Организација превоза за други разред (подсјетник за предавања)

Transcript

1 Организација превоза за други разред (подсјетник за предавања) Наставник: Зуковић Радош дипл.инг.саоб.

2 С А Д Р Ж А Ј 1. Значај и улога саобраћаја у развоју земље Врсте и видови транспорта Основне карактеристике појединих видова транспорта Друмски теретни транспорт Роба и класификација робе Значај путева и њихова подјела Средства друмског саобраћаја Техничко-експлоатациона својства возила Транспортни процес и елементи транспортног процеса Возни парк Техничко-експлоатациона подјела возног парка Техничко-експлоатациони показатељи рада возног парка Временски биланс возног парка изражен у данима Коефицијент техничке исправности возног парка (α t ) Коефицијент искоришћења возног парка (α) Коефицијент искоришћења исправног возног парка ( α ) Временски биланс возног парка изражен у часовима Коефицијент искоришћења времена у 24 часа ( ρ ) Коефицијент искоришћења радног времена ( δ ) Израчунавање ауто-дана и ауто-часова помоћу показатеља рада Брзине кретања возила Саобраћајна брзина (Vs) Експлоатациона брзина (Ve) Превозна брзина (Vp) Брзина обрта (Vo) Измјеритељи и коефицијенти пређеног пута Пређени пут возила Коефицијент искоришћења пређеног пута (β) Коефицијент нултог пређеног пута (ω) Средња дужина вожње под теретом (Kstλ) Средње растојање превоза једне тоне терета (Kst1) Средња дневна километража (Ksd) Измјеритељи искоришћења корисне носивости возила Коефицијент статичког искоришћења корисне носивости (γ) Израчунавање количине превезене робе (Q) Израчунавање оствареног транспортног рада (U) Коефицијент динамичког искоришћења корисне носивости (ε) Однос коефицијената динамичког и статичког коефицијента искоришћења Организација аутотранспортних предузећа

3 1. Значај и улога саобраћаја у развоју земље Транспорт представља област материјалне производње којом се обезбјеђују животно неопходне потребе друштва у превозу људи и робе. Транспорт (превоз, пренос, дислокација) укључује све процесе и подпроцесе, ресурсе (возила, енергија, људи и др.) и организацију која омогућава премјештање објеката. У транспорту производни процес и производи тог процеса поклапају се временски и просторно. Превоз људи и робе представља истовремено и производни процес и транспортни производ. Саобраћај представља организовано кретање возила по мрежи саобраћајница. Технологија транспорта је начин транспортовања објеката. Најраспрострањенији начин транспорта је коришћење транспортних средстава која се крећу по одговарајућем путу. Транспортни системи су системи организовани са задатком да задовоље транспортне потребе. Транспортни системи састоје се из скупа транспортних средстава, саобраћајница по којима се крећу транспортна средства и техничких уређаја, опреме и објеката који обезбјеђују нормалан рад транспортних средстава. Транспортни систем једне земље чине сви видови саобраћаја. Значај и улога саобраћаја у привредном развоју земље огледа се у следећем: - утиче се на повећање производње - подстиче се размјена добара - доприноси се стабилизацији и изједначавању цијена - утиче се на смањење цијена производа - обезбјеђује се територијална подјела рада - утиче се на искоришћење природних богастава - омогућује се развој туризма - омогућује се концентрација становништва - доприноси се подизању животног стандарда људи - подстиче се подизање културног нивоа становништва - 2 -

4 2. Врсте и видови транспорта Транспорт се (према путу који се користи) дијели на следеће гране: 1. копнени - друмски - жељезнички 2. водени - поморски - речни - језерски - каналски 3. ваздушни 4. ПТТ саобраћај 5. издвојени видови - цијевни - жичаре Основне карактеристике појединих видова транспорта 3.1. Жељезнички транспорт Предности: - независност од климатских прилика - велика количинска способност превоза - удобност и брзина - масован превоз - могућност примјене аутоматизације - могућност истовременог превоза разних врста робе (течне, расуте, комадне) Недостаци - нееластичност (крутост) - висока цијена коштања инфраструктуре - мањи капацитет у односу на водени транспорт - 3 -

5 3.2. Друмски транспорт Предности: - еластичност (прилагодљив свим захтјевима) - велика могућност директног превоза - велика мобилност - мала цијена транспортних средстава - бржа достава робе на краћим релацијама - погодан за превоз лакокварљиве робе и робе велике вриједности Недостаци: - велика потрошња горива по јединици рада - мали капацитет превоза - мала продуктивност рада - осјетњив на временске неприлике 3.3. Водени транспорт Предности: - велика носивост - мали отпор при кретању - велика пропусна моћ пловних путева - мали број особља по јединици превоза - примјена претоварне механизације - мала потрошња горива Недостаци: - мала брзина - подложност климатским условима 3.4. Ваздушни транспорт Предности: - велика брзина - превоз у недоступна подручја - није потребна изградња путева - три степена слободе кретања Недостаци: - велика потрошња горива - 4 -

6 4. Друмски теретни транспорт Друмски транспорт може се подијелити на различите начине, узимајући у обзир различите карактеристике. Основна подјела друмског транспорта односи се на намјену возних паркова појединим корисницима, и том подјелом возни паркови су разврстани на паркове за извршење општих и сопствених потреба транспорта. Дакле, према карактеру друмски транспорт дијелимо на: јавни (за опште потребе) режијски (за сопствене потребе) Јавни превоз лица и ствари је такав превоз који је под једнаким условима доступан свим корисницима превозних услуга. Јавни превоз обавља се на основу уговора о превозу закљученог између имаоца возила и корисника превозне услуге. Јавним превозом могу се бавити правна и физичка лица у складу са Законом о превозу у друмском саобраћају, уз поштовање и осталих закона и прописа којима је регулисана ова дјелатност. Овим законом посебно су предвиђени: техничко-експлоатациони услови возила по важећим стандардима; обавеза и начин означавања возила називом предузећа, односно именоим и адресом власника; услови у погледу минималних капацитета, техничке и кадровске опремљености; превозне исправе итд. Друмски транспорт за сопствене потребе (режијски) такође је дефинисан Законом о превозу у друмском саобраћају и представља превоз лица и ствари ради задовољења сопствених потреба имаоца моторног возила. Према овом закону, превозом за сопствене потребе сматра се: када је власник возила предузеће, државни орган или друго друштвено-правно лице, које превози своје раднике, као и друга лица у вези са обављањем послова из свог дјелокруга рада или ствари ради задовољења сопствених потреба; када су власници моторног возила грађани који користе возила ради задовољења сопстваних потреба. Према територијалном домету, друмски саобраћај се дијели на: унутрашњи или домаћи и међународни - 5 -

