Разговор са пријатељем ме је подстакао на

Transcript

1

2 ДРУГА СТРАНА ЗА ИЗДАВАЧА: Славица Ивошевић-Њежић, директор КООРДИНАТОР: Иван Јевђовић, проф. УРЕДНИК: Селена Мочевић ГРАФИЧКИ УРЕДНИК: Јовица Кесић РЕДАКЦИЈА: Саша Лепер, Марија Лукач, Николина Лукић, Горана Дивјак, Ивана Пејић, Софија Ћурковић, Невен Домазет ФОТОГРАФИЈА: Јовица Кесић ПРИПРЕМА ЗА ШТАМПУ: ШТАМПА: Графид, Бања Лука Децембар, Р И Ј Е Ч У Р Е Д Н И К А Разговор са пријатељем ме је подстакао на размишљање: Зашто сви мисле да је живот рађање и смрт?! Није! Живот је период ограничен њима и тај период треба што боље да искористимо, да га испунимо срећом. А срећу чине мале ствари... трапави ход галебова, вијугање ријека и потока, дуга, јутарње цвркутање птица, шушкање животиња у жбуњу, шум публике кад се диже завјеса, заводљиви мириси, прве љубичице, додир свиле, укус чисте воде... Нека вам сва чула уживају... Откријте шта је то што вас радује, посветите се томе и дозволите да вас испуни... УЖИВАЈТЕ!!! Селена Мочевић САДРЖАЈ: 3 Кроз Гимназију 17 Стил облачења гимназијалаца Екологија И они су завршили Гимназију Упознајте професора Зеца Музика на нашим просторима Анкета Анонимна исповијест: Анђео Путопис: Грчка Старци... Стваралаштво О Боже, владару царства небеског Посјетили смо... Крагујевац Нових 7 свјетских чуда Енглески кутак: Names Бисери Судоку Честитка 2

3 КРОЗ ГИМНАЗИЈУ Ита Абазагић, III 9 КАКО НЕ ПОГРИЈЕШИТИ ПРОФЕСИЈУ? менторске радионице На основу тестирања ученика прошле године, основана је организација под називом Одскочиште чија је мисија да младима помогне да одаберу факултет, тј. право занимање. Радионице под спонзорством ове организације су одржане на два мјеста, на Бањaлучком Универзитету и у Гимназији, у трајању од 3 дана. Када се то сазнало настао је општи метеж и борба до крви да се дође до апликација. Ученици су добијали корисне савјете од ментора који су били прави стручњаци у свом занимању. Ако за примјер узмемо радионицу страних језика, све што можемо рећи јесте да је на крају дана, њих неколико, нон-стоп блебетало, нешто на хебрејском а нешто на јапанском! Поред добре забаве и клопе, наравно, сви су били задовољни, а доказ за то је приједлог многих учесника да се овакав тип едукације одржи и преко зиме, такође са старим члановима. Овај текст не би био савршен да не споменемо и новинарску секцију која је успјела да три дјевојке, укључујући и мене која се још нисам опредијелила за пол...), претвори у права њушкала која су читава 3 дана летала, мучила људе и упијала информације као спужве (што нам је и био задатак да као прави новинари дођу до информација и напишу интересантне текстове). Дапаче, и остале су радионице биле занимљиве, али оно што је важно јесте да смо сви остали у контактима са нашим менторима јер ово није био класични тип радионица: дођеш, слушаш, одеш и даље ништа. Сви који су учествовали имају задатак осмислити и реализовати свој пројект, што је веома позитивно!!! На крају нашег дииивног дружења многи су изјавили да је шанса много већа да ће студирати оно за шта су били изабрани, тако да је све ово уродило плодом. Овим путем желимо захвалити педагогици, која је подржала радионицу, и нашим координаторима, Славици и Синиши на снази воље да све ово реализују. У скоријој будућности очекујемо још више оваквих дешавања... мање борављења на часовима из истих разлога и више учесника! 3

4 КРОЗ ГИМНАЗИЈУ Јовица Кесић, III 1 ПОСЈЕТА ГОСТА ИЗ АМЕРИКЕ у оквиру промоције програма Youth Leadership Ученици и професори са Делаверског универзитета у Сједињеним Америчким Државама посјетили су нас 25. септембра, у оквиру промоције програма Youth Leadership који организује Амбасада САД. Ово је програм који је посвећен развоју и оформљивању младих људи и њихових личности, стварању познанстава између ученика из разних држава свијета. Наш циљ је био да представимо нашим гостима наш град и нашу школу, стога смо спремили краћи програм у којем смо представили наше активности. Такође, ученици IB програма наше школе припремили су представу за наше госте, а разреди III1 и III2 су демонстрирали интерактивне часове књижевности. Послије пријема у нашој школи, заједно смо посјетили Техничку школу, која је у свом амфитеатру уприличила пригодан програм. Исте вечери, показали смо нашим гостима град Бањалуку. Они су били велика атракција у нашем граду, а посебно тамнопути ученик Џони, који је био веома љубазан и сликао се са многобројним грађанима који су га замолили за ту част. На заједничкој вечери успоставили смо пријатна познанства, док су наши гости пробали неке од наших специјалитета, као и познато бањалучко Нектар пиво, за које су рекли да је одлично. Сљедећег дана слиједио је обилазак часова у нашој школи, као и посјета Економској школи, након чега су наши гости отпутовали у обилазак осталих градова у Босни и Херцеговини. Ово је било једно дивно искуство и за нас и за наше госте, које нам је, поред стеченог искуства, пружило и вриједна познанства. Очекујемо их и сљедеће године! 4

5 КРОЗ ГИМНАЗИЈУ Ивана Пејић, III 7 КУЛТУРОМ ПРОТИВ ДРОГЕ Један од многобројних пројеката који су се изродили у бањалучкој Гимназији, јесте и Културом против дроге. Сва дешавања у склопу овог пројекта се врше под водством професорице српског језика и књижевности, Вере Бајагић и професора рачунарства и информатике, Жељка Грбића. Овај програм активира ученике кроз разне пројекте и на тај начин им скреће пажњу на проблеме које носи дрога. Уз помоћ чланова мултимедијалне секције, али и чланова савјета ученика, поучне информације стижу до ученика, тако да читав рад и труд уроде плодом. Ученицима се скреће пажња кроз разне представе, односно програме забавног, али првенствено поучног карактера. Циљ ових пројеката је да се млади људи склоне са улице, гдје највише и долазе у контакт с дрогом. Свакако, ово није једини циљ, али јесте примарни. Као секундарни циљ узима се побољшавање комуникације међу младим људима. Извршиоце ових пројеката повезује једна жеља, а то је да се, поред разлога које сам претходно навела, успостави контакт између ученика из другачијих средина. Тако да, можемо слободно рећи, овај пројект има вишеструки значај. Да не заборавим споменути, слоган цјелокупног програма је: дјеца уче од дјеце! До сада је било много дешавања под организацијом већ наведених професора, као што су многобројне представе и размјене ученика, али и посјете другим школама, као што је и посјета дубровачкој Гимназији... Једно је сигурно: на овом се неће зауставити жеља ученика који учествују у овом пројекту, да пренесу знање на своје вршњаке и пријатеље. Више о самом пројекту можете сазнати на адреси: 5

