ЗУПЧАСТИ ПРЕНОСНИЦИ СНАГЕ
|
|
- Αμύντας Πυλαρινός
- 6 χρόνια πριν
- Προβολές:
Transcript
1 ЗУПЧАСТИ ПРЕНОСНИЦИ СНАГЕ Зупчасти преносници снаге су непосредни принудни преносници који врше пренос и трансформацију снаге од погонске до радне машине посредством зупчастих парова. Према облику кинематских површина извршена је најопштија подела зупчастих парова на: цилиндричне, конусне и хиперболидне. Зупчасти парови цилиндрични конусни хиперболоидн и ω 1 Σ=0 Σ r w O 1 ω rw a O ω а) 0<Σ<π/ u=1 δ 1 =δ ω δ δ 1 ω 1 б) δ 1 ω 1 в) δ Σ Облици кинематских површина зупчастих парова Цилиндрични зупчасти парови имају кинематске површине у облику цилиндра, а осе обртања су паралелне. Конусни зупчасти парови имају кинематске површине у облику конуса. Осе обртања се секу, па је осно растојање а=0. Хиперболоидни зупчасти парови имају кинематске површине у облику једнограних хиперболида. Средина (грла) хиперболида налази се на месту најкраћег (нормалног) растојања, оса обртања. Зупчасти пар се састоји од два спрегнута зупчаника, великог и малог, који су постављени међусобно тако да зупци једног зупчаника улазе у међупростор међузупце другог зупчаника. Зупчаник је точак на чијем ободу су формирани и равномерно распоређени зупци истог облика и величине. Зупчасти пар са косим зупцима 1
2 Добре и лоше карактеристике зупчастих парова ДОБРЕ ЛОШЕ - велика поузданост - компактна конструкција - велика тачност израде - генератори буке и вибрација - пренос великих снага Tezina/Snaga Тежина kg/ 1kW преносника снаге kg/1 kw ,8 0, zupcasti parovi lancani parovi remeni parovi frikcioni parovi Prenosnik Домен примене зупчастих парова Велике брзине авиони хемијска индустрија Средње снаге аутомобили Велике снаге багери бродови млинови Прецизна механика Цилиндрични зупчасти парови Цилиндрични зупчасти парови зависно од величине осног угла Σ могу бити: спољашњи, унутрашњи и равни. Спољашњи цилиндрични пар; спрегнути зупчаници имају различите смерове обртања, а осни угао је Σ=0. Унутрашњи цилиндрични пар; спрегнути зупчаници имају исти смер обртања, а осни угао је Σ=180 о.
3 Раван цилиндрични пар служи за трансформацију кружног кретања у праволинијско или праволинијског кретања у кружно. Површине које остварују кретање без клизања су кинематски цилиндар и кинематска раван. Цилиндрични зупчасти парови спољашњи унутрашњи равни ω 1 Σ=0 ω 1 a r w1 O 1 r w1 O 1 r w O ω 1 V ω ω r w a r w O 1 Σ=π O a) ) ) Подела цилиндричних зупчастих парова Основни делови и величине цилиндричних зупчаника Зупци су делови зупчаника помоћу којих се непосредно преноси кретање и оптерећење са једног зупчаника на други. Они су по висини ограничени теменом површином, а по дужини су ораничени чеоним површинама: предњом и задњом. Основне величине и делови цилиндричног зупчаника са спољашњим озубљењем Међузубље је простор формиран између два суседна зупца зупчаника. Оно је по дубини ограничено подножном површином зупчаника. Бок зупца је површина зубца која се налази између темене и подножне површине. Посматрано у односу на предњу чеону површину, разликује се леви и десни бок зупца. Подеона површина (цилиндар) је замишљена површина која се налази између темене и подножне површине. Она дели зубац на два дела: главу зупца и ногу зупца. Глава зупца је део зупца између подеоне и темене површине. 3
4 Нога зупца је део зупца између подеоне и подножне површине. Прелазни део бока зупца је део бока ноге зупца који спаја бок зупца са подножном површином. Број зубаца зупчаника (z) је збир зубаца који је обухваћен подеоном површином. Ако подеона површина није затворене (подеона раван), број зубаца је бесконачно велики. Ширина зупчаника () је најкраће растојање између предње и задње чеоне површине. Корак зубаца зупчаника (p) је лучно растојање између истоимених профила (леви-леви или десни-десни) два суседна зупца, мерено на подеоном кругу. Он обухвата једну дебљину зупца и једну ширину међузубља. Бочна линија зупца је линија пресека бока зупца и подеоне површине. На основу положаја бочне линије зупца у односу на осу обртања зупчаника цилиндрични зупчаници се деле на зупчанике са: правим, косим и стреластим зупцима. Положај бочне линије зупца у односу на осу обртања зупчаника одређен је углом нагиба бочне линије зупца β. Код цилиндричних зупчаника са правим зупцима бочне линије зупца су паралелне оси обртања зупчаника (β=0). Услед тога профили зубаца у чеоној равни, равни управној на осу обртања зупчаника и профили зубаца у нормалној равни, равни нормалној на бочну линију зупца, су подударни: β = 0; p = p n. Бочна линија зупца цилиндричних зупчаника са косим зупцима у односу на бочну линију зупца цилиндричних зупчаника са правим зубпцима ''је нагнута'' за тзв. угао нагиба бочне линије зупца (0<β 45 о ). Услед тога геометријске карактеристике профила зубаца у чеоној и нормалној равни се не подударају. Између њих постоји функционална зависност: β > 0 : p = p n cos β Профили зубаца цилиндричних зупчаника Основне геометријске величине зубаца и зупчаника, меродавне за приказивање цртежа зупчаника на техничкој документацији и за одређивање кинематских величина зупчастог пара, дефинишу се у чеоној равни, равни управној на осу обртања зупчаника. 4
5 У чеоној равни пресека одређују се пречници зупчаника: теменог (d a ), подножног (d f ) и подеоног круга (d), затим висина, корак и модул зубаца зупчаника, као и кинематске влеичине зупчастог пара: осно растојање и степен спрезања, бочни и темени зазори. Основне геометријске величине цилиндричног зупчаника у чеоној равни Висина зупца (h) је радијално растојање између теменог и подножног круга. Она се састоји од висине главе зупца (h a ) и висине ноге зупца (h f ). при томе мора бити задовољен услов: h f > h a h = h a + h f Пречник подеоног круга Обим поденог круга може се написати у следећем облику d π = z p Из ове једнакости следи израз за пречник подеоног круга спрегнутих зупчаника, малог и великог: d p = d = m z π 1 z1 = m z1 где су: p корак зупчаника (у чеоној равни); p m = - модул зупчаника (у чеоној равни); π z 1 и z број зубаца малог и великог зупчаника (спрегнутог зупчастог пара). Модул је основни показатељ величине профила и међузубља зубаца зупчаника. Из економских разлога, да би се смањио број алата и прибора за израду и контролу озубљења, вредности модула у нормалној равни су стандардизоване. Вредности стандардног модула (m n ) разврстане су у три степена приоритета (I, II и III). Првенствено се користе модули из I степена приоритета. Утицај модула на величину профила зупца Код цилиндричних зупчаника са косим зупцима постоје два модула и два корака. Модул и корак у чеоном пресеку, управном на осу обртања зупчаника (m и p) и модул и корак у нормалном пресеку, управном на бочну линију зупца (m n и p n ). Нормални пресек је у облику елипсе, а чеони пресек има облик круга. 5