7 Под унутрашњим транспортом подразумијева се транспорт робе или путника на територији једне државе, и даље се може подијелити на: градски приградски и међуградски Градски транспорт се обавља на територији једног града. Градски теретни транспорт одликује се великим бројем утоварних и истоварних мјеста, великим бројем корисника транспорта и великом разноликости робе која се превози. Возни паркови су најчешће састављени од возила мале насивости и различитих типова. Превоз се обавља на кратким релацијама и малим саобраћајним брзинама. Производност возног парка је мала, а трошкови превоза велики. Повећање производности и смањење трошкова постиже се скраћањем времена дангуба. Климатски услови су углавном добри па се овај саобраћај може одвијати током цијеле године. Приградски транспорт је транспорт робе и путника између уже градске територије и његове ближе околине. У односу на градски транспорт релације превоза су дуже, брзине превоза веће, производност је већа, а трошкови транспорта мањи. Међуградски транспорт је транспорт путника и робе између два или више градова. Релације превоза су веома различите, а за превоз се користе углавном возила велике носивости. Код овог вида транспорта, најважније је обезбјеђивање терета у повратку. Лоши климатски услови, нарочито у планинским предјелима у току зиме, су велика сметња ефикасном одвијању овог саобраћаја. Међународни друмски транспорт обавља се између двије или више земаља, при чему возила прелазе државну границу. Међународни транспорт се дијели на: погранични; међутериторијални и транзитни Погранични међународни транспорт је транспорт код кога се полазно и завршно мјесто налази у зони пограничне територије сусједних земаља утврђене међудржавном споразумом

8 Међутериторијални међународни транспорт одвија се између двије или више држава при чему је утовар на територији једне, а истовар на територији друге државе. Транзитни саобраћај обавља се преко територије једне или више држава без утовара или истовара робе на њиховим територијама. Према начину организовања друмски транспорт се може подијелити на: линијски и слободан Линијски транспорт се обавља на одређеној релацији по реду вожње и утврђеним тарифама. У превозу робе највише се користи за превоз поштанских пошиљки и штампе. Линијски транспорт може бити: сталан сезонски и повремен. Слободан транспорт или транспорт по потреби је транспорт чији се услови одређују на основу уговора између превозника и корисника услуга

9 5. Роба и класификација робе Добро представља ствар или услугу којом се задовољава нека људска потреба. Добра се дијеле на: - слободна тј. природна (нијесу резултат људског рада и налазе се слободна у природи) - економска (добра која су произвели људи). Производ представља добро настало као резултат људског рада. Производ се одликује хемијским, физичким, механичким и другим својствима као што су начин производње, намјена, начин употребе и сл. Роба је производ људског рада намијењен тржишту. Роба се одликује различитим физичким својствима, као и начином паковања, што утиче на избор возила за превоз као и на начин утовара и истовара. Према начину утовара и истовара роба се може подијелити на: комадну, гомиласту или расуту (ринфузну) и наливајућу. Комадна роба одликује се обликом, тежином и габаритним димензијама сваког комада. Прима се на превоз и испоручује по броју комада и њиховој маси. Може бити са или без амбалаже. Амбалажа може бити различитог облика: призматичног (кутије, вреће, бале, сандуци, летварице и сл.) цилиндричног (бурад, цилиндри, котури, калеми, боце) неправилног (снопови или свежњеви) Према намјени амбалажа се дијели на: транспортну (чување и заштита робе у транспортним процесима) комерцијалну (у којој се производ износи на тржиште) И транспортна и комерцијална амбалажа може бити повратна и неповратна. Основне функције амбалаже су: заштитна функција (активна и пасивна) функција складиштења транспортна функција (усклађеност димензија са дим. транспортних сред.) функција манипулисања (олакшава захватање механизацијом) информациона функција - 8 -

10 Гомиласта роба може бити: прашкаста зрнаста груменаста Ова врста робе омогућава утовар и истовар формирањем гомиле робе која без оштећења трпи пад са висине. Прима се на превоз и испоручује по запремини или маси. Наливајућа роба је течна или полутечна, а превози се и испоручује по запремини или маси. Најчешће се превози цистернама. Према условима превоза роба се може подијелити на: обичну и специфичну Обична роба не захтијева посебне услове транспорта и складиштења и за превоз се најчешће користе возила опште намјене са товарним сандуком. Специфична роба при превозу или складиштењу захтијева примјену посебних мјера за њено очување, безбједан превоз, утовар, истовар и складиштење. За транспорт се обично користе специјална возила.ова роба може се подијелити на: вангабаритну, велике масе опасну и лако кварљиву У вангабаритну спада роба која смјештена на возило надмашује највећу допуштену висину и ширину возила. Предугачка је роба чија дужина надмашује дужину товарног простора за више од једне трећине дужине. Претешка је роба велчике масе, веће од највиших допуштених укупних маса или осовинских оптерећења. Превоз вангабаритне робе и робе велике масе подлијеже режиму специјалних дозвола за ванредни превоз. Превоз се најчешће обавља нисконосећим приколицама са потребним бројем осовина и точкова. Опасна роба је она роба која захтијева спровођење одређених мјера за вријеме транспорта и складиштења, пошто може да узрокује повреде, тровање, оштећење или уништење возила, путеве и путних објеката. Опасни терети могу бити са различитим степеном опасности по околину нпр: - 9 -