6 ЕКОЛОГИЈА Јелена Тадић, IV 8 Планета може без нас, али ми без ње не!!! Глобално загријавање и заштита околине Граница глечера 19. јун јул мај Повлачење Хелхајм глечера Глечери који су стварани вијековима полако нестају, ниво океана се повећава, клима се екстремно мијења, шуме се претварају у пепео усљед дивљих пожара, температура непрестано расте. Зар не постаје све јасније да људи уништавају планету? Данашња количина CO 2 у атмосфери је толика као што није никад била у историји наше планете. Као што сви добро знамо, CO 2 је један од главних криваца проузроковања глобалног загријавања. Многи скептици тврде да је то сасвим нормалан процес који се понавља још од када постоји планета. То је тачно, постојала су многа доба леда и врућина. Научници тврде да се прво повећавала температура, а затим и количина CO 2 у атмосфери, те да се повећавао ниво мора након чега би услиједило ледено доба. Ми се сада налазимо у том добу врућине али постоји један проблем. Концентрација CO 2 и повећање температуре нису никад расли овако брзо тако да нико не може тачно предвидјети брзину овог повећавања. Нажалост, ми смо свједоци, јер смо проживјели 11 најтоплијих година у историји човјечанства, у низу од па све до данас. Свједоци смо многих природних непогода, нарочито у нашем региону. Колико је само хектара шума претворено у пепео 10 6

7 ЕКОЛОГИЈА Јелена Тадић, IV 8 ове године? Колико смо стрепјели од повећања цијена основних намирница чиме би било угрожено цијело становништво Босне и Херцеговине, а нарочито сиромашни? Знамо да смо једна од најсиромашнијих држава Европе и ако се овако настави нећемо се моћи економски одупријети. Постоји још један проблем: да би се тренутна количина CO 2 у атмосфери разградила, потребно је 100 година. То значи да ћемо морати трпјети ове температуре до И то би се тек десило кад би се сад зауставили на овим количинама загађења. Кажу да људи дођу к себи кад је прекасно. Није ми јасно зашто их је само неколицина, јер се ми већ сада суочавамо са проблемима који немају рјешења. Свјетска здравствена организација тврди да годишње умре људи усљед глобалног загријавања тј. усљед суша, топлотних таласа, екстремног времена, те због експлозије неких болести као сто су маларија и због редуковања производње намирница. Постоје разни пројекти којима би се смањила количина CO 2, вјеровали или не, и то веома изводљиви, само политичари немају времена да се баве непотребним стварима као што су спасавање планете. Сви сањају да су јунаци стрипова, да спасавају свијет. Америка која троши преко три милијарде долара седмично на рат у Ираку, највећи је кривац глобалног загађења шаљући чак 30% CO 2 од укупног, у атмосферу. Па добро, у научно-фантастичним филмовима се као боре против разних зала овог свијета али изгледа да су једино зло они сами. Не треба да идемо њиховим стопама, иако знамо да немамо пара ни за неки озбиљнији развој индустрије, а ни за неку борбу против избацивања CO 2, али можемо бар да се потрудимо и да смањимо отпад. Требали би га рециклирати, јер се тиме смањује његова количина на земљи, а и штеди се новац који нам је веома потребан. Не би требало да нам буде тешко да рециклирамо и одвајамо папир, пластику и стакло за почетак. Помислите само колико се отровних гасова испусти паљењем смећа или колико се отровних материја спусти у подводне воде које на крају ми пијемо. Размислите сами да ли се требамо предати и чекати да нас неко други спаси или сами преузети ствари у своје руке. Нашом немарношћу уништавамо и њихове животе Рeциклирајмо отпад, не бацајмо га свуда наоколо!!! 10 7

8 И ОНИ СУ ЗАВРШИЛИ ГИМНАЗИЈУ Селена Мочевић, III 2 Примаријус др Амела Лолић је помоћница министра здравља и социјалне заштите Републике Српске, у сектору за здравствену заштиту. Већ сада, у 45. години живота, има 22 године радног искуства у разним областима везаним за медицину. Поред свега осталог, радила је као консултант на бројним међународним пројектима (Свјетска банка, Европска комисија, УНИЦЕФ, УНДП, ИЛО, ВХО, ИОМ, ОХЦХР, ДФИД, Унеско, УНФПА, Андалузијска школа јавног здравља, Универзитетска болница у Женеви). Члан је више На сву срећу, нисам имала проблема са професорима, јер сам била вриједан ученик. А с обзиром на то да сам кратко вријеме ишла у Гимназију, не могу рећи да сам остварила неки значајан однос са појединим професорима. Већи утицај на мене су имали професори са факултета. Када бисте имали могућност да се вратите у прошлост и да бирате, да ли бисте опет одабрали исту школу? Бих, сигурно. Опет бих уписала Гимназију. професионалних удружења, комитета и савјета. Али првенствено је мајка, жена и поред тога, највећи понос јој је што је бивша гимназијалка. А о свом школовању каже: У бањалучку Гимназију сам ишла кратко, у два наврата, због тога што је мој отац радио у грађевинским фирмама и кудгод је он ишао радити, водио је своју породицу са собом. Прво одредиште су биле арапске земље. Тамо је за мене било све ново и нисам имала времена за одмор, морала сам учити, навићи се на средину. Управо због тог труда успјела сам да за годину дана завршим два разреда, а пошто сам, иначе, школу уписала са непуних 6 година, на факултет сам кренула са 17 година. Сјећате ли се своје разреднице? Наравно, разредница ми је била професорица Еуглена, презимена се не сјећам. Предавала је биологију. Да ли сте, можда, имали неких проблема са професорима или, да ли је неки од професора оставио посебан утицај на Вас? ЗНАЊЕ И ТРУД ИЗНАД СВЕГА Због чега? Зато што је то школа која пружа најшире образовање и припрема за живот на најбољи могући начин. А ако се мисли студирати, онда је Гимназија најбољи избор. Због чега сте се опредијелили за Медицински факултет? Медицински факултет сам уписала зато што је то била моја жеља и љубав још из дјетињства. Старије генерације причају да је поменути факултет јако напоран?! Није... Мени није био. Тачно је, учити се морало, а ја сам још, поред тога, имала дијете, па сам имала и додатну обавезу. Али сам успјела дипломирати са непуне 23 године уз четворогодишњу кћерку. Имате ли можда неку страст? Па, не могу рећи да је то страст, али волим путовати. До сада сам обишла, што пословно што приватно, Либију, Ирак, Француску, Шпанију, Италију, Украјину, Швајцарску, Турску, Велику Британију, Румунију, Јапан, Кину, Белгију, Холандију, Луксембург, Кипар, САД, итд. Примаријус др Амела Лолић Како сам сазнала, објавили сте и неколико књига?! Да, шест, тачније. Двије су резултати научно-истраживачких студија, двије намијењене студентима и докторима медицине, једну просвјетним радницима и једну намијењену родитељима. И за крај, порука гимназијалцима!? Уживајте у сваком тренутку своје младости, наравно, и учите, али нађите и времена за забаву и за све што младост носи... Завршивши интервју, др Амела Лолић је отишла да изврши посљедње припреме за одлазак на путовање у далеку Кину... 8

