REŠENI ZADACI I PNEUMAIKA.KLIPNI KOMPRESOR.. Klini komresor usisava vazduh (R= 87 J /kgk) ritiska = bar i temerature t = 0 o C i sabija ga do =6 bar. Ako je kaacitet komresora ) Masu usisanog vazduha u toku h m 00 h odrediti: ) eorijsku snagu komresora ri izotermskom i adijabatskom sabijanju ri kome je temeratura nakon sabijanja t = 40 o C. ) Potro{nju vode za hladjenje kod ciklusa sa izotermskim sabijanjem ako se ista zagreje za t = 0 o C 4.) Hod klia u cilindru i zareminu rezervoara ako je koef. unjenja = 0.87; re~nik cilindra D = 0 mm, br. obrtaja n = 400 obr./min. Re{enje : - - Komresija (sabijanje) - - Izduvavajne komrimovanog vazduha -4 - U se zatvara izduvni ventili, a u 4 otvara usisni ventil 4- - Usisavanje vazduha 64
) u toku h komresor usisa : 5 0 00 kg m 47 R 87 9 h ) Rad sabijanja kg vazduha ri izotermskom rocesu : l i R ln 87 9ln a ri adijabatskom : l a Snaga m R k 9 5 komresora u jednom i drugom slucaju 47 Pi m li 50.67 59.7kW 600 47 Pa m la 57.85 6.6kW 600 ) Potrosnja vode za hladjenje bice: v 87.4 6 Q 5006 kg 5.4 c t 4.9 0 h 5067 kj Q m li 47 50.67 5006 h D m 4) s n 4 min ili rakticniji obrazac: J kg 57850 50.67 je : J kg kj kg 57.85 kj kg m 47 D s n h a je hod klia : s = 47 D n 47 0. 00 0.085m 8.5cm 0.87 400 60 Zaremina rezervoara ri broju uklju~ivanja i isklju~ivanja ogonskog elektromotora maksimalno 5 uta na ~as : 65
0. 9 0. 9 0 8m gde je: 00 60 m 0 min Zaremina rezervoara ri broju uklu~ivanja i isklju~ivanja motora od 5-00 je : 0. 4 0. 4 0 8m.. Dvosteeni klini komresor usisava vazduh ritiska =bar i temerature t =5 o C i sabija ga u rvom steenu do =8 bar, a otom u drugom do = bar. Kaacitet komresora je odrediti : ) Nacrtati - dijagram ciklusa komresora ) Masu usisanog vazduha u toku h rada ) Na}i odnos jedini~nih radova kod rvog i drugog steena izotermskog sabijanja m 000. h Re{enje : ) " ' L L 4 - : Sabijanje u I steenu -' : Ubacivanje u II steen '-" : Sabijanje u II steen ) m=69 kg 66
l ) 5. l.. Metar kubni vazduha sabija se adijabatski. Ako su : bar ; 00 K ; bar Potrebno je na}i : ) Parametre stanja u ta~ki. ) ehni~ki rad sabijanja Re{enje : ) k k k, 4 Iz jednacine stanja se dobija : 0695. m 0695. 00 60. K ) Za tehni~ki rad je merodavna romena ritiska tj. : L d t 67
U ostem slucaju za olitroski roces je : L t n L gde je : n - koeficient olitroe L - zareminski rad za olitroski roces S toga, za adijabatsko sabijanje imamo : k Lt k L k 5. 69 0 J 69. kj 4. 4. 5 5 0 0 0695..4. Metar kubni vazduha sabija se adijabatski u dvosteenom komresoru sa medjusteenim hladnjakom. kg Ako su: bar K bar m c kj ; 00 ; 6 ; ;. 9 ; v kgk Potrebno je na}i : ) Predstaviti romene vazduha u - dijagramu ) Ukuan tehni~ki rad sabijanja ) Odvedenu koli~inu tolote u medjuhladjenju Re{enje : ) 68
69 kj 85 500 00.9 mc Q.9kg.9 )m 56.kJ..8 L L.kJ 0.08 0 0.046 0 6.4.4 k k L 0.08m 0.6095 0.046 6 0.046 0.046m 6 0.78.8kJ 0.78 0 6 0.4.4 k k L 500K 0.78 6 00 0.78m 6 ) v t t 5 4 4 t.4 k 4 4 5 5 t.4 k t L rad bice: Ukuan tehnicki daju : uslov i. PNEUMASKI RANSPOR
