ISPITIVANJE ASINHRONIH MAŠINA

Transcript

1 ISITIVANJE ASINHRONIH MAŠINA

2 SADRŽAJ ISITIVANJE ASINHRONIH MAŠINA Ozae priljučaa Ispitivaja toom proizvodje Kotrola mehaičog rada Ispitivaje amota Ispitivaja završee asihroe mašie rogram ispitivaja Komada ispitivaja: Tipsa ispitivaja: Toleracije Ispitivaja u ogledu prazog hoda Ispitivaja u ogledu ratog spoja....6 Evivaleta šema asihroe mašie....7 Strutura i ači određivaja gubitaa Metode opterećeja Metoda diretog opterećeja Metode povratog rada (reuperacije) Određivaje polazih arateristia Ogled zaletaja Zagrevaje.... Dieletriča ispitivaja.... Literatura...

3 ISITIVANJE ASINHRONIH MAŠINA Asihroa mašia se u primei ajčešće susreće ao motor, i to trofazi. Tipiči je predstavi eletriče mašie male sage oja se običo pravi u veliim serijama. redosti asihroih mašia, u odosu a ostale vrste eletričih mašia, su prvestveo maja cea, jedostavost ostrucije, maji momeat iercije, robusost, pouzdaost i sigurost u radu, lao održavaje, do su edostaci vezai uglavom za uslove poretaja i mogućost regulisaja brzie obrtaja u široim graicama. rimea miroprocesora i eergetse eletroie omogućila je eoomičo upravljaje motorima za aizmeiču struju i time ouretost i u području pogoa sa promeljivom brziom. Slia - a) isoaposi motor b) visooaposi motor U odosu a trasformator, asihroa mašia se sastoji od jedistveog primara (statora) i jedistveog seudara (rotora), između ojih, iz mehaičih razloga, postoji zazor. ostojaje zazora je prađeo začajo većim relativim strujama prazog hoda,,,8 I, gde su vredosti date od većih a majim sagama. Relativi apo ratog spoja, shvaće ao od trasfomatora, se reće u graicama 5%, gde su vredosti date od majih, a većim sagama. Važo je primetiti da su, od mašia sa ratospojeim rotorom, elemeti u uzdužoj grai evivaletog ola, R i X elieari. Opseg primejeih ispitivaja zavisi od veličie sage, tj. cee mašie. Mašie većih saga se podvrgavaju detaljim omadim (serijsim) ispitivajima, do se od mašia majih saga i običo veliih serija, detalja ispitivaja, oja uljučuju i simaje arateristia i mereje zagrevaja, sprovode samo a uzorcima. Naime, poprava ili ča odbacivaje pojediih omada mašia majih saga predstavlja još uve maji gubita od trošova omadog (serijsog) ispitivaja. Ispitivaja asihroih mašia započiju merejem otpora amota u hladom staju i otrolom spojeva, ao čega slede ogledi prazog hoda i ratog spoja, ogled zagrevaja i, a raju, dieletriča ispitivaja, jer je u međuvremeu izolacija mogla da bude oštećea. 3

