ЕЛЕКТРОМЕХАНИЧКИ ПРЕНОСНИЦИ ЗА ПОМОЋНА КРЕТАЊА

Μέγεθος: px
Εμφάνιση ξεκινά από τη σελίδα:

Download "ЕЛЕКТРОМЕХАНИЧКИ ПРЕНОСНИЦИ ЗА ПОМОЋНА КРЕТАЊА"

Transcript

1 MA3 ПОМОЋНА КРЕТАЊА МАШИНА АЛАТКИ HA61 Програмске целине за лакше дефинисање програма предмета ПРО10А Машине алатке: MA1 Сага о машинама алаткама и технолошким системима; МА Главно кретање машина алатки; МА3 Помоћна кретања машина алатки; МА4 Носеће структуре машина алатки; МА5 Вођице и улежиштења машина алатки; МА6 Управљање машина алатки Студенту ће на крају овог курса остати стечено знање и елаборат са подсетником шта је још могао научити Универзитет у Београду Машински факултет Катедра за производно машинство Предмет: Машине алатке Шифра предмета: ПРО10А Статус предмета: Изборни, Професор: Милош Главоњић MA3 ПОМОЋНА КРЕТАЊА МАШИНА АЛАТКИ ЕЛЕКТРОМЕХАНИЧКИ ПРЕНОСНИЦИ ЗА ПОМОЋНА КРЕТАЊА Ова тема припада целини МА3 Подршка за ову тему су: Разрада теме АН-6 и давање упутства за израду петог задатка, АР-5 Урађен пети задатак, ЗЗ-5 Kонфигурисање електромеханичког преносника за помоћно кретање Други тест, ЗТ- Електромеханички преносници за помоћна кретања машина за обраду резањем Други колоквијум, ЗК- Конфигурисање помоћних кретања машина за обраду резањем Овај писани материјал који је припремљен тачно за ову тему, h_6_1_pptpdf Допунски материјал са сајта предмета и самостално прибављена литература За време лабораторијских вежби у Лабораторији за машине алатке могу да се виде и анализирају и класичне концепције преносника за помоћна кретања Повезују се параметри процеса обраде и техничке карактеристике помоћних кретања машине алатке на којој се они изводе Посматрају се само електромеханички преносници као актуелна концепција преносника за помоћна транслаторна кретања машина за обраду резањем Међу њима су изабрани и детаљније се анализирају електромеханички преносници са обртним сервомоторима и завојним вретенима и преносници са транслаторним сервомоторима Поставља се и користи процедура за избор сервомотора на основу услова под којима он треба да ради приликом позиционирања и приликом интерполације, који се описују пројектним радним дијаграмом помоћних кретања Даје се осврт и на конструкције електромеханичких преносника за помоћна кретања HA610 ПРЕДГОВОР Ови електромеханички преносници саставни су део нумерички управљаних машина алатки Зато имају два режима рада, као и машине на којима су Један је режим позиционирања, а други режим интерполације, односно, обраде Сервомотор за такве осе бира се тако да задовољи два критеријума истовремено: да има довољно велики момент за убрзавање и да има довољно велики момент за трајан рад Допунски услови за момент сервомотора односе се на пригушење у преноснику и на спречавање прегревања мотора Пригушење у преноснику сматра се добрим ако се троши задовољавајуће велики момент на савладавање трења и довољно мали момент на та трења и ношење тежине покретних делова преносника Ова тема обухвата део могућег тумачења електромеханичких преносника за помоћна кретања На пример, на: Преноснике са обртним сервомотором више него на преноснике са транслаторним Преноснике у којима је актуатор рециркулационо завојно вретено пре него зупчаник са зупчастом летвом Приближну процедуру за избор мотора као у Z51, када је лакше изабрати мотор за и за режим интерполације, али и на детаљнију, каква је примењена на АР-5 и ЗЗ-5 Програмом предмета обухваћене су следеће теме: 9 Електромеханички преносници за помоћна праволинијска кретања Структура Класификација 10 Електромеханички преносник за помоћно праволинијско кретање Избор обртног сервомотора Овај подсетник има следећа поглавља: а) Поглавље у којем је поставка одговора на питање број 9: HA611 Електромеханички преносници за помоћна праволинијска кретања (EMPPPK) Структура Класификација b) Групу поглавља у којима је поставка одговора на питање број 10: HA61 Електромеханички преносник за помоћно праволинијско кретање (EMPPPK) Избор обртног сервомотора (SM) Приближна процедура; HA613 Електромеханички преносник за помоћно праволинијско кретање (EMPPPK) Избор транслаторног сервомотора; HA614 Једноставни примери избора сервомотора и HA615 Електромеханички преносник за помоћно праволинијско кретање (EMPPPK) Избор обртног сервомотора (SM) Детаљнија процедура c) Поглавље HA616 Разрада АР-5 теме АН-6 и упутство за израду петог задатка, ЗЗ-5 Овај документ је компактан и намењен је за школске потребе Његово тумачење ваља почети тек када се има довољно времена Најбоље је то чинити уз помоћ инструктора и у целом окружењу припремљеном за предмет Машине алатке У Београду, марта 011 године h_6_1_pptpdf НА-6 и АР-5 Разрада питања 9 и 10 Страна 1 од укупно страна 10

2 ЕЛЕКТРОМЕХАНИЧКИ ПРЕНОСНИЦИ ЗА ПОМОЋНА КРЕТАЊА У радној недељи VIII завршавају се АН-6, АР-5 и З3-4 Тако су, по плану рада у недељи VIII: (1) АН-6 Електромеханички преносници за помоћна кретања У оквиру ове теме припремају се одговори на следећа три питања, планирана за усмени испит: 9 Електромеханички преносници за помоћна праволинијска кретања Структура Класификација 10 Електромеханички преносник за помоћно праволинијско кретање Избор обртног сервомотора Одговори на ова питања дају се на часовима планираним за АН-6, њих два у радној недељи VIII Они су и припрема за други тест (ЗТ-) и за усмени испит На ову тему састављен је и (домаћи) задатак ЗЗ-5 Kонфигурисање електромеханичког преносника за помоћно кретање () АР-5 Упутство за израду петог (домаћег) задатка, ЗЗ-5 Kонфигурисање електромеханичког преносника за помоћно кретање Овим се врши разрада теме АН-6 На основу упутства за израду петог (домаћег) задатка припрема се и једна тема која може бити на другом колоквијума (ЗК-), али и на трећем (ЗК-3), по избору студента У припреми за израду (домаћих) задатака и задатака на колоквијумима ЗК- и ЗК-3 ваља користити и урађени задатак Z51 са сајта предмета о избору обртног сервомотора за електромеханички преносник за помоћно кретање HA611 ЕЛЕКТРОМЕХАНИЧКИ ПРЕНОСНИЦИ ЗА ПОМОЋНА ПРАВОЛИНИЈСКА КРЕТАЊА (EMPPPK) СТРУКТУРА КЛАСИФИКАЦИЈА Ако је електрични део овог преносника обртни сервомотор (SM), онда је механички део преносника (PPK) обично једноставан преносник са паром зупчаника, са зупчастим каишним паром, али и без њега Актуатор (A) тада је обично рециркулационо завојно вретено (ZV), али може бити и зупчаник у спрези са зупчастом летвом, S611 Ако је електрични део транслаторни сервомотор, онда механички део (PPK) и актуатор (A) нису потребни Према томе, електромеханички преносници за помоћна праволинијска кретања могу бити са обртним и са транслаторним сервомоторима Актуатори уз обртни сервомотор обично су рециркулационо завојно вретено и зупчаник са зупчастом летвом Некада су обртни сервомотори били са четкицама и на једносмерну струју, а сада су без четкица и са електронском комутацијом Некада су регулатори за управљање (обртних) сервомотора били аналогни, а сада су дигитални ) EMPPPK са завојним вретеном b) EMPPPK са зупчастом летвом Легенда: SM: сервомотор, РРК: преносник за помоћно кретање, K: клизач, V: вођица, ZV: завојно вретено, А: актуатор, М М момент сервомотора, n M : број обрта сервомотора, ϕ M : угао обртања сервомотора, v s : брзина помоћног кретања, h: ход, t: време S611 Типичне структуре EMPPPK са обртним сервомотором У овим преносницима потребно је да клизач K оствари прописану брзину v s (t) на прописаном ходу h(t) да би се тако стекли услови за слагање кретања у обради неке површи Обртном сервомотору (SM) се за ту прилику управља и брзином бројем обрта n M (t) и углом ϕ (t), а транслаторном се управља брзином и ходом актуаторског дела, директно спојеног са клизачем K вођице Завојна вретена су рециркулациона па се могу занемарити губици у њима и њиховим улежиштењима када се врши упрошћавање конфигурисања једног оваквог електромеханичког преносника Када је вођица клизна доминатни су губици од трења на таквој вођици На котрљајној вођици могуће је трење и занемарити Позиционирања се врше у етапама τ,τ 8 и τ 10, све по пројектном радном дијаграму са h6_1_pptpdf НА-6 и АР-5 Разрада питања 9 и 10 Страна од укупно страна 10

3 MA3 ПОМОЋНА КРЕТАЊА МАШИНА АЛАТКИ S41 То су краткотрајне етапе, по правилу без оптерећења из процеса обраде У њима је зато могуће SM оптеретити вршним оптерећењем знајући да оно треба да траје око 01s У етапамаτ 6 и τ 8 у оптерећење осе урачунате су и силе из процеса обраде које стварно постоје само у етапи τ 7 Таква претпоставка уводи резерву у избору сервомотора за трајни рад, али је не треба користити и као критеријум за избор сервомотора за режим позиционирања По томе се режим позиционирања посматра као контролно краткотрајно вршно оптерећење, које се користи да се провери да ли SM, који може да трајно носи ефективно оптерећење из пројектног радног дијаграма, наилази на несавладива вршна оптерећења, иако су она већ урачуната у ефективно оптерећење Карткотрајна вршна оптерећења по правилу имају мали удео у ефективном оптерећењу За потребе ове анализе довољно је знати вучну карактеристику SM За обртне SM то је M M ( n M ), за транслаторне FM ( v M v s ), S61 По пројектном радном дијаграму са S41 SM позиционирање започиње из мировања ( v = 0 ) и достиже пуну брзину ( n или ) са којом преносник за помоћно кретање добија s M mx v M mx брзину v за позиционирање Време тог убрзавања ( t ) мора бити испод Δt, ако се рачуна са sp M Δ t вршним оптерећењем SM, моментом за обртни, или силом за транслаторни SM, по дефиницији, има управљану брзину, али не и вучну карактеристику То значи да ће MM, односно FM бити последица оптерећење којем је мотор изложен Ако се програмирана брзина остварује под оптерећењем мањим од вршног (, или ), онда оно може трајати дуже од Δt Ако је још то M Δ t F Δt оптерећење мање од, за обртни SM, односно, од F за транслаторни, онда таквом опретећењу M0j 0 сервомотори могу бити изложени неограничено дуго Те две карактеристике такође су познате, свака за свој сервомотор Тако, за обртни SM, S61), дозвољено трајно оптерећење зависи од: Дозвољеног загревања SM, Δ T j Обично се налазе подаци за ΔT1 = 60 K и ΔT = 100 K Дозвољеног ограниченог трајања тог оптерећења, S Обично се налазе подаци за S 1 (100K), што значи да мотор може да ради трајно под тим оптерећењем и загревањем до 100K Алтернативно, подаци се дају за загревања до 60K За режим S 3 = p% мотор може да ради p[%] од расположивог времена са тим моментом (p = 5; 30; 60%) F Δt b) Параметри и карактеристике ) Параметри и карактеристике обртног SM транслаторног SM J M [kgm ]: момент инерције ротора мотора; P M [kw] (I M, U M ): снага напајања мотора; Δt [ms]: трајање вршног оптерећења; M Δ t, или F Δt : вршне карактеристике; n M mx или v M mx : брзине SM у позиционирању (BH); P: примар; S: секундар S61 Уобичајени подаци о SM довољни за проверу ношења вршног оптерећења h_6_1_pptpdf НА-6 и АР-5 Разрада питања 9 и 10 Страна 3 од укупно страна 10

