ANALIZA KVALITETA VAZDUHA NA ODREĐENIM MERNIM MESTIMA U BEOGRADU (U PERIODU OD DO 2008.)

Save this PDF as:
 WORD  PNG  TXT  JPG

Μέγεθος: px
Εμφάνιση ξεκινά από τη σελίδα:

Download "ANALIZA KVALITETA VAZDUHA NA ODREĐENIM MERNIM MESTIMA U BEOGRADU (U PERIODU OD DO 2008.)"

Transcript

1 REGIONALNI CENTAR ZA TALENTE BEOGRAD II ANALIZA KVALITETA VAZDUHA NA ODREĐENIM MERNIM MESTIMA U BEOGRADU (U PERIODU OD DO 2008.) AIR QUALITY ANALYSIS ON SPECIFIC MEASURING LOCATIONS ( IN THE PERIOD FROM 2004 TO 2008) Autor: Uroš Nikaljević, OŠ Ruđer Bošković, Beograd Mentor: Mr Danijela Obradović Katarina Barišić, profesor geografije OŠ Ruđer Bošković Beograd, godine

2 АНАЛИЗА КВАЛИТЕТ ВАЗДУХА НА ОДРЕЂЕНИМ МЕРНИМ МЕСТИМА У БЕОГРАДУ (У ПЕРИОДУ ОД ДО 2008.) АИР QУАЛИТY АНАЛYСИС ОН СПЕЦИФИЦ МЕАСУРИНГ ЛОЦАТИОНС (ИН ТХЕ ПЕРИОД ФРОМ 2004 ТО 2008) Резиме Хиљадама година човек и природа су се складно развијали и напредовали. Природа је помагала човеку да опстане, нудила му своје богатство и била несебична према њему. Равнотежа је постојала вековима. У његовој скоријој историји, захваљујући великом напретку науке и технике, човек је заборавио на природу и постао веома себичан. Зато нас природа последњих година опомиње. Прве су реаговале привредно најразвијеније државе и њихово залагање је било пропорцијално негативном утицају на животну средину. Брига за очувањем животне средине је попримила такве размере да се о њој може говорити као о међународном покрету, који доминира у програмима многих земаља. Потреба заштите ваздуха (као једне од компонената животне средине) од загађења, обезбеђење квалитета живота у насељима и индустријским центрима и очување еколошког потенцијала природне средине јавља се као један од најважнијих циљева развоја многих земаља. Један од важнијих и већих извора загађења је индустрија, али и коришћење фосилних горива за загревање стамбеног простора и покретање моторних возила. Сви они загађују ваздух, воду и земљиште, јер су све ове сфере међусобно повезане и прожимају се, а све то негативно утиче на квалитет животне средине и здравље људи. Кључне речи: загађујуће материје, животна средина, привредни развој, загађивачи ваздуха Суммарy Ман анд Натуре хаве хармониоуслy девелопед анд просперед фор тхоусандс оф yеарс. Натуре хас хелпед ман то сурвиве, офферинг итс wеалтх анд беинг генероус то хим. Баланце хас еxистед фор центуриес. Ин хис рецент хисторy, оwинг то тхе греат прогресс оф сциенце анд тецхнологy, ман хас форготтен абоут натуре. Тхат ис тхе реасон wхy натуре хас wарнед ус он манy оццасионс. Тхе фирст то респонд wере хигхлy девелопед цоунтриес анд тхеир еффортс wере ин пропортион то тхе негативе импацт он тхе енвиронмент. Цонцерн абоут протецтион оф тхе енвиронмент хас ассумед суцх сцале тхат ит цан спокен абоут ас ан интернатионал мовемент, доминатинг тхе програмс оф манy цоунтриес анд тхеир говернментс. Тхе неед то протецт тхе поллутед аир (ас оне оф цомпонентс оф тхе енвиронмент), то сецуре тхе qуалитy оф лифе ин сеттлементс анд индустриал центерс анд пресерве ецологицал ресоурцес оф тхе енвиронмент аппеарс то бе оне оф тхе мост импортант девелопментал гоалс оф манy цоунтриес. Оне оф тхе ларгер анд биггер соурцес оф поллутион ис индустриал, ас wелл ас тхе усе оф фоссил фуелс фор хеатинг анд мотор вехицлес цомбустион. Алл тхесе јоинтлy поллуте тхе 1

3 аир, wатер анд соил ас алл тхесе спхерес аре интертwинед анд пермеатед анд алл тхесе негативелy аффецт тхе qуалитy оф тхе енвиронмент анд хуман хеалтх. Кеy wордс: Поллутинг маттерс, енвиронмент, индустриал девелопмент, аир поллутерс УВОД ЗАГАЂЕЊЕ ЖИВОТНЕ СРЕДИНЕ И УРБАНИЗАЦИЈА Ваздух је смеша гасова која чини атмосферу, а састоји се приближно од 78% азота, 21% кисеоника и око 1% осталих гасова (угљендиоксид, водоник, озон, водена пара и разне нечистоће). Невоље настају када се овај однос поремети, јер је чист ваздух основа за здравље и живот људи, као и читавог екосистема. Главни извори загађења ваздуха су загревање станова, индустријске активности и саобраћај. Загађујуће материје које праве велики проблем су сумпордиоксид (СО 2 ), азотдиоксид (НО 2 ) и микрочестице чађи. Током производних процеса у фабрикама, штетне материје загађују животну средину, а због застареле технологије пречишћавања и неодржавања постојећих система, ослобођене материје врло лако доспевају у животну средину. Због веома модерног начина живота и његовог утицаја на свакодневно функционисање, започело се са спровођењем континуираног праћења аерозагађења. Модеран живот значи коришћење фосилних горива (за саобраћај, загревање просторија), развијену индустрију, али подразумева и загађену воду, земљиште, ваздух. Све ове околности имају своје позитивне стране, али почеле су да се јављају и последице човековог уживања у благодетима астма, различита респираторна обољења, магла и чађ, разлика у температури између централних делова града и околине. Зато је важно пратити параметре који указују на стање квалитета животне средине. Интензивни процеси индустријализације и урбанизације имали су највећи утицај на промену климе и загађење животне средине, а посебно ваздуха. Његов утицај постаје видљив и изражен тек почетком XX века, када овим проблемом човек почиње и да се бави. Интересовање за ову тему изазвано је животом у Београду и његовим изгледом, посебно у зимским месецима, као и интересовањем за утицај градског ваздуха на здравље људи и појаву појединих обољења, а посебно обољења дисајних путева. За потребе овог рада узети су подаци о месечним нивоима азотдиоксида, сумпордиоксида и чађи на мерним местима Врачар, Кошутњак и у Улици Чарлија Чаплина у периоду од до године. Подаци су добијени од Републичког Хидрометеоролошког завода који врши мерења на сва три посматрана места. ДОГОВОРИ ИЗ КЈОТОА И КОПЕНХАГЕНА Тема загађења животне средине је актуелна неколико последњих деценија. Један од првих докумената који сведоче о томе је и Протокол из Кјотоа. У јапанском граду Кјотоу године око 50 земаља потписало је Конвенцију Уједињених нација о климатским променама, чији је циљ спречавање и смањивање 2

4 емисије отровних гасова, пре свега угљендиоксида, који се сматрају главним узрочницима пораста температуре на Земљи, односно стварања ефекта стаклене баште. Према Протоколу из Кјотоа, индустријске земље до године морају да смање емисију штетних гасова у атмосферу у просеку за пет одсто у односу на ниво емисије године. Проблем је у томе што тај документ постаје обавезујући тек када 55 земаља које производе 55% глобалне емисије угљендиоксида потпишу Протокол. САД и Аустралија су, међутим, иступиле из Протокола, и то Камбера уз образложење да ће њеним потписом, извоз прљаве индустрије бити усмерен ка земљама у развоју, а у Аустралији настати мањак радних места, што ће знатно угрозити индустрију и привреду земље. Интересантно је, међутим, да, према Протоколу, Аустралија има право да за осам процената повећа ниво емисије ЦО 2 у односу на годину. САД, највећи светски загађивач, своје одбијање су образложиле чињеницом да би потписивање Кјото протокола нанело штету националној економији, а Вашингтон је заузврат формулисао домаћи план заштите животне средине. До сада Кјото протокол од 15 земаља Европске уније, примењују Аустрија, Белгија, Данска, Финска, Немачка, Грчка, Ирска, Италија, Луксембург, Шпанија, Шведска и Велика Британија. Протокол су потписале и Норвешка и Малта, а у источној и централној Европи Румунија и Словачка. Један од свакако значајних корака у последње време је што се земљама које су потписале Протокол прикључио и Јапан, један од водећих светских загађивача. (хттп://ен.wикипедиа.орг/wики/кyото_протоцол#објецтивес). Поставља се питање да ли је основна идеја Којото протокола осуђена на пропаст. У децембру прошле године одржан је састанак у Копенхагену (Хопенхагену) коме су присуствовале 192 земље (чланице Уједињених нација). Овај скуп (конференција о климатским променама) је трајао две недеље, али никаквих значајнијих порука и планова није било. Ово што је било запажено је сукоб између богатих земаља и земаља у развоју на тему привредног развоја и поделе одговорности. Наредни састанак на ову значајну тему заказан за децембар у Мексико Ситију. ЗАГАЂИВАЧИ ВАЗДУХА И ПОРЕКЛО ЗАГАЂИВАЧА Да би се што боље упознали са начинима загађења ваздуха у Београду, треба да се упознамо са географским положајем града, јер природни фактори умногоме утичу и мењају одлике одређеног простора. Београд је раскрсница важних континенталних и речних путева што потврђује чињеницу да Београд има повољан географски положај. Пружа се 3

