PREDMET:ODABRANA POGLAVLJA IZ HEMIJE za studente IV semestra rudarskog odseka Profesor dr Aleksandra Kostić-Pulek

Save this PDF as:
 WORD  PNG  TXT  JPG

Μέγεθος: px
Εμφάνιση ξεκινά από τη σελίδα:

Download "PREDMET:ODABRANA POGLAVLJA IZ HEMIJE za studente IV semestra rudarskog odseka Profesor dr Aleksandra Kostić-Pulek"

Transcript

1 PREDMET:DABRANA PGLAVLJA IZ HEMIJE za studente IV semestra rudarskog odseka Profesor dr Aleksandra Kostić-Pulek Predavanje br.v ELEMENTI GLAVNIH PDGRUPA PERIDNG SISTEMA ELEMENATA (A GRUPA) Sadržaj casa: 1.Najznačajnije osobine i najznačajnija jedinjenja nekih elemenata VA grupe (N i P).Najznačajnije osobine i najznačajnija jedinjenja nekih elemenata VIA grupe ( i S) Najznačajnije osobine i najznačajnija jedinjenja azota i fosfora U VA grupu PSE elemenata spadaju :azot(n).fosfor(p),arsen(as),antimon(sb) i bizmut.po svojim osobinama ovi elementi se dosta razlikuju medju sobom:azot i fosfor su tipični nemetali,arsen i antimon su metaloidi a bizmut je metal. a)nalaženje u prirodi azota i fosfora Po mestu svog nalaženja azot spada u atmofilne elemente a fosfor je siderofilan i litofilan elemenat.najveće količine azota nalaze se u prirodi u elementarnom obliku u vazduhu (78,1% zapr.).manje količine azota,u sastavu amonijaka (NH ) se takodje nalaze u vazduhu. U litosferi azot se najčešce javlja u sastavu :čilske šalitre-nan, šalitre- KN,nafte i uglja i to u u veoma malim količinama (1, % mas.).u hidrosferi azot se - nalazi u sastavu nitratnog jona-n jona. Fosfor se u litosferi nalazi u većim količinama od azota (0,11 %mas.) i to isključivo u vezanom obliku.d njegovih minerala najrasprostranjeniji su :fosforit- Ca (P ) i apatiti- Ca (P ).X pri čemu je X=F,Cl ili H - a najzastupljeniji je 5 fluorapatit. b)fizičke osobine azota i fosfora Azot je,na sobnoj temperaturi,gas bez boje,mirisa,ukusa,neznatno teži od vazduha i malo rastvoran u vodi.sastoji se od stabilnih dvoatomnih molekula (N ). Fosfor je elemenat koji gradi više različitih supstanci (alotropskih modifikacija):beli,crveni i crni fosfor.beli fosfor je toksična,meka(može se seći nožem),prozirna,bela,kristalna supstanca sa molekulskom kristalnom

2 rešetkom.formula molekula belog fosfora je P a njegov je molekul oblika pravilnog tetraedra.u vodi se ne rastvara niti sa vodom reaguje i zato se čuva pod vodom.dobro se rastvara u ugljen-disulfidu( napalm bombe koriscene u ratu u Vijetnamu).Ako se rastvorom belog fosfora u ugljen-disulfidu nakvasi papir rastvarač brzo ispari a fosfor preostao na papiru se već na sobnoj temperaturi spontano pali.beli fosfor poseduje sposobnost da svetluca u mraku i ova se pojava naziva fosforescencija.na je posledica njegove spontane, ali spore,reakcije oksidacije koja se odigrava na vazduhu.beli fosfor je vrlo jak otrov. Crveni fosfor je znatno stabilnija modifikacija fosfora koja najverovatnije nastaje medjusobnim povezivanjem tetraedarskih molekula fosfora koje se ostvaruje raskidanjem jedne P-P vezeto je neotrovna,u vodi i ugljen-disulfidu nerastvorna supstanca,amorfnog izgleda,gustine izmedju -,g/cm,koja nastaje sporo na običnoj temperaturi od belog fosfora.na temperaturama izmedju C,bez prisustva vazduha,nastajanje crvenog fosfora je znatno brže. Najstabilnija modifikacija fosfora je.crni fosfor:to je tamnosiva,neprovidna supstanca,gustine,7g/cm,metalnog sjaja,u vodi i ugljen disulfidu nerastvorna,slojevite structure sa poluprovodnickim svojstvima.nastaje od belog fosfora pod posebnim okolnostima-na temperaturi od 00 0 C i veoma visokim pritiscima (116 MPa). c) hemijske osobine azota i fosfora Elektronska konfiguracija atoma azota i fosfora je: N 1s s p P 1s s p 6 s p pokazuje da oni imaju pet valentnih elektrona (po dva s i po tri p-elektrona) usled čega je opseg oksidacionih brojeva koje oni imaju u svojim jedinjenjima: - do +5.Jonizacioni potencijali (od I-V) i koeficijenti elektronegativnosti ovih elemenata (za N:1,5;9,6;7,;77, i 79,8 ev I,0 a za P: 11,0;19,7;0,;51,;65,0 ev i,1) su takvi da oni (pretežno) daju jedinjenja sa kovalentnim vezama. Azot je na običnoj temperaturi hemijski veoma inertan jer je u njegovom molekulu prisutna jaka,trostruka, nepolarna,kovalentna veza (E =96 kj/mol) i reaguje samo sa v litijumom dajući litijum-nitrid (Li N).Na povišenoj temperaturi reaguje i sa drugim metalima dajući nitride,na povišenoj temperaturi i u prisustvu katalizatora reaguje i sa vodonikom dajući amonijak (NH ) a sa kiseonikom reaguje tek na temperaturama izmedju C dajući azot(ii)-oksid (N). Na običnoj temperaturi beli fosfor se spontano pali i daje okside P i P.va 6 10 modifikacija fosfora,takodje na običnoj temperaturi,reaguje sa mnogim metalima dajući fosfide (Ca P,Ni P,Ti P itd.),sa sumporom sulfide (P S,P S ) a sa halogenim 5 10 elementima halogenide (PCl,PCl,PF,PF itd.). 5 5

3 Jedinjenja azota i fosfora sa negativnim oksidacionim brojevima Najznačajnije jedinjenje azota sa negativnim oksidacionim brojem (-) je amonijak (NH ).To je gas koga u prirodi ima u sastavu vulkanskih gasova.isto tako ovaj gas u znatnim količinama nastaje i pri raspadanju organskih materija.amonijak je gas karakterističnog nadražujućeg mirisa koji je u većim koncentracijama toksičan.na temperaturi od - 0 C amonijak se može prevesti u tečno agregatno stanje i izmedju njegovih molekula postoje vodonične veze.zbog postojanja slobodnog elektronskog para na atomu azota u molekulu amonijak je ligand u mnogim kompleksnim jedinjenjima :/Ag(NH) /Cl,/Cu(NH) /S itd.dobro je rastvoran u vodi:na 0 0 C se u jednoj zapremini vode rastvara oko sedam stotina zapremina amonijaka.vodeni rastvor amonijaka reaguje bazno i smatra se da se u njemu odigrava reakcija pri kojoj amonijak prima proton i prelazi u amonijum jon : + - NH +H NH +H Sa kiselinama amonijak gradi amonijum soli i one su (zbog sličnosti dimenzija amonijum jona i jona alkalnih metala) veoma slične solima alkalnih metala.kao i soli alkalnih metala i amonijum soli se dobro rastvaraju u vodi. ksidacioni broj azot ima i u jedinjenjima sa metalima-nitridima.u zavisnosti od vrste hemijske veze prisutne u njima nitridi se dele na:a)nitride sonog karaktera koje grade elemente IA iiia grupe (Ca N, Be N,Li N itd.) u kojima je prisutna jonska (mada postojanje nitridnog jona N - još uvek nije sa sigurnošću potvrdjeno) ali i izvestan udeo kovalentne veze.za njih je karakteristično da u vodenom rastvoru hidrolizuju dajući amonijak i odgovarajuću bazu. b)nitride kovalentnog karaktera koje grade elementi od IIIA-VIA grupe PSE.To su najčešće visokopolimerizovana jedinjenja (AlN,Si N,P N itd.)i neka od njih hidrolizuju sa vodom kao nitridi sonog karaktera. 5 c)metalne nitride koje daju elementi IVB,VB I VIB grupe PSE. Njihov se sastav najčešće prikazuje opštom formulom MN (TiN,CrN itd.) mada ih ima i nestehiometrijskog sastava Jedinjenja osobina sličnih nitridima daje i fosfor i ona se nazivaju fosfidi.fosfide daju elementi IV,V I VI grupe PSE.Fosfidi se medju sobom puno razlikuju po svojim osobinama i kod njih se ne može se izvršiti precizna klasifikacija kao kod nitrida. Pored oksidacionog stanja azot ima i druga negativna oksidaciona stanja:- u hidrazinu (N H ) i njegovim solima.-1 u hidroksilaminu (NH H) i 1/ u azotovodoničnoj kiselini (HN ) i njenim solima azidima. Jedinjenja azota sa pozitivnim oksidacionim brojevima Pozitivne oksidacione brojeve ovaj elemenat ima u :oksidima,halogenidima,kiselinama i njihovim solima.pregled navedenih jedinjena za azot dat je u sledećoj tabeli. Tabela be.1:jedinjenja azota sa pozitivnim oksidacionim brojevima

4 ksidacio ni broj azota Formul a oksida Agr. stanje oksid a oksida +1 N gas Azot(I)- oksid Azotsuboksi d + N gas Azot(II) -oksid Azotmonoks id +5 N 5 čvrsto Azot(V) -oksid Azotpentoks id Formu-la i jačina kiseline H N slaba H N slaba HN slaba HN + HN HN jaka kiseline Hipoazo -tasta Hipoazo -tna + N čvrsto Azot(III )-oksid Azottrioksid Azotasta + N gas Azot(IV N )-oksid Azotdioksid Azottetroksi d Azotasta i azotna Azotna soli Hiponitriti Hiponitrati Nitriti Nitrati N i N spadaju u neutralne okside i nisu anhidridi hipoazotaste i hipoazotne kiseline.ve kiseline i njihove soli su nestabilna jedinjenja. Gas N je bez boje i mirisa,slatkastog ukusa koji u manjim količinama izaziva veselo raspoloženje (gas smejavac)a u većim količinama dovodi do opšte anestezije.manje je toksičan od ostalih oksida azota. N je nestabilno,toksično,paramagnetično jedinjenje koje na vazduhu spontano prelazi u N. ksid N je stabilan samo na niskim temperaturama (manjim od C ) i predstavlja anhidrid azotaste kiseline (kiseli oksid). ksid N je zagušljiv, otrovan gas,mrke boje sa molekulima paramagnetičnih osobina.molekuli ovog oksida imaju veliku težnju da se

