STUDENT: Broj indeksa: Šk. godina: datum overa 1. vežba 2. vežba 3. vežba 4. vežba 5. vežba 6. vežba 7. vežba 8. vežba 9. vežba 10. vežba 11. vežba 12. vežba 13. vežba 14. vežba 15. vežba
Vežba broj 1: POSMATRANJE ĆELIJA POD MIKROSKOPOM Obeležite delove svetlosnog mikroskopa. Obeležite delove elektronskog mikroskopa. - 1 -
Nacrtajte i obeležite mikroskopski preparat - nukleus motoneurona - nukleolus - citoplazma motoneurona Motoneuron, siva masa kičmene moždine, 5 μm, bojenje hematoksilinom i eozinom. Proširite znanje Proverite na koju stranu će se pomerati vidno polje ako, posmatrajući preparat kroz okular, predmetnu pločicu pomerate udesno, a na koju ako predmetnu pločicu pomerate ka sebi. Proverite znanje - Navedite ćelijske organele koje se mogu videti kada se rutinski obojeni histološki preparati posmatraju pod svetlosnim mikroskopom. - Navedite neke komponente eukariotske ćelije koje se mogu videti samo pomoću elektronskog mikroskopa. - 2 -
Vežba broj 2: STRUKTURNA ORGANIZACIJA ĆELIJA Prokariotska ćelija - Escherichia coli - bakterijski zid - ćelijska membrana - citoplazma sa ribozomima - nukleoid Životinjska ćelija hepatocit - nukleus - mitohondrije - peroksizomi - granulisani EPR - čestice glikogena - komponente lizozomskog sistema - 3 -
Biljna ćelija ćelija lista - ćelijski zid - primarna lamela - plazmodezme - ćelijska membrana - vakuole - hloroplast - mitohondrija - peroksizom Proširite znanje Escherichia coli je fakultativno anaerobna Gram-negativna bakterija oblika štapića (bacil). Prvi ju je izolovao Theodor Escherich 1885. godine. Naseljava gastrointestinalni trakt većine toplokrvnih životinja, pa i čoveka, gde čini deo normalne flore. Postoje i linije E. coli koje izazivaju gastrointestinalne, urinarne, ili neke druge infekcije. Koristi se u biotehnologiji, a čest je i model-organizam u mikrobiološkim istraživanjima. Proverite znanje - Koje ćelijske organele imaju dve membrane? - Da li ćelije životinja imaju ćelijski zid? - 4 -
Vežba broj 3: RIBOZOMI, ENDOPLAZMIN RETIKULUM (EPR) I GOLDŽIJEV APARAT (GA) Ribozomi - velika subjedinica ribozoma - mala subjedinica ribozoma - irnk Granulisani (gr) i glatki (gl) EPR - grepr - glepr - ribozomi - citoplazma - 5 -
Goldžijev aparat (GA) - tranzicioni region grepr - formiranje prenosne vezikule - prenosna vezikula - cis-strana GA - trans-strana GA - diktiozom - sakula - bočno proširenje sakule - bočna vezikula - sekretna vezikula - sekretna granula - mitohondrija Goldžijev aparat u biljnoj ćeliji - diktiozom - ćelijski zid - ćelijska membrana - mitohondrija - proplastid - grepr - vakuola - 6 -
Proširite znanje Relativna veličina krupnijih makromolekula i makromolekularnih kompleksa (proteina, nukleinskih kiselina, ribozoma) može se iskazati koeficijentom sedimentacije koji je pokazatelj brzine njihove sedimentacije prilikom ultracentrifugiranja. Koeficijent sedimentacije se izražava u Svedbergovim jedinicama (S) i zavisi ne samo od mase, već i od veličine i oblika makromolekula ili makromolekularnog kompleksa. Proverite znanje - Na osnovu čega se ribozomi mogu svrstati u ćelijske organele? Zbog kojih osobina ih ipak češće nazivamo supramolekularnim kompleksima, a ne organelama? - Navedite jednu funkciju u kojoj zajedno učestvuju gr EPR i GA. - 7 -
Vežba broj 4: ENDOCITOTSKI SISTEM, LIZOZOMI I PEROKSIZOMI Endocitoza - ćelijska membrana - endocitotski uvrat - somotasta vezikula - rani endozom - Goldžijev aparat - nukleus Kaveoli - ćelijska membrana - kaveoli - klatrinski uvrat/vezikula - 8 -