4 ЕЛЕКТРОМЕХАНИЧКИ ПРЕНОСНИЦИ ЗА ПОМОЋНА КРЕТАЊА Свака од карактеристика (S, Δ ) обртног SM почиње припадајућим моментом M kоји мотор има T j док мирује под условима (S, ΔT j ) Када треба изабрати SM за режим позиционирања, онда треба израчунати његово вршно оптерећење по пројектном радном дијаграму, S411 и S41 и наћи SM који га може носити Основно оптерећење потиче од инерције покретних маса које треба убрзати тако да се на клизачу K постигне брзина У широј анализи може да се посматра и убрзавање и у етапи τ 6, иако је тада v sr < v sp v sp резерву и за ту ситуацију, за случај да се она деси, зато што је оптерећење од процеса ту ипак урачунато, да би SM имао HA61 ЕЛЕКТРОМЕХАНИЧКИ ПРЕНОСНИК ЗА ПОМОЋНО ПРАВОЛИНИЈСКО КРЕТАЊЕ (EMPPPK) ИЗБОР ОБРТНОГ СЕРВОМОТОРА (SM) ПРИБЛИЖНА ПРОЦЕДУРА Овде ће се посматрати само преносници са рециркулационим завојним вретеном и у убрзавању Елементи оваквог преносника показани су на S613) Без велике грешке може се ставити и μ 0, μ 0 (ZV је рециркулационо, PPK је једностепени) Уобичајени редослед у таквој школској p процедури избора обртног сервомотора је: Израчунати оптерећења клизача K за време позиционирања, S613) По пројектном радном дијаграму прописана је v s (t) Ако се посматра етапа τ, или нека њој слична, онда у том оптерећењу не учествује процес обраде У етапи τ 6, или њој сличној, процес учествује и треба га урачунати ако се одлучи да се анализирају и такве етапе oj zv ( G sn α + μg cos α + F ) o 1 1 μ f hzv MMμ π ) Модел типичног електромеханичког преносника за b) Упрошћени модел за израчунавање праволинијско помоћно кретање укупног времена убрзавања SM сервомотор; PPК (механички) преносник за помоћно кретање; Z 1, преносни елементи у PPK, ZV завојно вретено; A актуатор; укупни момент инерције редукован на осу SM, M 300, M 00 расположиви J Σ момент SM за брзи ход, према врсти SM; M расположиви момент мотора за убрзавање за ; μ zv коефицијент трења на ZV; P μ коефицијент трења у PPK S613 Електромеханички преносник за помоћно праволинијско кретање са обртним сервомотором Израчунати вучну силу Q M од сталних оптерећења клизача K која не зависе од брзине У етапи τ довољно је тачно ако се постави QM = μgcosα1+ G0snα1, не рачунајући утицај вођице прецизније од тога, или, да се постави QM = μgcosα1+ G0sn α 1 + Fμf У етапи τ 6 ваља израчунати Q M као вучну силу на вођици на којој клизач (K) носи тежину G и силе од процеса Ако није M Δ t константан до n M mx, онда тај део карактеристике треба прерадити у део по део константну ( M над n Δ, = 1,, где је M средња вредност ( sp [m/mn] h zv ) ( z z ) M Δ t над Δ n Δn, S613b)) Ту је 1 nmmx [mn ] = v [m] = d d 1, где је h zv корак завојног вретена (ZV), d z1 и d z су кинематички пречници зупчаника Z 1 и Z Осредњену карактеристику M Δ t умањити за M Mμ да би се добио остатак те карактеристике за савладавање инерције покретних маса, S613b) h6_1_pptpdf НА-6 и АР-5 Разрада питања 9 и 10 Страна 4 од укупно страна 10

5 MA3 ПОМОЋНА КРЕТАЊА МАШИНА АЛАТКИ Израчунати моменте инерције клизача (K), завојног вретен (ZV) и оба зупчаника (Z 1 и Z ) и редуковати их на осу I SM, S614 Тако, по закону о одржању енергије, за K je 0 5mv s = 0 5J m,ii ωii ; ωii = π nii 30 ; v s [m/s] ( [mn ] 60) 1 = nii hzv [ m] и J m, II = m( hzv π ), што је редукована инерција K на ZV ZV, Z1 и Z су ваљци Моменти инерције им се израчунавају као н S614c) Редукција инерције J, са вретена II, на J, на вретену I полази од одржања кинетичке 0 II II II, I I енергије на I и II: 5JIIω = 05J ω ; ω II = ω I ; = d z d z1 Отуда се редукција врши са квадратом преносног односа, S614b) За одабрани SM узима се момент инерције J M његовог ротора из таблице његових параметара После тога се израчуна укупно инерционо оптерећење Ј Σ мотора у току позиционирања: II I ( J z + J zv + m( hzv ) ) = J M J Σo J Σ = J M + J z1 + π +, где је J Σ o укупни момент инерције без момента инерције (ротора) SМ J mii = ( [ m] π ) m h zv ni d = = n d II z z1 II, I = JII а) Редукција K ZV b) Редукција ZV I c) Момент инерcије ваљка S614 Поставка приближног израчунавања у избору обртног сервомотора за позиционирање J J o d / = 0 πρ ( πρ L) r dr = d L Израчунати време убрзавања t одабраног SМ од 0 до n Mmx под задатим оптерећењем Тај SМ сматрати употребљивим за ово позиционирање ако је t 01 s У супротном, тражити јачи SМ, ако је t 01 s, или слабији, ако је t много мање од 01 s Израчунавање t своди се на израчунавање t, која sе потроше да sе SМ убрза за Δn, S13b): JΣ ωm = M, J ΣΔω M = M t ; Δω = π Δ 30 ; t = J Σ Δn 955M ) ; π Укупно време убрзавања је: M n t t = ( J 955) Δn M = Σ ( HA613 ЕЛЕКТРОМЕХАНИЧКИ ПРЕНОСНИК ЗА ПОМОЋНО ПРАВОЛИНИЈСКО КРЕТАЊЕ (EMPPPK) ИЗБОР ТРАНСЛАТОРНОГ СЕРВОМОТОРА Овакав EMPPPK нема конверзију обртног кретања у праволинијско, па ни елементе за то Како је још вођица у овом преноснику обично котрљајна, зато што транаслаторни SМ омогућава велике брзине v s, а нема велике вучне силе, то се онда оптерећење клизача К, S411, може сматрати оптерећењем SМ, занемарујући губитке на таквој вођици Проверавају се вршно и трајно оптерећење Провера вршног оптерећења транслаторног SМ обично има овакав ток: Израчунати инерционо оптерећење клизача К за време позиционирања у етапи τ, или некој њој сличној, у којој је потребна максимална вучна сила У етапи τ је: F n = m = mv sp τ Израчунати вучну силу Q M од осталих оптерећења која не зависе од брзине v s, као и за обртни SМ У ову вучну силу урачунати и оптерећење из процеса када се анализира етапа τ 6, или нека њој слична У етапи ( ) τ је: ( cos ) QM = μ G α1+ Fp + F μ f + tggsnα1, а у етапи τ 6 додаје се μ Rb + Rn + R s, док је = v sr τ 6 Ако је транслаторни SМ синхрони онда постоји привлачна сила F, које иначе у том износу нема у асинхроним транслаторним SМ p Наћи погодан транслаторни SМ тако да његова расположива вучна сила ( F M mx, S61b) на брзини v = v sp буде већа од укупне силе у посматраној етапи На пример, у етапи τ укупна M mx сила је F = F + Q M n M h_6_1_pptpdf НА-6 и АР-5 Разрада питања 9 и 10 Страна 5 од укупно страна 10

6 ЕЛЕКТРОМЕХАНИЧКИ ПРЕНОСНИЦИ ЗА ПОМОЋНА КРЕТАЊА Према томе, када се нацрта пројектни радни дијаграм посматране осе зна се у којој етапи се појављује вршно оптерећење Треба очекивати да се у етапама сличним етапи τ појављује вршно оптерећење у позиционим кретањима, а у етапи τ 6 вршно оптерећење оса које се користе у процесу обраде Провера трајног оптерећења транслаторног SМ обично има овакав ток: Из пројектног радног дијаграма посматране осе помоћног кретања преузети ефективну вредност силе у правцу кретања, R xef Наћи погодан транслаторни сервомотор тако да његова расположива вучна сила ( F 0, S61b) до брзине vmmx vsp буде већа од ефективне силе у посматраном пројектном радном дијаграму Свакако је потребно да одабрани транслаторни SМ задовољи и захтеве вршног и захтеве трајног оптерећења којем је изложен HA614 ЈЕДНОСТАВНИ ПРИМЕРИ ИЗБОРА СЕРВОМОТОРА Пример први Избор обртног сервомотора: Изабрати погодан обртни SМ за позиционирање у етапи у EMPPPK када је познато: v sp =15m/mn; m=400kg; μ=0; G=4kN; α 1 =90 ; tg=05; ZV: τ d zv =10mm; l zv =1m; h zv =10mm; ρ zv =8000kg/m 3 ; Z : b z =30mm; ρ z =ρ zv ; Z 1 : d z1 =60mm; b z1 =b z ; ρ z1 =ρ zv ; τ = 0 1s, по дефиницији; F 0 ; 0 μ f F p У овој етапи нема сила од процеса обраде Још је, по задатим подацима: =, G = t G = kn и ( α1 μ α1 μ μ ) ( π ) M = t Gsn + Gcos + F + F h / 16 Nm Моменти инерције ZV, Z 1 Z, као ваљака, Mμ g f p ZV 4 3 износе: J zv = π kgm ; J и kgm z J z И овде се види ефекат пречника ваљка на његов момент инерције: Z има момент инерције скоро као ZV које је дугачко 1m Момент инерције клизача масе m, редукован на осу ZV, 3 ( ) износи: J m, II = (π ) kgm Ако је постављен критеријум t = τ = 0 1s и ако би постојао SМ са M Δ t = const и Δt > 0 1s, онда би било nm mx ( ) = 3000 mn -1, Δ n 1 = nm mx и M бар колико ( J Δn ) ( 955t ) 9 4 Nm Дакле, треба тражити SМ који има M t = const бар 1 Σo 1 = до 3000 mn -1 и да буде M > 94 Nm да би се имала резерва и за J, који није урачунат у и за M Такав SМ може бити неки за који је = 0 3 Mμ Sа овим SМ било би: Δt J = J + J Σ M Σo 4 Δt s, M M ( ) 3 M o Δ g 4 J Σ o 4 Δt 4 o S1,100K = 16 Nm, = 6 10 kgm = kgm и M = Nм Са овим сервомотором 1 = 3 t 1 би време убрзавања било t = = ( ) ( ) s < 01s Ово се може сматрати коректним избором: овај SМ може да носи терет позиционирања укупно 03s, а оно траје само = < 01s t Ваља уочити и ове детаље: Тежиште клизача К вероватно није у равни (X,Y) вођица и, вероватно, G има неки момент око оса Y и Z То онда ипак изазива неки утицај трења на вођици, а он овде није урачунат Pо моделу би та сила трења била μg cosα1, али је овде α 1 = 90 Инерциона сила вероватно има неки момент око оса Y и/или Z, а то би опет изазвало неки утицај трења на вођици Овај модел то не урачунава, него само инерциону силу у правцу осе X вођице Прави утицај инерције урачунава се преко момента инерције J mii, Ако би се посматрали почетак радног хода посматране осе (RH са S41, етапа τ 6 ) и брзина радног хода од v sr = 3 m/mn, онда би мотор морао имати максимални број обрта од: nm mx = (3 001) = 600 mn -1 Резерва момента SМ ( M P ) за силе из процеса износи ( 955) ( ) ( ) ( ) M = M M J n t = 114 Nm Са овим P 300 Mμ Σ Mmx моментом би се на клизачу (К) могла остварити сила у правцу осе X вођице од 114 π N, што је свакако солидна резерва да се етапа τ може сматрати вршним оптерећењем овог SМ Подразумева се да губици на завојном вретену, у његовим лежајевима и у преноснику за помоћно кретање нису урачунати као мале величине у односу на оптрећење од процеса Овим рачуном биран је сервомотор само за етапу са позиционирањем J M h6_1_pptpdf НА-6 и АР-5 Разрада питања 9 и 10 Страна 6 од укупно страна 10

