PREDMET:ODABRANA POGLAVLJA IZ HEMIJE za studente IV semestra rudarskog odseka Profesor dr Aleksandra Kostić-Pulek

Transcript

1 PREDMET:DABRANA PGLAVLJA IZ HEMIJE za studente IV semestra rudarskog odseka Profesor dr Aleksandra Kostić-Pulek Predavanje br.v ELEMENTI GLAVNIH PDGRUPA PERIDNG SISTEMA ELEMENATA (A GRUPA) Sadržaj casa: 1.Najznačajnije osobine i najznačajnija jedinjenja nekih elemenata VA grupe (N i P).Najznačajnije osobine i najznačajnija jedinjenja nekih elemenata VIA grupe ( i S) Najznačajnije osobine i najznačajnija jedinjenja azota i fosfora U VA grupu PSE elemenata spadaju :azot(n).fosfor(p),arsen(as),antimon(sb) i bizmut.po svojim osobinama ovi elementi se dosta razlikuju medju sobom:azot i fosfor su tipični nemetali,arsen i antimon su metaloidi a bizmut je metal. a)nalaženje u prirodi azota i fosfora Po mestu svog nalaženja azot spada u atmofilne elemente a fosfor je siderofilan i litofilan elemenat.najveće količine azota nalaze se u prirodi u elementarnom obliku u vazduhu (78,1% zapr.).manje količine azota,u sastavu amonijaka (NH ) se takodje nalaze u vazduhu. U litosferi azot se najčešce javlja u sastavu :čilske šalitre-nan, šalitre- KN,nafte i uglja i to u u veoma malim količinama (1, % mas.).u hidrosferi azot se - nalazi u sastavu nitratnog jona-n jona. Fosfor se u litosferi nalazi u većim količinama od azota (0,11 %mas.) i to isključivo u vezanom obliku.d njegovih minerala najrasprostranjeniji su :fosforit- Ca (P ) i apatiti- Ca (P ).X pri čemu je X=F,Cl ili H - a najzastupljeniji je 5 fluorapatit. b)fizičke osobine azota i fosfora Azot je,na sobnoj temperaturi,gas bez boje,mirisa,ukusa,neznatno teži od vazduha i malo rastvoran u vodi.sastoji se od stabilnih dvoatomnih molekula (N ). Fosfor je elemenat koji gradi više različitih supstanci (alotropskih modifikacija):beli,crveni i crni fosfor.beli fosfor je toksična,meka(može se seći nožem),prozirna,bela,kristalna supstanca sa molekulskom kristalnom

2 rešetkom.formula molekula belog fosfora je P a njegov je molekul oblika pravilnog tetraedra.u vodi se ne rastvara niti sa vodom reaguje i zato se čuva pod vodom.dobro se rastvara u ugljen-disulfidu( napalm bombe koriscene u ratu u Vijetnamu).Ako se rastvorom belog fosfora u ugljen-disulfidu nakvasi papir rastvarač brzo ispari a fosfor preostao na papiru se već na sobnoj temperaturi spontano pali.beli fosfor poseduje sposobnost da svetluca u mraku i ova se pojava naziva fosforescencija.na je posledica njegove spontane, ali spore,reakcije oksidacije koja se odigrava na vazduhu.beli fosfor je vrlo jak otrov. Crveni fosfor je znatno stabilnija modifikacija fosfora koja najverovatnije nastaje medjusobnim povezivanjem tetraedarskih molekula fosfora koje se ostvaruje raskidanjem jedne P-P vezeto je neotrovna,u vodi i ugljen-disulfidu nerastvorna supstanca,amorfnog izgleda,gustine izmedju -,g/cm,koja nastaje sporo na običnoj temperaturi od belog fosfora.na temperaturama izmedju C,bez prisustva vazduha,nastajanje crvenog fosfora je znatno brže. Najstabilnija modifikacija fosfora je.crni fosfor:to je tamnosiva,neprovidna