11 лако запаљиве материје (течна горива) прашинаста и загријана роба (цемент, креч, битумен) нагризајуће и отровне материје (кисјелине, хлор) посебно опасни терети (експлозиви, радиоактивне материје) Приликом превоза опасне робе потребно је поштовати Правилник о превозу опасних материја који, између осталог, предвиђа: особље које рукује оваквом робом мора познавати њене карактеристике; возила за превоз морају бити потпуно технички исправна; возила и роба морају бити обиљежени одговарајућим ознакама; ову робу, по могућности, превозити споредним путевима и у времену када је густина саобраћаја најмања; возила морају бити опремљена одговарајућим средствима за гашење пожара; носивост возила не смије бити искоришћена са више од 70 до 80% у зависности од степене опасности; брзина кретања возила у односу на дозвољену брзину за ту врсту возила, односно дионицу пута, мора бити мања за 20%. Лако кварљива роба захтијева брз и организован превоз специјалним возилима у којима се температура у товарном простору може регулисати. При томе прехрамбени производи захтијевају и спровођење одређених санитарних мјера. Превоз лако кварљиве робе обавља се специјалним возилима која могу бити: провјетравајућа, изотермичка, расхладна и изотермичка са хладњаком

12 6. Значај путева и њихова подјела Трошкови експлоатације возила (одржавање, гориво, гуме...) директно зависе од стања путне мреже. Добрти путеви такође омогућавају већу брзину кретања, безбједнију и удобнију вожњу као и мање хабање возила. Новац уложен у градњу добрих путева враћа се кроз мање трошкове експлоатације возила. Путна мрежа у нашој земљи подијељена је на основу следећих критеријума: 1. Према врсти саобраћаја - путеви за моторни саобраћај - путеви за мјешовити саобраћај 2. Према значају - магистрални - регионални - локални 3. Према величини саобраћаја - путеви првог разреда (више од возила на дан) - путеви другог разреда ( возила на дан) - путеви трећег разреда ( возила на дан) - путеви четвртог разреда ( возила на дан) - путеви петог разреда (мање од 1000 возила на дан) 4. Према саобраћајном оптерећењу - путеви прве класе (преко 3000 бруто-тона на дан) - путеви друге класе ( бруто-тона на дан) - путеви треће класе (мање од 1000 бруто-тона на дан) 5. Према карактеру терена на путеве у - равничарским - брежуљкастим - брдовитим и - планинским теренима

13 7. Средства друмског саобраћаја Конструкција превозних средстава код свих произвођача развија се у смјеру све веће прилагођености возила условима експлоатације и појединим врстама превоза. Због тога је дошло до појаве великог броја возила различитих техничко-експлоатационих и конструктивних карактеристика. Класификација возила може се извршити по више различитих критеријума. Основна подјела односи се на проходност возила: возила нормалне проходности (путна возила) возила високе проходности (теренска возила) Према основној намјени коришћења возила се дијеле на: 1. Транспортна возила теретна возила вучна возила (моторна возила) o теретни аутомобили (камиони) стандардни специјални (хладњаче, цистерне, фургони...) o тегљачи (шлепери) прикључна возила o лаке приколице o приколице стандардне специјалне (хладњаче, плато, цистерне...) o полуприколице стандардне специјалне (нисконосеће, цистерне...) путничка возила мотоцикли o са бочном приколицом o без бочне приколице путнички аутомобили o затворене каросерије o кабриолет o купе o караван

14 аутобуси o аутобуси (стандардни) o зглобни аутобуси o аутобуси са приколицом o двоспратни аутобуси o високоподни аутобуси 2. Возила специјалне намјене ватрогасна комунална хитне помоћи аутодизалице ауторадионице покретне библиотеке покретни биоскопи и сл. Остале подјеле превозних средстава у друмском саобраћају извршене су по много различитих критеријума као што су: према носивости дужини радној запремини мотора броју сједишта броју врата броју осовина и сл

15 8. Техничко-експлоатациона својства возила Услови експлоатације одлучујући су при избору типа моторног возила. Главни циљ је рационално и економично коришћење возила уз највећи радни ефекат. То значи да за различите услове експлоатације требе упоредити одговарајућа возила са својствима које ти услови захтијевају и одабрати одговарајућу врсту итип возила. Зато је потребно познавати техничко-експлоатациона својства транспортних средстава. Под овим својствима подразумијевају се: 1. Основне димензије и карактеристике 2. Вучне могућности и динамичка својства 3. Превозна својства 4. Економичност погона и експлоатације 5. Сигурност и поузданост рада 6. Проходност 7. Окретљивост 8. Стабилност 9. Лакоћа управљања 10. Еластичност и удобност вожње 8.1. Основне димензије и карактеристике возила У основне димензије возила спадају: - Габаритне димензије (висина, ширина, дужина) - Размак између осовина - Размак између точкова - Предњи и задњи препуст - Унутрашњи и спољашњи радијус окретања - Клиренс (висина најниже тачке на возилу) - Товарна површина и запремина Основне карактеристике су: - Носивост - Снага мотора - Највиша брзина кретања - Максимални обртни момент мотора - Максимални број обртаја мотора - Потрошња горива - Димензије пнеуматика - Запремина мотора - Степен компресије мотора

16 8.2. Вучне могућности и динамичка својства Вучна и динамичка способност моторног возила одређене су његовом способношћу да при пуном оптерећењу и стварним условима експлоатације постигне што већу средњу брзину кретања. Ова својства зависе од: - моћи убрзања и успорења возила - највеће брзине кретања - техничког стања возила 8.3. Превозна својства Под превозним својствима возила подразумијева се могућност најбољег искоришћења товарне површине, односно запремине возила. У превозна својства може се, такође, уврстити и заштићеност робе или путника за вријеме вожње као и могућност брзог и лаког истовара Економичност погона и експлоатације возила Економичност погона и експлоатације возила подразумијева могућност експлоатације возила уз најмање погонске трошкове по јединици транспортног рада. Од ових трошкова најзначајнији су: - трошкови одржавања - трошкови горива и мазива - трошкови гума - издаци за возаче и помоћно особље 8.5. Сигурност и поузданост рада возила Сигурност и поузданост рада возила одређује се на основу броја пређених километара или часова рада мотора до прве генералне оправке или између двије генералне оправке. Ово својство зависи од: конструктивних карактеристика услова експлоатације ( режим рада, пут, возач, клима...) начина одржавања 8.6. Проходност возила Под проходношћу возила подразумијева се његова способност да се креће ван путева тј. по неравним или меким теренима (амфибије, теренска возила)

