3. ПОСТУПЦИ ЦЕНТРИСАЊА И РЕКТИФИКАЦИЈЕ ТЕОДОЛИТА И ПРИБОРА

Transcript

1 3. ПОСТУПЦИ ЦЕНТРИСАЊА И РЕКТИФИКАЦИЈЕ ТЕОДОЛИТА И ПРИБОРА Да би се могло приступити мерењу хоризонталних праваца и вертикалних (зенитних) углова неопходно је поставити теодолит изнад станице тако да: раван поделе хоризонталног лимба лежи у хоризонталној равни и да центар поделе хоризонталног лимба буде на вертикали изнад тачке са које се мере хоризонтални правци, односно станице и прекрет дурбина буде на вертикали изнад станице. Поступак којим се ово се постиже назива се центрисање теодолита изнад тачке са које се мере хоризонтални правци, односно станице. Обзиром да алхидадина оса садржи центар поделе хоризонталног лимба и прекрет дурбина, центрисање теодолита у ствари подразумева: да се постигне да алхидадина оса садржи обележену тачку (белегу) са које се мере хоризонтални правци, односно вертикални (зенитни) углови да, при томе, алхидадина оса буде вертикална. Осим центрисања теодолита изнад станице, врши се и центрисање визурних сигнала (визурних маркица, слика 2.7) изнад визурних тачака. Центрисање визурне маркице подразумева да се тачка на маркици која се визира доведе на вертикалу изнад визурне тачке. Такође, при мерењу хоризонталних праваца односно вертикалних (зенитних) углова потребно је: да, приликом ротације око обртне осе дурбина, визура описује вертикалну раван која се назива колимациона раван, да индекс (индекси) за очитавање вертикалног лимба леже у хоризонталној равни прекрета дурбина. Да би се све ове претпоставке испуниле, неопходно је карактеристичне осе теодолита односно (слика 2.8): осу цевасте либеле на алхидади, алхидадину осу, обртну осу дурбина и визуру дурбина прецизно довести у положај међусобне управности односно паралелности, односно извршити ректификацију теодолита и прибора за мерење хоризонталних праваца односно вертикалних (зенитних) углова. 45

2 3.1. ПОСТУПЦИ ЦЕНТРИСАЊА ТЕОДОЛИТА И ВИЗИРАЊА За довођење алхидадине осе у вертикалан положај користе се центрична и цеваста либела на алхидади. Када се постигне да цеваста либела на алхидади врхуни при сваком положају алхидаде, алхидадина оса биће вертикална. Да би се постигло да, при том, алхидадина оса садржи центар белеге станице, потребно је материјализовти (учинити видљивом) алхидадину осу. У том циљу користи се: обичан висак; крути висак или оптички висак Центрисање теодолита обичним виском Центрисање теодолита обичним виском заступљено је код старијих типова инструмената и статива обично са фиксном дужином ногу (слика 3.2). Висак се израђује у облику металног тега, симетричног облика који се са доње стране завршава шиљком кроз који пролази оса симетрије виска. Висак је окачен на канапу који материјализује осу симетрије виска односно вертикалу његовог шиљка. При центрисању теодолита висак се, преко канапа, качи на кукицу монтирану са доње стране централног завртња статива. Поступак центрисања теодолита подразумева да се прво постави статив тако да: глава статива буде приближно хоризонтлна, централни завртањ буде приближно у центру кружног отвора на глави статива, Слика 3.2. Центрисање теодолита обичним виском шиљци ногу статива буду чврсто пободени у терен (ако је терен растресит) и да врх виска што приближније коинцидира центар белеге станице. При томе је потребно да канап виска за кукицу централног завртња буде причвшћен тако да се дужина канапа може мењати, да би врх шиљка виска био што ближе центру белеге а да је не додирује. Овај поступак дефинише се као центрисање статива или грубо центрисање. 46

3 Затим се теодолит поставља на главу статива и причвршћује централним завртњем тако да завртањ не буде заврнут до краја, да би се омогућило транслаторно померање теодолита по глави статива (ограничено величином кружног отвора). Теодолит се тада транслаторно помера по глави статива док се не постигне да врх виска што прецизније коинцидира центар белеге, након чега се, централним завртањем, тедолит чврсто фиксира за главу статива, што се дефинише као прецизно или фино центрисање. На крају се, деловањем на положајне завртње, прво центрична либела доведе да врхуни а затим се алхидадина оса прецизно доведе у вертикалан положај поступком описаном у (слика 2.19). Тачност центрисања теодолита обичним виском обично се процењује на 3 mm - 5 mm Центрисање теодолита крутим виском Крути висак је облика цилниндричног штапа променљиве дужине, односно састоји се из два дела који се могу међусобно увлачити или извлачити, чиме се мења дужина крутог виска. На непокретном (ширем) делу монтирана је центрична либела тако да њена оса буде паралелна са осом симетрије крутог виска. Са горње стране крути висак се фиксира за централни завртањ статива а са доње стране завршава се купастим шиљком, чији врх се поставља на центар белеге (слика 3.3). Стативи опремљени крутим виском обично имају променљиву дужину ногу. Поступак центрисања подразумева да се прво дужина ногу статива подеси тако да одговара висини опажача. Висина статива са скупљеним ногама треба да буде приближно у висини груди опажача. Затим се статив поставља изнад центра белеге тако да: глава статива буде приближно хоризонтална, шиљак крутог виска коинцидира центар белеге, Слика 3.3. Центрисање теодолита крутим виском крути висак буде приближно вертикалан, што се може постићи мењањем дужине ногу статива тако да се центрична либела крутог виска доведе (приближно) да врхуни. Слично као код центрисања теодолита обичним виском, овај поступак дефинише се као приближно или грубо центрисање. Затим се поставља теодолит на главу статива и причвршћује централним завртњем тако да завртањ не буде заврнут до краја, да би се омогућило транслаторно померање 47