. Piljevina koja nastaje u rocesu rezanja na kružnoj ili se neumatski transortuje utem ventilatora () od usisne kae () koja je ostavljena iznad mašine do searatora-ciklona () silosa (4). Ista sagoreva u lo`i{tu kotla (5). Odrediti orast ritiska (naon) na ventilatoru, ako su: o o o o o o kaacitet ventilatora =0 m h ritisak na ulazu u searator 4 =, bar razlika visina između usisne kae i vrha searatora h 4 =8 m brzina iljevine na ulazu u searator W 4 = 0 m s unutrašnji rečnik cevovoda d = 40 mm, a njegova dužina 40 m koeficijent lokalnog otora: suženja i roširenja 0,9; ventila 0,8; kolena 0,6; a koeficijent otora trenja λ = 0,05. Rešenje: Bernulijeve jednačine za reseke i 4 daju: + ρg h + ρw / = + ρg h + ρw / + ρ (ζ s + ζ k + ζ v + λ l /d ) W / + ρg h + ρw / = 4 + ρg h 4 + ρw 4 / + ρ (ζ v + ζ k + ζ + λ l 4 /d 4 ) W / h = 0 Kako je naon razlika energija jedinične mase re i osle ume i kako je: h = h W = 0 dobija se: - + ρ/ (W - W ) = 4 - + ρg h 4 + ρ/ W 4 + ρ/ [(ζ v + ζ k + ζ + λ l 4 /d 4 ) W + (ζ s + ζ k + ζ v + λ l /d ) W ] 70
Kako je za d = d 4 =d, W = W = /A = 4 /d to je: Δ = - = 4 - + ρg h 4 + ρ/ W 4 + 8ρ/d 4 (ζ s + ζ + 4 ζ k + ζ v + λ l 4 /d) = = 0 5 (, - ) + 9,8 8 + 0 + 8/0,4 4 ( 0,9 + 4 0,6 + 0,8 + 0,05 40/0,4) 0/600 = 07 Pa Δ = 0,7 kpa II HIDRAULIKA.ZUPČASA PUMPA.. Odrediti radne arametre zu~aste ume ~iji je stvarni zareminski rotok radnom ritisku =00bar. Broj obrta ume je 500min iskori{}enja 0. 85 i 0. 9. M 50 4 m s ri, a zareminski i mehani~ki steen 7
Resenje: eorijski rotok ume bice : 4 5 0 4 m 588. 0 58. 0 0. 85 s m min Pr otok za jedan obrtaj ume secifican rotok je : 58. 0 5 m v. 5 0 5. n 500 ob eorijska snaga ume bice : P 7 4 0 588. 0 5880W 588. kw Korisna snaga ume je : 7 4 P = 0 50 5000W 5kW Momenat na vratilu ume bice : 5 7 v. 5 0 0 M 7. 4Nm Za ogonski momenat se dobija : M = M. M 7. 4 46. Nm 0. 9 cm ob. RAZODNI UREĐAJI.. Na slici.a rikazan je razvodnik sa rigušenjem sa riključna otvora ovezan sa hidrocilindrom dvostranog dejstva sa klinjačom na jendoj strani. Otvor kroz koji hidrolizuje izlazi iz razvodnika (uravljački otvor) je ravougaonog oblika širine b, čiji je koeficijent rotoka μ. Pritisak naajanja je konstantan. Kada je brzina izvlačenja klia v, sila oterećenja je F surotnog smera dejstva; ri brzini uvlačenja klia v, sila oterećenja je F, takođe surotnog smera dejstva. a) Naisati izraz za brzine v i v za ista omeranja razvodnog klia na bilo koju stranu od nultog oložaja. b) Odrediti uslove od kojima brzine v i v mogu biti iste o asolutnoj vrednosti. REŠENJE: a) Neka je za ostvarivanje brzine izvlačenja v klinjače hidrocilindra otrebno omeranje razvodnog klia x u levu stranu. ada se jednačina rotoka i jednačina sila mogu naisati u obliku: =Av = μ bx, A- (A-a)=F. 7
Odavde je: v =, odnosno, v = ). Neka je za ostvarivanje brzine uvlačenja v klinjače hidrocilindra otrebno omeranje razvodnog klia x u desnu stranu. =A v =μ bx, (A-a)- A=F. Odavde je: v =, v =. b) Ako je v =v, tada je, na osnovu jednačina () i (), - = (- )-( + ). je A=a. Ako je =0 (ritisak u rezervoaru), i ako je F =F, tada će biti v =v kada je =, odnosno, kada Neka je F >F i neka je zadržan uslov da je A=a. ada je - = ( +. Ako je v =v, tada je = + 7