4 . Ozae priljučaa U tabeli - date su ozae priljučaa trofazog asihroog motora. Tabela - Ozae priljučaa asihroih mašia amotaj ova ozaa stara ozaa U, U U, X statora V, V V, Y W, W W, Z rotora K, K L, L M, M u, x v, y w, z. Ispitivaja toom proizvodje re same proizvodje vrše se ulaza proveravaja delarisaih arateristia i valiteta materijala (sirovia), poluproizvoda, delova i ompoeti. Greše pri proizvodji se ajlaše, ajefiasije i ajeoomičije otlajaju ao se svi elemeti ispitaju pre dovršeog staja. Za vreme proizvodje proverava se: izolacija avojaa pojediih delova amota, valitet ištacovaih limova, ispravost i dimezije magetsog ola (jezgra), (stegutost, gubici u delu jezgra i loala zagrevaja), toom ugradje se više puta, zaviso od stepea gotovosti, proverava galvasa povezaosti i dieletriča ispravost amota. Na rotorsom amotu mašia sa ratospojeim rotorom pažljivo se pregledaju tvrdo zalemljea (ili zavarea) mesta, a od liveih se otroliše i potpuost aveza eletromagetim postupcima i mehaiča izvedba - poseba pažja se posvećuje izradi i otroli mera zazora, a rotoru i vetilatoru se posebo otroliše uravotežeost (izbalasiraost) i po po potrebi se dodato uravotežuje dodavajem ili oduzimajem masa a uapred predviđeim mestima. osle završee proizvodje ompletog statora i rotora sprovode se određea ispitivaja, i to pre i posle impregacije amota. re impregacije (ili termiče dorade) a svaom statorsom i izolovaom rotorsom amotu meri se orijetacioo otpor izolacije amotaja, a za amote oji isu ratospojei i otporost provodia u hladom staju, te se proverava pravila povezaost paralelih graa, ispravost ozaa a rajevima amota (počeci i svršeci) i dieletriča izdržljivost sa sižeim apoima. Taođe se mogu meriti i impedase statorsog i rotorsog amota. osle impregacije, a pre motaže, ispituje se otporost izolacije pri određeoj temperaturi i dieletiča izdržljivost povišeim ispitim apoima, ali u raćem trajaju, evetualo samo eolio seudi umesto 6 s. 4

5 .. Kotrola mehaičog rada Svai motor, ča i od velie serijse producije, treba priljučiti a azačei apo i pustiti da se vrti u prazom hodu određeo vreme. Za to vreme posmatra se ispravost mehaičog rada - e struže li rotor u statoru, jesu li ležajevi u redu, da li su vibracije i šumovi u graicama uobičajim za taj tip i sličo. Ovaj ogled mehaičog rada ujedo predstavlja i aposi ogled, jer se grube greše u izolaciji poazuju i pri azačeom apou. ošto ovavu otrolu prolazi velii broj motora, treba u ispitoj staici omogućiti istovremeo ispitivaje većeg broja mašia... Ispitivaje amota roveravaje statorsih amota i rotorsih amota mašia sa amotaim rotorom sprovodi se uobičajeom metodom mereja otpora amota. Kod mašia sa ratospojeim rotorom, mereje otpora rotorsog amota ije izvodljivo bez uišteja samog amota. Međutim, zbog mogućih grešaa u izradi - loših lemova i varih mesta, ao i eispravog liveja pod pritisom, potrebo je pažljivo preotrolisati ispravost ovih amota. U slučaju pojediačih ispitivaja ove eispravosti se mogu otriti a toom ogleda zagrevaja. U serijsoj proizvodji proveravaje se može sprovesti relativo jedostavo, tao da se rotor zavrti u otrolom statoru, oji osi oo jedog zuba pobudi avoja, N, i meri avoja, MN. Izvode merog avoja priljučimo a oscilograf, a pobudi avoja pobudimo jedosmerom strujom (slia -). Jedosmero mageto polje zuba biće pri prolazu svaog štapa rotora prvo pojačao, pa oda opet oslabljeo, usled iduovae struje u štapu i jeog proticaja. Ovo delovaje će biti utolio jače uolio je otpor štapa maji. rema amplitudama simljeim oscilogramu, a oje se odose a pojedie štapove, lao je videti jesu li otpori štapova ujedačei, odoso da li ima, i olio defetih štapova. Slia - Ispitivaje ispravosti amota ratospojeog rotora metodom iducije.3 Ispitivaja završee asihroe mašie U ovom poglavlju biće reči o završim, primopredajim i eim od ispitivaja asihroih mašia toom orišćeja. 5