7 MA3 ПОМОЋНА КРЕТАЊА МАШИНА АЛАТКИ Пример други Избор транслаторног сервомотора: Изабрати погодан транслаторни SМ за позиционирање у етапи τ у EMPPPK када је познато: v = 80 m/mиn; m = 100 kg; μ 0 (вођица котрљајна); α = 0 (погодна концепција да се SМ не оптерећује са G ); = 0 (SМ да буде 1 асинхрони); Δt = 01s И у овом случају убрзавање треба да траје 01s Оса се посматра само као позициона, па је у овој етапи мотор изложен вршном оптерећењу По подацима за ову етапу је убрзање = τ = m/s Дакле, овај преносник треба да има убрзавање са убрзањем v sp ( ) 33 већим од 1g То га сврстава у брзоходне Даље је: F = = 1333 N; Q = = 0 (вођица је хоризонтална котрљајна, SМ нема привлачну силу, n sp o F p је постављено на нулу по услову задатка) Према томе, укупна сила је FM = = 1333 N, а треба да се оствари до брзине мотора од 80 m/mn За ову прилику довољан би био транслаторни SМ са следећим параметрима по S61b): v m/mиn и F mx 1333 N MF mx 80 M HA615 ЕЛЕКТРОМЕХАНИЧКИ ПРЕНОСНИК ЗА ПОМОЋНО ПРАВОЛИНИЈСКО КРЕТАЊЕ (EMPPPK) ИЗБОР ОБРТНОГ СЕРВОМОТОРА (SM) ДЕТАЉНИЈА ПРОЦЕДУРА Основни модел за ову процедуру показан је на S613 Посматра се само електромеханички преносник са обртним сервомотором и рециркулационим завојним вретеном Пројектни радни дијаграм се одређује по модели са S411 Користе се и ове ознаке у детаљнијој процедури: η z степен корисности преносника за помоћно кретање, РРК ηzv степен корисности споја у рециркулационој навртки ρ угао трења у рециркулационој навртки α угао нагиба завојнице рециркулационог вретена = d d преносни однос у РРК z z1 MMR момент мотора потрошен на процес обраде MM μ момент мотора потрошен на губитке од трења, или, на губитке који не зависе од брзине осе F μ f MM μ 1 момент мотора потрошен на савладавање трења на вођици Q μ 1вучна сила потребна да се савлада трење на вођици MM μ момент мотора потрошен на фиксну силу трења ван вођице, на заштити вођица и слично MM μ 3 момент мотора потрошен на трење у лежиштима завојног вретена μlzv коефицијент трења у лежиштима завојног вретена FLZV сила у лежиштима завојног вретена, која је меродавна за израчунавање губитака на трење и у коју се урачунава и преднапрезање завојног вретена ако оно има два лежишта δf фактор за израчунавање F LZV За школске потребе овде је одабрано да буде FLZV = δffg δl фактор за израчунавање пречника dl трења у лежајевима завојног вретена За школске потребе овде је одабрано да буде dl = δldzv MMG момент мотора потрошен на тежину покретних делова на нагнутој оси MMD момент мотора потрошен на дисипацију, процес обраде и тежину покретних делова MMP момент мотора расположив за позиционирање, M 00, или M 300 MMU момент мотора који је расположив за убрзавање осе m маса транслаторно покретних делова преносника Детаљнија процедура обично тече овако: Израчунати момент мотора потрошен на процес обраде: M = R h ( π ηη ) Оријентација за MR s ZV z zv степен корисности η z је: 095 до 097 за једностепени зупчасти каишни преносник; 09 до 095 за једностепени зупчасти преносник; 088 до 094 за једноставнији планетарни преносник; 085 до 09 за циклоидни преносник итд Оријентација за степен корисности η је: η = tgα tg( α + ρ), или, ηzv = ( hzv /( πdzv )) tg( rctg( h zv /( πd zv ) + ρ) Оријентационо, он износи од 08 до 096, већ према томе да ли је завојно вретено ваљано, или брушено Угао трења је око 0 степена zv zv μ h_6_1_pptpdf НА-6 и АР-5 Разрада питања 9 и 10 Страна 7 од укупно страна 10

8 ЕЛЕКТРОМЕХАНИЧКИ ПРЕНОСНИЦИ ЗА ПОМОЋНА КРЕТАЊА Израчунати момент мотора потрошен на трења у преноснику, MMμ MMμ1 MMμ M M μ3 = + + Оријентација за коефицијент трења на вођици је: око 018 са спој сивог лива по сивом ливу, око 01 за вођицу од сивог лива и облогу од епоксидне смоле на клизачу и око 006 за вођицу од сивог лива и уметак од тефлона на клизачу Коефицијент трења μlzv у лежиштима завојног вретена може да буде од 0003 до 0005 Фиксна сила трења на покривци вођица од лима обично износи око 180 N/m ако је покривка широка до 1 m, око 0 N/m ако је покривка широка m итд Појединачно, компоненте момента трења овде су: MMμ1 = Qμ1 hzv ( π ηη z zv), где је Qμ1 = μ( Gcos α1+ FP + Rn + Rb), са унетим силама које постоје; MMμ = Fμfhzv ( πηη z zv) и MMμ3 = μlzvflzvdl ( η z) Израчунати момент мотора који се троши на држање тежине покретних делова преносника: M = t Gsn α h ( πη η ), где је G = mg MG g 1 zv z zv Израчунати укупни момент дисипације: MMD = MMR + MM + MMG Израчунати момент мотора који преостаје за убрзавање преносника: MMU = MMP MMD Поставити допунске услове за обезбеђивање стабилног рада преносника и за спречавање прегревања мотора Препоручује се да момент трења задовољи ове услове: 005M M 01M, где је M0 = M0j трајни момент мотора са S61 и то за Δ T = 100 К Тада 0 Mμ 0 се очекује да ће пригушења у преноснику бити довољно за његов стабилан рад Још се препоручује да буде MMG + MMμ 03 M0, да се мотор не загрева превише носећи тежину покретних делова и савладавајући трења Применити део приближне процедуре по којем се израчунава време убрзавања осе, или по коме се израчунава неки параметар преносника, ако се зна време убрзавања, користећи момент M Рад преносника у трајном режиму своди се на коришћење ефективне силе μ Rxef MU из пројектног радног дијаграма да се одреди потребан трајни момент мотора M 0 6) Дискусија Биће урађена на часу За увежбавање овде ће бити урађен један пример у АР-5 и то по детаљнијој процедури, а онда и задат пети (домаћи) задатак, који треба решити по тој процедури HA616 РАЗРАДА АР-5 ТЕМЕ АН-6 И УПУТСТВО ЗА ИЗРАДУ ПЕТОГ ЗАДАТКА, ЗЗ-5 1) Поставка проблема Потребно је одабрати сервомотор за један електромеханички преносник за транслаторно помоћно кретање за које је већ раније урађен пројектни радни дијаграм (у ЗЗ-3) У овом случају се додају остали потребни подаци и треба применити детаљнију процедуру за овај избор Од свих оваквих преносника задатак обухвата само преноснике са завојним вретеном као актуатором Приликом бирања мотора треба проверити да ли он може да краткотрајно носи вршно оптерећење и да ли трајно може да носи прописано ефективно оптерећење из пројектног радног дијаграма Ова друга провера је једноставна Своди се на проверу да ли мотор има момент са S61 довољан да савлада ефективно оптерећење по пројектном радном дијаграму ) Уобичајена поставка задатка ЗЗ-5 За овај задатак користити поставку за (домаћи) задатак 33-3, датој у Т414 и остале податке дате у Т611 Потребно је: а) Поставити критеријум за избор сервомотора за убрзавање у задатој етапи и то тако да време убрзавања буде колико траје та етапа по Т414, или 01s, колико је уобичајено, или колико је задато као t у Т611 b) Одредити границе за момент сервомотора у којима се он неће превише грејати и у којима ће преносник имати довољно пригушење c) Поставити критеријум за избор сервомотора за трајни рад 3) План рада Примениће се детаљнија процедура за избор обртног сервомотора за преносник са завојним вретеном као актуатором Детаљније ће се размотрити услови рада сервомотора за време убрзавања на почетку позиционирања, у задатој етапи τ По тој процедури детаљније се израчунава момент мотора који се троши на губитке у преноснику који не зависе од брзине клизача Обично се та процедура спроводи следећем редоследу: Евидентирати да не постоји оптерећење сервомотора од процеса у етапи τ па да је M MR = 0 Израчунати компоненте укупног момента мотора потрошеног на губитке од трења M 0j h6_1_pptpdf НА-6 и АР-5 Разрада питања 9 и 10 Страна 8 од укупно страна 10

9 MA3 ПОМОЋНА КРЕТАЊА МАШИНА АЛАТКИ Израчунати укупни момент мотора утрошен на трење, MM μ Израчунати утрошак момента мотора на држање тежине покретних елемената преносника, M MG Израчунати укупни момент мотора потрошен на све губитке у преноснику који износи: M = M + M + M MD MR Mμ MG Поставити услове за момент мотора тако да се мотор не прегрева и да преносник има довољно пригушење Израчунати укупни момент инерције покретних елемената преносника редукован на осу мотора У то урачунати и задати момент инерције ротора мотора ( J M ) дат у Т611 Израчунати моменте мотора ( M MU ) потребне за убрзавања која треба да трају како је задато у Т611 Израчунати моменте мотора ( M Δ T,S61а)) које мотор треба да има за свако од назначена три убрзавања посебно Т611 Друга група података за домаћи задатак ЗЗ-5 Прва група података дата је у Т414 за ЗЗ-3 Густина свих покретних елемената осе је ρ = 7800 kg/m 3 Ознаке: 15е-4 је исто са 15*10-4, је модул зупчаника у РРК, а b је њихова ширина Може се сматрати да је d спољашњи пречник ZV Структура података J M [kgm ] m 0 [mm] b [mm] z 1 z η z zv m 0 l zv [mm] d zv [mm] h zv [mm] t [s] η zv μ LZV δ F δ L Етапа ρ [kg/m 3 ] Групе МА11 и МА1 15е τ Групе МА1 и МА 0е τ Групе МА13 и МА3 18е τ АР-5 19е τ Примедба: Подаци су припремљени за детаљнију процедуру избора обртног сервомотора за електромеханички преносник за помоћно кретање са завојним вретеном и једним зупчастим паром 4) Решење задатка АР-5 Израчунавање је рутинско Спроводи се по постављеном плану Резултати су следећи: M MR = 00 зато што у датој етапи τ нема оптерећења од процеса То је први момент који не зависи од брзине и сматра се дисипацијом у преноснику у односу на убрзавање које је основна активност у датој етапи Момент мотора, утрошен на трење на вођици, је MMμ1 = Qμ1 hzv ( πηη z zv) = Nm, где је укупна вучна сила на завојном вретену за савладавање тог трења Qμ1 = μ( Gcos α1+ FP + Rn + Rb) и износи 95 N Момент мотора, утрошен на фиксну силу трења, је MMμ = Fμfhzv ( πηη z zv) и износи Nm Момент мотора, утрошен на трење у лежишту завојног вретена, израчунава се као MMμ3 = μlzvflzvdl ( η z) и износи Nm, где је примењена већ описана претпоставка да је сила у лежишту главног вретена FLZV = δffg = δftgmgsnα 1 и она износи N Пречник трења у лежишту је dl = δldzv = 0065 m Степени корисности завојног вретена (ZV) и преносника (РРК) нису израчунавани, него су дати у Т611 Укупни момент мотора утрошен на трење је MMμ = MMμ1+ MMμ + MMμ3 = Nm По овој вредности се види да је удео ових губитака мали, или, да детаљнија процедура не даје битна побољшања тачности израчунавања h_6_1_pptpdf НА-6 и АР-5 Разрада питања 9 и 10 Страна 9 од укупно страна 10