5 измедју Панонске низије и Шумадије и лежи на ушћу Саве у Дунав. Сама чињеница да је Београд раскрсница путева, указује колико на његов значај, толико и на веома интензиван саобраћај, велику количину издувних гасова и прашине који су битни фактори загађења животне средине. Данас, кроз сам центар града одвија се врло жив теретни саобраћај, јер ауто пут има централно место у граду. Од друштвених одлика, под територијом Београда подразумева се административно подручје које представља континуирано изграђен урбани простор града. Београд има седамнаест општина. Површина територије Београда износи км2, а дужина граница је 427 км. Најсевернија тачка Београда лежи на територији општине Палилула (46º 06' сгш и 20º 23' игд), а најјужнија тачка је у општини Лазаревац (44º 16 ' сгш и 20º 18' игд). На основу ових података види се да је Београд велики град, са тенденцијом даљег раста, тј. пораста броја становника. То значи да се озбиљно треба бавити овом темом, јер нам је она од животног значаја. Београд се налази на две велике реке, али и на неколико брда. Ова два фактора имају утицај на концентрацију загађивача, али климатски елемемент који има немерљив значај за Београд је ветар. Зими, када Београд постане сив и загушљив, дува кошава, ветар који београђанима није драг, јер је хладан и некада дува веома дуго, чак две до три недеље. Међутим, кошава изазива кретање ваздуха и његову циркулацију, те у зимском периоду знатно утиче на смањење смога и концентрација загађивача у ваздуху. Загађивачи ваздуха су различити и има их доста, али у овом раду анализираћемо само неке: сумпордиоксид, азотдиоксид и чађ. Ови загађивачи имају различите одлике, начин настанка, али и различито утичу на човеково здравље. Загађење ваздуха у урбаним срединама карактерише дневни, недељни, месечни и сезонски ниво концентрација загађујућих материја. У зимском периоду, поред емисије из саобраћаја, долази до појаве емисије загађујућим материјама из процеса сагоревања фосилних горива (течних и чврстих) која се користе за загревање простора. Фосилна горива, течна и чврста, садрже већи проценат сумпора, те се приликом њиховог сагоревања емитује сумпордиоксид и суспендоване честице (чађ и микрочестице испод 10 микрона). Свакодневно праћење концентрација сумпордиоксида и суспендованих честица (величине до 10 микрона) показало је значајан пораст њихових концентрација у ваздуху, посебно у зимском периоду. Најчешце загађујуче материје су угљенмоноксид (ЦО), сумпордиоксид (СО 2 ), азотдиоксид (НО 2 ), микрочестице чађи, а јединица у којој се изражава њихова концентрација у ваздуху је микрограм по кубном метру (µг/м³). Специфичне загађујуће материје ваздуха су и олово, кадмијум, манган, арсен, никл, хром, цинк и други тешки метали и органска једињења која настају као резултат различитих активности. СУМПОРДИОКСИД Сумпордиоксид (СО 2 ) настаје оксидацијом сумпора на ваздуху. Он је безбојан гас, загушљивог, оштрог мириса, тежи од ваздуха и раствара се у води. Раствор који настаје је кисео, јер гас реагује са водом градећи сумпорасту киселину (Х 2 СО 3 ). То доказује да је сумпордиоксид кисели оксид. 4

6 Сумпордиоксид се у атмосфери налази у низ различитих облика, од елементарног преко различитих једињења: сумпорних оксида (сумпордиоксид и сумпортриоксид), њихових једињења са воденом паром (сумпорне и сумпорасте киселине), као и соли ових киселина (сулфати и сулфиди) до хидрида сумпора (водониксулфид). Сматра се да 1/3 укупног сумпора у атмосфери потиче од сагоревања фосилних горива (угља и нафте). Велика количина сумпорних једињења ослобађа се сагоревањем при производњи енергије, топљењем руда метала које садрже сумпор, као и из индустрије целулозе и хартије, где се ослобађају велике количине водоник-сулфида. Сумпорни оксиди, нарочито када се емитују у ваздух, заједно са чађи, у присуству водене паре доводе до формирања токсичне магле (смога). Просечне годишње концентрације сумпордиоксида у пределима који су далеко од било каквих човекових активности се креће испод 5 μг/м 3, а у урбаним срединама чак од μг/м 3. Емисија СО 2 једињења драстично је већа у зимском него у летњем периоду, због сагоревања фосилних горива. Зимски смог појављује се најчешће и највише у централним градским деловима. Зато се у новије време човек више бави питањем смањењем употребе возила у централним градским деловима, као и питањем који извори енергије се користе за загревање станова, а који би могли да буду алтернативни. Растварајући се у ваздуху, од сумпордиоксида настају киселе кише које уништавају биљке, али наносе штету и грађеневинама и културно-историјским споменицима. АЗОТДИОКСИД Азотдиоксид (НО 2 ). Највећа количина азотних оксида настаје при раду електрана и моторних возила које за свој рад користе течно гориво. У атмосфери постоји низ различитих азотних једињења: азотни оксиди, соли киселина које садрже азот (нитрати и нитрити) и амонијак. Сви ови оксиди настају приликом процеса сагоревања, посебно при високим температурама. На нормалној, собној температури кисеоник и азот не реагују међусобно. Приликом рада мотора са унутрашњим сагоревањем (мотори код моторних возила), сагоревање смеше ваздуха и горива производи довољно високу температуру да би изазвало реакцију атмосферског азота и кисеоника у пламену. У градовима где је саобраћај густ, количина азотних оксида је већа, и може бити чак и штетна. Просечна годишња концентрација азотдиоксида у сеоским срединама се креће око 5 μг/м 3, док се у градовима креће од 20 до 90 μг/м 3. Емитоване киселе супстанце, као што су сумпордиоксид и азотдиоксид у атмосфери се могу задржати и до неколико дана и за то време прећи раздаљину од неколико хиљада километара, где затим прелазе у сумпорну и азотну киселину. Примарни полутанти СО 2 и НО 2 и њихови реакциони производи падају на површину земље и површинске воде (као киселе кише), где узрокују закисељавање средине. ЧАЂ Чађ најчешће настаје сагоревањем органских материја у ложиштима домаћинстава. Посебно треба нагласити садржај ароматичних угљоводоника у чађи: бензо-а-пирен, 5

7 бензо-а-антрацен, пирен, флоурантен, који настају при сагоревању масих фосилних горива (нафте). Бензо-а-пирен је канцерогено једињење. Чађ је црна и добро абсорбује зрачење и омогућава стварање облака са ситним капима воде, док незагађен ваздух има облаке с великим капима. Просечне годишње концентрације чађи се крећу око 10 μг/м 3 у сеоским срединама и мање загађеним подручјима градова, а чак до 250 μг/м 3 у јако загађеним пределима. Овакав однос је последица човекове активности у индустрији и саобраћају. Ове честице служе као језгра око којих се кондензује водена пара, па тако долази до повећане облачности и количине падавина као и до честе појаве магле. (хттп:// МЕТОДОЛОГИЈА ИСТРАЖИВАЊА Основна идеја овог истраживања је да се упоређивањем вредности сумпордиоксида, азотдиоксида и чађи на станицама које се налазе у градском језгру Београда (Врачар и Улица Чарлија Чаплина) и вредностима забележеним на станици у Кошутњаку, утврди разлика у вредностима ових загађивача, као и да се анализира њихово порекло. За потребе овог рада искоришћена су мерења РХМЗ-а, што је обезбедило неопходну основу да се математичко-статистичким методом утврди анализирано обележје. Коришћењем адекватне литературе и компјутерском обрадом података, као и графичким приказом истих извршена је конкретизација добијених резултата. ДИСКУСИЈА РЕЗУЛТАТА ФИЗИЧКЕ ОСНОВЕ УТИЦАЈА ЗАГАЂЕЊА Почетак истраживачког рада обухвата сакупљање података о загађености ваздуха и њихову анализу. Мерна места су изабрана да би се упоредили различити делови града, као и делови града са различитом фреквенцијом и густином саобраћаја, индустрије, али и густине насељености. Сви ови фактори су значајно утицали на добијене резултате. Табела 1. Средње месечне концентрације СО 2 на три мерна места у Београду у периоду године (у µг/м³), РХМЗ, Београд, СО 2 ВРАЧАР КОШУТЊАК Ул. ЧАРЛИЈА ЧАПЛИНА Год. месец И ИИ ИИИ

8 ИВ В ВИ ВИИ ВИИ И ИX X XИ XИИ Графикон 1. Поређење летњих (јун) и зимских (децембар) средњих месечних концентрација СО 2 на изабраним мерним местима у Београду, у периоду г. (графички приказ вредности из табеле 1.) На основу приказаних резултата може се закључити да је: концентрација СО 2 изузетно висока (највећа) на Врачару, и то у зимским месецима (децембру) године, па следи концентрација у Ул. Чарлија Чаплина, па на Кошутњаку. концентрација СО 2 била је висока и године (у децембру) опет на Врачару, Ул. Чарлија Чаплина, али и на Кошутњаку. најмања концентрација СО 2 била је године (у јуну) на Кошутњаку. 7

9 Табела 2. Средње месечне концентрације НО 2 на три мерна места у Београду, у периоду године (у µг/м³), РХМЗ, Београд, НО 2 ВРАЧАР КОШУТЊАК Ул. ЧАРЛИЈА ЧАПЛИНА Год. месец И ИИ ИИИ ИВ В ВИ ВИИ ВИИ И ИX X XИ XИИ Графикон 2. Поређење летњих (јун) и зимских (децембар) средњих месечних концентрација НО 2 на изабраним мерним местима у Београду, у периоду г. (графички приказ вредности из табеле 2.) На основу приказаних резултата може се закључити да је: концентрација НО 2 је била највећа године у јуну у Ул. Чарлија Чаплина концентрација је била висока и године у децембру на Врачару 8

10 најмања концентрација НО 2 је забележена у децембру године, и то у Ул. Чарлија Чаплина. Табела 3. Средње месечне концентрације чађи на три мерна места у Београду, у периоду године (у µг/м³), РХМЗ, Београд, Чађ ВРАЧАР КОШУТЊАК Ул. ЧАРЛИЈА ЧАПЛИНА Год месец И ИИ ИИИ ИВ В ВИ ВИИ ВИИ И ИX X XИ XИИ Графикон 3. Поређење летњих (јун) и зимских (децембар) средњих месечних концентрација чађи на изабраним мерним местима у Београду, у периоду г. (графички приказ вредности из табеле 3.) На основу приказаних резултата може се закључити да је: 9

11 концентрација чађи била највећа на Врачару у децембру, као и у децембру у Ул. Чарлија Чаплина ; по графичком приказу може се видети да је, када је чађ у питању проблематичнији зимски период године; најмања концентрација чађи забележена је године у јуну на Кошутњаку, а током целог посматраног периода на Кошутњаку је била веома мала концентрација чађи, посебно у летњем период године. Из ових табеларних и графичких приказа, можемо закључити је највећа загађеност на Врачару, и то у зимском периоду (од новембра до марта). Такође закључујемо да је та загађеност мања године у односу на претходне године. Повећања загађености ваздуха на Врачару и у Улици Чарлија Чаплина последица су грејања станова и веома интензивног саобраћаја, као и индустријске активности. У Београду се мерења загађености ваздуха врше на више мерних места. РХМЗ Србије врши мерење на три мерна места која су узета за анализу: Врачар, Кошутњак и Улица Чарлија Чаплина. На Кошутњаку су ове вредности најмање, што је очекивано због великих зелених површина и мањег интензитета саобраћаја, као и непостојања постројења тешке и лаке индустрије. УТИЦАЈ ЗАГАЂЕЊА ВАЗДУХА НА ЖИВОТНУ СРЕДИНУ И ЧОВЕКА На квалитет ваздуха на једном подручју, поред концентрације загађујуцих материја из извора загађења и удаљености извора, велики утицај имају климатски елементи: ваздушни притисак, правац и брзина ветра, влажност ваздуха, присуство магле, количина падавина и температура ваздуха. Највећа концентрација загађујућих материја распростире се водоравно у правцу ветра. У периодима "тишине" одсуства кретања ваздуха (ветра) све загађујуће материје остају у насељу. Низак ваздушни притисак, одсуство ветра, велика влажност ваздуха, магла и температурна инверзија (појава да са порастом надморске висине температуре расте, уместо да опада) смањују распростирање загађујућих материја у висину и даљину, задржавају их у приземним слојевима и концентришу у близини извора загађења. Може доћи до стварања "смога" са једињењима која су изузетно отровна и опасна по здравље људи, али је и веома штетно по биљке. Индустрија је извор сумпордиоксида, који директно или индиректно оштећује биљке, и тешких метала који у њих доспевају преко хранљивих материја из земље. Сумпордиоксид у контакту са вегетацијом изазива директна или индиректна оштећење лишћа: акутно и хронично. Акутна оштећења, изазвана краћим утицајем веома високих концентрација сумпродиоксида, манифестују се оштећењем ћелија и сушењем листова. Хронична оштећења доводе до смањења приноса. Оштећења настају при високим концентрацијама сумпордиоксида после кише или у раним јутарњим сатима када је роса. Осетљивост биљака на утицај сумпордиоксида је различита. Од житарица је најосетљивији овас, а најмање пшеница. Сумпордиоксид уништава витамин Б1. 10

