инфо 12 Љубисав Орбовић Др Мирослав Пола века ужичке ортопедије Радничка права на маргини portal jugozapadne Srbije

Transcript

1

2

3 инфо 4Расим Љајић 8Ружица Марјановић 12 Љубисав Орбовић 13 Др Мирослав Јевтић 21 Милосав Тешић 26 Микица Веснић О реконструкцији Голије ВИТЕЗ ПОЗИВА Радничка права на маргини Пола века ужичке ортопедије МЛИНСКО КОЛО Најбољи аутмобилиста Централне Европе portal jugozapadne Srbije DIREKTOR: Petar Petrovi} GLAVNI I ODGOVORNI UREDNIK: Zorica \okovi} REDAKCIJA: Zoran Jeremi} (zamenik glavnog urednika), Radojka Eri}, Dragica Cvijovi} PRIPREMA: [tamparija "Grafoprint" U`ice KONTAKT: redakcija , oglasno , urednik , marketing , faks , 066/ ЖИРО РАЧУН:

4 хроника ДЕЧИЈЕ ОДМАРАЛИШТЕ ГОЛИЈА НА ЗЛАТИБОРУ Идуће године и затворен базен Завршена прва фаза реконструкције Дечијег одмаралишта Голија на Златибору вредности 21 милион динара. Расим Љајић: У циљу развоја дечијег и омладинског туризма идуће године финансијски ћемо подржати градњу затвореног базена. Ваучери за стране госте од почетка идуће године. Нови изглед дечијег одмаралишта са доградњом спрата Обилазак дечијих соба у којима више нема кревета на спрат Градоначелник Ужица Тихомир Петковић означио је годину на измаку годином значајних инвестиција у пројекте туризма и упутио речи захвалности републичком Министасрву туризма за подршку. Он је додао да је преко Министарства реализовано 13 милиона динара за реконструкцију Дечијег одмаралишта на Златибору. Златиборски округ добио је 3,6 милиона динара за постављање сигнализације за најзначајније туристичке објекте, док је за обележавање пешачких стаза на Тари издвојено 1,5 милиона динара. За реконструкцију спомен дома на Кадињачи опредељено је 3 милиона динара. - Вредност радова на доградњи зграде Дечијег Одмаралишта на Златибору и покривање игралишта је 16, 7 милиона динара и највећи део финансиран је средствима Министарства туризма у износу од 13 милиона динара. Добијено је нових 300 квадрата простора и 32 лежаја. Радове је извео краљевачки Еуротермик, а општина Чајетина се одрекла 5,6 милиона динара доприноса за комуналну изградњу - рекао је градоначелник Ужица. Министар туризма Расим Љајић изјавио је тобом обиласка објекта да управо завршени радови на Голији представљају модел како треба сарађивати наводећи релацију општина Чајетина, град Ужице, одмаралиште и Министарство туризма. Он је навео да је Златибор најпосећенија планина у Србији у првих десет месеци ове године са туриста што је 31 одсто више него у истом периоду прошле године. - Радује чињеница да је 41 одсто више страних туриста, или странаца је посетило Златибор у првих десет месеци ове године. Потенцијал је да овај број туриста буде и већи и зато ћемо наставити са улагањима и инвестицијама. У плану је градња затвореног базена у оквиру одмаралишта Голија у циљу развоја дечијег и омладинског туризма. Надам се да ће бити изграђен и фудбалски терен са вештачком травом за млађе категорије фудбалера који ће долазити на припреме - рекао је министар туризма Расим Љајић. Директор Дечијег одмаралишта Златибор Владан Цупарић каже да у Голији предстоји изградња затвореног базена и надоградња још осам соба, изградња зидане спортске хале, завршетак тениских терена и терена за одбојку на песку. Без комуналног опремања за ове радове потребно је издвојити 40 милиона динара уз очекивано ослобађање за комунално опремање од стране општине Чајетина. - Надоградњом осам нових соба добићемо још 300 квадратних метара пословног простора и 32 нова лежаја, а градњом затворених базена деци ћемо омогућити нове садржаје током одвијања рекреативне наставе - истиче директор Цупарић. У републичком буџету за наредну годину обезбеђено је 660 милиона динара за различите инфраструктурне области туризма, а ове године за наведену намену утрошено је 570 милиона динара, рекао је министар и позвао све заинтересоване да благовремено припреме пројекте, јер конкурс креће од 1. јануара. Министар је најавио ваучере за долазак страних гостију што је почетак финансирања домаћег туризма на овај начин. Најмања група странаца која може да их користи је петнаест туриста и за ову намену опредељено је 120 милиона динара подстицаја или за три ноћења десет, односно петнаест евра за више дана по туристи. Ино-пензионери ће моћи да користе ваучере и очекује се страних гостију на овај начин. За ову повластицу у буџету је опредељено 230 милиона динара као подршка. Министар Љајић је изнео и позитивне ефекте коришћења ваучера у протекла три месеца и додао да ће се са добром праксом наставити и убудуће. Жанка Ерић 4

5 друштво УЖИЦЕ Багрема више нема На парцели где је био ресторан Багрем у Косовској 1, на 776 метара квадратних, предвиђа се изградња пословно-стамбеног објекта. Рушење Багрема Петар Вујадиновић -Имамо и веома интересантну локацију у Улици Димитрија Туцовића, где се налази зграда у којој су смештене политичке странке и Удружење пчелара. Овде су и објекат и парцела у јавној својини града и штета је да их не ставимо у функцију нове градње. То је само једна од неколико сличних локација које ћемо анализирати у наредном периоду као и измене неких планова. Постоје локације које су намењене, на пример за спорт, а очигледно је да ни у блиској ни даљој будућности ту неће бити спортских терена. То је случај са локацијом у Севојну која се налази на три метра од Слободне зоне и захвата више од четири хектара и у наставку има још 18 хектара. То је преко 22 хектара у јавној својини града. Већ имамо инвеститоре који су заинтересовани да улажу на овом простору у друге намене, не у спортске терене. Прошлог викенда сршен је ресторан Багрем у центру Ужица, смештен у Косовској улици бр. 1. Саграђен је седамдесетих година прошлог века, пословао у оквиру некадашњег угоститељског предузећа Слога и најдуже је служио за извођење праксе ученика угоститељске струке који су се школовали у Ужицу. Багрем је, пре свега, због своје лепе баште био стециште и уметника, а посебно новинара. Плац на којем се налазио, Град Ужице је, на основу одлуке Скупштине, пре месец дана огласио за продају и данас ће бити изабран купац, а то ће бити онај ко буде понудио највећу цену. Почетна је 249 хиљада евра у динарској противвредности, а површина плаца је 776 метара квадратних. Закључно са прошлом средом, било је три заинтересована купца, а може бити изграђен пословно стамбени објекат. Наиме, како нам је рекао Петар Вујадиновић, начелник Градске управе за послове органа града, општу управу и друштвене делатности, парцела на којој се налазио ресторан Багрем је у јавној својини града Ужица, а да се објекат, односно, ресторан, у Катастру водио на Слоги, али као држаоцу, јер није имао ниједну дозволу, био је привременог карактера. -Током целе ове године, органи града, почев од градоначелника, водили су преговоре са садашњим власницима Слоге, најпре у вези дуга који Слога има према Граду по основу неплаћених пореза који су до сада нарасли на око 70 милиона динара. Једна од идеја била је да Град откупи Багрем да би се тај дуг умањио, али до тога није дошло, иако је рађена процена грађевинске вредности објекта која је била око 70 хиљада евра. Тако је градоначелник, 3. јула упутио допис Слоги у којем је захтевано уклањање Багрема. Међутим, објекат није уклоњен у датом року од 30 дана. После 3. августа, на основу информација којима располажемо, Слога је поднела захтев за легализацију овог објекта с обзиром да нема ни грађевинску нити употребну дозволу. Овај захтев поднет је по истеку свих рокова по тада важећем Закону за легализацију, а још увек није био донет Закон о озакоњењу. Овај захтев је одбачен. После тога, 16. октобра, грађевинска инспекција Градске управе за комуналну полицију и инспекцијске послове доноси решење којим се налаже Слоги да у року од седам дана уклони Багрем. На ово решење Слога је изјавила жалбу Министарству грађевинарства, саобраћаја и инфраструктуре од којег је Град 17. новембра добио другостепено решење којим се жалба одбија. После месец дана, ми смо уклонили објакат у складу са важећим законима,- каже за Вести Петар Вујадиновић. По његовим речима, управљање непокретностима у јавној својини ових дана биће проглашено јавном политиком државе. -То значи да ће то бити веома озбиљна стратегија располагања имовином у јавној својини, не само државе, већ и локалних самоуправа. Према томе, немамо право да објекти који су нелегални на парцелама у јавној својини стоје тако бесконачно и да на тај начин ометамо даљу изградњу, развој града и привлачење инвестиција. Лично мислим да Град треба да продаје све оне парцеле које нису у функцији вршења надлежности локалне самоуправе, као што је парцела на којој се налазио Багрем. Она локалној самоуправи није доносила никакав приход, већ имамо само неплаћање обавеза пореских обвезника који су га користили. Продајом парцеле, осим новца који ће добити Град при продаји, у будућ- 5 ности ћемо имати приход и од пореза на пренос апсолутних права, од доприноса за уређење грађевинског земљишта, као и од пореза на имовину будућих корисника новог простора који буде изграђен на овом плацу,- истиче Вујадиновић. Рада Поповић

6 политика ПРОГРАМ ДЕМОКРАТСКЕ СТРАНКЕ ПРОТИВ СИРОМАШТВА И НЕРАВНОПРАВНЕ РАСПОДЕЛЕ ДРУШТВЕНОГ БОГАТСТВА Повећаћемо минималну цену рада Председник Демократске странке Бојан Пајтић обећао је да ће ова странка повећати цену рада када преузме одговорност у Србији. Пајтић сматра да је скандалозно што Влада Србије није дозволила повећање минималне зараде с обзиром на огроман број сиромашних људи и раст животних трошкова. Гавриловић, Пајтић и Марковић Представљање програма у сали Градске скупштине Представљајући у Ужицу програм ДС-а који се односи на борбу против сиромаштва и неравноправне расподеле друштвеног богатства председник ДС-а је рекао да ће ова странка обезбедити порески и фискални систем који ће подстаћи послодавце да поделе профит с радницима. - На тај начин ћемо обезбедити да људи имају много бољи стандард, а послодавци бољи амбијент привређивања и задовољне раднике. Самим тим повећаћемо потрошњу и укупан стандард грађана - рекао је Пајтић на промоцији у Ужицу која је одржана у великој сали Градске скупштине у среду 16. децембра ове године. Пајтић је додао да је програмом ДС-а дефинисан развој пољопривреде Србије наводећи значај сточарства за ужички крај и значај подршке воћарству и малинарству кроз аграрни фонд са каматом од 1,5 одсто. - Кроз програме младим брачним паровима који желе да живе на селу обезбедићемо куће на начин како је то решила Покрајинска влада Војводине - рекао је председник демократа. Он је додао да је ДС друга по величини странка у Србији са 11 одсто подршке. Пајтић каже да то још није довољно за победу против СНС-а, али да до избора "има времена" и подстицај делу бирачког тела који апстинира и мотивацију да изађе на изборе. - Како се ближе избори ДС је све снажнија и добија све већу подршку - рекао је Пајтић и додао да ова странка има обавезу да врати поверење гласача, јер се показало и инфраструктурно, кадровски и програмски да може да парира постојећем режиму и победи. Потпредседник ДС-а и председник ужичких демократа Јован Марковић сматра да с обзиром на троипогодишње искуство са актуелном локалном влашћу у Ужицу грађани имају право да траже бољу политичку понуду. - Коалиција на власти није направила ни један нови пројекат и реализовала нове идеје. С друге стране подигли су порезе и зауставили изградњу пројеката који су били започети. Нису завршили послове око Универзитета, отпадних вода и не постоји ни један план како ће Ужице да се развија у наредном периоду - рекао је Марковић у објашњењу зашто је ова странка заједно са грађанима кренула да прави нови програм и приоритете развоја Ужица. Он каже да приоритети подразумевају запошљавање људи, завршетак започетих пројеката и нове идеје за Ужице. Поводом одласка Борка Стефановића из ДС-а потпредседник Марковић је рекао да му је жао што је донео такву одлуку, али да су се и раније дешавали покушаји прављења бољих политичких опција од Демократске странке, али без успеха. Промоцији програма ДС-а у Ужицу поред чланова и симпатизера странке присуствовала је и народна посланица Александра Јерков и потпредседник СНП-а Милан Стаматовић. Ж.Ерић ТРИБИНА ДРУШТВА ИСТОРИЧАРА УЖИЦА Балкан и Велика Британија У сали Регионалне привредне коморе Друштво историчара Ужица прошлог петка, 11. децембра, организовало је трибину под називом Балкан у оквиру интереса Велике Британије у 19. веку. О овој теми говорио је историчар Милан Кутлешић, истраживач сарадник Историјског института Београда. Окупљене на трибини у име организатора поздравио је Немања Спаловић, председник Друштва историчара Ужица и истакао да Друштво оваквим трибинама жели да заинтересује грађане за ближу и даљу прошлост и појаве чији се утицај и данас осећа. Г. М. АРИЉЕ Поново промена власти Досадашња ариљска опозиција коју чине СНС, НС, СПО, СПС и ПУПС преузела је у уторак увече власт у овој општини, рекао је Зоран Тодоровић, председник Општинског одбора напредњака. Мићун Веселиновић из СПС-а нови је председник ариљске Скупштине, док је Миљана Вукотић постављена на функцију секретара.,,седници је присуствало 18 од укупно 34 одборника, што значи да имамо потребну већину за рад локалног парламента, а салу је напустило 16 одборника који су остали у мањини. Седница је заказана на захтев 12 одборника опозиције рекао је Зоран Тодоровић председник ОО СНС и кандидат за председника општине. Он је додао да су разрешени дужности досадашњи председник Милан Николић, његов заменик и Општинско веће. 6 Са друге стране, досадашњи председник Скупштине Мирослав Миливојевић тврди да је до овог преокрета дошло на незаконит начин, јер је он започету седницу прекинуо и заказа наставак за 22.децембар у 12 часова. Он је рекао да је на предлог ариљске опозиције данас одржана 31. седница Скупштине општине са предлогом да се изабере нови секретар локалног парламента. Ми смо предложили Јелену Глогињу, али након гласања утврђено је да је за ову кандидаткињу гласало 17 одборника, али исто толико против. С обзиром на то да није било довољно гласова за избор, а самим тим услед немања секретара, седница није могла да се одржи, рекао је за Глас западне Србије Миливојевић и додао да је одборник Драгиша Терзић предложио да се седница одложи. С. М.

7 хроника ЈАВНА РАСПРАВА О буџету за наредну годину Током јавне расправе грађани су између осталог постављали питања која су се односила на завршетак хале у Крчагову, асфалтирање путева, подстицаје у пољопривреди, завршетак радова на водоводу Бела Земља. Радиша Марјановић, председник Градске скупштине Ужица У великој сали Градске скупштине у суботу 12. децембра одржана је јавна расправа о буџету за идућу годину којом је председавао председник ужичког парламента Радиша Марјановић. Расправи је присуствовало преко четрдесет грађана, представници Удружења и политичких партија, градоначелник и заменик градоначелника Ужица, чланови Градског већа и директори јавних предузећа. Члан Градског већа Зоран Аџић поднео је уводно излагање о буџету у коме су планирани приходи и расходи од 2,5 милијарди динара. Током двочасовне расправе грађани су постављали питања и давали сугестије и она су се према белешци председника ужичке Скупштине Радише Марјановића односиле на завршетак спортске хале у Крчагову, употребну дозволу за Градски стадион, уређење простора за дечије игралиште на простору између улице Немањине и Николе Пашића, завршетак радова на водоводу на Белој земљи и обезбеђење употребне дозволе за водовод, изградњу Вртића на Белој земљи, помоћ за Спомен дом у Дрежнику и активности у Месној заједници Дрежник, иницијативу за изградњу Вртића за потребе пет села односно три месне заједнице Горјани, Злакуса и Крвавци при ОШ у Крвавцима, асфалтирање кракова у МЗ Каранпут у Лелићима, иницијативу за изградњу пешачке стазе од Базена до школе за слушно оштећену децу, завршетак степеништа до Белог гробља, уређење партерног простора око Медицинске школе, уређење Белог гробља (Лапидаријум), приходе буџета који би се обезбедили од кабловских оператера и накнаде од загађивача животне средине, Студију такси превоза, oдржавање игралишта на територији града, подстицаје за развој пољопривреде, поспешивање развоја привреде (подстицаји потенцијалним инвеститорима за отварање радних места, јер за то не постоји позиција у буџету), активности удружења потрошача града Ужица, санацију штете од котларнице у Блоку Златибор, иницијативу да грађани под повољнијим условима могу увести грејање на гас, атарске путеве по селима и изградњу бунара... На постављена питања током јавне расправе одговарали су градоначелник и заменик градоначелника Ужица, чланови Градског већа и директор ЈП ''Дирекција за изградњу''. Одборници ће о градском буџету за идућу годину расправљати на седници која је заказана за 17. децембар ове године. Ж.Ерић ФОРУМ ЖЕНА СДПА-а Радост даривања У оквиру манифестације одржана и хуманитарна акција За треће дете у години, а прикупљена средства ће бити даривана породици која у породилишту у Новој години прва добије треће дете. Данијела Ђорђевић Арсић, поздравна реч Форум жена Социјалдемократске партије Србије организовао је манифестацију Радост даривања која је одржана у Градском културном центру. У оквиру манифестације одржана је дводневна продајна изложба рукотворина уз учешће преко двадесет излагача и хуманитарна акција За треће дете у години. Председница Форума жена СДПС-а Данијела Ђорђевић Арсић рекла је на свечаности отварања да је циљ манифестације неговање традиције етно стваралаштва и преношење на будуће нараштаје. Председник ужичког одбора СДПС-а и координатор рада странке на нивоу Златиборског округа Љубиша Ђокић с поносом истиче да половину чланства СДПС-а чине жене. - Манифестација Радост даривања треба да нас подсети одакле смо и које вредности треба да негујемо. Новац прикупљен у хуманитарној акцији биће уручен породици која у ужичком породилишту у Новој години прва добије треће 7 дете - наводи Ђокић. Изложбу Радост даривања отворила је градска већница Јелена Васовић, а у културно-уметничком програму у наступили су женска певачка група Треће доба из Косјерића и КУД Завичај из Злакусе. Манифестација је симболично уприличена 10. децембра ове године на Дан људских права који је установљен давне године у Уједињеним нацијама у славу поштовања права човека без обзира на расу, пол, језик и веру. Ж.Е.