10 ЕЛЕКТРОМЕХАНИЧКИ ПРЕНОСНИЦИ ЗА ПОМОЋНА КРЕТАЊА Момент мотора, који се троши на држање тежине покретних делова преносника, износи M = t Gsn α h ( πη η ) = Nm MG g 1 zv z zv Укупни момент мотора потрошен на све губитке у преноснику је MMD = MMR + MMμ + MMG и износи Nm Први услов за момент мотора је да пригушење у преноснику буде задовољавајуће Он се своди на 005M0 MM 01M0 Одавде се закључује да трајни момент треба да задовољи следеће услове: μ M0 M 005 = Nm и M0 M 01 = Nm Други услов је да се M μ мотор не греје превише од сталног оптерећења Он се своди на MMG + MM 03 M0 Одавде M μ следи да треба да буде M0 ( MM + MMG) 03 = Nm Укупни момент инерције је J = J + J + J + J + m( h ) задато у Т611 инерције су: J M μ ( z zv zv ) = J M J o Σ M z π За мотор је = kgm Зупчаници и завојно вретено су ваљци Њихови моменти 3 J kgm Z1 = , J = kgm, инерције клизача, редукован на завојно вретено, износи момент инерције J kgm Σ = Z J mii J ZV μ Σ = kgm Момент 4 kgm, Отуда је укупни Моменти мотора ( M MU ), потребни за убрзавања која треба да трају како је задато у Т611 За свако од тих убрзавања важи: t = J Δ n (955 M), M = J Δ n (955 t ), M = M M Сматра Σ се да је мотор мировао пре почетка убрзавања и да има константан расположиви момент MU Σ MU MP MD Задата брзина позиционирања износи 15 m/mn (Т414) Преносни однос у РРК износи = Зато мотор мора да се убрза на број обрта nm = Δ n = vsp hzv = 500 mn -1 Ako je t = τ онда је потребан момент мотора за убрзавање M MU = Nm Ако је време убрзавања колико је задато у Т611, t = 008 s, онда је M MU = Nm Ако је t = 01s, колико је уобичајено, онда је M MU = Nm Потребни моменти мотора M MP треба да буду MMP = MMD + MMU Ако је t = τ онда је потребно да буде M = Nm Ако је = 008 s онда је M = Nm Ако је t = 01s онда је MP t M MP = 8450 Nm На крају се може одредити колики момент мотор треба да има у трајном раду Довољно је на клизачу увести ефективно оптерећење Са њим треба израчунати потребну вучну силу после анализе вођице За ту приближно ефективну вучну силу Q треба израчунати потребни момент мотора MMef = Qef hv /( π ηη z zv ) За те услове мотор је прилагођен ако је M0 MMef и ако тај његов трајни момент задовољава услове за пригушење у преноснику ( M Nm) и за спречавање прегревања мотора ( M Nm) То није предмет овог (домаћег) задатка јер би то подразумевало укључивање и идентификације вођице детаљније него у избору мотора за режим позиционирања Резултате ваља уредити таблично То је урађено у Т61 Ознаке су као у тексту Рачун је детаљан Т61 Резултати решавања задатка АР-5 Ознаке: ζ за услове пригушења, G за услове грејања M MR [Nm] Q μ 1[N] MM μ 1 [Nm] MM μ [Nm] F LZV [N] d L [m] MM μ 3 [Nm] MM μ [Nm] M MG [Nm] M MD [Nm] M0mnς [Nm] M0mxς [Nm] M 0mnG [Nm] J mii, [kgm ] d z1 [mm] d z [mm] е πρ 3 J z1 [kgm ] J z [kgm ] J zv [kgm ] J Σ [kgm ] t 1[s] t [s] t 3 [s] е е τ = 0 s M MU1[Nm] M MU [Nm] M MU3 [Nm] M MP1 [Nm] M MP [Nm] M MP3 [Nm] = dz dz1 Δ n [mn -1 ] Примедба: На часове АН-6 и АР-5 треба доћи са копијама материјала који је за тај дан припремљен: Ово упутство и копија решења задатка Z51 са сајта предмета MP ef 0 M Δ T h6_1_pptpdf НА-6 и АР-5 Разрада питања 9 и 10 Страна 10 од укупно страна 10

MA3 ПОМОЋНА КРЕТАЊА МАШИНА АЛАТКИ ПРОЈЕКТНИ РАДНИ ДИЈАГРАМ ТРАНСЛАТОРНИХ ПОМОЋНИХ КРЕТАЊА МАШИНА АЛАТКИ ЗА ОБРАДУ РЕЗАЊЕМ

MA3 ПОМОЋНА КРЕТАЊА МАШИНА АЛАТКИ ПРОЈЕКТНИ РАДНИ ДИЈАГРАМ ТРАНСЛАТОРНИХ ПОМОЋНИХ КРЕТАЊА МАШИНА АЛАТКИ ЗА ОБРАДУ РЕЗАЊЕМ MA3. ПОМОЋНА КРЕТАЊА МАШИНА АЛАТКИ HA4. Програмске целине за лакше дефинисање програма предмета ПРО0А007-0043.0000 Машине алатке: MA Сага о машинама алаткама и технолошким системима; МА Главно кретање

Διαβάστε περισσότερα

налазе се у диелектрику, релативне диелектричне константе ε r = 2, на међусобном растојању 2 a ( a =1cm

налазе се у диелектрику, релативне диелектричне константе ε r = 2, на међусобном растојању 2 a ( a =1cm 1 Два тачкаста наелектрисања 1 400 p и 100p налазе се у диелектрику релативне диелектричне константе ε на међусобном растојању ( 1cm ) као на слици 1 Одредити силу на наелектрисање 3 100p када се оно нађе:

Διαβάστε περισσότερα

HA5.1 MA5 ВОЂИЦЕ И УЛЕЖИШТЕЊА МАШИНА АЛАТКИ

HA5.1 MA5 ВОЂИЦЕ И УЛЕЖИШТЕЊА МАШИНА АЛАТКИ MA5. ВОЂИЦЕ И УЛЕЖИШТЕЊА МАШИНА АЛАТКИ Универзитет у Београду Машински факултет Катедра за производно машинство Предмет: Машине алатке Шифра предмета: ПРО210А007-003.0000 Статус предмета: Изборни, 6.3.5

Διαβάστε περισσότερα

1.2. Сличност троуглова

1.2. Сличност троуглова математик за VIII разред основне школе.2. Сличност троуглова Учили смо и дефиницију подударности два троугла, као и четири правила (теореме) о подударности троуглова. На сличан начин наводимо (без доказа)

Διαβάστε περισσότερα

предмет МЕХАНИКА 1 Студијски програми ИНДУСТРИЈСКО ИНЖЕЊЕРСТВО ДРУМСКИ САОБРАЋАЈ II ПРЕДАВАЊЕ УСЛОВИ РАВНОТЕЖЕ СИСТЕМА СУЧЕЉНИХ СИЛА

предмет МЕХАНИКА 1 Студијски програми ИНДУСТРИЈСКО ИНЖЕЊЕРСТВО ДРУМСКИ САОБРАЋАЈ II ПРЕДАВАЊЕ УСЛОВИ РАВНОТЕЖЕ СИСТЕМА СУЧЕЉНИХ СИЛА Висока техничка школа струковних студија у Нишу предмет МЕХАНИКА 1 Студијски програми ИНДУСТРИЈСКО ИНЖЕЊЕРСТВО ДРУМСКИ САОБРАЋАЈ II ПРЕДАВАЊЕ УСЛОВИ РАВНОТЕЖЕ СИСТЕМА СУЧЕЉНИХ СИЛА Садржај предавања: Систем

Διαβάστε περισσότερα

РЈЕШЕЊА ЗАДАТАКА СА ТАКМИЧЕЊА ИЗ ЕЛЕКТРИЧНИХ МАШИНА Електријада 2004

РЈЕШЕЊА ЗАДАТАКА СА ТАКМИЧЕЊА ИЗ ЕЛЕКТРИЧНИХ МАШИНА Електријада 2004 РЈЕШЕЊА ЗАДАТАКА СА ТАКМИЧЕЊА ИЗ ЕЛЕКТРИЧНИХ МАШИНА Електријада 004 ТРАНСФОРМАТОРИ Tрофазни енергетски трансформатор 100 VA има напон и реактансу кратког споја u 4% и x % респективно При номиналном оптерећењу

Διαβάστε περισσότερα

b) Израз за угиб дате плоче, ако се користи само први члан реда усвојеног решења, је:

b) Израз за угиб дате плоче, ако се користи само први члан реда усвојеног решења, је: Пример 1. III Савијање правоугаоних плоча За правоугаону плочу, приказану на слици, одредити: a) израз за угиб, b) вредност угиба и пресечних сила у тачки 1 ако се користи само први члан реда усвојеног

Διαβάστε περισσότερα

Положај сваке тачке кружне плоче је одређен са поларним координатама r и ϕ.

Положај сваке тачке кружне плоче је одређен са поларним координатама r и ϕ. VI Савијање кружних плоча Положај сваке тачке кружне плоче је одређен са поларним координатама и ϕ слика 61 Диференцијална једначина савијања кружне плоче је: ( ϕ) 1 1 w 1 w 1 w Z, + + + + ϕ ϕ K Пресечне

Διαβάστε περισσότερα

6.2. Симетрала дужи. Примена

6.2. Симетрала дужи. Примена 6.2. Симетрала дужи. Примена Дата је дуж АВ (слика 22). Тачка О је средиште дужи АВ, а права је нормална на праву АВ(p) и садржи тачку О. p Слика 22. Права назива се симетрала дужи. Симетрала дужи је права

Διαβάστε περισσότερα

2. Наставни колоквијум Задаци за вежбање ОЈЛЕРОВА МЕТОДА

2. Наставни колоквијум Задаци за вежбање ОЈЛЕРОВА МЕТОДА . колоквијум. Наставни колоквијум Задаци за вежбање У свим задацима се приликом рачунања добија само по једна вредност. Одступање појединачне вредности од тачне вредности је апсолутна грешка. Вредност

Διαβάστε περισσότερα

Теорија електричних кола

Теорија електричних кола др Милка Потребић, ванредни професор, Теорија електричних кола, вежбе, Универзитет у Београду Електротехнички факултет, 7. Теорија електричних кола i i i Милка Потребић др Милка Потребић, ванредни професор,

Διαβάστε περισσότερα

КРУГ. У свом делу Мерење круга, Архимед је први у историји математике одрeдио приближну вред ност броја π а тиме и дужину кружнице.

КРУГ. У свом делу Мерење круга, Архимед је први у историји математике одрeдио приближну вред ност броја π а тиме и дужину кружнице. КРУГ У свом делу Мерење круга, Архимед је први у историји математике одрeдио приближну вред ност броја π а тиме и дужину кружнице. Архимед (287-212 г.п.н.е.) 6.1. Централни и периферијски угао круга Круг

Διαβάστε περισσότερα

7. ЈЕДНОСТАВНИЈЕ КВАДРАТНЕ ДИОФАНТОВE ЈЕДНАЧИНЕ

7. ЈЕДНОСТАВНИЈЕ КВАДРАТНЕ ДИОФАНТОВE ЈЕДНАЧИНЕ 7. ЈЕДНОСТАВНИЈЕ КВАДРАТНЕ ДИОФАНТОВE ЈЕДНАЧИНЕ 7.1. ДИОФАНТОВА ЈЕДНАЧИНА ху = n (n N) Диофантова једначина ху = n (n N) има увек решења у скупу природних (а и целих) бројева и њено решавање није проблем,

Διαβάστε περισσότερα

Анализа Петријевих мрежа

Анализа Петријевих мрежа Анализа Петријевих мрежа Анализа Петријевих мрежа Мере се: Својства Петријевих мрежа: Досежљивост (Reachability) Проблем досежљивости се састоји у испитивању да ли се може достићи неко, жељено или нежељено,

Διαβάστε περισσότερα

г) страница aa и пречник 2RR описаног круга правилног шестоугла јесте рац. бр. јесу самерљиве

г) страница aa и пречник 2RR описаног круга правилног шестоугла јесте рац. бр. јесу самерљиве в) дијагонала dd и страница aa квадрата dd = aa aa dd = aa aa = није рац. бр. нису самерљиве г) страница aa и пречник RR описаног круга правилног шестоугла RR = aa aa RR = aa aa = 1 јесте рац. бр. јесу

Διαβάστε περισσότερα

Република Србија МИНИСТАРСТВО ПРОСВЕТЕ, НАУКЕ И ТЕХНОЛОШКОГ РАЗВОЈА ЗАВОД ЗА ВРЕДНОВАЊЕ КВАЛИТЕТА ОБРАЗОВАЊА И ВАСПИТАЊА

Република Србија МИНИСТАРСТВО ПРОСВЕТЕ, НАУКЕ И ТЕХНОЛОШКОГ РАЗВОЈА ЗАВОД ЗА ВРЕДНОВАЊЕ КВАЛИТЕТА ОБРАЗОВАЊА И ВАСПИТАЊА Република Србија МИНИСТАРСТВО ПРОСВЕТЕ, НАУКЕ И ТЕХНОЛОШКОГ РАЗВОЈА ЗАВОД ЗА ВРЕДНОВАЊЕ КВАЛИТЕТА ОБРАЗОВАЊА И ВАСПИТАЊА ЗАВРШНИ ИСПИТ НА КРАЈУ ОСНОВНОГ ОБРАЗОВАЊА И ВАСПИТАЊА школска 01/01. година ТЕСТ

Διαβάστε περισσότερα

Република Србија МИНИСТАРСТВО ПРОСВЕТЕ, НАУКЕ И ТЕХНОЛОШКОГ РАЗВОЈА ЗАВОД ЗА ВРЕДНОВАЊЕ КВАЛИТЕТА ОБРАЗОВАЊА И ВАСПИТАЊА

Република Србија МИНИСТАРСТВО ПРОСВЕТЕ, НАУКЕ И ТЕХНОЛОШКОГ РАЗВОЈА ЗАВОД ЗА ВРЕДНОВАЊЕ КВАЛИТЕТА ОБРАЗОВАЊА И ВАСПИТАЊА Република Србија МИНИСТАРСТВО ПРОСВЕТЕ, НАУКЕ И ТЕХНОЛОШКОГ РАЗВОЈА ЗАВОД ЗА ВРЕДНОВАЊЕ КВАЛИТЕТА ОБРАЗОВАЊА И ВАСПИТАЊА ЗАВРШНИ ИСПИТ НА КРАЈУ ОСНОВНОГ ОБРАЗОВАЊА И ВАСПИТАЊА школска 013/014. година ТЕСТ