17 8.7. Окретљивост возила Окретљивост возила мјери се могућношћу окретања возила на што мањој површини. Зависи од дужине возила, размака између осовина и угла закретања управљачких точкова Стабилност возила Стабилност возила оцјењује се могућношћу возила да се креће без заношења или превртања. Стабилност возила зависи од висине тежишта, размака између точкова, стања пнеуматика и пута, овјешења... Код савремених возила увијек прије долази до заношења него до превртања Лакоћа управљања возилом Лакоћа управљања возилом оцјењује се степеном замарања возача током вожње. Зависи од конструкције управљачког система, положаја и врсте сједишта возача, распореда команди и сл Еластичност и удобност вожње Еластичност и удобност возила оцјењује се могућношћу кретања возила различитим путевима великом средњом брзином уз минимално замарање путника. Зависи од: - облика, димензија, положаја и удобности сједишта у возилу - чистоће и температуре ваздуха у возилу - видљивости - буке - опремљености возила (радио, ТВ, завјесе, кафе-бар...)

18 9. Транспортни процес и елементи транспортног процеса Транспортни процес је процес премјештања робе и укључује све припремне и завршне операције. Потпуни циклус транспортног процеса састоји се од следећих фаза: I. Опслуживање робе прије превозног рада (припрема терета за транспорт, шпедитерске активности, утовар у превозно средство) II. Превозни рад (директан или комбинован превоз) III. Опслуживање робе по извршењу превоза (шпедитерске активности, истовар, припрема за складиштење) Транспортни процес може бити извршен у виду: - просте вожње - сложене вожње и - обрта. Проста вожња обухвата потпун циклус транспортног процеса и састоји се од утовара робе, превоза робе, истовара робе и доласка возила на следеће мјесто утовара. Сложена вожња је транспортни процес састављен од неколико потпуних или непотпуних циклуса транспортног процеса при чему се возило у току извршења транспорта креће од почетне тачке ка крајњој са успутним стајањима ради утовара или истовара робе. Обрт возила је транспортни процес који се састоји од једне или више вожњи са повратком возила у првобитну полазну тачку. Итинерер (превозни пут или маршута) дефинише одобрени и возачу прописани правац кретања возила при извршењу превоза између два мјеста. Диспечерска служба га обавезно прописује када су та два мјеста спојена са више путних праваца

19 10. Возни парк Под појмом «возни парк» подразумијева се скуп свих транспортних средстава неког предузећа (камиони, тегљачи, приколице, полуприколице...) тј. састоји се од моторних и прикључних возила. Ако је возни парк састављен од возила исте марке и типа, онда кажемо да је то хомоген возни парк. Возни паркови су најчешће хетерогени тј. састављени су од возила различитих марки и типова различитих техничкоексплоатационих карактеристика. Предност хомогеног, односно типизираног возног парка је у лакшем и рационалнијем одржавању, а предност хетерогеног возног парка је у већој понуди транспортних услуга тј. веће су могућности упошљављња возила. При праћењу рада возног парка, потребно је извршити подјелу на групе возила које имају исте техничко-експлоатационе карактеристике и чије је техничко стање приближно једнако. Возила се по правилу разврставају у групе у функцији: марке и типа возила, корисне носивости, године производње, намјене товарног сандука (сандучари, цистерне, хладњаче, кипери...). Возила се могу сврставати у групе и у зависности од услова експлоатације како би се показатељи рада могли поредити Техничко-експлоатациона подјела возног парка Инвентарски возни парк представља скуп свих возила која се воде у инвентарским књигама основних средстава неког предузећа. Број возила у возном парку означаваћемо са (А i ). По свом техничком стању инвентарски возни парк дијели се на возила која су технички исправна тј. способна за рад (A s ) и возила која су технички неисправна односно неспособна за рад (A n ). Јасно је да је: Ai As An Ова основна подјела, може се према потреби даље расчлањивати. На примјер: технички неисправна возила (A n ) могу се подијелити на: - возила која се налазе на оправци (а ова даље према врсти оправке) - возила која чекају оправку (а ова даље према разлозима чекања) - возила намијењена за расход

20 Дио инвентарског возног парка који је технички исправан (A s ) може се налазити на раду (A r ) или ван рада тј. у гаражи (A g ). И за исправна а незапослена возила (A g ) могу се пратити разлози зашто нијесу на раду. На примјер: - недостатак посла - празник тј. нерадни дани - недостатак возача - виша сила и сл. Дакле, можемо написати да је: As Ar Ag Коначно за читав возни парк у току једног дана можемо записати техничко-експлоатациону подјелу возног парка: Ai Ar Ag An 11. Техничко-експлоатациони показатељи рада возног парка За потребе планирања, анализу и оцјену ефикасности рада возила уваден је систем измјеритеља и коефицијената којима је омогућено оцјењивање степена коришћења возног парка. Техничко-експлоатационе показатеље и измјеритеље рада возила можемо подијелити на: 1. Измјеритеље и коефицијенте временског билансирања рада возила у данима и часовима 2. Измјеритеље услова при вршењу транспортног процеса 3. Измјеритеље и коефицијенте искоришћења пређеног пута 4. Измјеритеље искоришћења капацитета и превозне способности возног парка 5. Сложене измјеритеље рада возног парка Временски биланс возног парка изражен у данима Свака јединица возног парка налази се у возном парку у посматраном временском периоду D i дана (календарски дани) од којих један број дана може бити у технички исправном стању (D s ), а остали број дана је возило