6 .3. rogram ispitivaja Nacioalim i iteracioalim stadardima su propisaa omada, tipsa i specijala primopredaja ispitivaja mašia jedosmere struje. rema jugoslavesom stadardu (JUS) za predviđea su sledeća ispitivaja:.3.. Komada ispitivaja:. mereje otporosti amota u toplom staju,. mereje otporosti izolacije u hladom staju, 3. mereje odosa preobražaja mašia sa amotaim rotorom, 4. mereje gubitaa i struje prazog hoda, 5. mereje apoa ratog spoja, impedase ratog spoja i gubitaa pri opterećeju i 6. dieletriča ispitivaja dovedeim i iduovaim apoom.3.. Tipsa ispitivaja:. ispitivaje povišeja temperature,. ispitivaja pri povišeoj brzii obrtaja, tzv. ogled vitlaja (vidi.) 3. provera garatovaig vredosti ( η, cosϕ, s ) 4. ispitivaje ratotrajog preopterećeja po struji, 5. određivaje masimalog mometa, 6. određivaje miimalog mometa (mašie sa ratospojeim rotorom), 7. mereje polazih arateristia, 8. ogled zaletaja, 9. ogled zaustavljaja,. mereje ugla gubitaa izolacije, tg δ i jegove promee, tg δ, zaviso od apoa. mereje apacitivosti amota prema masi i međusobo,. mereje vibracija, 3. austiča provera bue, 4. masa uupa, trasporta, rotora Toleracije Smatra se da asihroa mašia zadovoljava uslove ao veličie oje podležu toleracijama e preorače dozvoljea odstupaja. Kod asihroih mašia često se daju garacije za stepe orisog dejstva, fator sage i preopteretivost, aod avezih motora još i za zaletu struju, potezi momet i miimali zaleti momet. ropisima su predviđee dozvoljee toleracije za sledeće veličie: 6

7 [%] stepe isorišćeja,η : η, sačiilac sage, cos ϕ : cosϕ, 6 lizaje, s : ±%, polazi momeat, M : +5% - 5%, pol polaza struja, I pol : +%, masimali momeat, M max : -% i momeat iercije, J : ±%. rema propisima miimali polazi momeat, oji motor razvija za vreme polasa izosi,3 omialog, a ormala vredost prevalog mometa izosi,6 omialog mometa.4 Ispitivaja u ogledu prazog hoda od prazim hodom asihroe mašie podrazumevamo staje u ojem je statorsi amot priljuče a apajaje, a rotor ije mehaiči optereće, pri čemu se podrazumeva da je: lizaje približo jedao uli ( s ), Džulovi gubici u rotoru jedai uli Cu = struja magećeja približo jedaa struji prazog hoda I m I. Dale, podrazumeva se da Džulovi gubici u rotoru e učestvuju u gubicima prazog hoda, te da zavisost apoa apajaja od struje prazog hoda možemo smatrati arateristiom magećeja. re ogleda prazog hoda potrebo je izmeriti otpore amotaja statora. Toom ogleda mere se: apo apajaja, U, struja apajaja I ; saga apajaja (saga prazog hoda) i lizaje s, i vrše sledeće ativosti: proverava se dieletriče izdržljivost iduovaim apoom pri,3u, u trajaju od 3 mi, proverava se fucioisaje vetilacije i ležišta, mere se vibracije i bua, određuju se arateristie struje prazog hoda, I, gubitaa prazog hoda i sačiioca sage prazog hoda, cosϕ, u zavisosti od apoa apajaja, U, oji se reće u graicama od,7 do,3 azačeog apoa, U. Iz ovih arateristia se, za azačei apo U, određuje azačea struja prazog hoda, I o i azačei gubici prazog hoda o ; određuje se arateristia magećeja U = f ( I ) itd. Ogled prazog hoda služi i za određivaje parametara evivalete šeme. 7 i

8 L L L 3 E O I > U V W T U V W A A W W Sw ' ' V V U V M 3~ K L M W Slia -3 Šema ispitivaja asihroe mašie u ogledu prazog hoda 8