6 p = mπ p n = m n π Геометрија профила зубаца у чеоном и нормалном пресеку На основу функционалне зависности између корака зупчаника у чеоној и нормалној равни p n p = следи зависност између модула у чеоној равни и стандардног модула модула у cos β m нормалној равни m = n. cos β Облици профила зубаца зупчаника Профили зубаца спрегнутих зупчаника могу имати различите облике. У том случају, за израду зубаца спрегнутих зупчаника потребно је обезбедити два различита алата. Са економског аспекта ово је веома неповољно. Зато изабрани облик профила зубаца спрегнутих зупчаника треба да омогући: - унификацију алата за израду зубаца спрегнутих зупчаника - добијање што једноставнијег алата за израду зубаца - једноставну контролу облика и димензија зубаца - да исправан рад, спрезање спрегнутих зупчаника не буде осетљиво на промену осног растојања. Геометријска крива која испуњава све ове захтеве јесте еволвента круга. Поред ове криве, за облик профила зубаца користи се циклоида и кружни лук (Новиков профили зубаца). ОБЛИЦИ ПРОФИЛА ЗУБАЦА еволвентни циклоидни лучни Облици профила спрегнутих зубаца 6
7 Еволвента круга је крива линија коју описује свака тачка тангенте на круг, при њеном котрљању по кругу без клизања. Круг по коме се тангента котрља без клизања назива се основни круг, пречника d. Основне геометријске величине еволвенте Тангента основног круга истовремено је и нормала на еволвенту. У правцу нормале, оптерећење зупчастог пара делује, напада, профиле зубаца. Сагласно овоме, иста се назива нападна линија еволвенте. Правац нападне линије еволвенте одређен је нападним углом еволвенте. Нападни угао еволвенте у некој тачки на круг пречника d је угао ( α ) између нападне линије еволвенте и тангенте на посматрани круг. Овај угао се може одредити на основу израза: d cos α = d Нападни угао еволвенте на подеоном кругу (α): d cos α = d = d cosα p = p cosα d где је p корак на основном кругу. Нападни угао еволвенте на основном кругу: α =0º Еволвентни угао (θ ) је угао између вектора положаја почетне тачке еволвенте на основном кругу пречника d и вектора положаја посматране тачке и на кругу пречника d. Из услова котрљања тангенте по основном кругу без клизања следи једнакост: На основу ове једнакости следи израз за оређивање еволвентног угла: θ = inv α = tgα α AB = EB Еволвентни угао θ представља еволвентну функцију нападног угла еволвенте α, и означава се са invα. Израда зупчаника Зупчаници нису стандардни елементи као лежаји и вијци, па се не могу набавити купити на тржишту као готови производи. Свакој изради зупчаника претходи израда техничке и технолошке документације. 7
8 ИЗРАДА ЗУПЧАНИКА ЛИВЕЊЕ РЕЗАЊЕ ДЕФОРМАЦИЈА Поступци израде зубаца зупчаника Еволвента се може добити као обвојница низа узастопних положаја тангената управних на нормале еволвенте (тангента на основни круг). Ако се ове тангенте искористе за сечиво алата, онда се, уз додатно кретање у правцу бочне линије зупца, овим алатом могу формирати бокови зубаца у облику еволвенте. Дакле, алат за израду еволвентног озубљења може бити израђен у облику зупчасте летве. Зупчаста летва представља зупчаник бескрајно великог пречника подеоног круга. Алат основна зупчаста летва Профил алата основна зупчаста летва Зупчаници израђени алатом у облику зупчасте летве, могу се исправно спрезати, без обзира на број зубаца. Ова чињеница и једноставни облик сечива-права линија, допринели су да се зупчаста летва усвоји као основни алат за израду еволвентног озубљења. Профил основне зупчасте летве дефинисан је стандардним профилом. Облик и димензије стандардног прифила су строго прописани стандардизовани. 8
9 p m π - корак стандардног профила n = n m n - стандардни модул o α n 0 - угао стандардног профила cn m n - висина задњег дела стандардног профила ( c n = 0,1K 0,3) Важна карактеристика стандардног профила је линија на којој је дебљина зупца једнака ширини међузубља. Ова линија је позната као средња линија стандардног профила, линија S-S. Код поступка израде зубаца релативним кретањем алата основне зупчасте летве у односу на будући зупчаник, замишљене кинематске површине које се котрљају без клизања су подеони цилиндар и подеона раван, односно подеони круг и подеона права. Положај полуфабриката будућег зупчаника у односу на алат основну зупчасту летву одређен је растојањем између подеоне линије и средње линије стандардног профила. Ово растојање назива се померање профила основне зупчасте летве. Величина овог растојања изражава се производом ( x m), где је х коефицијент померања профила основне зупчасте летве. Спрезање зупчаника и алата основне зупчасте летве Када се подеони круг котрља без клизања по средњој линији стандардног профила, растојање између средње линије стандардног профила и подеоне праве једнака је нули. У овом спедијалном случају положај алата у односу на подеону праву одређен је без померања профила основне зупчасте летве. Овако израђени зупчаници називају се зупчаници без померања профила (х=0). Када се подеони круг котрља без клизања по подеоној линији, положај профила алата у односу на подеону праву одређен је померањем профила основне зупчасте летве. При томе, ово померање може бити позитивно и негативно. Позитивно померање (х>0) настаје када се алат удаљава од зупчаника, посматрано у односу на нулти положај (х=0). Негативно померање (х<0) настаје када се алат приближава зупчанику, посматрано у односу на нулти положај (х=0). Зупчаници израђени са (х>0) називају се зупчаници са позитивним померањем профила, односно зупчаници са негативним померањем профила када је (х<0). Мали број зубаца у комбинацији са позитивним померањем профила (на пример z=14 и х=+0,6) даје шиљасте зупце, зупце мале темене површине и велике дебљине у подножју зупца. Негативно померање профила у комбинацији са малим бројем зубаца (на пример z=0 и х=-0,3), даје подсечене зупце, зупце мале дебљине у подножју и велике темене површине. Генерално 9
10 посматрано, утицај померања профила основне зупчасте летве на облик профила зубаца зупчаника опада са повећањем броја зубаца. Његов утицај је занемариво мали за број зубаца z 100. Kоефицијент померања профила x -0,6-0,3 0 +0,3 +0, Б Р О Ј З У Б А Ц А z ГЕОМЕТРИЈСКЕ И ВЕЛИЧИНЕ ЦИЛИНДРИЧНИХ ЗУПЧАНИКА СА ПРАВИМ ЗУПЦИМА Пречници подножних кругова Праволинијски део алата формира корисни део бока зубца, део бока зупца који има еволвентни облик. Прелазни део алата обикује подножни део бока зупца и поднажну површину зупца-део међузубља. Посматрањем спрезања алата и зупчаника може се успоставити функционална зависност имеђу пречника подножног круга зупчаника и геометрије алата и коефицијента померања профила алата. где је: c = 0,1...0,3 d f d f 1 = d1 + mx1 m( c + 1) = d + mx m( c + 1) 10