supstanca,gustine,7g/cm,metalnog sjaja,u vodi i ugljen disulfidu nerastvorna,slojevite structure sa poluprovodnickim svojstvima.nastaje od belog fosfora pod posebnim okolnostima-na temperaturi od 00 0 C i veoma visokim pritiscima (116 MPa). c) hemijske osobine azota i fosfora Elektronska konfiguracija atoma azota i fosfora je: N 1s s p P 1s s p 6 s p pokazuje da oni imaju pet valentnih elektrona (po dva s i po tri p-elektrona) usled čega je opseg oksidacionih brojeva koje oni imaju u svojim jedinjenjima: - do +5.Jonizacioni potencijali (od I-V) i koeficijenti elektronegativnosti ovih elemenata (za N:1,5;9,6;7,;77, i 79,8 ev I,0 a za P: 11,0;19,7;0,;51,;65,0 ev i,1) su takvi da oni (pretežno) daju jedinjenja sa kovalentnim vezama. Azot je na običnoj temperaturi hemijski veoma inertan jer je u njegovom molekulu prisutna jaka,trostruka, nepolarna,kovalentna veza (E =96 kj/mol) i reaguje samo sa v litijumom dajući litijum-nitrid (Li N).Na povišenoj temperaturi reaguje i sa drugim metalima dajući nitride,na povišenoj temperaturi i u prisustvu katalizatora reaguje i sa vodonikom dajući amonijak (NH ) a sa kiseonikom reaguje tek na temperaturama izmedju C dajući azot(ii)-oksid (N). Na običnoj temperaturi beli fosfor se spontano pali i daje okside P i P.va 6 10 modifikacija fosfora,takodje na običnoj temperaturi,reaguje sa mnogim metalima dajući fosfide (Ca P,Ni P,Ti P itd.),sa sumporom sulfide (P S,P S ) a sa halogenim 5 10 elementima halogenide (PCl,PCl,PF,PF itd.). 5 5

3 Jedinjenja azota i fosfora sa negativnim oksidacionim brojevima Najznačajnije jedinjenje azota sa negativnim oksidacionim brojem (-) je amonijak (NH ).To je gas koga u prirodi ima u sastavu vulkanskih gasova.isto tako ovaj gas u znatnim količinama nastaje i pri raspadanju organskih materija.amonijak je gas karakterističnog nadražujućeg mirisa koji je u većim koncentracijama toksičan.na temperaturi od - 0 C amonijak se može prevesti u tečno agregatno stanje i izmedju njegovih molekula postoje vodonične veze.zbog postojanja slobodnog elektronskog para na atomu azota u molekulu amonijak je ligand u mnogim kompleksnim jedinjenjima :/Ag(NH) /Cl,/Cu(NH) /S itd.dobro je rastvoran u vodi:na 0 0 C se u jednoj zapremini vode rastvara oko sedam stotina zapremina amonijaka.vodeni rastvor amonijaka reaguje bazno i smatra se da se u njemu odigrava reakcija pri kojoj amonijak prima proton i prelazi u amonijum jon : + - NH +H NH +H Sa kiselinama amonijak gradi amonijum soli i one su (zbog sličnosti dimenzija amonijum jona i jona alkalnih metala) veoma slične solima alkalnih metala.kao i soli alkalnih metala i amonijum soli se dobro rastvaraju u vodi. ksidacioni broj azot ima i u jedinjenjima sa metalima-nitridima.u zavisnosti od vrste hemijske veze prisutne u njima nitridi se dele na:a)nitride sonog karaktera koje grade elemente IA iiia grupe (Ca N, Be N,Li N itd.) u kojima je prisutna jonska (mada postojanje nitridnog jona N - još uvek nije sa sigurnošću potvrdjeno) ali i izvestan udeo kovalentne veze.za njih je karakteristično da u vodenom rastvoru hidrolizuju dajući amonijak i odgovarajuću bazu. b)nitride kovalentnog karaktera koje grade elementi od IIIA-VIA grupe PSE.To su najčešće visokopolimerizovana jedinjenja (AlN,Si N,P N itd.)i neka od njih hidrolizuju sa vodom kao nitridi sonog karaktera. 