4 теодолита по глави статива (ограничено величином кружног отвора). Теодолит се тада транслаторно помера по глави статива док се не постигне да центрична либела крутог виска што прецизније врхуни, односно да оса крутог виска буде вертикална. Затим се теодолит централним заврњем чврсто фиксира за главу статива и, на исти начин као код центрисања обичним виском, коришћењем положајних завртњева, центричне и цевасте либеле алхидадина оса прецизно доведе у вертикалан положај. Тачност центрисања теодолита крутим виском обично се процењује на 0,8 mm -1mm Центрисање теодолита оптичким виском Оптички висак конструисан је у облику малог дурбина, обично фиксне дужине, увећања 4-6 пута. Оптички вискови у облику дурбина променљиве дужине могу се срести код неких старијих типова теодолита. Кончаница оптичког виска може имати облик кружића са тачком у центру (маркица оптичког виска) или две међусобно управне црте (слика 3.4). Слика 3.4. Схема постоља са оптичким виском и изгледом кончанице Ако је оптички висак уграђен у постоље инструмета (као на Слици 3.4), онда се испред објектива уграђује тространа призма која прелама визуру оптичког виска под углом од 90º, тако да се преломљени део визуре поклопи са симетралном линијом обртних оса положајних завртњева. На овај начин када се на постоље инструмента постави теодолит, преломљени део визуре оптичког виска поклапаће се са алхидадином осом теодолита, односно визура оптичког виска материјализоваће алхидадину осу. Према томе, ако се постигне да визура оптичког виска пролази кроз центар белеге, истивремено ће и алхидадина оса пролазити кроз центар белеге. Осим у постоље инструмента, оптички висак може бити уграђен у алхидаду теодолита, у носач визурне призме или може представљати засебан инструмент којиме се може сукцесивно центрисати више постоља (слика 3.5). У случају уградње оптичког виска у алхидаду теодолита, он ротира око алхидадине осе, тако да се центар белеге може посматрати из различитих положајева, што олакшава центрисање односно контролу центрисања токома рада. 48

5 Поступак центрисања теодолита (или постоља) оптичким виском подразумева да се прво подесе дужине ногу статива, сагласно висини опажача, а затим статив постави изнад центра белеге тако да глава статива буде приближно хоризонтална и да централна тачка главе статива буде приближно на вертикали изнад центра белеге. Пожељно је да, при томе, шиљци ногу статива граде равнострани троугао, са центром белеге у његовом тежишту (слика 3.6). Шиљци ногу статива, при томе, морају бити чврсто пободени у терен (ако је терен растресит). Теодолит се затим постави на статив и причврсти за главу Слика 3.5. Начини уграђивања оптичког виска статива централним завртњем. Овај поступак дефинише се као приближно или грубо центрисање. Ако је грубо центрисање квалитетно изведено у видном пољу оптичког виска, после фокусирања, видеће се центар белеге. Затим је потребно довести лик кончанице оптичког виска на даљину јасног вида и поништити кончаничну паралаксу, на исти начин као у случају дурбина теодолита. Ако се сада делује на положајне завртње, може се приметити да се пресек конаца кончанице (или маркица) оптичког виска креће у односу на центар белеге. На овај начин, може се постићи да визура оптичког виска пролази кроз центар белеге, односно да маркица оптичког виска прецизно концидира центар белеге. Слика 3.6. Пожељан положај ногу статива приликом центрисања Затим је потребно приближно довести алхидадину осу у вертикалан положај, односно довести мехур центричне либеле да врхуни а да при том маркица оптичког виска не одступи значајно са центра белеге. Ово се може постићи променом дужине (продужавањем односно скраћивањем) ногу статива, чиме ће се нагињати глава статива па самим тим и оса центричне либеле. Када се постигне да мехур центричне либеле 49

6 врхуни, потребно је проверити да ли је маркица оптичког виска одступила са центра белеге и евентуално одступање поништити транслаторним померањима теодолита по глави статива. На крају, потребно је прецизно довести алхидадину осу у вертикалан положај, коришћењем цевасте либеле, на начин описан у (слика 2.19). Теодолит је прецизно или фино центрисан када је алхидадина вертикална, односно када цеваста либела на алхидади врхуни у сваком положају алхидаде, и када маркица оптичког виска прецизно концидира центар белеге. Описани поступак центрисања, применом оптичког виска, ефикасан је у случају када: 1) Статив има ноге променљиве дужине и 2) Када је тачка која означава центар белеге приближно у равни коју формирају шиљци ногу статива. У случајевима када се располаже стативом са ногама фиксне дужине или када се центар белеге налази значајно изнад или испод равни коју граде врхови шиљака ногу статива овакав поступак или није могућ (када су ноге статива фиксне дужине) или је неефикасан. У оваквим случајевима се грубо центрисање статива може извршити применом обичног виска а оптички висак користити само за прецизно или фино центрисање. Тачност центрисања теодолита обичним виском обично се процењује на 0,5 mm + 0,5 mm/m i [ m], где је i висина прекрета дурбина изнад центра белеге (висина прекрета дурбина, висина инструмента) Визирање Поступак којим се визура доводи у правац визурне тачке назива се визирање. Визирање се врши тако што се конци кончанице наведу да прецизно коинцидирају визурну тачку, односно сигнал на визурној тачки. Пре почетка мерења, односно визирања, потребно је лик кончанице довести на даљину јасног вида. Да би се ово постигло, најбоље је дурбин усмерити према некој светлој површини и затим ротирати завртањ окулара (слике 2.10, 2.11) све док се не постигне да се конци (црте) кончанице виде јасно и оштро. Даљина јасног вида карактеристична је за физиолошке особине ока опажача, тако да ће лик кончанице, за истог опажача, остати на даљини јасног вида све време трајања мерења. Да би се дурбин усмерио према визурној тачки, користи се груби нишан на дурбину. Груби нишан може бити у облику дводелног нишана (код старијих модела теодолита, слика 3.7а), где је неопходно коинцидирати задњи нишан, предњи нишан и визурну тачку. Код савременијих модела теодолита груби нишан је облика цилиндричне цевчице (слика 3.7б и в) где се, када се посматра управно на задњу базу цевчице, може уочити нишан који треба коинцидирати са визурном тачком. 50