11 Лучна дебљина зупца: Лучна дебљина зупца на подеоном кругу одговара лучној ширини међузубља зубаца основне зупчасте летве (види слику спрезања зупчаника и алата основне зупчасте летве): π s = m + α tgα Лучна дебљина зупца се мења по висини зупца. На неком кругу пречника d, ако се може одредити на основу следеће једнакости одавде следи: s s inv α + = invα + d d s s = d + inv α invα d Лучна дебљина зупца на основном кругу ( d = d и α α = 0) Лучна дебљина зупца на теменом кругу: s s s = d + invα d = s = d a + invα invα a 0, d a m 11
12 Мера преко зубаца Променљиве вредности корака, дебљине зубаца и ширине међузубља по висини зупца отежавају контролу озубљења при његовој изради. Геометријска величина, чијом контролом се обезбеђује гарантује исправно спрезање зупчаника са спољашњим озубљењем, је мера преко зубаца. Мером преко зубаца мери се дужина нормале на бокове зубаца, која истовремено тангира основни круг зупчаника. Kод цилиндричних зупчаника са косим зупцима то је и дужина AP = W, a код β = 0, то би била дужина AD. цилиндричних зупчаника са правим зупцима ( ) Из троугла ADP следи да је: W = AD cos β Мера преко зубаца цилиндричних зупчаника са косим зупцима Мера преко зубаца представља најкраће нормално растојање између разноимених бокова обухватаног броја зубаца, мерни број зубаца Z w. Састоји се од (Z w -1) основних корака и једне лучне дебљине зупца на основном кругу: W W = AD cos β = ( z 1) p + s w [ π ( zw 0,5) + zinvα xtgα ] cos β = mcos α + D Мера преко зубаца цилиндричних зупчаника са правим зупцима А 1
13 Мерни обухватни број зубаца где је: z tgα x xtgα z = invα + 0,5 ; w π cos w β π z tg x = x x z α + z tg cos α α за x = 0 α + tgα tg z w = z π Мерни број зубаца се заокружује на ближи цео број. β + 0,5 Мерење мере преко зубаца код цилиндричних зупчаника са косим зупцима могуће је ако је испуњен услов где је - ширина зупчаника > W sin β Мера преко зубаца, осим контроле геометрије при изади зубаца може послужити и за одређивање (модула и коефицијента померања профила) зубаца зупчаника који немају пратећу техничку документацију. Разлика мера преко зубаца измерене преко Z W и преко Z W ±1 зубаца, представља величину основног корака. На основу познате зависности између основног и подеоног корака и добијене разлике измерених мера преко зубаца, може се одредити модул зупчаника: где је: W = p = W zw W zw±1 m W = π cosα 13
КИНЕМАТСКЕ ВЕЛИЧИНЕ ЦИЛИНДРИЧНИХ ЗУПЧАСТИХ ПАРОВА
Машински факултет Универзитета у Београду/ Машински елементи / Предавање 3 КИНЕМАТСКЕ ВЕЛИЧИНЕ ЦИЛИНДРИЧНИХ ЗУПЧАСТИХ ПАРОВА Кинематским величинама дефинише се зупчасти пар. Оне се одређују на основу геометријских
Διαβάστε περισσότεραМашински факултет Универзитета у Београду/ Машински елементи 2/ Предавање 6
Машински факултет Универзитета у Београду/ Машински елементи / Предавање 6 КОНУСНИ ЗУПЧАСТИ ПАРОВИ Основне карактеристике и подела Конусни зупчасти парови користе се за пренос и трансформацију снаге од
Διαβάστε περισσότεραПУЖНИ ПАРОВИ Основне карактеристике и подела
Машински факултет Универзитета у Београду/ Машински елементи / Предавање 7 ПУЖНИ ПАРОВИ Основне карактеристике и подела Пужни парови су хиперболоидни зупчасти парови чије се осе мимоилазе под углом од
Διαβάστε περισσότεραОБЛАСТИ: 1) Тачка 2) Права 3) Криве другог реда
ОБЛАСТИ: ) Тачка ) Права Jov@soft - Март 0. ) Тачка Тачка је дефинисана (одређена) у Декартовом координатном систему са своје две коодринате. Примери: М(5, ) или М(-, 7) или М(,; -5) Jov@soft - Март 0.
Διαβάστε περισσότεραналазе се у диелектрику, релативне диелектричне константе ε r = 2, на међусобном растојању 2 a ( a =1cm
1 Два тачкаста наелектрисања 1 400 p и 100p налазе се у диелектрику релативне диелектричне константе ε на међусобном растојању ( 1cm ) као на слици 1 Одредити силу на наелектрисање 3 100p када се оно нађе:
Διαβάστε περισσότερα1.2. Сличност троуглова
математик за VIII разред основне школе.2. Сличност троуглова Учили смо и дефиницију подударности два троугла, као и четири правила (теореме) о подударности троуглова. На сличан начин наводимо (без доказа)
Διαβάστε περισσότερα6.5 Површина круга и његових делова
7. Тетива је једнака полупречнику круга. Израчунај дужину мањег одговарајућег лука ако је полупречник 2,5 сm. 8. Географска ширина Београда је α = 44 47'57", а полупречник Земље 6 370 km. Израчунај удаљеност
Διαβάστε περισσότεραРотационо симетрична деформација средње површи ротационе љуске
Ротационо симетрична деформација средње површи ротационе љуске слика. У свакој тачки посматране средње површи, у општем случају, постоје два компонентална померања: v - померање у правцу тангенте на меридијалну
Διαβάστε περισσότεραМАШИНСКИ ЕЛЕМЕНТИ II
Машински факултет Универзитета у Београду/ Машински елементи / Предавање МАШИНСКИ ЕЛЕМЕНТИ II Механички преносници снаге Механички преносници снаге (ПС) представљају машинску групу која у машинском систему
Διαβάστε περισσότεραТеорија електричних кола
др Милка Потребић, ванредни професор, Теорија електричних кола, вежбе, Универзитет у Београду Електротехнички факултет, 7. Теорија електричних кола i i i Милка Потребић др Милка Потребић, ванредни професор,
Διαβάστε περισσότεραг) страница aa и пречник 2RR описаног круга правилног шестоугла јесте рац. бр. јесу самерљиве
в) дијагонала dd и страница aa квадрата dd = aa aa dd = aa aa = није рац. бр. нису самерљиве г) страница aa и пречник RR описаног круга правилног шестоугла RR = aa aa RR = aa aa = 1 јесте рац. бр. јесу
Διαβάστε περισσότερα6.2. Симетрала дужи. Примена
6.2. Симетрала дужи. Примена Дата је дуж АВ (слика 22). Тачка О је средиште дужи АВ, а права је нормална на праву АВ(p) и садржи тачку О. p Слика 22. Права назива се симетрала дужи. Симетрала дужи је права
Διαβάστε περισσότεραпредмет МЕХАНИКА 1 Студијски програми ИНДУСТРИЈСКО ИНЖЕЊЕРСТВО ДРУМСКИ САОБРАЋАЈ II ПРЕДАВАЊЕ УСЛОВИ РАВНОТЕЖЕ СИСТЕМА СУЧЕЉНИХ СИЛА
Висока техничка школа струковних студија у Нишу предмет МЕХАНИКА 1 Студијски програми ИНДУСТРИЈСКО ИНЖЕЊЕРСТВО ДРУМСКИ САОБРАЋАЈ II ПРЕДАВАЊЕ УСЛОВИ РАВНОТЕЖЕ СИСТЕМА СУЧЕЉНИХ СИЛА Садржај предавања: Систем
Διαβάστε περισσότεραКРУГ. У свом делу Мерење круга, Архимед је први у историји математике одрeдио приближну вред ност броја π а тиме и дужину кружнице.
