ELEMENTI VISE ˇ MATEMATIKE

Save this PDF as:
 WORD  PNG  TXT  JPG

Μέγεθος: px
Εμφάνιση ξεκινά από τη σελίδα:

Download "ELEMENTI VISE ˇ MATEMATIKE"

Transcript

1 Nada Miličić Miloš Miličić ELEMENTI VISE ˇ MATEMATIKE II deo II izdanje Akademska misao Beograd, 2011

2 Dr Nada Miličić, redovni profesor Dr Miloš Miličić, redovni profesor ELEMENTI VIŠE MATEMATIKE II DEO drugo izdanje Recenzenti Akademik dr Aleksandar Ivić, redovni profesor Dr Milutin Obradović, redovni profesor Izdavač AKADEMSKA MISAO Beograd Štampa Planeta print Beograd Tiraž 200 primeraka ISBN NAPOMENA: Fotokopiranje ili umnožavanje na bilo koji način ili ponovno objavljivanje ove knjige u celini ili u delovima - nije dozvoljeno bez saglasnosti i pismenog odobrenja izdavača.

3 SADRŽAJ PREDGOVOR 7 PREDGOVOR II IZDANJU 8 1 POLJE REALNIH BROJEVA 9 1. Istorijski pregled razvoja pojma realnog broja Aksiome skupa realnih brojeva Predstavljanje realnih brojeva tačkama prave Prošireni skup realnih brojeva. Intervali Apsolutna vrednost realnog broja Podskupovi skupa realnih brojeva Skup prirodnih brojeva. Princip matematičke indukcije Skup celih brojeva Skup racionalnih brojeva Skup iracionalnih brojeva Dedekindov princip neprekidnosti Ograničeni i neograničeni podskupovi skupa R Stepenovanje i korenovanje u skupu realnih brojeva. Njutnova binomna formula Princip umetnutih segmenata Rastojanje u skupu R. Okoline. Tačke nagomilavanja Decimalni brojevi KARDINALNI BROJ SKUPA 45 3 REALNA FUNKCIJA JEDNE REALNE PROMENLJIVE OSNOVNI POJMOVI Definicija funkcije iz R u R. Načini zadavanja funkcije Operacije sa funkcijama Aritmetičke operacije s funkcijama Kompozicija funkcija. Složena funkcija Parne i neparne funkcije Periodične funkcije Rašćenje i opadanje funkcije Lokalni ekstremumi funkcije Inverzna funkcija Elementarne funkcije Osnovne elementarne funkcije Algebarske funkcije Hiperboličke funkcije. Inverzne funkcije hiperboličkih funkcija (area-funkcije)

4 4 Sadržaj 9. Transformacija grafika funkcije BESKONAČNI BROJEVNI NIZOVI Definicija i načini zadavanja beskonačnog niza Granična vrednost niza Osobine konvergentnih nizova Monotoni nizovi Podnizovi. Tačke nagomilavanja niza Bolcano Vajerštrasova teorema Košijev 1) kriterijum konvergencije nizova Gornji i donji limes niza GRANIČNA VREDNOST I NEPREKIDNOST FUNKCIJE Granična vrednost funkcije Pojam granične vrednosti funkcije Leva i desna granična vrednost funkcije Granična vrednost funkcije kad x + ili x. Beskonačna granična vrednost Svojstva graničnih vrednosti funkcija Beskonačno male i beskonačno velike Izračunavanje graničnih vrednosti funkcija Neprekidnost funkcije Pojam neprekidnosti funkcije u tački Tačke prekida funkcije Osobine neprekidnih funkcija na intervalu Ravnomerna neprekidnost IZVODI I DIFERENCIJALI Izvodi Pojam prvog izvoda funkcije Levi i desni izvod funkcije Geometrijski smisao prvog izvoda Fizički (mehanički) smisao prvog izvoda Diferencijabilnost funkcije Pravila diferenciranja Izvodi osnovnih elementarnih funkcija Izvodi hiperboličkih i area funkcija Tablica izvoda Izvodi višeg reda Diferencijal funkcije Diferencijal prvog reda Diferencijali višeg reda Osnovne teoreme diferencijalnog računa Fermaova teorema Rolova, Lagranžova i Košijeva teorema Lopitalovo pravilo

5 Sadržaj Tejlorova formula Ispitivanje funkcija Kriterijum monotonosti Odred ivanje ekstremnih vrednosti funkcije Konveksnost i konkavnost funkcije Asimptote Opšta shema ispitivanja funkcija Tangenta i normala krive. subtangenta i subnormala Krivina. Krug krivine. Evoluta i evolventa NEODRED- ENI INTEGRAL Pojam primitivne funkcije i neodred enog integrala Osobine neodred enog integrala Tablica osnovnih neodred enih integrala Metoda smene promenljive Metoda parcijalne integracije Integracija racionalnih funkcija Integracija iracionalnih funkcija Integracija trigonometrijskih funkcija ODRE-DENI INTEGRAL Definicija odred enog integrala. Darbuove sume Neke klase integrabilnih funkcija Osobine odred enog integrala Odred eni integral kao funkcija gornje granice. Njutn-Lajbnicova formula Smena promenljive kod odred enog integrala Parcijalna integracija kod odred enog integrala Nesvojstveni integrali Primena odred enog integrala Površina ravnog lika Zapremina obrtnog tela Dužina luka krive Površina obrtne površi REALNE FUNKCIJE VIŠE REALNIH PROMENLJIVIH Realna funkcija dve realne promenljive Uvodni pojmovi Granična vrednost i neprekidnost funkcije dve promenljive Parcijalni izvodi Totalni diferencijal Parcijalni izvodi složene funkcije Izvodi implicitnih funkcija Tangentna ravan i normala površi. Geometrijska interpretacija totalnog diferencijala Izvod u datom smeru i gradijent funkcije

6 6 Sadržaj 1.9. Tejlorova formula za funkcije dve promenljive Ekstremne vrednosti funkcija dve promenljive Uslovni ekstremumi Realna funkcija tri realne promenljive DIFERENCIJALNE JEDNAČINE Diferencijalne jednačine prvog reda Diferencijalna jednačina sa razdvojenim promenljivim Homogena diferencijalna jednačina prvog reda Linearna diferencijalna jednačina prvog reda Bernulijeva jednačina Diferencijalna jednačina u obliku totalnog diferencijala Diferencijalne jednačine drugog reda Specijalni tipovi diferencijalnih jednačina drugog reda Linearne diferencijalne jednačine drugog reda Linearne diferencijalne jednačine drugog reda sa konstantnim koeficijentima LITERATURA 383

7 PREDGOVOR Ova knjiga je napisana prema delu nastavnog programa predmeta Matematika I na Rudarsko-geološkom fakultetu u Beogradu i predstavlja drugi deo udžbenika za taj predmet i sa udžbenikom Elementi više matematike, I deo, autora M. Miličića čini jednu celinu. Kao i prvi deo udžbenika, i ovaj mogu koristiti i studenti svih drugih tehničkih, prirodno-matematičkih i ostalih fakulteta i viših škola. Koncepcija knjige, kao i način izlaganja, podred eni su prvenstveno njenim korisnicima, tj. studentima I godine fakulteta i viših škola. U skladu s tim, a za što bolje osvetljavanje pojedinih pojmova i bolje razumevanje teorijskih izlaganja, dat je veliki broj grafičkih ilustracija, primera i rešenih zadataka. Verujemo da će takav način izlaganja materije u knjizi znatno doprineti njenom lakšem korišćenju i da može korisno poslužiti studentima u savladavanju matematičkog gradiva i pripremanju ispita. Materija obrad ena u knjizi podeljena je u deset poglavlja. Prvih šest i deveto poglavlje napisao je M. Miličić, dok je sedmo, osmo i deseto napisala N. Miličić. Rukopis knjige u celini pročitali su, u svojstvu recenzenata, akademik dr Aleksandar Ivić, redovni profesor Rudarsko-geološkog fakulteta u Beogradu i dr Milutin Obradović, redovni profesor Tehnološko-metalurškog fakulteta u Beogradu. Njihove sugestije i primedbe znatno su doprinele kvalittu knjige i autori su ih primili sa zahvalnošću. Unapred zahvaljujemo svima koji nam ukažu na omaške, greške i nedostatke knjige. Autori

8 Predgovor II izdanju Ovo izdanje se razlikuje od prethodnog po tome što su ispravljene uočene greške i omaške i što je delimično izmenjeno VII i VIII poglavlje. Autori

9 I POGLAVLJE POLJE REALNIH BROJEVA 1. ISTORIJSKI PREGLED RAZVOJA POJMA REALNOG BROJA Jedan od najvažnijih pojmova u matematici je pojam realnog broja. Istorijski razvoj pojma realnog broja ide od prirodnih, preko celih i racionalnih do iracionalnih brojeva. Možemo smatrati da su prirodni brojevi: 1, 2, 3, 4, 5,...nastali sa nastankom čoveka. Skup prirodnih brojeva se označava sa N, dakle, N = {1,2,3,4,5,...}. U skupu prirodnih brojeva definisane su dve binarne operacije: sabiranje i množenje, tj. ako su m,n N, tada je i m +n N i m n N. Za sabiranje i množenje prirodnih brojeva važe zakoni asocijacije i komutacije, kao i zakon distribucije množenja u odnosu na sabiranje. Skup prirodnih brojeva je potpuno ured en po veličini relacijom (manje ili jednako): 1 < 2 < 3 < 4 < 5 < U tom ured enju, broj 1 je minimum skupa N, dok maksimum ne postoji. Svaki broj ima svog neposrednog sledbenika, a svaki broj, različit od 1, svog neposrednog prethodnika. Ako je n prirodni broj različit od 1, tada je n 1 njegov neposredni prethodnik, a n+1 njegov neposredni sledbenik. Za brojeve n 1 i n, odnosno n i n+1 kaže se da su uzastopni prirodni brojevi. Izmed u dva prirodna broja n i n+(k+1), gde je k N, nalazi se k prirodnih brojeva. Med utim, ako se zna zbir m dva prirodna broja i jedan od sabiraka, recimo n, tada nepoznati sabirak x možemo odrediti samo u slučaju kad je m > n. Drugim rečima, jednačina x+n = m ima rešenje u skupu prirodnih brojeva samo u slučaju kad je m > n. Zahtev da jednačina n+x = m ima rešenje za proizvoljne m, n N dovodi do proširenja skupa prirodnih brojeva u skup celih brojeva. Broj nula dobijamo kao rešenje jednačine x+1 = 1, ili bilo koje jednačine x + n = n (n N). Broj 1 dobijamo kao rešenje jednačina x+1 = 0, ili bilo koje jednačine x+(n+1) = n (n N). Uopšte, broj n dobijamo kao rešenje jednačine x + n = 0, ili bilo koje jednačine x+(n+m) = m (m,n N). Skup celih brojeva ćemo označavati sa Z (upotrebljavajusejošioznakedie). Dakle, Z = {..., 3, 2, 1,0,1,2,3,...}. Za sabiranje i množenje celih brojeva važe zakoni asocijacije i komutacije, kao i zakon distribucije množenja u odnosu na sabiranje. U skupu Z se definiše i binarna operacija oduzimanje, tj. razlika dva cela broja. Razlika celih brojeva m i n je broj k, takav da je n +k = m. Pišemo k = m n, jasno m n = m+( n). Skup Z je potpuno ured en po veličini relacijom :... 3 < 2 < 1 < 0 < 1 < 2 < 3 <.... U ovakvom ured enju ne

10 10 Polje realnih brojeva postoji ni maksimum ni minimum skupa Z; svaki broj ima svog neposrednog prethodnika i neposrednog sledbenika, izmed u svaka dva neuzastopna cela broja postoji konačno mnogo celih brojeva. Med utim, jednačina 2x = 1 u skupu celih brojeva nema rešenja, tj. u skupu Z ne postoji broj x, takav da je proizvod broja 2 i broja x jednak 1. Zahtev da ova jednačina, kao i sve jednačine oblika qx = p, gde p,q Z i q 0, imaju rešenje, dovodi do proširenja skupa celih brojeva u skup racionalnih brojeva ili razlomaka. Rešenje jednačine qx = p izražavamo u obliku x = pq 1. Ovim je definisana binarna operacija deljenje, s jednim izuzetkom da se ne može deliti nulom. Količnik brojeva p i q je broj kojim treba pomnožiti broj q da bi se dobio broj p. Označavamo ga sa p : q ili p q, a to je, u stvari, p q 1 (q 0). Racionalan broj je svaki broj oblika p q, gde p,q Z i q 0. Skup racionalnih brojeva ćemo označavati sa Q. Dakle, { } p Q = (p,q Z) (q 0). q Napomenimo da bez ograničenja možemo pretpostaviti da je q > 0. Za sabiranje i množenje racionalnih brojeva važe zakoni asocijacije i komutacije, kao i zakon distribucije množenja u odnosu na sabiranje. U skupu Q\{0} deljenje je takod e binarna operacija. Skup racionalnih brojeva potpuno je ured en relacijom, tj. za svaka dva racionalna broja a i b važi jedan od sledeća tri odnosa: a < b, a = b ili a > b. Izmed u dva ma koja racionalna broja a i b postoji beskonačno mnogo racionalnih brojeva. Naime, ako je a < b, tada je broj c = a+b izmed u 2 brojeva a i b. Isto tako, broj c 1 = a+c je izmed u brojeva a i c i broj 2 c 2 = c+b izmed u c i b, tj. a < c 1 < c < c 2 < b. Ovaj postupak se može 2 nastaviti i po svojoj prirodi je takav da mu nema kraja, što upravo i znači da izmed u svaka dva racionalna broja postoji beskonačno mnogo racionalnih brojeva. Zato kažemo da je skup racionalnih brojeva svuda gust. Ako je r Q i m Z, tada je r m Q, ali ako r,m Q, tada r m ne mora biti racionalan broj. Na primer, ( 4 5 ) 3 = je racionalan broj, dok ( )2 4 3 nije racionalan broj. Pre nego što dokažemo da broj čiji je kvadrat 2 5 (a koji označavamo sa 2) nije racionalan, odnosno da jednačina x 2 = 2 nema rešenja u skupu racionalnih brojeva, napomenimo da su u Staroj Grčkoj brojevima davali geometrijski smisao, jer su oni dovod eni u vezu s merenjem