Lizozomi i multivezikularna tela - multivezikularno telo - rezidualno telo - mitohondrija Autofagija - autofagozom - mitohondrija u autofagozomu - EPR u autofagozomu - čestice glikogena u autofagozomu - 9 -
Peroksizomi - membrana peroksizima - matriks peroksizoma - kristaloid - tubule peroksizomske mreže - čestice glikogena - grepr Lizozomski sistem u biljnoj ćeliji - vakuola - tonoplast - 10 -
Proširite znanje Nedostatak jednog ili više lizozomskih enzima dovodi do nekog od oboljenja iz grupe lizozomskih bolesti skladištenja. Ove bolesti karakterišu se neželjenom akumulacijom supstanci (obično lipida ili polisaharida) koje bi inače normalno bile razložene deficijentnim enzimom. Funkcija ćelija u kojima se akumulacija odvija ozbiljno je poremećena, ako ne i potpuno onemogućena, a bolesti su najčešće letalne. Proverite znanje - Kako se naziva proces tokom koga lizozomski enzimi razlažu materijal poreklom iz ćelije? - Koji se enzim smatra markerom lizozoma? - Koji se enzim smatra markerom peroksizoma? - 11 -
Vežba broj 5: MITOHONDRIJE I PLASTIDI Mitohondrija - spoljašnja membrana mitohondrije - unutrašnja membrana mitohondrije - međumembranski prostor - matriks - kriste - granule u matriksu - grepr - ribozomi Mitohondrija - detalj - spoljašnja membrana mitohondrije - unutrašnja membrana mitohondrije - međumembranski prostor - matriks - kriste - granule u matriksu - grepr - ATP-sintaza - 12 -
Hloroplast - ovojnica hloroplasta - stroma hloroplasta - granum - tilakoid strome - skrobno zrno - ćelijski zid - plazmina membrana - vakuola Membranski sistem hloroplasta - spoljašnja membr. hloroplasta - unutrašnja membr. hloroplasta - stroma - granum - tilakoid granuma - tilakoid strome - lokulus - marginalna zona - zona particije - plastoglobula - vakuola - mitohondrija - grepr - 13 -
Proplastid - ovojnica proplastida - stroma - lamele - vezikule - skrobno zrno - plastoglobula Proširite znanje Plastoglobule su lipoproteinske čestice prisutne u svim tipovima plastida. Bogate su neutralnim lipidima, a sadrže i polarne lipide i proteine. Broj im se povećava sa starenjem plastida i u oksidativnom stresu. Sadrže i enzime uključene u specifične biosintetske puteve. U hloroplastima, plastoglobule su strukturno povezane sa spoljašnjim monoslojem membrane tilakoida i imaju ulogu u njenom obnavljanju i zaštiti od oksidacije. Proverite znanje - Navedite još neke funkcije mitohondrija, pored sinteze ATP-a. - Koju funkciju obavljaju hloroplasti? - 14 -
Vežba broj 6: NUKLEUS Nukleus - nukleusni ovoj (NO) - spoljašnja membrana NO - unutrašnja membrana NO - perinukleusna cisterna - nukleusna pora - heterohromatin - euhromatin - nukleolus - grepr - mitohondrija Insert: - spoljašnja membrana NO - unutrašnja membrana NO - perinukleusna cisterna - nukleusna pora - kompleks nukleusne pore - membrana nukleusne pore - 15 -
Nukleusi sa različitom količinom heterohromatina i euhromatina - heterohromatin - euhromatin - nukleolus - nukleusni ovoj - citoplazma - mitohondrije - ćelijska membrana Nukleolus - nukleusni ovoj (NO) - spoljašnja membrana NO - unutrašnja membrana NO - perinukleusna cisterna - nukleolus - pars chromosoma - pars fibrosa - pars granulosa - heterohromatin - euhromatin - 16 -
Nukleusni ovoj i nukleusna lamina - spoljašnja membrana NO - unutrašnja membrana NO - perinukleusna cisterna - nukleusna pora - nukleusna lamina - heterohromatin - euhromatin Nukleus i nukleusne pore u biljnoj ćeliji - nukleusne pore - euhromatin - heterohromatin - mitohondrija - hloroplast - vakuola - 17 -