8 интервју У саопштењу Лиге експерата поводом награда истиче се да витешке врлине нису ишчезле у друштву са урушеним вредносним системом. Како објаснити чињеницу да смо већ деценијама уназад друштво са урушеним вредносним системом? - На урушавању вредносног система предано су деценијама радиле институције овог друштва. Но одговорност није само на њима, већ и на сваком од нас када изговори ону чувену фразу па и други тако или сви то раде, па могу/морам и ја. Сви смо спремни да се жалимо на урушени систем вредности, али ћемо посегнути за везама, уживати у својим малим привилегијама. Оног тренутка када пристанете на притисак, када урадите нешто што се коси са вашим професионалним знањем и нормама, ви сте постали део рушитеља вредносног система и немате право да се жалите. Оног тренутка када поклоните оцену ученику Професорка РУЖИЦА МАРЈАНОВИЋ, ДОБИТНИЦА НАГРАДЕ ВИТЕЗ ПОЗИВА Наше главе нису окренуте ка бољем Онога дана када се дело Мише Станисављевића буде нашло у школском програму, знаћемо да смо као друштво оздравили. Чекам тај дан, са варљивом надом да ћу га дочекати. Као и споменик Миши Станисављевићу, бившем ђаку Ужичке гимназије, који би овај град морао да направи када коначно једном дође себи. разлог за непристајање. Зашто наше друштво - можда најпре школа, медији, па на жалост и породица - чине све да не изграде самосталне, мислеће и некорумпиране грађане. У гомили је лакше, али није увек поштеније. Мислећи човек је одговоран и није нужно срећан, макар на први поглед. У књизи Часови читања, која садржи избор школских часова одржаних у Ужичкој гимназији у оквиру фестивала На пола пута, Виктор Иванчић у свом предавању цитира Хану Арент која поручује да само мислећи појединац успева да откаже послушност, а непослушност је нужна да би се избегло сучесништво у колективним гадостима. Колико, и како, наш образовни систем утиче на развој мислећег појединца? -Наше школе су направљене да продукују поданике, људе неспремне да самостално одлучују, да аналитично посматрају Ружица Марјановић, професорка српског језика и књижевности у Ужичкој гимназији, овогодишњи је добитник награде Витез позива која јој је прошлог четвртка свечано додељена у Народном позоришту у Београду. Ову награду додељује невладина организација Лига експерата за значајан стваралачки опус, сагласност професионалног знања и савести, морални интегритет и аутономно и часно деловање и понашање. Поред Ружице Марјановић, овогодишњи добитници награде Витез позива су заштитник грађана Саша Јанковић, редитељ Желимир Жилник и судија Уставног суда Боса Ненадић. Награда се традицонално додељује на Међународни дан људских права, са циљем да подржи појединце који су знањем и радом бранили универзалне вредности. О овогодишњим добитницима награда одлучивао је жири у саставу Чедомир Чупић, Вида Огњеновић, Ратко Божовић, Владимир Гоати, Властимир Матејић, Весна Ракић-Водинелић и Јелисавета Василић Ружица Марјановић ради у Ужичкој гимназији од новембра године. Уверена да концепт наставе књижевнсти у нашим школама није добар, заједно са писцем и професором Ненадом Величковићем (Филозофски факултет, Сарајево) и неколико професорки књжевности из Ужичке гимназије године покренула је књижевни фестивал На пола пута који се реализује сваког априла у Ужичкој гимназији. То је први регионални књижевни фестивал у Србији, а још увек је једини књижевни јавни догадјај који организују средњошколци. О књижевности и настави књижевности говорила је у Сарајеву, Тузли, Ријеци, Амстердаму, Зрењанину, Кикинди, Бечу, Сомбору, Београду, Лондону, Врању, Владичином Хану, Сјеници, Крагујевцу, НовомПазару, Краљеву Верује да данас има превише писаца, а премало читалаца и да ће читање књига увек бити важно јер нам помаже да разумемо људе. који није радио ни показао адекватно знање, морате бити спремни да вас једнога дана сачека лош лекар или неспособан инжењер или мајстор који ће вам скупо наплатити посао који не уме да уради. Систем је разорен зато што нисмо спречили његово разарање, а бојим се да не радимо ништа на његовом успостављању, јер то није лак посао. Лакше је жалити се и кривити друге. Ова награда, између осталог, има за циљ да подстиче грађане да следе моралне и професионалне вредности и врлине, да одлучно стоје иза својих ставова. Зашто данас није редак случај олаког препуштања политичким и институционалним притисцима? - Зато што притисак дуго траје. Потребна је макар економска стабилност, ако не и независност да би се лако одупрло јаким, често безочним политичким, институционалним и сада све чешћим медисјким притисцима. При том ти притисци често умеју да буду тек оправдање за разне гадости које чинимо. Дај ми добро оправдање и видећеш каква хуља могу да будем. Морам због породице или имам децу најчешћа су оправдања да кренемо линијом мањег отпора. У друштву свесних и савесних појединаца баш би ове реченице морале да буду 8 свет у коме живе, да препознају и разликују добро и зло. Ми спремамо за живот људе којима ће се лако манипулисати и којима се може продати било шта: од проблематичне идеологије до непотребних производа. Ми стварамо генерације које ће између реалности и мита радије изабрати мит, јер је ту удобније. Зато се последњих година сусрећем са занимљивим феноменом. Ученици хоће да да знају оцене, али не и да чују коментаре и сугестије. Отоврено кажу да их вређа ако им се сугерише шта нису добро урадили и шта треба да поправе. Школа је пројекција друштва и ово је само слика наше неспремности да радимо на себи, јер је лакше погледати около и рећи па добро, има и горих. А то што има и бољих углавном не примећујемо. Наше главе нису окренуте ка бољем. Где је ту место наставе књижевности? - Књижевност се у школама, на жалост, користи за индоктринацију младих људи и наставник који се држи професионалних стандарда мора имати моралну дилему. Ђаци су део система и треба их оспособити за провере које тај систем организује тако што ћете их учити ономе са чиме се ни професионално, ни етички не слажете. Ваљда

9 интервју смо зато и направили фестивал На пола пута. Школа би морала да промовише универзалне вредности и то у званичним актима пише, али у пракси настава књижевности се користи за промовисање пратикуларних вредности, за развијање свести да је моје боље само зато што је моје и да према ономе што је наше не сме постојати критички однос. Зато некритички читамо народну епску поезију, митомански причамо о средњовековној књижевности, коју ђаци једва да разумеју, али смо из програма избацили Брехта, Џојса, Томаса Мана. Шта ће то нашој деци. За ауторе програма Вирџинија Вулф или Силвија Плат су вероватно најстрашнија ноћна мора. Зашто би наша деца у школама читала Сопствену собу Вирџиније Вулф и размишљала о позицији жене у савременом друштву, за њих је довољно да знају за младу Гојковицу и мајку Југовића. Школа у којој ће се учити и о љуби Анђелији и о Силвији Плат за сада је незамислива. Фестивал На пола пута негује култ читања. Шта тај култ подразумева? - Читање квалитетних књига. Оних које нас доводе до важних питања, које нас оспособљавају да критички гледамо свет око себе, да о том свету разговарамо, да не бежимо од тема које нису увек пријатне. Непристајање на идеју да је читање књига превазиђено, да је ово двадест и први век, а то је век брзине и информација у коме нема времена за читање књига. Они који хоће да разумеју себе и своје окружење увек ће читати квалитетне књиге, у електронском формату, штампане, или преписиване, као пре Гутенберга, то је само питање форме. Има ли критичара наполапуташког односа према конвецијама књижевне стварности? - Ваљало би дефинисати шта су конвенције књижевне стварности. Ако под тим подразумевамо оно што је данас у књижевности широко прихваћено и вредновано, онда бих рекла да нема јавне критике нашег разумевања квалитетне књижевности. Ми јасно и јавно можемо да бранимо поетику коју заступамо. Под овом ми подразумевам професорке књижевности које организују фестивал. Ако критика и има, оне нису диркетне и отворене, а само такве нас могу интересовати. Остало је неважно. Неколико немуштих и непрофесионалних приговора које су се сводили на лично, а не на поетичко, не могу се сматрати озбиљном критиком. А и то је било пре скоро десетак година. Данас је наш фестивал важан део идентитета школе. Нове генерације ученика доживљавају га као неупитан део школског живота. Чак је понекад тешко објаснити да је овакав школски догадјај више инцидент него правило и да су прве фестивалске генерације уложиле огроман труд и етнузијазам да би темељи на којима га данас градимо били тако стабилни и добри. Какав је данас однос Београда и такозване унутрашњости Србије када је у питању кутурна политика? Како је књижевни фестивал На пола пута успео да увелико превазиђе локалне оквире? Са овогодишње доделе награде Витез позива у Народном позоришту у Београду - Културне политике одавно нема, тако да је неважно да ли сте у Београду или било где у Србији. Морате се сналазити сами. Ваши критеријуми и способности су заправо једини лимити. Удаљеност од Београда може бити и предност, ако заборавимо чињеницу да нас раздваја скоро четири сата вожње лошим путевима. Немате могућност да себи приуштите погрешне и лоше програме. Можда баш због чињенице да је од Загреба или Сплита до Ужица потребан цели дан не баш удобног путовања обавезује вас да направите квалитетан програм и онда ћете лако убедити људе да у Ужице треба доћи. Неки су аутори долазили само на један дан, неки прелазили океан да би са нама били два или три дана, јер су знали из искуства других да се овде дешава необична и жива интеракција са публиком. Награда Витез позива афирмише појединце који су личним примером показали да је поступање у складу са професијом и савешћу једини исправан пут и тако постали узор младим генерацијама. Ко су витезови Ружице Марјановић, ко су јој били узори у младости? децембар Један члан шире породице, ујак Саша, зато што је радио за мене тада необичан посао, причао о том послу фантастичне приче, а данас мислим да ме је највише фасцинирала чињеница да је са тадашњом клинком разговарао као са равноправном саговорницом. Ипак, мој прави велики узор био је, и још увек је, наставник који ми је предавао хемију у основној школи. За нас је Момо Јовановић био неприкосновени ауторитет не само у области коју је предавао, већ пре свега као човек за кога смо сви били једнаки и који је за све нас имао исте, веома високе критеријуме. Тражио је од нас да будемо најбољи што можемо и да не одустајемо од онога што нам је важно. А био је и огромна подршка, пружао сигурност, а опет нас учио да проверавамо све што чујемо, па и оно што нам он каже. Инсистирао је на логици. Ђаци су углавном мислили да је строг, али су га сви поштовали. На жалост, прерано је одустао. И сада имам разумевање чак и за тај одлазак и одустајање. Узори су ми били и чудесна моја тетка Ранка, која никада није била копија других, Лаза Чурчић, Мића Цајић и Владимир Отовић од којих сам учила како се бављењем књижевношћу гради занимљив и испуњен живот. Данас је мој витез Миодраг Станисављевић, песник, драмски писац, сваштозналац, који је у времену зла, током деведесетих, говорио оно што други нису смели или нису хтели. Цена је била превисока, али Миша Станисављевић очито није могао другачије. Писац чија дела гледамо у позоришту, али се о аутору не говори, песник који је написао стихове не које бисмо морали бити поносни, данас је скоро непознат. Обележавању десетогодишњице његове смрти у Београдском култрном центру присуствовало је нас деветнаест, укључујући и запослене у КЦБ-у. Није то непознато код нас. Када нам неко говори о нама оно што није пријатно нашем уху и егу, ми га осудимо на заборав. Онога дана када се дело Мише Станисављевића буде нашло у школском програму, знаћемо да смо као друштво оздравили. Чекам тај дан, са варљивом надом да ћу га дочекати. Као и споменик Миши Станисављевићу, бившем ђаку Ужичке гимназије, који би овај град морао да направи када коначно једном дође себи. Да ли је у институционалном смислу Град Ужице препознао регионални значај фестивала На пола пута? - Желим да верујем да јесте. Некада се то назире, а некада не. Град Ужице годинама финансијски подржава фестивал На пола пута на типично ужички начин. Што је фестивал организационо и продукцијски захтевнији и развијени, та финансијка подршка града је све мања. А можда је то и због беспарице. Град Ужице је проценио да књига Часови читања није вредна подршке на конкурсу за суфинасирање локалног издаваштва. Стара је то прича о попу и селу, али можда је добро што се тешко овде постаје поп. Не може човек да се занесе и опусти. Зоран Јеремић

10 Шеф пројектног тима Института Јарослав Черни Првослав Марјановић каже да ерозија слива језера Врутци данас представља 70 одсто оптеређења и загађења акумулације која после три деценије постојања још нема крштеницу, односно употребну дозволу. ЈКП Водовод као инвеститору предат је пројекат санације језера који предвиђа мере заштите слива и адекватно управљање браном и нивоом воде која ће ићи на реконструисану Фабрику воде на Церовића брду. Према професору Марјановићу други узрок загађења Врутака је последица изостанка чињења у протеклих тридесет година чији се резултат налази на дну акумулације са кога у одређеним условима крећу проблеми међу којима и цветање алги. Трећи узрок по њему је пољопривреда и спирање стајњака са расутих површина, јер се коришћење ђубрива не контролише. Приоритетне мере заштите Врутака подразумевају враћање Ужица снабдевању водом са акумулације, а план заштите слива није првенствено обавеза Ужица, већ Републике и институција које газдују језером. - Кривац за загађење језера је његова старост, а нажалост подмлађивање не помаже. Акумулација у себи садржи 30 година историје и неадекватног односа према заштити. То не значи да је градња викендица угрозила акумулацију, већ генерално однос према заштити Врутака није био ваљан. Пројектом акумулације предвиђени су антиерозиони радови на десетинама места. Кад је акумулација изграђена део актуелно САНАЦИЈА ВРУТАКА Кривац старост, подмлађивање не помаже - Пројектом акумулације били су предвиђени антиерозиони радови на десетинама места. Кад је акумулација изграђена део тих радова је урађен, а део никада и зато Врутци немају крштеницу, односно употребну дозволу - рекао је шеф пројектног тима Института Јарослав Черни, професор Првослав Марјановић. тих радова је урађен, а део никада и зато нема крштеницу, односно употребну дозволу - рекао је шеф пројектног тима Јарослав Черни. У Градској кући у Ужицу одржана је презентација Извештаја о извршеним испитивањима, Плана управљања акумулацијом Врутци и Плана заштите језера у чијој изради је учестовало двадесет стручњака Института и Биолошког факултета у Београду у име кога је говорила професор Гордана Субаков Симић. На презентацији је речено да су пре забране коришћења воде за пиће са језера постојали сигнали на основу мерења да се са Врутцима дешавају одређени процеси којима су погодовали и климатски услови и који су ескалирали појавом цветања алги-цијанобактерија што је довело до прекида водоснабдевања. Алге на Врутцима - септембар ове године Током презентације речено је да се ти сигнали односе на кретање односа фосфора и азота на основу мерења који је падао и године када је прекинуто водоснабдевање био испод десет као граничне вредности. Мерења присуства фосфора у години такође су указивала да се у акумулацији догађају процеси чији је крајњи резултат недостатак кисеоника што је у комбинацији са климатским факторима и термалним режимом довело до интензивног цветања алги и појаве цијанобактерија (токсина) у децембру године када је Ужице остало без воде. Приоритет у санацији Врутака биће контрола ерозије слива и унос нитрита, контрола коришћења стајњака из сточног фонда и контрола загађења из седимента Првослав Марјановић и Гордана Субаков Симић Почетак скупа у великој сали Градске куће 10

11 актуелно Брана Врутци Документација санације језера језера које се налази на карбонатним стенама које такође ступају у хемијске реакције са елементима који се загађењем унесу у воду. - Цијанобактерије се у већем делу године налазе у јако уском слоју на око шест метара дубине, а десет метара испод их уопште нема Ако одатле узимамо воду можемо слободно да је користимо, без страха за наше здравље - сматра професор Првослав Марјановић. Градоначелник Ужица Тихомир Петковић је изјавио да Ужице нема новца за санацију језера и да ће Град кандидовати овај пројекат за средства Европске уније и њихово прикупљање организовати и преко донатора. Он је подсетио да је од Владе Србије добијен новац за реконструкцију прве фазе Фабрике воде од 3,2 милиона евра док ће друга фаза коштати око 3 милиона евра. Петковић је подсетио да је захваљујући Влади Србије и Војсци Србије изграђен цевовод од 1,5 милиона евра за алтернативно снабдевање Ужица са Сушице. Преко Дирекције за воде током године Водоводу је пребачено 12 милиона динара за израду елебората санације Врутака и реконструкције Фабрике воде у првој фази и мониторинг језера, а у овој години 23, 5 милиона динара за Институт Черни израду пројектне документације за санацију Врутака и израду пројекта реконструкције Фабрике воде у другој фази. Градоначелник Ужица очекује да ће године бити завршена целокупна реконструкција Фабрике воде на Церовића брду која ће коштати преко 6 милиона евра. Жанка Ерић Марјановић: Држати што стабилнији ниво воде - У првој зони заштите акумулације потребно је држати што стабилнији ниво воде, вршити контролу ерозије слива и унос нитрата, контролу коришћења стајњака и сточног фонда, контролу загађења из седимента језера које се налази на карбонатним стенама, које такође ступају у хемијске реакције са елементима који се загађењем унесу у воду. Неопходна је изградња непропусних септичких јама, не канализације, ако нема постројења за пречишћавање вода. Институт Јарослав Черни и Биолошки факултет неће више радити истраживања, али је неопходно да се једном седмично узимају узорци на самом водозахвату, на локацији Дријетањ и Рошка бања једном месечно и на локацији Јовац и Јасике једном квартално. Анализе на сливовима требало би да иду на терет Дирекције за воде. 11