11 1. Istorijski pregled razvoja pojma realnog broja 11 veličina. Izmeriti neku veličinu znači uporediti je sa jedinicom mere te veličine, tj. naći koliko se puta jedinica mere sadrži u veličini koja se meri. Na ovaj način se merenoj veličini pridružuje merni broj. Med utim, sledeći jednostavan primer merenja duži pokazuje da se svakoj duži ne može pridružiti merni broj koji bi bio racionalan. Naime, još su u Staroj Grčkoj pripadnici poznate Pitagorejske 2) škole (u V i IV veku pre nove ere) znali da su stranica a i dijagonala d kvadrata nesamerljive duži, tj. da je nemoguće naći duž koja bi se ceo broj puta sadržavala i u stranici i u dijagonali kvadrata. Ovo je u vezi sa činjenicom da sl. 1 2 nije racionalan broj. Naime, ako bi postojala duž c koja se q puta sadrži u a i p puta u d, gde su p i q celi brojevi, tada bi bilo a = qc i d = pc. Kako je, prema Pitagorinoj teoremi, d = a 2, dalje bi bilo pc = qc 2, tj. p = q 2 ili 2 = p, što bi značilo da q je 2 racionalan broj. Dokažimo, med utim, da 2 nije racionalan broj, tj. da se ne može predstaviti u obliku p, gde su p i q celi brojevi. Dokaz koji navodimo potiče od q Euklida. 3) Pretpostavimo suprotno, da je 2 = p, gde su p i q uzajamno q prosti celi brojevi, tj. NZD (p,q) = 1. Ova pretpostavka je bitna i ona se uvek može učiniti, jer ako p i q nisu uzajamno prosti, razlomak p se može q skratiti. Dalje sledi p = q 2, tj. p 2 = 2q 2, što znači da je p 2, a samim tim i p, deljivo sa 2. Dakle, p = 2m, gde m Z, pa poslednja jednakost daje 4m 2 = 2q 2, tj. q 2 = 2m 2, što znači da je i q 2, a samim tim i q, deljivo sa 2. Dobili smo da je 2 zajednički činilac brojeva p i q, što je suprotno pretpostavci da su p i q uzajamno prosti. Ovim smo dokazali da 2 nije racionalan broj. Broj 2 je iracionalan. Saznanje da odnos dijagonale i stranice kvadrata nije racionalan broj i da se, u skladu sa tim, na primer, dijagonali jediničnog kvadrata ne može pridružiti merni broj koji bi bio racionalan, jeste prvi susret sa iracionalnim brojevima. To saznanje je unelo zabunu med u matematičare, jer je teško bilo prihvatiti da se posve odred enoj duži, kakva je dijagonala kvadrata, ne može pridružiti merni broj. Pojam iracionalnog broja biće precizno definisan tek dve hiljade godina kasnije, a zasluge za to pripadaju znamenitim 2) Pitagora ( god. pre nove ere) starogrčki matematičar. 3) Euklid (365? 275? god. pre nove ere), starogrčki matematičar.

12 12 Polje realnih brojeva matematičarima XIX veka - Dedekindu 4), Kantoru 5) i Vajerštrasu. 6) O nekim Dedekindovim i Kantorovim rezultatima u tom smislu biće reči kasnije u okviru aksiomatske metode izučavanja realnih brojeva. Dakle, pored racionalnih, postoje i iracionalni brojevi. Možemo reći da je broj iracionalan ako se ne može predstaviti u obliku p, gde p,q Z i q q 0. Skup iracionalnih brojeva ćemo označavati sa I. Definicija 1. Jednačina oblika a 0 x n +a 1 x n 1 + +a n 1 x+a n = 0, gde su koeficijenti a i (i = 0,1,2,...,n) celi brojevi, a 0 0 i n N, je algebarska jednačina n-tog stepena. Definicija 2. Broj koji predstavlja rešenje algebarske jednačine naziva se algebarski broj. A l g e b a r s k i b r o j e v i N Z Q I T r a n s c e d e n t n i b r o j e v i s;. 2 Svi racionalni brojevi su algebarski, jer su rešenja algebarske jednačine prvog stepena a 0 x + a 1 = 0, a 0,a 1 Z i a 0 0. Broj 2 je takod e algebarski, jer zadovoljava jednačinu x 2 2 = 0. Nije teško pokazati da su algebarski iracionalni brojevi: 3, 2 3 5, itd. Med utim, postoje iracionalni brojevi koji nisu algebarski, to su transcedentni iracionalni brojevi. Brojevi: π, e, log 2 5 itd. su transcedentni iracionalni brojevi. Unija skupa racionalnih i skupa iracionalnih brojeva je skup realnih brojeva. Uobičajena oznaka za skup realnih brojeva je R. Dakle, R = Q I. Pregled prirodnih, celih, racionalnih, iracionalnih, algebarskih i transcedentnih brojeva dat je na sl AKSIOME SKUPA REALNIH BROJEVA Koristeći sve rezultate o svojstvima realnih brojeva do kojih su došli matematičari, moguće je teoriju realnih brojeva zasnovati aksiomatski, tj. 4) Richard Dedekind ( ), nemački matematičar. 5) Georg Cantor ( ), nemački matematičar. 6) Karl Weierstrass ( ), nemački matematičar.

13 II POGLAVLJE KARDINALNI BROJ SKUPA Definicija 1. Za skupove X i Y kažemo da su ekvivalentni ako postoji bijekcija f : X Y. Pišemo: X Y. Lako je pokazati da je relacija ekvivalentnosti skupova jedna relacija ekvivalencije. Definicija 2. Ako su skupovi X i Y ekvivalentni, tada kažemo da oni imaju isti kardinalni broj, ili istu moć. Pišemo: cardx = cardy ili kraće k(x) = k(y). Kardinalni broj je, dakle, zajedničko svojstvo skupova jedne klase ekvivalencije relacije, tj. cardx = cardy akko X Y. U skladu sa ovim definišemo da je cardx cardy akko X Y 1 Y. Definicija 3. Skup X je konačan ako je X = ( prazan skup) ili ako postoji n N, takav da je X {1,2,...,n}. Broj n je kardinalni broj skupa X, što znači da je kardinalni broj konačnog skupa jednak broju elemenata tog skupa. Kardinalni broj praznog skupa je 0. Definicija 4. Za skup kažemo da je beskonačan ako nije konačan. Primer 1. Skup prirodnih brojeva je beskonačan, jer očigledno nije ekvivalentan nijednom svom konačnom podskupu. Definicija 5. Za skup X kažemo da je prebrojiv, ako je ekvivalentan skupu prirodnih brojeva N. Da bismopokazali daje neki skupx prebrojiv, treba pokazati dapostoji bijekcija f : N X ili, što je isto, da se članovi skup X mogu pored ati u jedan niz: x 1,x 2,x 3,... (kao slike redom prirodnih brojeva 1, 2, 3,...pri preslikavanju f : N X). Primer 2. Skup parnih prirodnih brojeva je ekvivalentan skupu prirodnih brojeva. Naime, psrelsikavanje koje svakom prirodnom broju n pridružuje broj 2n je bijekcija skupa prirodnih brojeva na skup parnih brojeva. Primer 3. Skup celih brojevaz je prebrojiv. Očigledno, preslikavanje f : N Z, dato sa f(1) = 0, f(2n) = n, f(2n+1) = n (n N) je bijekcija. Primer 4. Skup racionalnih brojeva Q je prebrojiv. Kao što je poznato, svaki racionalan broj možemo napisati u obliku nesvodljivog razlomka p (p Z, q N). q

14 46 Kardinalni broj skupa Broj0 možemonapisati kao 0 1. Racionalne brojeve p možemopored atiuniz prema q veličini visine h = p +q na sledeći način: 0, 1 }{{} 1 1, 1, 1 }{{ 1 } 2, 1 2, 2 1, 2, 1 }{{ 1 } 3, 1 3, 3 1, 3, 1 }{{ 1 } 4, 1 4, 2 3, 2 3, 4 1, 4 1, 3 2, 3,... }{{ 2 } h=1 h=2 h=3 h=4 h=5 što znači da je Q N, tj. da je Q prebrojiv. Primetimo da je u svim navedenim primerima skup ekvivalentan svom pravom podskupu. Naime, skup parnih brojeva je pravi podskup skupa N, dok je skup N pravi podskup skupova Z i Q. Ovo svojstvo imaju samo beskonačni skupovi i ono se ponekad koristi u definiciji beskonačnog skupa. Za skup koji je konačan ili prebrojiv kaže se da je najviše prebrojiv. Tvrd enje 1. Unija najviše prebrojivo mnogo prebrojivih skupova je prebrojiv skup. Dokaz. Neka je prvo dato konačno mnogo prebrojivih skupova i neka su njihovi elementi prikazani u obliku niza: A 1 = { a 11, a 12, a 13,...} A 2 = { a 21, a 22, a 23,...} A m = { a m1, a m2, a m3,...}. Elemente njihove unije m i=1 A i takod e možemo prikazati u obliku niza a 11,a 21,...,a m1,a 12,a 22,...a m2,a 13,a 23,...,a m3,..., a zatim izvršiti prenumeraciju pošto se eventualni zajednički elementi uzmu samo jedanput Neka je sada dato prebrojivo mnogo skupova A i (i N)

15 Elemente njihove unije i=1 A i možemo pored ati u niz, na primer, onako kako to pokazuju strelice i izvršiti prenumeraciju zbog eventualnih ponavljanja elemenata. Dakle, u oba slučaja unija datih skupova je prebrojiva. Kardinalni broj skupa prirodnih brojeva i uopšte prebrojivih skupova označava sesaℵ 0 (alef-nula). Dakle, cardn = ℵ 0. Postavlja sesadapitanje: postoje li beskonačni skupovi koji nisu prebrojivi? Odgovor daje sledeće tvrd enje. Tvrd enje 2 (Kantor). Skup realnih brojeva intervala (0, 1) nije prebrojiv. Dokaz. Neka je x 1,x 2,...,x n,... proizvoljan niz realnih brojeva iz intervala (0, 1). Svaki član niza možemo prikazati pomoću beskonačnog decimalnog zapisa: 47 x 1 = 0,a 11 a 12 a x 2 = 0,a 21 a 22 a x n = 0,a n1 a n2 a n3... (1) gde a ij {0,1,2,...,9} (i,j = 1,2,3,...). Broj čiji je decimalni zapis takav da je x = 0,a 1 a 2 a 3..., a i = { 2, ako je aii = 1 1, ako je a ii 1 (i = 1,2,3,...) očigledno pripada intervalu (0, 1), ali se razlikuje od svih članova niza (1). Naime, x se od x 1 razlikuje u prvoj decimali, od x 2 u drugoj, od x 3 u trećoj itd. Sledi da nijedan niz brojeva iz intervala (0,1) ne sadrži sve brojeve iz tog intervala što, upravo, i znači da skup realnih brojeva intervala (0, 1) nije prebrojiv. Sada nije teško pokazati da je skup realnih brojeva proizvoljnog intervala (a, b) ekvivalentan skupu realnih brojeva intervala (0, 1). Naime, linearna funkcija y = (b a)x+a (a b) je bijekcija intervala (0,1) na interval (a,b), (sl. 1). Funkcijay = tg 2x 1 π obostrano jednoznačno preslikava interval (0, 1) 2 na skup svih realnih brojeva R (sl. 2), pa sledi da je skup R ekvivalentan interavalu (0,1), a samim tim i svakom intervalu (a,b).

16 IV POGLAVLJE BESKONAČNI BROJEVNI NIZOVI 1. DEFINICIJA I NAČINI ZADAVANJA BESKONAČNOG NIZA Definicija 1. Funkcija f, koja preslikava skup prirodnih brojeva N u skup A je beskonačni niz u skupu A. Ako je f(x) = a 1, f(2) = a 2, f(3) = a 3,..., f(n) = a n,..., tada se niz može zapisati u obliku ili jednostavnije bez zagrada: (a 1,a 2,a 3,...,a n,...), a 1,a 2,a 3,...,a n,... Kaže se da su a 1,a 2,a 3,...,a n,... članovi niza. Svaki niz ima beskonačno mnogo članova. Član a n = f(n) naziva se opšti član niza. Ako je poznat opšti član niza, tada se niz može jednostavno označiti sa (a n ) n N, pri čemu se n N u indeksu može izostaviti, jer se podrazumeva. Niz se može zadati i rekurentnom formulom, na primer, oblika ili oblika a 1 = b, a n+1 = g(a n ) (n N) a 1 = b, a 2 = c, a n+2 = h (a n,a n+1 ) (n N). Skup vrednosti niza (a n ) n N je skup V = {a n n N}. On može biti konačan ili beskonačan (prebrojiv). Mi ćemo isključivo razmatrati nizove čiji su članovi realni brojevi. Navodimo nekoliko primera nizova. Primer 1. Niz 1, 1 2, 1 3,..., 1 ( ) 1 n,..., tj. niz naziva se harmonijski niz. n n N Primer 2. Niz čiji je opšti član a n = 1+( 1) n je, u stvari, niz 0,2,0,2,...,0,2,...