5 c)metalne nitride koje daju elementi IVB,VB I VIB grupe PSE. Njihov se sastav najčešće prikazuje opštom formulom MN (TiN,CrN itd.) mada ih ima i nestehiometrijskog sastava Jedinjenja osobina sličnih nitridima daje i fosfor i ona se nazivaju fosfidi.fosfide daju elementi IV,V I VI grupe PSE.Fosfidi se medju sobom puno razlikuju po svojim osobinama i kod njih se ne može se izvršiti precizna klasifikacija kao kod nitrida. Pored oksidacionog stanja azot ima i druga negativna oksidaciona stanja:- u hidrazinu (N H ) i njegovim solima.-1 u hidroksilaminu (NH H) i 1/ u azotovodoničnoj kiselini (HN ) i njenim solima azidima. Jedinjenja azota sa pozitivnim oksidacionim brojevima Pozitivne oksidacione brojeve ovaj elemenat ima u :oksidima,halogenidima,kiselinama i njihovim solima.pregled navedenih jedinjena za azot dat je u sledećoj tabeli. Tabela be.1:jedinjenja azota sa pozitivnim oksidacionim brojevima

4 ksidacio ni broj azota Formul a oksida Agr. stanje oksid a oksida +1 N gas Azot(I)- oksid Azotsuboksi d + N gas Azot(II) -oksid Azotmonoks id +5 N 5 čvrsto Azot(V) -oksid Azotpentoks id Formu-la i jačina kiseline H N slaba H N slaba HN slaba HN + HN HN jaka kiseline Hipoazo -tasta Hipoazo -tna + N čvrsto Azot(III )-oksid Azottrioksid Azotasta + N gas Azot(IV N )-oksid Azotdioksid Azottetroksi d Azotasta i azotna Azotna soli Hiponitriti Hiponitrati Nitriti Nitrati N i N spadaju u neutralne okside i nisu anhidridi hipoazotaste i hipoazotne kiseline.ve kiseline i njihove soli su nestabilna jedinjenja. Gas N je bez boje i mirisa,slatkastog ukusa koji u manjim količinama izaziva veselo raspoloženje (gas smejavac)a u većim količinama dovodi do opšte anestezije.manje je toksičan od ostalih oksida azota. N je nestabilno,toksično,paramagnetično jedinjenje koje na vazduhu spontano prelazi u N. ksid N je stabilan samo na niskim temperaturama (manjim od C ) i predstavlja anhidrid azotaste kiseline (kiseli oksid). ksid N je zagušljiv, otrovan gas,mrke boje sa molekulima paramagnetičnih osobina.molekuli ovog oksida imaju veliku težnju da se

5 dimerizuju (na temperaturama manjim od 1 0 C) dajući dimmer sastava N.Na temperaturama izmedju C oba oblika oksida,sa ovim oksidacionim brojem,se nalaze u ravnoteži.na t> 10 0 C postoji samo N.vaj oksid je mesoviti anhidrid i sa vodom daje azotastu i azotnu kiselinu po reakciji: N +H =HN + HN Azotasta kiselina je slaba kiselina i predstavlja nestabilno jedinjenje. Njene soli nitriti su su od nje stabilnije i svi su (osim AgN ) dobro rastvorni u vodi.i azotasta kiselina i nitriti mogu,u zavisnosti od uslova,biti i oksidaciona i redukciona sredstva. ksid N 5 je anhidrid azotne kiseline (kiseli oksid). Azotna kiselina je jedno od najvažnijih jedinjenja azota.to je na običnoj temperaturi nestabilna,bezbojna,tečna supstanca koja se na svetlosti spontano,polako raspada, pa se zato čuva u tamnim bocama.u vodi je dobro rastvorna i spada u jake