Приказ климатских карактеристика Голије у функцији евалуације простора Ана Милановић, Бошко Миловановић

Save this PDF as:
 WORD  PNG  TXT  JPG

Μέγεθος: px
Εμφάνιση ξεκινά από τη σελίδα:

Download "Приказ климатских карактеристика Голије у функцији евалуације простора Ана Милановић, Бошко Миловановић"

Transcript

1 ЗБОРНИК РАДОВА Географски факултет Универзитета у Београду: Свеска LVIII COLLECTION OF PAPERS Faculty of Geography at the University of Belgrade: Vol. LVIII Приказ климатских карактеристика Голије у функцији евалуације простора Ана Милановић, Бошко Миловановић Извод Кључне речи Увод Методологија рада Температуре ваздуха Ветар Релативна влажност ваздуха Облачност Падавине Појава снега и снежног покривача Магла Евалуација климатских услова за потребе привредног развоја Закључак Литература A review of climate features of Golija Mountain in the function of space evaluation Ana Milanović, Boško Milovanović Abstract Key words Summary Figures: Fig. 1 Tables: Tab. 1; Tab. 2; Tab 3; Tab. 4; Tab. 5; Tab. 6; Tab 7; Tab. 8; Tab. 9; Tab. 10; Tab. 11

2 Зборник радова, св. LVIII, Collection of the Papers, vol. LVIII, 2010 Оригинални научни рад УДК ( )(497.11) Original scientific article Ана Милановић, Бошко Миловановић ПРИКАЗ КЛИМАТСКИХ КАРАКТЕРИСТИКА ГОЛИЈЕ У ФУНКЦИЈИ ЕВАЛУАЦИЈЕ ПРОСТОРА Извод: На основу природних карактеристика планина Голија је Актом Интернационалног координационог савета МАВ програма UNESCO-а проглашена резерватом биосфере и укључена у МАВ програм. Овај простор често носи епитет ваздушне бање, јер климатски услови повољно утичу на здравље људи. У раду су анализирани основни климатски параметри овог подручја, на основу којих је урађена и евалуација климатских услова за потребе његовог привредног развоја. Кључне речи: Голија, климатски елементи, температура, падавине, евалуација простора Abstract: Based on the natural features, Golija Mountain has been designated a Biosphere Reserve and included into the MAV program by an Act of International Coordinating Council of UNESCO s MAV program. This area is often called air spa because climate conditions impact favorably on human health. The paper presents the analysis of the main climate parameters of this area on the basis of which the evaluation of climate conditions is carried out for the purpose of its economic development. Key words: Golija, climate parameters, temperature, precipitation, evaluation of space Увод На простору југозападне Србије налази се Голија, једна од најлепших и шумом најбогатијих планина у Србији са највишим врхом Јанков камен (1833 m). Уредбом Владе Републике Србије јула 2001 г., ова планина је проглашена Парком природе, као природно добро од изузетног значаја (са манастирима Студеница и Градац унутар Парка), при чему су надлежности око бриге за овај парк преузеле Србија шуме. Саобраћајна изолованост, економска неразвијеност, изразита депопулација и низак социјални стандард становништва су главни фактори који су утицали на очуваност природне и животне средине (Миљановић, 2005). Све ово је допринело и очувању речних токова, па Голијска Моравица до Ивањице припада I класи квалитета водотока (Милановић, и др, 2006). Парк природе Голија обухвата површину од ha и простире се на терито- 29

3 30 Приказ климатских карактеристика Голије у функцији... рији општина Ивањица, Краљево, Рашка, Нови Пазар и Сјеница (Ђорђевић, и др, 2005) на надморској висини између 416 и 1833 m. На овом простору се разликују три климатска реона. Долински са брдским, обухвата просторе до 700 m н. в, а карактерише се умерено континенталном климом модификованом утицајем околних планина. Прелазни, обухвата просторе између 700 и 1300 m н. в, са дугим и оштрим зимама и кратким и свежим летима. Зиме су у овом региону са доста снежних падавина, а лета сe одликују топлим данима и свежим ноћима. Планински, обухвата подручје са надморском висином преко 1300 m и карактеришу га оштре и хладне зиме и кратка прохладна лета. На овакве климатске карактеристике у многоме утиче специфичан положај динарских високопланинских венаца, који спречавају продор тропских ваздушних маса са Средоземног мора, па је подручје Голије и околине изложено претежно северним и северозападним поларним ваздушним масама, који доспевају из средње и североисточне Европе и Сибира. За детаљније закључке о одликама климе на овом подручју, потребно је анализирати одређене климатске елементе на основу података са метеоролошких станица, што ће бити један од циљева овог рада. Методологија рада Метеоролошки подаци употребљени у овом раду преузети су из Метеоролошких годишњака I и II Савезног хидрометеоролошког завода у Београду до 1990 г. и Метеоролошких годишњака Републичког хидрометеоролошког завода у Београду за период г. За приказ термичког режима, влажности ваздуха, облачности, ветра, мразних дана, снега, магле и др. коришћени су подаци са метеоролошких станица Беле Воде- Голија и станица на ширем подручју: Ивањице, Новог Пазара и Сјенице. Нажалост, због чињенице да су вредности климатских елемената на станици Беле Воде-Голија регистрованe само у периоду од г. није било могуће извршити упоредну анализу са станицама у окружењу. На основу прикупљених и обрађених података урађено је више статистичких прорачуна и анализа. За детектовање и оцену значајности тренда (температура и падавина) је искоришћен Ман-Кендалов тест, а Сенов метод за израчунавање нагиба тренда (детаљније у Salmi et al, 2002, Миловановић, 2005). Анализа плувиометријског режима заснивала се на подацима са већег броја кишомерних станица на Голији и у непосредном окружењу. Температуре ваздуха За приказ топлотног стања неког подручја као основни показатељ узима се средња годишња температура, која је резултат општих радијаци-

4 A review of climate features of Golija mountain in the оних и циркулационих процеса и незнатно се мења од године до године. Према подацима за период г. средње годишње температуре за Нови Пазар и Ивањицу, које се налазе на око 500 m н.в. су С, односно С. Нешто ниже вредности средњих годишњих температура последица су утицаја околних планина на овом простору. Неспорно је и да постоје оштре разлике између појединих висинских појасева, па тако средња годишња температура за Сјеницу, лоцирану на око 1000 m н.в. износи С. Средња годишња температура на Белим Водама-Голија у периоду г. износила је 5 0 С. Табела 1. Средње месечне и годишње температуре ваздуха за период Table 1 Mean monthly and annual air temperatures for the period Станице I II III IV V VI VII VIII IX X XI XII г Беле Воде- Голија. * Ивањица Нови Пазар Сјеница * подаци за период г. У проучаваном подручју уочава се, на основу података из табеле 1., правилан годишњи ток температуре ваздуха, са минимумом у јануару и максимумом у јулу. Изузетак су само Беле Воде, где су максималне температуре у августу. Ово није необично, с обзиром на то да је у питању планински терен. Радовановић М. (1995) анализирајући податке са станице Драгаш (1060 m н.в.) указује да је јули топлији од августа за 0.5 С, док је на Копаонику (1710 m н.в.) август топлији за 0.3 С (Смаилагић, 1995). Амплитуда годишњег колебања температуре се релативно мало мења на овој територији. Шегота Т. (1976) наводи да амплитуда температуре опада са порастом надморске висине. Већа годишња амплитуда у нижим теренима последица је јачег летњег загревања низија него планина, а тек је мање последица зимских разлика температуре. Вредности термодромског коефицијента указују на умерено континентални карактер климе у подножју Голије (термодромски коефицијент у Ивањици је 0.9, а у Новом Пазару 1.4), односно прелазну литоралну обалску (праву планинску) континенталност (вредност термодромског коефицијента на 31

5 Приказ климатских карактеристика Голије у функцији... Белим Водама износи 11.9). Иако би се очекивало да је континенталност на висини изнад 1000 m н.в блага, односно планинска (вредности термодромског коефицијента су између ), вредност овог комбинованог климатског елемента у Сјеници (1015 m н.в.) износи свега 4.1. Разлог је нешто већа амплитуда температуре ваздуха која је последица веома ниских јануарских вредности. Средње месечне температуре ваздуха истих месеци у узастопним годинама могу знатно да одступају од вредности наведених у табели 2. Како би се добила слика о временској и просторној променљивости месечних температура, израчунате су вредности стандардне девијације ( σ ) месечних температура, које су представљене у табели 2. Вредности стандардне девијације су веће у зимским, него у летњим месецима, што указује на знатно стабилније температуре и време у топлијем делу године у односу на хладан период. Распон се креће од 0.8 у јулу до 2.7 у јануару и фебруару. Веће одступање температура од средњих вредности у зимском периоду последица је продирања хладних или топлих ваздушних маса током појединих зима. Табела 2.- Стандарна девијација ( σ ) средњих месечних температура ваздуха за период Table 2 Standard deviation (σ) of mean monthly air temperatures for the period Станице I II III IV V VI VII VIII IX X XI XII Ивањица Н. Пазар Сјеница Током анализе термичких карактеристика треба обратити пажњу и на вредности максималних и минималних температура. Апсолутна максимална температура забележена у Ивањици износи 38.4 С ( г.), док је апсолутно минимална од С забележена г. (Урошев, 2007). На подручју Новог Пазара апсолутни максимум 40 С забележен је г., а апсолутни минимум износи С ( г). У Сјеници je апсолутни максимум од 36.2 С забележен г, док је минимум од С забележен г. Када је реч о тренду температура, резултати приказани у табели 3. указују да је у посматраном периоду код свих станица присутан статистички значајан пораст температуре 32

6 A review of climate features of Golija mountain in the ваздуха (код станица Нови Пазар и Сјеница на нивоу значајности од 0.001, а у Ивањици на нивоу значајности од 0.05). Табела 3.- Оцена тренда температуре ваздуха на станицама Ивањица, Нови Пазар и Сјеница (период ) Table 3 Assessment of air temperature trends at Ivanjica, Novi Pazar and Sjenica stations (period ). Станице Тест статистик Значајност 1 Нагиб тренда Ивањица * Нови Пазар *** Сјеница *** Температурне инверзије су релативно честа појава на овом простору, па се у зимском периоду јављају ниже средње месечне температуре у Сјеници на око 1000 m н. в него на Белим Водама на Голији (око 1500 m н. в). Разлог је што се у зимским месецима хладан и тежи ваздух са падина Голије спушта у Сјеничку котлину, потискујући топлији ваздух из ње, па се у Сјеничкој котлини јављају ниске температуре (апсолутно минималне температуре су и до -30 С, што убраја Сјеницу у најхладније градове Србије). Интересантно је споменути да је на станици Карајукића бунари г. измерено С, што представља апсолутно најнижу температуру ваздуха икад забележену у Србији. Овако ниска температура (за 1 С ниже од дотадашњег апсолутног минимума) би се поред тренутне временске ситуације која је осмотрена могла објаснити и нешто већом надморском висином Пештерског поља, односно станице Карајукића бунари у односу на Сјеницу (око m више), али и специфичним микроположајем ове станице. Наиме, ова станица је окружена густо засађеном боровом шумом, што додатно слаби снагу ветра, односно могућност издувавања и мешања ваздуха. Са друге стране, прстен борове шуме који се налази око станице, фактички гради конкаван облик у профилу, што доприноси лакшем и интензивнијем ујезеравању хладног ваздуха. На Голији је у том периоду знатно топлије због циркулације топлијих ваздушних маса. О детаљнијим температурним приликама неког места може се закључити на основу броја дана са температуром испод и изнад одређених граничних вредности. На основу података из Метеоролошких годишњака закључено је да се у подножју Голије, на надморским висинама око 500 m 1 Ознака * представља ниво значајности од 0.05; ознака *** представља ниво значајности од 0.001; уколико нема ознака у колони не постоји статистички значајан тренд 33

7 Приказ климатских карактеристика Голије у функцији... просечно јавља око 15 ледених дана годишње од новембра до марта, при чему се њихов највећи број бележи у јануару. На просторима изнад 1000 m н. в. (пример Сјеница) просечан број ледених дана у току године је 35, при чему се највећи број бележи у јануару (12 дана). На станици Беле Воде- Голија подаци постоје само за период г. па их није могуће упоредити са осталим станицама. Ипак, у том периоду просечан број ледених дана је био 29 дана годишње ( највећи број је у јануару- 9 дана). Број тропских дана у подножју Голије се, на основу презентованих података са одређених метеоролошких станица креће од дана годишње у периоду од маја до септембра. На надморским висинама преко 1000 m се бележе 2-3 тропска дана годишње, с обзиром на планински карактер климе и најчешће се јављају у јулу и августу. Ветар Струјање ваздуха се на простору Голије прилагођава различитој морфологији терена, тако да се ваздушне масе крећу у правцу најповољнијих пролаза. У овом случају правци ветра не морају да се поклапају са доминантним стањима поља притиска (као што је то случај на отвореним теренима). На ширем простору Голије постоје подаци само за станицу Сјеницу, а анализе су урађене на основу тридесетогодишњег периода ( ), јер након тог периода нису континуирано бележене вредности овог климатског елемента. Табела 4.- Средње честине ветрова и тишина [ ] и одговарајуће брзине [m/s] у перуоду г. (Дуцић В. и др, 2005.) Table 4 Mean wind and calm frequencies [ ] and corresponding speeds [m/s] in the period Сјеница правац појављивање брзина N NE E SE S SW W NW C