17 1. Definicija i načini zadavanja beskonačnog niza 83 Primer 3. Niz čiji je opšti član a n = 1 n je konstantan niz 1,1,1,...,1,... Kao što se vidi, skup vrednosti niza u Primeru 1 je beskonačan skup V 1 = {1, 12, 13, 14,... }, u Primeru 2 dvočlan skup V 2 = {0,2}, a u Primeru 3 jednočlan skup V 3 = {1}. Niz, kao i svaku funkciju jedne promenljive, možemo grafički predstaviti u Dekartovom pravouglom koordinatnom sistemu, a možemo i na brojevnoj osi. Primer 4. Nizovi čiji su opšti članovi a n = 2+( 1) n 1 n, b n = n 1 n, c n = ( 1) n+1 n n+1, d n = n+1 predstavljeni su grafički redom na slikama 1, 2, 3, 4. 2 sl. 1 sl. 2 sl. 3 Definicija 2. Ako su (a n ) n N i (b n ) n N ( dati ) nizovi, tada su nizovi an (a n + b n ) n N, (a n b n ) n N, (a n b n ) n N i redom zbir, ralzika, proizvod i količnik nizova (a n ) n N i (b n ) n N. b n n N

18 84 Beskonačni brojevni nizovi sl. 4 ( ) an Napomena 1. Niz moguće je obrazovati samo u slučaju kad b n n N ( ) an su svi članovi niza (b n ) n N različiti od nule. Niz se može obrazovati i u slučaju kad je konačno mnogo članova niza (b n ) n N jednako nuli, počev od onog indeksa od koga su svi članovi b n različiti od nule. Definicija 3. Niz (a n ) n N je ograničen odozgo (odozdo) ako postoji realan broj M(m), takav da je a n M (a n m) (n N). Broj M se naziva majoranta (gornja granica), a broj m minoranta (donja granica) niza (a n ) n N. Definicija 4. Niz (a n ) n N je ograničen ako je ograničen i odozgo i odozdo, tj. ako postoje realni brojevi M i m, tako da za sve članove niza a n važi nejednaksot b n m a n M. (1) Jasno, ograničen niz ima beskonačno mnogo majoranti, odnosno minoranti, pa utvrd ivanje ograničenosti niza svodi se na pronalaženje bar jedne majorante, odnosno minorante tog niza. Primetimo da se uslov ograničenosti niza može precizirati i u drugoj ekvivalentnoj formi: niz (a n ) n N je ograničen ako postoji pozitivan broj G,

19 2. Granična vrednost niza 85 takav da za svaki član niza važi a n G. (2) Zaista, ako svaki član niza (a n ) n N zadovoljava relaciju (1), to uzimajući da je G = max{ m, M }, očigledno važi (2). Obrnuto, ako svaki član niza (a n ) n N zadovoljava relaciju (2), tada uzimajući da je m = G i M = G, sledi (1). ( ) n 1 Primer 5. Niz je oganičen. Naime, 0 a n < 1 za svako n N. n n N Najmanji član niza je 0, dok najveći ne postoji. Primer 6. Niz je ograničen odozdo, ali nije odozgo. 1, 1 2,2, 1 3,3, 1 4,4, 1 5, GRANIČNA VREDNOST NIZA Ovde će nas intersovati kako se ponašaju članovi niza sa rašćenjem indeksa. Razmotrimo zato ponovo nizove u Primeru 4 koje smo i grafički predstavili. Primetimo da se članovi niza (a n ) n N nagomilavaju oko tačke (realnog broja) 2 u sledećem smislu: ako uzmemo proizvoljnu, pa i koliko hoćemo malu okolinu tačke 2, svi članovi niza, počev od nekog indeksa, su u toj okolini. Istu osobinu ima broj 1 kod niza (b n ) n N. Za niz (a n ) n N takav broj ne postoji. Najzad, vidimo da se članovi niza (d n ) n N s rastom indeksa beskonačno uvećavaju. Naime, ako uzmemo proizvoljan pozitivan realan broj, pa i po volji veliki, svi članovi niza, počev od nekog indeksa, su veći od tog broja. Dajemo sada definiciju granične vrednosti (limesa) niza. Definicija 5. Realan broj (tačka) a je granična vrednost niza (a n ) n N ako za svaku okolinu O(a) tačke a postoji prirodan broj n 0, koji zavisi od izabrane okoline O(a), tako da svi članovi niza a n za n > n 0 pripadaju okolini O(a). Piše se po dogovoru lim n + a n = a (čita se: limes od a n, kad n teži u beskonačnost, je a). Formalno-logički zapis date definicije je: lim a n = a ( O(a))( n 0 N)( n N)(n > n 0 a n O(a)). n + Uobičajenija od date je definicija granične vrednosti niza pomoću ε-okolina tačke.

20 V POGLAVLJE GRANIČNA VREDNOST I NEPREKIDNOST FUNKCIJE 1. GRANIČNA VREDNOST FUNKCIJE 1.1. Pojam granične vrednosti funkcije Neka je funkcija y = f(x) definisana na skupu D i neka je a tačka nagomilavanja skupa D. Interesuje nas ponašanje vrednosti funkcije y = f(x) za vrednosti argumenta koje su bliske tački a, tj. interesuje nas da li vrednosti funkcije y = f(x) teže nekoj tački b kad vrednosti argumenta teže tački a. Definicija 1. Tačka (broj) b je granična vrednost ili granica funkcije y = f(x) u tački x = a (ili kad x teži a) ako za svaki pozitivan broj ε postoji pozitivan broj δ, koji zavisi od ε, tako da je za sve vrednosti argumenta x koje zadovoljavaju nejednakost 0 < x a < δ, zadovoljena nejednakost f(x) b < ε. Piše se ili Tačka a naziva se granična tačka. lim f(x) = b, x a f(x) b kad x a. Sadržaj Definicije 1 može se zapisati na sledeći način: b = lim x a f(x) ( ε > 0)( δ > 0)( x)(0 < x a < δ f(x) b < ε). Umesto 0 < x a < δ pisaćemo i x (a δ,a) (a,a +δ), a umesto f(x) b < ε, b ε < f(x) < b+f(x) ili f(x) (b ε,b+ε). Vidi sl. 1. Primer 1. Dokazati da je ( ) 1 lim x 4 2 x 1 = 1.

21 114 Granična vrednost i neprekidnost funkcije Nekajeε > 0proizvoljanrealanbroj. Sledi niz ekvivalentnih nejednakosti ( ) 1 2 x 1 1 < ε, x 4 < ε, 2 x 4 < 2ε. sl. 1 Ako uzmemo da je δ = 2ε (ili bilo koji pozitivan broj manji ( od 2ε), tada ) za sve vrednosti argumenta x za koje je 0 < x 4 < δ sledi da je 1 2 x 1 1 < ε. ( ) 1 Ovo upravo znači da je lim x 4 2 x 1 = 1. Primer 2. Dokazati da je lim x 1 x 2 1 x 1 = 2. Primetimo da funkcija f(x) = x2 1 nije definisana u tački x = 1 i da je x 1 f(x) = (x 1)(x+1) = x+1 (x 1). x 2 Neka je ε > 0 proizvoljan realan broj. Tada je f(x) 2 < ε x+1 2 < ε x 1 < ε (x 1). Ako stavimo δ = ε, tada za sve vrednosti promenljive x, za koje je 0 < x 1 < δ x 2 1 važi f(x) 2 < ε, što i znači da je lim x 1 x 1 = 2. Dajemo još jednu definiciju granične vrednosti funkcije. Definicija 2. Tačka (broj) b je granična vrednost funkcije y = f(x) u tački x = a ako za svaki niz (x n ) n N vrednosti argumenta x, koji konvergira ka a i x n a (n N), odgovarajući niz (f(x n )) n N vrednosti funkcije konvergira ka b. Primer 3. Koristeći Definiciju 2 pokazati da funkcija f(x) = sin 1 nema graničnu vrednost u tački x = 0. x Grafik funkcije dat je na sl. 2. Funkcija nema graničnu vrednost u tački x = 0 2 zato što, na primer, niz (x n ) n N, gde je x n =, konvergira ka nuli, dok (2n 1)π odgovarajući niz vrednosti funkcije (f(x n )) n N, gde je f(x n ) = ( 1) n, nema graničnu vrednost. Na sl. 1 grafički je predstavljena funkcija y = f(x) koja ima graničnu vrednost b u tački x = a u kojoj nije definisana.

22 1. Granična vrednost funkcije 115 sl. 2 Na sl. 3 grafički je predstavljena funkcija y = f(x) čija je granična vrednost b u tački x = a jednaka vrednosti funkcije u toj tački, tj. f(a) = b. sl. 3 sl. 4 sl. 5 Na sl. 4 grafički je predstavljena funkcija y = f(x) koja je definisana u tački x = a, ima graničnu vrednost b u tački x = a i pri tome je f(a) b. Najzad, na sl. 5 grafički je predstavljena funkcija y = f(x) koja je definisana u tački x = a, ali nema graničnu vrednost u toj tački. Iako to sledi iz definicije granične vrednosti funkcije, ipak podvucimo da ne treba mešati graničnu vrednost funkcije y = f(x) u tački x = a, tj. lim x a f(x) i vrednost f(a), tj. vrednost funkcije y = f(x) u tački x = a. Primer 4. Granična vrednost konstante f(x) = C u proizvoljnoj tački a R jednaka je C. Zaista, za dato ε > 0 možemo uzeti da je δ proizvoljan pozitivan broj. Tada za svako x, takvo da je 0 < x a < δ je f(x) C = C C = 0 < ε, tj. lim C = C. x a

23 116 Granična vrednost i neprekidnost funkcije Primer 5. Granična vrednost identične funkcije f(x) = x u proizvoljnoj tački a R je a. Naime, za dato ε > 0 možemo uzeti da je δ broj za koji važi: 0 < δ ε. Tada za 0 < x a < δ je f(x) a = x a < ε, tj. lim x = a. x a 1.2. Leva i desna granična vrednost funkcije Definicija 3. Broj b l je leva granična vrednost funkcije y = f(x) u tački x = a ako za svaki pozitivan broj ε postoji pozitivan broj δ, tako da je za sve vrednosti x iz intervala (a δ,a) zadovoljena nejednakost f(x) b l < ε. Broj b d je desna granična vrednost funkcije y = f(x) u tački x = a ako za svaki pozitivan broj ε postoji pozitivan broj δ, tako da je za sve vrednosti x iz intervala (a,a+δ) zadovoljena nejednakost f(x) b d < ε. Piše se b l = lim x a x<a b d = lim x a x>a f(x) ili b l = lim x a 0 f(x) ili b l = f(a 0), f(x) ili b d = lim x a+0 f(x) ili b d = f(a+0). Vidi sl. 6. Leva i desna granična vrednost funkcije y = f(x) u nuli označava se na sledeći način: f( 0) = lim f(x), f(+0) = lim f(x). x 0 x +0 Leva i desna granična vrednost funkcije mogu se definisati i pomoću nizova. Definicija 4. Broj b l je leva granična vrednost funkcije y = f(x) u tački x = a ako za svaki niz (x n ) n N, takav da x n a (n + ) i x n < a (n N), f(x n ) b l (n + ). Broj b d je desna granična vrednost funkcije y = f(x) u tački x = a ako za svaki niz (x n ) n N, takav da x n a (n + ) i x n > a (n N), f(x n ) b d (n + ). Primer 6. Ako je +1 ako je x > 0 f(x) = sgnx = 0 ako je x = 0 1 ako je x < 0, Naći f(+0) i f( 0). Funkcija je grafički predstavljena na sl. 7.

24 1. Granična vrednost funkcije 117 sl. 6 sl. 7 Ako je (x n ) n N niz pozitivnih realnih brojeva koji konvergira ka nuli, tada je f(x n ) = 1 za svako n N, pa je i f(+0) = lim f(x) = 1. x +0 Analogno se pokazuje da je f( 0) = lim f(x) = 1. x 0 Tvrd enje 1. Funkcija y = f(x) u tački x = a ima graničnu vrednost akko ona u toj tački ima levu i desnu graničnu vrednost i ako su jednake. Dokaz. Sledi iz definicije granične vrednosti i leve i desne granične vrednosti funkcije Granična vrednost funkcije kad x + ili x. Beskonačna granična vrednost Definicija 5. Broj b je granična vrednost funkcije y = f(x) kad x + ako za svaki realan broj ε > 0 postoji realan broj M > 0, koji zavisi od ε, tako da je za svako x > M zadovoljena nejednakost f(x) b < ε. Piše se Vidi sl. 8 a, b i c. lim f(x) = b ili f(x) b kad x +. x + Definicija 6. Broj b je granična vrednost funkcije y = f(x) kad x ako za svaki realan broj ε > 0 postoji realan broj K < 0, koji zavisi od ε, tako da je za svako x < K zadovoljena nejednakost f(x) b < ε. Piše se lim f(x) = b ili f(x) b kad x. x

25 118 Granična vrednost i neprekidnost funkcije sl. 8 2x+5 Primer 7. Dokazati da je lim x ± x+1 = 2. Neka je ε > 0 proizvoljan realan broj. Tada je 2x+5 < ε 3 x+1 2 ( x+1 < 3 ε x+1 > 3 ε x+1 < ε x+1 > 3 ε ) ( ( x < 1+ 3 ε ) x > 3ε 1 ). Uzmimo da je M = 3 1 (ili bilo koji veći broj). Tada za svako x > M važi ε nejednakost 2x+5 x+1 2 < ε, tj. 2x+5 lim x + x+1 = 2. ( Uzmimo da je K = 1+ 3 ) (ili bilo koji manji broj). Tada za svako x < K važi nejednakost 2x+5 ε x+1 2 < ε, tj. 2x+5 lim x x+1 = 2. sl. 9 Vidi sl. 9. Definicija 7. Kažemo da granična vrednost funicije y = f(x) u tački x = a iznosi + ako za svaki realan broj M > 0 postoji realan broj δ > 0, koji zavisi od M, tako da je za sve vrednoti promenljive x koje zadovoljavaju nejednakost 0 < x a < δ, zadovoljena nejednakost f(x) > M. Piše se lim f(x) = + ili f(x) + kad x a. x a Analogno se definiše lim x a f(x) =.

