na godi{wem nivou, za kredite koji nisu indeksirani stranom valutom od 17 do 47,06% godi{we. Velike razlike izme u efektivnih kamatnih stopa prikazanih u izve{tajima banaka (na Internet prezentacijama banaka) posledica su delovawa razli~itih faktora koji uti~u na kreditni rizik zajmotra`ioca i stvarnog na~ina obra~una kamate i ostalih tro{kova u momentu zakqu~ivawa ugovora o kreditu (videti tekst boks). 22

Ekonomski pregled April 2006 Najnià efektivna kamatna stopa u okviru tih raspona odgovara kreditima za adaptaciju i rekonstrukciju stambenih objekata, kao i za toplifikaciju i gasifikaciju (4,69 do 19,98% za indeksirane, odnosno od 18,98 do 23,44% za neindeksirane kredite). Ove vrste kredita imaju veoma dug rok dospe}a - do 20 godina. Instrumenti obezbe ewa kredita mogu biti menice, ìranti, hipoteka, osigurawe kredita, osigurawe stana i ìvotno osigurawe korisnika kredita, pri ~emu je za kredite sa niòm kamatnom stopom neophodan ve}i broj instrumenata obezbe ewa, me u kojima je, po pravilu, i hipoteka. Za kredite ove vrste koji se odobravaju po vi{im kamatnim stopama redovno izmirewe kredita obezbe uje se samo menicom i ìrantima. Ne{to vi{e efektivne kamatne stope napla}uju se na potro{a~ke kredite za kupovinu trajnih potro{nih dobara. Najnià efektivna kamatna stopa zara~unava se na kredite za kupovinu automobila (10,2 do 20,3% za kredite indeksirane evrom, odnosno 23,39 do 29,77% za kredite koji nisu indeksirani). Krediti se odobravaju na period do sedam godina. Od instrumenta obezbe ewa je obavezna menica, a zatim ìranti (~iji se broj kre}e od nula do tri). êsto je neophodna obaveza zakqu~ewa kasko osigurawa i zaloga na kupqeno vozilo, dok je ponekad neophodno i ìvotno osigurawe korisnika ili hipoteka. Vi{e instrumenata obezbe ewa trebalo bi da podrazumeva i niù kamatnu stopu jer je, samim tim, i kreditni rizik mawi, me utim, to nije pravilo. Najvi{e efektivne kamatne stope odnose se na standardne potro{a~ke kredite, kao i na gotovinske kredite (za banke koje svoje gotovinske kredite vode kao potro{a~ke). Za kredite indeksirane evrom ona se kre}e u rasponu od 10 do 28,91%, a za neindeksirane kredite u rasponu od 17 do 47,06%. Odobravaju se na period do pet godina. Instrumenti obezbe ewa su, po pravilu, menica i ìranti (od nula do tri ìranta), ali je sve ~e{}e neophodno i osigurawe kredita. Bankarsko pravilo da smawewe rizika putem instrumenata obezbe ewa uti~e na smawewe kamatnih stopa banke nisu ispo{tovale. Koncentracija na mali broj banaka prisutna je i u segmentu potro{a~kih kredita. Tri banke su odobrile 68,7% potro{a~kih kredita. Struktura ove grupe se nije izmenila u odnosu na prethodno tromese~je. Grupa od prvih deset banaka po istom kriterijumu u~estvuje sa 89,4% EFEKTIVNA KAMATNA STOPA Efektivna kamatna stopa (EKS) predstavqa kamatnu stopu kojom se diskontovani (u momentu odobravawa kredita) priliv izjedna~ava sa diskontovanim (u momentu odobravawa kredita) odlivom vezanim za odobravawe i otplatu kredita. Osim sredstava koje banka odobrava komitentu i otplate kamate i glavnice od strane komitenta, ona u obzir uzima i obavezno u~e{}e/depozit komitenta, kao i tro{kove koje banka komitentu napla}uje prilikom odobravawa kredita, a koji su unapred poznati (npr. tro{kovi obrade kreditnog zahteva, odobravawa kredita, kreditnog biroa itd.). Posledica toga je da je svaki dinar kredita sa kra}im rokom dospe}a i na mawe iznose optere}en tro{kovima kredita vi{e od dugoro~nih kredita odobrenih u ve}im iznosima, zbog ~ega se vi{e EKS odnose na odobrene kredite sa kra}im rokom otplate i sa mawim iznosima sredstava. EKS