12 Сумпордиоксид настаје као производ сагоревања сумпора у фосилним горивима. Токсичност му се појачава у условима повећане влажности, због стварања сумпорне киселине. Иритира дисајне путеве и очи, а при већим концентрацијама оштећује плућни паренхим и чуло мириса. Дуго удисање мањих концентрација у стању је да изазове акутна, али и хронична оштећење респираторних путева (сумпордиоксид утиче на сужавање ваздушних путева, кашаљ, изазива акутни бронхитис и астму), оштећење глеђ зуба, а неки му приписују и промене слузокоже желуца и различите промене у крвној слици. Према најновијим сазнањима производи оксидације СО 2 у ваздуху још су токсичнији од самог СО 2. Најзначајнији извор антропогеног загађења атмосфере азотним оксидима је сагоревање фосилних горива у производњи топлотне енергије за загревање насеља, производњи електричне енергије, моторима са унутрашњим сагоревањем. Азотдиоксид може да се веже за хемоглобин, при чему се ствара метхемоглобин који онемогућава основну функцију хемоглобина пренос кисеоника. Азотни оксиди иритирају слузокожу ока и горње дисајне органе. Једињења азота се данас убрајају у групу водећих карциногена плућа, желуца и мокраћне бешике. Чађ настаје сагоревањем фосилних горива. То су фине, мале честице величине око пет микрона. Лебде у ваздуху и понашају се као гас. Садрже токсичне и канцерогене материје. Могу накупљати и бактерије. Лако продиру у дисајне путеве и оштећују их. Дејство на организам им зависи од порекла и хемијског састава, величине и облика честице, загађености микроорганизмима. Утицај честица на здравље људи зависи од величине саме честице. Док се време задржавања крупнијих честица у атмосфери мери данима, фине честице остају у амбијенталном ваздуху много дуже и будући да су лаке, могу се пренети на значајне удаљености. Честице веће од 10 μм се задржавају у горњим дисајним путевима носу, грлу и ждрелу, где услед надражаја, који изазивају, долази до појачаног лучења слузи. Радом вибраторних длачица, које се налазе на површини трепљастог епитела бронхија, секрет се заједно са честицама потискује на горе, да би се финално избацио у спољашњу средину кроз носни или усни отвор. Због наведеног, честице крупнијег дијаметра не представљају толико значајну опасност по здравље, колико фине честице. Фине честице продиру до најситнијих душничких цевчица бронхиола трећег реда и алвеола, где се задржавају у слузокожи. (Сл.1) Уколико је концентрација суспендованих честица малог дијаметра повећана током низа година, може доћи до појаве различитих плућних болести као што су: силикоза, азбестоза, облици астме, бронхитиса и емфизема плућа. Најчешћи симптоми су веома отежано дисање, кога прати смањен капацитет плућа. Лечење ових болести је сложено и зависи од степена и стадијума болести, тако да се мора водити више рачуна о превентиви него о лечењу. 11

13 Сл. 1. Дубина продирања честица у човеков организам у зависности од величине честице (величина честица је изражена у микрометрима ЗАКЉУЧАК 12

14 На основу свега анализираног може се извести закључак да је главни извор загађења управо оно што сматрамо да је човеку омогућило модеран и угодан живот: индустријска производња, саобраћај и превозна средства (економски лако) доступна, као и коришћење фосилних горива да загрејемо наше станове. Па, зар нисмо свему овоме тежили и вредно радили да све ово постигнемо? Да, јесмо, али се врло себично нисмо окретали око себе и нисмо примећивали да удовољавајући себи чинимо штету на глобалном плану. А ко још мисли о глобалним последицама? Таква себичност може много да нас кошта. Зато је неопходно да схватимо озбиљност опомена које добијамо из природе и учинимо нешто конкретно. У градским срединама, као што је Београд, треба радити на повећању зелених површина и паркова (и то са посебним врстама дрвећа), јер по анализираним резултатима се може закључити да је Кошутњак оаза здравог ваздуха у Београду. Исто тако треба изместити индустријска постројења као и аутопут који се налазе у центру града. Свакако то није довољно, јер треба уложити и у осавремењавање индустријских постројења (филтери на фабричким димњацима, новија чиста индустријска производња), као и ово што је веома важно је да се у саобраћају и за загревање стамбених просторија не користе фосилна горива него алтернативни извори енергије (соларна, еолска, биомаса ). Као последице великог загађења све више се помиње појава повећања температуре ваздуха у централним градским деловима и ова појава се може и конкретно осетити. У топлим, летњим данима много је лакше поднети врелину у окружењу као што је Кошутњак, него у централним градским улицама. Оно што охрабрује јесте чињеница да се у истраживање ових опасних поремећеја у атмосфери улаже огромна енергија и новац. Резултати једноставно не могу изостати, па ће сходно томе уследити и нови ( успешнији ) међународни уговори везани за очување природе и животне средине, јер у супротном природа ће узвратити ударац. Видимо се у Мексико Ситију! ЛИТЕРАТУРА 13

15 1. Анђелковић Г. (2005): Београдско острво топлоте - одлике, узроци и последице, Београд: Географски факултет 2. Дукић Д. (1998): Климатологија, Београд: Географски факултет 3. Грчић М. (1994): Индустријска географија, Београд: Научна књига 4. Ункашевић М. (1994): Клима Београда, Београд: Научна књига 5. Еколошки атлас Београда (2002), Београд: Градски завод за заштиту здравља Београд 6. хттп:// 7. хттп:// 8. хттп:// 9. хттп:// 10. хттп://ен.wикипедиа.орг/wики/кyото_протоцол#објецтивес. 11. хттп://ен.wикипедиа.орг/wики/енвиронментал_аwаренесс 14

1.2. Сличност троуглова

1.2. Сличност троуглова математик за VIII разред основне школе.2. Сличност троуглова Учили смо и дефиницију подударности два троугла, као и четири правила (теореме) о подударности троуглова. На сличан начин наводимо (без доказа)

Διαβάστε περισσότερα

ЗАШТИТА ВАЗДУХА. Министарство животне средине и просторног планирања Нови Београд Омладинских бригада 1 Тел

ЗАШТИТА ВАЗДУХА. Министарство животне средине и просторног планирања Нови Београд Омладинских бригада 1 Тел ЗАШТИТА ВАЗДУХА Министарство животне средине и просторног планирања 11070 Нови Београд Омладинских бригада 1 Тел. +381113131569 www.ekoplan.gov.rs Информатор Увод ШТА ЈЕ ВАЗДУХ? Ваздух је смеша гасова

Διαβάστε περισσότερα

Република Србија МИНИСТАРСТВО ПРОСВЕТЕ, НАУКЕ И ТЕХНОЛОШКОГ РАЗВОЈА ЗАВОД ЗА ВРЕДНОВАЊЕ КВАЛИТЕТА ОБРАЗОВАЊА И ВАСПИТАЊА МАТЕМАТИКА ТЕСТ

Република Србија МИНИСТАРСТВО ПРОСВЕТЕ, НАУКЕ И ТЕХНОЛОШКОГ РАЗВОЈА ЗАВОД ЗА ВРЕДНОВАЊЕ КВАЛИТЕТА ОБРАЗОВАЊА И ВАСПИТАЊА МАТЕМАТИКА ТЕСТ Република Србија МИНИСТАРСТВО ПРОСВЕТЕ, НАУКЕ И ТЕХНОЛОШКОГ РАЗВОЈА ЗАВОД ЗА ВРЕДНОВАЊЕ КВАЛИТЕТА ОБРАЗОВАЊА И ВАСПИТАЊА МАТЕМАТИКА ТЕСТ УПУТСТВО ЗА ОЦЕЊИВАЊЕ ОБАВЕЗНО ПРОЧИТАТИ ОПШТА УПУТСТВА 1. Сваки

Διαβάστε περισσότερα

7. ЈЕДНОСТАВНИЈЕ КВАДРАТНЕ ДИОФАНТОВE ЈЕДНАЧИНЕ

7. ЈЕДНОСТАВНИЈЕ КВАДРАТНЕ ДИОФАНТОВE ЈЕДНАЧИНЕ 7. ЈЕДНОСТАВНИЈЕ КВАДРАТНЕ ДИОФАНТОВE ЈЕДНАЧИНЕ 7.1. ДИОФАНТОВА ЈЕДНАЧИНА ху = n (n N) Диофантова једначина ху = n (n N) има увек решења у скупу природних (а и целих) бројева и њено решавање није проблем,

Διαβάστε περισσότερα

КРУГ. У свом делу Мерење круга, Архимед је први у историји математике одрeдио приближну вред ност броја π а тиме и дужину кружнице.

КРУГ. У свом делу Мерење круга, Архимед је први у историји математике одрeдио приближну вред ност броја π а тиме и дужину кружнице. КРУГ У свом делу Мерење круга, Архимед је први у историји математике одрeдио приближну вред ност броја π а тиме и дужину кружнице. Архимед (287-212 г.п.н.е.) 6.1. Централни и периферијски угао круга Круг

Διαβάστε περισσότερα

УПУТСТВО ЗА ОДРЕЂИВАЊЕ ВРСТЕ ДОКУМЕНАТА КОЈЕ ИЗРАЂУЈЕ ОПЕРАТЕР СЕВЕСО ПОСТРОЈЕЊА. август 2010.

УПУТСТВО ЗА ОДРЕЂИВАЊЕ ВРСТЕ ДОКУМЕНАТА КОЈЕ ИЗРАЂУЈЕ ОПЕРАТЕР СЕВЕСО ПОСТРОЈЕЊА. август 2010. УПУТСТВО ЗА ОДРЕЂИВАЊЕ ВРСТЕ ДОКУМЕНАТА КОЈЕ ИЗРАЂУЈЕ ОПЕРАТЕР СЕВЕСО ПОСТРОЈЕЊА август 2010. I. УВОД Сврха овог Упутства је да помогне оператерима који управљају опасним материјама, како да одреде да

Διαβάστε περισσότερα

Предмет: Задатак 4: Слика 1.0

Предмет: Задатак 4: Слика 1.0 Лист/листова: 1/1 Задатак 4: Задатак 4.1.1. Слика 1.0 x 1 = x 0 + x x = v x t v x = v cos θ y 1 = y 0 + y y = v y t v y = v sin θ θ 1 = θ 0 + θ θ = ω t θ 1 = θ 0 + ω t x 1 = x 0 + v cos θ t y 1 = y 0 +

Διαβάστε περισσότερα

Република Србија МИНИСТАРСТВО ПРОСВЕТЕ И НАУКЕ ЗАВОД ЗА ВРЕДНОВАЊЕ КВАЛИТЕТА ОБРАЗОВАЊА И ВАСПИТАЊА

Република Србија МИНИСТАРСТВО ПРОСВЕТЕ И НАУКЕ ЗАВОД ЗА ВРЕДНОВАЊЕ КВАЛИТЕТА ОБРАЗОВАЊА И ВАСПИТАЊА Република Србија МИНИСТАРСТВО ПРОСВЕТЕ И НАУКЕ ЗАВОД ЗА ВРЕДНОВАЊЕ КВАЛИТЕТА ОБРАЗОВАЊА И ВАСПИТАЊА ЗАВРШНИ ИСПИТ НА КРАЈУ ОСНОВНОГ ОБРАЗОВАЊА И ВАСПИТАЊА школска 2010/2011. година ТЕСТ 3 МАТЕМАТИКА УПУТСТВО

Διαβάστε περισσότερα

Динамика. Описује везу између кретања објекта и сила које делују на њега. Закони класичне динамике важе:

Динамика. Описује везу између кретања објекта и сила које делују на њега. Закони класичне динамике важе: Њутнови закони 1 Динамика Описује везу између кретања објекта и сила које делују на њега. Закони класичне динамике важе: када су објекти довољно велики (>димензија атома) када се крећу брзином много мањом

Διαβάστε περισσότερα

Тест за 7. разред. Шифра ученика

Тест за 7. разред. Шифра ученика Министарство просвете Републике Србије Српско хемијско друштво Окружно/градско/међуокружно такмичење из хемије 28. март 2009. године Тест за 7. разред Шифра ученика Пажљиво прочитај текстове задатака.