8 A review of climate features of Golija mountain in the За околину Сјенице карактеристични су северни (13.3%), северозападни (10.2%) и југозападни (9.8%) ветрови, јачине од m/s. Најмању честину имају западни (4.3%) и источни (4.9%) ветрови. Ово је подручје и где је у знатној мери заступљена тишина (36.2% годишње). Тишина се најчешће јавља у зимском периоду године. Објашњење за ову појаву је у чињеници да се у току ведрих ноћи, хладан ваздух који се таложи у котлинама (као што је Сјеничка) понаша пасивно у односу на ветар који дува изнад њега. Доминација северног, северозападног и југозападног ветра је последица правца пружања речних долина Лима, Увца и Вапе, јер управо тим долинама најчешће и продиру ветрови ка подручју Сјенице. Општи закључак је да на овом простору током читаве године дува северац, који доприноси да у топлим летњим данима нема великих врућина. Крајем зиме и почетком пролећа јавља се јужни ветар, који убрзава топљење снега. Највећу јачину ветрови имају у пролећним месецима, али и јесењи циклони могу проузроковати велике брзине ветрова. Релативна влажност ваздуха На режим влажности у највећој мери утичу: количина водене паре у ваздуху, температура ваздуха, ветар, облачност и висина и честина падавина. Као критеријум класификације најчешће се користи подела коју је користио Дукић Д. (1977) и Радовановић М. (2001), према којој је ваздух: - веома сув (р< 55%) - сув (р< 74%) - умерено влажан (75%<р< 90%) - веома влажан (р> 90%) Табела 5.- Средња месечна и годишња релативна влажност ваздуха (%) за период Table 5 Mean monthly and annual relative air humidity (%) for the period Станице I II III IV V VI VII VIII IX X XI XII г Беле Воде- Гол * Ивањица Сјеница * подаци су за период На основу података из табеле 5. може се констатовати да су средње годишње вредности релативне влажности за Ивањицу и Сјеницу сличне, без обзира на разлику у надморској висини ових станица. Такође средње месечне вредности релативне влажности ваздуха веома се мало колебају. У Ивањици су од септембра, а у Сјеници од октобра па до фебруара средње 35

9 Приказ климатских карактеристика Голије у функцији... месечне вредности релативне влажности веће од 80%, а максималне се бележе у децембру и јануару. На основу просечних месечних вредности, анализиране станице припадају највећим делом године категорији простора са умерено влажним ваздухом (изузеткак су април и мај када се ваздух може окарактерисати као сув). На станици Беле Воде релативна влажност ваздуха мерена је само у периоду г. Приказане вредности указују на то да је ваздух умерено влажан током читаве године, а средња годишња вредност је износила 81%, са највећим вредностима у децембру и јануару (85-86%) и најмањим (прилично високе - 77%) у априлу и мају. Облачност На основу података из табеле 6. закључује се да је облачност целе године знатна и да има правилан годишњи ход. Претежно антициклонални тип времена на овом простору условљава релативно ниску облачност током лета, а од октобра долази до знатно повећане облачности као последице јачег утицаја маритимних ваздушних маса. Табела 6. Средња месечна и годишња облачност за период Table 6 Mean monthly and annual cloudiness for the period Станице I II III IV V VI VII VIII IX X XI XII г Беле Воде- Голија * Ивањица Нови Пазар Сјеница * подаци су за период Упоређујући податке за Нови Пазар и Ивањицу, који су на приближним надморским висинама уочавају се знатно веће вредности облачности у Ивањици, што наводи на закључак да се облачност у овом случају ствара на наветреним странама Голије, а истовремено растура на заветреним. Према општем правилу, у зимским месецима би под утицајем ниске инверзионе облачности требало да већи део неба буде под облацима на нижим теренима него у планинама. Међутим, у случају Сјенице то није тако. Наиме, она има веће вредности облачности, без обзира на надморску висину. Разлог томе је у чињеници да је Сјеница лоцирана у котлини, а такав положај условљава већу облачност. И на Белим Водама (иако су подаци за период г.) уочавају се нешто веће вредности облачности од очекиваних, што је последица рељефа и опште циркулације атмосфере. 36

10 A review of climate features of Golija mountain in the Падавине Расподела падавина на простору Голије је у тесној вези са физичкогеографским одликама овог простора, атмосферском циркулацијом у току године и локалним факторима. Анализа падавина у овом раду урађена је на основу тридесетогодишњег периода ( ) и података са више кишомерних станица на Голији и у широј околини. Разлог за то лежи у чињеници да се после тог периода на многим кишомерним станицама престало са континуираним мерењем сума падавина. Ипак, на основу података са станица Ивањица, Нови Пазар и Сјеница, где се осматрање падавина вршило без прекида до 2008 г., урађени су трендови падавина, како би се дала потпунија анализа и извело више закључака о падавинама на овом простору. Просечна годишња количина падавина се на овом простору креће између 572 и 1077 mm. Велики утицај на падавине у овом подручју има и конфигурација терена, па су с обзиром на то, у табели 7. издвојене станице у три сектора (станице до 700 m н. в, од m н. в. и преко 1000 m н. в). У годишњем ходу падавина се уочавају два максимума и два минимума падавина. Примарни максимум је у јуну, а секундарни у новембру (са изузетком станице на Белим Водама где је секундарни максимум у септембру). Примарни минимум је на већини станица у фебруару, а секундарни у октобру. Табела 7.- Средње месечне и годишње суме падавина на Голији за период Table 7 Mean monthly and annual precipitation amounts on Golija for the period Станице I II III IV V VI VII VIII IX X XI XII год. Ушће Ибарско Дивљака Брус Рашка -Беоце Ивањица Студеница Н. Пазар Плешин Врановина Косовица Боровиће Кушићи Катићи Сјеница Врмбаје Угао Беле Воде-Гол. * * подаци су за период

11 Приказ климатских карактеристика Голије у функцији... На основу приказаних података може се закључити да на посматраном простору не постоји прави континентални режим падавина. Прави континентални режим се одликује једним максимумом падавина почетком лета и једним минимумом падавина у зимским месецима (Ракићевић, 1979). Међутим, као преиначење које постоји код континенталног режима Вујевић П. (1953) наводи подунавску варијанту континенталног плувиометриског режима коју карактерише најкишовитије позно пролеће, најчешће месец јуни, најсувљи је фебруар, а споредни максимум падавина се појави у октобру. Ракићевић Т. (1979) допуњује подунавску варијанту континенталног режима истичући поред октобра, могући секундарни максимум и у новембру и децембру. Интересантно је да станица Боровиће има примарни максимум у новембру, тако да се на основу тога пре може говорити о модификованом маритимном плувиометриском режиму. Уколико се ове станице на основу географског положаја лоцирају на северне односно јужне експозиције Голије, може се констатовати да станице на северним експозицијама добијају у просеку око 808 mm падавина годишње, а станице на јужним експозицијама око 670 mm. Објашњење за овакав распоред падавина је у чињеници да главнина влажних ваздушних маса долази из северних праваца, па на северним падинама Голије излуче највећу количину падавина, а када пређу преко највиших врхова Голије њихова влажност је много мања. Влажне ваздушне масе са Медитерана пак већ излуче главнину својих падавина у северној Црној Гори, тако да се на Голији излучи знатно мање падавина. 38 Слика 1.- Распоред количине падавина на северним и јужним експозицијама на Голији Figure 1 Distribution of precipitation in northern and southern exposures on Golija Веома важну улогу у количини и распореду падавина на простору Голије има и надморска висина. На теренима до 700 m н. в. излучи се годишње mm падавина, на просторима између m н. в.

12 A review of climate features of Golija mountain in the mm, а на просторима преко 1000 m н. в., слично као и на нешто нижим теренима mm падавина. Изузетак је само станица Беле Воде-Голија где је годишње просечно забележено око 1077 mm падавина. Међутим, за ову станицу постоје мерења само за период г. тако да се њени подаци не могу поредити са подацима суседних станица. Чињеница да се количине падавина на висинама изнад 700 m н. в. мало мењају указује на то да овде постоји знатно одступање од опште прихваћеног става изнетог у нашој литератури да падавине почињу да опадају од надморске висине m (Оцокољић, према Дуцић, и др, 2005). Наиме, висинска граница до које падавине најпре линеарно расту, а затим у мањем обиму опадају је различита и варира од региона до региона. Генерално, изоловане острвске планине (нпр. Фрушка Гора) имају већег утицаја на повећање годишње суме падавина са порастом надморске висине, него велики планински системи. Осим тога, када је реч о Голији неопходно је узети у обзир и правац из којег долазе влажне ваздушне масе. Опште је познато да су падавине јако променљив елемент и у времену и у простору. Да би се добила потпунија представа о карактеру променљивости падавина неопходно је анализирати вредности коефицијента варијације С v. Овај коефицијент указује на просторну и временску променљивост вредности падавина у неком региону. Анализа коефицијента варијације падавина (табела 8.) указује да средње годишње вредности нису велике и да се крећу од 10-22%. За разлику од њих поједине месечне вредности указују на велика одступања од средњих вредности (чак и до 70%). Табела 8.- Коефицијент варијације падавина (%) за период Table 8 Coefficient of precipitation variation (%) for the period Станице I II III IV V VI VII VIII IX X XI XII г Ушће Ибарско Дивљака Брус Рашка -Беоце Ивањица Студеница Н. Пазар Плешин Врановина Косовица Боровиће Кушићи Катићи Сјеница Врмбаје Угао Беле Воде -Голија. * подаци су за период г. 39

13 Приказ климатских карактеристика Голије у функцији... Највеће осцилације падавина у односу на средње вредности бележе се у октобру, новембру и мају. Објашњење за прилично велико одступање количине падавина од средњих вредности у мају је у томе што се током пролећа мења зимска расподела ваздушног притиска ка летњој, па долази до оживљавања циклонске активности над Србијом. Крајем лета и почетком јесени проширује се утицај Азорског антициклона, а истовремено долази и до померања термичког екватора ка југу и јачања западних ветрова. Управо такви повремени наиласци фронтова и циклона, односно њихово изостајање на овом простору представља један од основних узрока високих вредности варијације падавина током јесењих месеци. Осим тога, Сјеничка котлина се током јула и августа прегреје. Над њом је тада поље ниског ваздушног притиска, што условљава развијање локалних депресија, које доносе пљусковите падавине. Једна од најопаснијих непогода која се може јавити тада на овом простору је град. Када је реч о тренду, у погледу падавина, код свих станица је такође дошло до пораста у посматраном периоду, али само на станици Сјеница постоји статистичка значајност (на нивоу значајности од 0.05). Табела 9.- Оцена тренда годишњих количина падавина на станицама Ивањица, Нови Пазар и Сјеница (период ) Table 9 Assessment of annual precipitation trends at Ivanjica, Novi Pazar and Sjenica stations (period ). Станице Тест статистик Значајност Нагиб тренда Ивањица Нови Пазар Сјеница * 3.26 Појава снега и снежног покривача Снег је редовна појава у зимском периоду године на Голији и у њеној широј околини. С обзиром да не постоје подаци о броју дана са снежним падавинама и трајањем снежног покривача, као и о максималним висинама снега за све кишомерне станице, у табелама 10. и 11. су представљени подаци само за станице у ширем окружењу, као и подаци за станицу Беле Воде. 40

14 A review of climate features of Golija mountain in the Табела 10.- Просечан број дана са снежним падавинама у периоду Table 10 Average number of days with snowfall in the period Станице I II III IV V VI VII VIII IX X XI XII г Беле Воде- Голија * * * * Ивањица * * * * * * Нови Пазар * * * * * * Сјеница * * * * * подаци су за период г. Број дана са снежним падавинама знатно се повећава са порастом надморске висине- од око 30 до 60 дана годишње, а највећи број дана са снежним падавинама бележи се у јануару. Снежне падавине се на нижим надморским висинама у овом подручју региструју од новембра до априла, а на теренима преко 1000 m н.в региструју се чак и у септембру. Расположиви подаци за станицу Беле Воде показују да се снежне падавине могу јавити и током летњих месеци (изузев августа), што је доказ оштре, планинске климе на овом простору. Притом, треба нагласити да се под данима са снежним падавинама подразумевају само дани када је забележено више од 0.1 mm снежних падавина. Табела 11.- Просечан број дана са снежним покривачем у периоду Table 11 Average number of days with snow cover in the period Станице I II III IV V VI VII VIII IX X XI XII г Беле Воде- Голија * * * * Ивањица * * * * * * Нови Пазар * * * * * * Сјеница * * * * * * подаци су за период г. Када је реч о снежном покривачу, презентовани подаци у табели 11. показују да се снежни покривач на подручју Голије просечно задржава око 2 месеца годишње, са изузетком Сјеничке котлине где траје преко 3 месеца у току године. Ова појава се објашњава тиме да се у Сјеничкој котлини током зиме наталоже хладне ваздушне масе, које условљавају дуже задржавање снежног покривача. На теренима са надморском висином око 500 m дани са снежним покривачем се региструју од октобра до априла, при чему је преко 20 дана у јануару са снежним покривачем. На простору Белих Вода, анализирајући податке за цео период осматрања, 41