5 dimerizuju (na temperaturama manjim od 1 0 C) dajući dimmer sastava N.Na temperaturama izmedju C oba oblika oksida,sa ovim oksidacionim brojem,se nalaze u ravnoteži.na t> 10 0 C postoji samo N.vaj oksid je mesoviti anhidrid i sa vodom daje azotastu i azotnu kiselinu po reakciji: N +H =HN + HN Azotasta kiselina je slaba kiselina i predstavlja nestabilno jedinjenje. Njene soli nitriti su su od nje stabilnije i svi su (osim AgN ) dobro rastvorni u vodi.i azotasta kiselina i nitriti mogu,u zavisnosti od uslova,biti i oksidaciona i redukciona sredstva. ksid N 5 je anhidrid azotne kiseline (kiseli oksid). Azotna kiselina je jedno od najvažnijih jedinjenja azota.to je na običnoj temperaturi nestabilna,bezbojna,tečna supstanca koja se na svetlosti spontano,polako raspada, pa se zato čuva u tamnim bocama.u vodi je dobro rastvorna i spada u jake kiseline.predstavlja jako oksidaciono sredstvo i rastvara gotovo sve metale i mnoge nemetale. Male količine azotne kiseline stvaraju se u prirodi tako što se u atmosferi pri električnom pražnjenju (grmljavini) stvaraju oksidi azota koji sa kišom daju kiselinu (kisele kiše Bor,Baric kod brenovca).azotna kiselina nastaje i kao posledica rada mnogih savremenih industrijskih procesa koji daju okside azota kao nus-proizvode a sa kišom i azotnu kiselinu.sve soli azotne kiseline-nitrati su u vodi dobro rastvorne pa ih nema u litosferi (izuzetak šalitra i čilska šalitra koje se javljaju u bezvodnim pustinjama u Čileu). Jedinjenja fosfora sa pozitivnim oksidacionim brojevima Pozitivne oksidacione brojeve (+1,+,+ i +5) fosfor ima halogenidima,oksidima,kiselinama i njihovim solima.pšta formula halogenida fosfora je PX i PX za njih je karakteristično odigravanje reakcije hidrolize.sastav 5 i oksida fosfora ( P,P i P ) posledica je tetraedarske structure molekula fosfora (P ) u koji je izmedju svaka dva atoma fosfora umetnut atom kiseonika.svi oksidi fosfora su kiseli oksidi.pregled jedinjenja fosfora dat je u tabeli Tabela br.:ksidi,kiseline i soli fosfora sa oksidacionim brojem +1, +,+ i +5 Formula oksida i (oksidaci oni broj fosfora) oksida Agrega tno stanje oksida Formula kiseline kiseline i jacina kiseline neutrallnih soli kiselih soli

6 - (+1) P 6 (+) P 8 (+) P 10 (+5) - - HPH hipofosfor asta -slaba Fosfor(I čvrsto H PH fosforasta II)-oksid -jaka Fosfor(I V)- oksid Fosfor( V)- oksid čvrsto H P Hipodifo- 6 sforna- srednje jaka čvrsto H P rtofosforna HP Metafosfo -rna Pirofosforna H P 7 Srednje jake hipofo sfiti fosfiti Hipodi - fosfati ortofosfati metafosfati pirofosfati - Hidrogenfosfiti di,tri i hidrogenhipodifos fati di i hidrogenortofo sfati metafosfati di,tri i hidrogenpirofosfati Hipofosforasta (HPH je slaba,jednoprotonska kiselina koja je,kao i njene ) soli,jako redukciono sredstvo.fosforasta kiselina ( H PH ) je dvoprotonska i jaka kiselina(dva stepena disocijacije).d soli fosforaste kiseline,fosfita,u vodi su dobro rastvorni samo fosfiti alkalnih metala i amonijuma.hipodifosforna kiselina je etvoroprotonska kiselina srednje jačine.rtofosforna kiselina (H P koja se najčešće ) naziva samo fosforna kiselina je srednje jaka kiselina koja disosuje u tri stepena disocijacije.njene soli-fosfati (izuzev natrijum i amonijum-fosfata) su malo rastvorne u vodi za razliku od hidrogenfosfata koji su u vodi uglavnom dobro rastvorni..najznačajnije osobine i najznačajnija jedinjenja nekih elemenata VIA grupe ( i S) U VIA grupu periodnog spadaju elementi:kiseonik (),sumpor (S),selen(Se),telur(Te) i polonijum (Po).Kiseonik i sumpor su nemetali a selen,telur i polonijum su metaloidi. a)nalaženje kiseonika u prirodi Po mestu nalaženja kiseonik spada u litofilne,atmofilne i hidrofilne elemente.kiseonik se u prirodi javlja u elementarnom i u vezanom obliku..elementarnog kiseonika ima u atmosferi 1% zapr.smatra se da je kiseonik iz atmosfere nastao procesom fotosinteze biljaka u prisustvu sunčeve svetlosti.kiseonik ulazi u sastav hidrosfere (88,895 % mas.) a u litosferi je po rasprostranjenosti na prvom mestu.kiseonik je u litosferi prisutan u sastavu silikata,karbonata,oksida,fosfata, sulfata i hidroksida.intresantan je podatak da kiseonik čini cak 9,77% zapremine

7 litosfere zbog čega se ona sa punim pravom moze nazvati oksisfera.ulazi u sastav živih organizama. b)fizičke osobine kiseonika Kiseonik se javlja u obliku dve alotropske modifikacije: kao tzv.običan kiseonik čiji su molekuli dvoatomni ( ) i ozon čiji su molekuli troatomni( ).zon je nestabilna modifikacija i u prirodi je znatno više zastupljen običan kiseonik. bičan kiseonik je gas bez boje ukusa i mirisa,nesto teži od vazduha.malo je rastvoran u vodi (nepolaran molekul) i na n.u. se u 100 cm vode rastvara samo,1 cm kiseonika.vaj rastvoreni kiseonik omogućava opstanak biljnog i životinjskog sveta u. vodi.molekul običnog kiseonika je paramagnetičan. zon je gas plavicaste boje, mirisa koji podseća na beli luk i u malim količinama je prijatan i deluje osvežavajuce a u većim količinama je toksičan.posedije sposobnost da apsorbuje ultraljubičaste zrake i na taj način zaštiti žive oprganizme od njihovog štetnog delovanja..u vodi se bolje rastvara od običnog kiseonika:u 100 cm kiseonika rastvara se 9, cm ozona.u atmosferi ga ima u neznatnim i promenljivim količinama (oko 10 - % zapr.)gde nastaje dejstvom ultraljubičastih zraka na na običan kiseonik ili električnim pražnjenjem atmosferskog elektriciteta koje se dešava pri grmljavini.na udaljenosti od 0 km od površine zemlje postoji sloj ozona-ozonski omotač debljine 0 km.zadnjih je godina,usled delovanja jedinjenja iz grupe freona koji se nalaze u rashladnim uredjajima i sprej bocama,ovaj sloj znatno oštećen (ozonske rupe) što izaziva zabrinutost ekologa širom sveta. a)hemijske osobine kiseonika Elektronska konfiguracija atoma kiseonika je: 1s s p a vrednosti potencijala jonizacije i koeficijenta elektronegativnosti (1,6;5,1;5,8;77, I 11,8 ev i,5 ) su visoke i nastajanje pozitivnih jona (i pozitivnih oksidacionih stanja ),sa retkim izuzecima,se ne može očekivati.kiseonik je veoma reaktivan elemenat i gradi jedinjenja sa većinom elemenata iz PSE (izuzev sa He,Ne,Ar I Kr) reagujući sa njima direktno na običnoj ili na povišenoj temperaturi. Hemijske reakcije supstanci sa kiseonikom koje su praćene značajnim toplotnim efektima i pojavom svetlosti ili plamena se nazivaju gorenje i u tehnici se koriste kao izvori toplote. Kiseonik direktno ne reaguje samo sa srebrom,platinum i halogenim elementima ali i sa njima daje jedinjenja indirektnim putem.molekul kiseonika je dvoatoman ( ),paramagnetican i u njemu postoji jednostruka kovalentna veza a na svakom atomu kiseonika se nalazi po jedan nespareni electron. Kao najelektronegativniji elemenat PSE posle fluora, kiseonik u svim svojim jedinjenjima(izuzev u jedinjenjima sa fluorom) ima negativne oksidacione brojeve i to najčešće oksidacioni broj.pored ovog kiseonik ima oksidacione brojeve -1,-1/ i 1/.Pozitivni oksidacini brojevi u jedinjenjima sa fluorim su +1 ( F kiseonik (I)-