Ali ako je F >F tada A mora redstavljati razliku izmedju F i F ; odnosno, ako je F >F tada se nože ostići da bude v =v ostavljanjem i odgovarajućim odešavanjem rigušnog ventila u vodu izmađu ravodnika i rezervoara. Ako je F <F tada iz jednčine () sledi da bi ritisak trebalo da bude negativan, što redstavlja matematičko, ali ne i raktično rešenje. Međutim, ako je rigušni ventil ostavljen u otisnom vodu isred ulaza u razvodnik, jednačina() ostaje v = Ako je v =v tada je ( )-Δ- = (- ada jednačina ostaje: Δ + = +. Stoga, ako je F <F, Δ mora da se odesi tako da bude Δ = +. 74
Slika. Na slici.b, rikazana je šema sistema koja omogućuje komletno regulisanje brzina v o v ri različitim vrednostima F i F... Odrediti konstrukcione dimenzije i osnovne radne arametre razvodnika sa uzdužnim kretanjem razvodnog klia (sl..) Dati odaci: -ri korisnom adu ritisaka (adu ritiska na hidromotoru sa oterećenjem) = MPa i normalnoj temeraturi, rotok hidroulja AMG-0 kroz razvodnik treba da iznosi =0,67 m /s, -ritisak na ulazu u razvodnik u =8 MPa, -ad ritiska na razvodniku ri raznom hodu hidromotora PH = MPa, -rečnik razvodnog klia d=0 - m, 75
-koeficijent rotoka otuno otvorenog razvodnika ri korisnom adu ritiska = MPa je μ=0,69. Slika. REŠENJE: - MAKSIMALNA PROODLJIOS RAZODNIKA. Protok kroz razvodnik dat je izrazom: = G 0 U x gde su: G 0 [m 4 N - s ] - maksimalna rovodljivost rocea razvodnika, U x = bezdimenzioni okazatelj otvaranja rocea razvodnika, čija se vrednost kreće od 0 do S 0 - ovršina rolaznog rocea kada je razvodnik otuno otvoren. Pri otuno otvorenom razvodniku(u x =) maksimalna rovodljivost razvodnika je: G 0 = = = 0,9 0-6 m 4 s - 76
- MAKSIMALNA PORŠINA PROLAZNOG PROCEPA RAZODNIKA S 0. Pad ritiska ri turbulentnom kretanju radne tečnosti(re 00 razvodnika dat je izrazom: kroz rolazni roce Δ=, gde su: koeficijent hidrauličnih gubitaka u razvodniku, ρ-gustina tečnosti u-srednja brzina strujanja hidroulja kroz roce Protok radnog fluida kroz razvodnik, kao što je ekserimentima dokazano, uglavnom zavisi od ada ritisaka na razvodniku i ovršine rolaznog rocea. Kod ribližnih roračuna razvodnika obično se smatra da je curenje radnog fluida malo ri x=0 i da se može zanemriti. U tom slučaju rotok radnog fluida kroz rece razvodnika biće izraz() rotok kroz roce razvodnika može se dati izrazom: =us, gde je S-ovršina rolaznog rocea razvodnika. Koristeći =us= S = G, Gde je G= μ S rovodljivost rolaznog rocea razvodnika. Može se takodje naisati da je G=G 0 U x. ri S=S 0 Maksimalna rovodljivost razvodnika egzistira ri maksimalnom otvaranju razvodnika, odnosno, G 0 =μ S 0 Iz ovog izraza, ošto je za hidroulje AMG-0 ρ=850 kg/m, izračunava se S 0 : S 0 = = =,65 0-6 m S 0 =,65 mm, - MAKSIMALNI HOD RAZODNOG KLIPA x 0. 77