9 РАЗГОВОР Невен Домазет, IВ 1 Професоре, реците нам нешто о себи, гдје сте рођени и гдје сте стекли образовање? Зовем се Богдан Зец, рођен сам 25. јануара године у селу Баштри код Босанске Отоке, општина Босанска Крупа. Основну школу сам завршио у Горњој Гимназији, затим наставио у Босанској Отоци. Био сам одличан ученик, а гимназију сам завршио у Босанској Крупи. Био сам међу најбољим ученицима у генерацији, Времена се мијењају, а са њима и ђаци. Математика је углавном остала иста, колико је стара, толико је и нова. Међутим, оператива математике је узнапредовала, компјутерски системи, статистике као и савремене гране математике. Оно што мене забрињава је велики несклад ученика и њиховог предзнања из основне школе, јер основношколски кадрови нису толико добри, а није риједак случај да и дјеца из мањих а занимљиво је било то што сам био ученик-путник. Устајао сам ујутру у три сата, па сам путовао пјешке 6 7 километара до Босанске Отоке. Туда је саобраћао шинобус на релацији Босански Нови Бихаћ, који је био намијењен за превоз радника и ученика, тако да сам у гимназију долазио у 6 сати ујутро. Ту нам је била обезбијеђена путничка просторија. Кући сам се исто враћао шинобусом око пола три. Ништа лакше није било ни када сам ишао у другу смјену. Тада сам одлазио од куће у 11 сати по дану, а враћао се у 11 ноћу. Уписао сам природно-математички факултет у Новом Саду, гдје су такође ишли и професор Јован Ћубић и професор Анђелко Глушац, и завршио сам га године. Почео сам да радим у Дрвару. Остао сам у Крајини, оженио се и добио двије кћерке и тако живио све до рата. Био сам у рату од до Ратни војни сам инвалид 6. категорије. Послије сам се настанио у Бањој Луци и од тада радим у Гимназији, и мислим свој радни вијек, дуг већ 34 године, завршити овдје. Шта мислите о новим ђачким генерацијама, да ли су се промијениле током година? средина долазе доста потковани знањем. Данашња омладина има доста широк дјелокруг приступа информацијама, путем штампе, интернета који је свима доступан, али је ипак све индивидуално и зависи од појединца и његових склоности. Које су успомене се највише урезале у ваше сјећање из дјетињства? Сада, након 59 година, дјетињство памтим по путовању из мале средине у већу, и изазов који је тај пут доносио. Школа је за мене увијек била светиња, и тиме сам се увијек поносио. Имао сам неку нит и водиљу у себи која ме је увијек водила узлазном путањом. Ипак, данас, остаје жал за родним крајем, јер осјећам да вријеме данас није као што је некад било, недостају ми некадашњи састанци и размјењивање старих успомена. Одакле баш љубав према математици? Та љубав се његовала дуго у мојој породици. Мој отац и ујак су имали склоност према математици, па сам и ја одлучио да кренем њиховим стопама. Жао ми је што се мој радни вијек приводи крају, али ме здравље још увијек добро ПРОФЕСОР БОГДАН ЗЕЦ професор математике служи. Младим генерацијама препоручујем да буду обазриви у овом времену, јер оно је испуњено и добрим и лошим стварима, и на нама је да одлучимо којим путем ћемо да кренемо. Драго ми је што видим да омладина воли спорт и показује наклоност према њему. Имате ли неки хоби? Кад сам био млад, био сам члан културно-умјетничког друштва и бавио сам се пјевањем, и криво ми је што сам то напустио. У слободно вријеме мој омиљени позив је математика, а понекад и запјевам уз домаћу народну музику. За крај, које ја ваша порука новим младим нараштајима? Моја порука је да се млади првенствено баве науком, али и да не запоставе ваншколске активности. Спорт је, такође, битан фактор у одрастању младог човјека јер га једино он може извести на прави пут. Тако кажу и стари Латини у њиховој пословици: Mens sana in corpore sano. Препоручујем им да што мање улазе у затворене просторије, кафиће и кафане, јер им то не може донијети ништа добро. 9

10 ТЕМА Селена Мочевић, III 2 Музика на нашим СВАКО ВРИЈЕМЕ ИМА СВОЈЕ БРЕМЕ није све тако црно Откад је човјек закорачио земљом, наша планета напредује, мијења се... Људи јурцају у сутрашњицу, купећи од јучерашњег дана оно што им причињава задовољство, оно што им користи, сједињујући са свјежим знањем, припремајући се за тај нови дан... Од импровизованих свирала, којима су се користили људи у старом вијеку, стигли смо до ел. гитаре. Као и све, и врсте музике се мијењају. Свако ново сутра носи нешто ново, а крај 20. вијека сигурно ће остати упамћен по турбо-фолку. Овај правац се развио на простору бивше Југославије (тачнија одредница је мајка Србија, јер је тамо смјештена издавачка кућа Grand Production ), убрзо се проширио и на остале сусједне земље, а руши и границе Европе. Осуђиван је због дискутабилних текстова, али кажу: Умјетничка слобода. Поштујем! Међутим, и у осталим музичким правцима роде се пјесме са неприхватљивим текстом, али о томе се толико не прича јер се свако славље завршава, управо овим првим, који сада представља препознатљиви српски бренд. Поћи ћу од себе, моја колекција цедеова је шаролика: од Цеце, преко Владе Георгијева и Енрикеа до метал компилације (који је, истина, поклон од пријатеља), а све то не може проћи без старог доброг рока (на челу са Бијелим дугметом ). Али у тренуцима када желим да ђускам, најрадије ћу слушати Јелену Карлеушу и новопечене звијезде. Не знам, можда ме урбанизам прогутао или је то утицај глобалног загријавања, али стварно има пјесама уз које могу и уживати... Па сваки тренд има и лоших, али и добрих примјера. А недавно ми се десило то да сам била свједок како заклети металац ужива у звуцима који допиру са ДМ САТ телевизије... Ето, толико од мене. Надам се да сте разумјели шта је писац хтио рећи. А кад завршите са читањем текста, будите искрени (бар према себи) и признајте колико сте се пута ухватили да пјевате баш неку од ових новокомпонованих или вам буде драго кад је чујете јер вас подсјећа на нешто?!... ПА ДА, ТАКО САМ И МИСЛИЛА... СТИХОВИ: ЗА! * Колико желим те толико немам те, сваки корак с њом ка теби врати ме... * Грешан сам према теби био, сад скупо плаћам цех, без циља лутам, погрешне љубим, идем из греха у грех... К'о да се после тебе љубави нове бојим... * Једном сам планула, срећа ме занела, па ме обманула... * Повреди ме још само једном, са тобом све је бола вредно... * Моје малено, ти си живот мој, све док овом земљом ходам бићу само твој... * А ја узалуд је тражим у свакој коју погледам, а ја узалуд се надам оној којој не требам... * Наивна, наивна, ја бићу само за тебе, не скидај ми звезде с неба, нема за то потребе... * Живот свој не волим ко тебе ја, живот мој без тебе само ствар је пролазна... 10