15 42 Приказ климатских карактеристика Голије у функцији... регистрован је снежни покривач у свим месецима изузев августа, али се он у односу на Сјеничку котлину задржава мањи број дана. На основу расположивих података о висинама снега, максимална висина снежног покривача на станици Беле Воде забележена је 1968 г. и износила је 110 cm, а просечна вишегодишња вредност за осматрани период је 86.8 cm. Када су у питању остале климатске станице, на основу података од г, може се констатовати да је у Ивањици максимална висина снега од 65 cm забележена 1984 г., а просечна вишегодишња вредност износи 27 cm; у Новом Пазару је максимална висина снега забележена 1981 г. и износила је 60 cm, а просечна вишегодишња висина износи 23 cm; док је у Сјеници максимална висина снега такође износила 60 cm и забележена је 1980 г., а просечна вишегодишња вредност је око 40 cm. Може се констатовати на основу анализе свих података, да се последих деценија бележе нешто ниже висине снежног покривача на овом подручју. Магла Посебну пажњу, када је реч о климатским карактеристикама овог подручја треба посветити појави магле, јер се на ширем простору Голије јавља током читаве године На основу обрађених података за период г., просечан број дана са маглом на просторима око 500 m н.в. (пример Ивањица и Нови Пазар) је од 32 до 48 дана годишње. Простор Сјеничке котлине је по много чему специфичан. Овде се јавља знатно већи број дана са маглом (просечно 93 дана годишње). и највећи број дана бележи се у летњем периоду (у јулу и августу). Објашњење за ову појаву је географски положај Сјенице, која је лоцирана у котлини, па у јутарњим часовима током лета долази до контакта топлог и хладног ваздуха изнад ње, што условљава појаву магле. Евалуација климатских услова за потребе привредног развоја Подручје планине Голије, иако представља заштићено природно добро оставља могућности за привредни развој у складу са законском регулативом. Приликом дефинисања могућих друштвених активности треба проучити овај простор са више аспеката (морфометријског, геолошког, климатског, хидролошког и др.). Како је у овом раду акценат био на анализи климатских карактеристика Голије, могу се дефинисати и одређене привредне делатности у складу са тог аспекта. Основне делатности које би биле значајне за становништво су пољопривреда и туризам. На основу података из претходних табела може се закључити да вегетациони период у подножју Голије траје од априла до октобра, а у

16 A review of climate features of Golija mountain in the вишим пределима је скраћен на период мај-септембар. Велика повољност је што се око % падавина излучи у вегетационом периоду (априлоктобар), што је битно за рентабилну пољопривредну производњу. Све ово треба узети у обзир приликом планирања пољопривредне производње. На пример, познато је да за гајење шљиве повољна средина она у којој је средња годишња температура 10.5 C, а минимална температура током вегетационог периода 15 C (Радовановић М. и др, 2005). Управо из ових разлога, анализа температурних прилика сваког простора има примарни значај. Када је у питању простор Голије, на основу климатских анализа, за гајење треба одабрати аутохтоне врсте воћног расада, који на овом простору дају боље приносе и могу да успевају на већим надморским висинама (као што су дивља крушка и јабука, лешник, орах, шипурак и др.) (Ђорђевић Ј. и др, 2005.). Повећање површина под ливадама и пашњацима такође би било од значаја за развој сточарства. Парк природе Голија погодан је и за развој сеоског и рекреативног туризма и у летњем и у зимском периоду. Познато је да су климатски услови на Голији такви да повољно утичу на оболеле од бронхитиса, повишеног и ниског крвног притиска и анемије. Посебно је значајно подручје општине Ивањице, које има углавном планинску климу, а једино је у долини Голијске Моравице умерено континентална. Управо зато је у Ивањици и изграђен Завод за превенцију, лечење и рехабилитацију болести крви (Урошев М., 2007.). Постоје и повољни климатски услови за развој зимског скијашког туризма, али то треба усагласити са мерама заштите овог подручја, што може представљати ограничавајући фактор. Закључак Простор планине Голије и њеног ширег окружења одликује се специфичним климатским карактеристикама. На овом простору се разликују три климатска реона: долински са брдским (до 700 m н. в) са карактеристикама умерено континенталне климе модификоване утицајем околних планина, прелазни (на просторима између 700 и 1300 m н. в) са дугим и оштрим зимама и кратким и свежим летима и планински (преко 1300 m н. в) са субалпском климом. Посебну специфичност представљају климатске карактеристике Сјеничке котлине, која се одликује температурним екстремима и подручје општине Ивањица, које се карактерише углавном планинском климом. Управо зато је у Ивањици и изграђен Завод за превенцију, лечење и рехабилитацију болести крви. Средње годишње температуре на овом простору на теренима око 500 м н. в. износе око С (нешто су ниже због географског положаја ових станица). С обзиром да постоје велике разлике између појединих висинских појасева средња годишња температура на теренима око

17 Приказ климатских карактеристика Голије у функцији... м н. в. износи око С (Сјеница) и 5 0 С (Беле Воде- Голија).Температурне инверзије су релативно честа појава на овом простору у зимском периоду (пример Сјеничке котлине где су знатно ниже температуре у односу на Голију). На простору Голије може се констатовати да је заступљена подунавска варијанта континенталног плувиометријског режима. Изузетак је станица Боровиће, где се јавља модификовани маритимни режим (примарни максимум падавина је у новембру). Просечна годишња количина падавина се на овом простору креће од 572 до 1077 mm, а повољност је што се око % падавина излучи у вегетационом периоду (априлоктобар). Станице на северним експозицијама добијају просечно 808 mm падавина годишње, а станице на јужним експозицијама око 670 mm. Објашњење за овакав распоред падавина је у чињеници да главнина влажних ваздушних маса долази из северних праваца, па на северним падинама Голије излуче највећу количину падавина. Највеће осцилације падавина у односу на средње вредности бележе се у октобру, новембру и мају. Са климатског аспекта, услови на Голији и широј околини су повољни за развој сточарства и производњу одређених врста житарица и воћа. Посебан значај ово подручје има за развој различитих врста туризма. Литература Вујевић, П. (1953). Поднебље ФНРЈ. Архив за пољопривредне науке,.12. Дукић, Д. (1977). Климатологија. Београд: Научна књига. Дуцић, В. и Радовановић М. (2005). Клима Србије. Београд: Завод за уџбенике. Ђорђевић, Ј. и Панић, М. (2005). Ограничења и конфликти у развоју парка природе Голија. Зборник радова са научног скупа Планска и нормативна заштита простора и животне средине, Милановић, А., Урошев, М. и Милијашевић, Д. (2006). Примена RHS метода у сливу Голијске Моравице. Гласник Српског географског друштва, 86 (2), Миловановић, Б. (2005). Резултати примене статистичких поступака у истраживању падавина на Старој планини. Зборник радова Географског института Јован Цвијић САНУ, 54, Миљановић, Д. (2005). Стање животне средине на подручју Парка природе Голија. Гласник Српског географског друштва, 85 (1), Оцокољић, М. (1987). Висинско зонирање вода у сливу Велике Мораве и неки аспекти њихове заштите. Посебно издање 64. Београд: Српско географско друштво. 44

18 A review of climate features of Golija mountain in the Радовановић, М. (1995). Проблеми и принципи климатске рејонизације на примеру Метохије. Магистарска теза. Београд: Географски факултет. Радовановић, М. (2001). Утицај рељефа и атмосферске циркулације на климатске елементе у Србији. Докторска дисертација. Београд: Географски факултет. Радовановић, М. и Милановић, А. (2005). Климатски услови за развој шљиварства у Сувоборсксом крају. Гласник Српског географског друштва, 85 (1), Ракићевић, Т. (1979). Основне законитости у географском распореду падавина на територији СР Србије, Зборник радова Географског института ПМФ 26. Salmi, T., Määttä, A., Anttila, P., Airola, T. аnd Amnell T. (2002). Detecting trends of annual values of atmospheric pollutants by the Mann-Kendall test and Sen s slope estimates-the excel template application make sense. Helsinki: Finish Meteorological Institute. Смаилагић, Ј. (1995). Клима Копаоника. Београд: Републички хидрометеоролошки завод Србије Урошев, М. (2007). Слив Голијске Моравице- хидролошка анализа. Посебно издање 69. Београд: Географски институт Јован Цвијић САНУ. Šegota, T. (1976). Klimatologija za geografe. Zagreb: Školska knjiga. Ana Milanović Boško Milovanović A REVIEW OF CLIMATE FEATURES OF GOLIJA MOUNTAIN IN THE FUNCTION OF SPACE EVALUATION Summary Golija Mountain is situated in the area of south-western Serbia with the highest peak Jankov kamen (1 833 m altitude). In April 2001, the mountain was designated a Park of Nature by a Regulation of the Government of the Republic of Serbia and a Biosphere Reserve by UNESCO. A Park of Nature Golija covers an area of ha comprising the municipalities of Ivanjica, Kraljevo, Raška and Novi Pazar and spreading between 416 and m altitude. There are three different climate regions in this area: valley and hilly (up to 700 m altitude) region with the characteristics of moderate continental climate influenced by the surrounding mountains; modified (in region between 700 and m altitude) region with long and severe winters and short and fresh summers and mountain (over m altitude) region with sub-alpine climate. The average annual air temperature is about 9.5 C in the region up to 500 m altitude (slightly lower due to geographical position of stations). Considering large differences 45

19 Приказ климатских карактеристика Голије у функцији... between different altitude belts, the area of about m altitude has average annual temperature of about 6.5 C (Sjenica) and 5 C (Bele Vode-Golija). The average annual precipitation in the region ranges from 572 to mm, and the advantage is that about 55-65% of precipitation is excreted in the vegetation period (April-October). Compared with the average value, the largest precipitation fluctuations are recorded in October, November and May. Climate conditions on Golija Mountain are favorable for livestock breeding and cereal and fruit production. Moreover, the area is particularly significant for development of different types of tourism. 46

ГЛАСНИК СРПСКОГ ГЕОГРАФСKОГ ДРУШТВА BULLETIN OF THE SERBIAN GEOGRAPHICAL SOCIETY ГОДИНА СВЕСКА XCI- Бр. 2 YEAR 2011 TOME XCI - N о 2

ГЛАСНИК СРПСКОГ ГЕОГРАФСKОГ ДРУШТВА BULLETIN OF THE SERBIAN GEOGRAPHICAL SOCIETY ГОДИНА СВЕСКА XCI- Бр. 2 YEAR 2011 TOME XCI - N о 2 ГЛАСНИК СРПСКОГ ГЕОГРАФСKОГ ДРУШТВА BULLETIN OF THE SERBIAN GEOGRAPHICAL SOCIETY ГОДИНА 2011. СВЕСКА XCI- Бр. 2 YEAR 2011 TOME XCI - N о 2 Оригиналан научни рад UDC 911.2:551.524(497.11) DOI: 10.2298/GSGD1102085I

Διαβάστε περισσότερα

ИНДЕКСИ ТЕМПЕРАТУРНИХ И ПАДАВИНСКИХ ЕКСТРЕМА У ПОДГОРИЦИ У ПЕРИОДУ

ИНДЕКСИ ТЕМПЕРАТУРНИХ И ПАДАВИНСКИХ ЕКСТРЕМА У ПОДГОРИЦИ У ПЕРИОДУ Доступно онлајн на www.gi.sanu.ac.rs Зборник радова Географског института Јован Цвијић САНУ 61(1) (29-39) Оригинални научни рад УДК: 911.2:551.58(497.16) ИНДЕКСИ ТЕМПЕРАТУРНИХ И ПАДАВИНСКИХ ЕКСТРЕМА У

Διαβάστε περισσότερα

Слика 1. Слика 1.2 Слика 1.1

Слика 1. Слика 1.2 Слика 1.1 За случај трожичног вода приказаног на слици одредити: а Вектор магнетне индукције у тачкама А ( и ( б Вектор подужне силе на проводник са струјом Систем се налази у вакууму Познато је: Слика Слика Слика

Διαβάστε περισσότερα

АНАЛИЗА РЕЖИМА И БИЛАНС ВОДА ДОЈКИНАЧКЕ РЕКЕ ANALYSIS OF THE REGIME AND WATER BALANCE DOJKINACKA RIVER

АНАЛИЗА РЕЖИМА И БИЛАНС ВОДА ДОЈКИНАЧКЕ РЕКЕ ANALYSIS OF THE REGIME AND WATER BALANCE DOJKINACKA RIVER Пиротски зборник, бр. 40, 183-201 УДК: 556.5(497.11) DOI: 10.5937/pirotzbor1540183R оригиналан рад original work Весна Ристић Вакањац, Универзитет у Београду, Рударскогеолошки факултет, Департман за хидрогеологију,

Διαβάστε περισσότερα

КРУГ. У свом делу Мерење круга, Архимед је први у историји математике одрeдио приближну вред ност броја π а тиме и дужину кружнице.

КРУГ. У свом делу Мерење круга, Архимед је први у историји математике одрeдио приближну вред ност броја π а тиме и дужину кружнице. КРУГ У свом делу Мерење круга, Архимед је први у историји математике одрeдио приближну вред ност броја π а тиме и дужину кружнице. Архимед (287-212 г.п.н.е.) 6.1. Централни и периферијски угао круга Круг

Διαβάστε περισσότερα

ТРЕНДови ШУМСКЕ ПОВРШИНЕ И БРОЈА СТАНОВНИКА

ТРЕНДови ШУМСКЕ ПОВРШИНЕ И БРОЈА СТАНОВНИКА ГЛАСНИК ШУМАРСКОГ ФАКУЛТЕТА, БЕОГРАД, 2012, бр. 106, стр. 183-196 BIBLID: 0353-4537, (2012), 106, p 183-196 Ranković N. 2012. Trends of forest area and population and the impact of population on forest

Διαβάστε περισσότερα

ГЛАСНИК СРПСКОГ ГЕОГРАФСKОГ ДРУШТВА BULLETIN OF THE SERBIAN GEOGRAPHICAL SOCIETY ГОДИНА СВЕСКА XCIII- Бр. 4 YEAR 2013 TOME XCIII - N о 4

ГЛАСНИК СРПСКОГ ГЕОГРАФСKОГ ДРУШТВА BULLETIN OF THE SERBIAN GEOGRAPHICAL SOCIETY ГОДИНА СВЕСКА XCIII- Бр. 4 YEAR 2013 TOME XCIII - N о 4 ГЛАСНИК СРПСКОГ ГЕОГРАФСKОГ ДРУШТВА BULLETIN OF THE SERBIAN GEOGRAPHICAL SOCIETY ГОДИНА 2013. СВЕСКА XCIII- Бр. 4 YEAR 2013 TOME XCIII - N о 4 Оriginal Scientific papers UDC:551.585(497.11) DOI: 10.2298/GSGD1304083B

Διαβάστε περισσότερα

УПУТСТВО ЗА ОДРЕЂИВАЊЕ ВРСТЕ ДОКУМЕНАТА КОЈЕ ИЗРАЂУЈЕ ОПЕРАТЕР СЕВЕСО ПОСТРОЈЕЊА. август 2010.