8 fluorid ) i + ( F kiseonik(ii)-difluorid). jedinjenja kiseonika sa oksidacionim brojem - va jedinjenja se nazivaju oksidi.najznačajinje jedinjenje kiseonika sa ovim oksidacionim brojem je voda. fizičke osobine vode Voda je,na sobnoj temperaturi, tečnost bez boje,ukusa i mirisa koja na p at ključa na C a mrzne se na 0 0 C.Izmedju molekula vode postoje vodonične veze (izmedju elektropozitivnog atoma vodonika iz jednog i elektronegativnog atoma kiseonika iz drugog molekula vode) usled kojih je,u cvrstom agregatnom stanju, ostvareno njihovo tetraedarsko grupisanje sa velikim heksagonalnim kanalima.tako je svaki atom kiseonika okružen sa četiri atoma vodonika (od kojih je sa dva spojen vodoničnim vezama).heksagonalni kanali su uzrok što je zapremina iste mase leda veća od zapremine iste mase vode tj.što je gustina leda manja od gustine vode.na 0 C voda ima najveću gustinu (1 g/cm ) a ispod ove temperature njena gustina opada.usled toga led pliva po površini vode što omogućava opstanak živih organizama u njoj.va činjenica omogućava pojavu erozije,usitnjavanja zemljišta,veoma korisnu u poljoprivredi.voda ima veliki toplotni kapacitet I latentnu toplotu isparavanja sto joj omogucava da bude regulator klime na zemlji I telesne temperature zivih bica.zbog ove fizicke osobine vodu je moguce koristiti kao supstancu za zagrevanje u parnom grejanju.potpuno cista voda nije provodnik elektriciteta. Zbog velike polarnosti svojih molekula (dipolni momenat η=6, C.m) voda je dobar rastvarač posebno supstanci sa jonskom i polarno kovalentnom vezom.prolazeći kroz litosferu atmosferska voda rastvara i razlaže mnoge minerale što je uzrok da vode u prirodi sadrže :Na +,K +, Ca +,Mg +,Cl - - -,S i HC a u manjoj meri i Fe +,Fe + Mn ,NH,N,F,Cl,J i druge jone. Pored toga voda prolazeći kroz atmosferu rastvara u njoj prisutne gasove:,n,h i C a iz industriski zagadjenih oblasti i HCl,H S,NH,S i druge. hemijske osobine vode Voda je supstanca sa jakim polarnim kovalentnim vezama izmedju (sp ) hibridizovanog atoma kiseonika i atoma vodonika.zato je ona veoma stabilna supstanca.njeno razlaganje na vodonik i kiseonik,u neznatnoj meri,započinje na t>000 0 C a moguće je na sobnnoj temperaturi pomoću električne energije (elektroliza vode).čista voda je u veoma maloj meri disosovana na jone:hidratisani vodonikov (hidronijum -H + ) i hidroksilni (H - ) jon što znači da je slab elektrolit (K =1, d

9 na 0 0 C ).Istovremeno nastajanje i vodoničnih (hidratisanih) i hidroksilnih jona znači da je voda,po protolitičkoj teoriji,i kiselina i baza,odnosno amfolit. Voda je veoma reaktivna supstanca i na sobnoj temperaturi reaguje sa elementima IA grupe,kalcijumom i barijumom,fluorom a na povišenoj temperaturi i sa manje reaktivnim metalima i nemetalima (gvoždjem i ugljenikom) : Na+H NaH+H ; Ca+H Ca(H) + H ; F +H HF+ Fe+H t 0 Fe+H ; C+H t 0 C+ H ve reakcije pokazuju da voda,u zavisnosti od supstance sa kojom reagije, može biti i oksidaciono i redukciono sredstvo.isto tako voda reaguje sa mnogim oksidima metala (dajući baze) i oksidima nemetala (dajući kiseline) a i sa mnogim drugim složenim supstancama pri čemu se one delimično ili potpuno razlažu i nastaju nove supstance (reakcije hidrolize ). Pri izdvajanju nekih supstanci iz vodenih rastvora dolazi do ugradnje milekula vode u njihovu kristalnu rešetku i takve supstance se nazivaju kristalohidrati.voda u kristalohidratima (kristalna voda) je vezana vodoničnim ili kovalentnim koordinacionim vezama.mnogi minerali su po sastavu kristalohidrati:boksit-al. H, gips-cas. H itd. Zbog postojanja dva slobodna elektronska para u atomu kiseonika voda je dobar ligandi ulazi u sastav mnogih kompleksnih jedinjenja:/co(h ) / +,/Cr(H ) Cl/ + itd. 6 5 Jedinjenja kiseonika sa oksidacionim brojem 1 va se jedinjenja nazivaju peroksidi.vodonik-peroksid (H ) je gusta,bezbojna i nestabilna tečnost visoke temperature ključanja (150 0 C -uzrok vodonične veze).na sobnoj temperaturi vodonik-peroksid se polako razlaže prema jednačini: H =H + H 0 =- 196 kj/mol r U vodenim rastvorima se ponaša kao slaba,dvoprotonska kiselina koja daje dve vrste soli:perokside (barijum-peroksid Ba ) i hidrogenperokside(natrijumhidrogenperoksid NaH ) u kojima je prisutna jonska veza.peroksidi,u zavisnosti od supstance sa kojom reaguju,mogu biti i oksidaciona i redukciona sredstva. Jedinjenja kiseonika sa oksidacionim brojem 1/ va se jedinjenja nazivaju superoksidi.grade ih alkalni metali većih masenih brojeva - (K,Rb,Cs).To su paramagnetična jedinjenja,sa jonskom kristalnom rešetkom (sadrže jone) koja postoje samo u čvrstom agregatnom stanju.stajanjem se razlažu na: K K + a nastali oksid kalijuma vezuje C iz vazduha: K + C =K C Na ovome je zasnovana primena ovih jedinjenja za obogaćivanje ( izdvajanje ) prečišćavanje atmosfere(ukljanjanje C ).

10 Jedinjenja kiseonika sa oksidacionim brojem 1/ va se jedinjenja nazivaju ozonidi i ona su paramagnetična,nestabilna,jonska (sadrže - jone) jedinjenja koja sa kiseonikom gradi litijum,kalijum i rubidijum (Li,K, Rb ).Postoje samo u čvrstom agregatnom stanju i stajanjem se razlažu na kiseonik i superokside: K = K + Pitanja 1.U koje elemente po mestu nalaženja spadaju elementi azot,fosfor i kiseonik?.napisati formule i nazive jedinjenja (po jedan primer) u kojima azot ima oksidaciono stanje i jedinjenja (takodje po jedan primer) u kojima azot oma pozitivne oksidacione brojeve..napisati kakve su kiselo-bazne karakteristike (kiseli,bazni ili neutralni) oksida azota..napisati formule i nazive kiselina koje gradi azot.kakve su ove kiseline po jačini i kako se zovu njihove soli?kakva je rastvorljivost u vodi soli kiselina azota,velika ili mala? 5.Napisati formule i nazive oksida fosfora i formule i nazive odgovarajućih kiselina fosfora.kakve su po jačini ove kiseline i kako se zovu njihove soli? 6.Kakva je (velika,mala) rastvorljivost fosfata i hidrogenfosfata u vodi i u vezi toga ima li ih u litosferi? 7.dgovarajućim jednacinama u molekulskom i jonskom obliku prikazati hidrolizu soli natrijum-fosfata. 8.dgovarajućom jednačinom prikazati disocijaciju azotne i disocijaciju fosforne kiseline. 9.Koja oksidaciona stanja ima kiseonik u svojim jedinjenjima.dati po jedan primer (naziv i formulu jedinjenja). 10.dgovarajućom jednačinom reakcije prikazati kako K prečišćava i obogaćuje atmosferu.

MEĐUMOLEKULSKE SILE JON-DIPOL DIPOL VODONIČNE NE VEZE DIPOL DIPOL-DIPOL DIPOL-INDUKOVANI INDUKOVANI JON-INDUKOVANI DISPERZNE SILE

MEĐUMOLEKULSKE SILE JON-DIPOL DIPOL VODONIČNE NE VEZE DIPOL DIPOL-DIPOL DIPOL-INDUKOVANI INDUKOVANI JON-INDUKOVANI DISPERZNE SILE MEĐUMLEKULSKE SILE JN-DIPL VDNIČNE NE VEZE DIPL-DIPL JN-INDUKVANI DIPL DIPL-INDUKVANI INDUKVANI DIPL DISPERZNE SILE MEĐUMLEKULSKE SILE jake JNSKA VEZA (metal-nemetal) KVALENTNA VEZA (nemetal-nemetal) METALNA

Διαβάστε περισσότερα

N u elementarnom stanju 78,4 vol% (75,5 mas.%) atmosfere. As, Sb, Bi malo zastupljeni u obliku sulfidnih minerala

N u elementarnom stanju 78,4 vol% (75,5 mas.%) atmosfere. As, Sb, Bi malo zastupljeni u obliku sulfidnih minerala GRUPA AZOTA GRUPA AZOTA Pniktogeni zagušljivci N u elementarnom stanju 78,4 vol% (75,5 mas.%) atmosfere P u obliku fosfornih minerala apatita Ca 5 (PO 4 ) 3 X (X = F,Cl, OH) As, Sb, Bi malo zastupljeni

Διαβάστε περισσότερα

Osnovni primer. (Z, +,,, 0, 1) je komutativan prsten sa jedinicom: množenje je distributivno prema sabiranju

Osnovni primer. (Z, +,,, 0, 1) je komutativan prsten sa jedinicom: množenje je distributivno prema sabiranju RAČUN OSTATAKA 1 1 Prsten celih brojeva Z := N + {} N + = {, 3, 2, 1,, 1, 2, 3,...} Osnovni primer. (Z, +,,,, 1) je komutativan prsten sa jedinicom: sabiranje (S1) asocijativnost x + (y + z) = (x + y)

Διαβάστε περισσότερα

Osnovne veličine, jedinice i izračunavanja u hemiji

Osnovne veličine, jedinice i izračunavanja u hemiji Osnovne veličine, jedinice i izračunavanja u hemiji Pregled pojmova veličina i njihovih jedinica koje se koriste pri osnovnim izračunavanjima u hemiji dat je u Tabeli 1. Tabela 1. Veličine i njihove jedinice

Διαβάστε περισσότερα

3.1 Granična vrednost funkcije u tački

3.1 Granična vrednost funkcije u tački 3 Granična vrednost i neprekidnost funkcija 2 3 Granična vrednost i neprekidnost funkcija 3. Granična vrednost funkcije u tački Neka je funkcija f(x) definisana u tačkama x za koje je 0 < x x 0 < r, ili

Διαβάστε περισσότερα

UNIVERZITET U NIŠU ELEKTRONSKI FAKULTET SIGNALI I SISTEMI. Zbirka zadataka

UNIVERZITET U NIŠU ELEKTRONSKI FAKULTET SIGNALI I SISTEMI. Zbirka zadataka UNIVERZITET U NIŠU ELEKTRONSKI FAKULTET Goran Stančić SIGNALI I SISTEMI Zbirka zadataka NIŠ, 014. Sadržaj 1 Konvolucija Literatura 11 Indeks pojmova 11 3 4 Sadržaj 1 Konvolucija Zadatak 1. Odrediti konvoluciju

Διαβάστε περισσότερα

3. razred gimnazije- opšti i prirodno-matematički smer ALKENI. Aciklični nezasićeni ugljovodonici koji imaju jednu dvostruku vezu.