12 актуелно ВЕЋЕ САМОСТАЛНИХ СИНДИКАТА СРБИЈЕ ЗЛАТИБОРСКОГ ОКРУГА Радничка права на маргини -У реалном сектору није потписан ниједан колективни уговор због противљења Уније послодаваца, а лоше одредбе Закона у раду имају негативне последице само на права радника- истакао је Љубисав Орбовић, председник Савеза самосталних синдиката Србије на састанку у Ужицу Љубисав Орбовић, председник СССС и Драгован Драшковић, председник ССС Ужице Актуелне теме о законима и положају радника била су повод за одржавање проширене седнице Већа Савеза самосталних синдиката Србије за Златиборски округ на којој су говорили Љубисав Орбовић, председник Савеза самосталних синдиката Србије, Драгован Драшковић, председник Већа самосталних синдиката за Град Ужице, потпредседници Зоран Вујовић, мр Милан Грујић и Горан Милић. Учесници скупа били су бројни председници и представници синдикалних организација као и сви заинтересовани за радничка питања. На дневном реду биле су активности ужичког синдиката, али и Савеза самосталних синдиката Србије на доношењу закона, систему плата запослених у јавном сектору, изменама и допунама Закона о комуналним делатностима као и Закон о окупљању грађана.потпредседник Зоран Вујовић исцрпно је предочио анализу ефеката примене Закона о раду на положај запослених у приватном односно реалном сектору. А било је речи и о утврђивању мера на успостављању финансијске дисциплине и поштовању правила. Председник Савеза самосталних синдиката Србије Љубисав Орбовић коментаришући ефекте Закона о раду подсетио је да су синдикати указивали на бројне одредбе које су на штету радника, протествовали...а по доношењу закона показале су се негативне последице које осећају запослени у Србији. - У неким сегментима смо имали разумевања од стране Владе али нажалост не у сегментима колективног преговарања у реалном сектору, смањења права запослених и других права која проистичу из тог дела.очито док директно не погоде одредбе закона људи не верују да ће се све то десити. Међутим, када се то на њих односи онда схвате негативне последице- истакао је Орбовић. Он је додао да су са министарствима здравства, просвете...успели да потпишу колективне уговоре, међутим у реалном сектору то нису успели због противљења Уније послодаваца. - Када је реч о отпуштањима у јавном сектору, што је у овом моменту око запослених, то представља велики удар, иако ће се ићи по принципу добровољности. Али томе претходе одређени притисци, ниске плате, незадовољство... То повећава број незапослених и изузетно тешку ситуацију која ће додатно погоршати социјалну ситуацију у земљи, закључио је Орбовић. Председник Савеза самосталних синдиката Ужице Драгован Драшковић навео је да овај синдикат покрива осам општина Златиборског округа и да по подацима сада има око запослених а незапослених је на евиденцији Националне службе. - Када кажем да је приватизација оставила пустош подаци говоре да је у округу деведесетих година радило око , а данас око радника и имамо око пензионера. Неколико светлих примера приватизације данас одржавају какву -такву социјалну сигурност на овим просторима, истакао је Драшковић. Он је додао да су синдикати учинили све што је у њиховој моћи да запослени у што већој мери остваре своја права, али да су били немоћни да стану на пут пљачкашкој приватизацији. Говорећи о садашњем стању Драшковић је инсистирао да се спречи крах привредних предузећа која су преживела приватизациони погром и која више или мање успешно раде. Опасности за тако нешто су врло реалне истичући Ваљаоницу бакра Севојно због процеса који се дешава или ће их бити у наредном периоду. -Успели смо да сачувамо синдикално јединство на важним питањима и да заједнички делујемо за реални и јавни сектор. На нивоу Града Ужица немамо социо-економски савет, али нам то не смета да имамо социјално-економски дијалог и разумевање партнера код решавања питања од обостраног интереса. Заједничким радом са локалном самоуправом дошли смо до значајних и повољнијих решења код колективних уговора у јавном сектору и сви су потписани сагласно са урађеним на нивоу државе, оценио је Драшковић. Састанак синдиката одржан у Регионалној привредној комори Ужице даје смернице и идеје за реорганизацију синдикалне сцене у складу са новонасталим околностима а све у циљу очувању синдикалног покрета који је нападнут и који трпи константне притиске. Предстоји озбиљна борба за његов опстанак како би наставили да утичу на друштвене процесе, закључено је на скупу. Драгица Цвијовић 12 Закон о раду се не поштује за минималац Да је поштован Закон о раду минимална зарада била би 136 динара по сату рада. Нажалост Унија послодаваца и Влада су сматрали да је то за њих неприхватљиво јер у јавном сектору има око запослених који примају минималну зараду. Како је наведено то је договорено са ММФ и они не би могли да испоштују повећану минималну цену рада. Па су тако непоштујући закон оставили цену рада из протеклог периода 121 динар и за 2016.годину, прецизирао је председник СССС Љубисав Орбовић. Катастрофалне последице приватизације у Златиборском округу Приватизација у Златиборском округу је при крају а досадаши резултати имају катастрофалне последице. Подаци показују да је 90. година било а сада око запослених. На евиденцији Националне службе је незапослених, а око је пензионера. Од предузећа остали су још само ФАП Прибој и Будимка Пожега чија је судбина за сада неизвесна, оценио је Драгован Драшковић, председник ССС Ужице.

13 здравство Тим са ортопедије фото:архива ОБ Ужице Дводневни 46. стручни састанак лекара под називом Ужички дани одржан је децембра на Златибору у конгресном центру Чиготе. У оквиру програма који је организовало Српско лекарско друштво -подружница Ужице одржани су стручни састанци о савременим принципима лечења у саобраћајном трауматизму и округли сто о збрињавању политрауме уз учешће стручњака из различитих области медицине. Централна манифестација била је посвећена јубилеју 50 година ортопедије и трауматологије Опште болнице Ужице.Свечаности су присуствовали и бројни стручњаци из других здравствених установа и центара. Присутнима су се обратили академик Марко Бумбаширевић, из Клиничког центра Србије, др Весна Јовановић, директор Лекарске коморе Србије, др Јелена Раковић Радивојевић, директор Опште болнице Ужице и Тихомир Петковић, градоначелник Ужица наводећи важност овог јубилеја не само за ужичку болницу него и за регион. Начелник службе ортопедије др Мирослав Јевтић изразио је захвалост у име свих генерација и запослених, као и сарадника ове службе. -На свом путу развоја од године ова служба је пратила судбину државе и народа настојећи да напредује корак по корак. Рад ове службе започиње са конзервативним методама да би се кроз време развио утицај савремених школа који ортопедију све више усмеравају у хируршку дисциплину, проширујући број оперативних метода и техника. За њихово увођење и свакодневни рад било је неопходно кадровско оспособљавање, набавка опреме и стручна подршка. Ту подршку смо кроз све године нашег постојања добијали СТРУЧНИ СКУП ЛЕКАРА УЖИЧКИ ДАНИ Пола века ужичке ортопедије Годишње на одељењу просечно се обави око прегледа, преко 1000 операција и око 3000 хируршко ортопедских интервенција од професора са Института Бањица, Клинике за ортопедију Клиничко -болничког центра Србије и Клинике за ортопедију Војно - медицинске академије на чему им се неизмерно захваљујемо, прецизирао је др Јевтић. Он је наводећи значај развоја ове службе по годинама истакао годину када се одељење пресељава у простор новог Хируршког блока са 60 постеља и 18 соба, а затим наредних година са ратним дешавањима започиње интензивна примена различитих метода. Од године започиње рад у новим амбулантама а две године касније у оквиру новог Операционог блока ортопедија има две савремено опремљење сале. А од године ради се уградња и вештачког колена а годину дана касније почиње и примена методе затворених прелома унутрашњим фиксатором. -Са сваким новим временским и технолошким раздобљем намећу се ортопедској хирургији нови стваралачки задаци и увек изнова започиње њен развој. Лекари редовно одлазе на стручна усавршавања у земљи и иностранству, пратећи развој ортопедије и уводећи новине у свој рад ослањајући се при томе на већ постигнути развојни ниво, истакао је др Јевтић. Он је додао да таквих настојања у свом раду био је и др Ђорђе Стојковић, начелник ортопедије од године, осим од године када су ту дужност вршили др Владимир Гордић и прим. др Александар Мољевић, када је служба вођена кроз различита искушења и време. А данас служба ортопедије има 55 запослених од којих девет специјалиста, два лекара на специјализацији и 39 медицинских сестара и техничара. - На одељењу се последњих година просечно хоспитализује око 1200 болесника од којих се око 1000 оперише, а сестрински рад има одлике полуинтензивне неге јер највећи број пацијената непокретан и захтева 24-часовну негу, навео је др Јевтић. За све врсте операција употребљавају се савремени имплантати. Годишње се уради око прегледа, до 3000 мањих хируршко-ортопедских интервенција покривајући патологију и трауму коштано-зглобног система у Златиборском округу са преко становника. На свечаној академији уручене су и повеље Клиници за ортопедску хирургију и трауматологију Клиничког центра Србије коју је примио доц. др Марко Кадија, као и Клиници КЦ Војводине, Клиници КЦ Крагујевац проф. др Бранку Ристићу, Институту Бањица, Клиници ВМА пуковнику др Милимиру Кошутићу... а захвалнице академику Марку Бумбаширевићу, проф. др Славку Томићу, пуковнику др Милимиру Кошутићу, Граду Ужицу градоначелнику Тихомиру Петковићу, Специјалној болници Чигота др Жељку Стакићу, као и Специјалној болници Ивањица... У музичком делу програма на академији су наступили Црквени хор Пророк Свети Илија 13 Др Мирослав С. Јевтић, начелник ортопедије Опште болнице Ужице -У будућности планирамо даља кадровско-техничка унапређења, увођење нових и усавршавање досадашњих оперативних техника а све у складу са додељеном улогом у систему тростепене здравствене заштите по којој је наша установа секундарног нивоа. Обележавање овог великог јубилеја за нас представља само нови подстицај да наставимо у духу оних који су ову службу стварали и да својим радом и знањем учинимо корак даље.- из Мачката са диригентом Зораном Жупићем и оперски певачи Радмила Бакочевић и Оливер Њего уз клавирску пратњу Николе Рацкова. Драгица Цвијовић

14 Вишак решити до 9. фебруара а где има мање запослених продужена забрана запошљавања до краја 2016.године У Службеном гласнику 9. децембра објављена је одлука о максималном броју запослених у јавној управи. Сви који су добили спискове дужни су да у наредних 60 дана реше проблем отказима и пензионисањем вишка запослених.а има примера и где је мање запослених од предвиђеног броја, међутим продужена је забрана запошљавања у јавном сектору до краја године друштво ОДЛУКА О МАКСИМАЛНОМ БРОЈУ ЗАПОСЛЕНИХ У ЈАВНОМ СЕКТОРУ Први талас рационализације радних места Нема вишка запослених у ужичкој локалној самоуправи На основу одлуке Владе Србије о максималном броју запослених у јавном сектору Граду Ужицу одобрено је да до краја године има 1404 запослена на неодређено и време и још 140 на одређено и на привремено- повременим пословима у градској управи, дирекцији, установама, јавно -комуналним предузећима.а тренутно је запослено 1395 на неодређено и 147 на одређено време.тако да су два запослена мање од дозвољеног броја. -У овај број од 1544 запослена урачунато је и око 100 запослених у Регионалној депонији Дубоко и у Регионалној развојној агенцији Златибор Ужице. До краја фебруара наредне године неће бити отпуштања, рекао је градоначелник Тихомир Петковић. У Здравственом центру Ужице вишак 131 радник А у Здравственом центру Ужице максималан број запослених је 3429 а сада има 3560 радника и вишак може да буде немедицински кадар и то 131 радник. -Још се очекују прецизна кадровска решења а у наредној години знаће се тачан број оних који ће отићи у пензију или као технолошки вишак уз отпремнину- рекао је директор Здравственог центра Ужице др Милош Божовић наводећи да центар чине 10 домова здравља и три болнице у Златиборском округу. Д. Цвијовић Градоначелник Тихомир Петковић и др Милош Божовић, директор Здравственог центра Ужице о запосленима МАКСИМАЛАН БРОЈ ЗАПОСЛЕНИХ У ЛОКАЛНИМ САМОУПРАМА ЗЛАТИБОРСКОГ ОКРУГА Косјерић 134 Сјеница 299 Чајетина 372 Прибој 270 Нова Варош 184 Пожега 337 Ариље 261 Пријепоље 416 Бајина Башта 279 Ужице 1404 ЗДРАВСТВЕНЕ УСТАНОВЕ - МАКСИМАЛНО 3963 ЗАПОСЛЕНА Апотека Ужице 249 Специјална болница Чигота 187 Завод за јавно здравље Ужице 98 Здравствени центар Ужице 3429 За троје отпремнине а 47 уговорених у Стоматолошкој служби ужичког Дома здравља -У Стоматолошкој служби предвиђено је 47 запослених лекара, стоматолошких сестара и зубних техничара. Одлуком о максималном броју запослених са прецизним критеријумима Министарства здравља за отпремину су се пријавили један лекар и два зубна техничара.тако да ће сви остали у служби бити уговорени и пружаће услуге на терет Фонда здравственог осигурања, рекла је директорка ужичког Дома здравља др Митричевић. 14

15 хроника ДОМ ЗДРАВЉА Град Ужице донирао санитет и возило за дијализу Поред возила из буџета је издвојено преко два милиона динара за реконструкцију топловода од Дома здравља до Центра за мајку и дете, навео је градоначелник Тихомир Петковић Др Славка Митричевић, в.д директора са запосленима Хитне службе Од средстава градског буџета за Дом здравља Ужице набављени су санитет и возило за дијализу у вредности од пет милиона динара. Вредност савремено опремљеног санитета је 3,5 а другог возила 1,5 милион динара. Ово је значајна донација за ову здравствену установу с обзиром на старост и пређену велику километражу постојећег возног парка, истакла је др Славка Митричевић, в.д директора ужичког Дома здравља. Ужички Дом здравља добио је у априлу санитет и од Министарства здравља тако да сада укупно имају шест возила. -Наши суграђани су често негодовали због малог броја возила за град од око 80 хиљада становника и који се налази на раскрници путева.сада је ситуација са овим донацијама боља, али нам недостају и возила за службу кућне неге, рекла је др Митричевић.Она је додала да ће возило за хемодијализу бити коришћено за превоз око 50 пацијената С обзиром да је Здравствени центар Ужице имао потребу за новим возилима овог типа, они су се обратили Граду и ми смо им изашли у сусрет због здравља наших грађана и набавили Донација Града Ужица возила за Дом здравља, рекао је градоначелник Ужица Тихомир Петковић.А затим додао да је ове године урађена и реконструкција топловода од Дома здравља до Центра за мајку у дете у вредности од преко два милиона динара. -Возила су добро опремљена за превоз пацијената како у свим деловима града тако и према здравственим центима у Београду, Крагујевцу..., навео је директор Здравственог центра др Милош Божовић.Он је додао и да је Дом здравља Ужице и даље део Здравственог центра Ужице иако се најављивало одвајање. У току је припрема новог закона о формирању нових здравствених центара. Начелник Службе хитне помоћи др Јово Савић је рекао да ће са овим возилима служба побољшати свој рад. -Дошли смо у ситуацију да без већих проблема обављамо свој посао иако то није био случај у ранијем периоду, рекао је др Савић упоређујући податке ове службе. Д.Цвијовић Хитна служба уместо родбине У последње време имамо велики број интервенција и добар део старачког становништва у селу и у граду више је ослоњен на нас него на своју родбину.то је велико оптерећење и има много интервенција, а чак су проблеми више социјалне него медицинске природе. Али ми смо ту да то решавамо, истакао је др Јово Савић, начелник Службе хитне помоћи 15