УПУТСТВО ЗА ОДРЕЂИВАЊЕ ВРСТЕ ДОКУМЕНАТА КОЈЕ ИЗРАЂУЈЕ ОПЕРАТЕР СЕВЕСО ПОСТРОЈЕЊА. август 2010. УПУТСТВО ЗА ОДРЕЂИВАЊЕ ВРСТЕ ДОКУМЕНАТА КОЈЕ ИЗРАЂУЈЕ ОПЕРАТЕР СЕВЕСО ПОСТРОЈЕЊА август 2010. I. УВОД Сврха овог Упутства је да помогне оператерима који управљају опасним материјама, како да одреде да

Διαβάστε περισσότερα

СТАТИСТИЧКИ БИЛТЕН. Септембар

СТАТИСТИЧКИ БИЛТЕН. Септембар Септембар 2016 СТАТИСТИЧКИ БИЛТЕН Септембар 2016 НАРОДНА БАНКА СРБИЈЕ Београд, Краља Петра 12 Тел. 011/3027-100 Београд, Немањина 17 Тел. 011/333-8000 www.nbs.rs ISSN 1451-6349 Статистички билтен септембар

Διαβάστε περισσότερα

Теорија одлучивања. Анализа ризика

Теорија одлучивања. Анализа ризика Теорија одлучивања Анализа ризика Циљеви предавања Упознавање са процесом анализе ризика Моделовање ризика Монте-Карло Симулација Предности и недостаци анализе ризика 2 Дефиниција ризика (квалитативни

Διαβάστε περισσότερα

ГЛАСНИК СРПСКОГ ГЕОГРАФСКОГ ДРУШТВА BULLETIN OF THE SERBIAN GEOGRAPHICAL SOCIETY ГОДИНА СВЕСКА XCIV- Бр. 3 YEAR 2014 TOME XCIV - N о 3

ГЛАСНИК СРПСКОГ ГЕОГРАФСКОГ ДРУШТВА BULLETIN OF THE SERBIAN GEOGRAPHICAL SOCIETY ГОДИНА СВЕСКА XCIV- Бр. 3 YEAR 2014 TOME XCIV - N о 3 ГЛАСНИК СРПСКОГ ГЕОГРАФСКОГ ДРУШТВА BULLETIN OF THE SERBIAN GEOGRAPHICAL SOCIETY ГОДИНА 2014. СВЕСКА XCIV- Бр. 3 YEAR 2014 TOME XCIV - N о 3 Оriginal Scientific papers RECENT EXTREME AIR TEMPERATURE CHANGES

Διαβάστε περισσότερα

ИЗВЕШТАЈ О СПОЉАШЊЕМ ВРЕДНОВАЊУ КВАЛИТЕТА РАДА ШКОЛА

ИЗВЕШТАЈ О СПОЉАШЊЕМ ВРЕДНОВАЊУ КВАЛИТЕТА РАДА ШКОЛА Република Србија ЗАВОД ЗА ВРЕДНОВАЊЕ КВАЛИТЕТА ОБРАЗОВАЊА И ВАСПИТАЊА ИЗВЕШТАЈ О СПОЉАШЊЕМ ВРЕДНОВАЊУ КВАЛИТЕТА РАДА ШКОЛА (школска 2012/13. и школска 2013/14. година) Београд, децембар 2014. Завод за

Διαβάστε περισσότερα

Приредиле: др Сања Филиповић др Александра Јоксимовић Флу, Наставник као истраживач

Приредиле: др Сања Филиповић др Александра Јоксимовић Флу, Наставник као истраживач Приредиле: др Сања Филиповић др Александра Јоксимовић Флу, 2015. 1 Наставник као истраживач 2 Циљ курса је развијање компетенција студената, будућих наставника да: истражују и унапређују сопствену праксу

Διαβάστε περισσότερα

Катедра за електронику, Основи електронике

Катедра за електронику, Основи електронике Лабораторијске вежбе из основа електронике, 13. 7. 215. Презиме, име и број индекса. Трајање испита: 12 минута Тест за лабораторијске вежбе 1 2 3 4 5 6 7 8 9 1 11 12 13 14 15 16 17 5 1 5 1 5 5 2 3 5 1

Διαβάστε περισσότερα

ΠΕΡΙΕΧΟΜΕΝΑ. Κεφάλαιο 1: Κεφάλαιο 2: Κεφάλαιο 3:

ΠΕΡΙΕΧΟΜΕΝΑ. Κεφάλαιο 1: Κεφάλαιο 2: Κεφάλαιο 3: 4 Πρόλογος Η παρούσα διπλωµατική εργασία µε τίτλο «ιερεύνηση χωρικής κατανοµής µετεωρολογικών µεταβλητών. Εφαρµογή στον ελληνικό χώρο», ανατέθηκε από το ιεπιστηµονικό ιατµηµατικό Πρόγραµµα Μεταπτυχιακών

Διαβάστε περισσότερα

РЕЦИКЛАЖА И ОДРЖИВИ РАЗВОЈ UDK 628.4(497.11)(094.9) Стручни рад

РЕЦИКЛАЖА И ОДРЖИВИ РАЗВОЈ UDK 628.4(497.11)(094.9) Стручни рад РЕЦИКЛАЖА И ОДРЖИВИ РАЗВОЈ UDK 628.4(497.11)(094.9) Стручни рад Технички факултет у Бору Универзитет у Београду, В.Ј. 12, 19210 Бор, Србија Катедра за минералне и рециклажне технологије Тел. +381 30 424

Διαβάστε περισσότερα

ПРОЈЕКТОВАЊЕ РАМПЕ. Слика А.1 - (а) приказ рампе у основи, (б) подужни пресек рампе

ПРОЈЕКТОВАЊЕ РАМПЕ. Слика А.1 - (а) приказ рампе у основи, (б) подужни пресек рампе ПРОЈЕКТОВАЊЕ РАМПЕ Рампа представља косу подземну просторију која повезује хоризонте или откопне нивое, и тако је пројектована и изведена да омогућује кретање моторних возила. Приликом пројектовања рампе

Διαβάστε περισσότερα

Испитвање тока функције

Испитвање тока функције Милош Станић Техничка школа Ужицe 7/8 Испитвање тока функције Испитивање тока функције y f подразумева да се аналитичким путем дође до сазнања о понашању функције, као и њеним значајним тачкама у координантном

Διαβάστε περισσότερα

Утврђивање времена сушења кукуруза примјеном технологије драјерације

Утврђивање времена сушења кукуруза примјеном технологије драјерације Оригиналан научни рад Original scientific paper UDK: 631.15:631.563 DOI: 10.7251/AGRSR1504519R Утврђивање времена сушења кукуруза примјеном технологије драјерације Борислав Раилић 1, Зоран Маличевић 1

Διαβάστε περισσότερα

Утицај дистрибуираних извора електричне енергије на мрежу

Утицај дистрибуираних извора електричне енергије на мрежу INFOTEH-JAHORINA Vol. 13, March 2014. Утицај дистрибуираних извора електричне енергије на мрежу Младен Бањанин, Јована Тушевљак Електротехнички факултет Источно Сарајево, Босна и Херцеговина banjanin@ymail.com,

Διαβάστε περισσότερα

61. У правоуглом троуглу АВС на слици, унутрашњи угао код темена А је Угао

61. У правоуглом троуглу АВС на слици, унутрашњи угао код темена А је Угао ЗАДАЦИ ЗА САМОСТАЛНИ РАД Задаци за самостлни рад намењени су првенствено ученицима који се припремају за полагање завршног испита из математике на крају обавезног основног образовања. Задаци су одабрани

Διαβάστε περισσότερα

ТАНГЕНТА. *Кружница дели раван на две области, једну, спољашњу која је неограничена и унутрашњу која је ограничена(кружницом).

ТАНГЕНТА. *Кружница дели раван на две области, једну, спољашњу која је неограничена и унутрашњу која је ограничена(кружницом). СЕЧИЦА(СЕКАНТА) ЦЕНТАР ПОЛУПРЕЧНИК ТАНГЕНТА *КРУЖНИЦА ЈЕ затворена крива линија која има особину да су све њене тачке једнако удаљене од једне сталне тачке која се зове ЦЕНТАР КРУЖНИЦЕ. *Дуж(OA=r) која

Διαβάστε περισσότερα

ГЛАСНИК СРПСКОГ ГЕОГРАФСKОГ ДРУШТВА BULLETIN OF THE SERBIAN GEOGRAPHICAL SOCIETY ГОДИНА СВЕСКА LXXXVI - Бр. 2 YEAR 2006 TOME LXXXVI - N о 2

ГЛАСНИК СРПСКОГ ГЕОГРАФСKОГ ДРУШТВА BULLETIN OF THE SERBIAN GEOGRAPHICAL SOCIETY ГОДИНА СВЕСКА LXXXVI - Бр. 2 YEAR 2006 TOME LXXXVI - N о 2 ГЛАСНИК СРПСКОГ ГЕОГРАФСKОГ ДРУШТВА BULLETIN OF THE SERBIAN GEOGRAPHICAL SOCIETY ГОДИНА 2006. СВЕСКА LXXXVI - Бр. 2 YEAR 2006 TOME LXXXVI - N о 2 Оригиналан научни рад UDC 911.2:551.4(497.11) СЛАВОЉУБ

Διαβάστε περισσότερα

ТЕОРИЈСКА АНАЛИЗА ПРОДУКТИВНОСТИ ПОЉОПРИВРЕДНОГ СЕКТОРА СА АСПЕКТА МАКРОЕКОНОМСКИХ ТРАНСФОРМАЦИЈА

ТЕОРИЈСКА АНАЛИЗА ПРОДУКТИВНОСТИ ПОЉОПРИВРЕДНОГ СЕКТОРА СА АСПЕКТА МАКРОЕКОНОМСКИХ ТРАНСФОРМАЦИЈА Теоријска анализа продуктивности пољопривредног... Стручни рад Економика пољопривреде Број 4/2010. УДК: 338.312:631 ТЕОРИЈСКА АНАЛИЗА ПРОДУКТИВНОСТИ ПОЉОПРИВРЕДНОГ СЕКТОРА СА АСПЕКТА МАКРОЕКОНОМСКИХ ТРАНСФОРМАЦИЈА

Διαβάστε περισσότερα

< < < 21 > > = 704 дана (15 бодова). Признавати било који тачан. бодова), па је тражена разлика 693 (5 бодова), а тражени збир 907(5

< < < 21 > > = 704 дана (15 бодова). Признавати било који тачан. бодова), па је тражена разлика 693 (5 бодова), а тражени збир 907(5 05.03.011 - III РАЗРЕД 1. Нацртај 4 праве a, b, c и d, ако знаш да је права а нормална на праву b, права c нормалана на b, а d паралелнa са а. Затим попуни табелу стављајући знак (ако су праве нормалне)

Διαβάστε περισσότερα

Писмени испит из Теорије плоча и љуски. 1. За континуалну плочу приказану на слици одредити угиб и моменте савијања у означеним тачкама.

Писмени испит из Теорије плоча и љуски. 1. За континуалну плочу приказану на слици одредити угиб и моменте савијања у означеним тачкама. Београд, 24. јануар 2012. 1. За континуалну плочу приказану на слици одредити угиб и моменте савијања у означеним тачкама. = 0.2 dpl = 0.2 m P= 30 kn/m Линијско оптерећење се мења по синусном закону: 2.