Διαβάστε περισσότερα

Република Србија МИНИСТАРСТВО ПРОСВЕТЕ, НАУКЕ И ТЕХНОЛОШКОГ РАЗВОЈА ЗАВОД ЗА ВРЕДНОВАЊЕ КВАЛИТЕТА ОБРАЗОВАЊА И ВАСПИТАЊА МАТЕМАТИКА ТЕСТ

Република Србија МИНИСТАРСТВО ПРОСВЕТЕ, НАУКЕ И ТЕХНОЛОШКОГ РАЗВОЈА ЗАВОД ЗА ВРЕДНОВАЊЕ КВАЛИТЕТА ОБРАЗОВАЊА И ВАСПИТАЊА МАТЕМАТИКА ТЕСТ Република Србија МИНИСТАРСТВО ПРОСВЕТЕ, НАУКЕ И ТЕХНОЛОШКОГ РАЗВОЈА ЗАВОД ЗА ВРЕДНОВАЊЕ КВАЛИТЕТА ОБРАЗОВАЊА И ВАСПИТАЊА МАТЕМАТИКА ТЕСТ УПУТСТВО ЗА ОЦЕЊИВАЊЕ ОБАВЕЗНО ПРОЧИТАТИ ОПШТА УПУТСТВА 1. Сваки

Διαβάστε περισσότερα

Република Србија МИНИСТАРСТВО ПРОСВЕТЕ И НАУКЕ ЗАВОД ЗА ВРЕДНОВАЊЕ КВАЛИТЕТА ОБРАЗОВАЊА И ВАСПИТАЊА

Република Србија МИНИСТАРСТВО ПРОСВЕТЕ И НАУКЕ ЗАВОД ЗА ВРЕДНОВАЊЕ КВАЛИТЕТА ОБРАЗОВАЊА И ВАСПИТАЊА Тест Математика Република Србија МИНИСТАРСТВО ПРОСВЕТЕ И НАУКЕ ЗАВОД ЗА ВРЕДНОВАЊЕ КВАЛИТЕТА ОБРАЗОВАЊА И ВАСПИТАЊА ЗАВРШНИ ИСПИТ НА КРАЈУ ОСНОВНОГ ОБРАЗОВАЊА И ВАСПИТАЊА школска 00/0. година ТЕСТ МАТЕМАТИКА

Διαβάστε περισσότερα

СИСТЕМ ЛИНЕАРНИХ ЈЕДНАЧИНА С ДВЕ НЕПОЗНАТЕ

СИСТЕМ ЛИНЕАРНИХ ЈЕДНАЧИНА С ДВЕ НЕПОЗНАТЕ СИСТЕМ ЛИНЕАРНИХ ЈЕДНАЧИНА С ДВЕ НЕПОЗНАТЕ 8.. Линеарна једначина с две непознате Упознали смо појам линеарног израза са једном непознатом. Изрази x + 4; (x 4) + 5; x; су линеарни изрази. Слично, линеарни

Διαβάστε περισσότερα

Упутство за избор домаћих задатака

Упутство за избор домаћих задатака Упутство за избор домаћих задатака Студент од изабраних задатака области Математике 2: Комбинаторика, Вероватноћа и статистика бира по 20 задатака. Студент може бирати задатке помоћу програмског пакета

Διαβάστε περισσότερα

МЕХАНИЗМИ МАШИНА АЛАТКИ

МЕХАНИЗМИ МАШИНА АЛАТКИ Машине алатке М. Подсетник за тему АН-. Универзитет у Београду Машински факултет Академске мастер студије Катедра за производно машинство Предмет: Машине алатке M Статус предмета: Изборни, 3.4.5 http://ent.mas.bg.a.rs/nastava/ma_bs/inde_m.htm

Διαβάστε περισσότερα

Tестирање хипотеза. 5.час. 30. март Боjана Тодић Статистички софтвер март / 10

Tестирање хипотеза. 5.час. 30. март Боjана Тодић Статистички софтвер март / 10 Tестирање хипотеза 5.час 30. март 2016. Боjана Тодић Статистички софтвер 2 30. март 2016. 1 / 10 Монте Карло тест Монте Карло методе су методе код коjих се употребљаваjу низови случаjних броjева за извршење

Διαβάστε περισσότερα

Писмени испит из Теорије површинских носача. 1. За континуалну плочу приказану на слици одредити угиб и моменте савијања у означеним тачкама.

Писмени испит из Теорије површинских носача. 1. За континуалну плочу приказану на слици одредити угиб и моменте савијања у означеним тачкама. Београд, 24. јануар 2012. 1. За континуалну плочу приказану на слици одредити угиб и моменте савијања у означеним тачкама. dpl = 0.2 m P= 30 kn/m Линијско оптерећење се мења по синусном закону: 2. За плочу

Διαβάστε περισσότερα

ВИСОКА ТЕХНИЧКА ШКОЛА СТРУКОВНИХ СТУДИЈА У НИШУ

ВИСОКА ТЕХНИЧКА ШКОЛА СТРУКОВНИХ СТУДИЈА У НИШУ ВИСОКА ТЕХНИЧКА ШКОЛА СТРУКОВНИХ СТУДИЈА У НИШУ предмет: ОСНОВИ МЕХАНИКЕ студијски програм: ЗАШТИТА ЖИВОТНЕ СРЕДИНЕ И ПРОСТОРНО ПЛАНИРАЊЕ ПРЕДАВАЊЕ БРОЈ 2. Садржај предавања: Систем сучељних сила у равни

Διαβάστε περισσότερα

Теорија електричних кола

Теорија електричних кола Др Милка Потребић, ванредни професор, Теорија електричних кола, вежбе, Универзитет у Београду Електротехнички факултет, 7. Теорија електричних кола Милка Потребић Др Милка Потребић, ванредни професор,

Διαβάστε περισσότερα

Република Србија МИНИСТАРСТВО ПРОСВЕТЕ И НАУКЕ ЗАВОД ЗА ВРЕДНОВАЊЕ КВАЛИТЕТА ОБРАЗОВАЊА И ВАСПИТАЊА

Република Србија МИНИСТАРСТВО ПРОСВЕТЕ И НАУКЕ ЗАВОД ЗА ВРЕДНОВАЊЕ КВАЛИТЕТА ОБРАЗОВАЊА И ВАСПИТАЊА Република Србија МИНИСТАРСТВО ПРОСВЕТЕ И НАУКЕ ЗАВОД ЗА ВРЕДНОВАЊЕ КВАЛИТЕТА ОБРАЗОВАЊА И ВАСПИТАЊА ЗАВРШНИ ИСПИТ НА КРАЈУ ОСНОВНОГ ОБРАЗОВАЊА И ВАСПИТАЊА школска 011/01. година ТЕСТ МАТЕМАТИКА УПУТСТВО

Διαβάστε περισσότερα

Ротационо симетрична деформација средње површи ротационе љуске

Ротационо симетрична деформација средње површи ротационе љуске Ротационо симетрична деформација средње површи ротационе љуске слика. У свакој тачки посматране средње површи, у општем случају, постоје два компонентална померања: v - померање у правцу тангенте на меридијалну

Διαβάστε περισσότερα

Република Србија МИНИСТАРСТВО ПРОСВЕТЕ, НАУКЕ И ТЕХНОЛОШКОГ РАЗВОЈА ЗАВОД ЗА ВРЕДНОВАЊЕ КВАЛИТЕТА ОБРАЗОВАЊА И ВАСПИТАЊА

Република Србија МИНИСТАРСТВО ПРОСВЕТЕ, НАУКЕ И ТЕХНОЛОШКОГ РАЗВОЈА ЗАВОД ЗА ВРЕДНОВАЊЕ КВАЛИТЕТА ОБРАЗОВАЊА И ВАСПИТАЊА Република Србија МИНИСТАРСТВО ПРОСВЕТЕ, НАУКЕ И ТЕХНОЛОШКОГ РАЗВОЈА ЗАВОД ЗА ВРЕДНОВАЊЕ КВАЛИТЕТА ОБРАЗОВАЊА И ВАСПИТАЊА ПРОБНИ ЗАВРШНИ ИСПИТ школска 016/017. година ТЕСТ МАТЕМАТИКА УПУТСТВО ЗА ПРЕГЛЕДАЊЕ

Διαβάστε περισσότερα

ОБЛАСТИ: 1) Тачка 2) Права 3) Криве другог реда

ОБЛАСТИ: 1) Тачка 2) Права 3) Криве другог реда ОБЛАСТИ: ) Тачка ) Права Jov@soft - Март 0. ) Тачка Тачка је дефинисана (одређена) у Декартовом координатном систему са своје две коодринате. Примери: М(5, ) или М(-, 7) или М(,; -5) Jov@soft - Март 0.

Διαβάστε περισσότερα

Први корак у дефинисању случајне променљиве је. дефинисање и исписивање свих могућих eлементарних догађаја.

Први корак у дефинисању случајне променљиве је. дефинисање и исписивање свих могућих eлементарних догађаја. СЛУЧАЈНА ПРОМЕНЉИВА Једнодимензионална случајна променљива X је пресликавање у коме се сваки елементарни догађај из простора елементарних догађаја S пресликава у вредност са бројне праве Први корак у дефинисању

Διαβάστε περισσότερα

Република Србија МИНИСТАРСТВО ПРОСВЕТЕ, НАУКЕ И ТЕХНОЛОШКОГ РАЗВОЈА ЗАВОД ЗА ВРЕДНОВАЊЕ КВАЛИТЕТА ОБРАЗОВАЊА И ВАСПИТАЊА

Република Србија МИНИСТАРСТВО ПРОСВЕТЕ, НАУКЕ И ТЕХНОЛОШКОГ РАЗВОЈА ЗАВОД ЗА ВРЕДНОВАЊЕ КВАЛИТЕТА ОБРАЗОВАЊА И ВАСПИТАЊА Република Србија МИНИСТАРСТВО ПРОСВЕТЕ, НАУКЕ И ТЕХНОЛОШКОГ РАЗВОЈА ЗАВОД ЗА ВРЕДНОВАЊЕ КВАЛИТЕТА ОБРАЗОВАЊА И ВАСПИТАЊА ЗАВРШНИ ИСПИТ У ОСНОВНОМ ОБРАЗОВАЊУ И ВАСПИТАЊУ школска 0/06. година ТЕСТ МАТЕМАТИКА

Διαβάστε περισσότερα

Вектори vs. скалари. Векторске величине се описују интензитетом и правцем. Примери: Померај, брзина, убрзање, сила.

Вектори vs. скалари. Векторске величине се описују интензитетом и правцем. Примери: Померај, брзина, убрзање, сила. Вектори 1 Вектори vs. скалари Векторске величине се описују интензитетом и правцем Примери: Померај, брзина, убрзање, сила. Скаларне величине су комплетно описане само интензитетом Примери: Температура,

Διαβάστε περισσότερα

Динамика. Описује везу између кретања објекта и сила које делују на њега. Закони класичне динамике важе:

Динамика. Описује везу између кретања објекта и сила које делују на њега. Закони класичне динамике важе: Њутнови закони 1 Динамика Описује везу између кретања објекта и сила које делују на њега. Закони класичне динамике важе: када су објекти довољно велики (>димензија атома) када се крећу брзином много мањом

Διαβάστε περισσότερα

Предмет: Задатак 4: Слика 1.0

Предмет: Задатак 4: Слика 1.0 Лист/листова: 1/1 Задатак 4: Задатак 4.1.1. Слика 1.0 x 1 = x 0 + x x = v x t v x = v cos θ y 1 = y 0 + y y = v y t v y = v sin θ θ 1 = θ 0 + θ θ = ω t θ 1 = θ 0 + ω t x 1 = x 0 + v cos θ t y 1 = y 0 +

Διαβάστε περισσότερα

Енергетски трансформатори рачунске вежбе

Енергетски трансформатори рачунске вежбе 16. Трофазни трансформатор снаге S n = 400 kva има временску константу загревања T = 4 h, средњи пораст температуре после једночасовног рада са номиналним оптерећењем Â " =14 и максимални степен искоришћења

Διαβάστε περισσότερα

МАШИНЕ НЕПРЕКИДНОГ ТРАНСПОРТА. ttl. тракасти транспортери, капацитет - учинак, главни отпори кретања. Машине непрекидног транспорта. предавање 2.