Διαβάστε περισσότερα

На основу члана 9. став 3. и члана 18. став 1. Закона о заштити ваздуха ( Службени гласник РС, број 36/09), УРЕДБУ

На основу члана 9. став 3. и члана 18. став 1. Закона о заштити ваздуха ( Службени гласник РС, број 36/09), УРЕДБУ Редакцијски пречишћен текст На основу члана 9. став. и члана 18. став 1. Закона о заштити ваздуха ( Службени гласник РС, број 6/09), Влада доноси УРЕДБУ о условима за мониторинг и захтевима квалитета ваздуха

Διαβάστε περισσότερα

Република Србија МИНИСТАРСТВО ПРОСВЕТЕ И НАУКЕ ЗАВОД ЗА ВРЕДНОВАЊЕ КВАЛИТЕТА ОБРАЗОВАЊА И ВАСПИТАЊА

Република Србија МИНИСТАРСТВО ПРОСВЕТЕ И НАУКЕ ЗАВОД ЗА ВРЕДНОВАЊЕ КВАЛИТЕТА ОБРАЗОВАЊА И ВАСПИТАЊА Тест Математика Република Србија МИНИСТАРСТВО ПРОСВЕТЕ И НАУКЕ ЗАВОД ЗА ВРЕДНОВАЊЕ КВАЛИТЕТА ОБРАЗОВАЊА И ВАСПИТАЊА ЗАВРШНИ ИСПИТ НА КРАЈУ ОСНОВНОГ ОБРАЗОВАЊА И ВАСПИТАЊА школска 00/0. година ТЕСТ МАТЕМАТИКА

Διαβάστε περισσότερα

TAЧКАСТА НАЕЛЕКТРИСАЊА

TAЧКАСТА НАЕЛЕКТРИСАЊА TЧКАСТА НАЕЛЕКТРИСАЊА Два тачкаста наелектрисања оптерећена количинама електрицитета и налазе се у вакууму као што је приказано на слици Одредити: а) Вектор јачине електростатичког поља у тачки А; б) Електрични

Διαβάστε περισσότερα

МОНИТОРИНГ КВАЛИТЕТА ПОВРШИНСКИХ ВОДА НА ПОДРУЧЈУ ГРАДА НОВОГ САДА

МОНИТОРИНГ КВАЛИТЕТА ПОВРШИНСКИХ ВОДА НА ПОДРУЧЈУ ГРАДА НОВОГ САДА Република Србија Аутономна покрајина Војводина Град Нови Сад Градска управа за заштиту животне средине П Р О Ј Е К А Т МОНИТОРИНГ КВАЛИТЕТА ПОВРШИНСКИХ ВОДА НА ПОДРУЧЈУ ГРАДА НОВОГ САДА Директор Департмана

Διαβάστε περισσότερα

10.3. Запремина праве купе

10.3. Запремина праве купе 0. Развијени омотач купе је исечак чији је централни угао 60, а тетива која одговара том углу је t. Изрази површину омотача те купе у функцији од t. 0.. Запремина праве купе. Израчунај запремину ваљка

Διαβάστε περισσότερα

Слика 1. Слика 1.2 Слика 1.1

Слика 1. Слика 1.2 Слика 1.1 За случај трожичног вода приказаног на слици одредити: а Вектор магнетне индукције у тачкама А ( и ( б Вектор подужне силе на проводник са струјом Систем се налази у вакууму Познато је: Слика Слика Слика

Διαβάστε περισσότερα

Вектори vs. скалари. Векторске величине се описују интензитетом и правцем. Примери: Померај, брзина, убрзање, сила.

Вектори vs. скалари. Векторске величине се описују интензитетом и правцем. Примери: Померај, брзина, убрзање, сила. Вектори 1 Вектори vs. скалари Векторске величине се описују интензитетом и правцем Примери: Померај, брзина, убрзање, сила. Скаларне величине су комплетно описане само интензитетом Примери: Температура,

Διαβάστε περισσότερα

РЕШЕЊА ЗАДАТАКА - IV РАЗЕД 1. Мањи број: : x,

РЕШЕЊА ЗАДАТАКА - IV РАЗЕД 1. Мањи број: : x, РЕШЕЊА ЗАДАТАКА - IV РАЗЕД 1. Мањи број: : x, Већи број: 1 : 4x + 1, (4 бода) Њихов збир: 1 : 5x + 1, Збир умањен за остатак: : 5x = 55, 55 : 5 = 11; 11 4 = ; + 1 = 45; : x = 11. Дакле, први број је 45

Διαβάστε περισσότερα

6.2. Симетрала дужи. Примена

6.2. Симетрала дужи. Примена 6.2. Симетрала дужи. Примена Дата је дуж АВ (слика 22). Тачка О је средиште дужи АВ, а права је нормална на праву АВ(p) и садржи тачку О. p Слика 22. Права назива се симетрала дужи. Симетрала дужи је права

Διαβάστε περισσότερα

Положај сваке тачке кружне плоче је одређен са поларним координатама r и ϕ.

Положај сваке тачке кружне плоче је одређен са поларним координатама r и ϕ. VI Савијање кружних плоча Положај сваке тачке кружне плоче је одређен са поларним координатама и ϕ слика 61 Диференцијална једначина савијања кружне плоче је: ( ϕ) 1 1 w 1 w 1 w Z, + + + + ϕ ϕ K Пресечне

Διαβάστε περισσότερα

4.4. Паралелне праве, сечица. Углови које оне одређују. Углови са паралелним крацима

4.4. Паралелне праве, сечица. Углови које оне одређују. Углови са паралелним крацима 50. Нацртај било које унакрсне углове. Преношењем утврди однос унакрсних углова. Какво тврђење из тога следи? 51. Нацртај угао чија је мера 60, а затим нацртај њему унакрсни угао. Колика је мера тог угла?

Διαβάστε περισσότερα

3.1. Однос тачке и праве, тачке и равни. Одређеност праве и равни

3.1. Однос тачке и праве, тачке и равни. Одређеност праве и равни ТАЧКА. ПРАВА. РАВАН Талес из Милета (624 548. пре н. е.) Еуклид (330 275. пре н. е.) Хилберт Давид (1862 1943) 3.1. Однос тачке и праве, тачке и равни. Одређеност праве и равни Настанак геометрије повезује

Διαβάστε περισσότερα

У к у п н о :

У к у п н о : ГОДИШЊИ (ГЛОБАЛНИ) ПЛАН РАДА НАСТАВНИКА Наставни предмет: ФИЗИКА Разред: Седми Ред.број Н А С Т А В Н А Т Е М А / О Б Л А С Т Број часова по теми Број часова за остале обраду типове часова 1. КРЕТАЊЕ И

Διαβάστε περισσότερα

МОНИТОРИНГ КВАЛИТЕТА ПОВРШИНСКИХ ВОДА НА ПОДРУЧЈУ ГРАДА НОВОГ САДА

МОНИТОРИНГ КВАЛИТЕТА ПОВРШИНСКИХ ВОДА НА ПОДРУЧЈУ ГРАДА НОВОГ САДА Република Србија Аутономна покрајина Војводина Град Нови Сад Градска управа за заштиту животне средине П Р О Ј Е К А Т МОНИТОРИНГ КВАЛИТЕТА ПОВРШИНСКИХ ВОДА НА ПОДРУЧЈУ ГРАДА НОВОГ САДА Директор Департмана

Διαβάστε περισσότερα

Структура атмосфере. Атмосфера. Звездана атмосфера

Структура атмосфере. Атмосфера. Звездана атмосфера Структура атмосфере Атмосфера реч атмосфера? ατµοσ(=пара)+ σφαιρα(=лопта) гасовити омотач око небеских тела (и Земље) атмосфера планете атмосфера звезде Танки омотач ваздуха око (наше) планете који гравитација

Διαβάστε περισσότερα

6.1. Осна симетрија у равни. Симетричност двеју фигура у односу на праву. Осна симетрија фигуре

6.1. Осна симетрија у равни. Симетричност двеју фигура у односу на праву. Осна симетрија фигуре 0 6.. Осна симетрија у равни. Симетричност двеју фигура у односу на праву. Осна симетрија фигуре У обичном говору се често каже да су неки предмети симетрични. Примери таквих објеката, предмета, геометријских

Διαβάστε περισσότερα

ПИТАЊА ЗА КОЛОКВИЈУМ ИЗ ОБНОВЉИВИХ ИЗВОРА ЕНЕРГИЈЕ

ПИТАЊА ЗА КОЛОКВИЈУМ ИЗ ОБНОВЉИВИХ ИЗВОРА ЕНЕРГИЈЕ ПИТАЊА ЗА КОЛОКВИЈУМ ИЗ ОБНОВЉИВИХ ИЗВОРА ЕНЕРГИЈЕ 1. Удео снаге и енергије ветра у производњи електричне енергије - стање и предвиђања у свету и Европи. 2. Навести називе најмање две међународне организације

Διαβάστε περισσότερα

8. ПИТАГОРИНА ЈЕДНАЧИНА х 2 + у 2 = z 2

8. ПИТАГОРИНА ЈЕДНАЧИНА х 2 + у 2 = z 2 8. ПИТАГОРИНА ЈЕДНАЧИНА х + у = z Један од најзанимљивијих проблема теорије бројева свакако је проблем Питагориних бројева, тј. питање решења Питагорине Диофантове једначине. Питагориним бројевима или

Διαβάστε περισσότερα

Аксиоме припадања. Никола Томовић 152/2011

Аксиоме припадања. Никола Томовић 152/2011 Аксиоме припадања Никола Томовић 152/2011 Павле Васић 104/2011 1 Шта је тачка? Шта је права? Шта је раван? Да бисмо се бавили геометријом (и не само геометријом), морамо увести основне појмове и полазна