7 Потребно је отпустити притезач алхидаде и притезач дурбина тако да се дрбин може слободно ротитати и око алхидадине осе и око обртне осе дурбина. Визурна тачка се прво уочи голим оком а затим коришћењем грубог нишана дурбин усмери у правац визурне тачке и активира притезач алхидаде и притезач дурбина. Слика 3.7. Облици грубог нишана Овај поступак назива се приближно или грубо визирање. Уколико је грубо визирање квалитетно извршено, у видном пољу дурбина може се видети лик сигнала на визурној тачки. Затим је потребно фокусирати лик сигнала ротирањем завртња за фокусирање и поништити кончаничну паралаксу. На крају, потребно је навести конце кончанице да прецизно коинцидирају сигнал, у зависности од врсте сигнала и величина које се мере (хоризонтални правци или зенитни углови). У том циљу користе се микрометарски завртњи алхидаде и дурбина. Овај поступак назива се прецизно или фино визирње. При фином визирању треба водити рачуна о следећем: Уколико је сигнал облика праве линије (хоризонталне или вертикалне) која је тања од размака између двоструких кончаничних црта, за визирање треба користити двоструке црте кончанице (слика 3.8). У противном, треба користити једноструки део црте кончанице. Разлог за ово је чињеница да људско око прецизније процењује симетрију него поклапање. При ротацији микрометарских завртања, последњи покрет треба да буде у смеру завртања (у смеру казаљке на сату), јер се у супротном може догодити да микрометарски завртањ настави са Слика 3.8. Фино визирање дуплим цртама кончанице ротацијом и када се престане деловати на њега, што може нарушити прецизност визирања РЕКТИФИКАЦИЈА ТЕОДОЛИТА Претпоставке да карактеристичне осе теодолита (слика 2.8), односно: оса цевасте либеле на алхидади, алхидадина оса, обртна оса дурбина и 51

8 визура дурбина буду прецизно доведене у положај међусобне управности односно паралелности формулисани су кроз услове за мерење хоризонталних праваца, односно: 1) Оса цевасте либеле на алхидади мора бити управна на алхидадину осу, 2) Визура мора бити управна на обртну осу дурбина, 3) Вертикална црта кончанице треба да буде заиста вертикална и 4) Обртна оса дурбина мора бити управна на алхидадину осу. Ови услови такође су подразумевајући и за мерење вертикалних односно зенитних углова Испитивање и ректификација услова за мерење хоризонталних праваца 1. Услов: Оса цевасте либеле на алхидади мора бити управна на алхидадину осу. Испитивање и ректификација: Теодолит се постави на статив (или стуб) и алхидадина оса приближно доведе у вертикалан положај коришћењем центричне либеле, односно мехур центричне либеле се доведе да врхуни коришћењем положајних завртњева (или променом дужине ногу статива). Алхидада се постави у положај да оса цевасте либеле на алхидади буде што приближније паралелна правцу који дефинишу два (од три) положајна завртња на постољу теодолита (слика 3.9). Делујући на та два положајна завртња мехур либеле се прецизно доведе да врхуни (слика 3.9а). Затим се теодолит заротира око алхидадине осе за 180º, сачека се да се мехур либеле умири и посматра положај мехура либеле (слика 3.9б). Слика 3.9. Испитивање првог услова за мерење хоризонталних праваца Уколико мехур либеле и у том положају врхуни, констатује се да је услов задовољен. Уколико мехур либеле одступа (за b парсова), ово одступање настаје из два разлога. Први разлог је због тога што услов није испуњен, односно што оса цевасте либеле није 52

9 управна на алхидадину осу. Други разлог је због тога што је алхидадина оса нагнута, у смеру осе цевасте либеле. Ректификација (поправљање) врши се тако што се једна половина одстпања, b / 2, поништава делујући на корекционе завртњеве на либели ( K1, K2 ). У примеру на слици 3.9, завртањ K1 треба отпустити а завртањ K2 притегнути. Мора се водити рачуна о томе да се један корекциони завртањ отпушта за исту вредност за колико се други притеже, да би на крају ректификације оба корекциона завртња била притегнута одговарајућом силом. Недовољна сила притезања проузрокује да тело либеле не стоји стабилно, односно да се може неконтролисано померати а прејака сила затезања може проузроковати оштећење либеле. Другу половину одступања b / 2 треба поништити делујући на два положајна завртња који дефинишу правац осе цевасте либеле, чиме се поништава компонента невертикалности алхидадине осе у правцу осе цевасте либеле. Овај поступак треба понављати све док се не постигне да мехур либеле врхуни у оба положаја приказана на слици 3.9. Да би се поништила компонента невертикалности алхидадине осе управно на осу цевасте либеле, алхидаду затим треба заротирати за 90º (као на слици 2.19), и трећим положајним завртњем поништити комплетно одступање мехура либеле. Мехур цевасте либеле би сада требао да врхуни у било ком положају алхидаде. Ако то није случај, то значи да поступак ректификације није до краја коректно спроведен и треба га пажљиво поновити. Када је поступак ректификације завршен и када се констатује да је алхидадина оса прецизно доведена у вертикалан положај потребно је проверити положај мехура центричне либеле. Ако се констатује да је мехур центричне либеле одступио (не врхуни), то значи да оса центричне либеле није паралелна са алхидадином осом. У том случају потребно је евентуално одступање мехура центричне либеле поништити делујући на три корекциона завртња центричне либеле (слика 2.15). При мерењу хоризонталних праваца од критичне је важности да алхидадина оса буде вертикална односно да мехур цевасте либеле на алхидади врхуни у сваком положају алхидаде. Уколико то није случај резултати мерења биће оптерећени систематским грешкама које се не могу отклонити начином (методом) рада нити се могу кориговати након извршених мерења. Због тога је испуњење првог услова неопходно често контролисати и у току процеса мерења перманентно пратити да ли мехур цевасте либеле на алхидади врхуни са задовољавајућом прецизношћу. Уколико то није случај, мерење се мора прекинути, резултати мерења поништити, прецизно довести алхидадину осу у вертикалан положај и мерење поновити. 53

10 2. Услов: Визура мора бити управна на обртну осу дурбина. По дефиницији, визура је права коју дефинишу пресек хоризонталног и вертикалног конца кончанице и оптички центар објективног сочива. У дурбину кончаница је монтирана унутар кончаничног прстена који је у цеви дурбина (или кончаничној цеви код дурбина променљиве дужине) учвршћена помоћу четири корекциона завртња, K1, K2, K3, K4 (слика 3.10) помоћу којих се она може, за мале износе, померати у хоризонталном смислу (корекциони завртњеви K1, K2 ) и у вертикалном смислу (корекциони завртњеви K3, K4 ). Код старијих конструкција дурбина постојала је могућност ротације кончаничног прстена (корекциони завртањ K5 ). На овај начин положај визуре унутар дурбина може се мењати. Уколико визура није управна на обртну осу дурбина, каже се да теодолит има колимациону грешку, c. Колимациона грешка (слика 3.11) дефинише се као хоризонтални угао са теменом у оптичком центру објективног сочива, између визуре и нормале на обртну осу дурбина. Испитивање и ректификација: Метода двоструке колимационе грешке Слика Схема кончаничног прстена Теодолит се постави на статив и прецизно доведе алхидадина оса у вертикалан положај. Уочи се (или обележи) једна визурна тачка P, тако да, при визирању, визура буде приближно Слика Колимациона грешка хоризонтална и да се визурна тачка може што прецизније навизирати. Добро је да визурна тачка буде што удаљенија (а да је при том и даље добро видљива), јер се утицај грешке визирања на мерени хоризонтални правац смањује са дужином визуре. Визурна тачка P навизира се у првом положају дурбина, односно у положају када је вертикални лимб са леве стране дурбина гледано од окулара, и изврши очитавање хоризонталног лимба, I. Затим се иста визурна тачка навизира у другом положају дурбина, односно у положају када је вертикални лимб са десне стране дурбина гледано од окулара, и изврши очитавање хоризонталног лимба, II. Двострука вредност колимационе грешке c сада се може израчунати као 54