Kod razvodnika sa uzdužnim kretanjem razvodnog klia maksimalni hod klia može se izračunati iz izraza za maksimalnu ovršinu rolaznog rocea S 0 =K 0 dx 0, gde je K 0 koeficijent iskorišćenja obima klia razvodnika kao rolaznog rocea; usvaja se K 0 =0,6. Iz gornjeg izraza je: x 0 = = = 0,6 mm. Kod idealnog razvodnika širina ojasa klia jednaka je širini žleba(otvora) na čauri tela razvodnika. Često se radi ovećanja osetljivosti rade razvodnici sa širinom ojasa manjom od širine otvora, kod kojih ostoji curenje(gubici) radnog fluida kad je razvodnik u neutralnom oložaju. Razvodnici sa reklaanjem imaju širinu ojasa klia za nekoliko mikrometara veću od širine otvora. Kod ovakvih razvodnika ovećana je zona neosetljivosti, ali je smanjeno curenje u neutralnom oložaju, eličina rekloa obično ne remašuje 0-0 μm i nalazi se u granicama, gde je radijalni zazor. Ako usvojimo da je reklaanje razvodnika = 0,0 mm, biće x m =x 0 + = 0,6 mm. - PROOK PRAZNOG HODA. Pri otuno otvorenom razvodniku (U x =) rotok kroz glavni razvodnik, ako nema korisnog ada ritiska na hidromotoru (sl..) za koji je razvodnik vezan ( - = 0) biće: PH=U x G 0 = 0,9 0-6 PH=, 0 - m /s. - MAKSIMALNA KORISNA SNAGA NA IZLAZU RAZODNIKA, Računa se na osnovu korisnog ada ritiska, koji se utroši na hidromotoru za savladavanje oterećenja i rotoka koji ri tome rodje kroz razvodnik. P max = = 0 6 0,67 0 - = 8,04 0 W= 8,04 kw. - KOEFICIJEN POJAČANJA RAZODNIKA PRI PRAZNOM HODU. Koeficijent ojačanja razvodnika redstavlja odnos izlazne i uzlazne veličine razvodnika: K R = m s -. 78
Pošto je: = G 0 U x, a U x =, biće K R = = K R =,77 m s -... Odrediti osnovne konstrukcione dimenzije, karakteristike i renosnu funkciju hidroojačivača sa strujnom cevi, sa i bez ovratne srege, ako je na izlaznoj klinjači izvršnog cilindra: -maksimalni statička sila ri neokretnom kliu F = 00 N, -otrebna brzina raynog hoda v=0, m/s. REŠENJE: a) PORŠINA KLIPA IZRŠNOG CILINDRA Ako se usvoji maksimalna vrednost ada ritiska = - 4 =0,7 MPa, otrebna ovršina klia izvršnog cilindra iznosi: A k = = = 0-4 m. b) PROOK -rotok radne tečnosti u cilindru i rijemniku = va k = 0, 0-4 = 0 0-6 m = 0 cm -rotok kroz naglavak strujne cevi Uzimajući u obzir zareminske gubitke ( m = = = 7,5 0-6 m /s = 7,5 cm /s. c) PRIISAK NA ULASKU U NAGLAAK Uzimajući u obzir hidraulične gubitke u rijemniku ( η h = 0,9), ritisak radne tečnosti na ulazu u naglavak iznosi: m = = = 0,78 MPa. 79
d) BRZINA NA IZLAZU IZ NAGLAKA Usvajajući 0 = 0, =0,9 i ρ=9 kg/m izračunava se brzina na izlasku iz naglavka: v 0 = μ = 0,9 = 7, m/s. e) PRIISAK NA ULAZU U CE Smatrajući da su hidraulični gubici u strujnoj cevi = 0,5 MPa izračunava se ritisak na ulazu: = m + c = 0,78 + 0,5 = 0,9 MPa. f)snaga NA ULAZU U CE ( P u = u u = 7.5 0-6 0,9 0 6 = 5 W. g) DIMENZIJE -rečnik mlaznika cevi d m = = =, 0 - m =, mm -rečnik cevi Usvojivši v c = 4 m/s, sto je u granicama dozvoljenih brzina roticanja radne tečnosti kroz otisne vodove ( 5 m/s), rečnik cevi iznosi: d c = = =,5 0 - m =,5 mm. -maksimalno omeranje cevi od neutralnog oložaja z =. Pošto je a =, d m =,47 mm, a b = 0, mm (usvojena vrednost), biće: z = = 0,84 mm.. IZRŠNI ORGANI (HIDRAULIČKI MOORI)..Odrediti geometrijske dimenzije klinog radijalnog hidromotora (sl..) dvostrukog dejstva. 80