9 Slia -4 Karateristie gubita H Ogled prazog hoda počije sa povišeim apoom, veličie,3u, u trajaju od 3 mi, čime se proverava dieletriča izdržljivost izolacije amota. Nao toga se apo postepeo smajuje, uz očitavaje istrumeata, do lizaje e poče začajije da raste. Naime, za porivaje mehaičih gubitaa, oje u prvoj aprosimaciji smatrajmo epromeljivim, od smajeja apoa a male vredosti potrebo je da rada ompoeta struje magećeja, a s jom i lizaje, poraste. Dale, od malih vredosti apoa apajaja (običo ispod 3 %U ) isu više ispujee polaze pretpostave oje araterišu staje prazog hoda, pa prema tome ema smisla dalje vršiti ogled. U asihrooj mašii se priliom ogleda prazog hoda javljaju sledeći gubici: usled magećeja magetog ola (gubici u gvožđu), Fe, Džulovi gubici u amotu statora, Cu = R I,,. 5 mehaiči gubici (gubici usled treja i vetilacije), f. Džulovi gubici u apajaom amotu se, za razliu od traformatora, e mogu zaemariti, jer je struja prazog hoda relativo velia. Dale, za gubite prazog hoda asihroe mašie imamo: = +,5 R I. o f Fe + Iz prethodog izraza određuje se zbir mehaičih gubitaa i gubita u gvožđu, oje propisi defiišu ao tzv. uže gubite prazog hoda, : = f + Fe = o, 5 R I. Radi potrebe određivaja stepea isorišćeja, odoso uupih gubitaa, potrebo je razdvojiti mehaiče gubite i gubite u gvožđu. To se postiže estrapolacijom rive užih gubita prazog hoda do ordiate, čime se dobijaju mehaiči gubici, f, oji zavise samo od brzie. Budući da je ovaj postupa estrapolacije edovoljo tača, preporučuje se 9

10 postupa lieare estraploacije. U postupu lieare estrapolacije se, oristeći vadratu zavisost gubitaa u gvožđu od apoa apajaja, riva užih gubitaa u prazom hodu crta u zavisosti od vadrata apoa apajaja: ri tome se dobija prava gubitaa, oja se jedostavo etraspolira do ordiate (slia -5). [ W] f + Fe Fe f U [ V] Slia -5 Lieara aprosimacija rive užih gubitaa prazog hoda.5 Ispitivaja u ogledu ratog spoja od ratim spojem asihroe mašie podrazumevamo staje u ojem je amot statora priljuče a apajaje, a rotor je mehaiči uoče. Ogled ratog spoja se vrši ili pri azačeoj struji, sa ciljem određivaja elemeata evivalete šeme, ili pri azačeom ili sižeom apou, sa ciljem mereja polazih arateristia: polaze struje i polazog mometa. riliom ogleda ratog spoja pri azačeoj struji, apo se postepeo povećava do se e postige struja ešto veća od azačee. Toom ogleda mere se i beleže, za eolio vredosti apoa, a u cilju da se postige vredost struje što bliža azačeoj, sledeće veličie: apo apajaja, U, i struja statora, I, u sve tri faze ulaza saga (saga ratog spoja),. Napoi u različitim fazama treba da budu jeda. otrebo je meriti i temperature statorsog amota. Nao ogleda crtaju se rive (arateristie) struje ratog spoja, I, gubitaa ratog spoja i sačiioca sage prazog hoda, cos ϕ, u zavisosti od apoa apajaja, U. Iz ovih arateristia se, za azačeu struju I, određuje azačei apo ratog spoja, U i gubici ratog spoja. Relativi apo ratog spoja je u = 5%.

11 L L L 3 E O I > U V W T U V W A A W W Sw ' ' V V U V M 3~ K L M W Slia -6 Šema ispitivaja asihroe mašie sa amotaim rotorom u ogledu ratog spoja