21 технички неисправно (D n ). Дакле, за јединицу возног парка у временском периоду од D i дана важи: Di Ds Dn У данима када је исправно (D s ), возило може бити један број дана на раду (D r ), а остале дане ван рада (D g ) тј.: Ds Dr Dg Аналогно техничко-експлоатационој подјели возног парка у току једног дана ( Ai Ar Ag An ), за јединицу возног парка, у посматраном временском периоду, можемо написати: Di Dr Dg Dn Ако посматрамо читав возни парк (A i ) у неком временском периоду (D i ), потребно је увести сложен показатељ ауто-дан (AD) који одговара једном календарском дану једне јединице возног парка. Према томе, за цио возни парк ауто-дани инвентарски (AD i ) одговарају збиру инвентарских дана (D i ) свих јединица у возном парку тј.: ADi Di 1 Di 2 Di3... D iai Ai j1 Dij Пошто је најчешће D i за свако возило једнако (D i1 = D i2 = D i3 = = D iаi ) може се написати да је: ADi Ai Di Ауто-дани технички исправних возила добијају се збиром D s свих возила у возном парку тј.: ADs D s1 D s2 D s3 D sai Ai i1 Dsi

22 Број ауто-дана на раду добија се као: ADr Број ауто-дана у гаражи добија се као: ADg Број ауто-дана неисправних возила: ADn Ai i1 Ai i1 Ai i1 Dri Dgi Dni Коначно можемо написати временски биланс возног парка A i у посматраном временском периоду D i као: ADi ADr ADg ADn Коефицијент техничке исправности возног парка (α t ) Овај коефицијент показује степен техничке исправности возног парка и представља однос броја ауто-дана технички исправних возила према броју инвентарских ауто-дана. Овим коефицијентом оцјељује се успјешност рада службе за одржавање возила. За возни парк у току једног дана: t За јединицу возног парка у временском периоду од D i дана: Ds t Di As Ai

23 За читав возни парк A i у временском периоду D i је: t ADs ADi Коефицијент искоришћења возног парка (α) Овим коефицијентом оцјењује се степен мобилности возног парка тј. одређује се који дио од укупно расположивог времена возила проведу на раду. За возни парк у току једног дана: За јединицу возног парка у временском периоду од D i дана: Ar Ai Dr Di За читав возни парк A i у временском периоду D i је: ADr ADi Коефицијент искоришћења исправног возног парка ( α ) Овим коефицијентом оцјељује се успјешност рада саобраћајне службе (диспечерске службе) јер показује проценат упослености исправног возног парка. За возни парк у току једног дана: ' Ar As

24 За јединицу возног парка у временском периоду од D i дана: ' Dr Ds За читав возни парк A i у временском периоду D i је: ' ADr ADs Временски биланс возног парка изражен у часовима Ако посматрамо јединицу возног парка у току једног дана на раду, видјећемо да возило један дио дана проведе на раду, а један дио дана ван рада (у гаражи). 24 Hr Hg h гдје је: Η r број часова проведених на раду у току радног дана Η g број часова проведених ван рада Дневно радно вријеме возила у часовима (Η r ) дијели се на вријеме које возило проведе у вожњи (Η w ) и вријеме које проведе у стајању тј. дангуби (Η d ). Према томе је: Hr Hw Hd h Вријеме проведено у вожњи, може се даље расчланити на вријеме корисне вожње тј. вожње са теретом (Ηwt) и вријеме вожње без терета тј. празно возило (Ηwp) Hw Hwt Hwp h Непроизводно радно вријеме (Η d ) такође се може расчланити на вријеме које возило проведе на утовару истовару (Η ui ), вријеме дангубе услед техничке неисправности (Η n ) и вријеме осталих дангуба (Η os )

25 Hd Hui Hn Hos h Коначно, за укупно дневно радно вријеме возила можемо написати: Hr Hwt Hwp Hui Hn Hos h односно: 24 Hwt Hwp Hui Hn Hos Hg h При утврђивању радног времена возног парка користи се сложен показатељ ауто-час (AΗ) који представља један час једног возила. За једно возило ауто-часови на раду (AΗ r ) једнаки су збиру свих часова рада тог возила у посматраном временском периоду D r дана: Dr i1 Hri а за возни парк у периоду од D i дана: Ai i1 i За возни парк у току једног дана: 24 Ar AHg AHw AHd h h 24 Ar AHwt AHwp AHui AHn AHos AHg h За јединицу возног парка у временском периоду од D i дана: 24 Dr AHg AHw AHd h h 24 Dr AHwt AHwp AHui AHn AHos AHg h

26 За читав возни парк A i у временском периоду D i је: 24 ADr AHg h AHw AHd h 24 ADr AHwt AHwp AHui AHn AHos AHg h За разне прорачуне тешко се служити стварним вриједностима трајања радног времена сваког возила сваког радног дана, па се у те сврхе користи просјечно дневно радно вријеме возила и возног парка. За једно возило, просјечно дневно радно вријеме је: Hr Dr За возни парк, просјечно дневно радно вријеме је: Hr ADr Коефицијент искоришћења времена у 24 часа ( ρ ) За одмјеравање, који дио времена у току радних дана D r је возило провело на раду, користи се коефицијент искоришћења времена у 24 часа (ρ). За једно возило у току једног дана: За возни парк у току једног дана: Hr Ar

27 За једно возило у посматраном временском периоду: 24 Dr За возни парк у посматраном времанском периоду: 24 ADr 24 ADi Коефицијент искоришћења радног времена ( δ ) За оцјену искоришћења радног времена возила користи се коефицијент искоришћења радног времена (δ), а добија се односом времена проведеног у вожњи према укупном радном времену. За једно возило у току једног дана: Hw Hr За једно возило у посматраном временском периоду: AHw За возни парк у посматраном времанском периоду: За вожњу у виду обрта: AHw AHw 24 ADr AHw 24 ADi t t w o гдје је: t w вријеме вожње у току обрта t o вријеме трајања обрта

28 11.3. Израчунавање ауто-дана и ауто-часова помоћу показатеља рада Ако су познати неки измјеритељи рада возног парка и инвентарски аутодани, онда се помоћу њих могу изразити сви остали ауто-дани и ауточасови возног парка. За ово израчунавање користе се већ познате релације: ADr ADr ADi ADi ADs t ADs ADi t ADi AHw AHw 24 ADi 24 ADr 24 ADi Користећи горње једначине можемо израчунати све ауто-дане: ADs ADi ADr ADi ADn ADi ADs ADi ADi ADi 1 t t ADg ADs ADr ADi ADi ADi t t t Ауто-часови возног парка могу се изразити као: 24 ADi AHw 24 ADi AHd AHw 24 ADi 24 ADi 24 ADi 1 AHg 24 ADr 24 ADi 24 ADi 24 ADi