11 ( II ± ) I 2 c = 180, (3.1) односно као разлика очитавања поделе хоризонталног лимба у другом положају дурбина, промењеног за 180 и очитавања поделе хоризонталног лимба у првом положају дурбина. Вредност 2 c, у ствари ће бити хоризонтални угао између положаја обртне осе ' " дурбина у другом положају дурбина O O и у првом положају дурбина 3.12). ' I II " I II O O (слика Према томе, коригована очитавања хоризонталног лимба у првом и другом положају дурбина, ослобођена утицаја колимационе грешке, могу се израчунати као I = I + c ; II = II c (3.2) Слика Метода двоструке колимационе грешке или ( II ± 180 ) I + I = ; II = I ± 180. (3.3) 2 Ректификација се врши тако што се визурна тачка P поново прецизно навизира у првом положају дурбина и, коришћењем микрометарског завртња алхидаде, на хоризонталном лимбу намести вредност очитавања I. Вертикална црта кончанице сада неће коинцидирати визурну тачку P. Коришћењем корекционих завртњева кончаничног прстена K1, K2 (слика 3.10), тако што се један од њих отпушта а други притеже, може се довести вертикална црта кончанице да поново коинцидира визурну тачку P. Треба водити рачуна о томе да се корекциони завртњи K1, K2 отпуштају односно притежу за исте износе, како би кончанични прстен остао стабилно укљештен између корекционих завртњева а да при том (због прејаког затезања) не дође до оштећења. Поступак испитивања потребно је поновити, да би се осведочило да је колимациона грешка довољно прецизно отклоњена. Метода четвороструке колимационе грешке На исти начин као код испитивања методом двоструке колимационе грешке уочи се (или обележи) визурна тачка P. На супротној страни од визурне тачке P, на погодном растојању S, постави се мерна летва, са милиметарском поделом, тако да подела летве буде хоризонтална, управна на правац визуре према тачки P и окренута према теодолиту (слика 3.13). 55

12 Растојање S бира се тако да буде што веће а да се, при томе, подела на летви може довољно прецизно очитавати вертикалном цртом кончанице (обично се бира да је S 20 m). Тачка P се навизира у првом положају дурбина, отпусти притезач дурбина (притезач алхидаде се не сме отпуштати нити ротирати микрометарски завртањ алхидаде) и дурбин заротира око обртне осе тако да вертикална црта кончанице пресеца поделу на летви. Изврши се, што прецизније, очитавање поделе мерне летве l I. Тачка P се онда навизира у другом положају дурбина, на исти начин, изврши ротација дурбина око обртне осе и изврши очитавање поделе на летви l II. Уколико је услов задовољен, очитавања на летви l I и l II имаће исте вредности. У супротном може се израчунати вредност колимационе грешке lii li c =. (3.4) 4S Уколико се процени да је колимациона грешка превелика и да је потребно извршити ректификацију, то се може урадити тако што се израчунају кориговане вредности очитвања на летви l I lii li = li + ; 4 l II Слика Метода четвороструке колимационе грешке lii li = lii. (3.5) 4 Тачка P се онда поново прецизно навизира при првом положају дурбина, отпусти притезач дурбина и дурбин заротира око обртне осе тако да вертикална црта кончанице пресеца поделу на мерној летви. Делујући на корекционе завртњеве K1, K2 (слика 3.10), помера се кончанични прстен, док се вертикалним концем кончанице на мерној летви не намести вредност очитавања l I. Поступак испитивања потребно је поновити, да би се осведочило да је колимациона грешка довољно прецизно отклоњена. Код инструмената код којих се подела на лимбу очитава само на једном месту (а не на два дијаметрално супротна места) на лимбу, погодније је примењивати поступак (методу) четвороструке колимационе грешке, јер он није подложан утицају непоклапања центра поделе лимба и продора алхидадине осе кроз раван поделе лимба (ексцентрицитет алхидаде). 56

13 3. Услов: Вертикална црта кончанице треба да буде заиста вертикална. Испитивање се може извршити тако што се уочи или обележи једна визурна тачка P тако да буде добро видљива односно да се може што прецизније навизирати. Сада се прецизно навизира тачка P, на пример, горњим делом вертикалног конца кончанице (слика 3.14а). Онда се, не мењајући положај алхидаде, ротацијом микрометарског завртња дурбина заротира дрбин тако да визурна тачка P буде навизирана доњим крајем вертикалног конца (слика 3.14б). Ако и у овом положају дурбина вертикална црта кончанице садржи тачку P може се сматрати да је услов задовољен. Слика Испитивање вертикалности вертикалне црте кончанице Уколико то није случај, ректификација се евентуално може извршити корекционим завртњем K5 (слика 3.10) за ротацију кончаничног прстена. Код савременијих модела теодолита корекциони завртањ K5 не постоји већ ректификацију овог услова могу извршити само квалификовани (овлашћени) сервисери геодетских инструмената. Ако се утврди да овај услов није испуњен теодолитом се ипак може (привремено) мерити тако што се при визирању води рачуна да се визира увек истом тачком на вертикалном (односно хоризонталном) концу. Ипак овакав начин превазилажења проблема препоручљив је само за ургентне потребе. 4. Услов: Обртна оса дурбина мора бити управна на алхидадину осу. Уколико је алхидадина оса вертикална и уколико је визура управна на обртну осу дурбина, ротацијом дурбина око обртне осе визура ће описивати колимациону раван. Уколико је обртна оса дурбина управна на алхидадину осу, обртна оса дурбина биће хоризонтална а колимациона раван вертикална. Уколико обртна оса дурбина није управна на алхидадину осу, она ће у односу на хоризонталну раван прекрета дурбина бити нагнута под углом i, за колико ће и колимациона раван бити нагнута у односу на алхидадину осу (односно вертикалу прекрета дурбина). За испитивање овог услова може се уочити (обележити) једна визурна тачка B тако да: се може центрисати теодолит изнад тачке (станице) A, на хоризонталном растојању S 10 m од тачке B, при визирању тачке B, са станице A вертикални угао визуре буде што већи ( α > 30 ), односно да визура буде што стрмија и V да се на висини станице A и приближно на вертикали испод тачке B може хоризонтало поставити мерна летва са милиметарском поделом, тако да вертикална 57