12 .6 Evivaleta šema asihroe mašie ozavaje elemeata evivalete šeme od velio je začaja od pruočavaja razih režima rada, posebo prelazih pojava. Budući da aalize prelazih režima rada mogu biti jao osetljive a vredosti pojediih ulazih veličia, tj. parametara evivaletog ola, astoji se da se merejima oi što tačije odrede. ošto je zaočea asihroa mašia u biti trasformator, aalogo trasformator imamo sledeću evivaletu šemu: I R ω L R σ ω σ I L I I I U p m s R R X s Slia -7 Evivaleta šema asihroe mašie Sve veličie rotora svedee su a statorsu strau, što je ozačeo idesom crtica. ri svođeju se mora voditi račua i o uupom avojom sačiiocu, proizvodu pojasog i tetivog avojog sačiioca, = p, a primer: N R = R, N t gde su N i N brojevi avojaa statora i rotora, respetivo. Rotor od avezih motora predstavlja simetriče amotaje u obliu šipi. Zbog toga je impedasa pratičo ista za bilo oju poziciju rotora u odosu a stator. Uolio je vredost parametara u poprečoj grai evivaletog ola puo veća od vredosti parametara u uzdužoj grai, jedostavo se određuju parametri popreče grae iz ogleda prazog hoda i popreče grae iz ogleda ratog spoja (varijata A). U suprotom, potrebo je apraviti odgovarajući sistem jedačia iz ojeg se, iterativo, određuju vredosti parametara.

13 Varijata A za određivaje parametara evivaletog ola (sve veličie su faze): Ogled prazog hoda: impedasa prazog hoda U Z =, I fator sage u prazom hodu cosϕ = 3U I fitiva ativa otporost ojom uzimamo u obzir gubite prazog hoda: 3U R = Z =, cosϕ reatasa prazog hoda: Z X =. siϕ Ogled ratog spoja: impedasa ratog spoja U Z =, I ativa otporost ratog spoja R = R + R =, iz izmeree vredosti otpora statora može da se izračua otporost 3I rotora svedea a stator: R = R R. Ova otporost je ešto veća od stvare, jer uljučuje u sebi i dopuse gubite. reatasa ratog spoja X se X X Z R = σ + σ = X σ X σ., za mašie sa amotaim rotorom i običim avezom uzima Kod motora sa duboim žlebovima i dvostruim avezom otpor i idutivost rasipaja rotora su fucije učestaosti u rotoru, pa i lizaja. Otpor rotora je pri mirovaju ( s = ) eolio puta veći ego pri ormalom radu ada su lizaje i učestaost u rotoru mali. Idutivost rasipaja rotora je pri mirovaju ešto smajea prema jeoj vredosti pri isoj učestaosti (ali ipa zato veća prema jeoj vredosti od motora sa običim avezom). Ao se žele da odrede parametri evivalete šeme ovih motora ( R, X ) oji služe za određivaje radih arateristia, treba ogled ratog spoja vršiti pri približo omialoj struji, ali sa sižeom ućestaosti (preporučuju se učestaosti 5 5Hz ) 3

14 .7 Strutura i ači određivaja gubitaa Uupi gubici, g, predstavljaju razliu između uložee i orise sage, a od asihroih mašia se sastoje od zbira sledećih pojediačih gubitaa: + g = f + Fe + Cu + Cu d. Iz prethodo izvršeog ogleda prazog hoda pri azačeom apou, određuje se zbir mehaičih gubitaa i gubitaa u gvožću, f + Fe, (tzv. uži gubici prazog hoda, ): R I, = f + Fe = o. 5 oje je potrebo razdvojiti. Džulovi gubici u amotajima statora, Cu, se račusi određuju, a osovu otpora statora izmereog jedosmerom strujom i struje statora izmeree ampermetrom: Cu =. 5 R I st Džulovi gubici u amotajima rotora, Cu, se račusi određuju, iz eletromagete (sage obrtog polja), em, i izmeree vredosti lizaja: = s = s ( ) Cu em Fe Cu Vidljivo je da se je za određivaje Džulovih gubitaa u amotajima potrebo opteretiti mašiu. Mašie majih i sredjih saga mogu se ispitivati uz direto opterećeje, do se mašie većih saga ispituju metodama povratog rada (reuperacije). Dopusi gubici su deo uupih gubitaa oji isu obuhvaćei zbirom gubitaa a treje i vetilaciju, gubitaa u gvožđu i Džulovih gubitaa u amotajima statora i rotora. Ovi se gubici obračuavaju (usvajaju) ili se mere razim metodama. Određivaje vredosti dopusih gubitaa putem ogleda prati iz problema, uz problematiču tačost, pa se zato, iz pratičih razloga, oi često obračuavaju pomoću sledećeg izraza: dod =.5 I I Ao je ipa iz eog razloga potrebo, dopusi gubici se određuju primeom ogleda propisaih odgovarajućim stadardima..7. Metode opterećeja Za opterećeje asihroih mašia primejuju se sledeće metode: eposreda (direta) od oje se asihroa mašia tereti puim opterećejem pomoću očice bilo oje vrste. Ova metoda se oristi za mašie majih i sredjih saga i zahteva začaju potrošju eergije. posreda (idireta) metoda povratog rada (reuperacije), oja se upotrebljava za mašie većih saga. Osim određivaja stepea isorišćeja, pomođu ovih metoda može se sprovesti i ogled zagrevaja. 4