11 ТЕМА Софија Ћурковић, III 7 просторима... ТУРБО-ФОЛК музички феномен Кад суботом народњаци пођу... неки остану у парку са својом алтернативном музиком и алтернативним понашањем, а неки, сређени као топ модели у новој одјећи, купљеној баш за тај излазак (јао, не смијем опет исто, шта ће рећи остали!) стају у ред испред новоотворених клубова и чекају... и чекају... док се подмићени чувар не сажали и не пусти их унутра јер, није лако у сукњи од два педља стајати цијелу ноћ, или можда јесте, пракса чини чуда. Е, а онда улазе унутра, у турбо-фолк царство. Ниже се хит за хитом, пију се џин и лимунада, вотка и џин, ђус вотка, а у џепу стотка и слична пића, која шаљу много старији мушкарци, док дјевојке (шта је, имам 15 година, дјевојка сам!) у хору пјевају стихове попут Направи ми сина под светлима казина; биће милионер, биће смрт за жене као ти за мене, а пијани момци наздрављају уз стихове Остајем Балканац и провинцијалац, путуј, Европо, срећу желим ти ја. Ту постављамо питање да ли су они свјесни ријечи које изговарају? Да ли је нормално да такве пјесме пјевају дјевојке од 15 година, па чак и дјеца од 7 година, која редовно петком увече са својим теткама и стринама гледају Grand Show? Да се вратимо на феномен турбо-фолка. Настао је осамдесетих година у Југославији, а управо доживљава свој врхунац. Крстио га је Рамбо Амадеус, коментаришући своју музику, а касније је овај назив прихваћен од стране новокомпонованих квази умјетника. Нажалост, турбо-фолк је тренутно најпознатији и најпроблематичнији српски бренд који се у галонима извози. Погледајте само те појаве на малим екранима, ко све не жели да буде познат. Скине кецељу, остави лопату, оде код фризера и идемо у Grand Production. Идемо наступати, бити популарни међу незрелом омладином. Као да је важно што немају ни најниже музичко образовање. А тек текстови! Блажена била Марина Туцаковић и њени стручни сарадници. Упоредимо само њене пријашње текстове са садашњим. Многи не знају да је управо она написала Ти само буди довољно далеко или Огледало од Смака, да је радила са Заном И Ју групом, али зато сви знају да је написала Ромале, ромали, Шампањац и сличне пјесме. Буквално диктира трендове музичког неукуса и кича на нашој естради. Наравно, какав би био текст о турбо-фолку да не споменем икону турбо-фолка Цецу, а и многе друге плагијате типа Секе Алексић, Даре Бубамаре, Индире Радић и сличне. Музика створена за забављање широких маса, публике која не нуди квалитет, промовисање одређених телевизијских станица и афирмисање талентованих пјевача. Не представља ништа друго до одраз нашег друштва и његовог психичког стања које, очигледно, није баш у најбољем реду. Али ко да их криви И можда управо, док ово читате, фабрика турбо-фолка избацује још нових звијезда које ће у наредном периоду преплавити штампу, телевизију, радио.. све могуће и немогуће медије. И куда да се побјегне од овог феномена? У улицу Жртава турбо-фолка? Ако и тамо има мје ста... ПРОТИВ! 11

12 AНКЕТА Саша Лепер, I 9 Која се музика слуша РОК, ПОП, ФОЛК, ЕТНО, МЕТАЛ, ИНСТРУМЕНТАЛИ, Р н Б, 1. Коју врсту музике слушаш? Рок, метал. 2. Зашто баш ту? Зато што сматрам да је квалитетна, врти се на мојој телевизији, свиђа ми се, одрастао сам уз ту музику, добро се проналазим у њој. 3. Шта замјераш другим врстама музике? Не замјерам ништа, само сматрам да ниcу квалитетне и не одговарају ми. Ненад Симић, IВ2 1. Коју врсту музике слушаш? Рок, метал. 2. Зашто баш ту? Због ритма, брзине, текстова 3. Шта замјераш другим врстама музике? Све је то исто, слични текстови, исти ритмови... Срђан Стефановић, IV4 Jелена Кречар, III1 1. Коју врсту музике слушаш? Поп, рок, фолк. 2. Зашто баш ту? Због емитовања на ТВ-у и радију. 3. Шта замјераш другим врстама музике? Поштујем све врсте музике, а не слушам нешто друго зато што се не појављује често на ТВ-у. 1. Коју врсту музике слушаш? Хип-хоп,реп, рок. 2. Зашто баш ту? Тренирам ту врсту плеса и свиђа ми се ритам. 3. Шта замјераш другим врстама музике? Претежно су спори ритмови (нпр. народњаци), текстови су бесмислени, не проналазим се у тим пјесмама. Јелена Средић, I9 12

13 AНКЕТА Саша Лепер, I 9 у нашој гимназији??? ОЗБИЉНА МУЗИКА, КАНТРИ, ЏЕЗ, БЛУЗ, ОЈКАЧЕ Коју врсту музике слушаш? Рок, метал, класичну музику, изворну музику различитих народа, поп 80-тих, домаћи хип-хоп и француски реге. 2. Зашто баш ту? Зато што ми то одговара. Музика је умјетност, а умјетност конзумираш зато што ти се допада. Подржава твоје емоције, некада опушта, некад служи као оружје за убијање времена, али се не може конкретно дефинисати. 3. Шта замјераш другим врстама музике? Не замјерам ништа конкретно; сматрам да у свакој врсти музике постоји нешто репрезентативно и смеће, а шта је шта, чисто је субјективна ствар. Милија Шимлеша, IВ1 1. Коју врсту музике слушаш? Поп, забавну, Р`н`Б, домаћи рок. 2. Зашто баш ту? Већина омладине око мене то слуша, моје другарице, па и ја. 3. Шта замјераш другим врстама музике? Металу замјерам стил облачења, не проналазим се у тим текстовима, више сам за неку мирнију варијанту. Сара Милојевић, II8 1. Коју врсту музике слушаш? Народњаке и техно. 2. Зашто баш ту? Гдје год изађем то ме дочека, а техно код куће, опушта ме; та музика одговара мојој аури. 3. Шта замјераш другим врстама музике? Немам ништа против, свако има своје право мишљења, шта год жели (слушати). Хана Хаџибеговић, III8 13

14 ПОСЈЕТИЛИ СМО... Селена Мочевић, III 2 КРАГУЈЕВАЦ Традиција размјене ученика на релацији Бања Лука Крагујевац, наставила се и ове године. Првог новембра у седам часова, ученици бањалучке Гимназије су кренули за Крагујевац. Међу њима сам била и ја. Делегација наших надзорника и вођа пута, сачињена од четири професора, била је спремна за шалу, па нам је пут брзо протекао. У 17 часова смо се искрцали испред крагујевачке Прве гимназије (која је, руку на срце, много модернија од наше). Дочекао нас је проф. историје, проф. Левајац (који је у крвном сродству са нашим пензионисаним професором Левајцем како нам је господин објаснио). Док смо сви нашли своје домаћине, протекло је сат времена. Једини проблем, у цијелој овој причи јесте што је у новонасталој хаварији мој пријатељ Коља морао да борави код дјевојке (што њему и није тако тешко пало). Домаћини су били гостољубиви и испуњавали су све наше жеље, али и хирове. Међу многобројним знаменитостима које смо посјетили, посебно бих истакла спомен-подручје Шумарице које је познато по томе што је ту смјештен споменик V3 разреду. Овај разред, од око 20 ученика, заједно на челу са разредним старјешином, био је крволочно убијен у II свјетском рату. О овом кобном догађају, поред споменика, свједочи и пјесма Десанке Максимовић Крвава бајка. За четири дана, колико смо боравили у Крагујевцу, били смо хиперактивни и обишли смо све природне љепоте овог града, али смо упознали и ноћни живот (тај дио је, вјерујем, већини био најдражи). Е, да не заборавим да напишем да сам јела кокице са чоколадом (то је код њих специјалитет). Могу вам рећи да и нисам нешто одушевљена. Али добро, о укусима се не расправља. Највише ме је изненадило што је код њих такси јако јефтин, па за око 100 дин. (то је око 2,5КМ) можете да пређете пола града. Ето, чисто да знате ако се одлучите да одете у Крагујевац... Међутим, најсимпатичније од свега је било то што када смо се у недјељу враћали кући, у аутобусу се могао чути само екавски изговор, односно србијански нагласак. Како нам је било, најбоље свједочи чињеница да су на растанку потекле и сузе... Све у свему, сви смо са собом понијели лијепе, тј. лепе :) успомене и нова пријатељства... Кажу: Искуство више!... А ви који нисте ишли, предлажем да се сљедећи пут обавезно пријавите... 14