16 Радио Луна је почела са емитовањем програма 30. децембра године. Биле су то тешке године за рад, али то није сметало екипи од шест ентузијаста да направе радио станицу која ће ево већ пуне две деценије одолевати свакодневници. Александар Ранковић, власник Луне присећа се прошлих времена: - Због неслагања тадашње власти са информативним програмом Радио Луне, био нам је одузет линк, и нисмо емитовали програм неколико месеци. Потом је дошло бомбардовање, које смо преживели, а од године настаје ново доба Радио Луне, велики технички и програмски просперитет. Све ове године смо се музички усклађивали, усавршавали, а на конкурсу за доделу фреквенција добили смо регионалну дозволу. Ових 20 година није само наш јубилеј, већ период у коме смо сви ми заједно и наравно медији, доживели драматичне промене. хроника РАДИО ЛУНА ПРОСЛАВИЛА 20. РОЂЕНДАН Новинарство није занимање, већ стил живота Породица Ранковић Без обзира на бројне недаће и проблеме које прате новинарску професију Александар каже да воли посао којим се бави: -Ово је посао који волим и радим од своје средње школе, заједно са супругом Сандром а и наши наследници су већ кренули нашим стопама. Ово није занимање већ стил живота, и ја волим да кажем страст. Један млади колега, пријатељ, када смо имали недавно једну конструктивну медијску полемику, ме је питао, па када све то знаш, што ниси направио паре? Мој одговор је био, а ко каже да нисам? Само што смо ми говорили о различитим мерилима вредности. Веома легитимним! Ја сам мислио на вредност тежег пута који смо прошли и пролазимо, на оно пиће на тргу, добар осећај када направиш добру причу и када се неке емисије памте иако су биле пре много година. То се не може исказати новчаним јединицама и стањем на банковном рачуну. - закључио је на крају разговора Александар Ранковић. З. Ђоковић ЖЕЛЕЗНИЦА УЖИЦЕ Један уместо три нова поласка Поред раније уведеног јутарњег воза за Београд у 5,15 ступањем на снагу зимског реда вожње железницом из Ужица у правцу Београда полазак и у 17,57. Штадлеров воз на железничкој станици у Ужицу У зимском реду вожње који је на ступио на снагу 13. децембра ове године налази се још један полазак путничког воза из Ужица за Београд и то у 17,57 и нови полазак из Београда за Ужице у 12,45. Цена повратне карте је динара. На промоцији штадлерових возова када је објављен и полазак из Ужица за Београд у 5,15 и из Београда за Ужице у 16,20 речено је да ће ступањем на снагу зимског реда вожње бити уведена још три поласка возова из нашег града ка престоници. Међутим планирано се није остварило, а један од разлога је и избегличка криза и превоз избеглица из Прешева што је условило повлачење одређеног броја гарнитура за ове потребе, речено је Вестима у ужичком Одсеку железнице Србије. Ж.Е. ЧИГОТА Прегледи консултаната из Београда У Специјалној болници Чигота на Златибору, од уторка до суботе у термину од 7.00 до врши се заказивање прегледа код проф. др Биљане Обреновић, кардиолога у КЦС, др сци. мед Чинара Илијас, специјалиста опште и субспецијалиста васкуларне хирургије у КСЦ, Др Оливер Радмили, специјалиста радиологије у КСЦ и проф. др Лукас Расулић,специјалиста неурохирургије у КСЦ. Додатне информације и заказивање прегледа, доплер ангиографије и 24 х холтер мониторинг ЕКГ-а на телефон: 031/ и У петак, 25. (од до 20.00) и суботу, 26. децембра (од ) пацијенте ће прегледати стручни сарадник са Медицинског факултета из Београда: проф. др Горан Зорић ендокрини хирург У суботу, 26. децембра пацијенте ће од прегледати стручни сарадник са Медицинског факултета из Београда: проф. др Лукас Расулић неурохирург информације:

17 хроника ОПШТИНА ЧАЈЕТИНА Помоћ будућим, младим пчеларима Oсам будућих пчелара добиће помоћ, односно, по 15 кошница са ројем, како би отпочели производњу меда и обезбедили својим домаћинствима сигурне изворе прихода. Вредност једне кошнице са ројем је око 100 евра. Општина Чајетина потписала је Споразум о пословној сарадњи са Регионалном развојном агенцијом Златибор који се односи на помоћ младим пчеларима. Захваљујући овом Споразуму, осам будућих пчелара добиће помоћ, односно, по 15 кошница са ројем, како би отпочели производњу меда и обезбедили својим домаћинствима сигурне изворе прихода. Вредност једне кошнице са ројем је око 100 евра. Пројекат финансира општина Чајетина са милион, а Регионална развојна агенција Златибор Ужице са динара. Овај Споразум, део је неколико програма које је РРА Златибор спроводила са општином Чајетина, а односи се на помоћ младим пчеларима. На сајту чајетинске општине је објављено да је у претходној фази девет пчелара са подручја ове општине преко програма које реализује РРА Златибор, Милан Стаматовић и Славко Лукић потписују Споразум а финансира влада Швајцарске, добило по 15 кошница. Просечна старост пчелара у Србији је 56 година, а реализацијом ових програма, омогућава се увођење младих у пчеларство. С друге стране, повезивањем туризма и националних производа Златибора, ствара се јака понуда за помоћ локалној економији у малим газдинствима. Славко Лукић, директор РРА Златибор између осталог је рекао: -Најбитније је да је Еко Аграр, један од организатора целе акције, нашао модел да помогне малим произвођачима у процесу уласка Србије у Европску унију, да их укључи у пољопривредну производњу и на тај начин повећају приходе пољопривредних газдинстава у планинском и брдском подручју. Заинтересованост за овакав модел помоћи малим газдинствима пет пута је већа од могућности које могу да пруже Општина Чајетина и швајцарски програм. -Потписивањем овог Споразума, општина Чајетина је наставила добру сарадњу са РРА Златибор и Еко Аграром на подстицају и развоју малих произвођача, што и јесте циљ наше општине, да се подстакне мало предузетништво и помогне кроз инфраструктуру и подстицајна средства. У наредном периоду је планирана и финансијска помоћ, као и помоћ у пласману њихових производа који су врхунског квалитета. Сами мали произвођачи не могу да направе добар бренд и пронађу тржиште и зато им је потребна наша помоћ,- истакао је председник општине Чајетина, Милан Стаматовић. Р.П. Другарски загрљај, уместо песнице Вршњачко насиље се може спречити Сваки човек у детињству искуси неки вид насиља; било да је у улози вршиоца насиља, онај који трпи или је једноставно сведок насиља над неким другим. Насиље представља сваки облик понашања које има за циљ намерно повређивање или наношење бола, било психичког или физичког. За разлику од насилног, агресивно понашање је једнократно, може бити само неконтролисана реакција или одбрана. Насиље се појављује у различитим облицима, објашњава Весна Богосављевић, педагошкиња Основне школе Слободан Секулић из Ужица. - Постоје разни облици насиља, који се односе и на дискриминацију, постоје директни и индиректни, прикривени обилици насиља. Шиканирање се првенствено односи на социјално насиље, када се због неких карактеристика дете изопштава из групе,одељења и слично. Таква деца често буду и физички малтретирана, јер су најпогоднија за то, каже Богосављевићева. Она тврди да тога нема у драстичним облицима. Све то зависи како Тим за превенцију насиља у школи, који је законска обавеза, ради. - Одговорно тврдим да се ниво насиља може спречити ако школа тимски ради, ако је освестила тај проблем, ако има добру сарадњу са родитељима. 17 Уколико све то функционише, насиље се, бар у школи, може спречити. Уколико окружење не реагује, првенствено породица, онда успех изостаје, објашњава ова педагошкиња. Чак и у школама постоји погрешна перцепција ко су насилници а ко су жртве насилника. Мишљење је да су то безобразна, лоша деца, коју треба кажњавати, објашњава Весна Богосављевић. - Закон је предвидео васпитно дисциплински поступак, и ублажен је, па се сада захтева да се васпитно ради са децом. Уколико дете направи неки прекршај не смемо разговарати са њим без присуства родитеља. Обично деца која врше насиље и сами су често жртве насиља или у породици или у окружењу, друштву, школи, па они то враћају. Њих не треба гледати као некога кога треба само кажњавати. Са њима је потребна радити јер они то раде, мислећи да је то исправно, каже Весна Богосављевић. То су научени облици понашања, када они траже пажњу, љубав, уважавање, самоупоуздање. Они то испољавају на тај начин. У пракси, највећи број случајева, скоро 100 посто, то потврђује. С.М Пројекат суфинансира Министарство културе и информисања републике Србије

18 култура У УЖИЧКОМ НАРОДНОМ МУЗЕЈУ Изложба графика Пабла Пикаса Од прошлог петка до 25. јануара Ужичани су у прилици да у Народном музеју виде изложбу графичких радова Пабла Пикаса из колекције Живе и Лазара Вујића. Изложени радови настали су у период између и године. Аутор изложбе је ужички академски сликар Александар Димитријевић, а покровитељ Град Ужице Сигуран сам да сваки човек наклоњен уметности осећа радост што има прилику да види графичке радове генијалног уметника који је оставио неизбрисив траг у историји светског сликарства. Будући да је реч о радовима из приватне колекције Живе и Лазара Вујића, који се не могу често видети, уверен сам да би нам на овој поставци позавидели и много већи градови, рекао је градоначелник Ужица Тихомир Петковић прошлог петка на отварању изложбе 46 графичких радова Пабла Пикаса у препуном Народном музеју. Изложени Пикасови радови чине део колекције Живе и Лазара Вујића, власника Галерије Fine Art из Љубљане. У четвртак је на конференцији за новинаре у ужичком Народном музеју Лазар Вујић истакао да је реч о Пикасовим радовима који су излагани у најпрестижним галеријама и музејима светских културних метропола, али никада заједно. Ужице је први град који има част да види поставку у овом формату. У жижи изложене збирке налазе се комплети оригиналних графика сврстани у три мапе: Дупла флаута садржи шеснаест литографиија направљених према цртежима и лавираним акварелима између и године, Фауна и флора је мапа која представља девет литографија са текстом Жаиме Сабартеса, а Пикасови цртежи - Пол Елијар је мапа-књига са шеснаест одштампаних цртежа из периода између и године. У тексту за каталог изложбе Жива Шкодлар Вујић истиче да је црвена нит ове збирке наклон поштовања и дивљења према Пикасовом бескрајно великом, а тако лаганом, природном мајсторству цртања, које гледаоца сваким погледом поново задивљује својом чистом и чврстом линијом, али такође и својом ра- Душан Старчевић, Александар Димтријевић, Михајло Несторовић, Тихомир Петковић, Јелена Васовић, Лазар Вујић и Никола Гогић на отварању изложбе Пикасо у Ужицу 18

19 култура зиграношћу, те богатством форме, које су на сваком графичком листу свеже и нове. Аутор изложбе Пикасо у Ужицу је ужички академски сликар мр Александар Димитријевић, коаутор академски сликар Душан Старчевић, продуцент Михајло Несторовић, заступник Галерије Fine Art из Љубљане, а ову јединствену изложбу подржао је Град Ужице, као и бројне ужичке фирме. Сваки посетилац Народног музеја биће привилегован да прати стваралачки опус и развој овог генијалног сликара у периоду дугом близу четири деценије. Уметност не треба објашњавати, њој се треба препустити отвореног срца, рекао је Тихомир Петковић и пожелео суграђинама срећне празнике, уз поклон каквим се мало који град у Србији може похвалити. Изложба је отворена до 25. јануара. Р. В. 19

20 Ера једног стиха - стихови једног Ере Toчак општег млина Пише: Драган Хамовић У времену политикâ које поспе шују несе ћање и порав навају сваку дубину и дигнитет прошлом и непролазном, Теши ћев плодо носни труд већ и не хотећи, такав какав јесте, постаје и борбени и морални чин. Шта све није призвано у поезију Милосава Тешића, из памтивека и пре памтивека. Дубине (каткад теже прозирне) језичке меморије, као и сагласја стрп љивог обли ковног рада, побуђују и плене, подсећајући на силу и славу песме, којој се данас мало ко за подршку обраћа. Те шић је по све ће ни пе сник биља и пло дова земаљских како је песнички зревао све више je такав постајао. На ци о нал на воћ ка у песми Шљива српска (Дар и коб, 2006) по ста је оно што нај ду бље је сте, див на спо на зе мље са сун цем, плод њи хо ве све те свад бе и по све до че ње ве чи те об но ве, прасли ка тре ња зе мље и зве зда : Шљи вов је ви дик раз гра нат, широк, / али и ло ман? го тов да кљок не. / С ње га се чо век, Бо жи ји при рок, / у на дах ну ћу, оти сне, проп не / у оза ре ње: све мир где пр ска, / сло жно где пра шти шљи ва а срп ска. За вршни ца Шљи вe срп скe мо же се узе ти као кључно место проницања у тајну рођења и постојања: Дре мај, те жи но тамја на мо дрог: / ти си ми гри миз с Тај не ро ђе ња, / спо мен на со фру мо дри ла родног, / че му се вра ћам из оту ђе ња, / но се ћи кр пе сва ко јих пр ња. Биљ на и ва се ље на плодова, за овог песника, није само сте ци ште жу ђе не ле по те не го и ускла ђе ње са тактом све та. То је простор у ко ји се од бе га ва из вре ме на зем ног и суд би не људ ске, окру же ње ко је уки да вре ме, са мим тим и исто ри ју, а вас кр са ва мит ско, тка лач ко ста ње. На спрам па лог вре ме на где исто ри ја хра мље, у пе сми Гром о Светом Са ви (Дар и коб) за ти че мо су шти парадокс: жи вот бу чи си лом не по вра та. Гром о Светом Сави је дин с твен је при мер устанич ке ли ри ке, где се исто риј ски пре о крет Првог српског устанка, знамените Српске револуције, са ме ра ва и саглашава са при род ним п р е - по ро дом, поновним бујањем и растом. Уста нак жи вог све та, укуп не тва ри, су де лу је у срп ском устан ку ко ји ова из у зет на песма опева, призивајући небеске стихове старог песничког видиоца Филипа Вишњића, али и, макар и нехотице, поеме Скендера Куленовића из пар тизанског устанка. Има једна, поодавно написана, троделна Тешићева песма ( Читајући Данила, Свети Марко ), чија је основа сећање на детињство и пролећне дане про славе крсног имена. У тој песми, на крају првог дела, песник римује речи крпија и Србија, да би, с почетка наредног дела, сучелио пролећни расцват и општу замраченост своје земље: А кроз прсле прозоре прелама се Србија / бехарају маџарке. Коме ли се природа / у сретање спремила? Кад је живот грдија, / таљи гање, педепса, а свијетом изрода / као пасјег накота! Још откад се, дакле, у Тешићевој песничкој визији, нашао сусрет природног с током човекове и повес нице народа, и то у међусобном раскораку и мимоиласку. Милосав Тешић је, у спеву Седмица (1996), упослио као цитат један скрајнути исказ из Стеријине пое зије ( Србија, дивно позорје оку ), јер је и сам делио и, толико пута, опевао оби лату визуелност отаџбине. Србија као дивни призор, основно је осећање у градњи виших и дубљих садржаја припадности намученој отаџбини. Али, тај призор не може да остане нетакнут земаљским приликама и неприликама које њеним позорјем пролазе. Отуда, у једној скоријој песми, под насловом Жички натпис, којом отпочиње Млинско коло (2010), лирски доживљај Србије лепе постаје усложњен, лепота је покропљена сузама. Србија, опет сагледана као шареница, постаје шареница туге / по чијем видику Јеремија плаче. У средишту Милосава Тешића, налази се двадесето делни цикли зовани низ песама надомак од спева, или пак распарчани спев, насловљен Пашум воденичког бука. Воденици, као полазишту, овај се песник просто морао навра тити, пре или кас није. Јер, Тешић је досад унео у свој обухватни песнички простор главнину базичних, у заједничко наше језичко памћење похрањених слика и оних што су окос ница наслојене српске културе и повести и темељ опште књи жевне културе, тако и слике из самих основа личне мемо рије, која се, не једном, ослањала на ризницу предања. Воде ница је управо једна од таквих, првотних слика. У поетич ком тексту из године, нала зимо пес никово присе ћање на детињ ство, само собом довољно говорљиво: Ипак, не могу а да још некако не споме нем воденицу, чије ме бру јање кроз брашнене праменове прати од детињ ства, јер су и моји преци били воденичари у некад чувеној, а сада закоров љеној, Тешића воденици, у којој се прашњаво белео и квасио до костију мој деда Дра гољуб, па се почесто и зеле нео, обрастао у трину која му је од мокрине про клија вала из гуња. (А знао је испећи као памук меку погачу, ону што под прс тима дише, ону што се ни с јед ним дру гим јелом не једе, јер би је свако поква рило.) Али, без обзира на откри вену емо тивну вредност воде ничког мотива, Тешић није од оних пес ника који се олако препушта сладости нос талгије, нити прес ном посредовању фол клорних садржаја, премда их искуствено носи. Тра дицијске садр жаје, као и оне личне, песник и овог пута подвргава финој стилиза цији и пом ном пре обли ковању, креће од површине да би допро до дубине коју сам језик, пам тилац, активира и сведочи. Отуда и дететом урезана воденица, значењски про чишћена и обреме њена, узраста до космичког симбола, који није лако описати и сагле дати, јер се указује као активни праобразац свега што постоји и што је посто јало. Ма колико у пра основи ове лирске творевине свакако била слика закоров љене Тешића воде нице, над њоме се саздало мно гозначно и смисаоно динамично здање, које своју поуз даност дугује и свом конкретном полазишту. Другим речима, тај симбол воденичког точка, кола, витла, од песме до песме у циклусу/спеву Пашум воденичког бука, асоцијативно се шири и грана на све четири стране и активира толике наслеђене смисаоне нити, плетући од њих густу и јаку мрежу. Тако и може да буде јер Тешић не пре носи доживљене ситуације као што је учинио у малопре наведеном пое тичком тексту него обли кује пес нички предмет евокативном силом језика, 20