kiseline.predstavlja jako oksidaciono sredstvo i rastvara gotovo sve metale i mnoge nemetale. Male količine azotne kiseline stvaraju se u prirodi tako što se u atmosferi pri električnom pražnjenju (grmljavini) stvaraju oksidi azota koji sa kišom daju kiselinu (kisele kiše Bor,Baric kod brenovca).azotna kiselina nastaje i kao posledica rada mnogih savremenih industrijskih procesa koji daju okside azota kao nus-proizvode a sa kišom i azotnu kiselinu.sve soli azotne kiseline-nitrati su u vodi dobro rastvorne pa ih nema u litosferi (izuzetak šalitra i čilska šalitra koje se javljaju u bezvodnim pustinjama u Čileu). Jedinjenja fosfora sa pozitivnim oksidacionim brojevima Pozitivne oksidacione brojeve (+1,+,+ i +5) fosfor ima halogenidima,oksidima,kiselinama i njihovim solima.pšta formula halogenida fosfora je PX i PX za njih je karakteristično odigravanje reakcije hidrolize.sastav 5 i oksida fosfora ( P,P i P ) posledica je tetraedarske structure molekula fosfora (P ) u koji je izmedju svaka dva atoma fosfora umetnut atom kiseonika.svi oksidi fosfora su kiseli oksidi.pregled jedinjenja fosfora dat je u tabeli Tabela br.:ksidi,kiseline i soli fosfora sa oksidacionim brojem +1, +,+ i +5 Formula oksida i (oksidaci oni broj fosfora) oksida Agrega tno stanje oksida Formula kiseline kiseline i jacina kiseline neutrallnih soli kiselih soli

6 - (+1) P 6 (+) P 8 (+) P 10 (+5) - - HPH hipofosfor asta -slaba Fosfor(I čvrsto H PH fosforasta II)-oksid -jaka Fosfor(I V)- oksid Fosfor( V)- oksid čvrsto H P Hipodifo- 6 sforna- srednje jaka čvrsto H P rtofosforna HP Metafosfo -rna Pirofosforna H P 7 Srednje jake hipofo sfiti fosfiti Hipodi - fosfati ortofosfati metafosfati pirofosfati - Hidrogenfosfiti di,tri i hidrogenhipodifos fati di i hidrogenortofo sfati metafosfati di,tri i hidrogenpirofosfati Hipofosforasta (HPH je slaba,jednoprotonska kiselina koja je,kao i njene ) soli,jako redukciono sredstvo.fosforasta kiselina ( H PH ) je dvoprotonska i jaka kiselina(dva stepena disocijacije).d soli fosforaste kiseline,fosfita,u vodi su dobro rastvorni samo fosfiti alkalnih metala i amonijuma.hipodifosforna kiselina je etvoroprotonska kiselina srednje jačine.rtofosforna kiselina (H P koja se najčešće ) naziva samo fosforna kiselina je srednje jaka kiselina koja disosuje u tri stepena disocijacije.njene soli-fosfati (izuzev natrijum i amonijum-fosfata) su malo rastvorne u vodi za razliku od hidrogenfosfata koji su u vodi uglavnom dobro rastvorni..najznačajnije osobine i najznačajnija jedinjenja nekih elemenata VIA grupe ( i S) U VIA grupu periodnog spadaju elementi:kiseonik (),sumpor (S),selen(Se),telur(Te) i polonijum (Po).Kiseonik i sumpor su nemetali a selen,telur i polonijum su metaloidi. a)nalaženje kiseonika u prirodi Po mestu nalaženja kiseonik spada u litofilne,atmofilne i hidrofilne elemente.kiseonik se u prirodi javlja u elementarnom i u vezanom obliku..elementarnog kiseonika ima u atmosferi 1% zapr.smatra se da je kiseonik iz atmosfere nastao procesom fotosinteze biljaka u prisustvu sunčeve svetlosti.kiseonik ulazi u sastav hidrosfere (88,895 % mas.) a u litosferi je po rasprostranjenosti na prvom mestu.kiseonik je u litosferi prisutan u sastavu silikata,karbonata,oksida,fosfata, sulfata i hidroksida.intresantan je podatak da kiseonik čini cak 9,77% zapremine