15 ЗАНИМЉИВОСТИ Николина Лукић, I 6 НОВИХ 7 СВЈЕТСКИХ ЧУДА Нових седам свjетских чуда је међународно такмичење одржано године на иницијативу Бернарда Вебера, оснивача Нове отворене свjетске корпорације, која је уједно и организовала овај догађај. На овом такмичењу су укључене грађевине настале до године, уз услов да и данас постоје и да су у очуваном стању. Свако ко је желио, могао је да гласа путем телефона, и-мејла или СМС поруке, или преко веб-сајта организатора овог догађаја. Практично је било могуће да једна те иста особа гласа неограничен број пута једини услов је био да сваки пут гласа са друге и-мејл адресе или да пошаље СМС са другог мобилног телефона. Проглашење побjедника се одржало у Португалу, у Лисабону, 7. јула године. Ред по коме су побjедници били објављивани је, према организаторима, насумичан, и нема везе са бројем гласова које је свако од њих добио. Побjеднице такмичења Седам свjетских чуда новог свијета су: Кинески зид, Древни град Петра (Јордан), Христ Спаситељ (Рио де Жанеиро, Бразил), Мачу Пикчу (Куско, Перу), Чичен Ица (Јукатан, Мексико), Колосеум (Рим, Италија), Таџ Махал (Агра, Индија). Кинески зид Колосеум Чичен Ица Христ Спаситељ Мачу Пикчу Таџ Махал Древни град Петра 15

16 ЕНГЛЕСКИ КУТАК Саша Лепер, I 9 NAMES John, Marco, José, Σεληνη, Станимир, Jacques, Helga... Since the beginning of existence, humans have had their names. But they gained last names much later. In primary society, human thought of his name as of a very important part of his personality. He also believed that malicious use of his name could harm him. That kind of opinion was present for a long time, and somewhere it still is. As a result of this belief, many strange rules about changing and hiding names were created. Somewhere, like in India some time ago, a child was given two names; one for everyday use and the other, the secret one, used only in some special occasions such as weddings. While fishing, members of the black tribes who lived in upper course of the Congo river, address each other with false names. They do this because they believe that the river is full of evil spirits who would, if they knew their real names, scatter the fish from their boats and nets. Some of the Eskimos take new names when they grow old because they believed that is going to help them to make their lives longer. A long time ago only names existed and last names where created from them. Only society with a small number of members could manage their names. When people started living and working in bigger groups, tribes, villages or towns, the need a p p e a r e d for new solutions. The ancient Romans had only 18 personal names. But Greeks lived before Romans. They added nicknames to names of famous people, wise man, Olympic winners and military leaders. To their names, they added the town name they were born in. Example is Tales from Milet. Ancient Romans had three names. First was personal, second was father`s name and third was the name of the most famous family member. The most of today s surnames are connected with people s occupation. The most common last name today is last name that fits to our Kovacevic. In England and U.S.A this surname is Smith, in Italy Fabri, in Spain Herera, in France La Forge and in Russia it is Kuznatchev. Many of last names were made from names of some famous family members. Surnames like Petrovic or Jovanovic are examples from our culture. But how were last names like Zec, Dronjak or Dobras created? First, these last names were nicknames because we describe people s qualities or habits. That means the mаn called Zec was fast as a rabbit and the man called Dobras was а good person. 16

17 МОДА Марија Лукач и Николина Лукић, I6 СТИЛ ОБЛАЧЕЊА ГИМНАЗИЈАЛАЦА О укусима никада не треба расправљати, али ми ипак морамо мало прокоментарисати! Сада су, што се тиче цура, најмодерније чизме разних нијанси и боја са ниским потпетицама. Боје које су у тренду ове сезоне су већином тамне нијансе љубичасте, црвене, жуте...итд. Актуелна је и смеђа боја, а још увијек је модерна комбинација црне и златне. Највише је оних који прате моду тако да је већина ученица обучена на исти фазон. Што се тиче мушког дијела, они баш и нису заинтересовани за моду, најчешће су обучени спортски опуштено. Наравно увијек има изузетака, оних који желе да се разликују од других и оних који се облаче у стилу музике коју слушају(метал, рок). 17

18 АНОНИМНА ИСПОВИЈЕСТ Пред вама се налази анонимна исповијест једног гимназијалца. Он вам је на дар поклонио своју љубавну причу написану у виду прозног дјела. А када се дјевојка, којој је овај текст и посвећен, пронађе у овом вртлогу прелијепих ријечи, нека зна да јој многи завиде... А ако има неко ко никада није волио и није био вољен, нека не чита, јер неће разумјети... Анђео Дечак је изморен лeжао у свом удобном кревету, грлећи својим малим рукама мирисни јастук. Цели дан провео је играјући се разних игара, којима се иначе сви његови вршњаци играју. Дубоко зевајући, погледао је својим крупним зеленим очима мајку, која се надвијала над њим, нежно га покривајући малом, топлом деком. Упитао ју је: Мајко, да ли постоје анђели? Мајка је на тренутак замишљено погледала у те зелене очи, које је волела највише на свету, и које су је у том тренутку подсетиле на нешто. Нежно се насмешивши, одговорила је, мада више за себе, као да је несвесна синовљевог присуства: Анђео постоји у сваком од нас. Само га треба пронаћи. Пренувши се, спустила је поглед на свог сина, и по његовом смиреном дисању, приметила је да је он већ зашао у царство снова... *** Било је јако хладно. Ноћ се приближавала, и северни ветар је почињао да дува све јаче. Он је стајао, сада већ промрзао, дрхтећи, и покушавао је да угреје руке у дубоким џеповима. Чекао ју је. Обећала је да ће доћи. Али она није долазила. На реткој трави испод његових ногу већ се био ухватио мраз. Ваздух је мирисао на снег, и заиста, понека пахуља би се нежно спуштала на капуте ретких пролазника, од којих је сваки журно пролазио смрзнутом улицом, тражећи заклон у још једној хладној ноћи. Таман, када је разочаран одлучио да оде, схватио је да му се неко приближава. И неколико тренутака након тога, угледао ју је. Била је лепа као и увек. И сад, увијена у зимску бунду и топли шал, који су загревали њено мало тело, зрачила је неком топлотом коју није могла да помути ни тама хладне зимске вечери. Валовита смеђа коса елегантно је падала на њена рамена, а њене сјајне смеђе очи гледале су у његовом правцу, иако су, као и обично, избегавале његов поглед. Пришла му је, и насмејала се нежно, онако како само она уме. Поглед му је пао на њен осмех, и одједном више није осећао хладноћу. Чекао је да она проговори. Извини што касним рекла је. Стварно је хладно, а ти знаш да ја не волим кад је мени хладно. Размишљала сам да ли уопште да дођем, али нисам хтела да погазим своје обећање. Надам се да се не љутиш. Он се само насмешио, знајући да никада неће моћи да се наљути на њу. Желим нешто да ти кажем рекао је, али није успео да заврши своју мисао. Она га је прекинула: Ја сам ти све рекла, и ти знаш да је тако најбоље. Ти знаш шта ја осећам. Немој да отежаваш ни себи ни мени. Док је то говорила, једноставно није могла да му гледа у очи. Погледом је испитивала стару кору оближњег дрвета, која је својим дубоким браздама довољно говорила о његовој древности. У тренутку се упитала коликим тужним сусретима је ово дрво присуствовало. Можда и зато изгледа овако јадно. Можда га је туга живота и уништила. помислила је. Али његов глас је прекинуо њене мисли: Знам, али нисам хтео то да ти кажем прошапутао је. За тренутак се упитао да ли ће она да га разуме, али већ је отишао предалеко, и знао је да сада нема заустављања. Хтео сам да ти кажем да треба да будеш поносна на себе. 18