15 .7.. Metoda diretog opterećeja Asihroi motor se optereti pomoću očice oja može biti bilo oje vrste. Bito je samo da motor radi pri ormalim uslovima apoa i učestaosti i da opterećeje motora može da se reguliše. Momeat i orisa, mehaiča, saga se mogu meriti, ili se određuju, ao se ao očica oristi geerator jedosmere struje sa pozatim gubicima (slia -8 ). U I A V 3U W M G R Slia -8 Metoda diretog opterećeja Kao opterećeje običo služi geerator jedosmere struje sa prijemim otporiom ( R ). Opterećeje se reguliše promeom otpora R, od preopterećeja ( bar % ) pa do prazog hoda geeratora. Ispitivaje se po pravilu vrši a zagrejaoj mašii, u tou ili posle ogleda zagrevaja. Utrošea saga meri se vatmetrom. Napo a rajevima motora održava se u tou rada a omialoj vredosti (U ). Klizaje se u tou rada meri po eoj metodi..7.. Metode povratog rada (reuperacije) ostoji više metoda povratog rada (reuperacije) oje se oriste od ogleda opterećeja asihroe mašie. Običo se ao očica oristi geerator jedosmere struje sa pozatim gubicima. Eergija može da se vrati u sistem preo preo grupe motor jedosmere struje sihroi geerator (slia -9 ) ili ivertora (slia -). Nedostata grupe od četiri mašie je u većim gubicima i broju potrebih mašia, oje još moraju da budu uslađee sa ispitivaom mašiom, do je predost rasterećeje mreže reativom eergijom, Q, za magećeje asihroog motora, jer je proizvodi sihroi geerator. 5

16 Σ g Σ g Q AM G M SG Slia -9 Metoda povratog rada primeom grupe od četiri mašie Slia - Metoda povratog rada primeom ivertora Rade arateristie AM u zavisosti od struje ( I ) priazae su a slici - 6