14 раван дефинисана тачкама A и B пресеца поделу на летви и да подела на летви буде окренута према станици A (слика 3.15). Слика Испитивање управности обртне осе дурбина и алхидадине осе Центрише се теодолит изнад станице A, у првом положају дурбина навизира се визурна тачка B а затим: очита подела на вертикалном лимбу KL B, отпусти притезач дурбина (не мењајући положај алхидаде) и дурбин заротира око обртне осе, тако да вертикална црта кончанице пресеца поделу мерне летве и да хоризонтална црт кончанице пресеца мерну летву приближно по средини, изврши се што прецизније очитавање поделе мерне летве l I и поделе на вертикалном лимбу KL L. Затим се навизира тачка B у другом положају дурбина а затим: очита подела на вертикалном лимбу KD B, отпусти притезач дурбина (не мењајући положај алхидаде) и дурбин заротира око обртне осе, тако да вертикална црта кончанице пресеца поделу мерне летве и да хоризонтална црт кончанице пресеца мерну летву приближно по средини, изврши се што прецизније очитавање поделе мерне летве l II и поделе на вертикалном лимбу KD L. Сада се могу израчинати вертикални углови визурне тачке мерној летви α L α = ( KL + π KD )/ 2, = ( KL + π KD )/ 2 B B B L L L α B односно поделе на α, (3.6) односно зенитни углови визурне тачке α B односно поделе на мерној летви α L, уколико је реч о теодолиту којим се мере зенитни углови Z B = ( KL + π KD )/ 2, = ( KL + π KD )/ 2 B 2 B L L 2 L α. (3.7) 58

15 На основу слике 3.15, могу се онда написати изрази за рачунање угла нагнутости обртне осе дурбина i = lii li lii li = 2S Z ( tana tana ) 2S( cot Z cot ) B L B L. (3.8) Уколико се процени да је угао нагнутости обртне осе дурбина i превелики и да је потребна ректификација, она се може извршити нагињањем обртне осе дурбина, уколико теодолит има корекционе завртње за њено нагињање (који су заступљени код старијих модела теодолита). У том случају, потребно је израчунати осредњену вредност читања на мерној летви l I + l l = II. (3.9) 2 Ротацијом алхидаде микрометарским завртњем, доведе се вертикална црта кончанице да пресеца поделу летве на израчунатом читању l. Затим се отпусти притезач дурбина и дурбин ротира док се у видном пољу дурбина не појави визурна тачка B. Може се уочити да ветрикална црта кончанице сада не садржи визурну тачку B. Ротацијом (завртањем или отпуштањем) корекционог завртња обртне осе (који се обично налази на крају обртне осовине дурбина супротном од вертикалног круга) нагиње се обртна оса дурбина док се не постигне да вертикални конац коинцидира визурну тачку B. По извршеној ректификацији поступак испитивања управности обртне осе дурбина и алхидадине осе треба поновити, да би се осведочило да је неуправност довољно прецизно отклоњена. Савремени модели теодолита не садрже корекциони завртањ за нагињање обртне осе дурбина. У случају да се закључи да постоји значајна неуправност обртне осе дурбина и алхидадине осе, ректификацију (поправку) могу извршити само квалификовани (овлашћени) сервиси геодетских инструмената Принципи мерења вертикалних (зенитних) углова теодолитом Према дефиницији, вертикални угао α је угао у вертикалној равни између хоризонталне равни која садржи прекрет дурбина и визуре. Зенитни угао Z представља његов комплемент (допуну до π / 2 ), па се он дефинише као угао између правца зенита прекрета дурбина и визуре. Према томе, један крак вертикалног односно зенитног угла дефинисан је визуром, односно материјализује се визирањем. Треба поново напоменути да је за тачност мерења вертикалних односно зенитних углова од критичне важности визирање хоризонталном цртом кончанице па се и сигнали на визурним тачкама морају дизајнирати тако да се могу прецизно визирати хоризонталном цртом кончанице. Други крак вертикалног односно зенитног угла дефинисан је хоризонталном равни прекрета дурбина (пошто је правац према зениту управан на хоризонталну раван 59

16 прекрета дурбина). Положај ове равни материјализује се индексом (или индексима) за очитавање поделе вертикалног лимба. Како је већ речено, при ротацији дурбина око обртне осе, вертикални лимб ротира заједно са дурбином док индекс (или индекси) за очитавање вертикалног лимба стоје непомично и морају бити у хорзонталној равни са прекретом дурбина. Такође, центар поделе вертикалног лимба мора коинцидирати са продором обртне осе дурбина кроз раван поделе вертикалног лимба. У супротном, јавља се ексцентрицитет вертикалног лимба, који може значајно умањити тачност мерења вертикалних (зенитних) углова. Слично као код хоризонталног лимба, утицај ексцентрицитета вертикалног лимба може се елиминисати очитавањем поделе на два дијаметрално супротна места, па онда вертикални лимб може имати два индекса за очитавање поделе (или чак више у случају електронских теодолита). Хоризонталност индекса за очитавање мора се веома прецизно постићи приликом сваког очитавања поделе вертикалног лимба. Код старијих модела теодолита ово се постиже помоћу специјлне цевасте либеле, која је преко мокрометарског завртња повезана са индексима за очитавање вертикалног лимба. Ова либела назива Слика Висинска либела са микрометарским завртњем се висинска либела а одговарајући микромртарски завртањ, микрометарски завртањ висинске либеле (слика 3.16). Висинска либела обично је веће осетљивости у односу на цевасту либелу на алхидади и њен мехур обично се посматра кроз коинцидентне призме (одељак 2.6.2, слика 2.7). Осетљивост висинске либеле у директној је сразмери са прецизношћу мерења вертикалних (зенитних) углова. Приликом сваког очитавања вертикалног лимба мора се, ротирањем микрометарског завртња, висинска либела прецизно довести да врхуни, чиме се индекси за очитавање вертикалног лимба одржавају увек на истом месту. Код савременијих модела теодолита, висинску либелу замењује компензациони уређај, односно компензатор индекса за очитавање вертикалног лимба. Компензатор има улогу да индексе за очитавање вертикалног лимба, током мерења, аутоматски одржава прецизно на истом месту. Конструкције компензатора разнолике су код различитих произвођача геодетских инструмената али се генерално могу разликовати компензатори на принципу посуде са течношћу (горња површ течности увек је хоризонтална чак и када се посуда мало нагне) и компензатори на принципу клатна (нит клатна увек ће заузети вертикалан положај). 60