Διαβάστε περισσότερα

мр Дарко Вуковић МОДЕЛ РЕГИОНАЛНЕ КОНКУРЕНТНОСТИ: ТЕОРИЈСКО- МЕТОДОЛОШКА АНАЛИЗА И МОГУЋНОСТИ ПРИМЕНЕ У СРБИЈИ Докторска дисертација

мр Дарко Вуковић МОДЕЛ РЕГИОНАЛНЕ КОНКУРЕНТНОСТИ: ТЕОРИЈСКО- МЕТОДОЛОШКА АНАЛИЗА И МОГУЋНОСТИ ПРИМЕНЕ У СРБИЈИ Докторска дисертација УНИВЕРЗИТЕТ У КРАГУЈЕВЦУ ЕКОНОМСКИ ФАКУЛТЕТ мр Дарко Вуковић МОДЕЛ РЕГИОНАЛНЕ КОНКУРЕНТНОСТИ: ТЕОРИЈСКО- МЕТОДОЛОШКА АНАЛИЗА И МОГУЋНОСТИ ПРИМЕНЕ У СРБИЈИ Докторска дисертација Крагујевац, 2013. година

Διαβάστε περισσότερα

4. Троугао. (II део) 4.1. Појам подударности. Основна правила подударности троуглова

4. Троугао. (II део) 4.1. Појам подударности. Основна правила подударности троуглова 4 Троугао (II део) Хилберт Давид, немачки математичар и логичар Велики углед у свету Хилберту је донело дело Основи геометрије (1899), у коме излаже еуклидску геометрију на аксиоматски начин Хилберт Давид

Διαβάστε περισσότερα

Сунчев систем. Кеплерови закони

Сунчев систем. Кеплерови закони Сунчев систем Кеплерови закони На слици је приказан хипотетички сунчев систем. Садржи једну планету (Земљу нпр.) која се креће око Сунца и једина сила која се ту појављује је гравитационо привлачење. Узимајући

Διαβάστε περισσότερα

ОСНОВНЕ СТРУКОВНЕ СТУДИЈЕ ДРУГА ГОДИНА СТУДИЈА

ОСНОВНЕ СТРУКОВНЕ СТУДИЈЕ ДРУГА ГОДИНА СТУДИЈА ХИГИЈЕНА СА ЕПИДЕМИОЛОГИЈОМ ОСНОВНЕ СТРУКОВНЕ СТУДИЈЕ ДРУГА ГОДИНА СТУДИЈА школска 2016/2017 Предмет: ХИГИЈЕНА СА ЕПИДЕМИОЛОГИЈОМ Предмет се вреднује са 3 ЕСПБ. Недељно има 2 часа активне наставе (1 час

Διαβάστε περισσότερα

Експериментална истраживања ефеката различитих екрана на смањење магнетске индукције индустријске учестаности

Експериментална истраживања ефеката различитих екрана на смањење магнетске индукције индустријске учестаности Стручни рад UDK:621.317.42:621.316.97 BIBLID:0350-8528(2012),22.p.173-184 doi:10.5937/zeint22-2341 Експериментална истраживања ефеката различитих екрана на смањење магнетске индукције индустријске учестаности

Διαβάστε περισσότερα

,,, (, 100875) 1989 12 25 1990 2 23, - 2-4 ;,,, ; -

,,, (, 100875) 1989 12 25 1990 2 23, - 2-4 ;,,, ; - 25 3 2003 5 RESOURCES SCIENCE Vol. 25 No. 3 May 2003 ( 100875) : 500L - 2-4 - 6-8 - 10 114h - 120h 6h 1989 12 25 1990 2 23-2 - 4 : ; ; - 4 1186cm d - 1 10cm 514d ; : 714 13 317 714 119 317 : ; ; ; :P731

Διαβάστε περισσότερα

ВИСОКА ТЕХНИЧКА ШКОЛА СТРУКОВНИХ СТУДИЈА У НИШУ

ВИСОКА ТЕХНИЧКА ШКОЛА СТРУКОВНИХ СТУДИЈА У НИШУ ВИСОКА ТЕХНИЧКА ШКОЛА СТРУКОВНИХ СТУДИЈА У НИШУ предмет: МЕХАНИКА 1 студијски програми: ЗАШТИТА ЖИВОТНЕ СРЕДИНЕ И ПРОСТОРНО ПЛАНИРАЊЕ ПРЕДАВАЊЕ БРОЈ 3. 1 Садржај предавања: Статичка одређеност задатака

Διαβάστε περισσότερα

УПРАВЉАЊЕ КРЕТАЊЕМ ЛИФТА У ФУНКЦИЈИ ВРИЈЕДНОСТИ ТРЗАЈА ELEVATOR MOVEMENT CONTROL IN THE FUNCTION OF JERK VALUE

УПРАВЉАЊЕ КРЕТАЊЕМ ЛИФТА У ФУНКЦИЈИ ВРИЈЕДНОСТИ ТРЗАЈА ELEVATOR MOVEMENT CONTROL IN THE FUNCTION OF JERK VALUE INFOTEH-JAHORINA Vol., Ref. A-9, p. 4-44, March. УПРАВЉАЊЕ КРЕТАЊЕМ ЛИФТА У ФУНКЦИЈИ ВРИЈЕДНОСТИ ТРЗАЈА ELEVATOR MOVEMENT ONTROL IN THE FUNTION OF JERK VALUE Бојан Кнежевић, Машински факултет, Бања Лука

Διαβάστε περισσότερα

ПРАКТИЧАН ПРИМЕР ПРОРАЧУНА

ПРАКТИЧАН ПРИМЕР ПРОРАЧУНА Инжењерска комора Србије ПРАКТИЧАН ПРИМЕР ПРОРАЧУНА ЕНЕРГЕТСКЕ ЕФИКАСНОСТИ ЗГРАДА У СКЛАДУ СА ВАЖЕЋИМ ПРОПИСИОМА IX Међународни и регионални сајам привреде Суботица 2015 Суботица, Грађевински факултет,

Διαβάστε περισσότερα

Одређивање специфичне тежине и густине чврстих и течних тела. Одређивање специфичне тежине и густине чврстих и течних тела помоћу пикнометра

Одређивање специфичне тежине и густине чврстих и течних тела. Одређивање специфичне тежине и густине чврстих и течних тела помоћу пикнометра Одређивање специфичне тежине и густине чврстих и течних тела Густина : V Специфична запремина : V s Q g Специфична тежина : σ V V V g Одређивање специфичне тежине и густине чврстих и течних тела помоћу

Διαβάστε περισσότερα

Метод и кључни налази

Метод и кључни налази 55 54 Мапа у Србији Мапа у Србији Метод и кључни налази Републички завод за статистику 1 2 Мапа у Србији ЗАХВАЛНИЦА АУТОРА Овај извештај је резултат заједничког рада Републичког завода за статистику (РЗС)

Διαβάστε περισσότερα

Класификација и класе опасности

Класификација и класе опасности На основу члана 10. став 4, члана 16. став 6, члана 17. став 2. и члана 30. став 6. Закона о хемикалијама ( Службени гласник РС, број 36/09) и тачке 8. став 5. подтачка 11) Одлуке о оснивању Агенције за

Διαβάστε περισσότερα

School of Physics, University of Athens, Panepistimioupolis, Zographos 157 84, Athens-Greece ** Aстрономска опсерваторија, Волгина 7,

School of Physics, University of Athens, Panepistimioupolis, Zographos 157 84, Athens-Greece ** Aстрономска опсерваторија, Волгина 7, 27-725 Indikoplovac K. 528.425(495.02) ВАСИЛИЈЕ Н. МАНИМАНИС * ЕВСТРАТИЈЕ Т. ТЕОДОСИЈУ * МИЛАН С. ДИМИТРИЈЕВИЋ ** * Department of Astrophysics-Astronomy and Mechanics, School of Physics, University of

Διαβάστε περισσότερα

«ΑΝΑΠΣΤΞΖ ΓΠ ΚΑΗ ΥΩΡΗΚΖ ΑΝΑΛΤΖ ΜΔΣΔΩΡΟΛΟΓΗΚΩΝ ΓΔΓΟΜΔΝΩΝ ΣΟΝ ΔΛΛΑΓΗΚΟ ΥΩΡΟ»

«ΑΝΑΠΣΤΞΖ ΓΠ ΚΑΗ ΥΩΡΗΚΖ ΑΝΑΛΤΖ ΜΔΣΔΩΡΟΛΟΓΗΚΩΝ ΓΔΓΟΜΔΝΩΝ ΣΟΝ ΔΛΛΑΓΗΚΟ ΥΩΡΟ» ΓΔΩΠΟΝΗΚΟ ΠΑΝΔΠΗΣΖΜΗΟ ΑΘΖΝΩΝ ΣΜΗΜΑ ΑΞΙΟΠΟΙΗΗ ΦΤΙΚΩΝ ΠΟΡΩΝ & ΓΕΩΡΓΙΚΗ ΜΗΥΑΝΙΚΗ ΣΟΜΕΑ ΕΔΑΦΟΛΟΓΙΑ ΚΑΙ ΓΕΩΡΓΙΚΗ ΥΗΜΕΙΑ ΕΙΔΙΚΕΤΗ: ΕΦΑΡΜΟΓΕ ΣΗ ΓΕΩΠΛΗΡΟΦΟΡΙΚΗ ΣΟΤ ΦΤΙΚΟΤ ΠΟΡΟΤ «ΑΝΑΠΣΤΞΖ ΓΠ ΚΑΗ ΥΩΡΗΚΖ ΑΝΑΛΤΖ ΜΔΣΔΩΡΟΛΟΓΗΚΩΝ

Διαβάστε περισσότερα

Радна група за МС. Бела књига о Мултиплој Склерози. Право на здравље и здравствену правичност

Радна група за МС. Бела књига о Мултиплој Склерози. Право на здравље и здравствену правичност Радна група за МС Бела књига о Мултиплој Склерози Право на здравље и здравствену правичност Здравствена правичност (у складу са глобалним принципима WHО) Право на здравље је основно људско право. Заштита

Διαβάστε περισσότερα

МАРКЕТИНГ - Приручник за вежбе -

МАРКЕТИНГ - Приручник за вежбе - УНИВЕРЗИТЕТ У НОВОМ САДУ Технички факултет Михајло Пупин Зрењанин МАРКЕТИНГ - Приручник за вежбе - Припремио: др Драган Ћоћкало, доцент Приручник је намењен, пре свега, студентима студијског програма инжeњерски

Διαβάστε περισσότερα

ОСНОВА ЕЛЕКТРОТЕНИКЕ

ОСНОВА ЕЛЕКТРОТЕНИКЕ МИНИСТАРСТВО ПРОСВЕТЕ РЕПУБЛИКЕ СРБИЈЕ ЗАЈЕДНИЦА ЕЛЕКТРОТЕХНИЧКИХ ШКОЛА РЕПУБЛИКЕ СРБИЈЕ ЧЕТРНАЕСТО РЕГИОНАЛНО ТАКМИЧЕЊЕ ПИТАЊА И ЗАДАЦИ ИЗ ОСНОВА ЕЛЕКТРОТЕНИКЕ ЗА УЧЕНИКЕ ДРУГОГ РАЗРЕДА број задатка 1

Διαβάστε περισσότερα

ΕΚΤΙΜΗΣΗ ΤΟΥ ΚΟΣΤΟΥΣ ΤΩΝ ΟΔΙΚΩΝ ΑΤΥΧΗΜΑΤΩΝ ΚΑΙ ΔΙΕΡΕΥΝΗΣΗ ΤΩΝ ΠΑΡΑΓΟΝΤΩΝ ΕΠΙΡΡΟΗΣ ΤΟΥ

ΕΚΤΙΜΗΣΗ ΤΟΥ ΚΟΣΤΟΥΣ ΤΩΝ ΟΔΙΚΩΝ ΑΤΥΧΗΜΑΤΩΝ ΚΑΙ ΔΙΕΡΕΥΝΗΣΗ ΤΩΝ ΠΑΡΑΓΟΝΤΩΝ ΕΠΙΡΡΟΗΣ ΤΟΥ ΠΑΝΕΠΙΣΤΗΜΙΟ ΠΑΤΡΩΝ ΠΟΛΥΤΕΧΝΙΚΗ ΣΧΟΛΗ ΤΜΗΜΑ ΠΟΛΙΤΙΚΩΝ ΜΗΧΑΝΙΚΩΝ ΕΚΤΙΜΗΣΗ ΤΟΥ ΚΟΣΤΟΥΣ ΤΩΝ ΟΔΙΚΩΝ ΑΤΥΧΗΜΑΤΩΝ ΚΑΙ ΔΙΕΡΕΥΝΗΣΗ ΤΩΝ ΠΑΡΑΓΟΝΤΩΝ ΕΠΙΡΡΟΗΣ ΤΟΥ ΔΙΑΤΡΙΒΗ ΔΙΠΛΩΜΑΤΟΣ ΕΙΔΙΚΕΥΣΗΣ ΔΗΜΗΤΡΙΟΥ Ν. ΠΙΤΕΡΟΥ

Διαβάστε περισσότερα

РАЗЛИКЕ ПРИМЕЊЕНИХ МЕТОДА У ПРОЦЕНИ ТЕЛЕСНОГ САСТАВА ДЕЧАКА АДОЛЕСЦЕНТСКОГ УЗРАСТА

РАЗЛИКЕ ПРИМЕЊЕНИХ МЕТОДА У ПРОЦЕНИ ТЕЛЕСНОГ САСТАВА ДЕЧАКА АДОЛЕСЦЕНТСКОГ УЗРАСТА НАУЧНИ РАДОВИ Марија Мацура Борис Јерковић Марина Ђорђевић-Никић Ивана Милановић 613.25-053.2/.6 Милинко Дабовић Изворни научни чланак Факултет спорта и физичког васпитања, Универзитет у Београду РАЗЛИКЕ

Διαβάστε περισσότερα

Примјена модела вредновања капиталне активе у функцији одређивања очекиваних приноса предузећа на тржишту капитала Републике Српске

Примјена модела вредновања капиталне активе у функцији одређивања очекиваних приноса предузећа на тржишту капитала Републике Српске ACTA ECONOMICA Година XIV, број 4 / фебруар 016. ISSN 151-858X, e ISSN 3 738X СТРУЧНИ ЧЛАНАК УДК: 347.731.1 DOI: 10.751/ACE164191J COBISS.RS-ID 5766168 Драган Јањић 1 Примјена модела вредновања капиталне

Διαβάστε περισσότερα

Сваки задатак се бодује са по 20 бодова. Израда задатака траје 150 минута. Решење сваког задатка кратко и јасно образложити.