КРУГ У свом делу Мерење круга, Архимед је први у историји математике одрeдио приближну вред ност броја π а тиме и дужину кружнице. Архимед (287-212 г.п.н.е.) 6.1. Централни и периферијски угао круга Круг
Διαβάστε περισσότερα10.3. Запремина праве купе
0. Развијени омотач купе је исечак чији је централни угао 60, а тетива која одговара том углу је t. Изрази површину омотача те купе у функцији од t. 0.. Запремина праве купе. Израчунај запремину ваљка
Διαβάστε περισσότεραЧВРСТОЋА ЦИЛИНДРИЧНИХ ЗУПЧАСТИХ ПАРОВА
Машински факултет Универзитета у Београду/ Машински елементи / Предавање 4 ЧВРСТОЋА ЦИЛИНДРИЧНИХ ЗУПЧАСТИХ ПАРОВА Оптерећење зупца: номинално и меродавно Радна оптерећења, која су резултат функције машинског
Διαβάστε περισσότεραТРАПЕЗ РЕГИОНАЛНИ ЦЕНТАР ИЗ ПРИРОДНИХ И ТЕХНИЧКИХ НАУКА У ВРАЊУ. Аутор :Петар Спасић, ученик 8. разреда ОШ 8. Октобар, Власотинце
РЕГИОНАЛНИ ЦЕНТАР ИЗ ПРИРОДНИХ И ТЕХНИЧКИХ НАУКА У ВРАЊУ ТРАПЕЗ Аутор :Петар Спасић, ученик 8. разреда ОШ 8. Октобар, Власотинце Ментор :Криста Ђокић, наставник математике Власотинце, 2011. године Трапез
Διαβάστε περισσότεραЦилиндрични eвoлвeнтни зупчaници сa прaвим зупцимa
Цилиндрични eвoлвeнтни зупчaници сa прaвим зупцимa Oснoвнa oдликa цилиндричних eвoлвeнтних зупчaникa сa прaвим зупцимa je дa имajу прaвe зупцe, тj. дa je бoчнa линиja зупцa пaрaлeлнa сa oсoм зупчaникa.
Διαβάστε περισσότεραПоложај сваке тачке кружне плоче је одређен са поларним координатама r и ϕ.
VI Савијање кружних плоча Положај сваке тачке кружне плоче је одређен са поларним координатама и ϕ слика 61 Диференцијална једначина савијања кружне плоче је: ( ϕ) 1 1 w 1 w 1 w Z, + + + + ϕ ϕ K Пресечне
Διαβάστε περισσότεραb) Израз за угиб дате плоче, ако се користи само први члан реда усвојеног решења, је:
Пример 1. III Савијање правоугаоних плоча За правоугаону плочу, приказану на слици, одредити: a) израз за угиб, b) вредност угиба и пресечних сила у тачки 1 ако се користи само први члан реда усвојеног
Διαβάστε περισσότεραI Тачка 1. Растојање две тачке: 2. Средина дужи y ( ) ( ) 2. II Права 1. Једначина прамена правих 2. Једначина праве кроз две тачке ( )
Шт треба знати пре почетка решавања задатака? АНАЛИТИЧКА ГЕОМЕТРИЈА У РАВНИ I Тачка. Растојање две тачке:. Средина дужи + ( ) ( ) + S + S и. Деоба дужи у односу λ: 4. Површина троугла + λ + λ C + λ и P
Διαβάστε περισσότεραРАЗАРАЊА ПОДНОЖЈА И БОКОВА ЗУБАЦА
Машински факултет Универзитета у Београду/ Машински елементи / Предавање 5 РАЗАРАЊА ПОДНОЖЈА И БОКОВА ЗУБАЦА Носивост зупчастих преносника ограничена је запреминским и површинским разарањем зубаца. Запреминско
Διαβάστε περισσότεραРЕШЕЊА ЗАДАТАКА - IV РАЗЕД 1. Мањи број: : x,
РЕШЕЊА ЗАДАТАКА - IV РАЗЕД 1. Мањи број: : x, Већи број: 1 : 4x + 1, (4 бода) Њихов збир: 1 : 5x + 1, Збир умањен за остатак: : 5x = 55, 55 : 5 = 11; 11 4 = ; + 1 = 45; : x = 11. Дакле, први број је 45
Διαβάστε περισσότερα3.1. Однос тачке и праве, тачке и равни. Одређеност праве и равни
ТАЧКА. ПРАВА. РАВАН Талес из Милета (624 548. пре н. е.) Еуклид (330 275. пре н. е.) Хилберт Давид (1862 1943) 3.1. Однос тачке и праве, тачке и равни. Одређеност праве и равни Настанак геометрије повезује
Διαβάστε περισσότεραПОВРШИНа ЧЕТВОРОУГЛОВА И ТРОУГЛОВА
ПОВРШИНа ЧЕТВОРОУГЛОВА И ТРОУГЛОВА 1. Допуни шта недостаје: а) 5m = dm = cm = mm; б) 6dm = m = cm = mm; в) 7cm = m = dm = mm. ПОЈАМ ПОВРШИНЕ. Допуни шта недостаје: а) 10m = dm = cm = mm ; б) 500dm = a
Διαβάστε περισσότεραПрви корак у дефинисању случајне променљиве је. дефинисање и исписивање свих могућих eлементарних догађаја.
СЛУЧАЈНА ПРОМЕНЉИВА Једнодимензионална случајна променљива X је пресликавање у коме се сваки елементарни догађај из простора елементарних догађаја S пресликава у вредност са бројне праве Први корак у дефинисању
Διαβάστε περισσότεραСИСТЕМ ЛИНЕАРНИХ ЈЕДНАЧИНА С ДВЕ НЕПОЗНАТЕ
СИСТЕМ ЛИНЕАРНИХ ЈЕДНАЧИНА С ДВЕ НЕПОЗНАТЕ 8.. Линеарна једначина с две непознате Упознали смо појам линеарног израза са једном непознатом. Изрази x + 4; (x 4) + 5; x; су линеарни изрази. Слично, линеарни
Διαβάστε περισσότερα7. ЈЕДНОСТАВНИЈЕ КВАДРАТНЕ ДИОФАНТОВE ЈЕДНАЧИНЕ
7. ЈЕДНОСТАВНИЈЕ КВАДРАТНЕ ДИОФАНТОВE ЈЕДНАЧИНЕ 7.1. ДИОФАНТОВА ЈЕДНАЧИНА ху = n (n N) Диофантова једначина ху = n (n N) има увек решења у скупу природних (а и целих) бројева и њено решавање није проблем,
Διαβάστε περισσότερα4.4. Паралелне праве, сечица. Углови које оне одређују. Углови са паралелним крацима
50. Нацртај било које унакрсне углове. Преношењем утврди однос унакрсних углова. Какво тврђење из тога следи? 51. Нацртај угао чија је мера 60, а затим нацртај њему унакрсни угао. Колика је мера тог угла?
Διαβάστε περισσότερα7.3. Површина правилне пирамиде. Површина правилне четворостране пирамиде
математик за VIII разред основне школе 4. Прво наћи дужину апотеме. Како је = 17 cm то је тражена површина P = 18+ 4^cm = ^4+ cm. 14. Основа четворостране пирамиде је ромб чије су дијагонале d 1 = 16 cm,
Διαβάστε περισσότεραАНАЛИТИЧКА ГЕОМЕТРИЈА. - удаљеност између двије тачке. 1 x2
АНАЛИТИЧКА ГЕОМЕТРИЈА d AB x x y - удаљеност између двије тачке y x x x y s, y y s - координате средишта дужи x x y x, y y - подјела дужи у заданом односу x x x y y y xt, yt - координате тежишта троугла
Διαβάστε περισσότεραTAЧКАСТА НАЕЛЕКТРИСАЊА
TЧКАСТА НАЕЛЕКТРИСАЊА Два тачкаста наелектрисања оптерећена количинама електрицитета и налазе се у вакууму као што је приказано на слици Одредити: а) Вектор јачине електростатичког поља у тачки А; б) Електрични
Διαβάστε περισσότερα4. Троугао. (II део) 4.1. Појам подударности. Основна правила подударности троуглова
4 Троугао (II део) Хилберт Давид, немачки математичар и логичар Велики углед у свету Хилберту је донело дело Основи геометрије (1899), у коме излаже еуклидску геометрију на аксиоматски начин Хилберт Давид
Διαβάστε περισσότεραРЕШЕНИ ЗАДАЦИ СА РАНИЈЕ ОДРЖАНИХ КЛАСИФИКАЦИОНИХ ИСПИТА
РЕШЕНИ ЗАДАЦИ СА РАНИЈЕ ОДРЖАНИХ КЛАСИФИКАЦИОНИХ ИСПИТА 006. Задатак. Одредити вредност израза: а) : за, и 69 0, ; б) 9 а) Како је за 0 и 0 дати израз идентички једнак изразу,, : : то је за дате вредности,
Διαβάστε περισσότεραПримена првог извода функције
Примена првог извода функције 1. Одреди дужине страница два квадрата тако да њихов збир буде 14 а збир површина тих квадрата минималан. Ре: x + y = 14, P(x, y) = x + y, P(x) = x + 14 x, P (x) = 4x 8 Први
Διαβάστε περισσότεραВИСОКА ТЕХНИЧКА ШКОЛА СТРУКОВНИХ СТУДИЈА У НИШУ
ВИСОКА ТЕХНИЧКА ШКОЛА СТРУКОВНИХ СТУДИЈА У НИШУ предмет: ОСНОВИ МЕХАНИКЕ студијски програм: ЗАШТИТА ЖИВОТНЕ СРЕДИНЕ И ПРОСТОРНО ПЛАНИРАЊЕ ПРЕДАВАЊЕ БРОЈ 2. Садржај предавања: Систем сучељних сила у равни
Διαβάστε περισσότεραТАНГЕНТА. *Кружница дели раван на две области, једну, спољашњу која је неограничена и унутрашњу која је ограничена(кружницом).