3. razred gimnazije- opšti i prirodno-matematički smer ALKENI. Aciklični nezasićeni ugljovodonici koji imaju jednu dvostruku vezu. ALKENI Acikliči ezasićei ugljovodoici koji imaju jedu dvostruku vezu. 2 4 2 2 2 (etile) viil grupa 3 6 2 3 2 2 prope (propile) alil grupa 4 8 2 2 3 3 3 2 3 3 1-bute 2-bute 2-metilprope 5 10 2 2 2 2 3 2

Διαβάστε περισσότερα

13. GRUPA PERIODNOG SISTEMA 13. GRUPA PERIODNOG SISTEMA. Elektronska konfiguracija ns 2 np 1 B 4

13. GRUPA PERIODNOG SISTEMA 13. GRUPA PERIODNOG SISTEMA. Elektronska konfiguracija ns 2 np 1 B 4 13. GRUPA PERIODNOG SISTEMA 13. GRUPA PERIODNOG SISTEMA Bor redak element, najčešće u obliku minerala boraksa, Na 2 B 4 O 7 10H 2 O. Aluminijum najrasprostranjeniji metal u Zemljinoj kori (8,3 mas.%) i

Διαβάστε περισσότερα

I.13. Koliki je napon između neke tačke A čiji je potencijal 5 V i referentne tačke u odnosu na koju se taj potencijal računa?

I.13. Koliki je napon između neke tačke A čiji je potencijal 5 V i referentne tačke u odnosu na koju se taj potencijal računa? TET I.1. Šta je Kulonova sila? elektrostatička sila magnetna sila c) gravitaciona sila I.. Šta je elektrostatička sila? sila kojom međusobno eluju naelektrisanja u mirovanju sila kojom eluju naelektrisanja

Διαβάστε περισσότερα

3. Koliko g Fe može da se dobije iz 463,1 g rude gvoždja koja sadrži 50 % minerala magnetita (Fe 3 O 4 ) i 50 % jalovine?

3. Koliko g Fe može da se dobije iz 463,1 g rude gvoždja koja sadrži 50 % minerala magnetita (Fe 3 O 4 ) i 50 % jalovine? PRIJEMNI ISPIT IZ HEMIJE NA RUDARSKO-GEOLOŠKOM FAKULTETU UNIVERZITETA U BEOGRADU Katedra za hemiju; Prof. dr Slobodanka Marinković I) Oblasti 1. Jednostavna izračunavanja u hemiji (mol, molska masa, Avogadrov

Διαβάστε περισσότερα

HALOGENI ELEMENTI HALOGENI ELEMENTI. Elektronska konfiguracija ns 2 np 5

HALOGENI ELEMENTI HALOGENI ELEMENTI. Elektronska konfiguracija ns 2 np 5 17. grupa Periodnog sistema elemenata. Zajednički simbol X. Ne nalaze se u prirodi u elementarnom stanju (zbog velike reaktivnosti), već u obliku: F minerala fluorita (CaF 2 ) Cl minerala halita (NaCl)

Διαβάστε περισσότερα

I HEMIJSKI ZAKONI I STRUKTURA SUPSTANCI

I HEMIJSKI ZAKONI I STRUKTURA SUPSTANCI dr Ljiljana Vojinović-Ješić I HEMIJSKI ZAKONI I STRUKTURA SUPSTANCI ZAKON STALNIH MASENIH ODNOSA (I stehiometrijski zakon, Prust, 1799) Maseni odnos elemenata u datom jedinjenju je stalan, bez obzira na

Διαβάστε περισσότερα

18. listopada listopada / 13

18. listopada listopada / 13 18. listopada 2016. 18. listopada 2016. 1 / 13 Neprekidne funkcije Važnu klasu funkcija tvore neprekidne funkcije. To su funkcije f kod kojih mala promjena u nezavisnoj varijabli x uzrokuje malu promjenu

Διαβάστε περισσότερα

Hemijska veza Kada su atomi povezani jedan sa drugim tada kažemo da izmeñu njih postoji hemijska veza Generalno postoji tri vrste hemijske veze:

Hemijska veza Kada su atomi povezani jedan sa drugim tada kažemo da izmeñu njih postoji hemijska veza Generalno postoji tri vrste hemijske veze: Hemijska veza Kada su atomi povezani jedan sa drugim tada kažemo da izmeñu njih postoji hemijska veza Generalno postoji tri vrste hemijske veze: Jonska, Kovalentna i Metalna Luisovi simboli veoma zgodan

Διαβάστε περισσότερα

BANKA PITANJA IZ HEMIJE

BANKA PITANJA IZ HEMIJE BANKA PITANJA IZ HEMIJE NEORGANSKA HEMIJA PUFERI 1. Predstaviti reakciju glavnog pufernog sistema krvi u uslovima moguće acidoze. 2. Predstaviti reakciju glavnog pufernog sistema krvi u uslovima moguće

Διαβάστε περισσότερα

RAVNOTEŽE U RASTVORIMA KISELINA I BAZA

RAVNOTEŽE U RASTVORIMA KISELINA I BAZA III RAČUNSE VEŽBE RAVNOTEŽE U RASTVORIMA ISELINA I BAZA U izračunavanju karakterističnih veličina u kiselinsko-baznim sistemima mogu se slediti Arenijusova (Arrhenius, 1888) teorija elektrolitičke disocijacije

Διαβάστε περισσότερα

POTPUNO RIJEŠENIH ZADATAKA PRIRUČNIK ZA SAMOSTALNO UČENJE

POTPUNO RIJEŠENIH ZADATAKA PRIRUČNIK ZA SAMOSTALNO UČENJE **** MLADEN SRAGA **** 011. UNIVERZALNA ZBIRKA POTPUNO RIJEŠENIH ZADATAKA PRIRUČNIK ZA SAMOSTALNO UČENJE SKUP REALNIH BROJEVA α Autor: MLADEN SRAGA Grafički urednik: BESPLATNA - WEB-VARIJANTA Tisak: M.I.M.-SRAGA

Διαβάστε περισσότερα

Verovatnoća i Statistika I deo Teorija verovatnoće (zadaci) Beleške dr Bobana Marinkovića

Verovatnoća i Statistika I deo Teorija verovatnoće (zadaci) Beleške dr Bobana Marinkovića Verovatnoća i Statistika I deo Teorija verovatnoće zadaci Beleške dr Bobana Marinkovića Iz skupa, 2,, 00} bira se na slučajan način 5 brojeva Odrediti skup elementarnih dogadjaja ako se brojevi biraju

Διαβάστε περισσότερα

Zadaci sa prethodnih prijemnih ispita iz matematike na Beogradskom univerzitetu

Zadaci sa prethodnih prijemnih ispita iz matematike na Beogradskom univerzitetu Zadaci sa prethodnih prijemnih ispita iz matematike na Beogradskom univerzitetu Trigonometrijske jednačine i nejednačine. Zadaci koji se rade bez upotrebe trigonometrijskih formula. 00. FF cos x sin x

Διαβάστε περισσότερα

HEMIJSKA VEZA ŠTA DRŽI STVARI (ATOME) ZAJEDNO?

HEMIJSKA VEZA ŠTA DRŽI STVARI (ATOME) ZAJEDNO? HEMIJSKA VEZA ŠTA DRŽI STVARI (ATOME) ZAJEDNO? U OKVIRU OVOG POGLAVLJA ĆEMO RADITI Jonska i kovalentna veza. Metalna veza. Elektronska teorija hemijske veze. Struktura molekula. Međumolekulske interakcije.

Διαβάστε περισσότερα

PRIRUČNIK ZA PRIJEMNI ISPIT

PRIRUČNIK ZA PRIJEMNI ISPIT PRIRUČNIK ZA PRIJEMNI ISPIT 1 OPŠTA I NEORGANSKA HEMIJA Visoka škola strukovnih studija Aranđelovac PRIRUČNIK ZA POLAGANJE PRIJEMNOG ISPITA IZ HEMIJE ARANĐELOVAC, 2017. 2 PRIRUČNIK ZA PRIJEMNI ISPIT PREDGOVOR

Διαβάστε περισσότερα

(P.I.) PRETPOSTAVKA INDUKCIJE - pretpostavimo da tvrdnja vrijedi za n = k.