МАШИНЕ НЕПРЕКИДНОГ ТРАНСПОРТА. ttl. тракасти транспортери, капацитет - учинак, главни отпори кретања. Машине непрекидног транспорта. предавање 2. МАШИНЕ НЕПРЕКИДНОГ ТРАНСПОРТА предавање.3 тракасти транспортери, капацитет учинак, главни отпори кретања Капацитет Капацитет представља полазни параметар при прорачуну транспортера задаје се пројектним

Διαβάστε περισσότερα

Слика 1. Слика 1.2 Слика 1.1

Слика 1. Слика 1.2 Слика 1.1 За случај трожичног вода приказаног на слици одредити: а Вектор магнетне индукције у тачкама А ( и ( б Вектор подужне силе на проводник са струјом Систем се налази у вакууму Познато је: Слика Слика Слика

Διαβάστε περισσότερα

Аксиоме припадања. Никола Томовић 152/2011

Аксиоме припадања. Никола Томовић 152/2011 Аксиоме припадања Никола Томовић 152/2011 Павле Васић 104/2011 1 Шта је тачка? Шта је права? Шта је раван? Да бисмо се бавили геометријом (и не само геометријом), морамо увести основне појмове и полазна

Διαβάστε περισσότερα

2. EЛЕМЕНТАРНЕ ДИОФАНТОВЕ ЈЕДНАЧИНЕ

2. EЛЕМЕНТАРНЕ ДИОФАНТОВЕ ЈЕДНАЧИНЕ 2. EЛЕМЕНТАРНЕ ДИОФАНТОВЕ ЈЕДНАЧИНЕ 2.1. МАТЕМАТИЧКИ РЕБУСИ Најједноставније Диофантове једначине су математички ребуси. Метод разликовања случајева код ових проблема се показује плодоносним, јер је раздвајање

Διαβάστε περισσότερα

3.1. Однос тачке и праве, тачке и равни. Одређеност праве и равни

3.1. Однос тачке и праве, тачке и равни. Одређеност праве и равни ТАЧКА. ПРАВА. РАВАН Талес из Милета (624 548. пре н. е.) Еуклид (330 275. пре н. е.) Хилберт Давид (1862 1943) 3.1. Однос тачке и праве, тачке и равни. Одређеност праве и равни Настанак геометрије повезује

Διαβάστε περισσότερα

TAЧКАСТА НАЕЛЕКТРИСАЊА

TAЧКАСТА НАЕЛЕКТРИСАЊА TЧКАСТА НАЕЛЕКТРИСАЊА Два тачкаста наелектрисања оптерећена количинама електрицитета и налазе се у вакууму као што је приказано на слици Одредити: а) Вектор јачине електростатичког поља у тачки А; б) Електрични

Διαβάστε περισσότερα

РЈЕШЕЊА ЗАДАТАКА СА ТАКМИЧЕЊА ИЗ ЕЛЕКТРИЧНИХ МАШИНА

РЈЕШЕЊА ЗАДАТАКА СА ТАКМИЧЕЊА ИЗ ЕЛЕКТРИЧНИХ МАШИНА РЈЕШЕЊА ЗАДАТАКА СА ТАКМИЧЕЊА ИЗ ЕЛЕКТРИЧНИХ МАШИНА Електријада 008 ТРАНСФОРМАТОРИ Једнофазни регулациони трансформатор направљен је као аутотрансформатор Примар је прикључен на напон 0 V Сви губици засићење

Διαβάστε περισσότερα

Република Србија МИНИСТАРСТВО ПРОСВЕТЕ, НАУКЕ И ТЕХНОЛОШКОГ РАЗВОЈА ЗАВОД ЗА ВРЕДНОВАЊЕ КВАЛИТЕТА ОБРАЗОВАЊА И ВАСПИТАЊА ТЕСТ МАТЕМАТИКА

Република Србија МИНИСТАРСТВО ПРОСВЕТЕ, НАУКЕ И ТЕХНОЛОШКОГ РАЗВОЈА ЗАВОД ЗА ВРЕДНОВАЊЕ КВАЛИТЕТА ОБРАЗОВАЊА И ВАСПИТАЊА ТЕСТ МАТЕМАТИКА Република Србија МИНИСТАРСТВО ПРОСВЕТЕ, НАУКЕ И ТЕХНОЛОШКОГ РАЗВОЈА ЗАВОД ЗА ВРЕДНОВАЊЕ КВАЛИТЕТА ОБРАЗОВАЊА И ВАСПИТАЊА ТЕСТ МАТЕМАТИКА УПУТСТВО ЗА ОЦЕЊИВАЊЕ ОБАВЕЗНО ПРОЧИТАТИ ОПШТА УПУТСТВА 1. Сваки

Διαβάστε περισσότερα

Писмени испит из Метода коначних елемената

Писмени испит из Метода коначних елемената Београд,.0.07.. За приказани билинеарни коначни елемент (Q8) одредити вектор чворног оптерећења услед задатог линијског оптерећења p. Користити природни координатни систем (ξ,η).. На слици је приказан

Διαβάστε περισσότερα

У к у п н о :

У к у п н о : ГОДИШЊИ (ГЛОБАЛНИ) ПЛАН РАДА НАСТАВНИКА Наставни предмет: ФИЗИКА Разред: Седми Ред.број Н А С Т А В Н А Т Е М А / О Б Л А С Т Број часова по теми Број часова за остале обраду типове часова 1. КРЕТАЊЕ И

Διαβάστε περισσότερα

МАТРИЧНА АНАЛИЗА КОНСТРУКЦИЈА

МАТРИЧНА АНАЛИЗА КОНСТРУКЦИЈА Београд, 21.06.2014. За штап приказан на слици одредити најмању вредност критичног оптерећења P cr користећи приближан поступак линеаризоване теорије другог реда и: а) и један елемент, слика 1, б) два

Διαβάστε περισσότερα

Машине алатке М. Подсетник за тему АН-6.

Машине алатке М. Подсетник за тему АН-6. AH-6 Програмске целине за лакше дефинисање програма предмета Машине алатке М: MA1 Сага о машинама алаткама и технолошким системима; МА Конфигурисање машина алатки; МА3 Механизми машина алатки; МА4 Погони

Διαβάστε περισσότερα

Осцилације система са једним степеном слободе кретања

Осцилације система са једним степеном слободе кретања 03-ec-18 Осцилације система са једним степеном слободе кретања Опруга Принудна сила F(t) Вискозни пригушивач ( дампер ) 1 Принудна (пертурбациона) сила опруга Реституциона сила (сила еластичног отпора)

Διαβάστε περισσότερα

ЗАШТИТА ПОДАТАКА Шифровање јавним кључем и хеш функције. Diffie-Hellman размена кључева

ЗАШТИТА ПОДАТАКА Шифровање јавним кључем и хеш функције. Diffie-Hellman размена кључева ЗАШТИТА ПОДАТАКА Шифровање јавним кључем и хеш функције Diffie-Hellman размена кључева Преглед Биће објашњено: Diffie-Hellman размена кључева 2/13 Diffie-Hellman размена кључева први алгоритам са јавним

Διαβάστε περισσότερα

2.3. Решавање линеарних једначина с једном непознатом

2.3. Решавање линеарних једначина с једном непознатом . Решимо једначину 5. ( * ) + 5 + Провера: + 5 + 0 5 + 5 +. + 0. Број је решење дате једначине... Реши једначину: ) +,5 ) + ) - ) - -.. Да ли су следеће једначине еквивалентне? Провери решавањем. ) - 0

Διαβάστε περισσότερα

ВИСОКА ТЕХНИЧКА ШКОЛА СТРУКОВНИХ СТУДИЈА У НИШУ

ВИСОКА ТЕХНИЧКА ШКОЛА СТРУКОВНИХ СТУДИЈА У НИШУ ВИСОКА ТЕХНИЧКА ШКОЛА СТРУКОВНИХ СТУДИЈА У НИШУ предмет: МЕХАНИКА 1 студијски програми: ЗАШТИТА ЖИВОТНЕ СРЕДИНЕ И ПРОСТОРНО ПЛАНИРАЊЕ ПРЕДАВАЊЕ БРОЈ 3. 1 Садржај предавања: Статичка одређеност задатака

Διαβάστε περισσότερα

РЕШЕЊА ЗАДАТАКА - IV РАЗЕД 1. Мањи број: : x,

РЕШЕЊА ЗАДАТАКА - IV РАЗЕД 1. Мањи број: : x, РЕШЕЊА ЗАДАТАКА - IV РАЗЕД 1. Мањи број: : x, Већи број: 1 : 4x + 1, (4 бода) Њихов збир: 1 : 5x + 1, Збир умањен за остатак: : 5x = 55, 55 : 5 = 11; 11 4 = ; + 1 = 45; : x = 11. Дакле, први број је 45

Διαβάστε περισσότερα

L кплп (Калем у кплу прпстпперипдичне струје)

L кплп (Калем у кплу прпстпперипдичне струје) L кплп (Калем у кплу прпстпперипдичне струје) i L u=? За коло са слике кроз калем ппзнате позната простопериодична струја: индуктивности L претпоставићемо да протиче i=i m sin(ωt + ψ). Услед променљиве

Διαβάστε περισσότερα

Република Србија МИНИСТАРСТВО ПРОСВЕТЕ И НАУКЕ ЗАВОД ЗА ВРЕДНОВАЊЕ КВАЛИТЕТА ОБРАЗОВАЊА И ВАСПИТАЊА

Република Србија МИНИСТАРСТВО ПРОСВЕТЕ И НАУКЕ ЗАВОД ЗА ВРЕДНОВАЊЕ КВАЛИТЕТА ОБРАЗОВАЊА И ВАСПИТАЊА Република Србија МИНИСТАРСТВО ПРОСВЕТЕ И НАУКЕ ЗАВОД ЗА ВРЕДНОВАЊЕ КВАЛИТЕТА ОБРАЗОВАЊА И ВАСПИТАЊА ЗАВРШНИ ИСПИТ НА КРАЈУ ОСНОВНОГ ОБРАЗОВАЊА И ВАСПИТАЊА школска 2010/2011. година ТЕСТ 3 МАТЕМАТИКА УПУТСТВО

Διαβάστε περισσότερα

10.3. Запремина праве купе

10.3. Запремина праве купе 0. Развијени омотач купе је исечак чији је централни угао 60, а тетива која одговара том углу је t. Изрази површину омотача те купе у функцији од t. 0.. Запремина праве купе. Израчунај запремину ваљка

Διαβάστε περισσότερα

Република Србија МИНИСТАРСТВО ПРОСВЕТЕ И НАУКЕ ЗАВОД ЗА ВРЕДНОВАЊЕ КВАЛИТЕТА ОБРАЗОВАЊА И ВАСПИТАЊА

Република Србија МИНИСТАРСТВО ПРОСВЕТЕ И НАУКЕ ЗАВОД ЗА ВРЕДНОВАЊЕ КВАЛИТЕТА ОБРАЗОВАЊА И ВАСПИТАЊА Република Србија МИНИСТАРСТВО ПРОСВЕТЕ И НАУКЕ ЗАВОД ЗА ВРЕДНОВАЊЕ КВАЛИТЕТА ОБРАЗОВАЊА И ВАСПИТАЊА ЗАВРШНИ ИСПИТ НА КРАЈУ ОСНОВНОГ ОБРАЗОВАЊА И ВАСПИТАЊА школска 2011/2012. година ТЕСТ 3 МАТЕМАТИКА УПУТСТВО

Διαβάστε περισσότερα

Република Србија МИНИСТАРСТВО ПРОСВЕТЕ, НАУКЕ И ТЕХНОЛОШКОГ РАЗВОЈА ЗАВОД ЗА ВРЕДНОВАЊЕ КВАЛИТЕТА ОБРАЗОВАЊА И ВАСПИТАЊА

Република Србија МИНИСТАРСТВО ПРОСВЕТЕ, НАУКЕ И ТЕХНОЛОШКОГ РАЗВОЈА ЗАВОД ЗА ВРЕДНОВАЊЕ КВАЛИТЕТА ОБРАЗОВАЊА И ВАСПИТАЊА Република Србија МИНИСТАРСТВО ПРОСВЕТЕ, НАУКЕ И ТЕХНОЛОШКОГ РАЗВОЈА ЗАВОД ЗА ВРЕДНОВАЊЕ КВАЛИТЕТА ОБРАЗОВАЊА И ВАСПИТАЊА ЗАВРШНИ ИСПИТ У ОСНОВНОМ ОБРАЗОВАЊУ И ВАСПИТАЊУ школска 014/01. година ТЕСТ МАТЕМАТИКА

Διαβάστε περισσότερα

Количина топлоте и топлотна равнотежа

Количина топлоте и топлотна равнотежа Количина топлоте и топлотна равнотежа Топлота и количина топлоте Топлота је један од видова енергије тела. Енергија коју тело прими или отпушта у топлотним процесима назива се количина топлоте. Количина