СЕЧИЦА(СЕКАНТА) ЦЕНТАР ПОЛУПРЕЧНИК ТАНГЕНТА *КРУЖНИЦА ЈЕ затворена крива линија која има особину да су све њене тачке једнако удаљене од једне сталне тачке која се зове ЦЕНТАР КРУЖНИЦЕ. *Дуж(OA=r) која
Διαβάστε περισσότεραПисмени испит из Теорије површинских носача. 1. За континуалну плочу приказану на слици одредити угиб и моменте савијања у означеним тачкама.
Београд, 24. јануар 2012. 1. За континуалну плочу приказану на слици одредити угиб и моменте савијања у означеним тачкама. dpl = 0.2 m P= 30 kn/m Линијско оптерећење се мења по синусном закону: 2. За плочу
Διαβάστε περισσότεραПредмет: Задатак 4: Слика 1.0
Лист/листова: 1/1 Задатак 4: Задатак 4.1.1. Слика 1.0 x 1 = x 0 + x x = v x t v x = v cos θ y 1 = y 0 + y y = v y t v y = v sin θ θ 1 = θ 0 + θ θ = ω t θ 1 = θ 0 + ω t x 1 = x 0 + v cos θ t y 1 = y 0 +
Διαβάστε περισσότεραТРОУГАО. права p садржи теме C и сече страницу. . Одредити највећи угао троугла ако је ABC
ТРОУГАО 1. У троуглу АВС израчунати оштар угао између: а)симетрале углова код А и В ако је угао код А 84 а код С 43 б)симетрале углова код А и В ако је угао код С 40 в)између симетрале угла код А и висине
Διαβάστε περισσότεραСлика 1. Слика 1.2 Слика 1.1
За случај трожичног вода приказаног на слици одредити: а Вектор магнетне индукције у тачкама А ( и ( б Вектор подужне силе на проводник са струјом Систем се налази у вакууму Познато је: Слика Слика Слика
Διαβάστε περισσότεραКОМПЛЕКСНИ БРОЈЕВИ. Формуле: 1. Написати комплексне бројеве у тригонометријском облику. II. z i. II. z
КОМПЛЕКСНИ БРОЈЕВИ z ib, Re( z), b Im( z), z ib b b z r b,( ) : cos,si, tg z r(cos i si ) r r k k z r (cos i si ), z r (cos i si ) z r (cos i si ), z r (cos i si ) z z r r (cos( ) i si( )), z z r (cos(
Διαβάστε περισσότερα2. Наставни колоквијум Задаци за вежбање ОЈЛЕРОВА МЕТОДА
. колоквијум. Наставни колоквијум Задаци за вежбање У свим задацима се приликом рачунања добија само по једна вредност. Одступање појединачне вредности од тачне вредности је апсолутна грешка. Вредност
Διαβάστε περισσότερα8. ПИТАГОРИНА ЈЕДНАЧИНА х 2 + у 2 = z 2
8. ПИТАГОРИНА ЈЕДНАЧИНА х + у = z Један од најзанимљивијих проблема теорије бројева свакако је проблем Питагориних бројева, тј. питање решења Питагорине Диофантове једначине. Питагориним бројевима или
Διαβάστε περισσότεραВектори vs. скалари. Векторске величине се описују интензитетом и правцем. Примери: Померај, брзина, убрзање, сила.
Вектори 1 Вектори vs. скалари Векторске величине се описују интензитетом и правцем Примери: Померај, брзина, убрзање, сила. Скаларне величине су комплетно описане само интензитетом Примери: Температура,
Διαβάστε περισσότεραВИСОКА ТЕХНИЧКА ШКОЛА СТРУКОВНИХ СТУДИЈА У НИШУ
ВИСОКА ТЕХНИЧКА ШКОЛА СТРУКОВНИХ СТУДИЈА У НИШУ предмет: МЕХАНИКА 1 студијски програми: ЗАШТИТА ЖИВОТНЕ СРЕДИНЕ И ПРОСТОРНО ПЛАНИРАЊЕ ПРЕДАВАЊЕ БРОЈ 3. 1 Садржај предавања: Статичка одређеност задатака
Διαβάστε περισσότερα6.1. Осна симетрија у равни. Симетричност двеју фигура у односу на праву. Осна симетрија фигуре
0 6.. Осна симетрија у равни. Симетричност двеју фигура у односу на праву. Осна симетрија фигуре У обичном говору се често каже да су неки предмети симетрични. Примери таквих објеката, предмета, геометријских
Διαβάστε περισσότεραРепублика Србија МИНИСТАРСТВО ПРОСВЕТЕ, НАУКЕ И ТЕХНОЛОШКОГ РАЗВОЈА ЗАВОД ЗА ВРЕДНОВАЊЕ КВАЛИТЕТА ОБРАЗОВАЊА И ВАСПИТАЊА МАТЕМАТИКА ТЕСТ
Република Србија МИНИСТАРСТВО ПРОСВЕТЕ, НАУКЕ И ТЕХНОЛОШКОГ РАЗВОЈА ЗАВОД ЗА ВРЕДНОВАЊЕ КВАЛИТЕТА ОБРАЗОВАЊА И ВАСПИТАЊА МАТЕМАТИКА ТЕСТ УПУТСТВО ЗА ОЦЕЊИВАЊЕ ОБАВЕЗНО ПРОЧИТАТИ ОПШТА УПУТСТВА 1. Сваки
Διαβάστε περισσότεραВаљак. cm, а површина осног пресека 180 cm. 252π, 540π,... ТРЕБА ЗНАТИ: ВАЉАК P=2B + M V= B H B= r 2 p M=2rp H Pосн.пресека = 2r H ЗАДАЦИ:
Ваљак ВАЉАК P=B + M V= B H B= r p M=rp H Pосн.пресека = r H. Површина омотача ваљка је π m, а висина ваљка је два пута већа од полупрчника. Израчунати запремину ваљка. π. Осни пресек ваљка је квадрат површине
Διαβάστε περισσότεραПисмени испит из Метода коначних елемената
Београд,.0.07.. За приказани билинеарни коначни елемент (Q8) одредити вектор чворног оптерећења услед задатог линијског оптерећења p. Користити природни координатни систем (ξ,η).. На слици је приказан
Διαβάστε περισσότεραАксиоме припадања. Никола Томовић 152/2011