26 1. Granična vrednost funkcije 119 Primer 8. Dokazati da je lim x 1 1 (x 1) 2 = +. Neka je M > 0 proizvoljan realan broj. 1 Tada je (x 1) 2 > M 0 < (x 1)2 < < x 1 <. Uzmimo M M da je δ = 1 (ili bilo koji pozitivan broj M manji od 1 M ). Tada za svako x za koje je 0 < x 1 < δ važi nejednakost f(x) > M, tj. 1 lim x 1 (x 1) 2 = +. Vidi sl. 10. sl. 10 Definicija 8. Kažemo da granična vrednost funkcije y = f(x) iznosi + kad x + ako za svaki realan broj M > 0 postoji realan broj P > 0 koji zavisi od M, tako da je za sve vrednosti promenljive x > P, f(x) > M. Piše se lim f(x) = + ili f(x) + kad x +. x + Analogno se definiše lim f(x) = +, lim x f(x) =, lim x + f(x) =. x 1.4. Svojstva graničnih vrednosti funkcija Tvrd enje 2. Akofunkciay = f(x)imagraničnuvrednostutački x = a, ona je jedinstvena. Dokaz. Pretpostavimo suprotno, da funkcija u tački x = a ima dve različite granične vrednosti: b i c. Pošto je b c, rastojanje b c je pozitivno. Stavimo ε = 1 2 b c. Tada postoje δ 1 > 0 i δ 2 > 0, tako da iz nejednakosti 0 < x a < δ 1 sledi nejednakost f(x) b < ε, a iz nejednakosti 0 < x a < δ 2 nejednakost f(x) c < ε. Neka je δ = min{δ 1,δ 2 }. Tada je za svako x za koje je 0 < x a < δ: b c = f(x) c+b f(x) f(x) c + f(x) b <ε+ε=2ε= b c, tj. b c < b c, što je nemoguće. Dakle, b = c, što je i trebalo dokazati.

27 120 Granična vrednost i neprekidnost funkcije Tvrd enje 3. Ako je lim f(x) = lim g(x) = b x a x a i ako postoji okolina tačke a, tako da je za svako x iz te okoline, osim možda u tački x = a, f(x) h(x) g(x), tada je i lim h(x) = b. x a Dokaz. Ako je ε > 0 proizvoljan realan broj, tada postoje δ 1 > 0 i δ 2 > 0, tako da iz nejednakosti 0 < x a < δ 1 sledi nejednakost b ε < f(x) < b+ε, a iz nejednakosti 0 < x a < δ 2 nejednakost b ε < g(x) < b+ε. Prema uslovu tvrd enja postoji δ min{δ 1,δ 2 }, tako da za vrednosti promenljive x koje zadovoljavaju nejednakost 0 < x a < δ važi tj. b ε < f(x) h(x) g(x) < b+ε, b ε < h(x) < b+ε. Ovo upravo znači da je lim h(x) = b. x a Tvrd enje 4. Ako je lim f(x) = b i lim g(x) = c, tada je x a x a a) lim(f(x)+g(x)) = b+c, x a b) lim(f(x) g(x)) = b c, x a c) lim(f(x) g(x)) = b c, x a f(x) d) lim (c 0). x a g(x) Dokaz. Ako je (x n ) n N (x n a) proizvoljni niz vrednosti promenljive x iz preseka domena funkcija y = f(x) i y = g(x) koji konvergira ka a, tj. x n a (n + ), tada f(x n ) b i g(x n ) c (n + ). Na osnovu istog tvrd enja za nizove (Tvrd enje 10, IV poglavlje) sledi da je a) lim(f(x)+g(x)) = lim (f(x x a n)+g(x n )) = b+c, n + b) lim(f(x) g(x)) = lim (f(x x a n) g(x n )) = b c, n + c) lim(f(x) g(x)) = lim (f(x x a n) g(x n )) = b c, n + f(x) d) lim x a g(x) = lim f(x n ) n g(x n ) = b (c 0). c Napomenimo da Tvrd enje4važi i da se dokazuje na isti način i u slučaju f(x) = b i lim g(x) = c ( lim f(x) = b i lim g(x) = c). x + x x kada je lim x +

28 VI POGLAVLJE IZVODI I DIFERENCIJALI 1. IZVODI 1.1. Pojam prvog izvoda funkcije Definicija 1. Neka je funkcija y = f(x) definisana u nekoj okolini tačke x 0 i neka je x priraštaj nezavisno promenljive x 0, tako da i tačka x 0 + x pripada toj okolini. Granična vrednost f y (x 0 ) = lim x 0 x = lim x 0 f(x 0 + x) f(x 0 ), x ukoliko postoji, naziva se prvi izvod funkcije y = f(x) u tački x 0. Ako je y lim = + ili x 0 x lim y x 0 x =, tada kažemo da funkcija y = f(x) u tački x 0 ima beskonačan prvi izvod koji je jednak +, odnosno. Kad kažemo da funkcija ima prvi izvod, podrazumevaćemo da ima konačan prvi izvod. Napomenimo da se prvi izvod (ili vrednost prvog izvoda) funkcije y = f(x) u tački x 0 može definisati i na sledeći način: ako je funkcija y = f(x) definisana u nekoj okolini tačke x 0 i ako je x proizvoljna tačka te okoline, tada je granična vrednost f f(x) f(x 0 ) (x 0 ) = lim, x 0 x x 0 ukoliko postoji, prvi izvod (vrednost prvog izvoda) funkcije y = f(x) u tački x 0. Ako funkcija y = f(x) ima izvod u svakoj tački x X, tada se njen izvod y, odnosno f (x) može razmatrati kao funkcija od x, definisana na skupu X. Primer 1. Izvod konstante y = C u proizvoljnoj tački x R jednak je nuli. Naime, y y = lim x 0 x = lim 0 x 0 x = 0. Primer 2. Izvod funkcije y = x u proizvoljnoj tački x R jednak je 1. Naime, y y = lim x 0 x = lim x x 0 x = 1.

29 1. Izvodi 145 Primer 3. Izvod funkcije y = 3 x 2 je y 3 y = lim x 0 x = lim (x+ x)2 3 x 2 = x 0 x (x+ x) 2 x 2 = lim x 0 x( 3 x+ x) x 2 (x+ x) x 4 ) x(2x+ x) = lim x 0 3 x 3 = 2x x x = , (x 0). x 1.2. Levi i desni izvod funkcije Definicija 2. Leva (desna) granična vrednost f (x y 0 ) = lim x 0 x ( f +(x) = lim x +0 naziva se levi (desni) izvod funkcije y = f(x) u tački x 0. ) y x Ako funkcija y = f(x) ima izvod u tački x 0, tada ona u toj tački ima i desni i levi izvod koji su jednaki. Obrnuto, ne mora da bude tačno. Primer 4. Funkcija f(x) = x ima desni i levi izvod u tački x = 0. Zaista, f + y (0) = lim x +0 x = lim (0+ x) 0 x +0 x f (0) y = lim x 0 x = lim (0+ x) 0 x 0 x x = lim x +0 = lim x 0 x = 1, x x = 1. Kako je f + (0) y f (0), to znači da ne postoji lim, tj. ne postoji prvi izvod x 0 x funkcije u tački x = 0. Iz tvrd enja o levoj i desnoj graničnoj vrednosti (Tvrd enje 1, odeljak 1.2, V poglavlje) sledi da funkcija, definisana u nekoj okolini tačke x 0, ima prvi izvod f (x 0 ) akko postoje f (x 0) i f + (x 0) i f (x 0) = f + (x 0). Tada je f (x 0 ) = f (x 0 ) = f +(x 0 ) Geometrijski smisao prvog izvoda Neka je funkcija y = f(x) definisana u nekoj okolini tačke x 0 i neka je u x 0 neprekidna. Neka tačka x 0 + x pripada toj okolini i neka su f(x 0 ) i f(x 0 + x) vrednosti funkcije y = f(x) redom u tačkama x 0 i x 0 + x. Koeficijent pravca sečice s grafika funkcije y = f(x) koja prolazi kroz tačke M 0 (x 0,f(x 0 )) i M(x 0 + x,f(x 0 + x)) je k s = tgϕ = y x = f(x 0 + x) f(x 0 ), x

30 146 Izvodi i diferencijali sl. 1 gde je ϕ ugao koji sečica obrazuje sa osom Ox (sl. 1). Kad x 0, tada zbog neprekidnosti funkcije u tački x 0 i y 0, pa tačka M teži tački M 0, čime nastaje granični položaj sečice koji nazivamo tangenta grafika funkcije y = f(x) u tački M 0 (x 0,f(x 0 )). Njen koeficijent pravca je k t = tgϕ 0 = f y (x 0 ) = lim x 0 x = lim x 0 f(x 0 + x) f(x 0 ), x gde je ϕ 0 ugao koji tangenta t obrazuje sa osom Ox. Dakle, prvi izvod funkcije y = f(x) u tački x 0 jednak je koeficijentu pravca tangente t grafika funkcije y = f(x) u tački M 0 (x 0,f(x 0 )). Ako je f (x 0 ) konačan, tj. realan broj, tada je jednačina tangente t : y f(x 0 ) = f (x 0 )(x x 0 ). Ako je f (x 0 ) = + ili f (x 0 ) =, tada je jednačina tangente t : x = x 0. Vidi sl. 2 a, b. Napominjemo da i u slučaju kad je f (x 0 ) =, f + (x 0 ) = + ili f (x 0 ) = +, f + (x 0 ) =, dakle, kad ne postoji ni konačan ni beskonačan prvi izvod funkcije y = f(x) u tački x 0, postoji tangenta grafika funkcije u tački M 0 (x 0,f(x 0 )) čija je jednačina takod e x = x 0 (sl. 3 a, b). Istaknimo još da je levi (desni) izvod funkcije y = f(x) u tački x 0 jednak koeficijentu pravca leve (desne) tangente grafika funkcije y = f(x) u tački M 0 (x 0,f(x 0 )) (sl. 4). U gore razmatranom slučaju, kad su levi i desni izvod fukcije y = f(x) u tački x 0 beskonačni, ali različitog znaka, leva i desna tangenta grafika funkcije y = f(x) u tački M 0 (x 0,f(x 0 )) se poklapaju.

31 1. Izvodi 147 sl. 2 sl Fizički (mehanički) smisao prvog izvoda Neka je zakon kretanja tela dat formulom s = f(t), gde je t vreme, a s pred eni put. Nad imo brzinu tela u vremenskom trenutku t 0. Pred nama je težak zadatak: definicija trenutne brzine tela u kretanju. Kako su dužina pred enog puta s i vreme t osnovne fizičke veličine koje se mogu meriti, razmišljaćemo na sledeći način. Neka je telo u vremenskom trenutku t 0 (tj. za vreme t 0 ) prešlo put s 0 = f(t 0 ), a u vremenskom trenutku t 0 + t put s 0 + s = f(t 0 + t). Dakle, u vremenskom intervalu od t 0 do t 0 + t telo je prešlo put s = f(t 0 + t) f(t 0 ). Srednja brzina kretanja tela u vremenskom intervalu od t 0 do t 0 + t je v sr = s t = f(t 0 + t) f(t 0 ). t

32 148 Izvodi i diferencijali l l sl. 4 U opštem slučaju, srednja brzina v sr zavisi od momenta vremena t 0 i dužine trajanja kretanja t. Da bismo dobili trenutnu brzinu u trenutku t 0, računaćemo srednju brzinu na sve kraćim i kraćim vremenskim intervalima od t 0 do t 0 + t, tj. za sve manje t. Na ovaj način dobijamo da je trenutna brzina u vremenskom trenutku t 0 jednaka graničnoj vrednosti od v sr kad t teži nuli, tj. s v = lim t 0 t = lim t 0 f(t 0 + t) f(t 0 ). t Dakle, trenutna brzina tela, čiji je zakon kretanja dat sa s = f(t), u vremenskom tenutku t 0 jednaka je prvom izvodu funkcije s = f(t) za t = t 0, tj. v t=t0 = f (t 0 ). Primer 5. Neka se telo kreće pravolinijski konstantnom brzinom v. Dužina pred enog puta s od trenutka t = 0 do nekog trenutka t je s = f(t) = vt. U vremenskom intervalu od t 0 do t 0 + t telo pred e put s = f(t 0 + t) f(t 0 ) = v(t 0 + t) vt 0 = v t. Primetimo da pred eni put ne zavisi od trenutka t 0, već samo od dužine vremenskog intervala t. Srednja brzina na intervalu do t 0 do t 0 + t je v sr = s t = v t t = v, tj. jednaka je brzini kretanja, što je razumljivo, jer je brzina kretanja ( konstanta. ) s Naravno,itrenutnabrzinauvremenskomtrenutkut 0 jednakajev lim t 0 t = v.

33 224 Neodred eni integral 5. METODA PARCIJALNE INTEGRACIJE Tvrd enje 2. Ako su funkcije u(x) i v(x) diferencijabilne za svako x (a,b) i ako postoji primitivna funkcija funkcije v(x)u (x) za svako x (a,b), tada postoji i primitivna funkcija funkcije u(x)v (x) za svako x (a,b) i važi formula u(x)v (x)dx = u(x)v(x) v(x)u (x)dx, (5) odnosno, formula udv = u(x)v(x) vdu. (5 ) Dokaz. Dokaz tvrd enja direktno sledi iz formule za diferencijal proizvoda dve funkcije d(uv) = du v +u dv. Odavde, integracijom dobijamo, za svako x (a, b) d(uv) = u v = vdu+ udv, odakle direktno sledi tvrd enje, odnosno formula (5 ). Formula (5), odnosno (5 ) zove se formula parcijalne integracije. Primer 7. Izračunati integral xe x dx. Akouzmemo daje u = xidv = e x dx, sledi daje du = dxiv = e x,pa primenom formule (5 ) dobijamo xe x dx = xe x e x dx = xe x e x +C. xdx = x2 2. Ko- Primer 8. Izračunati integral x arctgxdx. Neka je u = arctgx, dv = xdx. Sledi du = dx 1+x 2, v = rišćenjem formule (5 ) dobijamo x arctgxdx = x2 2 arctgx 1 x 2 dx 2 1+x 2 = = x2 2 arctgx 1 x x2 2 x 2 dx = +1 2 arctgx 1 2 ( 1 1 x 2 +1 x 2 2 arctgx 1 2 (x arctgx)+c = 1 2 (x2 +1)arctgx 1 2 x+c. ) dx =

34 5. Metoda parcijalne integracije 225 Metodom parcijalne integracije, primenjenom jedan ili više puta, izračunavaju se integrali sledećeg oblika: P n (x)arctgxdx, P n (x)arcsinxdx, P n (x)ln k xdx (k N), P n (x)cosaxdx, P n (x)sinaxdx, P n (x)e ax dx, gde je P n (x) polinom n-tog stepena. Navedimo neke integrale koji se izračunavaju metodom parcijalne integracije 1. (a) e ax cosbxdx; (b) e ax sinbxdx. (a) Ako stavimo u = e ax i dv = cosbxdx, tada je du = a e ax dx i v = 1 sinbx, pa je b e ax cosbxdx = 1 b eax sinbx a b Integral e ax sinbxdx. e ax sinbxdx izračunavamo primenom formule (5 ) uzimajući da je u = e ax i dv = sinbx, odakle dobijamo da je du = a e ax dx i v = 1 cosbx. Dakle, b e ax sinbxdx = 1 b eax cosbx+ a b e ax cosbxdx. Sledi e ax cosbxdx = 1 b eax sinbx+ a b 2eax cosbxdx a2 b 2 e ax cosbxdx, a odavde konačno dobijamo e ax cosbxdx = (b) Analogno dobijamo e ax sinbxdx = 1 a 2 +b 2eax (bsinbx+acosbx)+c. 1 a 2 +b 2eax (asinbx bcosbx)+c.