17 Подела на вертикалном лимбу изведена је у смеру кретања казаљке на часовнику, ако се теодолитом мере зенитни углови, односно у смеру супротном од смера кретања казаљке на часовнику ако се теодолитом мере вертикални углови (слика 2.14). Подела на вертикалном лимбу може се очитавати у првом положају дурбина ( круг лево, KL ) и у другом положају дурбина ( круг десно, KD ). Принцип мерења вертикалних (зенитних) углова у једном положају дурбина Принцип мерења зенитних углова у кругу лево, приказана је на Слици Потребно је: 1) хоризонталном цртом кончанице прецизно навизирати визурну тачку, при положају дурбина круг лево, 2) уколико теодолит има висинску либелу, потребно је ротацијом микрометарског завртња висинске либеле прецизно довести мехур висинске либеле да врхуни и 3) очитати поделу на вертикалном лимбу, KL. Слика Принцип мерења зенитних углова теодолитом Код теодолита који, уместо висинске либеле, имају компензатор индекса за очитавање вертикалног лимба, процес мерења своди се на визирање и очитавање поделе вертикалног лимба. Уколико се претпостави да су индекси за очитавање вертикалног лимба у јединственој хоризонталној равни са прекретом дурбина, онда је Z = KL. Вредности које се могу очитати у кругу лево су 0 < KL = Z < π / 2, уколико је визура усмерена изнад хоризонталне равни прекрета дурбина (слика 3.19а), односно π / 2 < KL = Z < π, уколико је визура усмерена испод хоризонталне равни прекрета дурбина (слика 3.19б). При хоризонталној визури биће KL = Z = π / 2. Принцип мерења вертикалних углова теодолитом у кругу лево, приказана је на слици Слично као код мерења зенитних углова, за визурне тачке изнад хоризонталне равни прекрета дурбина на вертикалном лимбу очитаваће се директно α = KL (елевациони угао, слика 3.18а). На вертикалном лимбу, за визуре усмерене изнад хоризонталне равни прекрета дурбина у кругу лево може се очитати 0 < KL = α < π / 2 (елевациони угао). За визурне тачке испод хоризонталне равни прекрета дурбина на 61

18 3 вертикалном лимбу очитаваће се π < KL < 2π. Вертикални угао у овом случају је 2 α = KL 2π и имаће негативан предзнак (депресиони угао, слика 3.18б). При хоризонталној визури биће KL = α = 0. Слика Принцип мерења вертикалних углова теодолитом Према томе, уколико се вертикални односно зенитни углови мере само у једном положају дурбина (кругу лево), мора се увести претпоставка да је, при хоризонталној визури KL = 0, ако се мере вертикални углови, односно KL = π / 2, ако се мере зенитни углови. Принцип мерења вертикалних (зенитних) углова у два положаја дурбина Ако се вертикални, односно зенитни углови мере у два положаја дурбина (круг лево и круг десно), онда се претпоставка да је при хоризонталној визури KL = 0, односно KL = π / 2 не мора уводити. Нека је читање при хоризонталној визури на вертикалном лимбу KL = π / 2 + VV, где је VV очитавање које би се добило на вертикалном лимбу, у кругу лево, ако би визура била вертикална. Оваква ситуација, очигледно, иманентна је мерењу зенитних углова. Очитавања на вертикалном лимбу, при оваквој ситуацији и при произвољном зенитном углу визуре приказана су на слици Редослед радњи при мерењу је следећи: 1) хоризонталном цртом кончанице прецизно се навизира визурна тачка, при положају дурбина круг лево, 2) уколико теодолит има висинску либелу, ротацијом микрометарског завртња висинске либеле прецизно се доведе мехур висинске либеле да врхуни (код инструмената са компензационим уређајем, овај корак се прескаче), 3) очита се и региструје очитавање поделе на вертикалном лимбу, KL, 4) хоризонталном цртом кончанице прецизно се навизира визурна тачка, при положају дурбина круг десно, 62

19 5) уколико теодолит има висинску либелу, ротацијом микрометарског завртња висинске либеле прецизно се доведе мехур висинске либеле да врхуни (код инструмената са компензационим уређајем, овај корак се прескаче), 6) очита се и региструје очитавање поделе на вертикалном лимбу, KD. Слика Очитавања вертикалног лимба у кругу лево и кругу десно при мерењу зенитних углова Са слике 3.19а очигледно је KL = Z + VV, (3.10) односно Z = KL VV. (3.11) Када се дурбин преведе у други положај, смер раста поделе на вертикалном кругу биће супротан смеру кретања казаљке на часовнику (слика 3.19б). Уколико се при овом положају дурбина навизира иста визурна тачка и изврши очитавање поделе на вертикалном лимбу (када мехур висинске либеле врхуни) добиће се KD = 2 π Z + VV, (3.12) односно Z = 2 π KD + VV. (3.13) Ако се изрази (3.10) и (3.12) саберу, може се добити KL + KD = 2 π + 2VV, (3.14) односно KL + KD 2π VV =. (3.15) 2 Ако се изрази (3.11) и (3.13) саберу, може се добити 2 Z = KL + 2π KD. (3.16) 63