29 11.4. Брзине кретања возила За одмјеравање услова у којима се одвија експлоатација возила у друмском саобраћају потребно је утврдити колике су брзине кретања возила. За различите прорачуне у оквиру организације превоза дњфинисане су следеће средње брзине: - саобрћајна брзина (Vs) - превозна брзина (Vp) - експлоатациона брзина (Ve) - брзина обрта (Vo) Саобраћајна брзина (Vs) Саобраћајна брзина је средња брзина кретања возила у току времена вожње, а одређује се тако што се укупно пређени пут возила у Км подијели са временом трајања вожње у часовима. Часови вожње обухватају и сва краткотрајна заустављања и стајања возила која су проузрокована условима саобраћаја (чекања на раскрсницама и пружним прелазима, застоји у колони и сл.). Саобраћајна брзина према томе биће: - за јединицу возног парка: Vs K Hw km h - за возни парк: Vs AK AHw km h гдје је: K укупно пређени пут у km јединице возног парка AK укупан пређени пут возног парка Hw часови вожње јединице возног парка AHw ауто-часови вожње возног парка

30 За вожњу у виду обрта: U I K t1 Ko 2 Kt1 km Vs t t h w w гдје је: K o пређени пут возила у току једног обрта изражен у километрима K t1 пређени пут са теретом у току једног обрта у километрима t w вријеме вожње у току једног обрта изражено у часовима Саобраћајна брзина највише зависи од: - техничких карактеристика возила (динамичка својства, техничко стање возила) - експлоатационих услова (врста и стање коловоза, успони на путу, радијуси кривина, видљивост и сл.) Експлоатациона брзина (Ve) Експлоатациона брзина је средња брзина кретања возила у току радног времена, што значи да се добија из односа пређеног пута и времена рада. За јединицу возног парка експлоатациона брзина је: Ve K Hr km h За читав возни парк: Ve AK km h гдје је: - Hr број часова на раду једног возила за период у којем је возило прешло пут од K километара

31 Однос експлоатационе и саобраћајне брзине даје коефицијент искоришћења радног времена δ: Ve Vs AK AK AHw AHw Ve Vs Превозна брзина (Vp) Превозна брзина често се назива и брзином доставе робе, и добија се односом растојања превоза и времена проведеног на путу. Вријеме превоза је сво вријеме које протекне између утовара и истовара робе тј. обухвата вријеме вожње и сва остала успутна задржавања. За јединицу возног парка превозна брзина је: Vp K Hp km h За возни парк превозна брзина рачуна се: AK km Vp AHp h гдје је: - Hp вријеме превоза између утовара и истовара - AHp ауто-часови превоза

32 Брзина обрта (Vo) Брзина обрта је средња брзина коју остварује возило вршећи обрте између двије крајње тачке линије. Брзина обрта добија се односом двоструке дужине линије према времену трајања обрта. Вријеме обрта обухвата вријеме вожње, вријеме задржавања на терминусима и успутним станицама, одмор особља, преглед возила и сл. t wp K p1 t u U K t1 I t i t wt Према овом биће за један обрт: K 2 K 2 K o l t1 km K o пређени пут при једном обрту K l дужина линије K t1 пређени пут са теретом у току једног обрта K p1 пређени пут без терета (празно возило) у току једног обрта Вријеме обрта (t o ) добија се: t o t u t wt t i t wp t d h Брзина обрта (V o ) рачуна се: V o K t o o 2 K t o t1 km h

33 11.5. Измјеритељи и коефицијенти пређеног пута Пређени пут возила Растојање у километрима које возило пређе у одређеном временском периоду назива се пређени пут возила (K). Укупан пређени пут возила дијели се на продуктиван пређени пут и непродуктиван пређени пут. Продуктиван пређени пут је пут који возило оствари са теретом (K t ), јер празно возило не може остваривати транспортни рад. Непродуктиван пређени пут је пут возила без терета (празно возило) (K p ). Пут који возило пређе од гараже до првог мјеста утовара и од последњег мјеста истовара до гараже назива се нулти пређени пут (K n ). Узимајући у обзир све ово, укупан пређени пут за јединицу возног парка биће: За возни парк је: AK K K AK t t K p AK K p n AK n km km - AK ауто-километри тј. пређени пут свих возила у возном парку - AK t - ауто-километри са теретом - AK p ауто-километри празни (без терета) - AK n нулти ауто-километри K p1 K n U I G K t Коефицијент искоришћења пређеног пута (β) Степен искоришћења пређеног пута оцјењује се помоћу коефицијента искоришћења пређеног пута који је једнак односу пређеног пута са теретом према укупном пређеном путу

34 За јединицу возног парка: За читав возни парк: За један обрт: K t K AK t AK K t1 Ko - K t1 пут под теретом у току обрта - K o пређени пут у једном обрту Коефицијент нултог пређеног пута (ω) Овај коефицијент показује степен учешћа нултог пређеног пута у укупном пређеном путу возила. За јединицу возног парка: Kn K За читав возни парк: AKn AK Јасно је да је пожељно да овај коефицијент буде што мањи јер је нулти пређени пут непродуктиван Средња дужина вожње под теретом (Kstλ) Средњом дужином вожње са теретом при раду једног возила назива се аритметичка средња вриједност свих дужина вожњи са теретом. За јединицу возног парка: За читав возни парк: K st K Z t

35 гдје је: K st AK AZ t K t пређени пут под теретом једног возила у посматраном временском периоду Z λ број вожњи са теретом истог возила у истом периоду AK t пређени пут под теретом цијелог возног парка у посматраном временском периоду AZ λ број вожњи са теретом цијелог возног парка у истом периоду Средње растојање превоза једне тоне терета (Kst1) Овај показатељ пређеног пута одређује просјечну даљину транспортовања сваке тоне терета, и добија се односом оствареног транспортног рада у тонским километрима и количине превезене робе у тонама. U K st 1 Q гдје је: U остварени транспортни рад једног или више возила у посматраном периоду Q превезена количина робе истих тих возила у истом периоду Средње растојање превоза једне тоне терета једнеко је средњој дужини вожње под теретом у два случаја: када се иста количина робе превози на различите релације и када се различита количина робе превози на исте релације Средња дневна километража (Ksd) Приликом израде плана рада возног парка, изради анализе рада и приликом планирања техничког одржавања возног парка, потребно је познавати просјечан пређени пут возила у току једног радног дана. За јединицу возног парка:

36 K sd K D r km dan За читав возни парк: K sd AK AD r km dan Измјеритељи искоришћења корисне носивости возила Остварени транспортни рад директно зависи од степена искоришћења корисне носивости возила. Степен искоришћења корисне носивости возила оцјењује се помоћу следећа два измјеритеља: коефицијент статичког искоришћења корисне носивости (γ) коефицијент динамичког искоришћења корисне носивости (ε) Коефицијент статичког искоришћења корисне носивости (γ) Овај коефицијент представља однос количине превезеног терета према количини која је могла бити превезена да је носивост возила у току вожње са теретом била потпуно искоришћена. За једно возило у току једне вожње: q 1 q За једно возило у посматраном временском периоду: Q q Z 1 За возни парк у посматраном времанском периоду: Q q AZ гдје је:

37 q 1 количина транспортованог терета у току једне вожње са теретом q корисна носивост возила Q 1 количина терета превезена једним возилом у посматраном времену Z λ број вожњи са теретом у посматраном периоду времена Q количина стварно превезеног терета возног парка у посматраном временском периоду AZ λ број вожњи са теретом возног парка Израчунавање количине превезене робе (Q) Количина превезене робе изражава се бројем тона које су возило или возни парк превезли у неком временском периоду. Колико ће робе бити превезено у неком периоду времена зависи од много фактора као што су: носивост возила, растојање превоза, брзина кретања возила, организација утовара и истовара и сл. За једно возило у посматраном временском периоду: Z Q1 q1 q2 q3... q Z q i i1 За возни парк у посматраном времанском периоду: AZ Q q1 q2 q3... q AZ q i или i1 Q Q1 Q2 Q3... Q Ai Q i гдје је: q i количина транспортованог терета једног возила у току једне вожње са теретом Q i количина терета превезена поједним возилима у посматраном времену Ai i1-36 -

38 Z λ број вожњи са теретом једног возила у неком периоду времена AZ λ број вожњи са теретом возног парка у неком периоду времена У појединим случајевима, (када возила раде на истом послу, када возила превозе исту количину терета и када се превоз одвија у виду простих вожњи), помоћу статичког коефицијента искоришћења корисне носивости возила може се лако израчунати превезена количина робе и то: За једно возило у току једне вожње: q1 q1 q q t За једно возило у току једног дана: Q 1 q z o t За једно возило у посматраном временском периоду: Q 1 q z o D r t За возни парк у току једног дана: Q q z o A r t A r Q q z o За возни парк у посматраном времанском периоду: Q q z o AD r q z o ADi q z o A D i i t

39 A i Q q z D o i A r A i гдје је: q 1 количина транспортованог терета једног возила у току једне вожње са теретом q носивост возила Q 1 количина терета превезена једним возилом у посматраном времену Z о број обрта једног возила у току једног дана Израчунавање оствареног транспортног рада (U) Остварени транспортни рад возила у теретном саобраћају добија се из производа количине превезене робе и пута на који је та роба превезена. Дакле, јединица за транспортни рад код превоза робе је тона пута километар тј. [tkm]. За једно возило у току једне вожње: U q 1 K t1 tkm За једно возило у посматраном временском периоду: U q1 Kt1 q2 Kt 2 q3 Kt3... q i K ti Z i1 q i K ti tkm За возни парк у посматраном времанском периоду: U q1 Kt1 q2 Kt 2 q3 Kt3... q i K ti AZ i1 q i K t i tkm гдје је: q i количина транспортованог терета у појединим вожњама K ti пређени километри са теретом у појединим вожњама

40 У појединим случајевима (када читав возни парк ради на истом послу, када сва возила превозе исту количину терета на иста растојања и када се превоз одвија у виду простих вожњи) остварени транспортни рад возног парка маже се рачунати: За једно возило у току једне вожње: U1 q1 K 1 q K t t1 tkm За једно возило у посматраном временском периоду: U1 Q1 K t1 tkm За возни парк у посматраном времанском периоду: U Q K t1 tkm U q z A D K o i i t1 tkm Коефицијент динамичког искоришћења корисне носивости (ε) Коефицијент динамичког искоришћења корисне носивости (ε) добија се као однос укупно оствареног транспортног рада према могућем транспортном раду. За једно возило у току једне вожње: U q1 Kt1 q1 U max q K q За једно возило у посматраном временском периоду: U U max Z q Kt q Kt t1 Z i i i1 i1 Z i1 i q Kt i q Kt i

41 За возни парк у посматраном времанском периоду: U U max AZ q Kt q Kt AZ i i i1 i1 AZ i1 i q Kt i q AKt гдје је: q i количина транспортованог терета у појединим вожњама K ti пређени километри са теретом у појединим вожњама i Однос коефицијената динамичког и статичког коефицијента искоришћења Полазећи од израза за коефицијенте динамичког и статичког искоришћења корисне носивости возног парка: U U max U q AK t Q q AZ добијамо однос: U q AK Q q AZ t K K st1 st K st K st1 Како је средње растојање превоза једне тоне терета једнако средњој дужини вожње под теретом у два случаја: када се иста количина робе превози на различите релације и када се различита количина робе превози на исте релације