17 η cosϕ M I I Slia - Rade arateristie asihroe mašie.8 Određivaje polazih arateristia olaze arateristie su od veliog začaja za orisie asihroih motora. Vredost polazog mometa i struje su osova pitaja pri puštaju asihroe mašie u rad. U treutu ada se motor priljučuje a mrežu, jegov rotor je mehaiči eporeta, a eletriči je u ratom spoju (bez obzira a tip asihroe mašie), a uz masimalu iduovau eletromotoru silu u amotaju rotora (obrto polje preseca provodie sihroom brziom), to staje je praćeo pojavom veliih struja. Ove struje mogu izazvati visoa zagrevaja amotaja samog motora ao i velie padove apoa, što može egativo da utiče a druge prijemie u mreži. Da bi rotor motora pri puštaju u rad mogao preći u obrto retaje, polazi momeat ojeg razvija motor mora biti veći od otporog mometa oji a vratilu proizvodi rada mašia oju treba poreuti. Za određivaje polazih arateristia, tj. vredosti polaze struje i polazog mometa pri azačeom apou, vrše se sledeći ogledi ratog spoja: ogled ratog spoja pri azačeom apou za motore majih saga, ogled ratog spoja pri sižeom apou za motore sredjih i većih saga, pri čemu se dobijee vredosti preračuavaju a azačei apo, simajem pri puštaju u rad (zaletaju), običo pomoću oscilosopa ili odgovarajućom merom opremom i avizicijom podataa a račuaru. Kada god je moguće, polazu struju treba meriti pri azačeom apou i učestaosti, budući da struja ije direto srazmera apou, zbog promee reatase usled zasićeja. Za polazi momeat se uzima miimali momeat oji mašia ostvari pri polasu iz morog staja, pri svim pozicijama rotora. Ogledima ratog spoja dobijaju se statiče arateristie, do se simajem dobijaju diamiče arateristie. Radi veliog strujog opterećeja mreže i preteraog zagrevaja amota, ogled ratog spoja je potrebo obaviti brzo, efiaso i precizo, od strae dobro obučeog osoblja. 7

18 Kod vršeja ogleda ratog spoja pri azačeom apou, momeat se može direto meriti pomoću diamometra ili poluge pričršćee a rotoru, sa tegom mase m, ojim se postiže ravoteža: M = m g l, gde je l dužia raa poluge. Ao se e oristi oprema za mereje, momeat se može izračuati iz sage Džulovih gubitaa u amotu rotora: Cu em,5 RI = = Cu, s M Cu =. ω s Gubite u gvožđu običo zaemarujemo, jer su oi u ratom spoju, usled smajeja ems a približo poloviu azačeog apoa, zato maji ego u ormalom radu, do su gubici u amotima puo veći. Kod motora sredjih i veliih saga, zbog previsoe temperature oja može da ošteti izolaciju, ovaav postupa ije moguće sprovesti, već se vrši ogled ratog spoja pri sižeom apou. ri simaju arateristie struje ratog spoja I = f (U ) dobija se riva oja se može aprosimirati sa dva pravca (slia -). U početu, u oblasti ormalih struja (pr. do azačee) arateristia leži a pravcu (). ri većim apoima i strujama ratog spoja astupa zasićeje usled povećaog flusa rasipaja (zubaca i ruica). U oblasti zasićeja pojavi se oleo a arateristici, a potom arateristia dobija ovi pravac (). ostupa je da se ogled vrši sve do se e dobiju -3 tače a aprosimativom pravcu (), sa ciljem da se omogući estrapolacija do azačeog apoa, U, i odgovarajuće struje, I. Iz sage Džulovih gubitaa u rotoru, određee pri ajvećoj struji do oje je vrše ogled, I : Cu = 3R I određuje se polazi momeat po obrascu: M ω Cu s I I. Rezultat će biti utolio tačiji uolio je apo U bliži azačeom. 8

19 I () I () I I U U U Slia - Karateristia ratog spoja Simajem pri puštaju u rad (zaletaju), običo pomoću oscilosopa ili odgovarajućom merom opremom i avizicijom podataa a račuaru..9 Ogled zaletaja Zaletaje je proces promee brzie od mirovaja do dostizaja pue brzie. Ogled zaletaja služi za određivaje mehaiče arateristie pri puštaju u rad eog motora, asihroog ili sihoog sa asihroim poretajem pomoću prigšog aveza. Zaletaje ima diamiču prirodu jer proces traje veoma rato (od eolio desetih delova seude do eolio seudi). Zaviso od toga ao se određuje momeat u procesu zaletaja razliuje se više metoda dobijaja mehaičih arateristia. Grafiča metoda se sastoji u simaju arateristie = f (t) (slia -3). Ovaj dijagram služi za određivaje ubrzaja u pojediim tačama ( t ) da bi mogao da se izračua eletromageti momeat motora: dω π M = M f + M u J m J m dt 6 t Dale, uz zaemariv momeat treja M f (pretpostavlja se da se motor pušta bez opterećeja) i pozat momeat iercije J m možemo u svaoj tači arateristie = f (t) odrediti odgovarajuću vredost mometa M i uspostaviti zavisost M = f (). Krivu brzie se dobija pomoću tahometarsog geeratora (ajbolje upotrebiti TG jedosmere struje. 9