Сваки задатак се бодује са по 20 бодова. Израда задатака траје 150 минута. Решење сваког задатка кратко и јасно образложити. IV разред 1. Колико ће година проћи од 1. јануара 2015. године пре него што се први пут догоди да производ цифара у ознаци године буде већи од збира ових цифара? 2. Свако слово замени цифром (различита

Διαβάστε περισσότερα

4. МЕЂУНАРОДНА КОНФЕРЕНЦИЈА Савремена достигнућа у грађевинарству 22. април Суботица, СРБИЈА

4. МЕЂУНАРОДНА КОНФЕРЕНЦИЈА Савремена достигнућа у грађевинарству 22. април Суботица, СРБИЈА 4. МЕЂУНАРОДНА КОНФЕРЕНЦИЈА Савремена достигнућа у грађевинарству. април 06. Суботица, СРБИЈА АНАЛИЗA СТАБИЛНОСТИ ВЕРТИКАЛНОГ ЗАСЕКА ПРИМЕНОМ МЕХАНИКЕ ЛОМА Предраг Митковић Никола Обрадовић Драгослав Шумарац

Διαβάστε περισσότερα

Јован Цвијић и прве деценије формирања и институционализовање етнологије као науке у Србији 1

Јован Цвијић и прве деценије формирања и институционализовање етнологије као науке у Србији 1 DOI: 10.2298/GEI1402083P УДК: 39(497.11):929 Цвијић Ј. Примљено за штампу на седници Редакције 15. 09. 2014. Младена Прелић Етнографски институт САНУ, Београд mladena.prelic@ei.sanu.ac.rs Јован Цвијић

Διαβάστε περισσότερα

ОРГАНИЗАЦИЈА НАСТАВЕ У РЕДОВНИМ ШКОЛАМА И ОБРАЗОВАЊЕ УЧЕНИКА СА СЕНЗОРНИМ ОШТЕЋЕЊИМА

ОРГАНИЗАЦИЈА НАСТАВЕ У РЕДОВНИМ ШКОЛАМА И ОБРАЗОВАЊЕ УЧЕНИКА СА СЕНЗОРНИМ ОШТЕЋЕЊИМА УНИВЕРЗИТЕТ У БЕОГРАДУ ФИЛОЗОФСКИ ФАКУЛТЕТ САША Љ. СТЕПАНОВИЋ ОРГАНИЗАЦИЈА НАСТАВЕ У РЕДОВНИМ ШКОЛАМА И ОБРАЗОВАЊЕ УЧЕНИКА СА СЕНЗОРНИМ ОШТЕЋЕЊИМА докторска дисертација Београд, 2016. UNIVERSITY OF BELGRADE

Διαβάστε περισσότερα

МАТЕМАТИЧКИ ЛИСТ 2014/15. бр. XLIX-5

МАТЕМАТИЧКИ ЛИСТ 2014/15. бр. XLIX-5 МАТЕМАТИЧКИ ЛИСТ 014/15. бр. XLIX-5 РЕЗУЛТАТИ, УПУТСТВА ИЛИ РЕШЕЊА ЗАДАТАКА ИЗ РУБРИКЕ ЗАДАЦИ ИЗ МАТЕМАТИКЕ III разред 1. а) 70 - седамсто три; б) двесто осамдесет два 8.. а) 4, 54, 54, 45, 504, 54. б)

Διαβάστε περισσότερα

ЕЛЕМЕНТИ ИЗГРАЂЕНОСТИ И РАСТА САСТОЈИНЕ ЦРНОГ БОРА НА СТАНИШТУ ЦЕРА И СЛАДУНА

ЕЛЕМЕНТИ ИЗГРАЂЕНОСТИ И РАСТА САСТОЈИНЕ ЦРНОГ БОРА НА СТАНИШТУ ЦЕРА И СЛАДУНА UDK 630*56:582,475 Pinus nigrа Оригинални научни рад ЕЛЕМЕНТИ ИЗГРАЂЕНОСТИ И РАСТА САСТОЈИНЕ ЦРНОГ БОРА НА СТАНИШТУ ЦЕРА И СЛАДУНА МИЛИВОЈ ВУЧКОВИЋ 1 БРАНКО СТАЈИЋ 1 МАРКО СМИЉАНИЋ 1 1. УВОД Извод: У раду

Διαβάστε περισσότερα

УВОД У ЕКСПЕРИМЕНТ И ЛАБОРАТОРИЈУ Банка питања

УВОД У ЕКСПЕРИМЕНТ И ЛАБОРАТОРИЈУ Банка питања УВОД У ЕКСПЕРИМЕНТ И ЛАБОРАТОРИЈУ Банка питања ЈЕДИНИЦЕ: А) Изразите следеће изведене јединице преко основних јединица SI система, при чему ћете користити релације које су наведене:. њутн F N F a. паскал

Διαβάστε περισσότερα

АКАДЕМСКА БУДУЋНОСТ ЗАВИСИ ОД РАНОГ СТАРТА

АКАДЕМСКА БУДУЋНОСТ ЗАВИСИ ОД РАНОГ СТАРТА Оригинални научни рад UDK:37.022/.026:371.314.6. АКАДЕМСКА БУДУЋНОСТ ЗАВИСИ ОД РАНОГ СТАРТА ACADEMIC FUTURE DEPENDS ON EARLY START Ненад Сузић Резиме: Аутор полази од тезе да рано предшколско учење (рани

Διαβάστε περισσότερα

Eутаназија: у одбрану једне добре, античке речи

Eутаназија: у одбрану једне добре, античке речи Драган Павловић 44 Одељење за анестезију и интензивну медицинску негу, Универзитет Ернст Мориц Арнт, Немачка Александар Спасов Одељење за ортодонтију, Медицински факултет, Универзитет у Грајфсвалду, Немачка

Διαβάστε περισσότερα

ЈЕДАН НЕМОГУЋИ ОСВРТ НА УРБОФИЛИЈУ, ДВАДЕСЕТ ПРОПАЛИХ ГОДИНА КАСНИЈЕ

ЈЕДАН НЕМОГУЋИ ОСВРТ НА УРБОФИЛИЈУ, ДВАДЕСЕТ ПРОПАЛИХ ГОДИНА КАСНИЈЕ АЛЕКСАНДАР ЈЕРКОВ ЈЕДАН НЕМОГУЋИ ОСВРТ НА УРБОФИЛИЈУ, ДВАДЕСЕТ ПРОПАЛИХ ГОДИНА КАСНИЈЕ Mожда је дошло време да се запише понека успомена, иако би се рекло да је прерано за сећања. Има нечег гротескног

Διαβάστε περισσότερα

(1) Дефиниција функције више променљивих. Околина тачке (x 0, y 0 ) R 2. График и линије нивоа функције f: (x, y) z.

(1) Дефиниција функције више променљивих. Околина тачке (x 0, y 0 ) R 2. График и линије нивоа функције f: (x, y) z. Дефиниција функције више променљивих Околина тачке R График и линије нивоа функције : Дефиниција Величина се назива функцијом променљивих величина и на скупу D ако сваком уређеном пару D по неком закону

Διαβάστε περισσότερα

Studija o životnom standardu

Studija o životnom standardu Studija o životnom standardu Srbija 00 007. CPBIJE Republiåki zavod za statistiku Srbije The World Bank Department for International Development Студија о животном стандарду 00-007 Издавач: Републички

Διαβάστε περισσότερα

Република Србија. МИНИСТАРСТВО ПРОСВЕТЕ, НАУКЕ и технолошког развоја ЗАВОД ЗА ВРЕДНОВАЊЕ КВАЛИТЕТА ОБРАЗОВАЊА И ВАСПИТАЊА

Република Србија. МИНИСТАРСТВО ПРОСВЕТЕ, НАУКЕ и технолошког развоја ЗАВОД ЗА ВРЕДНОВАЊЕ КВАЛИТЕТА ОБРАЗОВАЊА И ВАСПИТАЊА Република Србија МИНИСТАРСТВО ПРОСВЕТЕ, НАУКЕ и технолошког развоја ЗАВОД ЗА ВРЕДНОВАЊЕ КВАЛИТЕТА ОБРАЗОВАЊА И ВАСПИТАЊА ЗАВРШНИ ИСПИТ НА КРАЈУ ОСНОВНОГ ОБРАЗОВАЊА И ВАСПИТАЊА школска 2012/2013. година

Διαβάστε περισσότερα

ОБРАЗОВНО-ВАСПИТНА ФУНКЦИЈА ПРЕВЕНТИВНО-КОРЕКТИВНИХ ВЕЖБИ

ОБРАЗОВНО-ВАСПИТНА ФУНКЦИЈА ПРЕВЕНТИВНО-КОРЕКТИВНИХ ВЕЖБИ Др Марта Дедај 1 Висока школа струковних студија за васпитаче Oригиналан научни рад и пословне информатичаре Сирмијум УДК: 371.72 Сремска Митровица ==========================================================================

Διαβάστε περισσότερα

Машински факултет Универзитета у Београду/ Машински елементи 1/ Предавање 1 МАШИНСКИ ЕЛЕМЕНТИ I

Машински факултет Универзитета у Београду/ Машински елементи 1/ Предавање 1 МАШИНСКИ ЕЛЕМЕНТИ I МАШИНСКИ ЕЛЕМЕНТИ I Дефиниција, подела и класификација машинских елемената Техникa и технологије имају за циљ да човеку, односно човечанству, омогуће што боље живљење, како материјално тако и духовно.

Διαβάστε περισσότερα

Анализа тачности мерења електричне енергије и максималне снаге у систему директног и полуиндиректног мерења

Анализа тачности мерења електричне енергије и максималне снаге у систему директног и полуиндиректног мерења Анализа тачности мерења електричне енергије и максималне снаге у систему директног и полуиндиректног мерења Славиша Пузовић Факултет техничких наука, Чачак Електротехничко и рачунарско инжењерство, Eлектроенергетика,

Διαβάστε περισσότερα

САДРЖАЈ #008 // ДЕЦЕМБАР 2014.

САДРЖАЈ #008 // ДЕЦЕМБАР 2014. 1 2 САДРЖАЈ 04 Уводник 06 Четврти Фестивал науке у Бањалуци - Паметни уређаји у служби науке 09 Тема броја Депресија 12 Усамљеност 16 Стрес увод у болест 18 Наука Математика није баук 20 Све на свијету

Διαβάστε περισσότερα

Са неким, до сада неуведеним појмовима из теоријских основа турбомашина, упознаћемо се кроз израду следећих задатака.

Са неким, до сада неуведеним појмовима из теоријских основа турбомашина, упознаћемо се кроз израду следећих задатака. Основе механике флуида и струјне машине 1/11 Са неким, до сада неуведеним појмовима из теоријских основа турбомашина, упознаћемо се кроз израду следећих задатака 1задатак Познате су следеће величине једнe

Διαβάστε περισσότερα

Οι απόψεις και τα συμπεράσματα που περιέχονται σε αυτό το έγγραφο, εκφράζουν τον συγγραφέα και δεν πρέπει να ερμηνευτεί ότι αντιπροσωπεύουν τις

Οι απόψεις και τα συμπεράσματα που περιέχονται σε αυτό το έγγραφο, εκφράζουν τον συγγραφέα και δεν πρέπει να ερμηνευτεί ότι αντιπροσωπεύουν τις Οι απόψεις και τα συμπεράσματα που περιέχονται σε αυτό το έγγραφο, εκφράζουν τον συγγραφέα και δεν πρέπει να ερμηνευτεί ότι αντιπροσωπεύουν τις επίσημες θέσεις των εξεταστών. i ΠΡΟΛΟΓΟΣ ΕΥΧΑΡΙΣΤΙΕΣ Η παρούσα

Διαβάστε περισσότερα

Енергетски трансформатори рачунске вежбе

Енергетски трансформатори рачунске вежбе 1. Jеднофазни транформатор примарног напона 4 V, фреквенције 5 Hz има једностепени крстасти попречни пресек магнетског кола чије су димензије a = 55mm и b = 35 mm. а) Израчунати површину пресека чистог

Διαβάστε περισσότερα

ПРОРАЧУН ДИЈАФРАГМЕ ПРЕМА КЛАСИЧНОЈ МЕТОДИ И ПРЕМА ЕВРОКОДУ 7

ПРОРАЧУН ДИЈАФРАГМЕ ПРЕМА КЛАСИЧНОЈ МЕТОДИ И ПРЕМА ЕВРОКОДУ 7 ПРОРАЧУН ДИЈАФРАГМЕ ПРЕМА КЛАСИЧНОЈ МЕТОДИ И ПРЕМА ЕВРОКОДУ 7 Петар Сантрач 1 Жељко Бајић 2 УДК: Резиме: У односу на претходни период, у последњих 10-так година je значајно порастао број објеката у урбаним

Διαβάστε περισσότερα

ΔΙΑΤΜΗΜΑΤΙΚΟ ΠΡΟΓΡΑΜΜΑ ΜΕΤΑΠΤΥΧΙΑΚΩΝ ΣΠΟΥΔΩΝ ΣΤΗ ΔΙΟΙΚΗΣΗ ΕΠΙΧΕΙΡΗΣΕΩΝ ΘΕΜΕΛΙΩΔΗΣ ΚΛΑΔΙΚΗ ΑΝΑΛΥΣΗ ΤΩΝ ΕΙΣΗΓΜΕΝΩΝ ΕΠΙΧΕΙΡΗΣΕΩΝ ΤΗΣ ΕΛΛΗΝΙΚΗΣ ΑΓΟΡΑΣ

ΔΙΑΤΜΗΜΑΤΙΚΟ ΠΡΟΓΡΑΜΜΑ ΜΕΤΑΠΤΥΧΙΑΚΩΝ ΣΠΟΥΔΩΝ ΣΤΗ ΔΙΟΙΚΗΣΗ ΕΠΙΧΕΙΡΗΣΕΩΝ ΘΕΜΕΛΙΩΔΗΣ ΚΛΑΔΙΚΗ ΑΝΑΛΥΣΗ ΤΩΝ ΕΙΣΗΓΜΕΝΩΝ ΕΠΙΧΕΙΡΗΣΕΩΝ ΤΗΣ ΕΛΛΗΝΙΚΗΣ ΑΓΟΡΑΣ ΔΙΑΤΜΗΜΑΤΙΚΟ ΠΡΟΓΡΑΜΜΑ ΜΕΤΑΠΤΥΧΙΑΚΩΝ ΣΠΟΥΔΩΝ ΣΤΗ ΔΙΟΙΚΗΣΗ ΕΠΙΧΕΙΡΗΣΕΩΝ Διπλωματική Εργασία ΘΕΜΕΛΙΩΔΗΣ ΚΛΑΔΙΚΗ ΑΝΑΛΥΣΗ ΤΩΝ ΕΙΣΗΓΜΕΝΩΝ ΕΠΙΧΕΙΡΗΣΕΩΝ ΤΗΣ ΕΛΛΗΝΙΚΗΣ ΑΓΟΡΑΣ Του ΚΩΣΤΟΥΛΗ ΔΗΜΗΤΡΙΟΥ ΤΟΥ ΒΑΣΙΛΕΙΟΥ

Διαβάστε περισσότερα

СТУДИЈА О ПРОЦЈЕНИ УТИЦАЈА НА ЖИВОТНУ СРЕДИНУ ПРОЈЕКТА MХЕ ХРЧАВКА 1(С-X-2), 2( С-Х-1 ), 3(С-X-3) (коначна студија) Бања Лука, јули год.