(P.I.) PRETPOSTAVKA INDUKCIJE - pretpostavimo da tvrdnja vrijedi za n = k. 1 3 Skupovi brojeva 3.1 Skup prirodnih brojeva - N N = {1, 2, 3,...} Aksiom matematičke indukcije Neka je N skup prirodnih brojeva i M podskup od N. Ako za M vrijede svojstva: 1) 1 M 2) n M (n + 1) M,

Διαβάστε περισσότερα

MATRICE I DETERMINANTE - formule i zadaci - (Matrice i determinante) 1 / 15

MATRICE I DETERMINANTE - formule i zadaci - (Matrice i determinante) 1 / 15 MATRICE I DETERMINANTE - formule i zadaci - (Matrice i determinante) 1 / 15 Matrice - osnovni pojmovi (Matrice i determinante) 2 / 15 (Matrice i determinante) 2 / 15 Matrice - osnovni pojmovi Matrica reda

Διαβάστε περισσότερα

REAKCIJE OKSIDO-REDUKCIJE (REDOKS REAKCIJE)

REAKCIJE OKSIDO-REDUKCIJE (REDOKS REAKCIJE) REAKCIJE OKSIDO-REDUKCIJE (REDOKS REAKCIJE) OKSIDACIJA - REAKCIJE SA KISEONIKOM i NASTANAK OKSIDA... Najpoznatije takve reakcije jesu reakcije SAGOREVANJA! 2 Ca(s) + O 2 (g) 2 CaO(s) 2 H 2 (g) + O 2 (g)

Διαβάστε περισσότερα

Ispitna pitanja iz medicinske hemije

Ispitna pitanja iz medicinske hemije Ispitna pitanja iz medicinske hemije Periodni sistem elemenata 1. Alkalni metali (1. grupa) u najvišem energetskom nivou imaju elektronsku konfiguraciju: a) s 2 p 1 b) s 2 c) s 1 d) s 1 p 1 e) s 2 p 3

Διαβάστε περισσότερα

ZBIRKA ZADATAKA ZA POLAGANJE KLASIFIKACIONOG ISPITA IZ HEMIJE

ZBIRKA ZADATAKA ZA POLAGANJE KLASIFIKACIONOG ISPITA IZ HEMIJE ZBIRKA ZADATAKA ZA POLAGANJE KLASIFIKACIONOG ISPITA IZ HEMIJE VISOKA TEHNIČKA ŠKOLA POŽAREVAC 1. Napiši formule kalaj(iv)-nitrita i gvožđe(iii)-sulfata. ----------------------------------------------------------------

Διαβάστε περισσότερα

- pravac n je zadan s točkom T(2,0) i koeficijentom smjera k=2. (30 bodova)

- pravac n je zadan s točkom T(2,0) i koeficijentom smjera k=2. (30 bodova) MEHANIKA 1 1. KOLOKVIJ 04/2008. grupa I 1. Zadane su dvije sile F i. Sila F = 4i + 6j [ N]. Sila je zadana s veličinom = i leži na pravcu koji s koordinatnom osi x zatvara kut od 30 (sve komponente sile

Διαβάστε περισσότερα

d-elemeti su su elementi koji se nalaze u PS između 2. i 13.grupe (od IIa do IIIa podgrupe ili glavnih grupa)

d-elemeti su su elementi koji se nalaze u PS između 2. i 13.grupe (od IIa do IIIa podgrupe ili glavnih grupa) PRELAZNI ELEMENTI d-elemeti su su elementi koji se nalaze u PS između 2. i 13.grupe (od IIa do IIIa podgrupe ili glavnih grupa) Prelazni elementi d-elementi Lantanoidi i aktinoidi II-b-grupa cinka U prelazne

Διαβάστε περισσότερα

STVARANJE VEZE C-C POMO]U ORGANOBORANA

STVARANJE VEZE C-C POMO]U ORGANOBORANA STVAAJE VEZE C-C PM]U GAAA 2 6 rojne i raznovrsne reakcije * idroborovanje alkena i reakcije alkil-borana 3, Et 2 (ili TF ili diglim) Ar δ δ 2 2 3 * cis-adicija "suprotno" Markovnikov-ljevom pravilu *

Διαβάστε περισσότερα

IZVODI ZADACI (I deo)

IZVODI ZADACI (I deo) IZVODI ZADACI (I deo) Najpre da se podsetimo tablice i osnovnih pravila:. C`=0. `=. ( )`= 4. ( n )`=n n-. (a )`=a lna 6. (e )`=e 7. (log a )`= 8. (ln)`= ` ln a (>0) 9. = ( 0) 0. `= (>0) (ovde je >0 i a

Διαβάστε περισσότερα

Rastvori i osobine rastvora

Rastvori i osobine rastvora Rastvori i osobine rastvora U srpskom jeziku reč rasvor predstavlja homogenu tečnu smešu. U engleskom reč solution predstavlja više od toga smešu dva gasa, legure (homogene smeše dva metala)... Na ovom

Διαβάστε περισσότερα

100g maslaca: 751kcal = 20g : E maslac E maslac = (751 x 20)/100 E maslac = 150,2kcal 100g med: 320kcal = 30g : E med E med = (320 x 30)/100 E med =

100g maslaca: 751kcal = 20g : E maslac E maslac = (751 x 20)/100 E maslac = 150,2kcal 100g med: 320kcal = 30g : E med E med = (320 x 30)/100 E med = 100g maslaca: 751kcal = 20g : E maslac E maslac = (751 x 20)/100 E maslac = 150,2kcal 100g med: 320kcal = 30g : E med E med = (320 x 30)/100 E med = 96kcal 100g mleko: 49kcal = 250g : E mleko E mleko =

Διαβάστε περισσότερα

TOPLOTA. Primjeri. * TERMODINAMIKA Razmatra prenos energije i efekte tog prenosa na sistem.

TOPLOTA. Primjeri. * TERMODINAMIKA Razmatra prenos energije i efekte tog prenosa na sistem. 1.OSNOVNI POJMOVI TOPLOTA Primjeri * KALORIKA Nauka o toploti * TERMODINAMIKA Razmatra prenos energije i efekte tog prenosa na sistem. * TD SISTEM To je bilo koje makroskopsko tijelo ili grupa tijela,

Διαβάστε περισσότερα

PRSKALICA - LELA 5 L / 10 L

PRSKALICA - LELA 5 L / 10 L PRSKALICA - LELA 5 L / 10 L UPUTSTVO ZA UPOTREBU. 1 Prskalica je pogodna za rasprsivanje materija kao sto su : insekticidi, fungicidi i sredstva za tretiranje semena. Prskalica je namenjena za kućnu upotrebu,

Διαβάστε περισσότερα

radni nerecenzirani materijal za predavanja

radni nerecenzirani materijal za predavanja Matematika 1 Funkcije radni nerecenzirani materijal za predavanja Definicija 1. Kažemo da je funkcija f : a, b R u točki x 0 a, b postiže lokalni minimum ako postoji okolina O(x 0 ) broja x 0 takva da je

Διαβάστε περισσότερα

KLASIFIKACIONI ISPIT IZ HEMIJE ZA UPIS NA TEHNOLOŠKO-METALURŠKI FAKULTET U BEOGRADU

KLASIFIKACIONI ISPIT IZ HEMIJE ZA UPIS NA TEHNOLOŠKO-METALURŠKI FAKULTET U BEOGRADU ИНФОРМАТОР 29 UNIVERZITET U BEOGRADU jun 2005. godine KLASIFIKACIONI ISPIT IZ HEMIJE ZA UPIS NA TEHNOLOŠKO-METALURŠKI FAKULTET U BEOGRADU Šifra zadatka: 51501 Test ima 20 pitanja. Netačan odgovor donosi

Διαβάστε περισσότερα

1s 2 2s 2 2p 2. C-atom. Hibridne atomske orbitale. sp 3 hibridizacija. sp 3. Elektronska konfiguracija ugljenika: aktivacija. ekscitovano stanje

1s 2 2s 2 2p 2. C-atom. Hibridne atomske orbitale. sp 3 hibridizacija. sp 3. Elektronska konfiguracija ugljenika: aktivacija. ekscitovano stanje PREAVAJE 2. Ugljenik je u organskim jedinjenjima četvorovalentan. Elektronska konfiguracija ugljenika: 1s 2 2 2p 2 dva nesparena elektrona -atom oc.dr Mirjana Abramović 2p osnovno stanje aktivacija 2p

Διαβάστε περισσότερα

Grafičko prikazivanje atributivnih i geografskih nizova

Grafičko prikazivanje atributivnih i geografskih nizova Grafičko prikazivanje atributivnih i geografskih nizova Biserka Draščić Ban Pomorski fakultet u Rijeci 17. veljače 2011. Grafičko prikazivanje atributivnih nizova Atributivni nizovi prikazuju se grafički

Διαβάστε περισσότερα

JONSKA VEZA (metal-nemetal) KOVALENTNA VEZA (nemetal-nemetal) METALNA VEZA (metal-metal) jake H N. prelazne VODONIČNA VEZA H F

JONSKA VEZA (metal-nemetal) KOVALENTNA VEZA (nemetal-nemetal) METALNA VEZA (metal-metal) jake H N. prelazne VODONIČNA VEZA H F HEMIJSKE VEZE HEMIJSKE VEZE I GRAĐA JEDINJENJA,, I deo Postoje tri osnovna tipa veza (primarne veze) i one imaju najveći uticaj na svojstva jedinjenja. Pored njih postoje i dopunske (sekundarne) veze između

Διαβάστε περισσότερα

Drugi zakon termodinamike

Drugi zakon termodinamike Drugi zakon termodinamike Uvod Drugi zakon termodinamike nije univerzalni prirodni zakon, ne važi za sve sisteme, naročito ne za neobične sisteme (mikrouslovi, svemirski uslovi). Zasnovan je na zajedničkom

Διαβάστε περισσότερα

ΣΕΡΒΙΚΗ ΓΛΩΣΣΑ IV. Ενότητα 3: Αντωνυμίες (Zamenice) Μπορόβας Γεώργιος Τμήμα Βαλκανικών, Σλαβικών και Ανατολικών Σπουδών

ΣΕΡΒΙΚΗ ΓΛΩΣΣΑ IV. Ενότητα 3: Αντωνυμίες (Zamenice) Μπορόβας Γεώργιος Τμήμα Βαλκανικών, Σλαβικών και Ανατολικών Σπουδών Ενότητα 3: Αντωνυμίες (Zamenice) Μπορόβας Γεώργιος Τμήμα Βαλκανικών, Σλαβικών και Ανατολικών Σπουδών Άδειες Χρήσης Το παρόν εκπαιδευτικό υλικό υπόκειται σε άδειες χρήσης Creative Commons. Για εκπαιδευτικό

Διαβάστε περισσότερα

ZBIRKA POTPUNO RIJEŠENIH ZADATAKA

ZBIRKA POTPUNO RIJEŠENIH ZADATAKA **** IVANA SRAGA **** 1992.-2011. ZBIRKA POTPUNO RIJEŠENIH ZADATAKA PRIRUČNIK ZA SAMOSTALNO UČENJE POTPUNO RIJEŠENI ZADACI PO ŽUTOJ ZBIRCI INTERNA SKRIPTA CENTRA ZA PODUKU α M.I.M.-Sraga - 1992.-2011.