Διαβάστε περισσότερα

Република Србија МИНИСТАРСТВО ПРОСВЕТЕ И НАУКЕ ЗАВОД ЗА ВРЕДНОВАЊЕ КВАЛИТЕТА ОБРАЗОВАЊА И ВАСПИТАЊА

Република Србија МИНИСТАРСТВО ПРОСВЕТЕ И НАУКЕ ЗАВОД ЗА ВРЕДНОВАЊЕ КВАЛИТЕТА ОБРАЗОВАЊА И ВАСПИТАЊА Република Србија МИНИСТАРСТВО ПРОСВЕТЕ И НАУКЕ ЗАВОД ЗА ВРЕДНОВАЊЕ КВАЛИТЕТА ОБРАЗОВАЊА И ВАСПИТАЊА ЗАВРШНИ ИСПИТ НА КРАЈУ ОСНОВНОГ ОБРАЗОВАЊА И ВАСПИТАЊА школска 2011/2012. година ТЕСТ 3 МАТЕМАТИКА УПУТСТВО

Διαβάστε περισσότερα

3. Емпиријске формуле за израчунавање испаравања (4)

3. Емпиријске формуле за израчунавање испаравања (4) 3.1 3. Емпиријске формуле за израчунавање испаравања (4) 3.1 Основни појмови o испаравању 3.2 Кружење воде у природи У атмосфери водена пара затвара један круг који је познат под именом кружење воде или

Διαβάστε περισσότερα

Одређивање специфичне тежине и густине чврстих и течних тела. Одређивање специфичне тежине и густине чврстих и течних тела помоћу пикнометра

Одређивање специфичне тежине и густине чврстих и течних тела. Одређивање специфичне тежине и густине чврстих и течних тела помоћу пикнометра Одређивање специфичне тежине и густине чврстих и течних тела Густина : V Специфична запремина : V s Q g Специфична тежина : σ V V V g Одређивање специфичне тежине и густине чврстих и течних тела помоћу

Διαβάστε περισσότερα

Семинарски рад из линеарне алгебре

Семинарски рад из линеарне алгебре Универзитет у Београду Машински факултет Докторске студије Милош Живановић дипл. инж. Семинарски рад из линеарне алгебре Београд, 6 Линеарна алгебра семинарски рад Дата је матрица: Задатак: a) Одредити

Διαβάστε περισσότερα

Приказ климатских карактеристика Голије у функцији евалуације простора Ана Милановић, Бошко Миловановић

Приказ климатских карактеристика Голије у функцији евалуације простора Ана Милановић, Бошко Миловановић ЗБОРНИК РАДОВА Географски факултет Универзитета у Београду: Свеска LVIII COLLECTION OF PAPERS Faculty of Geography at the University of Belgrade: Vol. LVIII Приказ климатских карактеристика Голије у функцији

Διαβάστε περισσότερα

Ваљак. cm, а површина осног пресека 180 cm. 252π, 540π,... ТРЕБА ЗНАТИ: ВАЉАК P=2B + M V= B H B= r 2 p M=2rp H Pосн.пресека = 2r H ЗАДАЦИ:

Ваљак. cm, а површина осног пресека 180 cm. 252π, 540π,... ТРЕБА ЗНАТИ: ВАЉАК P=2B + M V= B H B= r 2 p M=2rp H Pосн.пресека = 2r H ЗАДАЦИ: Ваљак ВАЉАК P=B + M V= B H B= r p M=rp H Pосн.пресека = r H. Површина омотача ваљка је π m, а висина ваљка је два пута већа од полупрчника. Израчунати запремину ваљка. π. Осни пресек ваљка је квадрат површине

Διαβάστε περισσότερα

ПОГЛАВЉЕ 3: РАСПОДЕЛА РЕЗУЛТАТА МЕРЕЊА

ПОГЛАВЉЕ 3: РАСПОДЕЛА РЕЗУЛТАТА МЕРЕЊА ПОГЛАВЉЕ 3: РАСПОДЕЛА РЕЗУЛТАТА МЕРЕЊА Стандардна девијација показује расподелу резултата мерења око средње вредности, али не указује на облик расподеле. У табели 1 су дате вредности за 50 поновљених одређивања

Διαβάστε περισσότερα

КРИТИЧКА АНАЛИЗА САВРЕМЕНИХ МЕТОДА ЗА ПРО- РАЧУН РЕФЕРЕНТНЕ ЕВАПОТРАНСПИРАЦИЈЕ

КРИТИЧКА АНАЛИЗА САВРЕМЕНИХ МЕТОДА ЗА ПРО- РАЧУН РЕФЕРЕНТНЕ ЕВАПОТРАНСПИРАЦИЈЕ ГЛАСНИК ШУМАРСКОГ ФАКУЛТЕТА, БЕОГРАД, 2012, бр. 106, стр. 57-70 BIBLID: 0353-4537, (2012), 106, p 57-70 Đukić V., Mihailović V. 2012. Critical analysis of the contemporary methods for estimating reference

Διαβάστε περισσότερα

Енергетски трансформатори рачунске вежбе

Енергетски трансформатори рачунске вежбе 16. Трофазни трансформатор снаге S n = 400 kva има временску константу загревања T = 4 h, средњи пораст температуре после једночасовног рада са номиналним оптерећењем Â " =14 и максимални степен искоришћења

Διαβάστε περισσότερα

7.3. Површина правилне пирамиде. Површина правилне четворостране пирамиде

7.3. Површина правилне пирамиде. Површина правилне четворостране пирамиде математик за VIII разред основне школе 4. Прво наћи дужину апотеме. Како је = 17 cm то је тражена површина P = 18+ 4^cm = ^4+ cm. 14. Основа четворостране пирамиде је ромб чије су дијагонале d 1 = 16 cm,

Διαβάστε περισσότερα

МАТРИЧНА АНАЛИЗА КОНСТРУКЦИЈА

МАТРИЧНА АНАЛИЗА КОНСТРУКЦИЈА Београд, 21.06.2014. За штап приказан на слици одредити најмању вредност критичног оптерећења P cr користећи приближан поступак линеаризоване теорије другог реда и: а) и један елемент, слика 1, б) два

Διαβάστε περισσότερα

ГРАДСКИ ЗАВОД ЗА ЈАВНО ЗДРАВЉЕ, БЕОГРАД стручна конференција

ГРАДСКИ ЗАВОД ЗА ЈАВНО ЗДРАВЉЕ, БЕОГРАД стручна конференција ГРАДСКИ ЗАВОД ЗА ЈАВНО ЗДРАВЉЕ, БЕОГРАД 2016. 26. стручна конференција Издавач Градски завод за јавно здравље, Београд За издавача Проф. др Душанка Матијевић Уредник Др Славиша Младеновић Организациони

Διαβάστε περισσότερα

4. ЗАКОН ВЕЛИКИХ БРОЈЕВА

4. ЗАКОН ВЕЛИКИХ БРОЈЕВА 4. Закон великих бројева 4. ЗАКОН ВЕЛИКИХ БРОЈЕВА Аксиоматска дефиниција вероватноће не одређује начин на који ће вероватноће случајних догађаја бити одређене у неком реалном експерименту. Зато треба наћи

Διαβάστε περισσότερα

6.5 Површина круга и његових делова

6.5 Површина круга и његових делова 7. Тетива је једнака полупречнику круга. Израчунај дужину мањег одговарајућег лука ако је полупречник 2,5 сm. 8. Географска ширина Београда је α = 44 47'57", а полупречник Земље 6 370 km. Израчунај удаљеност

Διαβάστε περισσότερα

ВИШЕКРИТЕРИЈУМСКА АНАЛИЗА КВАЛИТЕТА ЗЕМЉИШТА ЧАЧАНСКЕ КОТЛИНЕ

ВИШЕКРИТЕРИЈУМСКА АНАЛИЗА КВАЛИТЕТА ЗЕМЉИШТА ЧАЧАНСКЕ КОТЛИНЕ УНИВЕРЗИТЕТ У БЕОГРАДУ ТЕХНИЧКИ ФАКУЛТЕТ У БОРУ Милош Ж. Папић ВИШЕКРИТЕРИЈУМСКА АНАЛИЗА КВАЛИТЕТА ЗЕМЉИШТА ЧАЧАНСКЕ КОТЛИНЕ докторска дисертација Бор, 2014. UNIVERSITY IN BELGRADE TECHNICAL FACULTY IN

Διαβάστε περισσότερα

5.2. Имплицитни облик линеарне функције

5.2. Имплицитни облик линеарне функције математикa за VIII разред основне школе 0 Слика 6 8. Нацртај график функције: ) =- ; ) =,5; 3) = 0. 9. Нацртај график функције и испитај њен знак: ) = - ; ) = 0,5 + ; 3) =-- ; ) = + 0,75; 5) = 0,5 +. 0.

Διαβάστε περισσότερα

ГЛАСНИК СРПСКОГ ГЕОГРАФСKОГ ДРУШТВА BULLETIN OF THE SERBIAN GEOGRAPHICAL SOCIETY ГОДИНА СВЕСКА XCI- Бр. 2 YEAR 2011 TOME XCI - N о 2

ГЛАСНИК СРПСКОГ ГЕОГРАФСKОГ ДРУШТВА BULLETIN OF THE SERBIAN GEOGRAPHICAL SOCIETY ГОДИНА СВЕСКА XCI- Бр. 2 YEAR 2011 TOME XCI - N о 2 ГЛАСНИК СРПСКОГ ГЕОГРАФСKОГ ДРУШТВА BULLETIN OF THE SERBIAN GEOGRAPHICAL SOCIETY ГОДИНА 11. СВЕСКА XCI- Бр. 2 YEAR 11 TOME XCI - N о 2 Оригиналан научни рад UDC 911.2:1.2(497.11) DOI:.2298/GSGD171K АНАЛИЗА

Διαβάστε περισσότερα

Република Србија МИНИСТАРСТВО ПРОСВЕТЕ, НАУКЕ И ТЕХНОЛОШКОГ РАЗВОЈА ЗАВОД ЗА ВРЕДНОВАЊЕ КВАЛИТЕТА ОБРАЗОВАЊА И ВАСПИТАЊА ТЕСТ МАТЕМАТИКА

Република Србија МИНИСТАРСТВО ПРОСВЕТЕ, НАУКЕ И ТЕХНОЛОШКОГ РАЗВОЈА ЗАВОД ЗА ВРЕДНОВАЊЕ КВАЛИТЕТА ОБРАЗОВАЊА И ВАСПИТАЊА ТЕСТ МАТЕМАТИКА Република Србија МИНИСТАРСТВО ПРОСВЕТЕ, НАУКЕ И ТЕХНОЛОШКОГ РАЗВОЈА ЗАВОД ЗА ВРЕДНОВАЊЕ КВАЛИТЕТА ОБРАЗОВАЊА И ВАСПИТАЊА ТЕСТ МАТЕМАТИКА УПУТСТВО ЗА ОЦЕЊИВАЊЕ ОБАВЕЗНО ПРОЧИТАТИ ОПШТА УПУТСТВА 1. Сваки

Διαβάστε περισσότερα

НИВОИ НЕЈОНИЗУЈУЋИХ ЗРАЧЕЊА У ОКОЛИНИ ТРАНСФОРМАТОРСКИХ СТАНИЦА 110/X kv

НИВОИ НЕЈОНИЗУЈУЋИХ ЗРАЧЕЊА У ОКОЛИНИ ТРАНСФОРМАТОРСКИХ СТАНИЦА 110/X kv НИВОИ НЕЈОНИЗУЈУЋИХ ЗРАЧЕЊА У ОКОЛИНИ ТРАНСФОРМАТОРСКИХ СТАНИЦА /X kv М. ГРБИЋ, Електротехнички институт Никола Тесла 1, Београд, Република Србија Д. ХРВИЋ, Електротехнички институт Никола Тесла, Београд,

Διαβάστε περισσότερα

ЦЕНТАР ЗА ТЕХНИЧКА ИСПИТИВАЊА. Листа мерне опреме. Мерење нивоа буке, терцна и октавна анализа буке, статистичка анализа буке, профил буке.