35 226 Neodred eni integral 2. Integrali a 2 x 2 dx, a 2 +x 2 dx, x 2 a 2 dx, koje smo razmotrili u prethodnom odeljku, mogu se izračunati i metodom parcijalne integracije. a Nad imo integral 2 +x 2 dx. Ako uzmemo da je u = a 2 +x 2 i dv = dx, tada je du = v = x, pa sledi da je a 2 +x 2 dx = x a 2 +x 2 xdx a 2 +x 2 i x 2 dx a 2 a 2 +x = x a 2 +x 2 +x 2 a 2 dx, 2 a 2 +x 2 tj. a 2 +x 2 dx = x a 2 +x 2 a 2 +x 2 dx+a 2 dx a 2 +x 2, odnosno 2 a 2 +x 2 dx = x a 2 +x 2 +a 2 ln x+ a 2 +x 2 +C i konačno a 2 +x 2 dx = x a 2 2 +x 2 + a2 2 ln x+ a 2 +x 2 +C. Sličnim postupkom mogu se izračunati i preostala dva integrala. dx 3. Izračunajmo integral I n = (x 2 +a 2 (n N). ) n Za n = 1 imamo poznati integral dx I 1 = x 2 +a 2 = 1 a arctg x a +C. Neka je n > 1. Tada je dx I n = (x 2 +a 2 ) n = 1 a 2 +x 2 x 2 a 2 (x 2 +a 2 ) n dx = 1 dx a 2 (x 2 +a 2 ) n 1 1 x 2 dx a 2 (x 2 +a 2 ) n = 1 a 2I n 1 1 a 2 x xdx (x 2 +a 2 ) n. Dobijeni integral računamo primenom metode parcijalne integracije. Uzimamo u = x i dv = xdx (x 2 +a 2 ) n, odakle je du = dx i xdx v = (x 2 +a 2 ) n = 1 d(x 2 +a 2 ) 2 (x 2 +a 2 ) n = 1 1 2(n 1) (x 2 +a 2 ) n 1.

36 5. Metoda parcijalne integracije 227 Sledi I n = 1 a 2I n x ( a 2 2(n 1) (x 2 +a 2 ) n (n 1) ) dx (x 2 +a 2 ) n 1, tj. I n = 1 a 2I n x 2(n 1)a 2 (x 2 +a 2 ) n 1 1 2(n 1)a 2I n 1, i konačno I n = 1 ( ) 2n 3 a 2 2n 2 I x n 1 + 2(n 1)(x 2 +a 2 ) n 1 (n = 2,3,4,...). (6) Formula tipa (6) naziva se rekurentna formula (od latinske reči recurrens povratno). Pomoću formule (6) se integral I n izračunava pomoću integrala I n 1, integral I n 1 pomoću integrala I n 2 itd, i na kraju I 2 pomoću poznatog integrala I 1. Za n = 2 dobijamo iz (6) pri čemu je pa je I 2 = 1 x 2a 2I 1 + 2a 2 (x 2 +a 2 ), I 1 = dx x 2 +a 2 = 1 a arctg x a +, I 2 = 1 2a 3 arctg x a + x 2a 2 (x 2 +a 2 ) +C. Analogno možemo naći i rekurentnu formulu za izračunavanje integrala dx I n = (x 2 a 2 (n N). ) n Za n = 1 imamo poznati integral dx I 1 = x 2 a 2 = 1 2a ln x a x+a +C. Za n 2 je dx I n = (x 2 a 2 ) n = 1 ( a 2 1 x (I 2 ) dx a 2 n 1 (x 2 a 2 ) n x 2 a 2 (x 2 a 2 ) ndx = 1 a 2 ( 2n 3 2n 2 I n 1 + x 2 ) dx (x 2 a 2 ) n = x 2(n 1)(x 2 a 2 ) n 1 ),

37 228 Neodred eni integral dakle I n = 1 ( ) 2n 3 a 2 2n 2 I x n 1 + 2(n 1)(x 2 a 2 ) n 1 (n = 2,3,4,...). (7) Na primer, za n = 2 iz (7) dobijamo pri čemu je I 2 = 1 a 2 ( 1 2 I 1 + I 1 = dx x 2 a 2 = 1 2a ln ) x 2 (x 2 a 2, ) x a x+a +C, pa je I 2 = 1 4a 3 ln x a x+a x 2a 2 (x 2 a 2 ) +C. 4. Nad imo rekurentnu formulu za integral I n = sin n xdx (n = 2,3,4,...). Ako uzmemo da je u = sin n 1 x i dv = sinxdx, tada je du = (n 1)sin n 2 x cosxdx i v = cosx pa je I n = sin n 1 x cosx+(n 1) sin n 2 x cos 2 xdx = = sin n 1 x cosx+(n 1) sin n 2 x (1 sin 2 x)dx = = sin n 1 x cosx+(n 1) sin n 2 xdx (n 1) sin n xdx, tj. konačno I n = sin n 1 x cosx+(n 1)I n 2 (n 1)I n, I n = 1 n sinn 1 x cosx+ n 1 n I n 2 (n = 2,3,4,5...). (8) Na primer, za n = 2 imamo da je I 2 = sin 2 xdx = 1 2 sinxcosx+ 1 2 I 0 = 1 4 sin2x+ 1 dx = sin2x+ 1 2 x+c. Na potpuno isti način možemo naći i rekurentnu formulu za integral

3.1 Granična vrednost funkcije u tački

3.1 Granična vrednost funkcije u tački 3 Granična vrednost i neprekidnost funkcija 2 3 Granična vrednost i neprekidnost funkcija 3. Granična vrednost funkcije u tački Neka je funkcija f(x) definisana u tačkama x za koje je 0 < x x 0 < r, ili

Διαβάστε περισσότερα

IspitivaƬe funkcija: 1. Oblast definisanosti funkcije (ili domen funkcije) D f

IspitivaƬe funkcija: 1. Oblast definisanosti funkcije (ili domen funkcije) D f IspitivaƬe funkcija: 1. Oblast definisanosti funkcije (ili domen funkcije) D f IspitivaƬe funkcija: 1. Oblast definisanosti funkcije (ili domen funkcije) D f 2. Nule i znak funkcije; presek sa y-osom IspitivaƬe

Διαβάστε περισσότερα

Osnovni primer. (Z, +,,, 0, 1) je komutativan prsten sa jedinicom: množenje je distributivno prema sabiranju

Osnovni primer. (Z, +,,, 0, 1) je komutativan prsten sa jedinicom: množenje je distributivno prema sabiranju RAČUN OSTATAKA 1 1 Prsten celih brojeva Z := N + {} N + = {, 3, 2, 1,, 1, 2, 3,...} Osnovni primer. (Z, +,,,, 1) je komutativan prsten sa jedinicom: sabiranje (S1) asocijativnost x + (y + z) = (x + y)

Διαβάστε περισσότερα

SISTEMI NELINEARNIH JEDNAČINA

SISTEMI NELINEARNIH JEDNAČINA SISTEMI NELINEARNIH JEDNAČINA April, 2013 Razni zapisi sistema Skalarni oblik: Vektorski oblik: F = f 1 f n f 1 (x 1,, x n ) = 0 f n (x 1,, x n ) = 0, x = (1) F(x) = 0, (2) x 1 0, 0 = x n 0 Definicije

Διαβάστε περισσότερα

Matematka 1 Zadaci za drugi kolokvijum

Matematka 1 Zadaci za drugi kolokvijum Matematka Zadaci za drugi kolokvijum 8 Limesi funkcija i neprekidnost 8.. Dokazati po definiciji + + = + = ( ) = + ln( ) = + 8.. Odrediti levi i desni es funkcije u datoj tački f() = sgn, = g() =, = h()

Διαβάστε περισσότερα

Ispitivanje toka i skiciranje grafika funkcija

Ispitivanje toka i skiciranje grafika funkcija Ispitivanje toka i skiciranje grafika funkcija Za skiciranje grafika funkcije potrebno je ispitati svako od sledećih svojstava: Oblast definisanosti: D f = { R f R}. Parnost, neparnost, periodičnost. 3

Διαβάστε περισσότερα

a M a A. Može se pokazati da je supremum (ako postoji) jedinstven pa uvodimo oznaku sup A.

a M a A. Može se pokazati da je supremum (ako postoji) jedinstven pa uvodimo oznaku sup A. 3 Infimum i supremum Definicija. Neka je A R. Kažemo da je M R supremum skupa A ako je (i) M gornja meda skupa A, tj. a M a A. (ii) M najmanja gornja meda skupa A, tj. ( ε > 0)( a A) takav da je a > M

Διαβάστε περισσότερα

IZVODI ZADACI (I deo)

IZVODI ZADACI (I deo) IZVODI ZADACI (I deo) Najpre da se podsetimo tablice i osnovnih pravila:. C`=0. `=. ( )`= 4. ( n )`=n n-. (a )`=a lna 6. (e )`=e 7. (log a )`= 8. (ln)`= ` ln a (>0) 9. = ( 0) 0. `= (>0) (ovde je >0 i a

Διαβάστε περισσότερα

(P.I.) PRETPOSTAVKA INDUKCIJE - pretpostavimo da tvrdnja vrijedi za n = k.

(P.I.) PRETPOSTAVKA INDUKCIJE - pretpostavimo da tvrdnja vrijedi za n = k. 1 3 Skupovi brojeva 3.1 Skup prirodnih brojeva - N N = {1, 2, 3,...} Aksiom matematičke indukcije Neka je N skup prirodnih brojeva i M podskup od N. Ako za M vrijede svojstva: 1) 1 M 2) n M (n + 1) M,

Διαβάστε περισσότερα

Zadaci iz Osnova matematike

Zadaci iz Osnova matematike Zadaci iz Osnova matematike 1. Riješiti po istinitosnoj vrijednosti iskaza p, q, r jednačinu τ(p ( q r)) =.. Odrediti sve neekvivalentne iskazne formule F = F (p, q) za koje je iskazna formula p q p F

Διαβάστε περισσότερα

MATERIJAL ZA VEŽBE. Nastavnik: prof. dr Nataša Sladoje-Matić. Asistent: dr Tibor Lukić. Godina: 2012

MATERIJAL ZA VEŽBE. Nastavnik: prof. dr Nataša Sladoje-Matić. Asistent: dr Tibor Lukić. Godina: 2012 MATERIJAL ZA VEŽBE Predmet: MATEMATIČKA ANALIZA Nastavnik: prof. dr Nataša Sladoje-Matić Asistent: dr Tibor Lukić Godina: 202 . Odrediti domen funkcije f ako je a) f(x) = x2 + x x(x 2) b) f(x) = sin(ln(x

Διαβάστε περισσότερα

UNIVERZITET U NIŠU ELEKTRONSKI FAKULTET SIGNALI I SISTEMI. Zbirka zadataka

UNIVERZITET U NIŠU ELEKTRONSKI FAKULTET SIGNALI I SISTEMI. Zbirka zadataka UNIVERZITET U NIŠU ELEKTRONSKI FAKULTET Goran Stančić SIGNALI I SISTEMI Zbirka zadataka NIŠ, 014. Sadržaj 1 Konvolucija Literatura 11 Indeks pojmova 11 3 4 Sadržaj 1 Konvolucija Zadatak 1. Odrediti konvoluciju

Διαβάστε περισσότερα

18. listopada listopada / 13

18. listopada listopada / 13 18. listopada 2016. 18. listopada 2016. 1 / 13 Neprekidne funkcije Važnu klasu funkcija tvore neprekidne funkcije. To su funkcije f kod kojih mala promjena u nezavisnoj varijabli x uzrokuje malu promjenu

Διαβάστε περισσότερα

Fakultet tehničkih nauka, Softverske i informacione tehnologije, Matematika 2 KOLOKVIJUM 1. Prezime, ime, br. indeksa:

Fakultet tehničkih nauka, Softverske i informacione tehnologije, Matematika 2 KOLOKVIJUM 1. Prezime, ime, br. indeksa: Fakultet tehničkih nauka, Softverske i informacione tehnologije, Matematika KOLOKVIJUM 1 Prezime, ime, br. indeksa: 4.7.1 PREDISPITNE OBAVEZE sin + 1 1) lim = ) lim = 3) lim e + ) = + 3 Zaokružiti tačne

Διαβάστε περισσότερα

Zavrxni ispit iz Matematiqke analize 1

Zavrxni ispit iz Matematiqke analize 1 Građevinski fakultet Univerziteta u Beogradu 3.2.2016. Zavrxni ispit iz Matematiqke analize 1 Prezime i ime: Broj indeksa: 1. Definisati Koxijev niz. Dati primer niza koji nije Koxijev. 2. Dat je red n=1