Proširite znanje Nukleusi najvećeg broja ćelija su okruglasti ili ovalni i kaže se da prate oblik ćelije. Neke ćelije, na primer heterofilni granulociti, imaju nukleuse veoma neobičnog oblika. Veruje se da važnu ulogu u determinisanju oblika nukleusa specifičnog za određeni tip ćelije imaju komponente nukleusnog omotača, kao i region centrozoma sa pridruženim mikrotubulama. Proverite znanje - Zašto za nukleolus kažemo da je nukleusna organela? Koji važan proces se u njemu odvija? - Kakva je sintetska aktivnost ćelije u čijem nukleusu dominira euhromatin? - Od čega se sastoji hromatin? - Da li je broj nukleusnih pora stalan? - Od čega je izgrađena nukleusna lamina? - 18 -
Vežba broj 7: CITOSKELET Citoskelet in situ - mikrotubula - aktinski filamenti - mitohondrija - Goldžijev aparat - grepr - lipidno telo - ribozomi Aktinski filamenti sa somotastim vezikulama - aktinski filamenti - klatrinska rešetka - ćelijska membrana - 19 -
Mikrotubule - poprečno presečene mikrotubule - uzdužno presečene mikrotubule - mitohondrije Centriole in situ - poprečno presečena centriola - uzdužno presečena centriola - tripleti mikrotubula - mikrotubula A - mikrotubula B - mikrotubula C - 20 -
Poprečni presek bazalnog tela - triplet mikrotubula - mikrotubula A - mikrotubula B - mikrotubula C - tubulinska subjedinica - centralna zračna figura Cilija - uzdužni presek - bazalno telo - okovratnik cilije - telo clije - vrh cilije - membrana cilije - aksonema - periferni dubleti mikrotubula - centralni par mikrotubula - 21 -
Proverite znanje - Navedite tri osnovne komponente citoskeleta. - Od čega je izgrađena aksonema cilije? - Šta je tubulin? Koje tipove tubulina znate? - Koji tip intermedijarnih filamenata je pominjan na prethodnoj vežbi? - 22 -
Vežba broj 8: MEĐUĆELIJSKE ADHEZIJE I KOMUNIKACIJE Ćelijska membrana - ćelijska membrana jedne ćelije - ćelijska membrana druge ćelije - hidrofilni region membrane - hidrofobni region membrane - međućelijski prostor Glikokaliks - vršni deo mikroresice - glikokaliks - ćelijska membrana - 23 -
Tri tipa adhezivnih veza - čvrsta veza (zonula occludens) - pojasni adhezivni spoj (zonula adherens) - dezmozom - dezmozomska ploča - međućelijski "cement" - međućelijski prostor - aktinski filamenti - intermedijarni filamenti - mikroresice - aksonema mikroresice Pukotinasta veza - ćelijska membrana jedne ćelije - ćelijska membrana druge ćelije - međućelijski prostor - pukotinasta veza - mitohondrija - grepr - glepr - glikogenske čestice - 24 -
Ćelijski zid - ćelijska membrana - mikrotubule - ćelijski zid - središnja lamela - ogrnute vezikule Plazmodezme, uzdužni presek - ćelijski zid - plazmina membrana - dezmotubula - EPR - središnja lamela Proverite znanje - Navedite strukturne komponente ukotvljujućih spojeva. - Čime je premošćen međućelijski prostor u oblasti pukotinaste veze? - 25 -
Vežba broj 9: MITOZA Mitotička deoba biljne ćelije - Tradescantia zebrina Obeležite: - interfaza - profaza - prometafaza - metafaza - anafaza - telofaza - ćelijska ploča - novonastale ćerke ćelije - ćelijski zid - 26 -
Mitotička deoba zivotinjske ćelije - Ascaris megalocephala Obeležite: - interfaza - profaza - metafaza - anafaza - telofaza - parovi centriola - 27 -
Vežba broj 10 EPITELI Jednoslojni pločasti epitel - nukleus - ćelijska membrana - citoplazma Jednoslojni pločasti i jednoslojni kockasti epitel - ćelije kockastog epitela - ćelije pločastog epitela - endotelska ćelija kapilara - 28 -