Διαβάστε περισσότερα

8.2 ЛАБОРАТОРИЈСКА ВЕЖБА 2 Задатак вежбе: Израчунавање фактора појачања мотора напонским управљањем у отвореној повратној спрези

8.2 ЛАБОРАТОРИЈСКА ВЕЖБА 2 Задатак вежбе: Израчунавање фактора појачања мотора напонским управљањем у отвореној повратној спрези Регулциј електромоторних погон 8 ЛАБОРАТОРИЈСКА ВЕЖБА Здтк вежбе: Изрчунвње фктор појчњ мотор нпонским упрвљњем у отвореној повртној спрези Увод Преносн функциј мотор којим се нпонски упрвљ Кд се з нулте

Διαβάστε περισσότερα

6.5 Површина круга и његових делова

6.5 Површина круга и његових делова 7. Тетива је једнака полупречнику круга. Израчунај дужину мањег одговарајућег лука ако је полупречник 2,5 сm. 8. Географска ширина Београда је α = 44 47'57", а полупречник Земље 6 370 km. Израчунај удаљеност

Διαβάστε περισσότερα

МАШИНСКИ ЕЛЕМЕНТИ II

МАШИНСКИ ЕЛЕМЕНТИ II Машински факултет Универзитета у Београду/ Машински елементи / Предавање МАШИНСКИ ЕЛЕМЕНТИ II Механички преносници снаге Механички преносници снаге (ПС) представљају машинску групу која у машинском систему

Διαβάστε περισσότερα

Хомогена диференцијална једначина је она која може да се напише у облику: = t( x)

Хомогена диференцијална једначина је она која може да се напише у облику: = t( x) ДИФЕРЕНЦИЈАЛНЕ ЈЕДНАЧИНЕ Штa треба знати пре почетка решавања задатака? Врсте диференцијалних једначина. ДИФЕРЕНЦИЈАЛНА ЈЕДНАЧИНА КОЈА РАЗДВАЈА ПРОМЕНЉИВЕ Код ове методе поступак је следећи: раздвојити

Διαβάστε περισσότερα

Република Србија МИНИСТАРСТВО ПРОСВЕТЕ, НАУКЕ И ТЕХНОЛОШКОГ РАЗВОЈА ЗАВОД ЗА ВРЕДНОВАЊЕ КВАЛИТЕТА ОБРАЗОВАЊА И ВАСПИТАЊА

Република Србија МИНИСТАРСТВО ПРОСВЕТЕ, НАУКЕ И ТЕХНОЛОШКОГ РАЗВОЈА ЗАВОД ЗА ВРЕДНОВАЊЕ КВАЛИТЕТА ОБРАЗОВАЊА И ВАСПИТАЊА Република Србија МИНИСТАРСТВО ПРОСВЕТЕ, НАУКЕ И ТЕХНОЛОШКОГ РАЗВОЈА ЗАВОД ЗА ВРЕДНОВАЊЕ КВАЛИТЕТА ОБРАЗОВАЊА И ВАСПИТАЊА ЗАВРШНИ ИСПИТ У ОСНОВНОМ ОБРАЗОВАЊУ И ВАСПИТАЊУ школска 016/017. година ТЕСТ МАТЕМАТИКА

Διαβάστε περισσότερα

6.1. Осна симетрија у равни. Симетричност двеју фигура у односу на праву. Осна симетрија фигуре

6.1. Осна симетрија у равни. Симетричност двеју фигура у односу на праву. Осна симетрија фигуре 0 6.. Осна симетрија у равни. Симетричност двеју фигура у односу на праву. Осна симетрија фигуре У обичном говору се често каже да су неки предмети симетрични. Примери таквих објеката, предмета, геометријских

Διαβάστε περισσότερα

5.2. Имплицитни облик линеарне функције

5.2. Имплицитни облик линеарне функције математикa за VIII разред основне школе 0 Слика 6 8. Нацртај график функције: ) =- ; ) =,5; 3) = 0. 9. Нацртај график функције и испитај њен знак: ) = - ; ) = 0,5 + ; 3) =-- ; ) = + 0,75; 5) = 0,5 +. 0.

Διαβάστε περισσότερα

8. ПИТАГОРИНА ЈЕДНАЧИНА х 2 + у 2 = z 2

8. ПИТАГОРИНА ЈЕДНАЧИНА х 2 + у 2 = z 2 8. ПИТАГОРИНА ЈЕДНАЧИНА х + у = z Један од најзанимљивијих проблема теорије бројева свакако је проблем Питагориних бројева, тј. питање решења Питагорине Диофантове једначине. Питагориним бројевима или

Διαβάστε περισσότερα

Математика Тест 3 Кључ за оцењивање

Математика Тест 3 Кључ за оцењивање Математика Тест 3 Кључ за оцењивање ОПШТЕ УПУТСТВО ЗА ОЦЕЊИВАЊЕ Кључ за оцењивање дефинише начин на који се оцењује сваки поједини задатак. У општим упутствима за оцењивање дефинисане су оне ситуације

Διαβάστε περισσότερα

Параметарско програмирање обрадног центра LOLA HMC500. нумерички управљаног струга POTISJE PH42-CNC 4

Параметарско програмирање обрадног центра LOLA HMC500. нумерички управљаног струга POTISJE PH42-CNC 4 КАТЕДРА ЗА ПРОИЗВОДНО МАШИНСТВО Предмет: ПРО210А007-0043.000 МАШИНЕ АЛАТКЕ ПС-1a: Параметарско програмирање обрадног центра LOLA HMC500 и ПС-1b: Параметарско програмирање нумерички управљаног струга POTISJE

Διαβάστε περισσότερα

ЗБИРКА РЕШЕНИХ ЗАДАТАКА ЗА ПРИЈЕМНИ ИСПИТ ИЗ МАТЕМАТИКЕ

ЗБИРКА РЕШЕНИХ ЗАДАТАКА ЗА ПРИЈЕМНИ ИСПИТ ИЗ МАТЕМАТИКЕ Универзитет у Крагујевцу Машински факултет Краљево ЗБИРКА РЕШЕНИХ ЗАДАТАКА ЗА ПРИЈЕМНИ ИСПИТ ИЗ МАТЕМАТИКЕ Краљево, март 011. године 1 Публикација Збирка решених задатака за пријемни испит из математике

Διαβάστε περισσότερα

ЕНЕРГЕТСКИ ПРЕТВАРАЧИ 2 (13Е013ЕП2) октобар 2016.

ЕНЕРГЕТСКИ ПРЕТВАРАЧИ 2 (13Е013ЕП2) октобар 2016. ЕНЕРГЕТСКИ ПРЕТВАРАЧИ (3Е03ЕП) октобар 06.. Батерија напона B = 00 пуни се преко трофазног полууправљивог мосног исправљача, који је повезан на мрежу 3x380, 50 Hz преко трансформатора у спрези y, са преносним

Διαβάστε περισσότερα

Република Србија МИНИСТАРСТВО ПРОСВЕТЕ, НАУКЕ И ТЕХНОЛОШКОГ РАЗВОЈА ЗАВОД ЗА ВРЕДНОВАЊЕ КВАЛИТЕТА ОБРАЗОВАЊА И ВАСПИТАЊА

Република Србија МИНИСТАРСТВО ПРОСВЕТЕ, НАУКЕ И ТЕХНОЛОШКОГ РАЗВОЈА ЗАВОД ЗА ВРЕДНОВАЊЕ КВАЛИТЕТА ОБРАЗОВАЊА И ВАСПИТАЊА Република Србија МИНИСТАРСТВО ПРОСВЕТЕ, НАУКЕ И ТЕХНОЛОШКОГ РАЗВОЈА ЗАВОД ЗА ВРЕДНОВАЊЕ КВАЛИТЕТА ОБРАЗОВАЊА И ВАСПИТАЊА ЗАВРШНИ ИСПИТ У ОСНОВНОМ ОБРАЗОВАЊУ И ВАСПИТАЊУ школска 017/018. година ТЕСТ МАТЕМАТИКА

Διαβάστε περισσότερα

ЗАВРШНИ РАД КЛИНИЧКА МЕДИЦИНА 5. школска 2016/2017. ШЕСТА ГОДИНА СТУДИЈА

ЗАВРШНИ РАД КЛИНИЧКА МЕДИЦИНА 5. школска 2016/2017. ШЕСТА ГОДИНА СТУДИЈА ЗАВРШНИ РАД КЛИНИЧКА МЕДИЦИНА 5 ШЕСТА ГОДИНА СТУДИЈА школска 2016/2017. Предмет: ЗАВРШНИ РАД Предмет се вреднује са 6 ЕСПБ. НАСТАВНИЦИ И САРАДНИЦИ: РБ Име и презиме Email адреса звање 1. Јасмина Кнежевић

Διαβάστε περισσότερα

ЈАКОСТ НА МАТЕРИЈАЛИТЕ

ЈАКОСТ НА МАТЕРИЈАЛИТЕ диј е ИКА ски ч. 7 ч. Универзитет Св. Кирил и Методиј Универзитет Машински Св. факултет Кирил и Скопје Методиј во Скопје Машински факултет МОМ ТЕХНИЧКА МЕХАНИКА професор: доц. др Виктор Гаврилоски. ТОРЗИЈА

Διαβάστε περισσότερα

6. ЛИНЕАРНА ДИОФАНТОВА ЈЕДНАЧИНА ах + by = c

6. ЛИНЕАРНА ДИОФАНТОВА ЈЕДНАЧИНА ах + by = c 6. ЛИНЕАРНА ДИОФАНТОВА ЈЕДНАЧИНА ах + by = c Ако су а, b и с цели бројеви и аb 0, онда се линеарна једначина ах + bу = с, при чему су х и у цели бројеви, назива линеарна Диофантова једначина. Очигледно

Διαβάστε περισσότερα

Слика 1 Ако се са RFe отпорника, онда су ова два температурно зависна отпорника везана на ред, па је укупна отпорност,

Слика 1 Ако се са RFe отпорника, онда су ова два температурно зависна отпорника везана на ред, па је укупна отпорност, Температурно стабилан отпорник састоји се од два једнака цилиндрична дела начињена од различитих материјала (гвожђе и графит) У ком односу стоје отпорности ова два дела отпорника ако се претпостави да

Διαβάστε περισσότερα

РЈЕШЕЊА ЗАДАТАКА СА ТАКМИЧЕЊА ИЗ ЕЛЕКТРИЧНИХ МАШИНА

РЈЕШЕЊА ЗАДАТАКА СА ТАКМИЧЕЊА ИЗ ЕЛЕКТРИЧНИХ МАШИНА РЈЕШЕЊА ЗАДАТАКА СА ТАКМИЧЕЊА ИЗ ЕЛЕКТРИЧНИХ МАШИНА Електријада 005 ТРАНСФОРМАТОРИ Tрофазни енергетски трансформатор има сљедеће податке: 50kVA 0 / 0kV / kv Yy6 релативна реактанса кратког споја је x %

Διαβάστε περισσότερα

ТЕСТ МАТЕМАТИКА УПУТСТВО ЗА ПРЕГЛЕДАЊЕ

ТЕСТ МАТЕМАТИКА УПУТСТВО ЗА ПРЕГЛЕДАЊЕ Република Србија МИНИСТАРСТВО ПРОСВЕТЕ, НАУКЕ И ТЕХНОЛОШКОГ РАЗВОЈА ЗАВОД ЗА ВРЕДНОВАЊЕ КВАЛИТЕТА ОБРАЗОВАЊА И ВАСПИТАЊА ТЕСТ МАТЕМАТИКА ПРИЈЕМНИ ИСПИТ ЗА УЧЕНИКЕ СА ПОСЕБНИМ СПОСОБНОСТИМА ЗА ИНФОРМАТИКУ

Διαβάστε περισσότερα

1. 2. МЕТОД РАЗЛИКОВАЊА СЛУЧАЈЕВА 1

1. 2. МЕТОД РАЗЛИКОВАЊА СЛУЧАЈЕВА 1 1. 2. МЕТОД РАЗЛИКОВАЊА СЛУЧАЈЕВА 1 Метод разликовања случајева је један од најексплоатисанијих метода за решавање математичких проблема. У теорији Диофантових једначина он није свемогућ, али је сигурно

Διαβάστε περισσότερα

ЛИНЕАРНА ФУНКЦИЈА. k, k 0), осна и централна симетрија и сл. 2, x 0. У претходном примеру неке функције су линеарне а неке то нису.