Διαβάστε περισσότερα

II RASTVORI. Borko Matijević

II RASTVORI. Borko Matijević Borko Matijević II RASTVORI Rastvori predstavljaju složene disperzne sisteme u kojima su fino usitnjene čestice jedne supstance ravnomerno raspoređene između čestica druge supstance. Supstanca koja se

Διαβάστε περισσότερα

a M a A. Može se pokazati da je supremum (ako postoji) jedinstven pa uvodimo oznaku sup A.

a M a A. Može se pokazati da je supremum (ako postoji) jedinstven pa uvodimo oznaku sup A. 3 Infimum i supremum Definicija. Neka je A R. Kažemo da je M R supremum skupa A ako je (i) M gornja meda skupa A, tj. a M a A. (ii) M najmanja gornja meda skupa A, tj. ( ε > 0)( a A) takav da je a > M

Διαβάστε περισσότερα

LANCI & ELEMENTI ZA KAČENJE

LANCI & ELEMENTI ZA KAČENJE LANCI & ELEMENTI ZA KAČENJE 0 4 0 1 Lanci za vešanje tereta prema standardu MSZ EN 818-2 Lanci su izuzetno pogodni za obavljanje zahtevnih operacija prenošenja tereta. Opseg radne temperature se kreće

Διαβάστε περισσότερα

Geometrija molekula Lusiove formule su dvodimezione i ne daju nam nikakve informacije o geometriji molekula Srećom postoje razvijene eksperimentalne

Geometrija molekula Lusiove formule su dvodimezione i ne daju nam nikakve informacije o geometriji molekula Srećom postoje razvijene eksperimentalne Geometrija molekula Lusiove formule su dvodimezione i ne daju nam nikakve informacije o geometriji molekula Srećom postoje razvijene eksperimentalne metode (rentgenska kristalografija, NMR spektroskopija...)

Διαβάστε περισσότερα

radni nerecenzirani materijal za predavanja R(f) = {f(x) x D}

radni nerecenzirani materijal za predavanja R(f) = {f(x) x D} Matematika 1 Funkcije radni nerecenzirani materijal za predavanja Definicija 1. Neka su D i K bilo koja dva neprazna skupa. Postupak f koji svakom elementu x D pridružuje točno jedan element y K zovemo funkcija

Διαβάστε περισσότερα

Zadaci iz trigonometrije za seminar

Zadaci iz trigonometrije za seminar Zadaci iz trigonometrije za seminar FON: 1. Vrednost izraza sin 1 cos 6 jednaka je: ; B) 1 ; V) 1 1 + 1 ; G) ; D). 16. Broj rexea jednaqine sin x cos x + cos x = sin x + sin x na intervalu π ), π je: ;

Διαβάστε περισσότερα

PRAKTIKUM IZ HEMIJE ZA STUDENTE MEDICINE -Medicinska biohemija i hemija -

PRAKTIKUM IZ HEMIJE ZA STUDENTE MEDICINE -Medicinska biohemija i hemija - PRAKTIKUM IZ EMIJE ZA STUDENTE MEDICINE -Medicinska biohemija i hemija - Saradnik Kosović Milica Saradnik Bigović Miljan Demonstrator Roganović Milovan Sadržaj: Vježba br. 1. 4 Vježba br. 2. 9 Vježba br.

Διαβάστε περισσότερα

10. STABILNOST KOSINA

10. STABILNOST KOSINA MEHANIKA TLA: Stabilnot koina 101 10. STABILNOST KOSINA 10.1 Metode proračuna koina Problem analize tabilnoti zemljanih maa vodi e na određivanje odnoa između rapoložive mičuće čvrtoće i proečnog mičućeg

Διαβάστε περισσότερα

Mesto održavanja amfiteatar. laboratorija 90a predavanja

Mesto održavanja amfiteatar. laboratorija 90a predavanja Naziv predmeta Medicinska hemija Odgovorni nastavnik prof. dr S. Borozan Fond časova 2+2 Ostali nastavnici mr M. Krstić Mesto održavanja Mesto održavanja amfiteatar laboratorija 90a predavanja vežbi Raspored

Διαβάστε περισσότερα

RASTVORI DISPERZNI SISTEMI OSOBINE PRAVIH RASTVORA ELEKTROLITI RAVNOTEŽE U RASTVORIMA ELEKTROLITA KOLOIDI

RASTVORI DISPERZNI SISTEMI OSOBINE PRAVIH RASTVORA ELEKTROLITI RAVNOTEŽE U RASTVORIMA ELEKTROLITA KOLOIDI RASTVORI DISPERZNI SISTEMI OSOBINE PRAVIH RASTVORA ELEKTROLITI RAVNOTEŽE U RASTVORIMA ELEKTROLITA KOLOIDI DISPERZNI SISTEMI Disperzija (lat.) raspršivanje, rasipanje Disperzni sistem je smeša u kojoj su

Διαβάστε περισσότερα

ASIMPTOTE FUNKCIJA. Dakle: Asimptota je prava kojoj se funkcija približava u beskonačno dalekoj tački. Postoje tri vrste asimptota:

ASIMPTOTE FUNKCIJA. Dakle: Asimptota je prava kojoj se funkcija približava u beskonačno dalekoj tački. Postoje tri vrste asimptota: ASIMPTOTE FUNKCIJA Naš savet je da najpre dobro proučite granične vrednosti funkcija Neki profesori vole da asimptote funkcija ispituju kao ponašanje funkcije na krajevima oblasti definisanosti, pa kako

Διαβάστε περισσότερα

Geometrija (I smer) deo 1: Vektori

Geometrija (I smer) deo 1: Vektori Geometrija (I smer) deo 1: Vektori Srdjan Vukmirović Matematički fakultet, Beograd septembar 2013. Vektori i linearne operacije sa vektorima Definicija Vektor je klasa ekvivalencije usmerenih duži. Kažemo

Διαβάστε περισσότερα

MATEMATIKA Pokažite da za konjugiranje (a + bi = a bi) vrijedi. a) z=z b) z 1 z 2 = z 1 z 2 c) z 1 ± z 2 = z 1 ± z 2 d) z z= z 2

MATEMATIKA Pokažite da za konjugiranje (a + bi = a bi) vrijedi. a) z=z b) z 1 z 2 = z 1 z 2 c) z 1 ± z 2 = z 1 ± z 2 d) z z= z 2 (kompleksna analiza, vježbe ). Izračunajte a) (+i) ( i)= b) (i+) = c) i + i 4 = d) i+i + i 3 + i 4 = e) (a+bi)(a bi)= f) (+i)(i )= Skicirajte rješenja u kompleksnoj ravnini.. Pokažite da za konjugiranje

Διαβάστε περισσότερα

EMISIJA ŠTETNIH SASTOJAKA U ATMOSFERU IZ PROCESA IZGARANJA IZGARANJE - IZVOR EMISIJE

EMISIJA ŠTETNIH SASTOJAKA U ATMOSFERU IZ PROCESA IZGARANJA IZGARANJE - IZVOR EMISIJE Prof. dr. sc. Z. Prelec INŽENJERSTO ZAŠTITE OKOLIŠA Poglavlje: (Emisija u atmosferu) List: 1 EMISIJA ŠTETNIH SASTOJAKA U ATMOSFERU IZ PROCESA IZGARANJA IZGARANJE - IZOR EMISIJE Izgaranje - najveći uzrok

Διαβάστε περισσότερα

Kovalentna veza , CO 2. U molekulima H 2

Kovalentna veza , CO 2. U molekulima H 2 Kovalentna veza U molekulima H 2, N 2, O 2, CO 2, NH 3, H 2 O,... ili molekulima organskih jedinjenja ne postoje joni. To je veza između atoma i ona se bitno razlikuje od jonske veze a naziva se kovalentnom

Διαβάστε περισσότερα

Veleučilište u Rijeci Stručni studij sigurnosti na radu Akad. god. 2011/2012. Matematika. Monotonost i ekstremi. Katica Jurasić. Rijeka, 2011.

Veleučilište u Rijeci Stručni studij sigurnosti na radu Akad. god. 2011/2012. Matematika. Monotonost i ekstremi. Katica Jurasić. Rijeka, 2011. Veleučilište u Rijeci Stručni studij sigurnosti na radu Akad. god. 2011/2012. Matematika Monotonost i ekstremi Katica Jurasić Rijeka, 2011. Ishodi učenja - predavanja Na kraju ovog predavanja moći ćete:,

Διαβάστε περισσότερα

Jednodimenzionalne slučajne promenljive

Jednodimenzionalne slučajne promenljive Jednodimenzionalne slučajne promenljive Definicija slučajne promenljive Neka je X f-ja def. na prostoru verovatnoća (Ω, F, P) koja preslikava prostor el. ishoda Ω u skup R realnih brojeva: (1)Skup {ω/

Διαβάστε περισσότερα

Sistemi veštačke inteligencije primer 1

Sistemi veštačke inteligencije primer 1 Sistemi veštačke inteligencije primer 1 1. Na jeziku predikatskog računa formalizovati rečenice: a) Miloš je slikar. b) Sava nije slikar. c) Svi slikari su umetnici. Uz pomoć metode rezolucije dokazati

Διαβάστε περισσότερα

КОНТРОЛИСАНЕ АТМОСФЕРЕ - РАДНО -

КОНТРОЛИСАНЕ АТМОСФЕРЕ - РАДНО - ФАКУЛТЕТ ТЕХНИЧКИХ НАУКА ОДСЕК ЗА ПРОИЗВОДНО МАШИНСТВО ТЕРМИЧКА ОБРАДА САВРЕМЕНИХ АЛАТА КОНТРОЛИСАНЕ АТМОСФЕРЕ - РАДНО - ПРИРЕДИО: ДОЦ. ДР АЛЕКСАНДАР МИЛЕТИЋ SADRŽAJ 1 UVODNE NAPOMENE... 2 2 ATMOSFERE

Διαβάστε περισσότερα

Univerzitet u Nišu Prirodno-matematički fakultet Departman za hemiju

Univerzitet u Nišu Prirodno-matematički fakultet Departman za hemiju Univerzitet u Nišu Prirodno-matematički fakultet Departman za hemiju Prijemni ispit za upis na Osnovne akademske studije hemije na PMF-u u Nišu školske 2014/15. godine Test se popunjava zaokruživanjem

Διαβάστε περισσότερα

Si posle kiseonika najrasprostranjeniji SiO 2 i silikati

Si posle kiseonika najrasprostranjeniji SiO 2 i silikati GRUPA UGLJENIKA GRUPA UGLJENIKA Si posle kiseonika najrasprostranjeniji SiO 2 i silikati C na 17. mestu po rasprostranjenosti u litosferi jedan od osnovnih bioloških elemenata Ge retki minerali Pb, Sn

Διαβάστε περισσότερα

STATIČKE KARAKTERISTIKE DIODA I TRANZISTORA

STATIČKE KARAKTERISTIKE DIODA I TRANZISTORA Katedra za elektroniku Elementi elektronike Laboratorijske vežbe Vežba br. 2 STATIČKE KARAKTERISTIKE DIODA I TRANZISTORA Datum: Vreme: Studenti: 1. grupa 2. grupa Dežurni: Ocena: Elementi elektronike -

Διαβάστε περισσότερα

IV RAČUNSKE VEŽBE RAVNOTEŽE U REDOKS SISTEMIMA

IV RAČUNSKE VEŽBE RAVNOTEŽE U REDOKS SISTEMIMA IV RAČUNSKE VEŽBE RAVNOTEŽE U REDOKS SISTEMIMA Redoks reakcije su reakcije razmene elektrona. U ovim reakcijama dolazi do promene oksidacionog broja supstanci koje učestvuju u procesu oksidacije i redukcije.