21 који се из метежа, ентропије, устројава у орга низовани облик, тво рећи свој међусвет од стварног и имагинар ног градива. Сувере ним умећем, песник демон стрира тај описани, од симболизма баш тињени поступак, али и дубље поетичко зна чење његовог, може се рећи, дос лед ног и аскетског ста рања за ритмичку основицу песме. Макар Тешић и није многе сав реме нике теоријски уверио у сврховитост посве ћене бриге о погодбама сада већ пост класичног стиха, његов практични учинак је често убедљив и знако вит. Мало ко ће, рецимо, приме тити рестриктивни лирски осме рац у сти ховима Млинског кола, али осетљи вији слух неће моћи да пренебрегне оно што је у претходној књизи Дар и коб (2006) и у носећим песмама нове књиге учинио Мило сав Тешић освајајући тростопни амфибрах, можда и први међу српским пес ни цима уопште. Читајући, на при мер, дванаестера чке песме у последње две књиге, мало ко испрва дванаес терац пре познаје, јер смо свикли на тај метар у тро хејском ритму а не с иновативном, амфи брашком стопом. Ако смо тврди на ушима за многе друге ритми чке домете и нијансе, благо усталасану интонацију стиха, не само два наестерца, него и осамнаес терца, као и понегде шестерца, опа жамо као аудитивну новину и свежину, која сугерише нешто дубље од реченог утиска. Осећамо, наиме, да песму склопљену од разно ликог градива, мозаичан или дис континуиран лирски исказ, држи на окупу склад ност и уређеност облика, као и мелодија тиме произведена. У сржи Тешиће вог односа према умет ности стиха, после ве ко вне праксе раз градње канонских облика, био је и отпор, делатна реакција на стратегију деструк ције и дефор мације без краја, али и израз свести која не може бити страна следбеницима срп скови зантијског нас леђа да су пос тав љени оквири продук тивнији иза зов кре ати вном поје динству од ничим ометане слободе, да слобода није унапред зајемчена но се за њу избо римо, савла ђујући многе спољне и унутарње препреке. Питање ритма никако није тех ни чко питање, него обје дињујуће начело у оквирима оне пое тике која рачуна на мноштве ност призва них зна чења, из језичке савре мености и прош лости. А тако је у циклусу Пашум воде ничног бука. И сам наслов упућује да је реч о песми што представља одјек изворне стварности воденичког микрокосмоса одав но пре сељеног у непостојање, не звуци него пазвуци, сачу вани у сећању на једну од најваж нијих установа за обезбе ђење живота у патријар халној заједници, у којој смо, малтене до јуче, опстајали и претекли све недаће. У лирици се од звука оду век почиње, али се, код Тешића, у звучној димензији стиче и извор и увор читавог песничког чина. Али, између извора и увора, језик опосли и про буди, сугерише и повеже оно што, у пуној акцији и кондензованом виду, може учинити, пре свега у извесном помирењу супрот ности и спајању неупоредивих размера, баш као у стиху песме Клокочпоток : може свемир да се скапи / у ширину једне капи. Поменута, уводна осмерачка песма у четири дела сва је у таквим немогућим, разрешу јућим спојевима. Тај нес тали Клокоч-поток који, по речима песме: није себи мера, коме је ушће ује дно и извор, постаје несводљиви знак шумног, хучног, гргољавог, круж ног неиз река, егзистенцијалног и песничког јед нако: Текао је куд је хтео / Узводно је воду прео. У разлагању на осно вно, пос редством воденице као полазне слике, Тешић усмерава тежиште на елемент воде. Она је извор свега пос тојећег, тајна међа светова, али и ток (и то кружни) што протиче између земље и небеса. У продору до почела, у песме су уведене фигуре из античких митова о постању света, од праоца Океана и митске прареке Ахелоја и граничног Сти кса којим жедне сени броде ка другој обали, до библиј ских ликова и библијских река, од рајских до оних из свете земље. У овом циклусу налазимо пробрани каталог имени тих вода из уни верзалне пре даје. Ера једног стиха - стихови једног Ере Милосав Тешић 21 Као што је у већ подалекој књизи Купиново (1986) звук топонимске броја нице српских земаља био иницијална тачка за лирско имагинирање, тако је овде сложени звучни ансамбл мељаве, од разних акустичких вари јација воденог про тока кроз сло жени уређај млина, до бука воде што се силовито сручује са точка и омаје што прска около, стални чини лац што асоцијативно наводи на дра матику и мистику пос лед њих и првих питања. Али сав тај космолошки склоп, и вербалне фикције које песник разгранава, држе се на прецизном, зналачком опису свих делова и делића воденичког механизма и сваки од корака у том процесу поп рима симболи чку вредност, односно постаје карика у сугерисаној реалности вишег и нај вишег реда. А та реалност у својој бити је двос трука, себи сушто про тив речна, у млинском колу стварања и разарања. Млин с небеса, у изводној песми тог нас лова, за песника је тутањ несмирења / у сис тему несистема, али последња реч овога круга ипак бива следећа, недоречена али све тло, еванђељски потцртана: Који меље воду живу / познаје се по мељиву. Ненаметљиво, али уочљиво, у моту једног ронда о воденичишту или мли ни шту значи о простору где воденице више нема упослен је цитат из Откри вења Јовановог, у којем се пустош и крај историје најављује прес танком хуке камена воденичнога. О так вом одсуству Тешић овде и пева, физичком и мета физичком, дајући пашум уместо шума. Колико год је, рецимо у песмама књиге Дар и коб, пес нички рекреирао ритам почела толико су апокалиптичке слике саме навирале у поенте тих песама и давале им кључне смисаоне нагласке. У елегичној слици нес танка јесте и песма Жички натпис, у чијем елегичном опису преваже слика онога што је било и нестало (унутарња дакле представа) у односу на оно што се види у наше доба, када у ништење грезну чистота и понос и кад логика нуле лепоту изврста. Сенка нестанка надвила се и над спо меник стра дања и опстанка, какав је Жича, на идеју Жиче како песник наводи. С друге стране, циклус Белег Стева нов у знаку је обра ћања траговима породичних почетака. Тај белег, оста так гроба првог знаног претка, стоји на почетку седмоделне песме, на чијем је крају ведри при зор општег ускрса у дан Страшног Суда: Са раскршћа сми сла идеје су стукле, / па дозрео час је да све узлепрша: // те разгази ноћ се, уз жагор што чини / да коракне Стеван, да крену се ини / са гробаља селских док жижи имела / а пристижу силни из свакојег села. Вољни, верујући прилив есха толо шког оптимизма, тако недостајући и нама и поезији нашег века и нараштаја, Тешић оста вља за финале, смешта у епилошку песму Пустиња, у Поћути, где ведрина се светли у стакленој слутњи и долази до усклика да мимо пакленика што тутњи и трајања што гњије не пропада Дело и при чему се указује и могућност ваве дењa у неки други простор, јамачно у Нови Јерусалим, град подиг нут од високих и сјајних човечанских надања. У додатку Млинског кола, Мило сав Тешић прибегава белешкама уз поје дине стихове, у којима појашњава лек сичка и предањска зна чења неких кључних речи. Тешићеве схолије директно доз начују шта је све поло жено у његове песни чке текстове, шта чини семанти чке слојеве и односе. Али, упућују на још нешто. Ако за лекси кографски рад оца модерног срп ског језика можемо с правом рећи да је био енци клопедистички, одно сно да је, најпре кроз одреднице двају Српских рјечника, објединио читаву културну меморију свога историј ски закинутог народа, онда је један од савремених подухвата својеврсног пес ничког енци клопе дизма, у најбољем значењу таквог одређења, уку пни песни чки рад Милосава Тешића. У времену политикâ које поспе шују несе ћање и порав навају сваку дубину и дигнитет прошлом и непролазном, Теши ћев плодо носни труд већ и не хотећи, такав какав јесте, постаје и борбени и морални чин.

22 акција и биоскоп НАГРАДНА ИГРА Ноћ књиге 18. децембра У петак 18. децембра у Лагуниним Попусти на Лагунина издања за купоклубовима читалаца и књижарама Девину једне књиге износе 25 одсто, за две лфи од 17 сати до поноћи одржаће се књиге 30 одсто, за три књиге 35 одсто, а тринаеста регионална манифестација за четири и више књига 40 одсто. Попуст Ноћ књиге под покровитељством на страна издања биће 20 одсто, а наеуробанк Србија. слови осталих издавача биће снижени до 20 одсто. Цене разноврсног гифт Ноћ књиге је манифестација која се већ седам година одржава у Београасортимана биће снижене за 10 одсто. Сви попусти моћи ће да се остваре и ду, Србији и региону. Два пута годишње, у јуну и децембру, за само неколико на сајту сати Лагунине клубове читалаца и књиу току Ноћи књиге члански попусти жаре Делфи посети неколико десетина Лагуниног клуба читалаца и количински хиљада читалаца и купаца. Величина попусти неће се сабирати са попустима интересовања за књигу, посећеност који важе само за Ноћ књиге. Једна од манифестације, квалитет и разноврнајпопуларнијих Лагуниних акција на сност понуде књига, као и неуобичајено Сајму књига биће пренета и на Ноћ велики попусти могу се поредити само књиге : 3 књиге за 299, 3 књиге за 499 и са значајем који има Београдски сајам 3 књиге за 999 динара као, као и попуст књига. од 50% за поједине енциклопедије за Број посетилаца Ноћи књиге расте децу изванредна су прилика за куповину из године у годину, а сама манифеставредних књига. Народна библиотека Ужице током ција се шири по региону и представља целог дана 18. децембра даје попуст од прилику која се не пропушта, јер само у Ноћи књиге наслове свих жанрова мо50% на годишњу чланарину. жете купити по невероватно ниским ценама, упознати се са Будите будни уз књигу у петак 18. децембра од 17 сати до поноћи! новим насловима и дружити се са домаћим писцима. БИОСКОПСКИ РЕПЕРТОАР САЛА 1 ОД 17. ДО 23. ДЕЦЕМБРА у и 22 х цена улазнице: 350,00 динара STAR WARS: БУЂЕЊЕ СИЛЕ Дужина трајања: 136 мин. Жанр: научна фантастика, авантура, 3Д Главне улоге: Daisy Ridley, John Boyega, Oscar Isaac, Adam Driver, Mark Hamill, Harrison Ford, Carrie Fisher, Billie Lourd Режија: J. J. Abrams Луцасфилм и редитељ визионар Џеј Џеј Абрамс удружили су снаге да би вас вратили поново у далеку галаксију. STAR WARS се враћа на велики екран са филмом STAR WARS БУЂЕЊЕ СИЛЕ. САЛА 1 ОД 17. ДО 23. ДЕЦЕМБРА у х цена улазнице: 300,00 динара БОЖИЋ КОД КУПЕРОВИХ Дужина трајања: 107 мин. Жанр: комедија Главне улоге: Diane Keaton, Alan Arkin, John Goodman, Amanda Seyfried, Marissa Tomei, Olivia Wilde Режија: Jessier Nelson Звездана постава ове божићне комедије доноси топлу празничну атмосферу и подсећа како је Бадње вече најлепше провести у кругу породице, каква год она била. Када се четири генерације клана Купер окупе на прослави Бадње вечери, низ неочекиваних посетилаца и непредвидивих догађаја преокреће вече наопако и поведе их према изненађујућем поновном откривању породичних веза и празничног духа. на, због чега становници града најблаже речено нису срећни. Како би се искупио, Алберт са својим најбољим пријатељем Егоном одлази у авантуру како би пронашао прави балон. На свом путу њих двојица наилазе на лопове, скитнице и највећи дијамант на свету. САЛА 2 ОД 17. ДО 23. ДЕЦЕМБРА у 21 х цена улазнице: 250,00 динара САЛА 2 ОД 10. ДО 23. ДЕЦЕМБРА у 19 х цена улазнице: 250,00 динара АЛБЕРТ Дужина трајања: 81 мин. Жанр: авантура, породични, синхронизован на српски Љупки градић Кел Ивил није довољно велики за највеће преваранте света, Алберта и Егона, који су одлучили да се отисну у бели свет. Хоће ли свет према њима бити једнако зао као што су они били према другима? Алберт је екранизација дела дечје литературе, насталог из пера најуспешнијег данског аутора за децу и младе, Олеа Лунда Киркегарда, који је за главне ликове одувек постављао анти-хероје. Алберт није изузетак. Наиме, он живи у данском провинцијском градићу Калебију и увек чини нешто што није добро, а уједно је истински неспретан. Тако једног дана случајно разбије градску знаменитост споменик капетану бало- 22 ИСЦЕЉЕЊЕ Дужина трајања: 90 мин. Жанр: драма Главне улоге: Јово Максић, Радован Миљанић, Немања Јеремић Режија: Иван Јовић Филмска прича прати тиховање православног монаха, у зачудној атмосфери изоловане испоснице. Његов мир бива нарушен изненадном посетом двоје људи. Видевши да је ратна прошлост дошла по њега и да он не може да заборави и опрости бол који му је нанета, монах схвата да је између њега и Бога настала непремостива пукотина коју ништа не може да попуни. Ово је филм о помирењу и опроштају, о великом питању које остаје након свих ратова: како опростити свом непријатељу? Филм је снимљен на недоступним, нетакнутим локацијама запустеле источне Србије, чија атмосфера наглашава изолованост живота у испосници и унутрашњу драму три лика који су у тој изолацији суочени један са другим. Отуда унутрашње збивање у филму постаје згуснуто, а лепота природе стоји као контраст патњи, коју носе сва три лика.

23 фељтон ОД ОБИЧНИХ КАРАВАНСКИХ СТАЗА ДО ПЛАНИРАНИХ И ИЗГРАЂЕНИХ САВРЕМЕНИХ ЈАВНИХ САОБРАЋАЈНИЦА (23) Решавање саобраћаја на платоу старе ћирине станице Божидар Д. Јовановић (1940), дипломирани грађевински инжењер, цео радни век провео је на пројектовању, грађењу, одржавању и заштити мреже магистралних и регионалних путева на подручју Златиборског, Моравичког и делом, Рашког округа, аутор саобраћајне петље у Ужицу и других бројних саобраћајних објеката и саобраћајница. Сећања, сазнања, стручне активности, анализе и предлоге, годинама је бележио из чега је настало преко десет студија, а извод из ових студија, уступио је Вестима који ћемо објавити у деловима у наредном периоду Техничке службе поратног Ужица задужене за урбанизам, улице и саобраћај, благовремено су биле ангажоване око истраживања решења обиласка Ужица са западне стране и смањења (ублажења) екстремно великих успона и падова нивелете магистралног пута преко Доварја. Због евентуално слабог ондашњег саобраћаја теретних возила, није се хитно инсистирало даље од самог изналажења могућих решења, међутим, она ће се касније ипак, брзо наметнути као озбиљан саобраћајни проблем града Ужица. Проблем успона и падова нивелете саобраћајнице преко Доварја и то на смеру Ужице-Доварје око 13 посто и Доварје- Крчагово (до Касарне IVпука) око 17 посто, представљали су озбиљне тешкоће кретања већ бројних тешких возила нарочито у зимском периоду. Постојао је стари предлог-идеја решења тунелом. Средином прошлог (XX) века од године по проширењу и изградњи макадемске деонице од Борове главе до Нове Вароши, успостављена је, у оно време, најкраћа пристојна саобраћајна веза између Србије и Црне Горе, те се нагло усмерава и увећава саобраћај моторних возила преко Ужица. После године креће се са убрзаном модернизацијом и изградњом савремене путне мреже Југославије, Србије, западне Србије, те и ужичког подручја и града Ужица, као никада пре ни после тих пар деценија. У самом Ужицу, на уском платоу испред онда јединог, квалитетног армирано-бетонског моста преко Ђетиње на Златиборском путу, изграђеног године, сустиже се саобраћај са три јака магистрална и два регионална путна правца. Такође, ужичком градском ткиву гравитира још пет локалних путних праваца са својим саобраћајем. Због свега тога су уследиле и бројне активности на саобраћајницама и пратећим њиховим објектима подручја Ужица и у самом Ужицу. Анализирају се и обилазнице Ужица и проласци кроз Ужице. Плато железничке станице уске пруге у Ужицу где ће се временом изградити саобраћајна петља На састанку Савета за комуналне послове и урбанизам града, одржаном у Т. Ужицу 3. децембра године, град је био опредељен за већ поменуту тунелску варијанту кроз Доварје, са тунелом дужине 433 метра и ширине коловоза девет метара. Резултати Саобраћајне студије очекиваног друмског саобраћајног оптерећења, Института за саобраћај и транспорт у Београду, показали су да је прилаз Ужицу тунелском варијантом ограничен пропусном моћи будућег саобраћајног чвора-раскрснице по изласку из тунела, и да не може да опслужи очекивани саобраћај ни у ближој будућности. Излазни портал тунела је у густој урбаној зони између градског стадиона и дрвне пијаце (сада главне пијаце) усмерен ка бетонском мосту. Због тога Завод за урбанизам и пројектовање у Ужицу са сарадницима из Београда, пројектује два источна прилаза Ужицу са раздвојеним локалним и транзитним саобраћајем. Међутим, ни та предложена решења, нису дала задовољавајуће резултате. Убрзо се креће са радовима на реконструкцији Златиборског пута од Ужица до Сурдука који су морали бити завршени пре пуштања у саобраћај пруге Београд-Бар. 23 На новом састанку у вези разрешења саобраћајних проблема Т. Ужица, одржаног 13. марта године у Т. Ужицу, прихваћено је пројектно решење Предузећа за путеве Т. Ужице и пројектне организације Траса Београд, варијанте магистралног пута поред Ђетиње, правцем укинутог колосека уске ћирине пруге. После свега, било је јасно да прескупо тунелско решење решава само проблеме нивелете саобраћајнице преко Доварја, али не капиталну саобраћајну проблематику: максималну безбедност и максималну проточност саобраћаја. По мом мишљењу, односно, нашем путарском, могуће хитно разрешење саобраћаја и то не трајно, већ само у једном средњорочном периоду од око двадесетак година развоја Ужица, мора се тражити и наћи у комбинацији ове предметне транзитне саобраћајнице поред Ђетиње и неопходне друмске саобраћајне петље на локацији у Т. Ужицу, коју онда нисам смео наглас да поменем. Проблема је било много на платоу старе железничке станице због скучености-уског простора по ширини. Ту може да се укомпонује само уска, а издужена доста скромна саобраћајна петља, за тако масовни надолазећи саобраћај кроз јако стешњено Ужице. Генерално решење предметне петље брзо сам разрадио ради сагледавања правих могућности постављања петље на простору слободног платоа железничке станице која није више у својој дугогодишњој железничкој функцији. Захваљујући доброј издужености простора могао је да се надокнади недостатак ширине уског простора између градског стадиона и нерегулисаног корита преко Ђетиње и то тако прилагођеном издуженом бетонском конструкцијом саобраћајне петље са виадуктом и новим косим мостом на Ђетињи. (Извод из студије Времеплов о путевима и улицама Ужица и о самом Ужицу ) Приређује Рада Поповић