20 A t T z t Slia -3 romea brzie pri zaletaju asihroog motora Na dobijeoj mehaičoj arateristici (slia -4) možemo da se uoči polazi momeat (), evetualo miimali momeat () i masimali momeat (3). M 3 statiča diamiča s Slia -4 Diamiča i statiča arateristia mometa Najbolje je vršiti ovaj ogled, aročito u slučaju motora veliih saga, a licu mesta, tj. od orisia motora. Tada će am dobijea arateristia dati veru sliu pri puštaju u rad dotičog motora, s obzirom a apose prilie, sagu mreže, pad apoa pri uljučeju itd. Statiča mehaiča arateristia se može dobiti po metodi opterećeja motora, simajem taču po taču, od prazog hoda do masimalog mometa. Diamiča mehaiča arateristia, asihroih motora i sihroih motora sa asihroim poretajem, se dobija iz ogleda zaletaja. Mogla bi simajem u procesu zaletaja dobiti i statiča arateristia mometa ao bi se vreme zaletaja tolio produžilo da pojave izgube diamiči arater. Statiča arateristia do masimalog mometa ide izad, a potom ispod diamiče i pratičo liearim pravcem do sihroe brzie s (slia -4)

21 Diamiča mehaiča arateristia se savremeo sima primeom odgovarajuće digitale mere opreme i avizicijom podataa a račuaru.. Zagrevaje Svrha ogleda zagrevaja je da se proveri da li porast temperature pojediih delova asihroog motora e prelazi dopuštee graice. Uslovi pod ojima se ogled vrši predviđei su propisima. Ao ije posebo aglašeo, admorsa visia a ojoj će motor redovo raditi e treba da prelazi m. Temperatura oolog vazduha mora biti ispod 4 o C. Ogled se vrši tao što se asihroa mašia priljuči a mrežu omialog apoa i omiale učestaosti i pomoću ee očice optereti do omialog opterećeja, pa se prati porast temperature pojediih delova. Temperatura oolog vazduha se meri pomoću više termometara raspoređeih oo mašie a daljii od m i postavljeih a polovii visie same mašie. Kao temperatura vazduha uzima se sredja vredost poazivaja svih termometara. Temperatura olopa meri se uglavom pomoću termometara. Za tačo mereje treba obezbediti dobar termiči otat pri prislajaju termometra. Temperatura amota određuje se ajčešće metodom porasta otpora. Kod asihroih mašia većih saga, temperatura amota meri se pomoću ugrađeih poazivača temperature - otporičih termometara ili termoelemeata. Oi se polažu u žlebove, i to a mestima gde se predviđaju ajveća zagrevaja. Graice porasta temperature pojediih delova asohroih mašia date su propisima. Ove graice zavise od vrste (lase) izolacije ugrađee u mašii.. Dieletriča ispitivaja U cilju proveravaja izdržljivost izolacije, asihroih mašia se isputuje dovedeim i iduovaim apoom. Ogledi se sprovode a završeoj, potpuo opremljeoj, mašii, odmah posle ogleda zagrevaja. U ogledima treba upotrebiti aizmeiča apo azačeee učestaosti i siusog oblia. Ispitivaje dovedeim apoom se vrši apoima veličie U isp [ V ] = U + u trajaju od 6 s, do se ispitivaje iduovaim apoom vrši apoima veličie U isp =, 3U u trajaju od 3 mi.. Literatura. Miloš etrović: Ispitivaje eletričih mašia, Nauča jiga, Beograd Brao Mitraović: Ispitivaje eletričih mašia, Nauča jiga, Beograd F. Avči,. Jereb: Ispitivaje eletričih strojeva, Tehiša založba Sloveije, Ljubljaa 968.