ЛИНЕАРНА ФУНКЦИЈА. k, k 0), осна и централна симетрија и сл. 2, x 0. У претходном примеру неке функције су линеарне а неке то нису. ЛИНЕАРНА ФУНКЦИЈА 5.. Функција = a + b Функционалне зависности су веома значајне и са њиховим применама често се сусрећемо. Тако, већ су нам познате директна и обрнута пропорционалност ( = k; = k, k ),

Διαβάστε περισσότερα

7.3. Површина правилне пирамиде. Површина правилне четворостране пирамиде

7.3. Површина правилне пирамиде. Површина правилне четворостране пирамиде математик за VIII разред основне школе 4. Прво наћи дужину апотеме. Како је = 17 cm то је тражена површина P = 18+ 4^cm = ^4+ cm. 14. Основа четворостране пирамиде је ромб чије су дијагонале d 1 = 16 cm,

Διαβάστε περισσότερα

КАТЕДРА ЗА ЕНЕРГЕТСКЕ ПРЕТВАРАЧЕ И ПОГОНЕ ЛАБОРАТОРИЈА ЗА ЕНЕРГЕТСКЕ ПРЕТВАРАЧЕ ЕНЕРГЕТСКИ ПРЕТВАРАЧИ 1

КАТЕДРА ЗА ЕНЕРГЕТСКЕ ПРЕТВАРАЧЕ И ПОГОНЕ ЛАБОРАТОРИЈА ЗА ЕНЕРГЕТСКЕ ПРЕТВАРАЧЕ ЕНЕРГЕТСКИ ПРЕТВАРАЧИ 1 КАТЕДРА ЗА ЕНЕРГЕТСКЕ ПРЕТВАРАЧЕ И ПОГОНЕ ЛАБОРАТОРИЈА ЗА ЕНЕРГЕТСКЕ ПРЕТВАРАЧЕ ЕНЕРГЕТСКИ ПРЕТВАРАЧИ 1 Лабораторијска вежба број 1 МОНОФАЗНИ ФАЗНИ РЕГУЛАТОР СА ОТПОРНИМ И ОТПОРНО-ИНДУКТИВНИМ ОПТЕРЕЋЕЊЕМ

Διαβάστε περισσότερα

4. Троугао. (II део) 4.1. Појам подударности. Основна правила подударности троуглова

4. Троугао. (II део) 4.1. Појам подударности. Основна правила подударности троуглова 4 Троугао (II део) Хилберт Давид, немачки математичар и логичар Велики углед у свету Хилберту је донело дело Основи геометрије (1899), у коме излаже еуклидску геометрију на аксиоматски начин Хилберт Давид

Διαβάστε περισσότερα

ЕЛЕКТРОНИКЕ ЗА УЧЕНИКЕ ТРЕЋЕГ РАЗРЕДА

ЕЛЕКТРОНИКЕ ЗА УЧЕНИКЕ ТРЕЋЕГ РАЗРЕДА МИНИСТАРСТВО ПРОСВЕТЕ, НАУКЕ И ТЕХНОЛОШКОГ РАЗВОЈА РЕПУБЛИКЕ СРБИЈЕ ЗАЈЕДНИЦА ЕЛЕКТРОТЕХНИЧКИХ ШКОЛА РЕПУБЛИКЕ СРБИЈЕ ДВАДЕСЕТ ДРУГО РЕГИОНАЛНО ТАКМИЧЕЊЕ ОДГОВОРИ И РЕШЕЊА ИЗ ЕЛЕКТРОНИКЕ ЗА УЧЕНИКЕ ТРЕЋЕГ

Διαβάστε περισσότερα

Писмени испит из Теорије плоча и љуски. 1. За континуалну плочу приказану на слици одредити угиб и моменте савијања у означеним тачкама.

Писмени испит из Теорије плоча и љуски. 1. За континуалну плочу приказану на слици одредити угиб и моменте савијања у означеним тачкама. Београд, 24. јануар 2012. 1. За континуалну плочу приказану на слици одредити угиб и моменте савијања у означеним тачкама. = 0.2 dpl = 0.2 m P= 30 kn/m Линијско оптерећење се мења по синусном закону: 2.

Διαβάστε περισσότερα

ПУЖНИ ПАРОВИ Основне карактеристике и подела

ПУЖНИ ПАРОВИ Основне карактеристике и подела Машински факултет Универзитета у Београду/ Машински елементи / Предавање 7 ПУЖНИ ПАРОВИ Основне карактеристике и подела Пужни парови су хиперболоидни зупчасти парови чије се осе мимоилазе под углом од

Διαβάστε περισσότερα

8.5 ЛАБОРАТОРИЈСКА ВЕЖБА 5 Задатак вежбе: PI регулација брзине напонски управљаним микромотором једносмерне струје

8.5 ЛАБОРАТОРИЈСКА ВЕЖБА 5 Задатак вежбе: PI регулација брзине напонски управљаним микромотором једносмерне струје Регулација електромоторних погона 8.5 ЛАБОРАТОРИЈСКА ВЕЖБА 5 Задатак вежбе: регулација брзине напонски управљаним микромотором једносмерне струје Увод Simulik модел На основу упрошћеног блок дијаграма

Διαβάστε περισσότερα

МА6 УПРАВЉАЊЕ МАШИНА АЛАТКИ. МА7 ПРОГРАМИРАЊЕ МАШИНА АЛАТКИ.

МА6 УПРАВЉАЊЕ МАШИНА АЛАТКИ. МА7 ПРОГРАМИРАЊЕ МАШИНА АЛАТКИ. HA8.1 Програмске целине за лакше дефинисање програма предмета ПРО210А007-0043.0000 Машине алатке: MA1 Сага о машинама алаткама и технолошким системима; МА2 Главно кретањ машина алатки;...; МА6 Управљање

Διαβάστε περισσότερα

ЛАБОРАТОРИЈСКЕ ВЕЖБЕ ИЗ ФИЗИКЕ ПРВИ КОЛОКВИЈУМ I група

ЛАБОРАТОРИЈСКЕ ВЕЖБЕ ИЗ ФИЗИКЕ ПРВИ КОЛОКВИЈУМ I група ЛАБОРАТОРИЈСКЕ ВЕЖБЕ ИЗ ФИЗИКЕ ПРВИ КОЛОКВИЈУМ 21.11.2009. I група Име и презиме студента: Број индекса: Термин у ком студент ради вежбе: Напомена: Бира се и одговара ИСКЉУЧИВО на шест питања заокруживањем

Διαβάστε περισσότερα

Параметарско програмирање нумерички управљаног струга POTISJE PH42-CNC

Параметарско програмирање нумерички управљаног струга POTISJE PH42-CNC КАТЕДРА ЗА ПРОИЗВОДНО МАШИНСТВО Предмет: ПРО210А007-0043.000 ПС-1b Параметарско програмирање нумерички управљаног струга POTISJE PH42-CNC (Упутство за програмирање и узорак за техничку обраду семинарског

Διαβάστε περισσότερα

ПОВРШИНа ЧЕТВОРОУГЛОВА И ТРОУГЛОВА

ПОВРШИНа ЧЕТВОРОУГЛОВА И ТРОУГЛОВА ПОВРШИНа ЧЕТВОРОУГЛОВА И ТРОУГЛОВА 1. Допуни шта недостаје: а) 5m = dm = cm = mm; б) 6dm = m = cm = mm; в) 7cm = m = dm = mm. ПОЈАМ ПОВРШИНЕ. Допуни шта недостаје: а) 10m = dm = cm = mm ; б) 500dm = a

Διαβάστε περισσότερα

Једна од централних идеја рачунарства Метода која решавање проблема своди на решавање проблема мање димензије

Једна од централних идеја рачунарства Метода која решавање проблема своди на решавање проблема мање димензије Рекурзија Једна од централних идеја рачунарства Метода која решавање проблема своди на решавање проблема мање димензије Рекурзивна функција (неформално) је функција која у својој дефиницији има позив те

Διαβάστε περισσότερα

Универзитет у Београду, Саобраћајни факултет Предмет: Паркирање. 1. вежба

Универзитет у Београду, Саобраћајни факултет Предмет: Паркирање. 1. вежба Универзитет у Београду, Саобраћајни факултет Предмет: Паркирање ОРГАНИЗАЦИЈА ПАРКИРАЛИШТА 1. вежба Место за паркирање (паркинг место) Део простора намењен, технички опремљен и уређен за паркирање једног

Διαβάστε περισσότερα

АНАЛОГНА ЕЛЕКТРОНИКА ЛАБОРАТОРИЈСКЕ ВЕЖБЕ

АНАЛОГНА ЕЛЕКТРОНИКА ЛАБОРАТОРИЈСКЕ ВЕЖБЕ ЕЛЕКТРОТЕХНИЧКИ ФАКУЛТЕТ У БЕОГРАДУ КАТЕДРА ЗА ЕЛЕКТРОНИКУ АНАЛОГНА ЕЛЕКТРОНИКА ЛАБОРАТОРИЈСКЕ ВЕЖБЕ ВЕЖБА БРОЈ 2 ПОЈАЧАВАЧ СНАГЕ У КЛАСИ Б 1. 2. ИМЕ И ПРЕЗИМЕ БР. ИНДЕКСА ГРУПА ОЦЕНА ДАТУМ ВРЕМЕ ДЕЖУРНИ

Διαβάστε περισσότερα

ТЕСТ МАТЕМАТИКА УПУТСТВО ЗА ПРЕГЛЕДАЊЕ

ТЕСТ МАТЕМАТИКА УПУТСТВО ЗА ПРЕГЛЕДАЊЕ Република Србија МИНИСТАРСТВО ПРОСВЕТЕ, НАУКЕ И ТЕХНОЛОШКОГ РАЗВОЈА ЗАВОД ЗА ВРЕДНОВАЊЕ КВАЛИТЕТА ОБРАЗОВАЊА И ВАСПИТАЊА ТЕСТ МАТЕМАТИКА ПРИЈЕМНИ ИСПИТ ЗА УЧЕНИКЕ СА ПОСЕБНИМ СПОСОБНОСТИМА ЗА ИНФОРМАТИКУ

Διαβάστε περισσότερα

Факултет организационих наука Центар за пословно одлучивање. PROMETHEE (Preference Ranking Organization Method for Enrichment Evaluation)

Факултет организационих наука Центар за пословно одлучивање. PROMETHEE (Preference Ranking Organization Method for Enrichment Evaluation) Факултет организационих наука Центар за пословно одлучивање PROMETHEE (Preference Ranking Organization Method for Enrichment Evaluation) Студија случаја D-Sight Консултантске услуге за Изградња брзе пруге

Διαβάστε περισσότερα

ТРАПЕЗ РЕГИОНАЛНИ ЦЕНТАР ИЗ ПРИРОДНИХ И ТЕХНИЧКИХ НАУКА У ВРАЊУ. Аутор :Петар Спасић, ученик 8. разреда ОШ 8. Октобар, Власотинце

ТРАПЕЗ РЕГИОНАЛНИ ЦЕНТАР ИЗ ПРИРОДНИХ И ТЕХНИЧКИХ НАУКА У ВРАЊУ. Аутор :Петар Спасић, ученик 8. разреда ОШ 8. Октобар, Власотинце РЕГИОНАЛНИ ЦЕНТАР ИЗ ПРИРОДНИХ И ТЕХНИЧКИХ НАУКА У ВРАЊУ ТРАПЕЗ Аутор :Петар Спасић, ученик 8. разреда ОШ 8. Октобар, Власотинце Ментор :Криста Ђокић, наставник математике Власотинце, 2011. године Трапез

Διαβάστε περισσότερα

Семинарски рад из линеарне алгебре

Семинарски рад из линеарне алгебре Универзитет у Београду Машински факултет Докторске студије Милош Живановић дипл. инж. Семинарски рад из линеарне алгебре Београд, 6 Линеарна алгебра семинарски рад Дата је матрица: Задатак: a) Одредити

Διαβάστε περισσότερα

I Наставни план - ЗЛАТАР

I Наставни план - ЗЛАТАР I Наставни план - ЗЛААР I РАЗРЕД II РАЗРЕД III РАЗРЕД УКУО недељно годишње недељно годишње недељно годишње годишње Σ А1: ОАЕЗНИ ОПШЕОРАЗОНИ ПРЕДМЕИ 2 5 25 5 2 1. Српски језик и књижевност 2 2 4 2 2 1.1

Διαβάστε περισσότερα

Математички модел осциловања система кугли око равнотежног положаја под утицајем гравитационог поља

Математички модел осциловања система кугли око равнотежног положаја под утицајем гравитационог поља Универзитет у Машински факултет Београду Математички модел осциловања система кугли око равнотежног положаја под утицајем гравитационог поља -семинарски рад- ментор: Александар Томић Милош Живановић 65/

Διαβάστε περισσότερα