СТУДИЈА О ПРОЦЈЕНИ УТИЦАЈА НА ЖИВОТНУ СРЕДИНУ ПРОЈЕКТА MХЕ ХРЧАВКА 1(С-X-2), 2( С-Х-1 ), 3(С-X-3) (коначна студија) Бања Лука, јули год. СТУДИЈА О ПРОЦЈЕНИ УТИЦАЈА НА ЖИВОТНУ СРЕДИНУ ПРОЈЕКТА MХЕ ХРЧАВКА 1(С-X-2), 2( С-Х-1 ), 3(С-X-3) (коначна студија) Бања Лука, јули 2013. год. Инвеститор DRINA HYDRO ENERGY д.о.о. Угљевик Документ Студија

Διαβάστε περισσότερα

ЗАВРШНИ ИСПИТ НА КРАЈУ ОСНОВНОГ ОБРАЗОВАЊА И ВАСПИТАЊА. школска 2013/2014. година ТЕСТ МАТЕМАТИКА УПУТСТВО ЗА РАД

ЗАВРШНИ ИСПИТ НА КРАЈУ ОСНОВНОГ ОБРАЗОВАЊА И ВАСПИТАЊА. школска 2013/2014. година ТЕСТ МАТЕМАТИКА УПУТСТВО ЗА РАД ЗАВРШНИ ИСПИТ НА КРАЈУ ОСНОВНОГ ОБРАЗОВАЊА И ВАСПИТАЊА школска 0/04. година ТЕСТ МАТЕМАТИКА УПУТСТВО ЗА РАД Тест који треба да решиш има 0 задатака. За рад је предвиђено 0 минута. Задатке не мораш да радиш

Διαβάστε περισσότερα

Примјена линијских одводника пренапона за заштиту 110 kv постројења од атмосферских пренапона

Примјена линијских одводника пренапона за заштиту 110 kv постројења од атмосферских пренапона INFOTEH-JAHORINA Vol. 15, March 2016. Примјена линијских одводника пренапона за заштиту 110 kv постројења од атмосферских пренапона Младен Бањанин Електротехнички факултет Универзитет у Источном Сарајеву

Διαβάστε περισσότερα

ISSN УЧЕЊЕ И НАСТАВА. Београд

ISSN УЧЕЊЕ И НАСТАВА. Београд ISSN 2466-2801 УЧЕЊЕ И НАСТАВА 3 2015 Београд ISSN 2466-2801 КLЕТТ ДРУШТВО ЗА РАЗВОЈ ОБРАЗОВАЊА УЧЕЊЕ И НАСТАВА ГОДИНА I Број 3, 2015. УДК 37(497.11) УЧЕЊЕ И НАСТАВА Година I Број 3 2015 415 618 ISSN 2466-2801

Διαβάστε περισσότερα

Реализована вежба на протоборду изгледа као на слици 1.

Реализована вежба на протоборду изгледа као на слици 1. Вежбе из електронике Вежба 1. Kондензатор три диоде везане паралелно Циљ вежбе је да ученици повежу струјно коло са три диоде везане паралелно од којих свака има свој отпорник. Вежба је успешно реализована

Διαβάστε περισσότερα

NARODNA BANKA SRBIJE. Sektor za ekonomske analize i istra`ivawa. Analiza kreditne aktivnosti u Srbiji: Trend ili kreditni bum?

NARODNA BANKA SRBIJE. Sektor za ekonomske analize i istra`ivawa. Analiza kreditne aktivnosti u Srbiji: Trend ili kreditni bum? NARODNA BANKA SRBIJE Sektor za ekonomske analize i istra`ivawa Analiza kredne aktivnosti u Srbiji: Trend ili kredni bum? Autor: mr Mirjana Pali} Decembar 2007 Aнализа кредитне активности у Србији: Тренд

Διαβάστε περισσότερα

ЕКОНОМИЈА НОВА ВАВИЛОНСКА КУЛА

ЕКОНОМИЈА НОВА ВАВИЛОНСКА КУЛА Др Зоран Крстић, протојереј ЕКОНОМИЈА НОВА ВАВИЛОНСКА КУЛА Говорећи на прослави 180 годишњице Старе Милошеве цркве у Крагујевцу проф. др Радош Љушић 1 је говорио о двема нашим историјским заблудама, које

Διαβάστε περισσότερα

12 2006 Journal of the Institute of Science and Engineering. Chuo University

12 2006 Journal of the Institute of Science and Engineering. Chuo University 12 2006 Journal of the Institute of Science and Engineering. Chuo University abstract In order to study the mitigation effect on urban heated environment of urban park, the microclimate observations have

Διαβάστε περισσότερα

ПЛАНЕТАРНИ РЕДУКТОР СРЕДЊА МАШИНСКА ШКОЛА РАДОЈЕ ДАКИЋ. Пројектовао и нацртао. Милош Мајсторовић. Подаци о редуктору:

ПЛАНЕТАРНИ РЕДУКТОР СРЕДЊА МАШИНСКА ШКОЛА РАДОЈЕ ДАКИЋ. Пројектовао и нацртао. Милош Мајсторовић. Подаци о редуктору: СРЕДЊА МАШИНСКА ШКОЛА РАДОЈЕ ДАКИЋ ПЛАНЕТАРНИ РЕДУКТОР Подаци о редуктору: Број зубаца погонског зупчаника Z = 20 Број зубаца гоњеног зупчаника Z2 = 40 Нагиб бока зупца β = 0 Померање профила х = 0 Преносни

Διαβάστε περισσότερα

2 БЕЛА КЊИГА ЕЛЕКТРОПРИВРЕДЕ СРБИЈЕ

2 БЕЛА КЊИГА ЕЛЕКТРОПРИВРЕДЕ СРБИЈЕ Издавач: За издавача: Аутори: Дизајн: Штампа: Тираж: ЈП Електропривреда Србије Сектор за односе с јавношћу Царице Милице 2, Београд www.eps.rs, eps@eps.rs Драгомир Марковић, генерални директор Драгомир

Διαβάστε περισσότερα

ΟΙ ΚΑΣΤΟΡΙΑΝΟΙ ΖΩΓΡΑΦΟΙ ΠΟΥ ΜΕΤΑΚΙΝΟΥΝΤΑΙ ΒΟΡΕΙΑ ΚΑΤΑ ΤΟ ΠΡΩΤΟ ΜΙΣΟ ΤΟΥ 14 ΟΥ ΑΙΩΝΑ

ΟΙ ΚΑΣΤΟΡΙΑΝΟΙ ΖΩΓΡΑΦΟΙ ΠΟΥ ΜΕΤΑΚΙΝΟΥΝΤΑΙ ΒΟΡΕΙΑ ΚΑΤΑ ΤΟ ΠΡΩΤΟ ΜΙΣΟ ΤΟΥ 14 ΟΥ ΑΙΩΝΑ Ni{ i Vizantija II 295 Ιωάννης Σίσιου ΟΙ ΚΑΣΤΟΡΙΑΝΟΙ ΖΩΓΡΑΦΟΙ ΠΟΥ ΜΕΤΑΚΙΝΟΥΝΤΑΙ ΒΟΡΕΙΑ ΚΑΤΑ ΤΟ ΠΡΩΤΟ ΜΙΣΟ ΤΟΥ 14 ΟΥ ΑΙΩΝΑ Μετά την μάχη της Πελαγονίας και όσο βρισκόταν σε εξέλιξη η προσπάθεια για την

Διαβάστε περισσότερα

ОДРЕЂИВАЊЕ И ПРИМЕНА МЕРИДИЈАНА М. БОЖИЋ, Д. ЦУЦИЋ*, Т. МАРКОВИЋ-ТОПАЛОВИЋ**, И. САВИЋ***, Ј. ПОПОВИЋ****

ОДРЕЂИВАЊЕ И ПРИМЕНА МЕРИДИЈАНА М. БОЖИЋ, Д. ЦУЦИЋ*, Т. МАРКОВИЋ-ТОПАЛОВИЋ**, И. САВИЋ***, Ј. ПОПОВИЋ**** ОДРЕЂИВАЊЕ И ПРИМЕНА МЕРИДИЈАНА М. БОЖИЋ, Д. ЦУЦИЋ*, Т. МАРКОВИЋ-ТОПАЛОВИЋ**, И. САВИЋ***, Ј. ПОПОВИЋ**** Институт за физику, Београд, bozic@ipb.ac.rs *Центар за таленте Михајло Пупин, Панчево, dragoljub.cucic@gmail.com

Διαβάστε περισσότερα

AΡΙΣΤΟΤΕΛΕΙΟ ΠΑΝΕΠΙΣΤΗΜΙΟ ΘΕΣΣΑΛΟΝΙΚΗΣ ΠΟΛΥΤΕΧΝΙΚΗ ΣΧΟΛΗ ΤΜΗΜΑ ΠΟΛΙΤΙΚΩΝ ΜΗΧΑΝΙΚΩΝ

AΡΙΣΤΟΤΕΛΕΙΟ ΠΑΝΕΠΙΣΤΗΜΙΟ ΘΕΣΣΑΛΟΝΙΚΗΣ ΠΟΛΥΤΕΧΝΙΚΗ ΣΧΟΛΗ ΤΜΗΜΑ ΠΟΛΙΤΙΚΩΝ ΜΗΧΑΝΙΚΩΝ AΡΙΣΤΟΤΕΛΕΙΟ ΠΑΝΕΠΙΣΤΗΜΙΟ ΘΕΣΣΑΛΟΝΙΚΗΣ ΠΟΛΥΤΕΧΝΙΚΗ ΣΧΟΛΗ ΤΜΗΜΑ ΠΟΛΙΤΙΚΩΝ ΜΗΧΑΝΙΚΩΝ ΠΡΟΓΡΑΜΜΑ ΜΕΤΑΠΤΥΧΙΑΚΩΝ ΣΠΟΥΔΩΝ ΕΙΔΙΚΕΥΣΗΣ ΠΡΟΣΤΑΣΙΑ ΠΕΡΙΒΑΛΛΟΝΤΟΣ ΚΑΙ ΒΙΩΣΙΜΗ ΑΝΑΠΤΥΞΗ ΔΙΕΡΕΥΝΗΣΗ ΤΩΝ ΠΙΕΣΕΩΝ ΣΤΟ ΠΕΡΙΒΑΛΛΟΝ

Διαβάστε περισσότερα

Задатак 1: Несташни миш (10 поена) се равномерно креће по тасу 2. Сматрати да да у току посматраног кретања нити остају вертикалне. Слика 1. Слика 2.