Διαβάστε περισσότερα

ΠΕΡΙΟΔΙΚΟΣ ΠΙΝΑΚΑΣ ΣΤΟΙΧΕΙΩΝ

ΠΕΡΙΟΔΙΚΟΣ ΠΙΝΑΚΑΣ ΣΤΟΙΧΕΙΩΝ ΠΕΡΙΟΔΙΚΟΣ ΠΙΝΑΚΑΣ ΣΤΟΙΧΕΙΩΝ Περίοδοι περιοδικού πίνακα Ο περιοδικός πίνακας αποτελείται από 7 περιόδους. Ο αριθμός των στοιχείων που περιλαμβάνει κάθε περίοδος δεν είναι σταθερός, δηλ. η περιοδικότητα

Διαβάστε περισσότερα

BIOGENI ELEMENTI (BIOELEMENTI)

BIOGENI ELEMENTI (BIOELEMENTI) BIOGENI ELEMENTI (BIOELEMENTI) IAKO BIOMOLEKULI SAČINJAVANJU SVA ŽIVA BIĆA ONI SAMI SU NAČINJENI OD MALOG BROJA HEMIJSKIH ELEMENATA -BIOGENI ELEMENTI- C, H, O, N, P i S čine 99% mase ćelija-najvažniji

Διαβάστε περισσότερα

PREGLED OSNOVNIH VELIČINA ZA DEFINISANJE SASTAVA RASTVORA

PREGLED OSNOVNIH VELIČINA ZA DEFINISANJE SASTAVA RASTVORA I RAČUNSKE EŽBE PREGLED OSNONIH ELIČINA ZA DEFINISANJE SASTAA RASTORA Za izražavanje kvantitativnog sastava rastvora u heiji koriste se različite fizičke veličine i odnosi. Koriste se i različite jedinice.

Διαβάστε περισσότερα

MEĐUMOLEKULSKE SILE Jon-jon Kulonove sile kj/mol, Šarl-Оgisten de Кulon (Charles-Augustin de Coulomb) , francuski fizičar

MEĐUMOLEKULSKE SILE Jon-jon Kulonove sile kj/mol, Šarl-Оgisten de Кulon (Charles-Augustin de Coulomb) , francuski fizičar MEĐUMOLEKULSKE SILE Jon-jon Kulonove sile 400-4000 kj/mol, Šarl-Оgisten de Кulon (Charles-Augustin de Coulomb) 1736-1806, francuski fizičar F = k Q 1 x Q 2 d 2 Privlačne i odbojne elektrostatičke sile

Διαβάστε περισσότερα

Elektronska struktura atoma

Elektronska struktura atoma Elektronska struktura atoma Raderfordov atomski model jezgro u sredini pozitivno naelektrisano skoro sva masa jezgru veoma malo Elektroni kruže oko jezgra elektrostatičke interakcije ih drže da ne napuste

Διαβάστε περισσότερα

Silu trenja osećaju sva tela koja se nalaze u blizini Zemlje i zbog nje tela koja se puste padaju nadole. Ako pustimo telo da slobodno pada, ono će

Silu trenja osećaju sva tela koja se nalaze u blizini Zemlje i zbog nje tela koja se puste padaju nadole. Ako pustimo telo da slobodno pada, ono će Silu trenja osećaju sva tela koja se nalaze u blizini Zemlje i zbog nje tela koja se puste padaju nadole. Ako pustimo telo da slobodno pada, ono će se bez obzira na masu kretati istim ubrzanjem Zanimljivo

Διαβάστε περισσότερα

ΣΕΡΒΙΚΗ ΓΛΩΣΣΑ IV. Ενότητα 7: Η χρήση των πτώσεων στον σχηματισμό προτάσεων. Μπορόβας Γεώργιος Τμήμα Βαλκανικών, Σλαβικών και Ανατολικών Σπουδών

ΣΕΡΒΙΚΗ ΓΛΩΣΣΑ IV. Ενότητα 7: Η χρήση των πτώσεων στον σχηματισμό προτάσεων. Μπορόβας Γεώργιος Τμήμα Βαλκανικών, Σλαβικών και Ανατολικών Σπουδών Ενότητα 7: Η χρήση των πτώσεων στον σχηματισμό προτάσεων Μπορόβας Γεώργιος Τμήμα Βαλκανικών, Σλαβικών και Ανατολικών Σπουδών Άδειες Χρήσης Το παρόν εκπαιδευτικό υλικό υπόκειται σε άδειες χρήσης Creative

Διαβάστε περισσότερα

SREDNJA ŠKOLA HEMIJA

SREDNJA ŠKOLA HEMIJA SREDNJA ŠKOLA HEMIJA Zadatak broj Bodovi 1. 6 2. 10 3. 12 4. 8 5. 6 6. 10 7. 8 8. 8 9. 4 10. 10 11. 8 12. 10 Ukupno 100 Za izradu testa planirano je 120 minuta. U toku izrade testa učenici mogu koristiti

Διαβάστε περισσότερα

( ) π. I slučaj-štap sa zglobovima na krajevima F. Opšte rešenje diferencijalne jednačine (1): min

( ) π. I slučaj-štap sa zglobovima na krajevima F. Opšte rešenje diferencijalne jednačine (1): min Kritična sia izvijanja Kritična sia je ona najmanja vrednost sie pritisa pri ojoj nastupa gubita stabinosti, odnosno, pri ojoj štap iz stabine pravoinijse forme ravnoteže preazi u nestabinu rivoinijsu

Διαβάστε περισσότερα

AMINI. Značaj amina. Sinteza boja i pigmenata. Sinteza lekova

AMINI. Značaj amina. Sinteza boja i pigmenata. Sinteza lekova AMII Značaj amina Sinteza boja i pigmenata posebno azo boja i pigmenata Sinteza lekova efedrin, amfetamin Uklanjanje ugljen(iv)oksida i vodoniksulfida iz prirodnog gasa (stvaranje soli) Alkaloidi Podela

Διαβάστε περισσότερα

Spektroskopske metode

Spektroskopske metode Spektroskopske metode 1 Spektroskopske metodezasnivaju se na analizi energije elektromagnetnog zračenja koju ispitivana supstanca apsorbuje odnosno emituje. Apsorpcionemetode analit apsorbuje energiju

Διαβάστε περισσότερα

OSNOVI ELEKTRONIKE. Vežbe (2 časa nedeljno): mr Goran Savić

OSNOVI ELEKTRONIKE. Vežbe (2 časa nedeljno): mr Goran Savić OSNOVI ELEKTRONIKE Vežbe (2 časa nedeljno): mr Goran Savić savic@el.etf.rs http://tnt.etf.rs/~si1oe Termin za konsultacije: četvrtak u 12h, kabinet 102 Referentni smerovi i polariteti 1. Odrediti vrednosti

Διαβάστε περισσότερα

entropije Entropija raste ako se krećemo od čvrstog preko tečnog do gasovitog stanja: S čvrsto < S tečno << S gas

entropije Entropija raste ako se krećemo od čvrstog preko tečnog do gasovitog stanja: S čvrsto < S tečno << S gas ,4,4, Odreñivanje promene entropije,4,4,, romena entropije pri promeni faza Molekular ularna interpretacija entropije Entropija raste ako se krećemo od čvrstog preko tečnog do gasovitog stanja: čvrsto

Διαβάστε περισσότερα

Zadaci iz Osnova matematike

Zadaci iz Osnova matematike Zadaci iz Osnova matematike 1. Riješiti po istinitosnoj vrijednosti iskaza p, q, r jednačinu τ(p ( q r)) =.. Odrediti sve neekvivalentne iskazne formule F = F (p, q) za koje je iskazna formula p q p F

Διαβάστε περισσότερα

PROSTORNI STATIČKI ODREĐENI SUSTAVI

PROSTORNI STATIČKI ODREĐENI SUSTAVI PROSTORNI STATIČKI ODREĐENI SUSTAVI - svi elementi ne leže u istoj ravnini q 1 Z F 1 F Y F q 5 Z 8 5 8 1 7 Y y z x 7 X 1 X - svi elementi su u jednoj ravnini a opterećenje djeluje izvan te ravnine Z Y

Διαβάστε περισσότερα

PRAKTIKUM IZ HEMIJE ZA STUDENTE MEDICINE

PRAKTIKUM IZ HEMIJE ZA STUDENTE MEDICINE PRAKTIKUM IZ EMIJE ZA STUDENTE MEDICINE Saradnik Bigović Miljan Saradnik Kosović Milica Demonstrator Roganović Milovan Vježba 1 Pravljenje rastvora određene koncentracije Rastvor je homogen sistem sastavljen

Διαβάστε περισσότερα

Elementi mehanike fluida

Elementi mehanike fluida Glava 6 Elementi mehanike fluida Slobodno se može reći da smo mi, kao i druga živa biá na Zemlji, u neprekidnom kontaktu sa raznim vrtama fluida. Mi se krećemo kroz fluid i udišemo ga (vazduh), plivamo