7 litosfere zbog čega se ona sa punim pravom moze nazvati oksisfera.ulazi u sastav živih organizama. b)fizičke osobine kiseonika Kiseonik se javlja u obliku dve alotropske modifikacije: kao tzv.običan kiseonik čiji su molekuli dvoatomni ( ) i ozon čiji su molekuli troatomni( ).zon je nestabilna modifikacija i u prirodi je znatno više zastupljen običan kiseonik. bičan kiseonik je gas bez boje ukusa i mirisa,nesto teži od vazduha.malo je rastvoran u vodi (nepolaran molekul) i na n.u. se u 100 cm vode rastvara samo,1 cm kiseonika.vaj rastvoreni kiseonik omogućava opstanak biljnog i životinjskog sveta u. vodi.molekul običnog kiseonika je paramagnetičan. zon je gas plavicaste boje, mirisa koji podseća na beli luk i u malim količinama je prijatan i deluje osvežavajuce a u većim količinama je toksičan.posedije sposobnost da apsorbuje ultraljubičaste zrake i na taj način zaštiti žive oprganizme od njihovog štetnog delovanja..u vodi se bolje rastvara od običnog kiseonika:u 100 cm kiseonika rastvara se 9, cm ozona.u atmosferi ga ima u neznatnim i promenljivim količinama (oko 10 - % zapr.)gde nastaje dejstvom ultraljubičastih zraka na na običan kiseonik ili električnim pražnjenjem atmosferskog elektriciteta koje se dešava pri grmljavini.na udaljenosti od 0 km od površine zemlje postoji sloj ozona-ozonski omotač debljine 0 km.zadnjih je godina,usled delovanja jedinjenja iz grupe freona koji se nalaze u rashladnim uredjajima i sprej bocama,ovaj sloj znatno oštećen (ozonske rupe) što izaziva zabrinutost ekologa širom sveta. a)hemijske osobine kiseonika Elektronska konfiguracija atoma kiseonika je: 1s s p a vrednosti potencijala jonizacije i koeficijenta elektronegativnosti (1,6;5,1;5,8;77, I 11,8 ev i,5 ) su visoke i nastajanje pozitivnih jona (i pozitivnih oksidacionih stanja ),sa retkim izuzecima,se ne može očekivati.kiseonik je veoma reaktivan elemenat i gradi jedinjenja sa većinom elemenata iz PSE (izuzev sa He,Ne,Ar I Kr) reagujući sa njima direktno na običnoj ili na povišenoj temperaturi. Hemijske reakcije supstanci sa kiseonikom koje su praćene značajnim toplotnim efektima i pojavom svetlosti ili plamena se nazivaju gorenje i u tehnici se koriste kao izvori toplote. Kiseonik direktno ne reaguje samo sa srebrom,platinum i halogenim elementima ali i sa njima daje jedinjenja indirektnim putem.molekul kiseonika je dvoatoman ( ),paramagnetican i u njemu postoji jednostruka kovalentna veza a na svakom atomu kiseonika se nalazi po jedan nespareni electron. Kao najelektronegativniji elemenat PSE posle fluora, kiseonik u svim svojim jedinjenjima(izuzev u jedinjenjima sa fluorom) ima negativne oksidacione brojeve i to najčešće oksidacioni broj.pored ovog kiseonik ima oksidacione brojeve -1,-1/ i 1/.Pozitivni oksidacini brojevi u jedinjenjima sa fluorim su +1 ( F kiseonik (I)-