20 односно KL + 2π KD Z =. (3.17) 2 До сличног закључка може се доћи за ситуацију када се теодолитом мере вертикални углови у два положаја дурбина. Нека је читање при хоризонталној визури на вертикалном лимбу KL = HV. Очитавања на вертикалном лимбу, при оваквој ситуацији и при произвољном вертикалном углу визуре, приказана су на слици Слика Очитавања вертикалног лимба у кругу лево и кругу десно при мерењу вертикалних углова Са Слике 3.20а може се закључити KL = α + HV, (3.18) односно α = KL HV. (3.19) Када се дурбин преведе у други положај, смер раста поделе на вертикалном кругу биће у смеру кретања казаљке на часовнику (слика 3.20б). Уколико се при овом положају дурбина навизира иста визурна тачка и изврши очитавање поделе на вертикалном лимбу (када мехур висинске либеле врхуни) добиће се KD = π α + HV, (3.20) односно α = π KD + HV. (3.21) Ако се изрази (3.18) и (3.20) саберу, може се добити KL + KD = π + 2HV, (3.22) односно KL + KD π HV =. (3.23) 2 64

21 Ако се изрази (3.19) и (3.21) саберу, може се добити 2 α = KL + π KD. (3.24) односно KL + π KD α =. (3.25) 2 Према томе, ако се мерење зенитних односно вертикалних углова врши у оба положаја дурбина, утицај одступања индекса за очитавање вертикалног лимба од хоризонталне равни прекрета дурбина може се израчунати и елиминисати из резултата мерења Испитивање и ректификација услова за мерење вертикалних (зенитних) углова Услови за мерење хоризонталних праваца подразумевајући су и за мерење вертикалних односно зенитних углова. Поред ових услова, за мерење вертикалних односно зенитих углова сваки теодолит треба да задовољи основни услов, да је, при хоризонталној визури, читање на вертикалном лимбу 90º ако је теодолит предвиђен за мерење вертикалних углова, односно 0º ако је теодолит предвиђен за мерење зенитних углова. Овај услов испитује се тако што се уочи или обележи једна визурна тачка, тако да се може прецизно навизирати хоризонталном цртом кончанице, визурна тачка се навизира у првом положају дурбина (круг лево), и изврши очитавање поделе на вертикалном лимбу KL, иста визурна тачка се навизира у другом положају дурбина (круг десно), и изврши очитавање поделе на вертикалном лимбу KD, израчуна се вредност VV, користећи израз (3.15) ако је у питању теодолит којиме се мере зенитни углови односно HV, користећи израз (3.23). Треба подсетити да се код теодолита са висинском либелом пре сваког очитавања вертикалног лимба висинска либела мора довести да врхуни коришћењем микрометарског завртња висинске либеле. Уколико су вредности VV, односно HV довољно мале, односно у границама тачности мерења сматра се да је услов задовољен док се у супротном мора извршити ректификација. Ректификација подразумева да се израчунају коригована очитавања вертикалног лимба у кругу лево и кругу десно KL KD односно = Z = KL VV. (3.26) = KD VV, 65

22 KL KD = α = KL HV = KD HV,. (3.27) тако да буде испуњен услов KL + KD 2π, (3.28) односно, = KL KD = π. (3.29) + Ректификација се разликује у зависности од тога да ли теодолит има висинску либелу или компензатор индекса за очитавање вертикалног лимба. У случају да теодолит има висинску либелу и у ситуацији када је навизирана визурна тачка која је послужила за испитивање услова, потребно је на вертикалном лимбу подесити кориговано очитавање KL (односно KD уколикоје теодолит у кругу десно) коришћењем микрометарског завртња висинске либеле, чиме ће се извршити ротација индекса за очитавање. Ово ће за последицу имати одступање мехура висинске либеле које је онда потребно поништити коракционим завртњима на висинској либели (слично као у случају цевасте либеле на алхидади). У сличају да теодолит има компензатор индекса за очитавање вертикалног лимба, подешавање коригованог очитавања KL (или KD ) врши се коришћењем микрометарског завртња дурбина. Ово ће за последицу имати одступање хоризонталне црте кончанице са визурне тачке. Вертикалним померањем кончаничног прстена унутар цеви дурбина, коришћењем корекционих завртњева кончанице K3 и K4 (слика 3.10), коригује се положај визуре, тако да се хоризонтална црта кончанице доведе у положај да поново садржи визурну тачку. Код теодолита са компензатором индекса за очитавање вертикалног лимба потребно је такође проверити функционисање компензатора. Подручје компензације компензатора индекса за очитавање вертикалног лимба представља угао за који алхидадина оса може одступити од вертикале а да компензатор и даље одржава индексе за очитавање вертикалног лимба на истом месту. Овај угао уобичајено је ~5. Да би се проверило функционисање компензатора може се алхидадина оса извести из положаја вертикале али тако да према њој буде нагнута за мање од вредности подручја компензације (на пример цеваста либела се доведе да одступи за ~2-3 парса). Сада се вредности VV односно HV одређују према више визурних тачака у различитим положајевима алхидаде. Уколико су ове вредности, између визурних тачака, константне (у границама тачности мерења) то је знак да компензатор врши своју функцију. Уколико се јављају разлике треба посумњати у функционалност компензатора и теодолит послати на проверу односно евентуалну поправку у квалификовани сервис геодетске опреме. 66

23 Поред подручја компензације карактеристика компензарора је и време умирења. Наиме, у случајевима наглих покрета (на пример нагле ротације положајног завртња у једном па у другом смеру) може се уочити треперење индексне црте у односу на поделу вертикалног лимба па је потребно једно кратко време да се индекси умире. Код компензатора са течношћу ово време обично је краће од 1 секунде, тако да се појава треперења често и не уочава. Код теодолита код којих се подела на лимбу очитава само на једном месту, на резултате мерења штетно може утицати ексцентрицитет вертикалног лимба, односно појава да обртна оса дурбина не садржи центар поделе вертикалног лимба. Постојање ексцентрицитета вертикалног лимба код ових теодолита може се испитати одређивањем вредности VV односно HV на основу опажања према више визурних тачака, на различитим вертикалим (зенитним) угловима визуре. Уколико су ове вредности за визурне тачке на различитим зенитним (вертикалним) угловима константне (у границама тачности мерења) може се закључити да ексцентрицитет вертикалног лимба не постоји. У супротном теодолитом се не могу мерити вертикални односно зенитни углови док се инструменат не сервисира од стране квалификованог сервисера геодетске опреме. Ако се подела вертикалног лимба очитава на два дијаметрално супротна места, утицај ексцентрицитета вертикалног лимба се елиминише из резултата мерења РЕКТИФИКАЦИЈА ВИСКОВА Када се говори о испитивању и ректификацији вискова, мисли се на круте и оптичке вискове. Обичан висак функционише на принципу очигледних природних законитисти и не захтева никакво посебно испитивање. Једино што је потребно је да тег виска буде израђен у облику симетричног тела и да шиљак односно канап виска коинцидирају са осом симетрије тега виска Испитивање и ректификација крутих вискова Крути вискови израђени су у облику цилиндричног штапа, обично променљиве дужине, који се на доњем крају завршава купастим шиљком, са центричном либелом којом се оса симетрије крутог виска односно оса крутог виска доводи у вертикалан положај. Крути вискови могу се користити за центрисање теодолита (одељак 3.1.2, слика 3.3) или за сигналисање визурних тачака визурном маркицом. Када мехур центричне либеле крутог виска врхуни, оса крутог виска треба да буде вертикална. Да би се то заиста постигло, потребно је да оса центричне либеле буде паралелна са осом крутог виска. 67