ne uzima u obzir tro{kove koje komitent pla}a u vezi s kreditom, a za koje nisu unapred poznate tarife ili se direktno ne ti~u kreditirawa od strane banke (tro{kovi sudskog ve{taka za procenu nepokretnosti, tro{kovi uspostavqawa hipoteke itd.), kao ni tro{kove koji nastaju zbog neredovnog izmirewa obaveza. Interkalarna kamata predstavqa kamatu koju banke zara~unavaju od momenta odobravawa kredita do po~etka wegove otplate. Ona je ura~unata u obra~un EKS pri izradi plana otplate, koji su banke u obvezi da dostave komitentu. Me utim, apsolutni iznos interkalarne kamate zavisi od momenta odobravawa kredita, koji, moè se re}i, diskreciono odre uju banke, tako da se iznos kamate ne moè sa ta~no{}u utvrditi pre momenta odobravawa kredita. Iz tih razloga nije jasno da li je u kamatnu stopu koju banke prikazuju na svojim Internet prezentacijama ukqu~ena ova stavka, koja moè biti veoma zna~ajna, naro~ito ako se radi o kreditima na ve}e iznose. I pored propisane obaveze iskazivawa EKS, tri banke nisu iskazale EKS na potro{a~ke kredite. Iste banke za ostale vrste kredita iskazuju EKS. 23

April 2006 Ekonomski pregled (u %) 100 90 80 70 60 50 40 30 20 10 0 Koncentracija banaka po visini odobrenih potro{a~kih kredita IV Prve tri banke Prvih pet banaka Prvih deset banaka I u ukupnim plasmanima bankarskog sektora stanovni{tvu. Stanovni{tvo se u prvom tromese~ju nije najvi{e zaduìvalo kod banaka koje odobravaju kredite po najpovoqnijim uslovima u zemqi. Jednostavnost procedure i izvesnost dobijawa pozajmice od banke je, sude}i prema raspoloìvim podacima, mnogo va`niji faktor od cene i uslova kreditnog aran`mana. Tome doprinosi agresivna marketin{ka kampawa pojedinih banaka, koja je o~igledno efikasna, budu}i da je sektor stanovni{tva u Srbiji jo{ uvek u fazi "u~ewa" bankarskih termina poput plana anuiteta, ukupnih tro{kova kredita, sada{weg naspram o~ekivanog dohotka gra ana i sl. Banke koje su stanovni{tvu odobrile najvi{e kredita nemaju i najniè kamatne stope ni najmawe instrumenata obezbe ewa, niti imaju najve}u teritorijalnu rasprostrawenost. [tedwa stanovni{tva [tedwa stanovni{tva (u milionima dinara) 1.400 1.200 1.000 800 600 400 200 Dec. Jan. Feb. Mart Dinarska 3.267 3.462 3.587 3.755 Devizna 190.136 198.612 204.006 207.609 Ukupno 193.403 202.074 207.593 211.364 0 Herfindal-Hirchman-ov indeks 1.300,31 1.251,99 1.246,95 1.142,48 1.005,17 985,69 2001. 2002. 2003. 2004. III Devizna {tedwa U prvom tromese~ju godine ukupna {tedwa stanovni{tva porasla je u odnosu na decembar za 17,96 milijardi dinara, ili 9,2%. U okviru toga, dinarska {tedwa porasla je za 488 miliona dinara, a devizna {tedwa za 17,5 milijardi dinara. Stawe dinarske {tedwe posledweg dana u martu iznosilo je 3,8 milijardi dinara. Najve}e interesovawe iskazano je za {tedwu po vi ewu, zatim za {tedwu oro~enu preko godinu dana, a potom za {tedwu oro~enu do godinu dana. Iako poslovne banke nude ve}e kamatne stope na dinarske {tedne uloge, ipak je devizna {tedwa i daqe ve}a od dinarske. Iskazano u evrima, devizna {tedwa je na kraju marta dostigla iznos od 2,42 milijarde evra. [tedwa u evrima ~ini 90,81% ukupne {tedwe, 6,42% ukupne {tedwe je u dolarima, dok je 1,88% ukupne {tedwe u {vajcarskim francima. Analizom banaka po visini devizne {tedwe uo~ava se da je deset banaka uspelo da prikupi 78,3% ukupne devizne {tedwe. Moè se re}i da je to jedan od indikatora da postoji oligopolska struktura na ovom segmentu trì{ta. Takvo kretawe donekle potvr uje i vrednost Herfindal- -Hirchman-ovog indeksa (HHI). U decembru 2001. godine ovaj indeks je iznosio 1.300,31, da bi se 24