8 fluorid ) i + ( F kiseonik(ii)-difluorid). jedinjenja kiseonika sa oksidacionim brojem - va jedinjenja se nazivaju oksidi.najznačajinje jedinjenje kiseonika sa ovim oksidacionim brojem je voda. fizičke osobine vode Voda je,na sobnoj temperaturi, tečnost bez boje,ukusa i mirisa koja na p at ključa na C a mrzne se na 0 0 C.Izmedju molekula vode postoje vodonične veze (izmedju elektropozitivnog atoma vodonika iz jednog i elektronegativnog atoma kiseonika iz drugog molekula vode) usled kojih je,u cvrstom agregatnom stanju, ostvareno njihovo tetraedarsko grupisanje sa velikim heksagonalnim kanalima.tako je svaki atom kiseonika okružen sa četiri atoma vodonika (od kojih je sa dva spojen vodoničnim vezama).heksagonalni kanali su uzrok što je zapremina iste mase leda veća od zapremine iste mase vode tj.što je gustina leda manja od gustine vode.na 0 C voda ima najveću gustinu (1 g/cm ) a ispod ove temperature njena gustina opada.usled toga led pliva po površini vode što omogućava opstanak živih organizama u njoj.va činjenica omogućava pojavu erozije,usitnjavanja zemljišta,veoma korisnu u poljoprivredi.voda ima veliki toplotni kapacitet I latentnu toplotu isparavanja sto joj omogucava da bude regulator klime na zemlji I telesne temperature zivih bica.zbog ove fizicke osobine vodu je moguce koristiti kao supstancu za zagrevanje u parnom grejanju.potpuno cista voda nije provodnik elektriciteta. Zbog velike polarnosti svojih molekula (dipolni momenat η=6, C.m) voda je dobar rastvarač posebno supstanci sa jonskom i polarno kovalentnom vezom.prolazeći kroz litosferu atmosferska voda rastvara i razlaže mnoge minerale što je uzrok da vode u prirodi sadrže :Na +,K +, Ca +,Mg +,Cl - - -,S i HC a u manjoj meri i Fe +,Fe + Mn ,NH,N,F,Cl,J i druge jone. Pored toga voda prolazeći kroz atmosferu rastvara u njoj prisutne gasove:,n,h i C a iz industriski zagadjenih oblasti i HCl,H S,NH,S i druge. hemijske osobine vode Voda je supstanca sa jakim polarnim kovalentnim vezama izmedju (sp ) hibridizovanog atoma kiseonika i atoma vodonika.zato je ona veoma stabilna supstanca.njeno razlaganje na vodonik i kiseonik,u neznatnoj meri,započinje na t>000 0 C a moguće je na sobnnoj temperaturi pomoću električne energije (elektroliza vode).čista voda je u veoma maloj meri disosovana na jone:hidratisani vodonikov (hidronijum -H + ) i hidroksilni (H - ) jon što znači da je slab elektrolit (K =1, d

9 na 0 0 C ).Istovremeno nastajanje i vodoničnih (hidratisanih) i hidroksilnih jona znači da je voda,po protolitičkoj teoriji,i kiselina i baza,odnosno amfolit. Voda je veoma reaktivna supstanca i na sobnoj temperaturi reaguje sa elementima IA grupe,kalcijumom i barijumom,fluorom a na povišenoj temperaturi i sa manje reaktivnim metalima i nemetalima (gvoždjem i ugljenikom) : Na+H NaH+H ; Ca+H Ca(H) + H ; F +H HF+ Fe+H t 0 Fe+H ; C+H t 0 C+ H ve reakcije pokazuju da voda,u zavisnosti od supstance sa kojom reagije, može biti i oksidaciono i redukciono sredstvo.isto tako voda reaguje sa mnogim oksidima metala (dajući baze) i oksidima nemetala (dajući kiseline) a i sa mnogim drugim složenim supstancama pri čemu se one delimično ili potpuno razlažu i nastaju nove supstance (reakcije