24 хроника Прибојски новинар Мујо Бјелопољац написао и поклонио клубу монографију Шест деценија прибојских камионџија Необичан гест новинара из Прибоја Свечаним пријемом финалиста код председника општине Прибој Лазара Рвовића, у Прибоју су протеклог викенда завршене 43. Лимске вечери поезије, које је под покровитељством општине Прибој организовао Дом културе Пиво Караматијевић из Прибоја. На овој једној од најпознатијих песничких манифестација још из времена бивше Југославије учествовала су 62 средњошколца из 26 градова Србије, Црне Горе и Босне и Херцеговине. Жири у саставу др. проф Јасмина Ахметагић из Сарајева, председник и чланови др. проф Светлана Калезић из Подгорице и Бојана Стојановић-Росић из Београда, донео је одлуку да за победника 43. Лимских вечери поезије прогласи Јану Петровић, ученицу Филолошке гимназије из Београда, а друга и трећа награда додељена је Марку Јовићу, односно Адријани Пуачи, такође ученицима Филолошке гимназије из Београда. Интересантно је да су Мујо Бјелопољац, новинар из Прибоја, који ове године слави пет деценија у новинарству, некадашњи дугогодишњи дописник бројних дневних и недељних новина у екс Југославији и Србији, ових дана своју новинарску каријеру крунисао је издавањем монографије Шест деценија прибојских камионџија, посвећеној 60. годишњици постојања српсколигаша Фудбалског клуба ФАП из Прибоја. Да све буде необично, прибојски новинар Мујо Бјелопољац, иначе вишедеценијски члан УНС-а, је ову монографију написао потпуно бесплатно, издавач је Фудбалски клуб ФАП из Прибоја, финансијски је помогло Општинско веће Прибоја и већину од 300 примерака поклонио Фудбалском клубу ФАП из Прибоја и његовим навијачима. - Монографија је мој лични дар клубу уз који сам целог живота, пуних 50 година, који има сјајну традицију и један је од најуспешнијих спортских колектива у западној Србији. Пола века сам уз овај клуб, био сам у управном одбору док је ФАП био друголигаш у екс Југославији, пуне две године, потом још 8 година док је био српсколигаш. ФАП је као друголигаш окупљао и по , гледалаца, а на утакмици са Тетексом из Тетова у Прибоју сећам се да је било гледалаца, преко са плаћеним улазницама и на којој се одлучивало о томе хоће ли Тетекс по први пут постати југословенски фудбалски прволигаш или ће ФАП победом над Тетовчанима остати друголигаш. Нажалост у тој невероватној утакмици Тетекс са Беквалцем, Морачом, Јовановићем и другима славио је у Прибоју са 2:1 и постао прволигаш а прибојске камионџије су испале из тадашње Друге лигеисток, прича Бјелопољац године ФАП је пред десетак хиљада својих врло бучних и оданих навијача на утакмици са словеначким Марибором постао аматерски првак Југославије у фудбалу, на утакмици играној по великом кишном невремену, Сафет Чизмић је постигао гол за памћење и победу камионџија од 1:0. Играле су прибојске камионџије пет сезона у Другој лиги у екс Југославији, били преко 25 година српсколигаши, изнедрили су бројне фудбалске репрезентативце и интернационалце. Овде су поникли и почели да играју фудбал један Мустафа Хасанагић, Партизанов чувени центарфор, потом Зоран Бојовић, који је после играња у ФАПу био перјаница Реала са Нишаве, нишког Радничког, био репрезентативац екс Југославије. Затим прибојац Емир Џиновић, који је након играња у ФАП-у у свим селекцијама, такође пуну афирмацију у нишком Радничком и такође био члан младе и А репрезентације Југославије, па Санид Бегановић, такође прибојац и некада познати фудбалер Радничког из Ниша и новосадске Војводине Прибојац Ахмет Ћеловић, после играња у ФАП-у био је пар година центарфор турског Галатасараја, Драган Вилевић је после ФАП-а носио прволигашки дрес Младости из Лучана, а потом и београдске Црвене звезде, а играо је и у шпанској Сегунди. Уз имена свих оних који су носили дрес прибојских камионџија за минулих шест деценија, побележио сам бројне догађаје везане за шест деценија прибојских камионџија, бројне анегдоте, наравно и све успехе, неуспехе и резултате клуба. Ово штиво је поклоњено ФК ФАП и његовим навијачима, као трајна успомена на фудбалску прошлост прибојских фудбалских камионџија, као мој лични дар клубу који ми је преко пола века на срцу, рекао је овај новинар. Интересантно је да је и своје претходне четири књиге које је издала прибојска галерија Спирала, а монографија о прибојским камионџијама му је пета самостална књига, коју је као и претходне четири поклонио својим суграђанима. Реч је о књигама које говоре о људима, људским судбинама, необичним догађајима са простора тромеђе Србије, БиХ и Црне Горе. Каже да је ово учинио зато што је Прибој најсиромашнија средина у Србији и шире, људи овде немају пара, а воле да читају. Отуда ови необични гестови новинара Муја Бјелопољца већ годинама наилазе на симпатије грађана Прибоја. 24 Дамир Бјелопољац ПРИБОЈ Завршене 43. Лимске вечери поезије сво троје лауреата 43. Лимских вечери поезије из Филолошке гимназије из Београда и да су сво троје ученици истог, трећег разреда ове гимназије. Победнику 43. Лимских вечери поезије, по традицији, биће штампана књига песама, а уз то сво троје најбољих добило је новчане награде и бројне награде спонзора ове песничке манифестације. Д. Бјелопољац

25 хроника Жене догодине у старосну пензију са 61 годином живота Да би жене догодине оствариле право за одлазак у старосну пензију, потребно је да имају 61 годину живота и најмање 15 година радног стажа, односно, потребно је да имају пола године више живота него ове године. Услови за одлазак у старосну пензију не мењају се ни наредне године за мушкараце. Као и ове године, биће им потребно да имају 65 година живота и најмање 15 година радносг стажа. Међутим, да би жене оствариле право за одлазак у старосну пензију, потребно је да имају 61 годину живота и најмање 15 година радног стажа, односно, потребно је да имају пола године више живота него ове године. Како је објавио Танјуг, догодине се мењају и услови за одлазак у превремену пензију и за мушкарце и за жене. Мушкарци који наредне године буду остварили 40 година стажа, моћи ће да оду у превремену старосну пензију само ако имају 55 година и осам месеци живота. Женама ће бити потребно 55 година живота и 37 година пензијског стажа што је више и живота и стажа него ове године. Међутим, треба подсетити да се превремене старосне пензије трајно умањују 0,34 одсто за сваки месец пре навршених година живота прописаних за стицање права на старосну пензију с тим што износ умањења за превремену пензију максимално може износити 20,4 посто. Што се породичних пензија тиче, да би удовице догодине оствариле право на породичну пензију морају имати најмање 52 и по године живота, док ће удовцима бити потребно да имају 57 и по година живота. Ρ.Π. Представници ТО Златибор на презентације у Подгорици, Јован Павловић и Марија Павловић ТУРИСТИЧКА ОРГАНИЗАЦИЈА ЗЛАТИБОР Презентација Златибора у Подгорици У оквиру кампање Златибор Избор за све Туристичка организација Златибор, одржала је презентацију у Подгорици у просторијама ПР центра. Презентацији су присуствовали новинари и представници туристичких агенција из ове земље. Традиционално, тржиште Црне Горе представља сталне госте на овој планини, а сви присутни су били заинтересовани за понуду предстојеће зимске сезоне и попусте које грађани Црне Горе могу да остваре у оквиру кампање Златибор Избор за све. У кампањи учествује 15 објеката који пружају услугу смештаја на Златибору, а попусти се крећу од пет до 20 процената у зависности од објекта. Р.П. ЗЛАТИБОР Угостили московску ТВ3 Руским новинарима су представљени туристички потенцијали планине. Поред центра Златибора, они су посетили златиборску пијацу како би што више сазнали о лековитом биљу и његовим чудесним својствима. Били су одушевљени срдачношћу и гостољубивошћу Златибораца. Новинари са ове телевизије су већ десети пут у Србији. Раније су посетили туристичке атракције Златибора, а сада су били посвећени искључиво траварима који сакупљају лековито биље и хтели су да се на другачији начин, са занимљивим саговорницима упознају са понудом планине. После Златибора, упутили су се у Шљивовицу код Миладина Лекића јер их је заинтересовала његова скулптура од дрвета "Златиборски брзи воз" коју су видели поред језера. Потом су боравили у Кремнима код Драгана Пјевића, који им је говорио о пророцима Тарабићима и Креманском пророчанству. Р.П. 25

26 спорт АУТОМОБИЛИЗАМ Веснић- најбољи возач аутомобилиста Централне Европе Свечаном доделом признања најбољима у оквиру шампионата централне Европе у аутомобилизму званично је стављена тачка на најуспешнију сезону ACK EKO racing team-a Веснић. Ове године част да угости лауреате као чланица ЦЕЗ-а имала је Хрватска и њихова престоница Загреб у којој се по други пут титулом најбољег у најбројнијој класи D4-2000ccm окитио српски аутомобилиста Милован Микица Веснић. Славље EKO Racing употпунио је и Руди Пешовић освајањем треће позиције у истој категорији. У Загребу се окупила елита европског аутомобилизма на челу са председником светске аутомобилистичке федерације ФИА, французом Жаном Тодом, а Веснић је признање за најбољег примио од стране председника АМСС-а Мирка Бутулије који је испред ФИА први честитао српским али и иностраним такмичарима на кружним стазама. Фантастична сезона иза мене и мог тима. Заједно са Рудијем Пешовићем EKO Racing Team Vesnic је освојио позиције један и три у Европи а ја сам најбољи у класи и у шампионатима Словачке, Словеније и чешком ESET CUP-у. Након сезоне 2013 када сам такође био шампион ЦЕЗ-а ово је сигурно најбоља година за мене и мој клуб након 40 година колико се породица Веснић бави аутомобилизмом. Окрећемо се новој сезони и новим плановима. Заједно са тимом Lein Racing радимо на фузији два тима са надом да ћемо успети да се појавимо на што више интернационалних такмичења. У којој серији и којем обиму зависи пре свега од финансија и надам се да ће спонзори али и држава Србија препознати потенцијал ова два клуба и помоћи нам да остваримо зацртане пројекте. изјавио је Веснић након доделе признања у Загребу. Председник АМСС-а, господин Мирко Бутулија, изразио је велико задовољство успесима које су ове сезоне српски аутомобилисти постигли на европској сцени и поручио АМСС као члан управног одбора ЦЕЗ-а изузетно је задовољан успесима наших такмичара. Сматрам да су се створили предуслови да АМСС у већој мери помогне нашим такмичарима. Искористићемо прилику на проглашењу домаћег шампионата да са министром спорта Вањом Удовичићем поразговарамо да и држава стане иза српских аутомобилиста. Заменик генералног секретара АМСС господин Дејан Стојић најавио је и једну занимљиву иницијативу Радићемо на стварању репрезентације Србије у аутомобилизму која ће државу и АМСС представљати у иностранству чиме ће се створити предуслови да они који наступају у Европи покривањем делом трошкова имају што боље услове за такмичење. Такође радићемо да се медијски много боље промовишу наши такмичари. Поред Веснића и Пешовића добитници признања у оквиру ЦЕЗ-а за сезону 2015 су и возачи Lein racinga Младен Лалушић и Урош Бркић који су у класи endurance освојили друго место док су релисти Владица Рабреновић и Драган Митровић трећепласирани. Текст и фото: Петар Јанковић 26

27 спорт АЛЕКСАНДРА МИЛОСАВЉЕВИЋ ПОНОВО ТЕХНИЧАР ЈЕДИНСТВА Срећна сам, али и тужна Техничар Александра Милосављевић поново је у редовима Јединства. Ова врсна одбојкашица бранила је броје ужичког суперлигаша од до године када су "жариле и палиле" не само у домаћем такмичењу већ и на Међународној сцени. Александра је каријеру започела у родном Крагујевцу, одакле је прешла у Поштар из Београда. После Поштара играла је у Јединству из Ужица и отишла године и исто време када је и Весна Читаковић напустила Ужице. Играла је још за Јеси Монте Скјаво из Италије, Илер Банкаси из Турске, Ријека Квиг из Хрватске, и ХИТ Нова Горица и Нова КГМ Браник из Словеније. Играла је још у Русији, Израелу, Индонезији... -Знате да сам имала операцију колена и да сам паузирала седам месеци. Јако сам узбуђена и срећна што сам поново у Ужицу. Овде се осећам као код куће. Невероватан је осећаj када поново улазим у Велики парк. Емоције стварно раде, мада сам по мало и тужна. Сећам се периода када сам играла овде и каква је то екипа била. Али добро, Јединство има сада младу и перспективну екипу и верујем да се можемо одржати у суперлигашком такмичењу. За мене је то још већ изазов- у једном даху прича Александра и додаје: -Лако смо се договорили о сарадњи у обостраном интересу. Почела сам у четвртак да тренирам са екипом, видећу како ће се колено понашати на терену и верујем да ћу ускоро заиграти и на утакмици. Желим да помогнем екипи да сачува статус суперлигаша јер је Ужице град одбојке и то заслужује. - поручила је на крају Александра. З. Ђоковић Блистава каријера Александра је играла у Јединству и дала максималан допринос у највећем успеху клуба у еврпским такмичењима сезона 2001/2002. у Топ тимс купу (од године то је ЦЕВ куп), другог по јачини купских такмичења ЦЕВ-а. На финалном турниру одржаном у Бакуу у Азербејџану, Јединство је у полуфиналној утакмици победило бечки Телеком са 3:1, да би у финалу изгубиле од домаће екипе Азеррејл Бакуа са 3:0. Још један пораз Јединства ДИНАМО: ЈЕДИНСТВО 3:0 (25:14, 25:18, 25:17). С.Д. Стрелиште. Гледалаца: 100. Судије: Д. Рогић, И. Миљковић (обојица из Београда). ДИНАМО: Ашћерић 5, Лазић 12, Коцић 21, Спремо 4, Мирковић 4. Остојић 9, Ђурђевић (либеро 1), Владисављевић (либеро 2), Гоназалес- Томашевић 1, Стојановић, Марковић 2, Старовић 3. Тренер: Александар Владисављевић. ЈЕДИНСТВО: Крповић, Краковић 2, В. Томашевић- Петрић 10, Глишовић 4, Џаковић 18, Јовановић 3, Тодоровић (либеро), Борчић, М. Томашевић 1, Грбић, Тошић. Тренер: Властимир Васиљевић. ОДБОЈКА- ДРУГА ЛИГА ЗАПАД Још једна победа Ужичана УЖИЦЕ ПАРТИЗАН (Л) 3:2 (25:23, 18:25, 22:25, 25:23, 17:15). Дворана Велики парк; Гледалаца: 50. Судије: Душко Ристановић (Ужице), Иван Ђокић (Пожега). Ужице: Крстић, Курћубић (либ), Ћирковић 9, Луковић 9, Игњатовић 13, Лазић 46, Аврамовић 2, Ђокић, Дабић, Лекај 2, Милојевић (либ), Арсић. Тренери Богосављевић и Крсмановић. Партизан (Л): Илић 1, Алексић, Рашић А, Караџић 23, Рашић М 7, Сојевић 10, Митровић 11, Станојевић, Крстић 16, Мирић (либ). Тренер: Рашић. У последњем колу јесењег дела првенства у дворани Велики парк Ужичани су забележили и трећу везану победу. Пети рулет сет био је и најузбудљивији. Резултатска клацкалица кренула је од старта. Домаћи одбојкаши су повели са 13:10, али долази до пада концентрације и гости први долазе до меч лопте (13:14). Ужичани се поново буде и нападима Игњатовића и Лазића долазе до своје меч лопте. Марко Луковић је ас сервисом ставио тачну на драму у Великом парку за велико славље домаћих одбојкаша. На крају јесењег дела првенства Друге лиге Запад одбојкаши Ужица имају пет победа и четири пораза. На табели заузимају шесто место са само две победе мање од првопласираних екипа Напретка 037 и ФАП Ливнице. З. Ђоковић 27 РУКОМЕТНИ КЛУБ СЛОГА Подела бодова у Костолцу РК РУДАР- РК СЛОГА 22:22 (9:9). КОСТО- ЛАЦ. Хала спортова. Гледалаца: 500. Судије: Јовандић и Секулић (Панчево). Седмерци: Рудар 4 (4), Слога 3 (2). Искључења: Рудар 14. минута, Слога 18. минута. РУДАР: Живковић, Ивошевић, Аврамовић, Богдановић, Божић 2, Бабић 3, Недељковић 3, Недељков, Уранкар, Марјановић, Огњеновић, Деспотовић, Тица 1, Мердовић 2, Димитријевић 4, Милошевић 7. СЛОГА: Раковић, Жарковић, Миличевић 2, Јестровић, Андрејевић 6, Делибашић, Крсманчић 6, Миленковић, Жегарац, Павловић 1, Палевић, Калтак 1, Гојковић 2, Мирић 1, Димитријевић, Лаковић 3.Прва рукометна посластица у којој је подела бодова сасвим реална. З. Ђоковић