Аксиоме припадања Никола Томовић 152/2011 Павле Васић 104/2011 1 Шта је тачка? Шта је права? Шта је раван? Да бисмо се бавили геометријом (и не само геометријом), морамо увести основне појмове и полазна
Διαβάστε περισσότερα8.2 ЛАБОРАТОРИЈСКА ВЕЖБА 2 Задатак вежбе: Израчунавање фактора појачања мотора напонским управљањем у отвореној повратној спрези
Регулциј електромоторних погон 8 ЛАБОРАТОРИЈСКА ВЕЖБА Здтк вежбе: Изрчунвње фктор појчњ мотор нпонским упрвљњем у отвореној повртној спрези Увод Преносн функциј мотор којим се нпонски упрвљ Кд се з нулте
Διαβάστε περισσότεραУниверзитет у Крагујевцу Факултет за машинство и грађевинарство у Краљеву Катедра за основне машинске конструкције и технологије материјала
Теоријски део: Вежба број ТЕРМИЈСКА AНАЛИЗА. Термијска анализа је поступак који је 903.год. увео G. Tamman за добијање криве хлађења(загревања). Овај поступак заснива се на принципу промене топлотног садржаја
Διαβάστε περισσότερα4.4. Тежиште и ортоцентар троугла
50. 1) Нацртај правоугли троугао и конструиши његову уписану кружницу. ) Конструиши једнакокраки троугао чија је основица = 6 m и крак = 9 m, а затим конструиши уписану и описану кружницу. Да ли се уочава
Διαβάστε περισσότερα61. У правоуглом троуглу АВС на слици, унутрашњи угао код темена А је Угао
ЗАДАЦИ ЗА САМОСТАЛНИ РАД Задаци за самостлни рад намењени су првенствено ученицима који се припремају за полагање завршног испита из математике на крају обавезног основног образовања. Задаци су одабрани
Διαβάστε περισσότεραМашински факултет Универзитета у Београду/ Машински елементи 2/ Предавање 10
Машински факултет Универзитета у Београду/ Машински елементи / Предавање 0 Ланчани преносници се убрајају у групу принудних посредних преносника, код којих се пренос снаге остварује савитљивим елементима
Διαβάστε περισσότερα& 2. Брзина. (слика 3). Током кратког временског интервала Δt тачка пређе пут Δs и изврши елементарни (бесконачно мали) померај Δ r
&. Брзина Да би се окарактерисало кретање материјалне тачке уводи се векторска величина брзина, коју одређује како интензитет кретања тако и његов правац и смер у датом моменту времена. Претпоставимо да
Διαβάστε περισσότερα5.2. Имплицитни облик линеарне функције
математикa за VIII разред основне школе 0 Слика 6 8. Нацртај график функције: ) =- ; ) =,5; 3) = 0. 9. Нацртај график функције и испитај њен знак: ) = - ; ) = 0,5 + ; 3) =-- ; ) = + 0,75; 5) = 0,5 +. 0.
Διαβάστε περισσότερα2. EЛЕМЕНТАРНЕ ДИОФАНТОВЕ ЈЕДНАЧИНЕ
2. EЛЕМЕНТАРНЕ ДИОФАНТОВЕ ЈЕДНАЧИНЕ 2.1. МАТЕМАТИЧКИ РЕБУСИ Најједноставније Диофантове једначине су математички ребуси. Метод разликовања случајева код ових проблема се показује плодоносним, јер је раздвајање
Διαβάστε περισσότερα2.3. Решавање линеарних једначина с једном непознатом
. Решимо једначину 5. ( * ) + 5 + Провера: + 5 + 0 5 + 5 +. + 0. Број је решење дате једначине... Реши једначину: ) +,5 ) + ) - ) - -.. Да ли су следеће једначине еквивалентне? Провери решавањем. ) - 0
Διαβάστε περισσότεραРепублика Србија МИНИСТАРСТВО ПРОСВЕТЕ И НАУКЕ ЗАВОД ЗА ВРЕДНОВАЊЕ КВАЛИТЕТА ОБРАЗОВАЊА И ВАСПИТАЊА
Република Србија МИНИСТАРСТВО ПРОСВЕТЕ И НАУКЕ ЗАВОД ЗА ВРЕДНОВАЊЕ КВАЛИТЕТА ОБРАЗОВАЊА И ВАСПИТАЊА ЗАВРШНИ ИСПИТ НА КРАЈУ ОСНОВНОГ ОБРАЗОВАЊА И ВАСПИТАЊА школска 011/01. година ТЕСТ МАТЕМАТИКА УПУТСТВО
Διαβάστε περισσότεραTестирање хипотеза. 5.час. 30. март Боjана Тодић Статистички софтвер март / 10
Tестирање хипотеза 5.час 30. март 2016. Боjана Тодић Статистички софтвер 2 30. март 2016. 1 / 10 Монте Карло тест Монте Карло методе су методе код коjих се употребљаваjу низови случаjних броjева за извршење
Διαβάστε περισσότεραРепублика Србија МИНИСТАРСТВО ПРОСВЕТЕ И НАУКЕ ЗАВОД ЗА ВРЕДНОВАЊЕ КВАЛИТЕТА ОБРАЗОВАЊА И ВАСПИТАЊА
Република Србија МИНИСТАРСТВО ПРОСВЕТЕ И НАУКЕ ЗАВОД ЗА ВРЕДНОВАЊЕ КВАЛИТЕТА ОБРАЗОВАЊА И ВАСПИТАЊА ЗАВРШНИ ИСПИТ НА КРАЈУ ОСНОВНОГ ОБРАЗОВАЊА И ВАСПИТАЊА школска 2011/2012. година ТЕСТ 3 МАТЕМАТИКА УПУТСТВО
Διαβάστε περισσότεραПисмени испит из Теорије плоча и љуски. 1. За континуалну плочу приказану на слици одредити угиб и моменте савијања у означеним тачкама.
Београд, 24. јануар 2012. 1. За континуалну плочу приказану на слици одредити угиб и моменте савијања у означеним тачкама. = 0.2 dpl = 0.2 m P= 30 kn/m Линијско оптерећење се мења по синусном закону: 2.