19 АНОНИМНА ИСПОВИЈЕСТ Ово ју је већ изненадило. Сећала се како му је једном рекла да он никада неће моћи да је изненади. Ох, колико се само преварила. И сада, по ко зна који пут, опет је била на путу ка неком новом изненађењу, које није очекивала од њега. Сада је већ смогла снаге и погледала је дубоко у његове зелене очи. Анђео постоји у сваком од нас. Само га треба пронаћи. Али то је тежак посао, који реткима успева. Ти си га пронашла у једном изгубљеном срцу, пуном туге и горчине. Ти си истопила лед у којем је дуго био заробљен. Твој осмех му је повратио крила. И он ти је захвалан на томе, иако схвата да никада нећеш бити његова. Али он ће увек бити ту, уз тебе, кад ти затреба. Она је само погледала у њега... *** Следећег јутра дечак се није сећао шта је уснио претходне вечери. Трчао је за фудбалском лоптом, која је јурила по росној и бујној пролећној трави. Његова мајка га је посматрала са осмехом на лицу. Гледала је то мало невино створење, задовољна што сваки дан све више и више напредује, знајући да ће једном морати да одрасте. Зато јој је било драго што је још увек мали, и што нема ниједну бригу на овоме свету. Јер она је знала да се највеће поштовање дугује детету. Одједном, понесен жаром игре, дечак је пао, и кренуо да плаче. Мајка му је пришла и нежно га привила на своје груди, настојећи да га умири. Дечак се брзо смирио у мајчином наручју. Подигао је главу и погледао у плаво небо, које је било потпуно чисто. Ниједног облака није било на видику. А блиставо сунце је ширило своје величанствене зраке, доносећи топлоту и светлост у њихове животе. 19

20 ПУТОПИС Селена Мочевић, III 2 ГРЧКА земља митова и легенди Грчка је земља богате историје, увијек веселих људи, рељефних обала и плавог мора. Можда не најљепша, не најчувенија, не ни најважнија али сигурно земља у којој људи највише уживају. Како бих вам могла објаснити магију ове земље? Искрено, не знам. Грчка се мора доживјети...управо због те неке њене магије и још безброј других разлога, одлучила сам да вам напишем нешто о њој и о једном од најпосјећенијих грчких туристичких градића Паралији. Паралија се налази у најпространијој и најсјевернијој грчкој провинцији, Македонији. Њен првобитни изглед био је скроз другачији од овог данашњег. Паралија је прије доласка Срба била само мало сеоце. Срби су је изградили и населили. И данас их тамо живи велики број. Па онда није ни чудно што сам у великом броју продавница сретала људе који знају српски и, што је мени још интересантније, слушају непоновљивог Чолу. Међутим, оно што ово мјесто издваја од других јесте то што се овдје налази око 150 крзнарија. Управо због тога туристи и зими долазе овдје. Најчешће су то руске даме, које, као што нам је већ познато, обожавају крзно. Прелијепа пјесковита плажа и топло море простиру се дуж цијеле обале Паралије, а медитеранско биље даје посебан мирис, не само овом, већ и осталим дијеловима Грчке кроз које сам пролазила, попут Солуна, Катеринија и неописиво необичних Метеора. Кад сам их већ споменула требало би да напишем и коју ријеч о њима. Сами по себи, Метеори су веома интересантни. Њих можемо окарактерисати као изузетно необичну област, коју красе гигантске стијене у облику кула и торњева, са висином од 100 до 150 метара. Данас је на Метеорима активно пет, од некадашња 24 манастира. До манастира се стиже асфалтним путем или уским каменим степеницама, уклесаним у стијене. Неки од манастира су претворени у музеје у којима се налазе вриједне иконе, стари рукописи и јединствени мозаици. У једном од манастира постоји просторија у којој се чувају лобање монаха. Такође, можемо да видимо и просторије у којима су монаси некада ручали и молили се... Добро очувани стари намјештај и посуђе дају им још већу вриједност. Све ће вам бити јасно о њиховој љепоти и значају кад вам кажем да су Метеори осмо свјетско чудо. Дијелом због географског положаја, дух који краси народ ове земље остао је непромијењен, што је допринијело да свака нова генерација Грка буде нераскидиво повезана са својим прецима и да чува национално благо. Грци су весели, гостољубиви, заљубљени у добар провод, можда непредвидљиви, али увијек испуњени неисцрпним ентузијазмом. За вријеме мога боравка у овој прелијепој земљи нисам наишла ни на једног досадног или намргођеног Грка. Грчка, поред прекрасне природе, историје, прелијепих острва, засљепљујућег сунца и плавог мора, такође нуди и савремене објекте широм цијеле земље. То је и разлог што је убрзо постала једна од најомиљенијих земаља за одмор, у Европи и на Блиском Истоку. Скоро сви хотели су нови, али са дахом антике. Чаробна моћ Грчке почиње да дјелује на вас, онога тренутка када закорачите на њено тло. Комбинујући лежерно одмарање са добро планираним разгледањем, открићете да постоји мали број мјеста која вам могу пружити такво богатство и разноврсност утисака, који се памте заувијек. А та незаборавна сјећања, и послије завршеног љетовања, још дуго буде њежна осјећања. 20