Podaci: - korisni obrtni moment na vratilu hidromotora M=60 Nm, - brzina obrtanja hidromotora n 000 min - radni ritisak =80 bar, - ritisak 5 bar, - zareminski steen iskoriščenja 0, 9, - mehanički steen iskoriščenja 0, 8, - broj kliova z=7, - renosni odnos reduktora i=50, - moment inercije oterećenja meh I 0 50Nms - moment inercije rotora hidromotora I R 0 Nms, - konstrukcioni koeficijenti m h / D 0, 08 i m h / d 0, 9 REŠENJE: eoretki obrtni moment M M meh 60 0,8 75Nm. Secifični rotok za obrtaj vratila hidromotora 8
Slika. M 75 590 m 59cm 5 800 6 eoretski rotok radne tečnosti 6 4 n 590 000 5,9 0 m / min 9,80 m / s Prečnik kliova hidromotora 590 zm 7 0,9 6 d,80 m 8, mm. Relativni hod kliova hidromotora h m m mm 0,9,8 0,64 0 6, 4. Prečnik rotora cilindarskog blok D h m m mm /,64 0 / 0,8,05 0 0,5. 8
Korisna snaga hidromotora P M M n 60 000 / 60 680W 6, 8kW eoretska snaga hidromotora P W kw 5 4 80 0 9,8 0 7840 7,84. Ulazna snaga hidromotora P u P 7,84 8,7 kw. 0,9 4.REGULISANJE BRZINE HIDRAULIČKIH MOORA 4.. Na sl. 4. rikazana je šema jednostavnog sistema ya regulisanje brzine hidromotora. Svaki riključni otvor ima rotočnu ovršinu od 60 zaremine ima sledeće arametre: - rotok o jednom obrtaju mm i koeficijent rotoka =0,64. Hidromotor konstantne radne cm / ob - zareminski steen iskorišćenja 0,88, - mehanički steen iskorišćenja 0,84, - broj obrtaja n=6,7ob/s. - oterećenje kw ri n=6,7ob/s. meh Ako je ritisak u rezervoaru naajanja razvodnika. 4 4 6 0 Pa, a gustina hidroulja 870 kg / m, odrediti ritisak REŠENJE 8
Slika 4. Smatrajući da je razvodnik u oložaju I i rotok kroz riključni otvor B biće: B B A, () a rotok kroz riključni otvor A A A B 0,88 B A. () Pad ritiska na hidrmotoru je: P 0 5 M 44,55 0 N / m 44,55bar 6 n meh 6,7 0 0,84. akodje je rotok kroz riključni otvor B 6 n 6,7 0 B m s cm s 0,88 6 608 0 / 608 /. Na osnovu jednačina () i () je 608 0 6 B 6 870 650 0, 64 i 84
608 0 6 A 6 870 650 0, 64, odnosno, A 0,7 bar, B 0,90 bar. Potrebni ritisak naajanja je 4 A M B 0, 60 0, 7 44,55 0,99 46, 77 bar. 4.. Masu m=500kg omera horizontalno hidraulični cilindar dvostranog dejstva sa klinjačom na obe strane (sl. 4.), kojim se uravlja razvodnikom 4/ sa mehaničkim uravljačem. Korisna ovršina klia cilindra je A 0 m. Nasurot kretanju mase m deluje konstantna sila od 500N i sila viskoznog trenja; koeficijent viskoznog trenja je f=ns/m. Isitivanjem je okazano da kroz razvodnik rotiče 500ml/s ri adu ritiska na svakom rotočnom otvoru razvodnika 5 bar. Ako je ritisak naajanja konstantan 00 bar, odrediti brzinu i ubrzanje oterećenja m ri maksimalnoj izlaznoj snazi cilindra. Slika 4. REŠENJE Pri turbulentnom strujanju radne tečnosti rotok i ritisak ovezani su relacijom K. Odavde je 85
dx K Av A, dt odnosno, dx A dt K. () Jednačina sila koja deluje na klinjaču cilindra ima oblik: dv () A m fv F. dt Ako je ritisak u rezervoaru t 0, tada je t 0, odnosno d x dx ( ) A m f. F dt dt () Pri maksimalnoj snazi cilindra ukuni gubici iznose /rasoloživog ritiska, tj. (). t Pošto je t 0, tada je, 6 Pa jednačina () ostaje: dx dt A K 6, () A jednačina () ostaje: 86