Διαβάστε περισσότεραФлукс, електрична енергија, електрични потенцијал
Флукс, електрична енергија, електрични потенцијал 1 Електрични флукс Ако линије поља пролазе кроз површину A која је нормална на њих Производ EA је флукс, Φ Генерално: Φ E = E A cos θ 2 Електрични флукс,
Διαβάστε περισσότεραОсцилације система са једним степеном слободе кретања
03-ec-18 Осцилације система са једним степеном слободе кретања Опруга Принудна сила F(t) Вискозни пригушивач ( дампер ) 1 Принудна (пертурбациона) сила опруга Реституциона сила (сила еластичног отпора)
Διαβάστε περισσότερα6.1. Појам и основни елементи. Углови четвороугла. Централна симетрија. Врсте четвороуглова. B Сл. 1
6. Четвороугао 6.1. Појам и основни елементи. Углови четвороугла. Централна симетрија. Врсте четвороуглова А Сл. 1 А На приложеним сликама сигурно уочаваш геометријске фигуре које су ти познате (троугао,
Διαβάστε περισσότεραЗБИРКА РЕШЕНИХ ЗАДАТАКА ЗА ПРИЈЕМНИ ИСПИТ ИЗ МАТЕМАТИКЕ
Универзитет у Крагујевцу Машински факултет Краљево ЗБИРКА РЕШЕНИХ ЗАДАТАКА ЗА ПРИЈЕМНИ ИСПИТ ИЗ МАТЕМАТИКЕ Краљево, март 011. године 1 Публикација Збирка решених задатака за пријемни испит из математике
Διαβάστε περισσότεραРепублика Србија МИНИСТАРСТВО ПРОСВЕТЕ, НАУКЕ И ТЕХНОЛОШКОГ РАЗВОЈА ЗАВОД ЗА ВРЕДНОВАЊЕ КВАЛИТЕТА ОБРАЗОВАЊА И ВАСПИТАЊА
Република Србија МИНИСТАРСТВО ПРОСВЕТЕ, НАУКЕ И ТЕХНОЛОШКОГ РАЗВОЈА ЗАВОД ЗА ВРЕДНОВАЊЕ КВАЛИТЕТА ОБРАЗОВАЊА И ВАСПИТАЊА ЗАВРШНИ ИСПИТ НА КРАЈУ ОСНОВНОГ ОБРАЗОВАЊА И ВАСПИТАЊА школска 013/014. година ТЕСТ
Διαβάστε περισσότεραМихаило М. Бошковић, професор НОВO У МАТЕМАТИЦИ
Мајци Душанки Михаило М. Бошковић, професор НОВO У МАТЕМАТИЦИ подела угла на три једнака дела подела угла на n једнаких делова конструкција сваког правилног многоугла уз помоћ једног шестара и једног лењира
Διαβάστε περισσότεραТЕХНОЛОГИЈА МАШИНСКЕ ОБРАДЕ 2.лабораторијскавежба
ТЕХНОЛОГИЈА МАШИНСКЕ ОБРАДЕ 2.лабораторијскавежба ОБРАДНИ СИСТЕМИ ЗА ОБРАДУ МЕТАЛА СКИДАЊЕМ СТРУГОТИНЕ (Радијална бушилица, Пфаутер глодалица, Фелоуз рендисаљка, Брусилице за равно и округло брушење) Обрадни
Διαβάστε περισσότεραДинамика. Описује везу између кретања објекта и сила које делују на њега. Закони класичне динамике важе:
Њутнови закони 1 Динамика Описује везу између кретања објекта и сила које делују на њега. Закони класичне динамике важе: када су објекти довољно велики (>димензија атома) када се крећу брзином много мањом
Διαβάστε περισσότερα6.7. Делтоид. Делтоид је четвороугао који има два пара једнаких суседних страница.
91.*Конструиши трапез у размери 1:200, ако је дато: = 14 m, = 6 m, = 8 m и β = 60. 92.*Ливада има облик трапеза. Нацртај је у размери 1:2000, ако су јој основице 140 m и 95 m, један крак 80 m, и висина
Διαβάστε περισσότεραIV разред. 1. Дешифруј ребус A + BA + CBA + DCBA = Иста слова замени једнаким цифрама, а различита различитим.
IV разред 1. Дешифруј ребус A + BA + CBA + DCBA = 2016. Иста слова замени једнаким цифрама, а различита различитим. 2. Производ два броја је 2016. Ако се један од њих повећа за 7, производ ће бити 2457.
Διαβάστε περισσότεραРепублика Србија МИНИСТАРСТВО ПРОСВЕТЕ, НАУКЕ И ТЕХНОЛОШКОГ РАЗВОЈА ЗАВОД ЗА ВРЕДНОВАЊЕ КВАЛИТЕТА ОБРАЗОВАЊА И ВАСПИТАЊА
Република Србија МИНИСТАРСТВО ПРОСВЕТЕ, НАУКЕ И ТЕХНОЛОШКОГ РАЗВОЈА ЗАВОД ЗА ВРЕДНОВАЊЕ КВАЛИТЕТА ОБРАЗОВАЊА И ВАСПИТАЊА ЗАВРШНИ ИСПИТ У ОСНОВНОМ ОБРАЗОВАЊУ И ВАСПИТАЊУ школска 014/01. година ТЕСТ МАТЕМАТИКА
Διαβάστε περισσότερα6.3. Паралелограми. Упознајмо још нека својства паралелограма: ABD BCD (УСУ), одакле је: а = c и b = d. Сл. 23
6.3. Паралелограми 27. 1) Нацртај паралелограм чији је један угао 120. 2) Израчунај остале углове тог четвороугла. 28. Дат је паралелограм (сл. 23), при чему је 0 < < 90 ; c и. c 4 2 β Сл. 23 1 3 Упознајмо
Διαβάστε περισσότεραАнализа Петријевих мрежа
Анализа Петријевих мрежа Анализа Петријевих мрежа Мере се: Својства Петријевих мрежа: Досежљивост (Reachability) Проблем досежљивости се састоји у испитивању да ли се може достићи неко, жељено или нежељено,
Διαβάστε περισσότεραМашински елементи. Слајд 1
Зупчасти преносни парови Слајд 1 Зупчaсти прeнoсни пaрoви спaдajу у мeхaничкe прeнoсникe кoд кojих сe oбртни мoмeнт, сa jeднoг врaтилa нa другo, прeнoси пoсрeдствoм нeпoсрeднoг кoнтaктa зубaцa зупчaникa
Διαβάστε περισσότεραУниверзитет у Београду, Саобраћајни факултет Предмет: Паркирање. 1. вежба
Универзитет у Београду, Саобраћајни факултет Предмет: Паркирање ОРГАНИЗАЦИЈА ПАРКИРАЛИШТА 1. вежба Место за паркирање (паркинг место) Део простора намењен, технички опремљен и уређен за паркирање једног
Διαβάστε περισσότεραМАТЕМАТИЧКИ ЛИСТ 2017/18. бр. LII-3
МАТЕМАТИЧКИ ЛИСТ 07/8. бр. LII- РЕЗУЛТАТИ, УПУТСТВА ИЛИ РЕШЕЊА ЗАДАТАКА ИЗ РУБРИКЕ ЗАДАЦИ ИЗ МАТЕМАТИКЕ . III разред. Обим правоугаоника је 6cm + 4cm = cm + 8cm = 0cm. Обим троугла је 7cm + 5cm + cm =
Διαβάστε περισσότεραМатематика Тест 3 Кључ за оцењивање
Математика Тест 3 Кључ за оцењивање ОПШТЕ УПУТСТВО ЗА ОЦЕЊИВАЊЕ Кључ за оцењивање дефинише начин на који се оцењује сваки поједини задатак. У општим упутствима за оцењивање дефинисане су оне ситуације
Διαβάστε περισσότεραМАТЕМАТИЧКИ ЛИСТ 2014/15. бр. XLIX-5
МАТЕМАТИЧКИ ЛИСТ 014/15. бр. XLIX-5 РЕЗУЛТАТИ, УПУТСТВА ИЛИ РЕШЕЊА ЗАДАТАКА ИЗ РУБРИКЕ ЗАДАЦИ ИЗ МАТЕМАТИКЕ III разред 1. а) 70 - седамсто три; б) двесто осамдесет два 8.. а) 4, 54, 54, 45, 504, 54. б)
Διαβάστε περισσότεραСкрипта ријешених задатака са квалификационих испита 2010/11 г.