21 ШИК СТРАНА Селена Мочевић, III 2 СТАРЦИ... Већина нас се боји старости. Али текст који кружи великом глобалном мрежом, познатијом као ''интернет'', представља нам предности овог позног периода живота... Јер: 1. Отмичари неће бити баш заинтересовани за тебе. 2. У случају отмице, вјероватно ће те пустити међу првима. 3. Нико неће очекивати да ћеш игдје побјећи. 4. Људи те више неће гледати као хипохондра. 5. Неће бити више ничега што ће требати научити ударајући главом од зид. 6. Ствари које ћеш купити, нећеш више износити. 7. Моћи ћеш мирно вечерати у шест сати послије подне. 8. Моћи ћеш преживјети дан без...(цензура)..., али без наочара не. 9. У свађу ћеш моћи ући једино још у реду за пензију. 10. Више нећеш размишљати о ограничењу брзине као о изазову. 11. Престаћеш да увлачиш стомак без обзира ко улази у просторију. 12. Вид ти се више неће моћи битно погоршати. 13. Твоје инвестиције у здравствено осигурање коначно ће се исплатити. 14. Твоје кости ће бити сигурнија временска прогноза од хидрометеоролошког завода. 15. Твоје тајне пријатељи неће никоме открити, јер их се ни они неће више сјећати. НАЈЉЕПШЕ МОЈЕ Питати ЗАШТО, било би сувишно, само Бог зна. Онај једини, свемоћникоји је и одлучио да нам те узме прерано. Твој поглед, осмијех, глас уносили су срећу гдје год да би се појавио. Једна твоја пјесма каже:...јер мој је живот вјечито падање, кад збројим поразе-ништа не остане... Ох, а није било тако! Твоја срећа, успјех, моћ и слава расли су из дана у дан, и онда... На самом почетку КРАЈ! У свијету у коме се од нас нужно очекује успјех, можда само Бог зна да успјех може бити нешто мирно и спокојно. Ако је тако, онда си ти свој успјех остварио. Анђеле, сада си на мирном, спокојном, сигурном мјесту, међу својима у рају, међу анђелима... ЗАУВИЈЕК ЋЕШ БИТИ У НАШИМ СРЦИМА!!! ЗБОГОМ! Селена Мочевић, III2 21

22 СТВАРАЛАШТВО М А Р И Н А Мирис контура на процват зевзелије, весели спектар кроз диптих Шербеџије, те одраз жада, сафира и рубина, све ово читам из тебе Марина. Откуда одсјај сланога мора, те бистрих река звуци жубора, откуда ехо силних планина, откуда све то, откуд Марина? Откуда летови угрожених ждралова утицај мијена и прекорних жалова, чији то поглед штрчи с висина, те пада на нас, чији Марина? Откуда упале оронулих плућа, пепео сибирског сребрног прућа, поља уранијума и поља мина, Откуда све то, откуд Марина. деце из чистилишта камо су кикоти, a камо жиранти узалудних судбина, Шта биће с њима, збори Марина! Шта ради изрода шунда и кича, шта ради силних убода бича, камо без крви, куд без хитина, Шта ћемо тада, реци Марина! Шта је са Децембром, том силном чари, греју нас дугачких ходова дани, што беху пуни жари, милина, топло ми тада беше, Марина... Камо су односи што бејаху ту, неуморне наде што задње мру, камо су утехе мрака, тишина, шта ћемо без њих, шта ли Марина? Чему тортура, узалудна испитивања, стадо слепаца и промашених занимања, чему баналност при стицању рутина, чему то води, чему Марина... Откуда излив беде са улица, масовне смрти масовних убица, изливи жучи и адреналина, откуда све то, откуд Марина. Где резултати су увелих радова, спонтаних летова, спонтаних падова, где потешкоће при савладавању стрмина, шта ли је с њима, шта ли Марина? Ко шаље слепило гушећи масе ко лучи маглу, ко опија се, није ли све то због лошег вина, Није ли тако, збори Марина! Одакле јаз међ живим бићима, одакле завоји, копче на жићима, Где су сад сутони у боји плина, Где ли су знаш ли, где ли Марина? Камо ли одсјај уснулих снегуљица, камо ли драж фебруарских пахуљица, камо ли прелудиј насмејаних делфина, Где све то оде, камо Марина? Камо поеме, оде са радија, камо ли латице румених далија, камо гејзири из хладних давнина, Како их наћи, како Марина? Камо су Хектори, камо Дон Кихоти, 22 *** Очи очи, смеђе очи, Бол ми бокове подбочи, Разјари се јаз у мени, Песимизам тај црвени, Легао ми преко врата, Отворио широм врата, И виче ми: 'скочи, скочи' Очи очи, смеђе очи... Очи очи, дангубице, Пуцају ми крте жбице, И од боли лимфе расту, Ране никад да зарасту, Шире ми се крвни суди, И стежу ме бледе груди, Бриди бодљикаве жице, Очи очи, дангубице... Очи очи, моје снене, Све видите али мене, Видно поље обилази, Док ме болест слабог гази, И тестамент ево спремам, Но ја наследника немам, Имам вас, к'о и ви мене, Очи очи, моје снене... Петар Бојић, III10

23 СТВАРАЛАШТВО Одговор празан нестаје, истину оставља нијему... Камерни оркестар анђела мелодију твоју свира, Виолина тихо звони варијације на тужну тему, на махове се зачује немоћни крик клавира. Уз музику ипак најлакше самоћа теби пада. Уз умјетност увијек рана најљепше боли. Она је та која не може да страда! А за тебе је умјетност бол када се воли... К А К О Ј А Н Е Б И Х З Н А Л А Можда он заслужује срећу, Какву му ја дати не бих знала, јер... Мени није дозвољено да Добијем његову љубав, зато га ти воли, онако, Како ја, можда, не бих знала... Он мене не може гледати Са толико њежности, Зато га ти гледај, онако, Како ја, можда, не бих знала... Он мени неће упутити осмијех Пун прелијепих осјећања, Он се мени неће осмјехнути, Онако, из душе, Зато му се ти осмјехуј, онако, Како ја, можда, не бих знала... Тај пољубац никад неће бити за мене, Његове усне не желе да дотакну моје, Зато га ти љуби, онако, Како ја, можда, не бих знала... Мене не може грлити тако њежно и полако Неће ме миловати као да сам пупољак руже, Зато га ти милуј и уживај у томе, онако, Како ја, можда, не бих знала... Он мене не сања сваке ноћи, јер Мени није дозвољено да завирим У његове мисли, Зато му ти уљепшај сан, онако, Како ја, можда, не бих знала... Он је своје срце ставио теби на длан, Зато га ти чувај, онако, Како ја, МОЖДА, не бих знала... Да не дрхтим у наручју твом И да сваки додир је само рутина И да у нама ствара се празнина Која се наноси бол И да те љубим, још осјећам само Онај први додир, онај први гријех Што вољели смо тада, што сада више нисмо Што нестало је као лажни смијех...у хаљини бијелој, дуге црне косе, морем плута она, валови је носе. Лијепа она бјеше, Бијелог лица, очију црних и црвених усница. Оставили њу су, Изневјерили су је, Угасили њен живот, Убили су је! Жељела је она, Надала се неком Тражила је ријеч, Ал' он је није рек'о. Плакала је дуго на гребену морском, док дувао је вјетар са свјежином горском. Стајала је тужна На ивици самој, Задњу сузу пустила је, Води је дала плавој. Изгубила је дах И почела да пада, А за њом је остала Само пуста нада. Горана Дивјак, III5 23 К Р А Ј У хаљини бијелој, Дуге црне косе, Морем плута она, Валови је носе... Горана Дивјак, III5 Јеца Пружи ми руку и реци ми само Оно што ти и ја већ одавно знамо Да нашој љубави ближи се крај И да пољупци наши немају онај сјај Миланка Максић, III1 У М Ј Е Т Н О С Т Лежиш сама, на боку, на лицу с осмјехом чедним, Сан те полако краде у своје окриље меко... Жуди ли ико ноћас за твојим уснама медним? Жуди ли срце оног који је сада далеко?

