Devizno tržište
Devizni urs i devizno tržište Devizni urs - cena jedne valute izražena u drugoj valuti Promene deviznog ursa utiču na vrednost ative i pasive oje su izražene u stranoj valuti Devizni urs se menja pod uticajem ponude i tražnje na deviznom tržištu Devizno tržište obuhvata trgovinu efetivom i banarsim depozitima u stranim valutama Najveće vanberzanso tržište Cene izražene u vidu upoprodajnog spreda Spot i forvard transacije
Performanse HoV u stranoj valuti U zavisnosti od retanja deviznog ursa mogu biti uvećane ili umanjene ada se preračunaju u domaću valutu Godišnja stopa prinosa na inostrane HoV i ef C pi C i (1 + C i i 365 b d ) (1 + d ) 1 Efetivna stopa prinosa- godišnja stopa prinosa se origuje za procenat promene deviznog ursa d toom investicionog perioda
Fatori oji utiču na cene na deviznom tržištu Fatori ponude i tražnje: Razlia u stopama inflacije (PPP) Razlia u amatnim stopama Intervencije centralne bane (diretno, indiretno) Carine i uvozne vote Relativna produtivnost Potrošače preference
Predviđanje deviznih urseva Tehničo predviđanje - posmatra istorijse vremense serije retanja deviznih urseva na osnovu čega se predviđa buduće retanje Fundamentalno predviđanje merenje uticaja maroeonomsih varijabli na devizni urs Tržišno predviđanje spot i forvard cene Kombinacija tehnia
Paritet amatnih stopa Govori o odnosu amatnih stopa u dve zemlje i odnosu spot i forvard deviznih urseva Forvard premija razlia forvard i spot ursa F p F S S 360 b d F forvard devizni urs, S spot devizni urs, b d - broj dana do dospeća forvarda F p (1 + (1 + d i ) ) 1 Forvard premija (disont) je približno jednaa razlici u amatnim stopama u dve zemlje
Primer Spot devizni urs evra je 1,5609$. Pretpostavimo da je amatna stopa u eurima 5% p.a., a u dolarima 2% p.a. Izračunati forvard premiju i forvard devizni urs. F F p (1 + (1 + F p 1,5163$ d i S ) ) (1 + 1 (1 + + S 0,02) 1 2,86% 0,05) 0,0286 1,5609 + 1,5609
Dužniči finansijsi instrumenti
Dužniči finansijsi instrumenti na tržištu novca Lividni instrumenti ročnosti do 1 godine 1. Kratoročne državne obveznice (zapisi trezora) Stopa prinosa do dospeća: NV C 365 * C bd Ao se prodaje pre dospeća: Cp C 365 * C bd Disontna stopa: NV C NV 360 * bd
Dužniči finansijsi instrumenti 2. Depozitni certifiati 3. Banarsi acepti na tržištu novca 4. Blagajniči zapisi (poslovnih banaa i NBS) 5. Komercijalni zapisi Stopa prinosa do dospeća: NV C C * 360 bd
Primer 1 Preduzeće emituje omercijalni zapis sa room dospeća od 90 dana i nominalnom vrednošću od 5.000.000 RSD. Kolia je njegova cena finansiranja ao je zapis prodat za 4.850.000 RSD?
Rešenje NV C C 12,4% * 360 bd (5.000.000 4.850.000) 4.850.000 * 360 90
Dužniči finansijsi instrumenti 6. Federalni fondovi na tržištu novca 7. Ugovori o reupovini REPO REPO stopa Cp C C * 360 bd
Primer 2 Investitor je upio HoV po ceni od 9.950.000 RSD sa ugovornom obavezom da ih proda nazad o rou dospeća od 7 dana po ceni od 10.000.000 RSD. Kolia je REPO stopa u ovom poslu?
Rešenje Cp C C 25,8% * 360 bd (10.000.000 9.950.000) 9.950.000 * 360 7
Formiranje cena na tržištu novca Disontne HoV: C t NV (1 + ) t R f + RP ΔC t f ( ΔR f, ΔRP)