28 спорт ПРВИ МЕЂУНАРОДНИ ТУРНИР СРБОЉУБ СРБО СТАМЕНКОВИЋ Сећање на Срба Протеклог викенда у спортској дворани Велики парк окупиле су се бројне фудбалске легенде како би на првом међународном турниру Србољуб Србо Стаменковић дали заједнички допринос сећању на виртуоза са петерца. Прошло је 19 година од смрти Ужичанина који је задивио Америку. Србо Стаменковић је фудбалску каријеру после играња у Црвеној звезди, наставио "преко баре" и стекао светску славу у америчким клубовима Балтимор и Мемфис. Екипа ФК Партизан Екипа Слободе Након два дана велике борбе прослaвљених асова на Првом међународном меморијалном турниру Србољуб Срба Стамениковић, ветерани ФК Партизан освојили су прво место пошто су у финалу победили Слободу са 2:0. Голове за тим који је подигао најсјаjнији пехар постигли су Вучићевић и Томић. У борби за треће место Црвена Звезда је била боља од Будућности из Подгорице и славила резултатом 3 : 1. На листу стрелаца уписали су се Чула, Стаменковић и Ђуровски, док је за Подгоричане прецизан био само Драгићевић. Момир Бакрач поносно је примио награду за најбољег играча турнира. Небојша Стаменковић, Србов син је отворио турнир и захвалио се свима који не заборављају његовог оца и после скоро 20 година: -Фантастичан је осећај када видите да су га људи волели и поштвали, а то показује колико су се одазвали овом турниру. Велику захвалност дугујемо ветеранима ФК Слобода, ЈП Велики парк који су иницирали и организовали овај догађај. Све сами фудбалски асови су дошли и ја сам пресрећан због тога. - Зоран Јовичић председник ветерана Слободе, као један од организатора верује да је након првог успешно обављеног задатка на реду да се и у граду са обале Ђетиње и једна улица зове по Србољубу Србу Стаменковићу : - Оно што прво морам да кажем јесте да су сви ветерани сложно рекли да овако нешто нису доживели, од самог дочека, преко организације и оволиког броја људи на трибинама. Од срца се захваљујем свима који су учествовали у остварењу овог Учествовало шест екипа На турниру су учествовали ветерани Црвене звезде, Партизана, подгоричке Будућности, ужичке Слободе и две екипе Србових пријатеља. Изостао је једино најављени долазак Хајдука из Сплита. За Звезду су наступали Ратомир Дујковић, Душан Савић, Владимри Петровић Пижон, Јован Аћимовић, Милован Рајевац, Србов син Небојша и други. Подгоричку Будућност предводио је Дејан Савићевић, били су и Бранко Брновић, Жарко Драгаш, Миодраг Мартаћ, Момир Бакрач... Ветеране Партизана са клупе предводио је Станислав Караси, а били су и Раде Залад, Небојша Вучићевић, Мирослав Чермељ, Милош Ђелмаш, Бранимир Смиљанић и други. У екипи Слободе наступали су Нихад Налбантић, Дарко Белојевић, Десимир Стевановић, Милојко Пивљаковић и многи други. 28 Екипа Србови пријатељи

29 спорт СТАМЕНКОВИЋ: Поносан сам -Фантастичан је осећај када видите колико су га људи волели, ценили и поштовали и да га ни после 20 година нису заборавили. - рекао је Србов син Небојша заједничког пројекта. Свако треба да чува своје легенде, а ја сам сигуран да је Србо међу водећим у нашем граду. Зато верујем да ће Србо ускоро, без било какве петиције, добити и улицу у граду који је највише волео и коме се увек враћао. - Прослављени тренер Милован Рајевац истиче да је турнир давно требао да заживи: - Још већи је успех што је након толико година Ужице окупило оволики број мајстора. Сви ми који смо са Србом живели, радили, дружили се за нас је ово посебан догађај који греје срца. Људи су се ужелели доброг фудбала, лепе игре зато сам срећан Црвена Звезда Подгорица - Будућност што је већ ове године испунио очекивања. Моје речи потврђује и ова пуна хала и верујем да ће већ наредне бити дупке пуна дворана. Један од кројача Србове каријере, Станислав Караси није крио срећу. За то каже да има два разлога: - Први разлог је што је Звезда дала велики допринос овoм турниру, а друго што сам га ја довео у свој клуб у Америци. Тамо је играо мали фудбал и наставио путем нас југословенских играча изградивши велику каријеру. Ужице треба да буде истински поносно, јер ово ретко који град може себи да приушти. Верујем да ће у нашу лепу Србију већ наредне године стићи и Хајдук, а ја у име спортских радника позивам све који могу да се прикључe да овакве манифестације заживе и да покажемо да спорт спаја све. Владимир Петровић Пижон је истакао да је Србо био и сјајан фудбалер али и добар човек и шаљивџија: -Са њим смо увек имали добру атмосферу, добро смо се дружили и одушевљавали смо се његовим фудбалским умећем. Његов син је сада тренер у Црвеној звезди, а могу да кажем и да личи на њега. Жао ми је што Хајдук није дошао, али је увек лепо видети се са старим другарима, попричати и дружити се. Дејан Савићевић је нагласио да је Србо имао сјајну каријеру у Америци и да је штета што је млад преминуо. -У Америци је направио врхунску каријеру у том малом фудбалу. Оставио је неизбрисив траг и мало је играча који су то могли да ураде као он.- Драган Новаковић је имао срећу да је са Србом играо три године у Америци: -Био ми је као отац, игали смо заједно и планирали даљу каријеру, али је та трагична смрт прекинула све. То време које смо провели заједно је незаборавно и непоновљиво. Он је био у рангу спортиста као што је Мајкл Џордан, Мартина Навратилова, Меџик Џонсон итд. Србо је пленио и био у Америци један од најпопуларнијих спортиста.- З. Ђоковић М. Аврамовић Улица Србо Стаменковић -Верујем да ће Србо ускоро, без било какве петиције, добити и улицу у граду који је највише волео и коме се увек враћао. -рекао је Зоран Јовичић, председник ветерана Слободе. 29

30 спорт СПОРТСКИ САВЕЗ УЖИЦЕ Потписан уговор о сарадњи У Медија центру Црвеног крста прошлог петка потписан је уговор о сарадњи између Спортског савеза Ужице и Високо спортске и здравствене школе из Београда. Ова прва приватна високо школска установа из области спорта потписивањем споразума са Спортским савезом Ужице, наставиће своју дугогодишњу мисију унапређења и развоја спорта кроз едукацију спортских стручњака. Професор доктор Бранко Бошковић је истакао да је предмет споразума сарадња на више поља: -Наша школа је прва приватна високо школска установа из области спорта. Уписали смо ове године 19 генерацију студената, припадамо оном реду признатих и престижних високо школских установа и школујемо студента на три акредитована студијска програма по Болоњској декларацији на струковним студијама. То је спортски тренер, менаџер и струковни физиотерапеут. Поред ових струковних студија имамо и стручна оспособљавања и све видове усавршавања стручних кадрова у области спорта. Ми смо пре неколико дана уписали и прве студенте из Ужица, то су Оливера Јевтић, Андрија Златић и Милош Зарић. Такође сматрамо да можемо доста допринети развој спортског туризма, као и здравственог туризма, па ће се наша сарадња са Ужицем огледати и на тим пољима. Заједничким снагама сигурно можемо поспешити ове области. Ужице је први град са којим смо остварили овакву са- радњу.- Драгиша Кузмановић генерални секретар Спортског савеза Ужице истакао је да је за спортисте Ужица ово велики дан: - Нама су потребни едуковани стручњаци. Желимо да наши ученици, наши спортисти, наши тренери, не одлазе из града, већ да остају овде и овде стварају. Сарадња ове две институције је и први корак у том смеру. Једна од првих студената из Ужица на Високо спортско - здравственој школи је Оливера Јевтић: -Сви знамо да је сан сваког спортисте да по завршетку каријере остане у спорту. И ја сањам тај сан. Време тече и веома брзо ћу се пробудити и схватити да је стигао крај спортске каријере. Надам се да то није прави крај када је спорт у питању и да ћу са овом спортском школом започети нови почетак. Знам да трка има свој старт и циљ, никада нисам подваљивала и скраћивала, зато сам данас овде са вама на самом почетку и надам се да се врло брзо видимо и на циљу. - рекла је Кошута са Ђетиње. Милица Аврамовић ДРУГА КОШАРКАШКА ЛИГА Кошаркаши Златибора разочарали своје навијаче ЗЛАТИБОР - НАПРЕДАК МАКСИ КО 62:69 (17:21, 14:21, 16:13, 15:14).Спортска дворана КСЦ Чајетина. Гледалаца: 500. Судије: Савић, Свркота, Дојчиновић Златибор: Тмушић 4, Пековић 2, Радовић, Нумановић 2, Васић 11, Петронијевић, Мајсторовић, Ђуричић,Смоловић 8, Марић 17,Ђокић 16 Напредак: Станисављевић 5, Павловић 20,Анђелковић1, Узелац 2, Јусић, Миладиновић 14, Мојсиловић 5, Лазаревић, Миленковић, Илић 5, Цветковић 17,Траиловић После победе у Ужицу очекивала се добра игра и наставак серије победа, међутим већ сам почетак сусрета наговестио је и коначан исход. Првих седам шутева упућених ка кошу гостију домаћи играчи су промашили и изабраници Бошка Ђокића су стекли предност коју су зналачки сачували до краја. На четири минута до полувремена било је нерешено 27:27 а онда је Напредак направио серију од 12:2. На одмор се отишло са 11 поена предности за госте. У трећој четвртини изабраници Предрага Јаћимовића дошли су на само два поена заостатка (44:46), али је опет финиш периода припао гостима и пред последњих десет минута Алексинчани су водили са 55:47. Примали су кошаркаши Златибора поене из напада за кога су гости имали само један секунд и тројку уз звук сирене за крај напада. Ипак на минут и осам секунди до краја Тмушић је пропустио прилику да реализује зицер и смањи на 64:62, што је и био крај надањима у преокрет. Златибор у наредном колу гостује екипи Бека у Београду. Д.Милојевић 30 ДРУГА КОШАРКАШКА ЛИГА Победа у гостима ЗДРАВЉЕ ЛЕКСО- ВАЦ - СЛОБОДА 80:85 (22:18, 19:13, 18:23, 21:31). Лесковац. С. Д. Гледалаца: 500. Судије: Грујић, Златковић и Мали. ЗДРАВЉЕ ЛЕСКО- ВАЦ: Ристић 16, Стојковић, Вукадиновић, Тешановић 18, Филиповић 16, Јовановић 18, Раденковић, Станковић 3, Маројевић 5, Зејак, Милетић, Стојиљковић 4. СЛОБОДА: Ђурић 18, Јовановић 12, Ћирић 3, Жунић 3, Кнежевић 5, Арнаутовић 15, Николић 23, Темелковски, Милосављевић, Ђокић 2. У последњем периоду игре ужички кошаркаши су надокнадили све што су пропустили у претходних 30 минута. У узбудљивој завршници имали су домаћи кошаркаши прилику да начине преокрет. Остало је само минут до краја утакмице када је Тешановић довео Лесковачне на смо пола коша, али све је остало на томе. До краја сусрета нису убацили ни један кош, док је на другој страни то пошло "за руком" Николићу у шуту за два пеона, и Јовановићу који је смирено и прецизно шутирао са линије пенала. У наредном колу кошаркаши Слободе дочекују екипу Динамик БГ из Београда. Утакмица се игра у петак 18. децембра са почетком у 16 часова. З. Ђоковић

31 акција и савети VESTI, RADIO I VULKAN IZDAVA[TVO NAGRA\UJU KWIGA NA DAR Издавачка кућа Вулкан издаваштво у сарадњи са недељником Вести и Радио Ужицем покренули су акцију у којој ће у сваком броју своје читаоце и слушаоце даривати са две књиге. Два наша читаоца која одговоре тачно на наше наградно питање добиће примерак књиге у издању Вулкан издаваштва. Имена добитника биће саопштена четвртком на програму Радио Ужица након Ужичких вести које се емитује у 12 часова и у наредном броју Вести. Добитници књига су: Светлана Милосављевић и Александра Ивановић. Добитници књиге могу подићи у редакцији листа Вести. УКУС ОСВЕТЕ- Јуси Адлер- Олсен НОВИ СЛУЧАЈ СЕКТОРА Q Интернационални књижевни суперстар Јуси Адлер-Олсен, са више од 14 милиона продатих књига широм света, враћа се бестселер серијалу о Сектору Q са најсложенијим случајем досад. У Данској је средином XX века постојао сурови покрет за кажњавање девојака које су биле непослушне. У њему је учествовао Курт Вад, харизматични, надалеко познати хирург, којем Нете Хермансен напокон планира да се освети након дугих година чекања. Годинама касније, детектив Карл Мерк већ има посла преко главе са истрагом нестанка власнице бордела Рите, застарелим случајем који је уништио живот двојици његових партнера и који је послао Карла у Сектор Q. Сада су се појавили нови докази, а Мерк и његови помоћници Асад и Росе убрзо откривају везу овог нестанка са Куртом Вадом, чије је брутално злостављање Нете било само делић његовог капацитета да наноси зло... КУПОН НАГРАДНО ПИТАЊЕ: Ко је аутор књиге Нулти број? ТАЧАН ОДГОВОР Купон са тачним одговором можете послати на адресу: Редакција Вести, Љубе Стојановића 5, Ужице или донети у редакцију листа. ДЕЦЕМБАР МЕСЕЦ ПОПУСТА Фризерски салон Мими овог месеца својим муштеријама нуди попусте и то шишање за брзим фенирањем (кратка коса 500, средња 600 и дуга коса 700 динара). Фенирање: кратка - 350, средња: 400, дуга: 500 динара. Шатирање, ни-јансирање, омбре, сомбре екста повољно: од до динара. САВЕТИ ЗА НЕГУ ВАШЕ КОСЕ Новогодишње фризуре Нова година све брже куца на врата. Сигруно и Ви већ увелико размишљате коју ћете фризуру изабрати како би у најлуђој ноћи заблистали у пуном сјају. Већ смо говорили о томе, али није на одмет дати још неколико савета. Сигурно да је кратка коса веома незахвална за свечане фризуре. С њом је немогуће радити локне, а чак ни екстензије не долазе у обзир. Оно што треба нагласити том приликом је добра, свежа боја и квалитетно шишање. Кратка коса најбоље изгледа када је свеже ошишана. И још нешто, можете додати траку са занимљивим детаљима, или рајф. На другој страни имамо пунђу која је без премца краљица свечаних фризура. Одлично пристаје уз свечану гардеробу и шминку. Пунђа има небројено лица, па је потребно само да изаберете ону која се вама највише свиђа. Фризерка Стојанка Димитријевић - Цока, власница фризерског салона Мими у улици Кнеза Лазара 2, (тел ) који ради и недељом од 8-13 часова, у наредним бројевима нашег листа даваће вам савете за негу косе. На Вама је само да их прочитате и примените. 31