Διαβάστε περισσότερα

Termofizika. Glava Temperatura

Termofizika. Glava Temperatura Glava 7 Termofizika Toplota je jedan od oblika energije sa čijim transferom sa tela na telo se svakodnevno srećemo. Tako nas na primer, leti Sunce zagreva tokom dana dok su vedre letnje noći često prilično

Διαβάστε περισσότερα

POGLAVLJE FIZIČKO-HEMIJSKI, RADIOLOŠKI I MIKROBIOLOŠKI SASTAV PODZEMNIH VODA

POGLAVLJE FIZIČKO-HEMIJSKI, RADIOLOŠKI I MIKROBIOLOŠKI SASTAV PODZEMNIH VODA Osnovi hidrogeologije V POGLAVLJE FIZIČKO-HEMIJSKI, RADIOLOŠKI I MIKROBIOLOŠKI SASTAV PODZEMNIH VODA FIZIČKE OSOBINE PODZEMNIH VODA Voda je bezbojna, prozračna tečnost bez ukusa i mirisa, koja se sastoji

Διαβάστε περισσότερα

FIZIČKE OSOBINE NAFTE

FIZIČKE OSOBINE NAFTE RUDARSKI ODSEK-Eksploatacija tečnih i gasovitih mineralnih sirovina i gasna tehnika PREDMET: HEMIJA I PRERADA NAFTE I GASA (za studente VI semestra) Prof. dr AleksandraKostic-Pulek (18.04.2008) FIZIČKE

Διαβάστε περισσότερα

Budući brucoši, srećno!

Budući brucoši, srećno! Prijemni ispit za upis na Osnovne akademske studije hemije na PMF u u Nišu školske 2015/16. godine 1. Izrada testa traje 120 minuta. 2. Test se sastoji od 40 pitanja. 3. Test se popunjava zaokruživanjem

Διαβάστε περισσότερα

Ovo nam govori da funkcija nije ni parna ni neparna, odnosno da nije simetrična ni u odnosu na y osu ni u odnosu na

Ovo nam govori da funkcija nije ni parna ni neparna, odnosno da nije simetrična ni u odnosu na y osu ni u odnosu na . Ispitati tok i skicirati grafik funkcij = Oblast dfinisanosti (domn) Ova funkcija j svuda dfinisana, jr nma razlomka a funkcija j dfinisana za svako iz skupa R. Dakl (, ). Ovo nam odmah govori da funkcija

Διαβάστε περισσότερα

STRUKTURA I VEZE UVOD

STRUKTURA I VEZE UVOD UVOD Šta je organska hemija i zašto je vi treba da proučavate? Odgovori su svuda oko nas. Svaki živi organizam je sačinjen od organskih hemikalija. Proteini koji izgrađuju našu kosu, kožu i mišiće su organske

Διαβάστε περισσότερα

Νόµοςπεριοδικότητας του Moseley:Η χηµική συµπεριφορά (οι ιδιότητες) των στοιχείων είναι περιοδική συνάρτηση του ατοµικού τους αριθµού.

Νόµοςπεριοδικότητας του Moseley:Η χηµική συµπεριφορά (οι ιδιότητες) των στοιχείων είναι περιοδική συνάρτηση του ατοµικού τους αριθµού. Νόµοςπεριοδικότητας του Moseley:Η χηµική συµπεριφορά (οι ιδιότητες) των στοιχείων είναι περιοδική συνάρτηση του ατοµικού τους αριθµού. Περιοδικός πίνακας: α. Είναι µια ταξινόµηση των στοιχείων κατά αύξοντα

Διαβάστε περισσότερα

Το άτομο του Υδρογόνου

Το άτομο του Υδρογόνου Το άτομο του Υδρογόνου Δυναμικό Coulomb Εξίσωση Schrödinger h e (, r, ) (, r, ) E (, r, ) m ψ θφ r ψ θφ = ψ θφ Συνθήκες ψ(, r θφ, ) = πεπερασμένη ψ( r ) = 0 ψ(, r θφ, ) =ψ(, r θφ+, ) π Επιτρεπτές ενέργειες

Διαβάστε περισσότερα

ΓΗ ΚΑΙ ΣΥΜΠΑΝ. Εικόνα 1. Φωτογραφία του γαλαξία μας (από αρχείο της NASA)

ΓΗ ΚΑΙ ΣΥΜΠΑΝ. Εικόνα 1. Φωτογραφία του γαλαξία μας (από αρχείο της NASA) ΓΗ ΚΑΙ ΣΥΜΠΑΝ Φύση του σύμπαντος Η γη είναι μία μονάδα μέσα στο ηλιακό μας σύστημα, το οποίο αποτελείται από τον ήλιο, τους πλανήτες μαζί με τους δορυφόρους τους, τους κομήτες, τα αστεροειδή και τους μετεωρίτες.

Διαβάστε περισσότερα

2.3 Γενικά για το χημικό δεσμό - Παράγοντες που καθορίζουν τη χημική συμπεριφορά του ατόμου.

2.3 Γενικά για το χημικό δεσμό - Παράγοντες που καθορίζουν τη χημική συμπεριφορά του ατόμου. 2.3 Γενικά για το χημικό δεσμό - Παράγοντες που καθορίζουν τη χημική συμπεριφορά του ατόμου. 10.1. Ερώτηση: Τι ονομάζουμε χημικό δεσμό; Ο χημικός δεσμός είναι η δύναμη που συγκρατεί τα άτομα ή άλλες δομικές

Διαβάστε περισσότερα

PRSKALICA - LELA 12 L / LELA16 L

PRSKALICA - LELA 12 L / LELA16 L PRSKALICA - LELA 12 L / LELA16 L UPUTSTVO ZA UPOTREBU 1 Prskalica je pogodna za raspršivanje materija kao sto su : insekticidi, fungicidi i sredstva za tretiranje semena. Uredjaj je namenjen za kućnu,

Διαβάστε περισσότερα

Αλληλεπίδραση ακτίνων-χ με την ύλη

Αλληλεπίδραση ακτίνων-χ με την ύλη Άσκηση 8 Αλληλεπίδραση ακτίνων-χ με την ύλη Δ. Φ. Αναγνωστόπουλος Τμήμα Μηχανικών Επιστήμης Υλικών Πανεπιστήμιο Ιωαννίνων Ιωάννινα 2013 Άσκηση 8 ii Αλληλεπίδραση ακτίνων-χ με την ύλη Πίνακας περιεχομένων

Διαβάστε περισσότερα

G V O Ž Đ E (Fe) M A N G A N (Mn)

G V O Ž Đ E (Fe) M A N G A N (Mn) G V O Ž Đ E (Fe) M A N G A N (Mn) GVOŽĐE (Fe) i MANGAN (Mn) Prisutni su zajedno. U redukovanom obliku su dvovalentni i rastvoreni, a u oksidovanom nerastvorni (oksidacijom gvožđe prelazi u trovalentni

Διαβάστε περισσότερα

( , treći kolokvij) 3. Na dite lokalne ekstreme funkcije z = x 4 + y 4 2x 2 + 2y 2 3. (20 bodova)

( , treći kolokvij) 3. Na dite lokalne ekstreme funkcije z = x 4 + y 4 2x 2 + 2y 2 3. (20 bodova) A MATEMATIKA (.6.., treći kolokvij. Zadana je funkcija z = e + + sin(. Izračunajte a z (,, b z (,, c z.. Za funkciju z = 3 + na dite a diferencijal dz, b dz u točki T(, za priraste d =. i d =.. c Za koliko

Διαβάστε περισσότερα

Algebarske strukture sa jednom operacijom (A, ): Ako operacija ima osobine: zatvorenost i asocijativnost, onda je (A, ) polugrupa

Algebarske strukture sa jednom operacijom (A, ): Ako operacija ima osobine: zatvorenost i asocijativnost, onda je (A, ) polugrupa Binarne operacije Binarna operacija na skupu A je preslikavanje skupa A A u A, to jest : A A A. Pišemo a b = c. Označavanje operacija:,,,. Poznate operacije: sabiranje (+), oduzimanje ( ), množenje ( ).

Διαβάστε περισσότερα

SOPSTVENE VREDNOSTI I SOPSTVENI VEKTORI LINEARNOG OPERATORA I KVADRATNE MATRICE

SOPSTVENE VREDNOSTI I SOPSTVENI VEKTORI LINEARNOG OPERATORA I KVADRATNE MATRICE 1 SOPSTVENE VREDNOSTI I SOPSTVENI VEKTORI LINEARNOG OPERATORA I KVADRATNE MATRICE Neka je (V, +,, F ) vektorski prostor konačne dimenzije i neka je f : V V linearno preslikavanje. Definicija. (1) Skalar

Διαβάστε περισσότερα

III-b grupa (grupa skandijuma)

III-b grupa (grupa skandijuma) III-b grupa (grupa skandijuma) Simbol Ime Elektr. konfig. Atom. r nm Tt o C Tk o C I-energ. jon.-ev E o V d g/cm 3 Sc skandijum ( 18 Ar) 3d 1 4s 2 0,162 1539 2370 6,58-2,08 3,0 Y itrijum ( 36 Kr) 4d 1

Διαβάστε περισσότερα

ΝΟΜΟΣ ΤΗΣ ΠΕΡΙΟ ΙΚΟΤΗΤΑΣ : Οι ιδιότητες των χηµικών στοιχείων είναι περιοδική συνάρτηση του ατοµικού τους αριθµού.

ΝΟΜΟΣ ΤΗΣ ΠΕΡΙΟ ΙΚΟΤΗΤΑΣ : Οι ιδιότητες των χηµικών στοιχείων είναι περιοδική συνάρτηση του ατοµικού τους αριθµού. 1. Ο ΠΕΡΙΟ ΙΚΟΣ ΠΙΝΑΚΑΣ Οι άνθρωποι από την φύση τους θέλουν να πετυχαίνουν σπουδαία αποτελέσµατα καταναλώνοντας το λιγότερο δυνατό κόπο και χρόνο. Για το σκοπό αυτό προσπαθούν να οµαδοποιούν τα πράγµατα

Διαβάστε περισσότερα