ЦЕНТАР ЗА ТЕХНИЧКА ИСПИТИВАЊА. Листа мерне опреме. Мерење нивоа буке, терцна и октавна анализа буке, статистичка анализа буке, профил буке. Bruel&Kjaer Данска 2010 2731656 2010 2747765 Листа мерне Страна: 1/12 (инв. број-ознака лабораторијапросторија) 1/001 Преносни анализатор са мерачем нивоа звука, фреквенцијском анализом и софтвером за

Διαβάστε περισσότερα

Република Србија МИНИСТАРСТВО ПРОСВЕТЕ, НАУКЕ И ТЕХНОЛОШКОГ РАЗВОЈА ЗАВОД ЗА ВРЕДНОВАЊЕ КВАЛИТЕТА ОБРАЗОВАЊА И ВАСПИТАЊА

Република Србија МИНИСТАРСТВО ПРОСВЕТЕ, НАУКЕ И ТЕХНОЛОШКОГ РАЗВОЈА ЗАВОД ЗА ВРЕДНОВАЊЕ КВАЛИТЕТА ОБРАЗОВАЊА И ВАСПИТАЊА Република Србија МИНИСТАРСТВО ПРОСВЕТЕ, НАУКЕ И ТЕХНОЛОШКОГ РАЗВОЈА ЗАВОД ЗА ВРЕДНОВАЊЕ КВАЛИТЕТА ОБРАЗОВАЊА И ВАСПИТАЊА ПРОБНИ ЗАВРШНИ ИСПИТ школска 016/017. година ТЕСТ МАТЕМАТИКА УПУТСТВО ЗА ПРЕГЛЕДАЊЕ

Διαβάστε περισσότερα

ТАНГЕНТА. *Кружница дели раван на две области, једну, спољашњу која је неограничена и унутрашњу која је ограничена(кружницом).

ТАНГЕНТА. *Кружница дели раван на две области, једну, спољашњу која је неограничена и унутрашњу која је ограничена(кружницом). СЕЧИЦА(СЕКАНТА) ЦЕНТАР ПОЛУПРЕЧНИК ТАНГЕНТА *КРУЖНИЦА ЈЕ затворена крива линија која има особину да су све њене тачке једнако удаљене од једне сталне тачке која се зове ЦЕНТАР КРУЖНИЦЕ. *Дуж(OA=r) која

Διαβάστε περισσότερα

2012. ИНСТИТУТ ЗА ЈАВНО ЗДРАВЉЕ СРБИЈЕ,,Др Милан Јовановић Батут

2012. ИНСТИТУТ ЗА ЈАВНО ЗДРАВЉЕ СРБИЈЕ,,Др Милан Јовановић Батут ИНСТИТУТ ЗА ЈАВНО ЗДРАВЉЕ СРБИЈЕ,,Др Милан Јовановић Батут 2012. ЦЕНТАР ЗА ХИГИЈЕНУ и ХУМАНУ ЕКОЛОГИЈУ ЗАГАЂЕНОСТ ВАЗДУХА НА ТЕРИТОРИЈИ РЕПУБЛИКЕ СРБИЈЕ У МРЕЖИ УРБАНИХ СТАНИЦА ИНСТИТУЦИЈА ЈАВНОГ ЗДРАВЉА

Διαβάστε περισσότερα

(од 4. до 155. стране) (од 4. до 73. стране) ДРУГИ, ТРЕЋИ И ЧЕТВРТИ РАЗРЕД - Европа и свет у другој половини 19. и почетком 20.

(од 4. до 155. стране) (од 4. до 73. стране) ДРУГИ, ТРЕЋИ И ЧЕТВРТИ РАЗРЕД - Европа и свет у другој половини 19. и почетком 20. Драгољуб М. Кочић, Историја за први разред средњих стручних школа, Завод за уџбенике Београд, 2007. година * Напомена: Ученици треба да се припремају за из уџбеника обајвљених од 2007 (треће, прерађено

Διαβάστε περισσότερα

АНАЛИЗА ТОПЛОТНИХ ТАЛАСА ПОМОЋУ КЛИМАТСКОГ ИНДЕКСА У БЕОГРАДУ И НИШУ

АНАЛИЗА ТОПЛОТНИХ ТАЛАСА ПОМОЋУ КЛИМАТСКОГ ИНДЕКСА У БЕОГРАДУ И НИШУ geographical INSTITUTE JOVAN CVIJIĆ SASA Journal of the... N O 59 Vol. 1 YEAR 2009 АНАЛИЗА ТОПЛОТНИХ ТАЛАСА ПОМОЋУ КЛИМАТСКОГ ИНДЕКСА У БЕОГРАДУ И НИШУ Валентина Дрљача *, Ивана Тошић **, Мирослава Ункашевић

Διαβάστε περισσότερα

АКТУЕЛНО СТАЊЕ ОЗОНСКОГ ОМОТАЧА НА ЗЕМЉИ СА ПОСЕБНИМ ОСВРТОМ НА СРБИЈУ

АКТУЕЛНО СТАЊЕ ОЗОНСКОГ ОМОТАЧА НА ЗЕМЉИ СА ПОСЕБНИМ ОСВРТОМ НА СРБИЈУ Зборник радова, св. LVI, 2008. Collection of the Papers, vol. LVI, 2008 Оригинални научни рад УДК 551.510.534:504.12 502.17 Original scientific article Владан Дуцић Снежана Ђурђић Наташа Мартић Бурсаћ

Διαβάστε περισσότερα

2.1. Права, дуж, полуправа, раван, полураван

2.1. Права, дуж, полуправа, раван, полураван 2.1. Права, дуж, полуправа, раван, полураван Човек је за своје потребе градио куће, школе, путеве и др. Слика 1. Слика 2. Основа тих зграда је често правоугаоник или сложенија фигура (слика 3). Слика 3.

Διαβάστε περισσότερα

EUROPEAN LUNG FOUNDATION

EUROPEAN LUNG FOUNDATION ТЕШКА АСТМА Разумевање професионалних смерница Asthma UK Овај водич садржи информацију о томе шта су Европско респираторно друштво (EРД) и Америчко торакално друштво (ATД) je рекли о тешкој астми. www.ers-education.org/guidelines.

Διαβάστε περισσότερα

Република Србија МИНИСТАРСТВО ПРОСВЕТЕ, НАУКЕ И ТЕХНОЛОШКОГ РАЗВОЈА ЗАВОД ЗА ВРЕДНОВАЊЕ КВАЛИТЕТА ОБРАЗОВАЊА И ВАСПИТАЊА

Република Србија МИНИСТАРСТВО ПРОСВЕТЕ, НАУКЕ И ТЕХНОЛОШКОГ РАЗВОЈА ЗАВОД ЗА ВРЕДНОВАЊЕ КВАЛИТЕТА ОБРАЗОВАЊА И ВАСПИТАЊА Република Србија МИНИСТАРСТВО ПРОСВЕТЕ, НАУКЕ И ТЕХНОЛОШКОГ РАЗВОЈА ЗАВОД ЗА ВРЕДНОВАЊЕ КВАЛИТЕТА ОБРАЗОВАЊА И ВАСПИТАЊА ЗАВРШНИ ИСПИТ У ОСНОВНОМ ОБРАЗОВАЊУ И ВАСПИТАЊУ школска 014/01. година ТЕСТ МАТЕМАТИКА

Διαβάστε περισσότερα

Ветар. Зашто ветар дува? Настанак ветра. гравитационе) тело остаје у стању мировања или раномерног праволинијског сила. 1. Њутнов закон: Свако

Ветар. Зашто ветар дува? Настанак ветра. гравитационе) тело остаје у стању мировања или раномерног праволинијског сила. 1. Њутнов закон: Свако Ветар Зашто ветар дува? 1. Њутнов закон: Свако тело остаје у стању мировања или раномерног праволинијског кретања док год на њена не делује нека сила. 2. Њутнов закон: 3. Њутнов закон: При При интеракцији

Διαβάστε περισσότερα

Aнализа производње енергије из отпадне биомасе на фармама у околини града Бора

Aнализа производње енергије из отпадне биомасе на фармама у околини града Бора Aнализа производње енергије из отпадне биомасе на фармама у околини града Бора Аутор: Јелена Петковић 936/2013 Факултет техничких наука, Чачак Техника и информатика, 2013/14 е-mail: jelenapetkovic.petkovic@gmail.com

Διαβάστε περισσότερα

УРЕДБУ О ГРАНИЧНИМ ВРЕДНОСТИМА ПРИОРИТЕТНИХ И ПРИОРИТЕТНИХ ХАЗАРДНИХ СУПСТАНЦИ КОЈЕ ЗАГАЂУЈУ ПОВРШИНСКЕ ВОДЕ И РОКОВИМА ЗА ЊИХОВО ДОСТИЗАЊЕ

УРЕДБУ О ГРАНИЧНИМ ВРЕДНОСТИМА ПРИОРИТЕТНИХ И ПРИОРИТЕТНИХ ХАЗАРДНИХ СУПСТАНЦИ КОЈЕ ЗАГАЂУЈУ ПОВРШИНСКЕ ВОДЕ И РОКОВИМА ЗА ЊИХОВО ДОСТИЗАЊЕ На основу члана 93. став 2. тачка 2) Закона о водама ( Службени гласник РС, бр. 30/10 и 93/12) и члана 17. став 1. и члана 42. став 1. Закона о Влади ( Службени гласник РС, бр. 55/05, 71/05, 101/07, 5/08,

Διαβάστε περισσότερα

ЕКСПЕРТИЗА ПОЖАРА -Белешке уз предавања-

ЕКСПЕРТИЗА ПОЖАРА -Белешке уз предавања- ВИСОКА ТЕХНИЧКА ШКОЛА СТРУКОВНИХ СТУДИЈА У НОВОМ САДУ СМЕР: Заштита од пожара и спасавање специјалистичке студије ПРЕДМЕТ: Експертиза пожара ЕКСПЕРТИЗА ПОЖАРА Белешке уз предавања Нови Сад, новембар 2016.