d x dx A m f F. (4) dt dt Koeficijent K izračunava se na osnovu rotoka i ada ritiska kroz razvodnik: 6 (5000) K m Ns 5 50 8 0 /. Iz jednačine () sledi 5 dx 0 000 v 0,6 m / s dt 0 6 Iz jednačine (4) sledi: dv d x A dx a (), f F dt dt m dt a 500 ( 0 00 0 5 0,6 500) 0,78 / m s. a 0,78 m / s 4.. Za regulisanje brzine hidrocilindra u hidrauličkom sistemu rikazanom na (sl. 4.) koristi se ventil za regulisanje rotoka sa stalnim rotokom i relivnim otvorom rema rezervoaru. Odrediti od kojim će uslovima hidraulički sistem imati maksimalni steen iskorišćenja i okazati da je on uvek manji od 0,5. PODACI: - konstantni rotok ume, B - konstantan oad ritiska na rigušenom ventilu, A - efektivna ovršina klia, F - ukuno oterećenje, uključujući i trenje, v - brzina klia, A - ad ritiska na svakom kanalu razvodnika 4/, 87
B - ad ritiska na neovratnom vratilu. UPUSO Za neovratni ventil C, m B. Za razvodnik D, k A - za svaki smer roticanja. Sve roračune vršiti za ustaljeno stanje sistema. (kad je već const ). Slika 4. REŠENJE: Pošto hidrocilindar ima dvostranu klinjaču efektivne ovršine klia iste su sa obe strane, a su i rotoci u hidrocilindru i iz njega takodje isti. Pritisak na izlazu iz ume biće: F () B A A B, A A izlazna snaga bume biće 88
() F () (). B m k A Izlana snaga hidrocilindra je F F /, A a je steen iskorišćenja hidrauličnog sistema: () AF IIizl. cilin IIizl. sis.. F IIiyl. IIul. sis. () () B m k A Ovde su B=const. I const. ; ako je i sila F=const., tada će maksimalni steen iskorišćenja biti kada je d / d 0, odnosno, F F () () B F 4. m k A m k Odavde je (4) F B () (). A m k Maksimalni steen iskorišćenja je, dakle, (4) i () max F / A F () B A. F Ako je B, A tada je /. Pošto je max, maksimalni steen iskorišćenja ne može biti veći od 0,5 ( / 0,5). max 4.4. Na (sl.4.4.a) rikazana je šema hidrauličnog sistema kod koga se brzina hidrocilindra reguliše omoću ventila za regulisanje rotoka sa odesivim izlaznim rotokom. a) odrediti ulaznu snagu ume za naznačene uslove (u ustaljenom stanju). 89
b) ako se za regulisanje brzine hidrocilindra koristi ventil za regulisanje rotoka sa odesivim izlaznim rotokom i relivnim otvorom rema rezervoaru (sl..4b), a oterećenje i brzina hidrocilindra ostaju neromenjeni, odrediti romenu ukunog steena iskorišćenja komletnog hidrauličnog sistema. UPUSO Gubici ritiska u cevovodu mogu se zanemariti. Dimenzije rotoka su u l/s, a ritiska Za razvodnik A, 0,5. Za razvodnik B, 0, 4. Za razvodnik C, 0,4. u dan /(). cm bar Prečnik klia D=60mm, rečnik klinjače d=5mm. Na rigušnom ventilu je konstantan ad ritiska dan cm P 4 /. Zareminski steen iskorišćenja ume 0,9. Mehanicki steen iskorišćenja ume 0,8. meh 90
Slika 4.4.a REŠENJE: entil za regulisanje rotoka sastoji se od rigušnog ventila i ventila za ograničenje ritiska sa daljinskim (hidrauličkim) uravljanjem. U slučaju ventila za regulisanje rotoka sa odesivim izlaznim rotokom (u raksi se takodje koristi i termin dvograni regulator rotoka ) rednim vezvanjem rigušnog ventila i ventila za ogranbičenje ritiska sa daljinskim hidrauličkim uravljanjem vrši se ustvari redna komenzacija rigušnog ventila o ritisku. Kod ventila za regulisanje rotoka sa odesivim izlaznim rotokom i relivnim otvorom rema rezervoaru (u raksi se takodje koristi termin trograni regulator rotoka ) arelelnim ostavljanjem rigušnog ventila za ograničenje ritiska sa daljinskim (hidrauličkim) uravljanjem ostvarena je aralelna komenzacija rigušnog ventila o ritisku. a) u ovom slučaju ad ritiska na rigušnom vetilu je konstantan (4 bar), a višak rtoka ume odvodi se u rezervoar reko ventila za ograničenje ritiska, odešenog na 50 bar. 9