Скрипта ријешених задатака са квалификационих испита 00/ г Универзитет у Бањој Луци Електротехнички факултет Др Момир Ћелић Др Зоран Митровић Иван-Вања Бороја Садржај Квалификациони испит одржан 9 јуна
Διαβάστε περισσότεραРепублика Србија МИНИСТАРСТВО ПРОСВЕТЕ, НАУКЕ И ТЕХНОЛОШКОГ РАЗВОЈА ЗАВОД ЗА ВРЕДНОВАЊЕ КВАЛИТЕТА ОБРАЗОВАЊА И ВАСПИТАЊА
Република Србија МИНИСТАРСТВО ПРОСВЕТЕ, НАУКЕ И ТЕХНОЛОШКОГ РАЗВОЈА ЗАВОД ЗА ВРЕДНОВАЊЕ КВАЛИТЕТА ОБРАЗОВАЊА И ВАСПИТАЊА ЗАВРШНИ ИСПИТ НА КРАЈУ ОСНОВНОГ ОБРАЗОВАЊА И ВАСПИТАЊА школска 01/01. година ТЕСТ
Διαβάστε περισσότεραХомогена диференцијална једначина је она која може да се напише у облику: = t( x)
ДИФЕРЕНЦИЈАЛНЕ ЈЕДНАЧИНЕ Штa треба знати пре почетка решавања задатака? Врсте диференцијалних једначина. ДИФЕРЕНЦИЈАЛНА ЈЕДНАЧИНА КОЈА РАЗДВАЈА ПРОМЕНЉИВЕ Код ове методе поступак је следећи: раздвојити
Διαβάστε περισσότεραL кплп (Калем у кплу прпстпперипдичне струје)
L кплп (Калем у кплу прпстпперипдичне струје) i L u=? За коло са слике кроз калем ппзнате позната простопериодична струја: индуктивности L претпоставићемо да протиче i=i m sin(ωt + ψ). Услед променљиве
Διαβάστε περισσότεραПЛАНЕТАРНИ РЕДУКТОР СРЕДЊА МАШИНСКА ШКОЛА РАДОЈЕ ДАКИЋ. Пројектовао и нацртао. Милош Мајсторовић. Подаци о редуктору:
СРЕДЊА МАШИНСКА ШКОЛА РАДОЈЕ ДАКИЋ ПЛАНЕТАРНИ РЕДУКТОР Подаци о редуктору: Број зубаца погонског зупчаника Z = 20 Број зубаца гоњеног зупчаника Z2 = 40 Нагиб бока зупца β = 0 Померање профила х = 0 Преносни
Διαβάστε περισσότεραМАТЕМАТИЧКИ ЛИСТ 2016/17. бр. LI-4
МАТЕМАТИЧКИ ЛИСТ 06/7. бр. LI-4 РЕЗУЛТАТИ, УПУТСТВА ИЛИ РЕШЕЊА ЗАДАТАКА ИЗ РУБРИКЕ ЗАДАЦИ ИЗ МАТЕМАТИКЕ III разред. а) 50 4 = 00; б) 0 5 = 650; в) 0 6 = 6; г) 4 = 94; д) 60 : = 0; ђ) 0 : = 40; е) 648 :
Διαβάστε περισσότεραКинематика и динамика у структуралном инжењерству, Звонко Ракарић, Механика 2, грађевинарство, Факултет техничких наука, Нови Сад,2017
КИНЕМАТИКА ТЕЛА МЕХАНИКА 2 ГРАЂЕВИНАРСТВО ФТН НОВИ САД Верзија 3 Октобар 207 ГЛАВА V КИНЕМАТИКА КРУТОГ ТЕЛА 5. УВОД У претходним Поглављима смо научили како да се у потпуности дефинише кретање једне (било
Διαβάστε περισσότεραЗБИРКА ЗАДАТАКА ИЗ МАТЕМАТИКЕ СА РЕШЕНИМ ПРИМЕРИМА, са додатком теорије
ГРАЂЕВИНСКА ШКОЛА Светог Николе 9 Београд ЗБИРКА ЗАДАТАКА ИЗ МАТЕМАТИКЕ СА РЕШЕНИМ ПРИМЕРИМА са додатком теорије - за II разред IV степен - Драгана Радовановић проф математике Београд СТЕПЕНОВАЊЕ И КОРЕНОВАЊЕ
Διαβάστε περισσότεραСеминарски рад из линеарне алгебре
Универзитет у Београду Машински факултет Докторске студије Милош Живановић дипл. инж. Семинарски рад из линеарне алгебре Београд, 6 Линеарна алгебра семинарски рад Дата је матрица: Задатак: a) Одредити
Διαβάστε περισσότεραРепублика Србија МИНИСТАРСТВО ПРОСВЕТЕ, НАУКЕ И ТЕХНОЛОШКОГ РАЗВОЈА ЗАВОД ЗА ВРЕДНОВАЊЕ КВАЛИТЕТА ОБРАЗОВАЊА И ВАСПИТАЊА
Република Србија МИНИСТАРСТВО ПРОСВЕТЕ, НАУКЕ И ТЕХНОЛОШКОГ РАЗВОЈА ЗАВОД ЗА ВРЕДНОВАЊЕ КВАЛИТЕТА ОБРАЗОВАЊА И ВАСПИТАЊА ПРОБНИ ЗАВРШНИ ИСПИТ школска 016/017. година ТЕСТ МАТЕМАТИКА УПУТСТВО ЗА ПРЕГЛЕДАЊЕ
Διαβάστε περισσότεραТангента Нека је дата крива C са једначином y = f (x)
Dbić N Извод као појам се први пут појављује крајем XVII вијека у вези са израчунавањем неравномјерних кретања. Прецизније, помоћу извода је било могуће увести појам тренутне брзине праволинијског кретања.
Διαβάστε περισσότεραМАШИНЕ НЕПРЕКИДНОГ ТРАНСПОРТА. ttl. тракасти транспортери, капацитет - учинак, главни отпори кретања. Машине непрекидног транспорта. предавање 2.
МАШИНЕ НЕПРЕКИДНОГ ТРАНСПОРТА предавање.3 тракасти транспортери, капацитет учинак, главни отпори кретања Капацитет Капацитет представља полазни параметар при прорачуну транспортера задаје се пројектним
Διαβάστε περισσότεραЛИНЕАРНА ФУНКЦИЈА. k, k 0), осна и централна симетрија и сл. 2, x 0. У претходном примеру неке функције су линеарне а неке то нису.
ЛИНЕАРНА ФУНКЦИЈА 5.. Функција = a + b Функционалне зависности су веома значајне и са њиховим применама често се сусрећемо. Тако, већ су нам познате директна и обрнута пропорционалност ( = k; = k, k ),
Διαβάστε περισσότεραП Р В А К Р АГ У Ј Е В А Ч К А Г И М Н А З И ЈА М А Т У Р С К И Р А Д И З М А Т Е М А Т И К Е ПАРАБОЛА И ПАРАБОЛИЧНИ СВЕТ
П Р В А К Р АГ У Ј Е В А Ч К А Г И М Н А З И ЈА М А Т У Р С К И Р А Д И З М А Т Е М А Т И К Е ПАРАБОЛА И ПАРАБОЛИЧНИ СВЕТ МЕНТОР: УЧЕНИК : Снежана Маринковић Зоран Лазић, IV- Крагујевац, јун 5. САДРЖАЈ
Διαβάστε περισσότεραТеорија електричних кола
Др Милка Потребић, ванредни професор, Теорија електричних кола, вежбе, Универзитет у Београду Електротехнички факултет, 7. Теорија електричних кола Милка Потребић Др Милка Потребић, ванредни професор,
Διαβάστε περισσότεραТеорија електричних кола
Др Милка Потребић, ванредни професор, Теорија електричних кола, предавања, Универзитет у Београду Електротехнички факултет, 07. Вишефазне електричне системе је патентирао српски истраживач Никола Тесла
Διαβάστε περισσότεραМАТРИЧНА АНАЛИЗА КОНСТРУКЦИЈА
Београд, 21.06.2014. За штап приказан на слици одредити најмању вредност критичног оптерећења P cr користећи приближан поступак линеаризоване теорије другог реда и: а) и један елемент, слика 1, б) два
Διαβάστε περισσότερα6. ЛИНЕАРНА ДИОФАНТОВА ЈЕДНАЧИНА ах + by = c
6. ЛИНЕАРНА ДИОФАНТОВА ЈЕДНАЧИНА ах + by = c Ако су а, b и с цели бројеви и аb 0, онда се линеарна једначина ах + bу = с, при чему су х и у цели бројеви, назива линеарна Диофантова једначина. Очигледно
Διαβάστε περισσότερα