Pseudostratifikovani trepljasti epitel - cilindrična trepljasta ćelija - izvorna ćelija - mukozna ćelija Prelazni epitel - površinska ćelija - intermedijarna ćelija - ćelija baze - 29 -
Višeslojni pločasti nekeratinizovani epitel - podepitelsko vezivo - ćelije baze - pločaste epitelne ćelije Proverite znanje - Zaokružite tačan odgovor: Struktura označena sa X je cilija. DA NE Struktura označena sa Y je endocitotska vezikula. DA NE Struktura označena sa X u središtu sadrži tri mikrotubule. DA NE - 30 -
Vežba broj 11: ŽLEZDE Mešovita pljuvačna žlezda - serozn a žlezdana ćelija - mukozna žlezdana ćelija - serozni polumesec Jetra - hepatocit - nukleus hepatocita - nukleolus - 31 -
Pankreas - egzokrini deo - acinus - acinusna ćelija - nukleus acinusne ćelije Pankreas - endokrini deo - Langerhansovo ostrvce - nukleus endokrine ćelije - egzokrini deo pankreasa - 32 -
Štitna žlezda - folikularna ćelija - nukleus folikularne ćelije - parafolikularna ćelija - nukleus parafolikularne ćelije - folikul - koloid Lojna ž lezda - žlezdana ćelija - dlakin folikul - 33 -
Proširite znanje Sekretna aktivnost lojnih žlezdi kod ljudi počinje u pubertetu, pod uticajem androgena. Razgradni produkti sekretnog proizvoda, sebuma, kao i zastoj u njegovom izbacivanju, mogu dovesti do nastanka akni. Akne se češće sreću kod mladića jer je količina androgena kod njih mnogo veća nego kod devojaka. Ipak, ni odrasli nisu sasvim "imuni" na ovu neprijatnu pojavu - na nastanak akni mogu uticati i način ishrane, stres ili, na primer, promena hormonskog statusa. Proverite znanje - Zaokružite tačan odgovor: Struktura označena sa X je Goldžijev aparat. DA NE Struktura označena sa Y je glepr. DA NE Struktura označena sa Z je sekretna vezikula. DA NE - 34 -
Vežba broj 12: VEZIVNO TKIVO U UŽEM SMISLU Mezenhimsko vezivno tkivo Obeležiti - nukleus mezenhimske ćelije - nastavci mezenhimske ćelije - vanćelijski matriks Rastresito neorganizovano vezivno tkivo Obeležiti - plazmocit - limfocit - eozinofilni granulocit - 35 -
Fibroblast - nukleus - citoplazmatski nastavak - ćelijska membrana - preostalo telo - kolageni fibrili - elastično vlakno Makrofag - nukelus - mitohondrije - preostalo telo - citoplazmatski nastavci - ćelijska membrana - 36 -
Mastocit - nukleus - nukleolus - granule - citoplazmatski nastavci - kolageni fibrili Proverite znanje - Koji su produkti sintetske aktivnosti fibroblasta? - Koje organele su naročito dobro zastupljene u makrofagima? - Da li su mastociti pokretne ćelije? - Od čega su izgrađena retikularna vlakna? - Gde se tipično sreće rastresito neorganizovano vezivno tkivo? - 37 -
Vežba broj 13: SPECIJALIZOVANA VEZIVNA TKIVA KRV I KOŠTANO TKIVO Krv - eritrocit - krvne pločice - heterofilni granulocit - eozinofilni granulocit - bazofilni granulocit - monocit - limfocit Poprečni presek dijafize duge kosti - lakuna osteocita - kanalikuli - koštana lamela - 38 -
Koštano tkivo - osteoblast - osteocit - osteoklast - koštani matriks Osteoblast - nukleus - grepr - citoplazmatski nastavak - osteoid - mineralizovani koštani matriks - periost - 39 -
Osteocit - nukleus - citoplazmatski nastavak - kanalikul - osteoid - mineralizovani koštani matriks Osteoklast - nukleusi - resasta ivica - Howship-ova lakuna - svetla zona - podozom - koštani matriks u razlaganju Proširite znanje Jedan od načina na koji sportisti pokušavaju da poboljšaju svoja dostignuća je i korišćenje nedozvoljenih stimulativnih sredstava među kojima je i sintetska forma eritropoetina. Eritropoetin je hormon koji se prirodno sintetiše u bubrezima i stimuliše stvaranje eritrocita. Neuobičajeno veliki broj eritrocita u cirkulaciji, iako poboljšava snabdevanje tkiva kiseonikom, stvara uslove za nastanak krvnih ugrušaka u malim krvnim sudovima, naročito u mozgu. Veruje se da je iznenandna smrt nekih poznatih sportista usled moždanog udara povezana sa korišćenjem ovog vida dopinga. - 40 -