Διαβάστε περισσότερα

radni nerecenzirani materijal za predavanja

radni nerecenzirani materijal za predavanja Matematika 1 Funkcije radni nerecenzirani materijal za predavanja Definicija 1. Kažemo da je funkcija f : a, b R u točki x 0 a, b postiže lokalni minimum ako postoji okolina O(x 0 ) broja x 0 takva da je

Διαβάστε περισσότερα

Granične vrednosti realnih funkcija i neprekidnost

Granične vrednosti realnih funkcija i neprekidnost Granične vrednosti realnih funkcija i neprekidnost 1 Pojam granične vrednosti Naka su x 0 R i δ R, δ > 0. Pod δ okolinom tačke x 0 podrazumevamo interval U δ x 0 ) = x 0 δ, x 0 + δ), a pod probodenom δ

Διαβάστε περισσότερα

Zadaci sa prethodnih prijemnih ispita iz matematike na Beogradskom univerzitetu

Zadaci sa prethodnih prijemnih ispita iz matematike na Beogradskom univerzitetu Zadaci sa prethodnih prijemnih ispita iz matematike na Beogradskom univerzitetu Trigonometrijske jednačine i nejednačine. Zadaci koji se rade bez upotrebe trigonometrijskih formula. 00. FF cos x sin x

Διαβάστε περισσότερα

MATRICE I DETERMINANTE - formule i zadaci - (Matrice i determinante) 1 / 15

MATRICE I DETERMINANTE - formule i zadaci - (Matrice i determinante) 1 / 15 MATRICE I DETERMINANTE - formule i zadaci - (Matrice i determinante) 1 / 15 Matrice - osnovni pojmovi (Matrice i determinante) 2 / 15 (Matrice i determinante) 2 / 15 Matrice - osnovni pojmovi Matrica reda

Διαβάστε περισσότερα

ELEMENTARNE FUNKCIJE dr Jelena Manojlović Prirodno-matematički fakultet, Niš

ELEMENTARNE FUNKCIJE dr Jelena Manojlović Prirodno-matematički fakultet, Niš 1 1. Osnovni pojmovi ELEMENTARNE FUNKCIJE dr Jelena Manojlović Prirodno-matematički fakultet, Niš Jedan od najvažnijih pojmova u matematici predstavlja pojam funkcije. Definicija 1.1. Neka su X i Y dva

Διαβάστε περισσότερα

radni nerecenzirani materijal za predavanja R(f) = {f(x) x D}

radni nerecenzirani materijal za predavanja R(f) = {f(x) x D} Matematika 1 Funkcije radni nerecenzirani materijal za predavanja Definicija 1. Neka su D i K bilo koja dva neprazna skupa. Postupak f koji svakom elementu x D pridružuje točno jedan element y K zovemo funkcija

Διαβάστε περισσότερα

Prvi pismeni zadatak iz Analize sa algebrom novembar Ispitati znak funkcije f(x) = tgx x x3. 2. Naći graničnu vrednost lim x a

Prvi pismeni zadatak iz Analize sa algebrom novembar Ispitati znak funkcije f(x) = tgx x x3. 2. Naći graničnu vrednost lim x a Testovi iz Analize sa algebrom 4 septembar - oktobar 009 Ponavljanje izvoda iz razreda (f(x) = x x ) Ispitivanje uslova Rolove teoreme Ispitivanje granične vrednosti f-je pomoću Lopitalovog pravila 4 Razvoj

Διαβάστε περισσότερα

Riješeni zadaci: Limes funkcije. Neprekidnost

Riješeni zadaci: Limes funkcije. Neprekidnost Riješeni zadaci: Limes funkcije. Neprekidnost Limes funkcije Neka je 0 [a, b] i f : D R, gdje je D = [a, b] ili D = [a, b] \ { 0 }. Kažemo da je es funkcije f u točki 0 jednak L i pišemo f ) = L, ako za

Διαβάστε περισσότερα

MATEMATIKA 2. Grupa 1 Rexea zadataka. Prvi pismeni kolokvijum, Dragan ori

MATEMATIKA 2. Grupa 1 Rexea zadataka. Prvi pismeni kolokvijum, Dragan ori MATEMATIKA 2 Prvi pismeni kolokvijum, 14.4.2016 Grupa 1 Rexea zadataka Dragan ori Zadaci i rexea 1. unkcija f : R 2 R definisana je sa xy 2 f(x, y) = x2 + y sin 3 2 x 2, (x, y) (0, 0) + y2 0, (x, y) =

Διαβάστε περισσότερα

Glava 1. Realne funkcije realne promen ive. 1.1 Elementarne funkcije

Glava 1. Realne funkcije realne promen ive. 1.1 Elementarne funkcije Glava 1 Realne funkcije realne promen ive 1.1 Elementarne funkcije Neka su dati skupovi X i Y. Ukoliko svakom elementu skupa X po nekom pravilu pridruimo neki, potpuno odreeni, element skupa Y kaemo da

Διαβάστε περισσότερα

FUNKCIJE - 2. deo. Logika i teorija skupova. 1 Logika FUNKCIJE - 2. deo

FUNKCIJE - 2. deo. Logika i teorija skupova. 1 Logika FUNKCIJE - 2. deo FUNKCIJE - 2. deo Logika i teorija skupova 1 Logika FUNKCIJE - 2. deo Inverzna korespondencija Neka je data korespondencija f A B. Tada korespondenciju f 1 B A definisanu sa f 1 = {(b, a) B A (a, b) f}

Διαβάστε περισσότερα

9. GRANIČNA VRIJEDNOST I NEPREKIDNOST FUNKCIJE GRANIČNA VRIJEDNOST ILI LIMES FUNKCIJE

9. GRANIČNA VRIJEDNOST I NEPREKIDNOST FUNKCIJE GRANIČNA VRIJEDNOST ILI LIMES FUNKCIJE Geodetski akultet, dr sc J Beban-Brkić Predavanja iz Matematike 9 GRANIČNA VRIJEDNOST I NEPREKIDNOST FUNKCIJE GRANIČNA VRIJEDNOST ILI LIMES FUNKCIJE Granična vrijednost unkcije kad + = = Primjer:, D( )

Διαβάστε περισσότερα

III VEŽBA: FURIJEOVI REDOVI

III VEŽBA: FURIJEOVI REDOVI III VEŽBA: URIJEOVI REDOVI 3.1. eorijska osnova Posmatrajmo neki vremenski kontinualan signal x(t) na intervalu definisati: t + t t. ada se može X [ k ] = 1 t + t x ( t ) e j 2 π kf t dt, gde je f = 1/.

Διαβάστε περισσότερα

8 Funkcije više promenljivih

8 Funkcije više promenljivih 8 Funkcije više promenljivih 78 8 Funkcije više promenljivih Neka je R skup realnih brojeva i X R n. Jednoznačno preslikavanje f : X R naziva se realna funkcija sa n nezavisno promenljivih čiji je domen

Διαβάστε περισσότερα

DRUGI KOLOKVIJUM IZ MATEMATIKE 9x + 6y + z = 1 4x 2y + z = 1 x + 2y + 3z = 2. je neprekidna za a =

DRUGI KOLOKVIJUM IZ MATEMATIKE 9x + 6y + z = 1 4x 2y + z = 1 x + 2y + 3z = 2. je neprekidna za a = x, y, z) 2 2 1 2. Rešiti jednačinu: 2 3 1 1 2 x = 1. x = 3. Odrediti rang matrice: rang 9x + 6y + z = 1 4x 2y + z = 1 x + 2y + 3z = 2. 2 0 1 1 1 3 1 5 2 8 14 10 3 11 13 15 = 4. Neka je A = x x N x < 7},

Διαβάστε περισσότερα

Jednodimenzionalne slučajne promenljive

Jednodimenzionalne slučajne promenljive Jednodimenzionalne slučajne promenljive Definicija slučajne promenljive Neka je X f-ja def. na prostoru verovatnoća (Ω, F, P) koja preslikava prostor el. ishoda Ω u skup R realnih brojeva: (1)Skup {ω/

Διαβάστε περισσότερα

SOPSTVENE VREDNOSTI I SOPSTVENI VEKTORI LINEARNOG OPERATORA I KVADRATNE MATRICE

SOPSTVENE VREDNOSTI I SOPSTVENI VEKTORI LINEARNOG OPERATORA I KVADRATNE MATRICE 1 SOPSTVENE VREDNOSTI I SOPSTVENI VEKTORI LINEARNOG OPERATORA I KVADRATNE MATRICE Neka je (V, +,, F ) vektorski prostor konačne dimenzije i neka je f : V V linearno preslikavanje. Definicija. (1) Skalar

Διαβάστε περισσότερα

Verovatnoća i Statistika I deo Teorija verovatnoće (zadaci) Beleške dr Bobana Marinkovića

Verovatnoća i Statistika I deo Teorija verovatnoće (zadaci) Beleške dr Bobana Marinkovića Verovatnoća i Statistika I deo Teorija verovatnoće zadaci Beleške dr Bobana Marinkovića Iz skupa, 2,, 00} bira se na slučajan način 5 brojeva Odrediti skup elementarnih dogadjaja ako se brojevi biraju

Διαβάστε περισσότερα

PROBNI TEST ZA PRIJEMNI ISPIT IZ MATEMATIKE

PROBNI TEST ZA PRIJEMNI ISPIT IZ MATEMATIKE Fakultet Tehničkih Nauka, Novi Sad PROBNI TEST ZA PRIJEMNI ISPIT IZ MATEMATIKE 1 Za koje vrednosti parametra p R polinom f x) = x + p + 1)x p ima tačno jedan, i to pozitivan realan koren? U skupu realnih

Διαβάστε περισσότερα

41. Jednačine koje se svode na kvadratne

41. Jednačine koje se svode na kvadratne . Jednačine koje se svode na kvadrane Simerične recipročne) jednačine Jednačine oblika a n b n c n... c b a nazivamo simerične jednačine, zbog simeričnosi koeficijenaa koeficijeni uz jednaki). k i n k

Διαβάστε περισσότερα

Neka su A i B proizvoljni neprazni skupovi. Korespondencija iz skupa A u skup B definiše se kao proizvoljan podskup f Dekartovog proizvoda A B.

Neka su A i B proizvoljni neprazni skupovi. Korespondencija iz skupa A u skup B definiše se kao proizvoljan podskup f Dekartovog proizvoda A B. Korespondencije Neka su A i B proizvoljni neprazni skupovi. Korespondencija iz skupa A u skup B definiše se kao proizvoljan podskup f Dekartovog proizvoda A B. Pojmovi B pr 2 f A B f prva projekcija od

Διαβάστε περισσότερα

Zadaci iz trigonometrije za seminar

Zadaci iz trigonometrije za seminar Zadaci iz trigonometrije za seminar FON: 1. Vrednost izraza sin 1 cos 6 jednaka je: ; B) 1 ; V) 1 1 + 1 ; G) ; D). 16. Broj rexea jednaqine sin x cos x + cos x = sin x + sin x na intervalu π ), π je: ;

Διαβάστε περισσότερα

1 Aksiomatska definicija skupa realnih brojeva

1 Aksiomatska definicija skupa realnih brojeva 1 Aksiomatska definicija skupa realnih brojeva Definicija 1 Polje realnih brojeva je skup R = {x, y, z...} u kojemu su definirane dvije binarne operacije zbrajanje (oznaka +) i množenje (oznaka ) i jedna binarna

Διαβάστε περισσότερα

SKUPOVI I SKUPOVNE OPERACIJE

SKUPOVI I SKUPOVNE OPERACIJE SKUPOVI I SKUPOVNE OPERACIJE Ne postoji precizna definicija skupa (postoji ali nama nije zanimljiva u ovom trenutku), ali mi možemo koristiti jednu definiciju koja će nam donekle dočarati šta su zapravo

Διαβάστε περισσότερα

Algebarske strukture sa jednom operacijom (A, ): Ako operacija ima osobine: zatvorenost i asocijativnost, onda je (A, ) polugrupa

Algebarske strukture sa jednom operacijom (A, ): Ako operacija ima osobine: zatvorenost i asocijativnost, onda je (A, ) polugrupa Binarne operacije Binarna operacija na skupu A je preslikavanje skupa A A u A, to jest : A A A. Pišemo a b = c. Označavanje operacija:,,,. Poznate operacije: sabiranje (+), oduzimanje ( ), množenje ( ).

Διαβάστε περισσότερα

Sume kvadrata. mn = (ax + by) 2 + (ay bx) 2.

Sume kvadrata. mn = (ax + by) 2 + (ay bx) 2. Sume kvadrata Koji se prirodni brojevi mogu prikazati kao zbroj kvadrata dva cijela broja? Propozicija 1. Ako su brojevi m i n sume dva kvadrata, onda je i njihov produkt m n takoder suma dva kvadrata.

Διαβάστε περισσότερα

4 Numeričko diferenciranje

4 Numeričko diferenciranje 4 Numeričko diferenciranje 7. Funkcija fx) je zadata tabelom: x 0 4 6 8 fx).17 1.5167 1.7044 3.385 5.09 7.814 Koristeći konačne razlike, zaključno sa trećim redom, odrediti tačku x minimuma funkcije fx)

Διαβάστε περισσότερα

KVADRATNA FUNKCIJA. Kvadratna funkcija je oblika: Kriva u ravni koja predstavlja grafik funkcije y = ax + bx + c. je parabola.

KVADRATNA FUNKCIJA. Kvadratna funkcija je oblika: Kriva u ravni koja predstavlja grafik funkcije y = ax + bx + c. je parabola. KVADRATNA FUNKCIJA Kvadratna funkcija je oblika: = a + b + c Gde je R, a 0 i a, b i c su realni brojevi. Kriva u ravni koja predstavlja grafik funkcije = a + b + c je parabola. Najpre ćemo naučiti kako

Διαβάστε περισσότερα

Apsolutno neprekidne raspodele Raspodele apsolutno neprekidnih sluqajnih promenljivih nazivaju se apsolutno neprekidnim raspodelama.