Διαβάστε περισσότερα

EFFECT OF NaCl AND PHYTOHORMONES ON SEED GERMINATION OF WHEAT, CHAMOMILE AND BASIL

EFFECT OF NaCl AND PHYTOHORMONES ON SEED GERMINATION OF WHEAT, CHAMOMILE AND BASIL УТИЦАЈ NaCl И ФИТОХОРМОНA НА КЛИЈАЊЕ СЕМЕНА ПШЕНИЦЕ, КАМИЛИЦЕ И БОСИЉКА EFFECT OF NaCl AND PHYTOHORMONES ON SEED GERMINATION OF WHEAT, CHAMOMILE AND BASIL Кандидат: АЛЕКСА МИЋИЋ Друга крагујевачка гимназија,

Διαβάστε περισσότερα

Антиоксиданси и слободни радикали

Антиоксиданси и слободни радикали Милош Мојовић Антиоксиданси и слободни радикали Антиоксиданси и слободни радикали су неизоставни део нашег свакодневног живота. Имамо их у сваком делу тела, свакој ћелији, храни коју конзумирамо. АО и

Διαβάστε περισσότερα

ИСТРАЖИВАЊЕ АЛТЕРНАТИВНИХ ПОГОНА МОТОРНИХ ВОЗИЛА

ИСТРАЖИВАЊЕ АЛТЕРНАТИВНИХ ПОГОНА МОТОРНИХ ВОЗИЛА УНИВЕРЗИТЕТ У НИШУ ФАКУЛТЕТ ЗАШТИТЕ НА РАДУ У НИШУ Зоран М. Марјановић ИСТРАЖИВАЊЕ АЛТЕРНАТИВНИХ ПОГОНА МОТОРНИХ ВОЗИЛА Докторска дисертација Текст ове докторске дисертације ставља се на увид јавности,

Διαβάστε περισσότερα

Тест за 8. разред. Шифра ученика

Тест за 8. разред. Шифра ученика Министарство просвете Републике Србије Српско хемијско друштво Републичко такмичење из хемије 16. мај 2009. године Тест за 8. разред Шифра ученика Пажљиво прочитај текстове задатака. Празне странице теста

Διαβάστε περισσότερα

УПОРЕДНА АНАЛИЗА УПИЈАЊА И ДЕБЉИНСКОГ БУБРЕЊА ИВЕРИЦЕ У ЗАВИСНОСТИ ОД МЕТОДА ИСПИТИВАЊА

УПОРЕДНА АНАЛИЗА УПИЈАЊА И ДЕБЉИНСКОГ БУБРЕЊА ИВЕРИЦЕ У ЗАВИСНОСТИ ОД МЕТОДА ИСПИТИВАЊА ГЛАСНИК ШУМАРСКОГ ФАКУЛТЕТА, БЕОГРАД, 2008, бр. 98, стр. 65-74 BIBLID: 0353-4537, (2008), 98, p 65-74 Điporović-Momčilović M., Popović M., Gavrilović-Grmuša I., Miljković J. 2008. Comparative analyses

Διαβάστε περισσότερα

СОЦИЈАЛНО УЧЕЊЕ У ПРАВОСЛАВНОЈ ТЕОЛОГИЈИ

СОЦИЈАЛНО УЧЕЊЕ У ПРАВОСЛАВНОЈ ТЕОЛОГИЈИ СОЦИЈАЛНО УЧЕЊЕ У ПРАВОСЛАВНОЈ ТЕОЛОГИЈИ Захваљујем се организатору на љубазном позиву да узмем учешћа у данашњем скупу а поводом врло значајног догађаја и врло значајне теме. Када се у јесен прошле године,

Διαβάστε περισσότερα

1. Функција интензитета отказа и век трајања система

1. Функција интензитета отказа и век трајања система f(t). Функција интензитета отказа и век трајања система На почетку коришћења неког система јављају се откази који као узрок имају почетне слабости или пропуштене дефекте у току производње и то су рани

Διαβάστε περισσότερα

Испитивања електричних и магнетских поља у околини трансформаторских станица 110/x kv

Испитивања електричних и магнетских поља у околини трансформаторских станица 110/x kv Стручни рад UDK:621.317.42:621.317.32:621.311.42 BIBLID: 0350-8528(2016),26 p.151-163 doi:10.5937/zeint26-12319 Испитивања електричних и магнетских поља у околини трансформаторских станица 110/x kv Маја

Διαβάστε περισσότερα

ГЛАСНИК СРПСКОГ ГЕОГРАФСKОГ ДРУШТВА BULLETIN OF THE SERBIAN GEOGRAPHICAL SOCIETY ГОДИНА СВЕСКА LXXXVII - Бр. 2 YEAR 2007 TOME LXXXVII - N о 2

ГЛАСНИК СРПСКОГ ГЕОГРАФСKОГ ДРУШТВА BULLETIN OF THE SERBIAN GEOGRAPHICAL SOCIETY ГОДИНА СВЕСКА LXXXVII - Бр. 2 YEAR 2007 TOME LXXXVII - N о 2 ГЛАСНИК СРПСКОГ ГЕОГРАФСKОГ ДРУШТВА BULLETIN OF THE SERBIAN GEOGRAPHICAL SOCIETY ГОДИНА 2007. СВЕСКА LXXXVII - Бр. 2 YEAR 2007 TOME LXXXVII - N о 2 Оригиналан научни рад UDC 911.2:551.58(497.11) ''2007''

Διαβάστε περισσότερα

ТРЕНДови ШУМСКЕ ПОВРШИНЕ И БРОЈА СТАНОВНИКА

ТРЕНДови ШУМСКЕ ПОВРШИНЕ И БРОЈА СТАНОВНИКА ГЛАСНИК ШУМАРСКОГ ФАКУЛТЕТА, БЕОГРАД, 2012, бр. 106, стр. 183-196 BIBLID: 0353-4537, (2012), 106, p 183-196 Ranković N. 2012. Trends of forest area and population and the impact of population on forest

Διαβάστε περισσότερα

Хомогена диференцијална једначина је она која може да се напише у облику: = t( x)

Хомогена диференцијална једначина је она која може да се напише у облику: = t( x) ДИФЕРЕНЦИЈАЛНЕ ЈЕДНАЧИНЕ Штa треба знати пре почетка решавања задатака? Врсте диференцијалних једначина. ДИФЕРЕНЦИЈАЛНА ЈЕДНАЧИНА КОЈА РАЗДВАЈА ПРОМЕНЉИВЕ Код ове методе поступак је следећи: раздвојити

Διαβάστε περισσότερα

Тест за I разред средње школе

Тест за I разред средње школе Министарство просветe и спортa Републике Србије Српско хемијско друштво Међуокружно такмичење из хемије 3. април 24. Тест за I разред средње школе Име и презиме Место и школа Разред Не отварајте добијени

Διαβάστε περισσότερα

Тест за II разред средње школе

Тест за II разред средње школе Министарство просветe и спортa Републике Србије Српско хемијско друштво Међуокружно такмичење из хемије 31.03.2007. Тест за II разред средње школе Име и презиме Место и школа Разред Не отварајте добијени

Διαβάστε περισσότερα

ЈЕДАН НЕМОГУЋИ ОСВРТ НА УРБОФИЛИЈУ, ДВАДЕСЕТ ПРОПАЛИХ ГОДИНА КАСНИЈЕ

ЈЕДАН НЕМОГУЋИ ОСВРТ НА УРБОФИЛИЈУ, ДВАДЕСЕТ ПРОПАЛИХ ГОДИНА КАСНИЈЕ АЛЕКСАНДАР ЈЕРКОВ ЈЕДАН НЕМОГУЋИ ОСВРТ НА УРБОФИЛИЈУ, ДВАДЕСЕТ ПРОПАЛИХ ГОДИНА КАСНИЈЕ Mожда је дошло време да се запише понека успомена, иако би се рекло да је прерано за сећања. Има нечег гротескног

Διαβάστε περισσότερα

ВИСОКА ТЕХНИЧКА ШКОЛА СТРУКОВНИХ СТУДИЈА У НИШУ

ВИСОКА ТЕХНИЧКА ШКОЛА СТРУКОВНИХ СТУДИЈА У НИШУ ВИСОКА ТЕХНИЧКА ШКОЛА СТРУКОВНИХ СТУДИЈА У НИШУ предмет: ОСНОВИ МЕХАНИКЕ студијски програм: ЗАШТИТА ЖИВОТНЕ СРЕДИНЕ И ПРОСТОРНО ПЛАНИРАЊЕ ПРЕДАВАЊЕ БРОЈ 2. Садржај предавања: Систем сучељних сила у равни

Διαβάστε περισσότερα

1. 2. МЕТОД РАЗЛИКОВАЊА СЛУЧАЈЕВА 1

1. 2. МЕТОД РАЗЛИКОВАЊА СЛУЧАЈЕВА 1 1. 2. МЕТОД РАЗЛИКОВАЊА СЛУЧАЈЕВА 1 Метод разликовања случајева је један од најексплоатисанијих метода за решавање математичких проблема. У теорији Диофантових једначина он није свемогућ, али је сигурно

Διαβάστε περισσότερα

ЗНАЧАЈ ФАКТОРА ПРОИЗВОДЊЕ У МЕРЕЊУ ПРОДУКТИВНОСТИ У ПОЉОПРИВРЕДИ (ТЕОРИЈСКИ АСПЕКТ)

ЗНАЧАЈ ФАКТОРА ПРОИЗВОДЊЕ У МЕРЕЊУ ПРОДУКТИВНОСТИ У ПОЉОПРИВРЕДИ (ТЕОРИЈСКИ АСПЕКТ) Оригинални научни рад Економика пољопривреде Број 1/2008. УДК: 631.153 ЗНАЧАЈ ФАКТОРА ПРОИЗВОДЊЕ У МЕРЕЊУ ПРОДУКТИВНОСТИ У ПОЉОПРИВРЕДИ (ТЕОРИЈСКИ АСПЕКТ) М. Дробац 1 Абстракт: Аутор у свом раду сагледава

Διαβάστε περισσότερα

26. фебруар године ТЕСТ ЗА 8. РАЗРЕД. Шифра ученика

26. фебруар године ТЕСТ ЗА 8. РАЗРЕД. Шифра ученика Република Србија Министарство просвете, науке и технолошког развоја ОПШТИНСКО ТАКМИЧЕЊЕ ИЗ ХЕМИЈЕ 26. фебруар 2017. године ТЕСТ ЗА 8. РАЗРЕД Шифра ученика (три слова и три броја) Тест има 20 задатака.