24 Ово се може испитати (проверити) тако што се мехур центричне либеле доведе да врхуни а затим крути висак ротира око своје осе. Уколико у сваком положају крутог виска мехур центричне либеле врхуни може се констатовати да су оса центричне либеле и оса крутог виска паралелне и да се крути висак може користити за центрисање теодолита односно сигнала за визирање (визурних маркица). У супротном, потребно је извршити ректификацију центричне либеле тако да се њена оса доведе да буде паралелна са осом крутог виска. У циљу ректификације (мада су могући и другачији поступци) најбоље је крути висак учврстити стативом или косим држачима, тако да дужина штапа крутог виска вуде максимална (односно што већа) и довести његову осу прецизно у вертикалан положај коришћењем теодолита или обичног виска. Евентуално одступање мехура центричне либеле крутог виска треба онда поништити корекционим завртњима центричне либеле ( K1, K2, K3, одељак 2.6.1, слика 2.15) Испитивање и ректификација оптичких вискова Услови за функционисање које треба да задовоље оптички вискови звисни су од њихове намене и начина уградње. Када су у питању геодетски инструменти и прибор, оптички вискови могу бити намењени за центрисање теодолита (даљиномера, тоталних станица) или визурних сигнала (визурних маркица, визурних призми). Оптички висак може бити уграђен (одељак 3.1.3, слика 3.5): у алхидади теодолита (даљиномера, тоталне станице), у постољу инструмента, у носачу визурне маркице (призме) или може бити посебан инструменат (уређај) намењен за центрисање више постоља на стативу, сукцесивно. Испитивање оптичког виска уграђеног у алхидаду инструмента Услов који треба да задовољи оптички висак уграђен у алхидаду инструмента је да се визура оптичког виска поклапа са алхидадином осом. За испитивање овог услова потребно, на равном терену, је поставити теодолит на статив и довести алхидадину осу у вертикалан положај. У подножју статива потребно је, на подметачу (планшети) од погодног материјала (дрво, пластика,...) или директно на подлози учврстити комад папира тако да раван папира буде приближно хоризонтална и да визура оптичког виска продире раван папира приближно на његовој средини (тежишту). При произвољном положају алхидаде, обележи се место (тачка) где визура оптичког виска продире раван папира. Интруменат (а са њим и оптички висак) заротира се око алхидадине осе за ~180 и поново обележи тачка где визура оптичког виска продире раван папира. Уколико се ове две тачке поклапају или је растојање између њих мање 68

25 од очекиване тачности центрисања (обично 1 mm), констатује се да је услов задовољен и да оптички висак правилно функционише. Уколико то није случај, потребно је обележити средину између две обележене тачке, која представља место где би визура оптичког виска требала да продире раван папира. Маркица оптичког виска наведе се онда на обележену тачку коришћењем корекционих завртњева кончанице оптичког виска ( K1, K2, K3, K4, слика 3.10). Код неких старијих модела теодолита ово се ради тако што се цео дурбин оптичког виска нагиње, пошто се претходно његово нагињање омогући отпуштањем два завртња поред окулара оптичког виска (н. пр. неки модели теодолита Karl Zeiss). Испитивање оптичких висква уграђених у носаче визурних призми, односно оптичких вискова као посебних уређаја Ако је оптички висак уграђен у носач визурне маркице (призме) или ако је конструисан као посебан уређај, онда такав уређај садржи осовину око које се оптички висак може ротирати. У ствари, сваки носач визурне маркице (призме) у који је уграђен оптички висак може се искористити за сукцесивно центрисање више постоља на стативу, уколико сама постоља немају уграђен оптички висак. Услов за функционитање тада гласи да се визура оптичког виска поклапа са осом ротације оптичког виска. Испитивање и ректификација у овом случају потпуно су аналогни (врше се на исти начин) као у случају оптичког виска уграђеног у алхидаду инструмента. Испитивање оптичког виска уграђеног у постоље инструмента (визурне маркице) Уколико је оптички висак уграђен у постоље инструмента (визурне маркице) онда се он не може ротирати. Услов за функционисање оптичког виска тада гласи да визура оптичког виска садржи тежишну тачку троугла који је на њу управан и чија су темена садржана у обртним осама положајних завртњева. Испитивање се врши тако што се на равном терену постави постоље са визурном маркицом на статив и мехур центричне либеле на постољу доведе да врхуни. У подножју статива, на подметачу (планшети) од погодног материјала (дрво, пластика,...) или директно на подлози учврсти се комад папира (формата не мањег од А4), тако да раван папира буде приближно хоризонтална и да визура оптичког виска продире раван папира Слика Схематски приказ испитивања оптичког виска на постољу 69

26 приближно на његовој средини (тежишту). Сада је потребно обележити тачку у којој вертикала визурне маркице продире раван папира. Ово се може извести тако што се на три места (1, 2, 3, слика 3.21), у правцу сваког од положајних завртњева и на растојању од неколико метара поставља теодолит на статив, доведе алхидадина оса у вертикалан положај и на папиру повуку (обележе) линије које представљају ортогоналне пројекције визуре према визурној тачки визурне маркице на раван папира. Ове три линије морају се пресецати у једној тачки (иначе ортогоналне пројекције визура на раван папира нису довољно квалитетно конструисане), која представља продор вертикале визурне тачке кроз раван папира. Уколико визура оптичког виска садржи обележену тачку (у границама тачности центрисања), констатује се да је услов задовољен и да оптички висак правилно функционише. У супротном, потребно је визуру оптичког виска навести да садржи обележену тачку коришћењем корекционих завртњева кончанице оптичког виска ( K1, K2, K3, K4, слика 3.10). 70