24 ШИК СТРАНА Ово је писмени задатак Владимира Шеве, београдског гимназијалца. Писан је 12. октобра године. Теме на писменом су биле: Коштана и Светлости неста, престадох да читам и туга ме обли: опет живим. Шева је изабрао ову другу и добио петицу: О, Боже, владару царства небеског! Гледам, ал' очи су ми склопљене. Осећам мирис свеже лакираног дрвета. Помислих како је мој мртвачки сандук прилично добар за паре које сам дао. Да, коначно сам умро. Слушам попа који нариче и децу која се деру: Куку! Стрикооо! Одлучих да мало прошетам, да видим је л' ми баба Боса дошла на сахрану. Зачудио сам се кад сам схватио колико се лако крећем. Морам признати да сам задовољан. Сахрана је прилично добро урађена. Миле, први гучевачки трубач, са својим блех оркестром добро је обављао посао. Свиња се окретала на ражњу, док се мој пијани зет ваљао у блату. Баба Стана је с дедом Милојицом замишљено гледала у мој гроб и уздисала. Почех да вичем: Шта кукаш, стара, није Омољица мртав, опет живим али се сетих да не може да ме чује. Погледах још једном моје сироте унучиће и помислих: Е, децо, децо, ко је вас познавао ни пакао му неће тешко пасти. Осетих у том тренутку како ме нешто вуче нагоре. Е, па, дође време да се растајемо. Путовао сам, могу вам рећи, добрих пет сати. На вратима раја стајао је свети Петар. Здраво, Петре, дође време да се и ми испричамо. Петар ме мрко гледао, али коначно прозбори: Не пише ти се добро, Омољице, много си грешио. Бог те чека. Признајем, мало сам се уплашио, јер ово ми је, знате, био први сусрет са Богом, а то није мала ствар. Ћутим ја, ћути он. И тако, ћутимо ми једно пола сата и коначно се одважих, па рекох: Добар дан, Боже! Опет ћутимо, а мене већ почеле и ноге да издају. Знате, не умире човек сваки дан. Коначно, Бог поправи кравату, промешкољи се на свом облаку и рече: Кажи, Омољице. Овај говор спремао сам прилично дуго, па сам решио да му кажем све од прве до последње ријечи: Боже, владару царства небеског, Ти који небом ходаш, Творцу мога пса Марка, синова Мирка и Жује, бабе Босе и деде Радована, мог кума Спасоја и извињавам се ако сам некога у својој брзоплетости заборавио да споменем... Ту стадох и приметих да се збунио. Замислите Бог тако велики, ја тако мали, па се збунио преда мном. Међутим, нашао је некако праве речи, па рече: Јеси ли ти, Омољице, прочитао «Коштану»? Нисам велим ја. А јеси ли, Омољице, приметио да светлости неста? Нисам опет ћу ја збуњено. Да ли те туга обли, Омољице? Не, Господе рекох а зашто? Зато што је то, Омољице, тема овог писменог задатка, и бојим се да си промашио тему. Бог је моћан помислих у себи... 24

25 СВАШТАРА БИСЕРИ...наши и наших драгих професора... Час географије је у току... Маја: Ајој, је л то она бања Ковиљка?! Час биологије... Вишња: Па, хвала Богу да ће се дијете породити!!! У кабинету информатике (знамо какви су прозори): Јован: Сунчице, отвори прозор, вруће је. Сунчица: Па, каква је корист ако се отвори, кад не може ваздух да прође од решетки?! Тече разговор на малом одмору... Маја: Како се зове оно мушко пиће што има име и презиме?! Након дужег нагађања: Селена: Мајо, да није Џони Вокер?! Маја: Е да, тај, тај... Професорица латинског: Мајо, реци ми како се каже пас на латинском? Маја: Ааа... pas, pasis masculinum. Милица: Картагина се налази у Хрватској. Час српског, Мица одговара: Хамлет је басна. И опет на часу српског: Јасмин: Прича о причању је говор који је Иво Андрић одржао на додјели Оскара!!! Пред крај другог разреда, разредник се обраћа Драгани и додјељује јој савјете како да исправи не баш завидне оцјене. Драгана га региструје тек послије одређеног времена, разредник видно изнервиран: - Па, Драгана, дијете драго, у којем си ти филму?! Из задње клупе се чуо коментар: - Професоре, у Отписаним! На ред је дошло испитивање и Боки, који за тај дан није био спреман, покушао је да се извуче са часа: Боки: Страшно ме боли глава, могу ли отићи у ову апотеку преко пута да купим таблете? Миланка: Не треба, ево имам ја. Професорица: Најлакше је то усмено записати. Професорица: Хајде, прочитај нам још једну родољубиву пјесму па да могу ићи пити чај и очајавати! Након читања: Ах, узећу два чаја! Професорица: Капитал се улаже у плантаже обојених метала. Професорица: Дјецо, кад преводите, не смијете то ставити ту, иначе вам реченица оде уууу (подужа пауза)... погрешном правцу!!! Професорица: Немамо времена да претражујемо по тој збирчици, ниси на Гуглу... Професорица: Ја сам овако витка зато што се стално ротирам! Професорица: Наравно, не можемо рећи УРА- ЂЕН САМ, јер то вуче на ДРОГИРАЊЕ! На почетку школске године улази професорица у једно одјељење и креће са спиком: Професорица: Добар дан, као што сте можда примјетили доле, на огласној табли, ове школске године сам ја ваш разредник. Напоменуо ме је професор Штрбац да вас све поздравим. Ученик: Какве везе има Штрбац са нама? Професорица: Па, ваш бивши разредник. (Минут ћутања...) Ученик: Професорице, погријешили сте разред... Професорица: Јој, па, јој, ја се овдје, јој, бламирам пред вама, јој, што ми нисте рекли... Професор: Нешто си ми чудна данас... Понашаш се као да је јесен, у глави ти љето, око тебе зима, а у ствари је прољеће... Професор математике: Углови немају стране... Већ краке... Као ракови... Професор математике: Није ти кружница кромпир па да то црташ слободним стилом! 25

26 СВАШТАРА Горана Дивјак, III 5 СУДОКУ Ниво тежине: Ниво тежине: Судоку је игра бројевима која је за кратко вријеме освојила цијели свијет. Сигурна сам да ће се и вама допасти, па зато почињемо лакшим судоку мозгалицама (у које спадају оне које имају преко 26 познатих бројева). Да бисте дошли до рјешења, потребни су само концентрација, логика и вјежба. ПРАВИЛА: Попуните табелу тако да сваки ред, свака колона и сваки 3x3 блок садржи бројеве од 1 до 9. Бројеви се не смију поновити у реду, колони или блоку. Ниво тежине:

27 Љубав значи имати смисао у животу, вјеру, наду, амбицију, жељу... Све то заједно чини срећу! Будите весели, насмијани и чините све да будете срећни. Нека вам нова година буде боља, успјешнија и веселија од претходних. Нека вам снови постану јава, а срећа навика. Срећну Нову годину и предстојеће празнике, жели вам редакција Орфеја!

28