Apsolutno neprekidne raspodele Raspodele apsolutno neprekidnih sluqajnih promenljivih nazivaju se apsolutno neprekidnim raspodelama. Apsolutno neprekidne raspodele Raspodele apsolutno neprekidnih sluqajnih promenljivih nazivaju se apsolutno neprekidnim raspodelama. a b Verovatno a da sluqajna promenljiva X uzima vrednost iz intervala

Διαβάστε περισσότερα

Geometrija (I smer) deo 1: Vektori

Geometrija (I smer) deo 1: Vektori Geometrija (I smer) deo 1: Vektori Srdjan Vukmirović Matematički fakultet, Beograd septembar 2013. Vektori i linearne operacije sa vektorima Definicija Vektor je klasa ekvivalencije usmerenih duži. Kažemo

Διαβάστε περισσότερα

Prvi kolokvijum. y 4 dy = 0. Drugi kolokvijum. Treći kolokvijum

Prvi kolokvijum. y 4 dy = 0. Drugi kolokvijum. Treći kolokvijum 27. septembar 205.. Izračunati neodredjeni integral cos 3 x (sin 2 x 4)(sin 2 x + 3). 2. Izračunati zapreminu tela koje nastaje rotacijom dela površi ograničene krivama y = 3 x 2, y = x + oko x ose. 3.

Διαβάστε περισσότερα

1 Pojam funkcije. f(x)

1 Pojam funkcije. f(x) Pojam funkcije f : X Y gde su X i Y neprazni skupovi (X - domen, Y - kodomen) je funkcija ako ( X)(! Y )f() =, (za svaki element iz domena taqno znamo u koji se element u kodomenu slika). Domen funkcije

Διαβάστε περισσότερα

Veleučilište u Rijeci Stručni studij sigurnosti na radu Akad. god. 2011/2012. Matematika. Monotonost i ekstremi. Katica Jurasić. Rijeka, 2011.

Veleučilište u Rijeci Stručni studij sigurnosti na radu Akad. god. 2011/2012. Matematika. Monotonost i ekstremi. Katica Jurasić. Rijeka, 2011. Veleučilište u Rijeci Stručni studij sigurnosti na radu Akad. god. 2011/2012. Matematika Monotonost i ekstremi Katica Jurasić Rijeka, 2011. Ishodi učenja - predavanja Na kraju ovog predavanja moći ćete:,

Διαβάστε περισσότερα

Neka su A i B skupovi. Kažemo da je A podskup od B i pišemo A B ako je svaki element skupa A ujedno i element skupa B. Simbolima to zapisujemo:

Neka su A i B skupovi. Kažemo da je A podskup od B i pišemo A B ako je svaki element skupa A ujedno i element skupa B. Simbolima to zapisujemo: 2 Skupovi Neka su A i B skupovi. Kažemo da je A podskup od B i pišemo A B ako je svaki element skupa A ujedno i element skupa B. Simbolima to zapisujemo: A B def ( x)(x A x B) Kažemo da su skupovi A i

Διαβάστε περισσότερα

ASIMPTOTE FUNKCIJA. Dakle: Asimptota je prava kojoj se funkcija približava u beskonačno dalekoj tački. Postoje tri vrste asimptota:

ASIMPTOTE FUNKCIJA. Dakle: Asimptota je prava kojoj se funkcija približava u beskonačno dalekoj tački. Postoje tri vrste asimptota: ASIMPTOTE FUNKCIJA Naš savet je da najpre dobro proučite granične vrednosti funkcija Neki profesori vole da asimptote funkcija ispituju kao ponašanje funkcije na krajevima oblasti definisanosti, pa kako

Διαβάστε περισσότερα

1. Funkcije više promenljivih

1. Funkcije više promenljivih 1. Funkcije više promenljivih 1. Granične vrednosti funkcija više promenljivih Definicija 1. Funkcija f : D( R n R ima graničnu vrednost u tački (x 0 1, x 0 2,..., x 0 n D i jednaka je broju α R ako važi

Διαβάστε περισσότερα

3n an = 4n3/2 +2n+ n 5n 3/2 +5n+2 n a 2 n = n 2. ( 2) n Dodatak. = 0, lim n! 2n 6n + 1

3n an = 4n3/2 +2n+ n 5n 3/2 +5n+2 n a 2 n = n 2. ( 2) n Dodatak. = 0, lim n! 2n 6n + 1 Nizovi 5 a = 5 +3+ + 6 a = 3 00 + 00 3 +5 7 a = +)+) ) 3 3 8 a = 3 +3+ + +3 9 a = 3 5 0 a = 43/ ++ 5 3/ +5+ a = + + a = + ) 3 a = + + + 4 a = 3 3 + 3 ) 5 a = +++ 6 a = + ++ 3 a = +)!++)! +3)! a = ) +3

Διαβάστε περισσότερα

On predstavlja osnovni pojam, poput pojma tačke ili prave u geometriji. Suštinsko svojstvo skupa je da se on sastoji od elemenata ili članova.

On predstavlja osnovni pojam, poput pojma tačke ili prave u geometriji. Suštinsko svojstvo skupa je da se on sastoji od elemenata ili članova. Pojam skupa U matematici se pojam skup ne definiše eksplicitno. On predstavlja osnovni pojam, poput pojma tačke ili prave u geometriji. Suštinsko svojstvo skupa je da se on sastoji od elemenata ili članova.

Διαβάστε περισσότερα

ELEMENTARNA MATEMATIKA 2

ELEMENTARNA MATEMATIKA 2 ELEMENTARNA MATEMATIKA 1. Osnovni pojmovi o funkcijama Jedan od najvažnijih pojmova u matematici predstavlja pojam funkcije. Definicija 1.1. Neka su X i Y dva neprazna skupa. Funkcija f iz skupa X u skup

Διαβάστε περισσότερα

Zadatak 2 Odrediti tačke grananja, Riemann-ovu površ, opisati sve grane funkcije f(z) = z 3 z 4 i objasniti prelazak sa jedne na drugu granu.

Zadatak 2 Odrediti tačke grananja, Riemann-ovu površ, opisati sve grane funkcije f(z) = z 3 z 4 i objasniti prelazak sa jedne na drugu granu. Kompleksna analiza Zadatak Odrediti tačke grananja, Riemann-ovu površ, opisati sve grane funkcije f(z) = z z 4 i objasniti prelazak sa jedne na drugu granu. Zadatak Odrediti tačke grananja, Riemann-ovu

Διαβάστε περισσότερα

Neodred eni integrali

Neodred eni integrali Neodred eni integrali Definicija. Za funkciju F : I R, gde je I interval, kažemo da je primitivna funkcija funkcije f : I R ako je za svako I. F () f() Teorema 1. Ako je F : I R primitivna funkcija za

Διαβάστε περισσότερα

Granične vrednosti realnih nizova

Granične vrednosti realnih nizova Graiče vredosti realih izova Fukcija f : N R, gde je N skup prirodih brojeva a R skup realih brojeva, zove se iz realih brojeva ili reala iz. Opšti čla iza f je f(), N, i običo se obeležava sa f, dok se

Διαβάστε περισσότερα

Relacije poretka ure denja

Relacije poretka ure denja Relacije poretka ure denja Relacija na skupu A je relacija poretka na A ako je ➀ refleksivna ➁ antisimetrična ➂ tranzitivna Umesto relacija poretka često kažemo i parcijalno ured enje ili samo ured enje.

Διαβάστε περισσότερα

Matematiqki fakultet. Univerzitet u Beogradu. Domai zadatak

Matematiqki fakultet. Univerzitet u Beogradu. Domai zadatak Matematiqki fakultet Univerzitet u Beogradu Domai zadatak Zlatko Lazovi 30. decembar 2016. verzija 1.1 Sadraj 1 METRIQKI PROSTORI 2 1 1 METRIQKI PROSTORI a) Neka je (M, d) metriqki prostor i neka je (x

Διαβάστε περισσότερα

Odred eni integrali. Osnovne osobine odred enog integrala: f(x)dx = 0, f(x)dx = f(x)dx + f(x)dx.

Odred eni integrali. Osnovne osobine odred enog integrala: f(x)dx = 0, f(x)dx = f(x)dx + f(x)dx. Odred eni integrli Osnovne osobine odred enog integrl: fx), fx) fx) b c fx), fx) + c fx), 4 ) b αfx) + βgx) α fx) + β gx), 5 fx) F x) b F b) F ), gde je F x) fx), 6 Ako je f prn funkcij fx) f x), x R ),

Διαβάστε περισσότερα

Diskretna matematika. Prof. dr Olivera Nikolić

Diskretna matematika. Prof. dr Olivera Nikolić Diskretna matematika Prof. dr Olivera Nikolić onikolic@singidunum.ac.rs 1 OSNOVNI POJMOVI MATEMATIČKE LOGIKE 2 1. Diskretna matematika 2. Kontinualna matematika 3 Pojam diskretne matematike Diskretna matematika

Διαβάστε περισσότερα

Milan Merkle. Matematička analiza. Pregled teorije i zadaci. Treće izmenjeno i dopunjeno izdanje. Beograd, 2001.

Milan Merkle. Matematička analiza. Pregled teorije i zadaci. Treće izmenjeno i dopunjeno izdanje. Beograd, 2001. Milan Merkle Matematička analiza Pregled teorije i zadaci Treće izmenjeno i dopunjeno izdanje Beograd, 2001. Sadržaj Obavezno pročitati................................................... xi 1 Uvod u analizu........................................................

Διαβάστε περισσότερα

Na grafiku bi to značilo :

Na grafiku bi to značilo : . Ispitati tok i skicirati grafik funkcije + Oblast definisanosti (domen) Kako zadata funkcija nema razlomak, to je (, ) to jest R Nule funkcije + to jest Ovo je jednačina trećeg stepena. U ovakvim situacijama

Διαβάστε περισσότερα

Četrnaesto predavanje iz Teorije skupova

Četrnaesto predavanje iz Teorije skupova Četrnaesto predavanje iz Teorije skupova 27. 01. 2006. Kratki rezime prošlog predavanja: Dokazali smo teorem rekurzije, te primjenom njega definirali zbrajanje ordinalnih brojeva. Prvo ćemo navesti osnovna

Διαβάστε περισσότερα

Iskazna logika 1. Matematička logika. Department of Mathematics and Informatics, Faculty of Science, University of Novi Sad, Serbia.

Iskazna logika 1. Matematička logika. Department of Mathematics and Informatics, Faculty of Science, University of Novi Sad, Serbia. Matematička logika Department of Mathematics and Informatics, Faculty of Science,, Serbia oktobar 2012 Iskazi, istinitost, veznici Intuitivno, iskaz je rečenica koja je ima tačno jednu jednu istinitosnu

Διαβάστε περισσότερα

( x) ( ) ( ) ( x) ( ) ( x) ( ) ( ) ( ) ( ) ( ) ( ) ( ) ( )

( x) ( ) ( ) ( x) ( ) ( x) ( ) ( ) ( ) ( ) ( ) ( ) ( ) ( ) Zadatak 08 (Vedrana, maturantica) Je li unkcija () = cos (sin ) sin (cos ) parna ili neparna? Rješenje 08 Funkciju = () deiniranu u simetričnom području a a nazivamo: parnom, ako je ( ) = () neparnom,

Διαβάστε περισσότερα

π π ELEKTROTEHNIČKI ODJEL i) f (x) = x 3 x 2 x + 1, a = 1, b = 1;

π π ELEKTROTEHNIČKI ODJEL i) f (x) = x 3 x 2 x + 1, a = 1, b = 1; 1. Provjerite da funkcija f definirana na segmentu [a, b] zadovoljava uvjete Rolleova poučka, pa odredite barem jedan c a, b takav da je f '(c) = 0 ako je: a) f () = 1, a = 1, b = 1; b) f () = 4, a =,

Διαβάστε περισσότερα

Algebarske strukture

Algebarske strukture i operacije Univerzitet u Nišu Prirodno Matematički Fakultet februar 2010 Istraživačka stanica Petnica i operacije Operacije Šta je to algebra i apstraktna algebra? Šta je to algebarska struktura? Cemu

Διαβάστε περισσότερα

PREDAVANJA O STRUKTURI SKUPA REALNIH BROJEVA

PREDAVANJA O STRUKTURI SKUPA REALNIH BROJEVA PREDAVANJA O STRUKTURI SKUPA REALNIH BROJEVA 1. Prvo predavanje - funkcije i prirodni brojevi Cilj predavanja u prvoj sedmici je podsećanje na skupove brojeva koji su se koristili u prethodnom školovanju,

Διαβάστε περισσότερα

Ovo nam govori da funkcija nije ni parna ni neparna, odnosno da nije simetrična ni u odnosu na y osu ni u odnosu na

Ovo nam govori da funkcija nije ni parna ni neparna, odnosno da nije simetrična ni u odnosu na y osu ni u odnosu na . Ispitati tok i skicirati grafik funkcij = Oblast dfinisanosti (domn) Ova funkcija j svuda dfinisana, jr nma razlomka a funkcija j dfinisana za svako iz skupa R. Dakl (, ). Ovo nam odmah govori da funkcija

Διαβάστε περισσότερα

Više dokaza jedne poznate trigonometrijske nejednakosti u trokutu

Više dokaza jedne poznate trigonometrijske nejednakosti u trokutu Osječki matematički list 000), 5 9 5 Više dokaza jedne poznate trigonometrijske nejednakosti u trokutu Šefket Arslanagić Alija Muminagić Sažetak. U radu se navodi nekoliko različitih dokaza jedne poznate

Διαβάστε περισσότερα

( , treći kolokvij) 3. Na dite lokalne ekstreme funkcije z = x 4 + y 4 2x 2 + 2y 2 3. (20 bodova)

( , treći kolokvij) 3. Na dite lokalne ekstreme funkcije z = x 4 + y 4 2x 2 + 2y 2 3. (20 bodova) A MATEMATIKA (.6.., treći kolokvij. Zadana je funkcija z = e + + sin(. Izračunajte a z (,, b z (,, c z.. Za funkciju z = 3 + na dite a diferencijal dz, b dz u točki T(, za priraste d =. i d =.. c Za koliko