hidrolize ). Pri izdvajanju nekih supstanci iz vodenih rastvora dolazi do ugradnje milekula vode u njihovu kristalnu rešetku i takve supstance se nazivaju kristalohidrati.voda u kristalohidratima (kristalna voda) je vezana vodoničnim ili kovalentnim koordinacionim vezama.mnogi minerali su po sastavu kristalohidrati:boksit-al. H, gips-cas. H itd. Zbog postojanja dva slobodna elektronska para u atomu kiseonika voda je dobar ligandi ulazi u sastav mnogih kompleksnih jedinjenja:/co(h ) / +,/Cr(H ) Cl/ + itd. 6 5 Jedinjenja kiseonika sa oksidacionim brojem 1 va se jedinjenja nazivaju peroksidi.vodonik-peroksid (H ) je gusta,bezbojna i nestabilna tečnost visoke temperature ključanja (150 0 C -uzrok vodonične veze).na sobnoj temperaturi vodonik-peroksid se polako razlaže prema jednačini: H =H + H 0 =- 196 kj/mol r U vodenim rastvorima se ponaša kao slaba,dvoprotonska kiselina koja daje dve vrste soli:perokside (barijum-peroksid Ba ) i hidrogenperokside(natrijumhidrogenperoksid NaH ) u kojima je prisutna jonska veza.peroksidi,u zavisnosti od supstance sa kojom reaguju,mogu biti i oksidaciona i redukciona sredstva. Jedinjenja kiseonika sa oksidacionim brojem 1/ va se jedinjenja nazivaju superoksidi.grade ih alkalni metali većih masenih brojeva - (K,Rb,Cs).To su paramagnetična jedinjenja,sa jonskom kristalnom rešetkom (sadrže jone) koja postoje samo u čvrstom agregatnom stanju.stajanjem se razlažu na: K K + a nastali oksid kalijuma vezuje C iz vazduha: K + C =K C Na ovome je zasnovana primena ovih jedinjenja za obogaćivanje ( izdvajanje ) prečišćavanje atmosfere(ukljanjanje C ).

10 Jedinjenja kiseonika sa oksidacionim brojem 1/ va se jedinjenja nazivaju ozonidi i ona su paramagnetična,nestabilna,jonska (sadrže - jone) jedinjenja koja sa kiseonikom gradi litijum,kalijum i rubidijum (Li,K, Rb ).Postoje samo u čvrstom agregatnom stanju i stajanjem se razlažu na kiseonik i superokside: K = K + Pitanja 1.U koje elemente po mestu nalaženja spadaju elementi azot,fosfor i kiseonik?.napisati formule i nazive jedinjenja (po jedan primer) u kojima azot ima oksidaciono stanje i jedinjenja (takodje po jedan primer) u kojima azot oma pozitivne oksidacione brojeve..napisati kakve su kiselo-bazne karakteristike (kiseli,bazni ili neutralni) oksida azota..napisati formule i nazive kiselina koje gradi azot.kakve su ove kiseline po jačini i kako se zovu njihove soli?kakva je rastvorljivost u vodi soli kiselina azota,velika ili mala? 5.Napisati formule i nazive oksida fosfora i formule i nazive odgovarajućih kiselina fosfora.kakve su po jačini ove kiseline i kako se zovu njihove soli? 6.Kakva je (velika,mala) rastvorljivost fosfata i hidrogenfosfata u vodi i u vezi toga ima li ih u litosferi? 7.dgovarajućim jednacinama u molekulskom i jonskom obliku prikazati hidrolizu soli natrijum-fosfata. 8.dgovarajućom jednačinom prikazati disocijaciju azotne i disocijaciju fosforne kiseline. 9.Koja oksidaciona stanja ima kiseonik u svojim jedinjenjima.dati po jedan primer (naziv i formulu jedinjenja). 10.dgovarajućom jednačinom reakcije prikazati kako K prečišćava i obogaćuje atmosferu.