42 то су и коефицијенти динамичког искоришћења корисне носивости (ε) и статичког искоришћења корисне носивости (γ) једнаки за иста та два случаја тј. ε = γ. 12. Организација аутотранспортних предузећа Задатак сваке аутотранспортне организације је вршење транспортних услуга које је потребно обавити са што нижом цијеном транспорта, што брже и што безбједније. Ово у велукој мјери зависи од организације транспортних процеса, степена запослености возног парка и од нивоа техничке исправности возила. Из овога произилазе специфичне функције аутотранспортне организације које се састоје у изналажењу и уговарању транспортних задатака, добром организовању транспортних процеса, ефикасном одржавању возила и ефикасном обављању општих послова. Према томе, свака аутотранспортна организација мора имати заступљене следеће функције: експлоатациону, техничку, заједничких служби. 1. ЕКСПЛОАТАЦИЈА ВОЗИЛА Експлоатација возила треба да обезбиједи што већу упосленост возног парка и возног особља уз што ниже трошкове транспорта, при чему се морају познавати и поштовати законски прописи који регулишу област транспорта. Најчешће је организована кроз транспортну и комерцијалну службу ТРАНСПОРТНА СЛУЖБА Транспортна служба стара се за редовно и уредно извршавање преузетих обавеза у извршењу уговорених транспортних задатака. Функционосање транспортне службе подијељено је на гаражну и диспечерску службу

43 ГАРАЖНА СЛУЖБА Гаражна служба има задатак да способна возила обезбиједи извршним особљем и да их стави на располагање диспечерској служби. Рад гаражне службе обухвата: оперативну евиденцију возила са прегледом исправних и неисправних возила са пописом узрока неисправности; дневну оперативну евиденцију возача и распоред возача; стални распоред возача на возилима и њихово задужење и раздужење возилом, алатом, радном одјећом и ситним инвентаром; планирање потребног броја возача с обзиром на годишње одморе и друга одсуствовања; доношење и реализација планова годишњих одмора; периодична провјера здравственог стања возача; пријем нових возача; обављање техничких прегледа возила и продужење важења регистрације; опремање возила потребним алатом. У оквиру ове службе најчешће се организује и служба унутрашње контроле безбједности саобраћаја која је прописана ЗОБС. Дјелатност ове службе обухвата: евиденција личних контролних књижица радног времена возача; евиденцију саобраћајних незгода; анализу узрока саобраћајних незгода; евиденција података о возачком особљу; превентивне акције за повећенје безбједности саобраћаја; анализа тахографских уложака; извјештаји органима управљања ДИСПЕЧЕРСКА СЛУЖБА Диспечерска служба је организатор извршења транспортних процеса и стара се да уговорене транспортне задатке возни парк обави на вријеме и квалитетно. Рад диспечерске службе обухвата: избор возила и њихов распоред на превозне задатке; припрему документације за извршење превоза; избор превозног пута и његово уношење у путни налог; оперативно праћење кретања возила; издавање новчаних аконтација за гориво, путарину, дневнице и сл.; пријем докумената по извршеном превозу уз контролу путних налога, тахогтафских података и докумената о терету;

44 обрачун рада возила и возача по путном налогу; контролу рачуна за гориво и остале путне трошкове; контактирање са представништвима и транспортним бироима; дневне извјештаје о упослености возила КОМЕРЦИЈАЛНА СЛУЖБА МАРКЕТИНГ Ова служба је задужена за обезбјеђење запослености возила. Основни послови су везани за истраживање тржишта, израду цјеновника и склапање уговора. Послови ове службе су: истраживање потреба за транспортом у довозу и одвозу за сва предузећа која аутотранспортна организација опслужује; прогнозирање количина и врста терета и временска расподјела превозних захтјева; истраживање потреба клијената за специјализованим капацитетима возног парка припрема погоднох пропагандних публикација; израда цјеновника по врстама возила и разним јединицама транспортне производње ( tkm, t, km, km t, m 3, AH r, AD r...) израда калкулација и припрема понуда за превоз; склапање уговора о превозу и праћење извршења уговорених обавеза; фактурисање извршених услуга; припрема и формирање докумената за међународни транспорт. 2. ТЕХНИЧКА СЛУЖБА Ова служба има задатак постизања оптималног нивоа техничке исправности возила у возном парку уз минималне трошкове одржавања и оправки возила. У зависности од величине возног парка и техничке опремљености радионица, ова служба може бити различито организована. Основни послови који се обављају у оквиру ове службе су: контрола техничке исправности возила и овјера исте на путном налогу; послови дневне његе и контроле возила; текуће оправке; редовно техничко одржавање; генералне оправке

45 3. ЗАЈЕДНИЧКЕ СЛУЖБЕ У оквиру ове службе обављају се послови за цијелу радну организацију. Основне три функције ове службе су: општа ( кадровски, правни, заштита на раду и слични послови) планско аналитичка ( израда планова пословања и анализа остварења) књиговодствена ( књиговодствени и рачуноводствени послови)

46 Di Dr Dg Dn 24 Dr AHg Ds Dr Dr ' AHw t DATUM Di Di Ds 24 Dr VOZILO Dr Dg Dn αt α α AHg AHw AHd ρ δ Vozilo 1 Vozilo 2 Vozilo 3 Vozilo 4 Vozilo 5 Vozilo 6 Vozilo 7 Vozilo 8 Vozilo 9 Vozilo 10 Ar Ag An αt α ADr ADg ADn α α AHg AHw AHd ρ δ αt Ai As An Ai Ar Ag An t As Ai Ar Ai α ' Ar As AHg 24 Ar AHg AHw AHd 24 Ar AHw ADi ADr ADg ADn ADs t ADi AHw AHd ADr ADi 24 ADr AHg ρ ' AHw AHd δ ADr ADs h h 24 ADr AHw

47 Di Dr Dg Dn 24 Dr AHg Ds Dr Dr ' AHw t DATUM Di Di Ds 24 Dr VOZILO Dr Dg Dn αt α α AHg AHw AHd ρ δ Vozilo 1 Vozilo 2 Vozilo 3 Vozilo 4 Vozilo 5 Vozilo 6 Vozilo 7 Vozilo 8 Vozilo 9 Vozilo 10 Ar Ag An αt α ADr ADg ADn α α AHg AHw AHd ρ δ αt Ai As An Ai Ar Ag An t As Ai Ar Ai α ' Ar As AHg 24 Ar AHg AHw AHd 24 Ar AHw ADi ADr ADg ADn ADs t ADi AHw AHd ADr ADi 24 ADr AHg ρ ' AHw AHd δ ADr ADs h h 24 ADr AHw