Διαβάστε περισσότερα

ANALIZA SA ALGEBROM I razred MATEMATI^KA LOGIKA I TEORIJA SKUPOVA. p q r F

ANALIZA SA ALGEBROM I razred MATEMATI^KA LOGIKA I TEORIJA SKUPOVA. p q r F ANALIZA SA ALGEBROM I razred MATEMATI^KA LOGIKA I TEORIJA SKUPOVA. Istinitosna tablica p q r F odgovara formuli A) q p r p r). B) q p r p r). V) q p r p r). G) q p r p r). D) q p r p r). N) Ne znam. Date

Διαβάστε περισσότερα

4. poglavlje (korigirano) LIMESI FUNKCIJA

4. poglavlje (korigirano) LIMESI FUNKCIJA . Limesi funkcija (sa svim korekcijama) 69. poglavlje (korigirano) LIMESI FUNKCIJA U ovom poglavlju: Neodređeni oblik Neodređeni oblik Neodređeni oblik Kose asimptote Neka je a konačan realan broj ili

Διαβάστε περισσότερα

ZBIRKA ZADATAKA IZ TEORIJE SKUPOVA

ZBIRKA ZADATAKA IZ TEORIJE SKUPOVA Sveučilište u Zagrebu PMF-Matematički odsjek Franka Miriam Brückler, Vedran Čačić, Marko Doko, Mladen Vuković ZBIRKA ZADATAKA IZ TEORIJE SKUPOVA Zagreb, 2009. Sadržaj 1 Osnovno o skupovima, relacijama

Διαβάστε περισσότερα

RIJEŠENI ZADACI I TEORIJA IZ

RIJEŠENI ZADACI I TEORIJA IZ RIJEŠENI ZADACI I TEORIJA IZ LIMES NIZOVA LIMES MONOTONIH NIZOVA GEOMETRIJSKOG REDA LIMES FUNKCIJA 1 2.4. LIMES NIZA I TEOREMI O LIMESIMA 2.4.1. Definicija limesa i konvergentnog niza 2.4.1.1 Riješeni

Διαβάστε περισσότερα

Prediktor-korektor metodi

Prediktor-korektor metodi Prediktor-korektor metodi Prilikom numeričkog rešavanja primenom KP: x = fx,, x 0 = 0, x 0 x b LVM α j = h β j f n = 0, 1, 2,..., N, javlja se kompromis izmed u eksplicitnih metoda, koji su lakši za primenu

Διαβάστε περισσότερα

Dužina luka i oskulatorna ravan

Dužina luka i oskulatorna ravan Dužina luka i oskulatorna ravan Diferencijalna geometrija Vježbe Rješenja predati na predavanjima, u srijedu 9. ožujka 16. god. Zadatak 1. Pokazati da je dužina luka invarijantna pod reparametrizacijom

Διαβάστε περισσότερα

Funkcija gustoće neprekidne slučajne varijable ima dva bitna svojstva: 1. Nenegativnost: f(x) 0, x R, 2. Normiranost: f(x)dx = 1.

Funkcija gustoće neprekidne slučajne varijable ima dva bitna svojstva: 1. Nenegativnost: f(x) 0, x R, 2. Normiranost: f(x)dx = 1. σ-algebra skupova Definicija : Neka je Ω neprazan skup i F P(Ω). Familija skupova F je σ-algebra skupova na Ω ako vrijedi:. F, 2. A F A C F, 3. A n, n N} F n N A n F. Borelova σ-algebra Definicija 2: Neka

Διαβάστε περισσότερα

Skupovi, relacije, funkcije

Skupovi, relacije, funkcije Chapter 1 Skupovi, relacije, funkcije 1.1 Skup, torka, multiskup 1.1.1 Skup Pojam skupa ne definišemo eksplicitno. Intuitivno skup prihvatamo kao konačnu ili beskonačnu kolekciju objekata (ili elemenata)u

Διαβάστε περισσότερα

POGLAVLJE 1 BEZUSLOVNA OPTIMIZACIJA. U ovom poglavlju proučavaćemo problem bezuslovne optimizacije:

POGLAVLJE 1 BEZUSLOVNA OPTIMIZACIJA. U ovom poglavlju proučavaćemo problem bezuslovne optimizacije: POGLAVLJE 1 BEZUSLOVNA OPTIMIZACIJA U ovom poglavlju proučavaćemo problem bezuslovne optimizacije: min f(x) (1.1) pri čemu nema dodatnih ograničenja na X = (x 1,..., x n ) R n. Probleme bezuslovne optimizacije

Διαβάστε περισσότερα

POTPUNO RIJEŠENIH ZADATAKA PRIRUČNIK ZA SAMOSTALNO UČENJE

POTPUNO RIJEŠENIH ZADATAKA PRIRUČNIK ZA SAMOSTALNO UČENJE **** MLADEN SRAGA **** 011. UNIVERZALNA ZBIRKA POTPUNO RIJEŠENIH ZADATAKA PRIRUČNIK ZA SAMOSTALNO UČENJE SKUP REALNIH BROJEVA α Autor: MLADEN SRAGA Grafički urednik: BESPLATNA - WEB-VARIJANTA Tisak: M.I.M.-SRAGA

Διαβάστε περισσότερα

Sistemi veštačke inteligencije primer 1

Sistemi veštačke inteligencije primer 1 Sistemi veštačke inteligencije primer 1 1. Na jeziku predikatskog računa formalizovati rečenice: a) Miloš je slikar. b) Sava nije slikar. c) Svi slikari su umetnici. Uz pomoć metode rezolucije dokazati

Διαβάστε περισσότερα

1 ISKAZNA I PREDIKATSKA LOGIKA Zadaci Rešenja SKUPOVI Zadaci RELACIJE Zadaci Rešenja...

1 ISKAZNA I PREDIKATSKA LOGIKA Zadaci Rešenja SKUPOVI Zadaci RELACIJE Zadaci Rešenja... Sadržaj 1 ISKAZNA I PREDIKATSKA LOGIKA 3 1.1 Zadaci............................... 6 1.2 Rešenja.............................. 8 2 SKUPOVI 13 2.1 Zadaci............................... 16 2.2 Rešenja..............................

Διαβάστε περισσότερα

MATEMATIKA II. Dr Boban Marinković

MATEMATIKA II. Dr Boban Marinković MATEMATIKA II VEŽBE Dr Boban Marinković 1 Neodredjeni integral dx = x + C, dx x = ln x + C, dx = arcsin x + C, 1 x 2 a x dx = ax ln a + C, cos x dx = sin x + C, dx x 2 a = 1 2 2a ln x a x + a + C, dx x2

Διαβάστε περισσότερα

METODA SEČICE I REGULA FALSI

METODA SEČICE I REGULA FALSI METODA SEČICE I REGULA FALSI Zadatak: Naći ulu fukcije f a itervalu (a,b), odoso aći za koje je f()=0. Rešeje: Prvo, tražimo iterval (a,b) a kome je fukcija eprekida, mootoa i važi: f(a)f(b)

Διαβάστε περισσότερα

Gradimir V. Milovanović MATEMATIČKA ANALIZA I

Gradimir V. Milovanović MATEMATIČKA ANALIZA I Gradimir V. Milovanović Radosav Ž. D ord ević MATEMATIČKA ANALIZA I Predgovor Ova knjiga predstavlja udžbenik iz predmeta Matematička analiza I koji se, počev od školske 2004/2005. godine, studentima Elektronskog

Διαβάστε περισσότερα

Kompleksni brojevi. Algebarski oblik kompleksnog broja je. z = x + iy, x, y R, pri čemu je: x = Re z realni deo, y = Im z imaginarni deo.

Kompleksni brojevi. Algebarski oblik kompleksnog broja je. z = x + iy, x, y R, pri čemu je: x = Re z realni deo, y = Im z imaginarni deo. Kompleksni brojevi Algebarski oblik kompleksnog broja je z = x + iy, x, y R, pri čemu je: x = Re z realni deo, y = Im z imaginarni deo Trigonometrijski oblik kompleksnog broja je z = rcos θ + i sin θ,

Διαβάστε περισσότερα

y x = k = const, gde je x bilo koja promena veličine x, a y odgovarajuća promena y. Ako je = k za svako x i svako h 0.

y x = k = const, gde je x bilo koja promena veličine x, a y odgovarajuća promena y. Ako je = k za svako x i svako h 0. 73 7 Diferenciranje 7. Marginalna funkcija i izvod Ako su dve veličine, y i x, povezane linearnom funkcijom, y = f(x) = kx + n, onda se y menja ravnomerno u odnosu na x, tj. važi formula (43) y x = k =

Διαβάστε περισσότερα

TAČKA i PRAVA. , onda rastojanje između njih računamo po formuli C(1,5) d(b,c) d(a,b)

TAČKA i PRAVA. , onda rastojanje između njih računamo po formuli C(1,5) d(b,c) d(a,b) TAČKA i PRAVA Najpre ćemo se upoznati sa osnovnim formulama i njihovom primenom.. Rastojanje između dve tačke Ako su nam date tačke Ax (, y) i Bx (, y ), onda rastojanje između njih računamo po formuli

Διαβάστε περισσότερα

Eksponencijalna i logaritamska funkcija

Eksponencijalna i logaritamska funkcija 16 1. UVOD U ANALIZU Rešenje. Kako je ovo neprava funkcija, deljenjem nalazimo da je (11) f() = 1 + 5 6 + 1 3 5 + 6 = 1 + 5 6 + 1 ( )( 3). Prema postupku navedenom u teoremi 1.7, važi razlaganje odnosno

Διαβάστε περισσότερα

Neprekinute funkcije i limesi Definicija neprekinute funkcije i njen odnos prema limesu Asimptote Svojstva neprekinutih funkcija

Neprekinute funkcije i limesi Definicija neprekinute funkcije i njen odnos prema limesu Asimptote Svojstva neprekinutih funkcija Sadržaj: Nizovi brojeva Pojam niza Limes niza. Konvergentni nizovi Neki važni nizovi. Broj e. Limes funkcije Definicija esa Računanje esa Jednostrani esi Neprekinute funkcije i esi Definicija neprekinute

Διαβάστε περισσότερα

ZADATAKA IZ MATEMATIKE 2

ZADATAKA IZ MATEMATIKE 2 Mr VENE T BOGOSLAVOV ZBIRKA REŠENIH ZADATAKA IZ MATEMATIKE 5 ispravljeno izdanje ZAVOD ZA UDŽBENIKE BEOGRAD Redaktor i recenzent DOBRILO TOŠIĆ Urednik MILOLJUB ALBIJANIĆ Odgovorni urednik MILORAD MARJANOVIĆ

Διαβάστε περισσότερα

Skup svih mogućih ishoda datog opita, odnosno skup svih elementarnih događaja se najčešće obeležava sa E. = {,,,... }

Skup svih mogućih ishoda datog opita, odnosno skup svih elementarnih događaja se najčešće obeležava sa E. = {,,,... } VEROVTNOĆ - ZDI (I DEO) U računu verovatnoće osnovni pojmovi su opit i događaj. Svaki opit se završava nekim ishodom koji se naziva elementarni događaj. Elementarne događaje profesori različito obeležavaju,

Διαβάστε περισσότερα

5 Sistemi linearnih jednačina. a 11 x 1 + a 12 x a 1n x n = b 1 a 21 x 1 + a 22 x a 2n x n = b 2.

5 Sistemi linearnih jednačina. a 11 x 1 + a 12 x a 1n x n = b 1 a 21 x 1 + a 22 x a 2n x n = b 2. 5 Sistemi linearnih jednačina 47 5 Sistemi linearnih jednačina U opštem slučaju, pod sistemom linearnih jednačina podrazumevamo sistem od m jednačina sa n nepoznatih x 1 + a 12 x 2 + + a 1n x n = b 1 a

Διαβάστε περισσότερα

KONAČNA MATEMATIKA Egzistencija kombinatornih konfiguracija Dirichlet-ov i Ramseyev teorem

KONAČNA MATEMATIKA Egzistencija kombinatornih konfiguracija Dirichlet-ov i Ramseyev teorem Природно-математички факултет, Универзитет у Нишу, Србија http://www.pmf.ni.ac.yu/mii Математика и информатика 1 (3) (2009), 19-24 KONAČNA MATEMATIKA Egzistencija kombinatornih konfiguracija Dirichlet-ov

Διαβάστε περισσότερα

Teorija skupova. Matko Males Split. lipanj 2003.

Teorija skupova. Matko Males Split. lipanj 2003. Teorija skupova Matko Males Split lipanj 2003. 2 O pojmu skupa A, B, C,... oznake za skupove a, b, c,... oznake za elemente skupa a A, a / A Skup je posve odredjen svojim elementima, tj u potpunosti je

Διαβάστε περισσότερα

KURS IZ MATEMATIKE I

KURS IZ MATEMATIKE I UČITELJSKI FAKULTET U SOMBORU dr Aleksandar Petojević KURS IZ MATEMATIKE I TEORIJA I REŠENI ZADACI Sombor, 2003. Glava 1 Matematička logika 1.1 Teorija Definicija 1. Iskazi su one rečenice o kojima ima

Διαβάστε περισσότερα

DELJIVOST CELIH BROJEVA

DELJIVOST CELIH BROJEVA DELJIVOST CELIH BROJEVA 1 Osnovne osobine Definicija 1.1 Nea su a 0 i b celi brojevi. Ao postoji ceo broj m taav da je b = ma, onda ažemo da je a delitelj ili fator broja b, b je sadržalac, višeratni ili

Διαβάστε περισσότερα

I N Ž E N J E R S K A M A T E M A T I K A 1. P r e d a v a n j a z a d e v e t u s e d m i c u n a s t a v e (u akademskoj 2009/2010.

I N Ž E N J E R S K A M A T E M A T I K A 1. P r e d a v a n j a z a d e v e t u s e d m i c u n a s t a v e (u akademskoj 2009/2010. I N Ž E N J E R S K A M A T E M A T I K A Verba volant, scripta manent. [Riječi odlijeću, pisano ostaje. Ono što se kaže lako je zaboraviti, ali ono što je napisano ne može se poreći.] ( Latinska izreka

Διαβάστε περισσότερα