Proverite znanje - Navedite ćelije koje su prisutne u krvi, ali u njoj ne obavljaju svoju funkciju. - Šta je periost? - Da li je osteoklast pokretna ćelija? - 41 -
Vežba broj 14: MIŠIĆNO TKIVO Glatka muskulatura - nukleus glatke mišićne ćelije - citoplazma glatke mišićne ćelije Glatka mišićna ćelija - nukleus - ćelijska membrana - membransko tamno amorfno polje - citoplazmino tamno amorfno polje - 42 -
Poprečno-prugasta muskulatura - nukleusi poprečno-prugaste mišićne ćelije - sarkomera - anizotropna zona - Z-disk - izotropne poluzone Deo poprečno-prugaste mišićne ćelije - sarkolema - nukleus - sarkomerni niz - sarkomera - Z-disk - anizotropna zona - izotropne poluzone - mitohondrije - 43 -
Srčano mišićno tkivo - srčana radna mišićna ćelija - nukleus srčane radne mišićne ćelije - interkalarni diskovi - oblast citoplazme sa organelama uključenim u sintetske procese - oblast citoplazme sa sarkomernim nizovima Srčana radna mišićna ćelija - nukleus - sarkomera - Z-disk - anizotropna zona - izotropne poluzone - mitohondrije - lipofuscinske granule - interkalarni disk - 44 -
Proširite znanje Srčani udar dovodi do oštećenja manjeg ili većeg dela srčanog mišića i izumiranja kardiocita. U neletalnim slučajevima, usled nastanka vezivno-tkivnog ožiljka na mestu povrede, kontraktilna funkcija miokarda slabi. Iako su još daleko od pune kliničke primene, izučavanja u biologiji matičnih ćelija poslednjih godina pokazuju da embrionalne i adultne matične ćelije mogu da se upotrebe za regeneraciju oštećenog srčanog mišića, uz uspostavljanje normalne funkcije. Proverite znanje - Zaokružite tačan odgovor: Slovom X označena je izotropna zona. DA NE Zona označena sa Y sadrži aktinske i miozinske filamente. DA NE Struktura označena sa Z je trijada. DA NE Struktura označena sa W je nukleus. DA NE - Od čega se sastoji interkalarni disk? - 45 -
Vežba broj 15: Motoneuron NERVNO TKIVO - perikarion - nukleus motoneurona - nukleolus - nastavci motoneurona - nukleusi neuroglijskih ćelija Spinalna ganglija - telo ganglijskog neurona - nukleus ganglijskog neurona - nukleus satelitske ćelije - 46 -
Mali mozak - molekularni sloj - granulisani sloj - Purkinjeovi neuroni Histološki preparat - Purkinjeovi neuroni - telo Purkinjeovog neurona - dendritski nastavci Purkinjeovog neurona - 47 -
Proširite znanje Alchajmerova bolest je za sada neizlečiva bolest centralnog nervnog sistema koja se javlja u starosti. Prvi ju je opisao nemački lekar Alois Alzheimer 1906. godine. Manifestuje se progresivnim gubitkom intelektualnih funkcija, a histološki u moždanom tkivu obolelih dolazi do formiranja proteinskih depozita u vanćelijskom prostoru i nervnim ćelijama. Veruje se da ove akumulacije ometaju funkciju neurona tako što blokiraju komunikaciju između njih. Danas poznatim terapijskim sredstvima postiže se uglavnom samo ublažavanje simptoma bolesti. U toku su brojna klinička ispitivanja supstanci koje bi uklonile proteinske depozite ili usporili njihovo nastajanje, ali njihov rezultat još uvek nije poznat. Proverite znanje - Koliko aksonskih, a koliko dendritskih nastavaka ima motoneuron? - Koje ćelije formiraju mijelinski omotač u perifernom nervnom sistemu? - 48 -