Задатак 1: Несташни миш (10 поена) се равномерно креће по тасу 2. Сматрати да да у току посматраног кретања нити остају вертикалне. Слика 1. Слика 2. ШКОЛСКА /4. ГОДИНЕ. ЗАДАЦИ -.5.4. Задатак : Несташни миш ( поена) Идеалан котур занемарљиве масе је преко идеалног динамометра окачен о плафон. Преко котура је пребачена идеална нит, на чијим крајевима

Διαβάστε περισσότερα

INOVACIJE u nastavi. ~asopis za savremenu nastavu. YU ISSN UDC Vol. 24

INOVACIJE u nastavi. ~asopis za savremenu nastavu. YU ISSN UDC Vol. 24 , 2 1 1 INOVACIJE u nastavi ~asopis za savremenu nastavu YU ISSN 0352-2334 UDC 370.8 Vol. 24 U»ITEySKI FAKULTET UNIVERZITET U BEOGRADU Adresa redakcije: U~iteqski fakultet, Beograd, Kraqice Natalije 43

Διαβάστε περισσότερα

ΣΧΕΔΙΑΣΜΟΣ ΔΙΚΤΥΩΝ ΔΙΑΝΟΜΗΣ. Η εργασία υποβάλλεται για τη μερική κάλυψη των απαιτήσεων με στόχο. την απόκτηση του διπλώματος

ΣΧΕΔΙΑΣΜΟΣ ΔΙΚΤΥΩΝ ΔΙΑΝΟΜΗΣ. Η εργασία υποβάλλεται για τη μερική κάλυψη των απαιτήσεων με στόχο. την απόκτηση του διπλώματος ΣΧΕΔΙΑΣΜΟΣ ΔΙΚΤΥΩΝ ΔΙΑΝΟΜΗΣ Η εργασία υποβάλλεται για τη μερική κάλυψη των απαιτήσεων με στόχο την απόκτηση του διπλώματος «Οργάνωση και Διοίκηση Βιομηχανικών Συστημάτων με εξειδίκευση στα Συστήματα Εφοδιασμού

Διαβάστε περισσότερα

4.4. Тежиште и ортоцентар троугла

4.4. Тежиште и ортоцентар троугла 50. 1) Нацртај правоугли троугао и конструиши његову уписану кружницу. ) Конструиши једнакокраки троугао чија је основица = 6 m и крак = 9 m, а затим конструиши уписану и описану кружницу. Да ли се уочава

Διαβάστε περισσότερα

САБОР ТРУБАЧА У ГУЧИ: СОЦИОДЕМОГРАФСКИ ПРОФИЛ И МОТИВ ДОЛАСКА ПОСЕТИЛАЦА * 1

САБОР ТРУБАЧА У ГУЧИ: СОЦИОДЕМОГРАФСКИ ПРОФИЛ И МОТИВ ДОЛАСКА ПОСЕТИЛАЦА * 1 UDC 788.077.092(497.11 Guča) UDC 316.7(497.11 Guča) DOI: 10.2298/ZMSDN1344563B Оригинални научни рад САБОР ТРУБАЧА У ГУЧИ: СОЦИОДЕМОГРАФСКИ ПРОФИЛ И МОТИВ ДОЛАСКА ПОСЕТИЛАЦА * 1 Жељко Бјељац z.bjeljac@gi.sanu.ac.rs

Διαβάστε περισσότερα

ФОРМИРАЊЕ КОРИСНИХ ВОДА НА СТАРОЈ ПЛАНИНИ У ОБЛАСТИ ВИСОК КРАЈ

ФОРМИРАЊЕ КОРИСНИХ ВОДА НА СТАРОЈ ПЛАНИНИ У ОБЛАСТИ ВИСОК КРАЈ ГЛАСНИК ШУМАРСКОГ ФАКУЛТЕТА, БЕОГРАД, 2012, бр. 105, стр. 139-156 BIBLID: 0353-4537, (2012), 105, p 139-156 Nikić Z., Letić Lj., Nikolić V. 2012. Formation of useful waters on the stara planina mountain,

Διαβάστε περισσότερα

КВАЛИТЕТ И ПРАВЦИ РАЗВОЈА НАУЧНОИСТРАЖИВАЧКОГ РАДА НА УЧИТЕЉСКИМ ФАКУЛТЕТИМА У СРБИЈИ

КВАЛИТЕТ И ПРАВЦИ РАЗВОЈА НАУЧНОИСТРАЖИВАЧКОГ РАДА НА УЧИТЕЉСКИМ ФАКУЛТЕТИМА У СРБИЈИ Годишњак Педагошког факултета у Врању, књига VII, 2016. Проф. др Жана БОЈОВИЋ Mc Марина ИЛИЋ Учитељски факултет у Ужицу Универзитет у Крагујевцу УДК 378:371.12(497.11) - оригинални научни рад - КВАЛИТЕТ

Διαβάστε περισσότερα

УПУТСТВА ЗА ЛАБОРАТОРИЈСКЕ ВЕЖБЕ ИЗ ЕНЕРГЕТСКИХ ТРАНСФОРМАТОРА И АСИНХРОНИХ МАШИНА

УПУТСТВА ЗА ЛАБОРАТОРИЈСКЕ ВЕЖБЕ ИЗ ЕНЕРГЕТСКИХ ТРАНСФОРМАТОРА И АСИНХРОНИХ МАШИНА Електротехнички факултет Универзитета у Београду Енергетски одсек Катедра за енергетске претвараче и погоне УПУТСТВА ЗА ЛАБОРАТОРИЈСКЕ ВЕЖБЕ ИЗ ЕНЕРГЕТСКИХ ТРАНСФОРМАТОРА И АСИНХРОНИХ МАШИНА Име и презиме:

Διαβάστε περισσότερα

ГЕНЕРАЛНИ ПЛАН ВРШЦА

ГЕНЕРАЛНИ ПЛАН ВРШЦА РЕПУБЛИКА СРБИЈА АУТОНОМНА ПОКРАЈИНА ВОЈВОДИНА ОПШТИНА ВРШАЦ СКУПШТИНА ОПШТИНЕ ВРШАЦ Председник Скупштине Општине: Бранислав Дангубић Број: Дана: ГЕНЕРАЛНИ ПЛАН ВРШЦА ЈП ЗАВОД ЗА УРБАНИЗАМ ВОЈВОДИНЕ -

Διαβάστε περισσότερα

Μελέτη Επαναχωροθέτησης Φαρμακείων στο Κέντρο της Θεσσαλονίκης

Μελέτη Επαναχωροθέτησης Φαρμακείων στο Κέντρο της Θεσσαλονίκης ΑΡΙΣΤΟΤΕΛΕΙΟ ΠΑΝΕΠΙΣΤΗΜΙΟ ΘΕΣΣΑΛΟΝΙΚΗΣ ΠΟΛΥΤΕΧΝΙΚΗ ΣΧΟΛΗ ΤΜΗΜΑ ΑΓΡΟΝΟΜΩΝ & ΤΟΠΟΓΡΑΦΩΝ ΜΗΧΑΝΙΚΩΝ ΜΕΤΑΠΤΥΧΙΑΚΟ ΠΡΟΓΡΑΜΜΑ ΣΠΟΥΔΩΝ ΤΕΧΝΙΚΕΣ & ΜΕΘΟΔΟΙ ΣΤΗΝ ΑΝΑΛΥΣΗ, ΣΧΕΔΙΑΣΜΟ & ΔΙΑΧΕΙΡΙΣΗ ΧΩΡΙΚΩΝ ΔΕΔΟΜΕΝΩΝ

Διαβάστε περισσότερα

РАЗЛИКЕ ПРИМЕЊЕНИХ МЕТОДА У ПРОЦЕНИ ТЕЛЕСНОГ САСТАВА ДЕЧАКА АДОЛЕСЦЕНТСКОГ УЗРАСТА

РАЗЛИКЕ ПРИМЕЊЕНИХ МЕТОДА У ПРОЦЕНИ ТЕЛЕСНОГ САСТАВА ДЕЧАКА АДОЛЕСЦЕНТСКОГ УЗРАСТА Мацура M, и сар. Разлике примењених метода... ФИЗИЧКА КУЛТУРА 2010; 64 (2): 5-13 НАУЧНИ РАДОВИ Марија Мацура Борис Јерковић Марина Ђорђевић-Никић Ивана Милановић 613.25-053.2/.6 Милинко Дабовић Изворни

Διαβάστε περισσότερα

Увод у неохеленистику I

Увод у неохеленистику I Универзитет у Београду Филолошки факултет Катедра за неохеленске студије др Предраг Мутавџић, доцент Увод у неохеленистику I - основна скрипта - Тип предмета: академско-општеобразовни Статус предмета:

Διαβάστε περισσότερα

ΜΕΛΕΤΗ ΑΠΟΤΙΜΗΣΗΣ ΠΑΡΑΓΟΜΕΝΗΣ ΕΝΕΡΓΕΙΑΣ Φ/Β ΣΥΣΤΗΜΑΤΩΝ ΕΓΚΑΤΕΣΤΗΜΕΝΩΝ ΣΕ ΕΛΛΑ Α ΚΑΙ ΤΣΕΧΙΑ

ΜΕΛΕΤΗ ΑΠΟΤΙΜΗΣΗΣ ΠΑΡΑΓΟΜΕΝΗΣ ΕΝΕΡΓΕΙΑΣ Φ/Β ΣΥΣΤΗΜΑΤΩΝ ΕΓΚΑΤΕΣΤΗΜΕΝΩΝ ΣΕ ΕΛΛΑ Α ΚΑΙ ΤΣΕΧΙΑ ΜΕΛΕΤΗ ΑΠΟΤΙΜΗΣΗΣ ΠΑΡΑΓΟΜΕΝΗΣ ΕΝΕΡΓΕΙΑΣ Φ/Β ΣΥΣΤΗΜΑΤΩΝ ΕΓΚΑΤΕΣΤΗΜΕΝΩΝ ΣΕ ΕΛΛΑ Α ΚΑΙ ΤΣΕΧΙΑ V. Poulek 1, M. Libra 2, Ι. Γράβαλος 3, Θ. Γιαλαµάς 3,. Μόσχου 4, Π. Ξυραδάκης 3,. Κατέρης 4, Ζ. Τσιρόπουλος 3,

Διαβάστε περισσότερα

ОДНОС КУЛТУРНИХ СТУДИЈА ПРЕМА КОНЦЕПТУ ПОПУЛАРНЕ КУЛТУРЕ 2

ОДНОС КУЛТУРНИХ СТУДИЈА ПРЕМА КОНЦЕПТУ ПОПУЛАРНЕ КУЛТУРЕ 2 УДК 316.723 316.74:008 Проф. др Наташа Симеуновић Бајић 1 Факултет за културу и медије Универзитет Џон Незбит Београд ОДНОС КУЛТУРНИХ СТУДИЈА ПРЕМА КОНЦЕПТУ ПОПУЛАРНЕ КУЛТУРЕ 2 Сажетак: Истраживачка традиција

Διαβάστε περισσότερα

«ΧΩΡΙΚΗ ΜΟΝΤΕΛΟΠΟΙΗΣΗ ΤΗΣ ΚΑΤΑΝΟΜΗΣ ΤΟΥ ΠΛΗΘΥΣΜΟΥ ΤΗΣ ΠΕΡΔΙΚΑΣ (ALECTORIS GRAECA) ΣΤΗ ΣΤΕΡΕΑ ΕΛΛΑΔΑ»

«ΧΩΡΙΚΗ ΜΟΝΤΕΛΟΠΟΙΗΣΗ ΤΗΣ ΚΑΤΑΝΟΜΗΣ ΤΟΥ ΠΛΗΘΥΣΜΟΥ ΤΗΣ ΠΕΡΔΙΚΑΣ (ALECTORIS GRAECA) ΣΤΗ ΣΤΕΡΕΑ ΕΛΛΑΔΑ» ΓΕΩΠΟΝΙΚΟ ΠΑΝΕΠΙΣΤΗΜΕΙΟ ΑΘΗΝΩΝ ΤΜΗΜΑ ΑΞΙΟΠΟΙΗΣΗΣ ΦΥΣΙΚΩΝ ΠΟΡΩΝ & ΓΕΩΡΓΙΚΗΣ ΜΗΧΑΝΙΚΗΣ ΠΡΟΓΡΑΜΜΑ ΜΕΤΑΠΤΥΧΙΑΚΩΝ ΣΠΟΥΔΩΝ ΕΙΔΙΚΕΥΣΗ: ΕΔΑΡΜΟΓΕΣ ΤΗΣ ΓΕΩΠΛΗΡΟΦΟΡΙΚΗΣ ΣΤΟΥΣ ΦΥΣΙΚΟΥΣ ΠΟΡΟΥΣ «ΧΩΡΙΚΗ ΜΟΝΤΕΛΟΠΟΙΗΣΗ

Διαβάστε περισσότερα

СКРИПТА ЗА ПРВИ КОЛОКВИЈУМ ИЗ ОПШТЕГ КУРСА ФИЗИЧКЕ ХЕМИЈЕ I

СКРИПТА ЗА ПРВИ КОЛОКВИЈУМ ИЗ ОПШТЕГ КУРСА ФИЗИЧКЕ ХЕМИЈЕ I СКРИПТА ЗА ПРВИ КОЛОКВИЈУМ ИЗ ОПШТЕГ КУРСА ФИЗИЧКЕ ХЕМИЈЕ I 9/ . ГУСТИНА ТЕЧНОСТИ Апсолутна густина ( ρ ) је маса јединице запремине на одређеној 4 температури и притску (јединица у СИ систему за апсолутну

Διαβάστε περισσότερα

Мерни инструменти и мерења у рибњацима и риболовним водама- као основ унапређења производње и газдовања

Мерни инструменти и мерења у рибњацима и риболовним водама- као основ унапређења производње и газдовања УНИВЕРЗИТЕТ У БЕОГРАДУ ПОЉОПРИВРЕДНИ ФАКУЛТЕТ Милорад Милошевић Мерни инструменти и мерења у рибњацима и риболовним водама- као основ унапређења производње и газдовања Специјалистички рад Београд, 2014.

Διαβάστε περισσότερα

1. УВОД 1.1. ЗАШТО ИНДИВИДУАЛИЗАЦИЈА НАСТАВЕ МАТЕМАТИКЕ? ''Настава математике није наука. Она је уметност'' Ђерђ Поја - ''Математичко откриће''

1. УВОД 1.1. ЗАШТО ИНДИВИДУАЛИЗАЦИЈА НАСТАВЕ МАТЕМАТИКЕ? ''Настава математике није наука. Она је уметност'' Ђерђ Поја - ''Математичко откриће'' ''Настава математике није наука. Она је уметност'' Ђерђ Поја - ''Математичко откриће'' 1. УВОД Зашто су краљевићи и царевићи од античких па до наших времена имали своје приватне учитеље математике? Зашто

Διαβάστε περισσότερα

ОСНОВНА ЛОГИКА. Коста Дошен

ОСНОВНА ЛОГИКА. Коста Дошен ОСНОВНА ЛОГИКА Коста Дошен 2 Овa књигa je учињена слободно доступном преданошћу издавача Арона Сворца. Београд, 2013 This book is made freely available by the good offices of the publisher Aaron Swartz.

Διαβάστε περισσότερα