Διαβάστε περισσότερα

ГЛАСНИК СРПСКОГ ГЕОГРАФСKОГ ДРУШТВА BULLETIN OF THE SERBIAN GEOGRAPHICAL SOCIETY ГОДИНА СВЕСКА LXXXVI - Бр. 2 YEAR 2006 TOME LXXXVI - N о 2

ГЛАСНИК СРПСКОГ ГЕОГРАФСKОГ ДРУШТВА BULLETIN OF THE SERBIAN GEOGRAPHICAL SOCIETY ГОДИНА СВЕСКА LXXXVI - Бр. 2 YEAR 2006 TOME LXXXVI - N о 2 ГЛАСНИК СРПСКОГ ГЕОГРАФСKОГ ДРУШТВА BULLETIN OF THE SERBIAN GEOGRAPHICAL SOCIETY ГОДИНА 2006. СВЕСКА LXXXVI - Бр. 2 YEAR 2006 TOME LXXXVI - N о 2 Оригиналан научни рад UDC 911.2:551.4(497.11) СЛАВОЉУБ

Διαβάστε περισσότερα

ИСПИТИВАЊЕ ЕЛЕКТРИЧНИХ МАШИНА. 6. Мерење буке и вибрација ЕМ

ИСПИТИВАЊЕ ЕЛЕКТРИЧНИХ МАШИНА. 6. Мерење буке и вибрација ЕМ Електротехнички факултет Енергетски одсек Катедра за енергетске претвараче и погоне ИСПИТИВАЊЕ ЕЛЕКТРИЧНИХ МАШИНА 6. Мерење буке и вибрација ЕМ Предавач: доц. др Младен Терзић Бука је нежељени звук. Појам

Διαβάστε περισσότερα

Мониторинг квалитета ваздуха Града Новог Сада у години

Мониторинг квалитета ваздуха Града Новог Сада у години Мониторинг квалитета ваздуха Града Новог Сада у 2009. години МЕРНА МЕСТА ЗА УЗОРКОВАЊЕ ЈЕДНОЧАСОВНИХ УЗОРАКА АЗОТДИОКСИДA, УГЉЕНМОНОКСИДА И УГЉЕНДИОКСИДА А1. Поликлиника, Хајдук Вељкова 2, Нови Сад ГВИ

Διαβάστε περισσότερα

Дух полемике у филозофији Јован Бабић

Дух полемике у филозофији Јован Бабић Дух полемике у филозофији Јован Бабић У свом истинском смислу филозофија претпостаља једну посебну слободу мишљења, исконску слободу која подразумева да се ништа не подразумева нешто што истовремено изгледа

Διαβάστε περισσότερα

ГРАД НОВИ САД ГРАДСКА УПРАВА ЗА ЗАШТИТУ ЖИВОТНЕ СРЕДИНЕ ЕКОБИЛТЕН

ГРАД НОВИ САД ГРАДСКА УПРАВА ЗА ЗАШТИТУ ЖИВОТНЕ СРЕДИНЕ ЕКОБИЛТЕН ГРАД НОВИ САД ГРАДСКА УПРАВА ЗА ЗАШТИТУ ЖИВОТНЕ СРЕДИНЕ ЕКОБИЛТЕН II Међународни Дан Дунава у Новом Саду Еко тура Дунавом до Бегечке јаме...људи који долазе на Дунав не требају да бацају смеће, јер не

Διαβάστε περισσότερα

4. Зрачење у атмосфери и физиолошки процеси у биљкама (2)

4. Зрачење у атмосфери и физиолошки процеси у биљкама (2) 4.1 4. Зрачење у атмосфери и физиолошки процеси у биљкама (2) 4.1 Основни појмови o зрачењу 4.2 Начини преношења енергије у природи Провођење (кондукција) пренос топлоте кроз чврста тела Конвекција (мешање)

Διαβάστε περισσότερα

LIST GRADA BEOGRADA ПРОГРАМ. Година LIX Број новембар године Цена 265 динара

LIST GRADA BEOGRADA ПРОГРАМ. Година LIX Број новембар године Цена 265 динара ISSN 0350-4727 SLU@BENI LIST GRADA BEOGRADA Година LIX Број 72 30. новембар 2015. године Цена 265 динара Скупштина Града Београда, на седници одржаној 30. новембра 2015. године, на основу члана 68. акона

Διαβάστε περισσότερα

61. У правоуглом троуглу АВС на слици, унутрашњи угао код темена А је Угао

61. У правоуглом троуглу АВС на слици, унутрашњи угао код темена А је Угао ЗАДАЦИ ЗА САМОСТАЛНИ РАД Задаци за самостлни рад намењени су првенствено ученицима који се припремају за полагање завршног испита из математике на крају обавезног основног образовања. Задаци су одабрани

Διαβάστε περισσότερα

БИОФИЗИЧКИ АСПЕКТ ХОМЕОПАТИЈЕ

БИОФИЗИЧКИ АСПЕКТ ХОМЕОПАТИЈЕ УНИВЕРЗИТЕТ У НОВОМ САДУ ПРИРОДНО МАТЕМАТИЧКИ ФАКУЛТЕТ ДЕПАРТМАН ЗА ФИЗИКУ БИОФИЗИЧКИ АСПЕКТ ХОМЕОПАТИЈЕ - дипломски рад - Ментор: проф. др Јован Шетрајчић Кандидат: Таина Грујић Нови Сад, 01. Здравље

Διαβάστε περισσότερα

6. ЛИНЕАРНА ДИОФАНТОВА ЈЕДНАЧИНА ах + by = c

6. ЛИНЕАРНА ДИОФАНТОВА ЈЕДНАЧИНА ах + by = c 6. ЛИНЕАРНА ДИОФАНТОВА ЈЕДНАЧИНА ах + by = c Ако су а, b и с цели бројеви и аb 0, онда се линеарна једначина ах + bу = с, при чему су х и у цели бројеви, назива линеарна Диофантова једначина. Очигледно

Διαβάστε περισσότερα

ТАЧКЕ КОЈЕ ЕКСПЛОДИРАЈУ ПОГЛАВЉЕ 5 ДЕЉЕЊЕ ПОЧИЊЕМО

ТАЧКЕ КОЈЕ ЕКСПЛОДИРАЈУ ПОГЛАВЉЕ 5 ДЕЉЕЊЕ ПОЧИЊЕМО ТАЧКЕ КОЈЕ ЕКСПЛОДИРАЈУ ПОГЛАВЉЕ 5 ДЕЉЕЊЕ Сабирање, одузимање, множење. Сад је ред на дељење. Ево једног задатка с дељењем: израчунајте колико је. Наравно да постоји застрашујући начин да то урадите: Нацртајте

Διαβάστε περισσότερα

КАТЕДРА ЗА ЕНЕРГЕТСКЕ ПРЕТВАРАЧЕ И ПОГОНЕ ЛАБОРАТОРИЈА ЗА ЕНЕРГЕТСКЕ ПРЕТВАРАЧЕ ЕНЕРГЕТСКИ ПРЕТВАРАЧИ 1

КАТЕДРА ЗА ЕНЕРГЕТСКЕ ПРЕТВАРАЧЕ И ПОГОНЕ ЛАБОРАТОРИЈА ЗА ЕНЕРГЕТСКЕ ПРЕТВАРАЧЕ ЕНЕРГЕТСКИ ПРЕТВАРАЧИ 1 КАТЕДРА ЗА ЕНЕРГЕТСКЕ ПРЕТВАРАЧЕ И ПОГОНЕ ЛАБОРАТОРИЈА ЗА ЕНЕРГЕТСКЕ ПРЕТВАРАЧЕ ЕНЕРГЕТСКИ ПРЕТВАРАЧИ 1 Лабораторијска вежба број 1 МОНОФАЗНИ ФАЗНИ РЕГУЛАТОР СА ОТПОРНИМ И ОТПОРНО-ИНДУКТИВНИМ ОПТЕРЕЋЕЊЕМ

Διαβάστε περισσότερα

и атмосферски притисак

и атмосферски притисак II РАЗРЕД 5. ДРЖАВНО ТАКМИЧЕЊЕ ИЗ ФИЗИКЕ Друштво Физичара Србије Министарство просвете, науке и технолошког развоја Републике Србије ЗАДАЦИ бозонска категорија БЕОГРАД 3-4.04.03.. Машина за испуцавање

Διαβάστε περισσότερα

TEMA V ЉУДИ (НАЈЧЕШЋЕ) ЛАЖУ КАКО БИ ЗАШТИТИЛИ СОПСТВЕНУ РЕПУТАЦИЈУ

TEMA V ЉУДИ (НАЈЧЕШЋЕ) ЛАЖУ КАКО БИ ЗАШТИТИЛИ СОПСТВЕНУ РЕПУТАЦИЈУ TEMA V ЉУДИ (НАЈЧЕШЋЕ) ЛАЖУ КАКО БИ ЗАШТИТИЛИ СОПСТВЕНУ РЕПУТАЦИЈУ Станко Абаџић, Праг (2000) 75 76 ПРАВО НА ЛАГАЊЕ Ј е ли овај свет видео икада грану дебљу и тежу од стабла на коме лежи? Покушавате да

Διαβάστε περισσότερα

ЕКОНОМИЈА НОВА ВАВИЛОНСКА КУЛА

ЕКОНОМИЈА НОВА ВАВИЛОНСКА КУЛА Др Зоран Крстић, протојереј ЕКОНОМИЈА НОВА ВАВИЛОНСКА КУЛА Говорећи на прослави 180 годишњице Старе Милошеве цркве у Крагујевцу проф. др Радош Љушић 1 је говорио о двема нашим историјским заблудама, које

Διαβάστε περισσότερα

Приредиле: др Сања Филиповић др Александра Јоксимовић Флу, Наставник као истраживач

Приредиле: др Сања Филиповић др Александра Јоксимовић Флу, Наставник као истраживач Приредиле: др Сања Филиповић др Александра Јоксимовић Флу, 2015. 1 Наставник као истраживач 2 Циљ курса је развијање компетенција студената, будућих наставника да: истражују и унапређују сопствену праксу

Διαβάστε περισσότερα

УТИЦАЈ АМБИЈЕНТАЛНИХ УСЛОВА НА КОНЗУМИРАЊЕ ХРАНЕ И РАД МЛЕЧНЕ ЖЛЕЗДЕ КОД КРАВА

УТИЦАЈ АМБИЈЕНТАЛНИХ УСЛОВА НА КОНЗУМИРАЊЕ ХРАНЕ И РАД МЛЕЧНЕ ЖЛЕЗДЕ КОД КРАВА МЕГАТРЕНД УНИВЕРЗИТЕТ БЕОГРАД ФАКУЛТЕТ ЗА БИОФАРМИНГ БАЧКА ТОПОЛА мр НЕБОЈША ЗЛАТКОВИЋ УТИЦАЈ АМБИЈЕНТАЛНИХ УСЛОВА НА КОНЗУМИРАЊЕ ХРАНЕ И РАД МЛЕЧНЕ ЖЛЕЗДЕ КОД КРАВА -ДОКТОРСКА ДИСЕРТАЦИЈА- Бачка Топола,

Διαβάστε περισσότερα

Тест за I разред средње школе

Тест за I разред средње школе Министарство просветe и спортa Републике Србије Српско хемијско друштво Међуокружно такмичење из хемије 31.03.2007. Тест за I разред средње школе Име и презиме Место и школа Разред Не отварајте добијени

Διαβάστε περισσότερα

8. ФИЗИКА АТОМСКОГ ЈЕЗГРА. Увод

8. ФИЗИКА АТОМСКОГ ЈЕЗГРА. Увод 8. ФИЗИКА АТОМСКОГ ЈЕЗГРА Увод До сада смо видели да је све што постоји сачињено од свега мање од сто различивих супстанци, које називамо хемијским елементима. Видели смо такође да је свака од тих малобројних

Διαβάστε περισσότερα

Проф. д-р Ѓорѓи Тромбев ГРАДЕЖНА ФИЗИКА. Влажен воздух 3/22/2014

Проф. д-р Ѓорѓи Тромбев ГРАДЕЖНА ФИЗИКА. Влажен воздух 3/22/2014 Проф. д-р Ѓорѓи Тромбев ГРАДЕЖНА ФИЗИКА Влажен воздух 1 1 Влажен воздух Влажен воздух смеша од сув воздух и водена пареа Водената пареа во влажниот воздух е претежно во прегреана состојба идеален гас.

Διαβάστε περισσότερα