32 огласи ЈКП "БИОКТОШ" УЖИЦЕ Хероја Луна бр.2 УЖИЦЕ На основу одлуке Надзорног одбора О Г Л А Ш А В А за достављање затворених писаних понуда за продају булдожера 1. Булдожер ТГ-140 Б, набављен 2006.године, генерално ремонтован, бр.шасије 30802, бр. мотора 2Ф 317 А , исправан, почетна цена ,00 динара. - Право учешћа у поступку имају сва заинтересована правна и физичка лица.физичка лица су обавезна да дају на увид личну карту, а правна лица одговарајућу документацију за регистрацију правног лица, као и овлашћење за заступање. -Булдожер се продаје у виђеном стању, а предност ће се дати понуди са највишом ценом.у цену је урачунат ПДВ. - Булдожер се може погледати у хангару у кругу некадашње Касарне ИВ пук у улици Милоша Обреновића бр.2, у времену од 07,00 до 15,00 часова. - Рок за достављање понуда је године до 13,00 часова. -Отварање понуда је године у 13,15 часова у просторијама ЈКП Биоктош"Хероја Луна бр.2. -Учесници су дужни да положе депозит од 10% од оглашене почетне цене, с тим,што ће им се, осим купцу,депозит вратити по окончању надметања. У случају одустанка од закључења уговора депозит се не враћа. Депозит се уплаћује на рачун предузећа бр или на благајни предузећа.купац је у обавези да комплетан износ купопродајне цене уплати у року од три дана и булдожер преузме у року од пет дана од дана отварања понуда. - понуде доставити непосредно или поштом у затвореној коверти на адресу: ЈКП Биоктош, Хероја Луна 2, Ужице, са назнаком ПОНУДА за булдожер-не ОТВАРАТИ -За све информације у вези продаје булдожера, контакт особа је Марић Бранислав, телефон 031/ ; 031/ ; Град Ужице, Градска управа за урбанизам, изградњу и имовинско-правне послове по обављеној стручној контроли и утврђивању нацрта Плана детаљне регулације за реконструкцију и доградњу далековода 110kv бр. 116/1 ТС Косјерић ТС Севојно (на територији града Ужица), од стране Комисије за планове Скупштине града Ужица, на основу члана 50. Закона о планирању и изградњи (''Сл. гласник РС'', бр.72/2009, 81/2009-испр, 64/2010 одлука УС, 24/2011, 121/2012, 42/2013, 50/2013, 54/2013, 98/2013, 132/2014и 145/2014) и члана 19. Закона о стратешкој процени утицаја на животну средину ( Сл. гласник РС број 135/2004 и 88/2010), оглашава ЈАВНИ УВИД У ПЛАН ДЕТАЉНЕ РЕГУЛАЦИЈЕ ЗА РЕКОНСТРУКЦИЈУ, АДАПТАЦИЈУ И ДОГРАДЊУ ДАЛЕКОВОДА 110KV БР. 116/1 ТС КОСЈЕРИЋ ТС СЕВОЈНО И ИЗВЕШТАЈ О СТРАТЕШ- КОЈ ПРОЦЕНИ УТИЦАЈА НА ЖИВОТНУ СРЕДИНУ ПЛАНА ДЕТАЉНЕ РЕГУЛАЦИЈЕ ЗА РЕКОНСТРУКЦИЈУ, АДАПТА- ЦИЈУ И ДОГРАДЊУ ДАЛЕКОВОДА 110KV БР. 116/1 ТС КОСЈЕРИЋ ТС СЕВОЈНО ЈАВНИ УВИД обавиће се у холу Скупштине града Ужица ходник лево од главног улаза ул. Димитрија Туцовића бр. 52 у периоду од 18. децембра године до 18. јануара године сваког радног дана од 12 до 15 часова..заинтересована лица током јавног увида могу своје примедбе на планирана решења и мишљења о Извештају о стратешкој процени утицаја, у писаном облику доставити Градској управи за урбанизам, изградњу и имовинско-правне послове града Ужица, ул.димитрија Туцовића бр. 52, закључно са 18. јануаром године. ЈАВНА СЕДНИЦА Комисије за планове Скупштине града Ужица, одржаће се у сали Скупштине града Ужица, 21. јануара године, у 11 часова. У току јавне седнице, сва присутна физичка и правна лица која су поднела примедбе у вези са Нацртом плана у писаном облику, могу образложити примедбе пред Комисијом за планове Скупштине града Ужица. ОГЛАС О ОДРЖАВАЊУ АУКЦИЈСКЕ ПРОДАЈЕ НЕПОКРЕТНОСТИ Дана године Credit Agricole Србија АД Нови Сад, Браће Рибникара бр. 4-6, као поверилац, у складу са чланом 35. Закона о хипотеци, у поступку вансудског намирења потраживања, продаје следеће непокретности и то: У Пожеги: - Породична стамбена зграда бр.зг. 1, спратности Пр + 1 СП, површине у основи 59 м2, укупне површине 118 м2, у ул. Хиландарска 4, изграђена на катастарској парцели број 25/7, уписаној у Лист непокретности број 523 К.О. Пожега почетна цена ,00 ЕУР У Ариљу: - Шума 4. класе, потес Коник, површине 2720 м2 на катастарској парцели број 289/1 - Воћњак 4. класе, потес Коник, површине 894 м2 на катастарској парцели број Њива 5. класе, потес Коник, површине 3154 м2 на катастарској парцели број 296 све уписано у лист непокретности број 565 К.О. Вирово почетна цена 3.933,60 ЕУР Аукција ће бити одржана дана године у 12,00 часова у просторијама Credit Agricole Србија АД Нови Сад, на адреси: Нови Сад, ул. Браће Рибникара бр Понуђачи су дужни да 3 дана пре почетка надметања положе јемство од 5% од објављене утврђене вредности, у динарској противвредности по продајном курсу Credit Agricole Србија АД Нови Сад за ЕУР на дан плаћања, на рачун број са позивом на број МБ/ЈМБГ уплатиоца, који се води код Credit Agricole банка Србија акционарско друштво, Нови Сад, Браће Рибникара 4-6. Положени депозит се урачунава у купопродајну цену. Свим заинтересованим лицима који на аукцији нису стекли својство купца или другог најповољнијег понуђача, јемство ће се вратити. Јемство лица које је на аукцији стекло својство најповољнијег понуђача се, у случају неоправданог одустанка од купопродаје, задржава. Лицитациони корак утврђује се у вредности од 2.000,00 ЕУР од претходне цене на аукцији. Све информације можете добити од представника повериоца, на телефон: 021/ ГРАД УЖИЦЕ Градска управа за урбанизам, изградњу и имовинско-правне послове Одељење за заштиту животне средине и одрживи развој Улица Димитрија Туцовић бр.52 тел. 031/ факс: 031/ На основу чл.25. и чл.29 став 1. Закона о процени утицаја на животну средину («Службени гласник» РС бр.134/04 и 36/09) даје следеће: ОБАВЕШТЕЊЕ О ДОНЕТОМ РЕШЕЊУ О ДАВАЊУ САГЛАСНОСТИ НА СТУ- ДИЈУ О ПРОЦЕНИ УТИЦАЈА НА ЖИВОТНУ СРЕДИНУ ПРОЈЕКAТ: Базне станица мобилне телефоније «КГ 3060_07_Ужице Пора» МЗ Росуље Носиоцу пројекта «ВИП Мобиле» д.о.о. Београд, Омладинских бригада бр.21, решењем бр. VI број /15 од године, дата је сагласност на Студију о процени утицаја на животну средину пројекта базне станице мобилне телефоније «КГ 3060_07_Ужице Пора» чије се постављање планира на крову породичног објекта, у улици Пора бр. 15, на катас. парцели бр К.О. Ужице, Град Ужице. На основу спроведеног поступка процене утицаја на животну средину и извештаја Техничке комисије са предлогом одлуке, утврђено је да је Студија о процени утицаја на животну средину пројекта базне станице мобилне телефоније «КГ 3060_07_ Ужице» израђена у складу са Законом о процени утицаја на животну средину ( Сл.гласник РС бр.135/04 и 36/09) и Правилником о садржини студије о процени утицаја ( Сл.гласник РС бр.69/05) и да садржи дефинисане мере за спречавање, смањење и отклањање могућих штетних утицаја на животну средину који могу настати као последица рада на локацији. Ради заштите чинилаца животне средине, носилац пројекта «ВИП Мобиле» д.о.о. Београд, Омладинских бригада бр.21, дужан је да обезбеди услове и спроведе мере за спречавање, смањење или отклањање сваког значајнијег штетног утицаја на животну средину, а посебно наведене у одељку 8. наведене Студије, као и да спроводи програм праћења утицаја на квалитет животне средине, наведене у одељку 9. Студије, као и све остале мере одређене Студијом, која је саставни део овог решења. Наведеним решењем утврђена је обавеза носиоца пројекта да у случају пренамене, проширења капацитета или реконструкције изведеног објекта и изградње нових објеката на предметној катастарској парцели, поднесе поново захтев надлежном органу за одлучивање о потреби процене утицаја на животну средину. Увид у решење може се извршити у Градској управи за урбанизам, изградњу и имовинско-правне послове Града Ужица, ул. Димитрија Туцовић бр.52, канцеларија бр.6, сваког радног дана од часова у року од 15 дана од дана објављивања овог обавештења. Решење о давању сагласности на студију о процени утицаја на животну средину је коначно у управном поступку и против одлуке овог органа носилац пројекта и представници заинтересоване јавности могу покренути управни спор подношењем тужбе Управном суду у Београду, у року од 30 дана од дана објављивања овог обавештења. 32

33 читуље - огласи Прошло је четири године од како ниси са нама Напустио нас је наш друг ИЛИНКА ЋИРОВИЋ Јеленко Удовичић Чуваћемо вечно успомену на тебе. Са тугом и жаљењем опраштамо се од њега. Ћерка Божана и син Живан са породицама Киме, Рода, Циго, Чоке, Чамац, Пике, Љубо Боксер, Цале, Гудура, Мијајло, Пингла, Лаки, Раћо, Драгица и Добрица, Мила и Чиверс, Дарка и Зоран, Љиља и Леко, Марина и Коле СЕЋАЊЕ ДИМИТРИЈЕВИЋ МИЛИВОЈЕ Никада време неће избрисати сећање на тебе МАЛИ ОГЛАСИ PRODAJEM - KUPUJEM Prodajem Hyundai ATOS god., 1.0i km. Registrovan do jula Petora vrata, klima. Cena 1850 eura. Zimske + letwe gume sa felnama. Telefon: 064/ Prodajem skoro nov kotao na te~no gorivo TASSO 18KW sa gorionikom i pumpom pogodan za prepravku na pelet. Tel: 064/ i 031/ Prodajem boce za autogeno varenje sa novim brenerima ROTENBERGER i crevima. Tel:064/ i 031/ Prodajem kucu sa 10 ari placa i prikqu~nim objektima na Kokinom Brodu. 062/ Prodajem ku}u od 50 metara kvadratnih, sa gara`om i sedam ari placa, Kolubarska 33 U`ice. Tel: Prodajem ku}u u Ratarskoj ulici sa svim dozvolama za renovirawe i projektom za igradwu. Tel: 060/ Prodajem parcelu povr{ine 28 ari tri kilometra od centra grada, u blizini asfaltnog puta. 061/ Zbog seobe prodajem: ku}u, ~amac maestral 9 sa motorom T4, {iva}u ma{inu sa kabinetom, elektri~nu me{alicu za beton, staklene prizme 50 komada, mermerne plo~e oko 20 kvadratnih metara, p~eliwak 25 ko{nica, gumarabu. Telefon: IZDAJEM Izdajem пословни простор у центру Севојна. Тел: Izdajem name{tenu sobu sa upotrebom kuhiwe i kupatila, za u~enike i studente. Parno grejawe, strog centar grada. Tel: 064/ Izdajem sobu za dve u~enicestudentkiwe u strogom centru grada. Tel OSTALO Poklawam {tenad zlatnog retrivera starih mesec dana. Telefon: 064/ Dajem ~asove ruskog jezika. Telefon: ЧИТУЉЕ, МАЛИ ОГЛАСИ, ОБАВЕШТЕЊА Супруга Зора синови Миленко и Зоран са породицама 1/ дин. 1/ дин. 1/ дин. 1/ дин. 33

34 савети - огласи ЗАЛИВАЊЕ СОБНИХ БИЉАКА За заливање собних биљака не постоје прецизна правила. Оно зависи од врсте биљке, температуре, годишњег доба, положаја биљке (да ли је у сенци или на директном светлу), величине саксије и материјала од кога је направљена, као и фазе раста. Биљка којој је потребно заливање препознаје се пре свега по клонулости листова, а њен земљишни супстрат је светлије боје и на додир мрвичаст. Зими треба заливати биљке ујутру, да би се до увече земља мало осушила. Кишница, дестилована, прокувана или одстајала вода су најбоље за заливање биљака. Можете да додате мало лимуна или мало вештачког ђубрива у одстајалу воду, то ће им пријати. Заливање хладном водом изазива стрес корења, а код неких биљака опадају и цветови. Идеална за заливање је одстајала вода собне температуре. У принципу биљке се заливају више када су у периоду вегетације, у пуном расту, листају и цветају. Такође се заливају више, када је висока амбијентална температура, када су засађене у порозном супстрату или тесним саксијама. Заливање треба прилагодити захтевима биљке. Постоје биљке, које не могу да поднесу недостатак воде, па се суше и вену. Зато код њих строго треба пазити да се између два заливања земља не пресуши. Такве биљке су на пример калатеа, циклама, циперус, адианум, дионеја, фикус пумила, фитонија, нефролепсис, нертера, селагинела, спатифилум, стрептокарпус. Биљке које могу да поднесу и када се понекад не залију су кактуси, сукуленти, аспидистра, јука, нолина, замија, хоја, драцена, цикас палма, јатрофа. Када се биљка не залива дуже време може да дође до оштећена. Ако касније добије већу количину воде, често одбаци листове, а када се затим уредно залива потера нове. Када се биљка превише залива клоне, а за неколико дана на ивицама или на средини листа се појављују тамне мрље, које постају црне и формирају некрозе. Корење почиње да трули, а биљку често нападају гљивице. Зато треба одмах престати са заливањем и биљку ставити на суво место које се добро проветрава. Препоручује се уклањање опуштеног или корена са тамним мрљама, као и замена земље у саксијама. Д.М. ОБАВЕШТЕЊЕ ЦВЕЋАРА ЈКП БИОКТОШ, КОЈА СЕ НАЛАЗИ У УЛИЦИ КРАЉА ПЕТРА I, ПОЧЕЛА ЈЕ СА РАДОМ У РЕНО- ВИРАНОМ ОБЈЕКТУ. У НЕДЕЉУ, 19. ДЕЦЕМБРА ЦВЕЋАРА ЋЕ РАДИТИ ОД 07,00 ДО 20,00 ЧАСОВА. ОПШТИНСКА УПРАВА ОПШТИНЕ АРИЉЕ ОБЈАВЉУЈЕ О Б А В Е Ш Т Е Њ Е На основу члана 10, Закона о процени утицаја на животну средину обавештавају се грађани, заинтересовани органи и организације, да је Moravica food, из Ступчевића, поднела захтев за Одлучивање о потреби израде студије о процени утицаја на животну средину за пројекат пословног комплекса са објектом за смештај и чување готових пољопривредних производа на животну средину на кат.парцели бр.280/10 КО Ступчевићи (01 број /15). Заинтересовани органи и организације и јавност могу извршити увид у поднет захтев и доставити мишљења о захтеву у просторијама Општинске управе Ариље, Одељења за урбанизам, изградњу и инспекцијске послове, Св. Ахилија бр.53, канцеларија бр.11, у времену од 7,00-14,00 часова сваког радног дана у року од 10 дана од дана објављивања овог обавештења. Овај орган ће у року од 10 дана од дана истека рока из става 2. овог обавештења донети одлуку о том да ли је за предложени пројекат потребна процена утицаја на животну средину и о томе благовемено обавести јавност. Начелник општинске управе Ружица Николић Василић ''ЖЕЛЕЗНИЦЕ СРБИЈЕ АКЦИОНАРСКО ДРУШТВО, Београд, Немањина 6 ОГЛАШАВА давање у закуп непокретности прикупљањем писаних понуда 1. Подаци о непокретности бр.1: Пословни простор-део магацина у железничкој станици Ужице Ул. Михаила Пупина бб КП 8496/4 КО Ужице Површина дела магацина је 33,00м² са почетном месечном ценом од 300,00 дин/м² без ПДВ-а 2. Подаци о непокретности бр.2: Пословни простор магацин у железничкој станици Ужице теретна Ул. Пекарска бб КП 9825 КО Ужице Површина магацина је 20,00м² са почетном месечном ценом од 70,00 дин/м² без ПДВ-а 3. Подаци о непокретности бр. 3: Рекламни простор - подвожњак код ''Кожаре'', у правцу магистралног пута Ужице-Пожега КП 22170/1 и 22170/2 КО Ужице-стари премер, тј. КП 12055/2 КО Ужице-нови премер Површина рекламног паноа је 12,00м² са почетном месечном ценом од 250,00 дин/м² без ПДВа 4. Подаци о непокретности бр. 4: Пословни простор у железничкој станици Пожега Ул. Железничка. бб КП 4088 КО Пожега II Површина пословног простора је 70,00м² са почетном месечном ценом од 270,00 дин/м² без ПДВ-а 5. Подаци о непокретности бр. 5: Простор са спољашње, северозападне стране железничке станичне зграде у Пожеги, за постављање рекламног паноа Ул. Железничка бб КП 4088 КО Пожега II Површина рекламног паноа је 6,00м² са почетном месечном ценом од 150,00 дин/м² без ПДВа Простори се издају у виђеном стању. Разгледање простора може се извршити уз претходну најаву. Лица за контакт: за објекте од 1-2 Драгана Петронијевић и 3-5 Милена Глушчевић, телефон 031/ Право на конкурисање имају сва правна и физичка лица. Уз писану понуду доставити: Податке о подносиоцу понуде Делатност коју подносилац понуде намерава да обавља у простору Уколико подносилац понуде већ има закључен уговор о закупу са Железнице Србије'' ад, доказ о измиреној закупнини Доказ о ликвидности (редован прилив новчаних средстава на текући рачун) Оглас је отворен 5 дана од дана објављивања. Затворене писане понуде доставити на адресу ''Железнице Србије'' ад-сектор за управљање некретнинама, попис и одрживи развој Београд, Немањина 6, са назнаком на коверти : ПОНУДА ЗА ПОСЛОВНИ ПРОСТОР - МАГА- ЦИН БР.1 У УЖИЦУ - НЕ ОТВАРАТИ'' ПОНУДА ЗА ПОСЛОВНИ ПРОСТОР - МАГА- ЦИН БР.2 У УЖИЦУ - НЕ ОТВАРАТИ'' ПОНУДА ЗА РЕКЛАМНИ ПРОСТОР БР.3 ПОДВОЖЊАК КОД ''КОЖАРЕ'', УЖИЦЕ - НЕ ОТ- ВАРАТИ'' ПОНУДА ЗА ПОСЛОВНИ ПРОСТОР БР.4 У ПОЖЕГИ - НЕ ОТВАРАТИ''. ПОНУДА ЗА РЕКЛАМНИ ПРОСТОР БР.5 У ПОЖЕГИ - НЕ ОТВАРАТИ''. Одабрани понуђач је у обавези да пре закључења уговора о закупу изврши уплату по предрачуну на име рефундације трошкова оглашавања и да достави: Правна лица две соло бланко менице на име гаранције плаћања по уговору Физичка лица доказ о уплати три месечне закупнине на име гаранције плаћања по уговору ''ЖЕЛЕЗНИЦЕ СРБИЈЕ'' АД задржава право да одустане од избора најповољнијег понуђача. 34

35 35

36 36