Protoci i kod hidrocilindra imaju sledeću vrednost: 60 6 600,7 0 mm / s,7 l / s, 4 B A 60 5 mm s l s 4 A 6 600,4 0 /, 4 /. eoretski rotok ume iznosi: 000 ml s l s 60 0, 0 /, /. Stvarni rotok ume iznosi:,0,9,9 l / s. Pošto je ventil za ograničenje ritiska mora biti otvoren. Ulazna snaga ume iznosi: 5 500,0 Pu 9400W 9, 4 W. 0,8 meh Izlazna snaga hidocilindra iznosi: 600 Pi 600 660W, 66 kw. 000 Steen iskorišćenja komletnog hidrauličnog sistema iznosi: Pi,66 0,09 9%. P 9, 4 u Pad ritiska na razvodniku A iznosi:,7 A (),6 dan / cm. 0,5 9
Pad ritiska na razvodnik B, koji rouzrokuje, izosi:,7 B () 8 dan / cm. 0, 4 Pad ritiska na razvodnik B, koji rouzrokuje, izosi:,4 B (), dan / cm. 0,4 Pritisak u levoj komori hidrocilindra izračunava se iz jednačine: HC 60 6 5 60 5 6 0 600, 0 0 895 N, 4 4 Pa dan cm HC 5,7 0,7 /. Ukuni ad ritiska u otisnom vodu iznosi: dan cm u A P B HC, 6 4 8, 7 65, /. Dakle, ako se regulisanje brzine hidrocilindra vrši ventilom za regulisanje rotoka sa odesivim izlaznim rotokom, ostavljenim u otisnom vodu, gubitak ritiska na ventilu za ograničenju ritiska sa daljinskim uravljačem iznosi 50-65,=84,7 dan / cm. b) ako se za regulisanje brzine hidrocilindra koristi ventil za regulisanje rotoka sa odesivim izlaznim rotokom i relivnim otvoromrema rezervoaru, višak radnog fluida ( ) relivaće se u rezervoar ri ritisku 65,-=5,7 dan / cm reko ventila za ograničenje ritiska sa daljinskim uravljačem. Ovaj ventil ostavljen je izmedju razvodnika A i rigušnog ventila. Puma radi sa ritiskom od 65, dan / cm, a je ulazna snaga ume: 5 65,0,0 Pu 700W 7, kw. 0,8 Ukuni steen iskorišćenja sistema bio bi tada: 9
,66 0, %. 7, Znači da je u ovom slučaju ukuni steen iskorišćenja hidrauličkog sistema,8 uta veći nego u rvom slučaju. 5. HIDRAULIČNA PRESA 5. Kli cilindra hidrauli~ne rese (sl.5.) radni i ovratni hod ostvaruje naajanjem od zu~aste ume koja daje ritisak od 0bar. Ako je ritisak u rezervoaru ulja 5bar, sila koja otere}uje klinja~u MN, brzina sabijanja mm/s, a hod rese je 40 mm. Odrediti : ) Povr{inu klia cilindra ) Pre~nik klia ) Zareminu hoda klia 4) Protok ulja u cilindar 5) reme hoda klia Re{enje : [ematski je rikazana veza razvodnika i cilindra rese : Slika 5. 94
Aktiviranjem klia razvodnika na gore donja komora cilindra se naaja ritiskom iz ume ( ), a gornja se ovezuje sa rezervoarom ulja ritiska ( r ) tako da se na bazi stvorene razlike - radni ritisak ( ), kli cilindra kre}e na dole i time ostvaruje radni hod rese. Povratni hod se ostvaruje u r surotnom smeru i tada je aktiviranje razvodnika ka dole. ) Povr{ina klia cilindra bi}e : A F 6 0 050 ) recnik klia : 0. 0954m 4. 0 0954 d = 4A 0. 48m 48mm ) Zaremina hoda klia : = A H = 0.0954 0.04 = 0.008m 8. dm 4) Protok ulja : Q A v 0. 0954 0 9. 0 5) reme hoda klia u cilindru : 0. 008 t = 4 9. 0 5 0s 4 m s 95