Пишем Ти писмо, видели се нисмо...

Transcript

1 * *

2 НОВИНАРСКА СЕКЦИЈА.com Писмо уреднику Поштовани уредниче, Не знам да ли да најпре почнем да Вас хвалим што објективно оцењујете и одабирате текстове или да Вам се, ипак, извињавам (што ће ми, морам признати, тешко пасти) за све оно што сам учинио да вам уназадим новине. Наиме, поуздано знам, а чућете и како, да се ниједан мој потпис неће појавити у листу. Обраћам Вам се са жељом да Вам се захвалим, истовремено се надајући да ми је ово последња шанса да се појавим као потписник макар и овог писма. (...Надам се, а надати се још једино знам!). Моје замерке су многобројне али Ви, наравно, ни овог пута нећете имати времена за мене и моја дуга, по Вама вероватно, наклапања, па ћу покушати да будем кратак (мада не знам да ли ћу у томе и успети). Знам да сте сада веома љути на мене јер на секцију нисам долазио већ две недеље (по мојој евиденцији... Хм, а можда и више по Вашој!). Случајно, верујте, баш од онда кад сте ми дали дигиталну камеру и диктафон за интервју са фудбалеркама. А сада, кад сам чуо да вам је вирус напао компјутер (моје (не)искрено жаљење) знајте да нећете добити ни диктафон, ни камеру, као ни дискету коју сте ми дали да Вам због вируса и ја чувам прекуцане текстове, јер сам открио да се на њој налази целокупан садржај трећег броја Медикуса. Коначно имам прилику да и поред Вашег непристајања, интервју са директорима и професорима школе, који заузимају скромних 30 страна, заменим својим омиљеним текстовима из којих сте вешто избрисали већину мојих реченица. Оно што сам видео на дискети ме је одушевило па зато желим да Вам се захвалим још и за све СЈАЈНЕ фотке на којима се види МОЈА рука, качкет или чак и цела леђа. Акција! Kрећем у нове походе за снимљеним материјалом. Па, НЕ БРИНИТЕ, имам фотоапарат, знате то! Добро, није на дискети све тако црно по мене. Успео сам да се препознам у већини бисера које сте својим чудесним речима зачинили и самим тим им одузели онај шаљивији део... Ваљда ће им се, ипак, неко насмејати. Али, и поред свега, ја Вам опраштам и надам се (опет се ја надам) да се нећете много нервирати што сам новац које сте ми дали за путовање у Београд, не бих ли интервјуисао Андрију Милошевића, уложио кладећи се на утакмицу која је донела лош исход Пишем Ти писмо, видели се нисмо... (бар сам научио да не треба трошити новац кад је туђи! Вредело је овог наука!). Да бих вам доказао да то није смак света и да ћемо у листу имати интервју са неком јавном личношћу, заменио сам досадни интервју са ученицима који освајају прва места на републичким такмичењима разговором са нашом познатом Јецом Карлеушом. Преписао сам га из Скандала (и заузео је дупло више страна од планираног разговора са Андријом). Шта се чудите, па без новца се није могло путовати да би се добио оригинални текст (вратите се седам-осам корака, пардон редака, уназад). Уосталом, Јеца и њен стајлинг су узор многим младим генерацијама, што се да запазити и по ходницима наше школе; успут, запазио сам да имате исту огрлицу као она (Dior, зар грешим?). А, да, још нешто! Умало да заборавим! Па, обећао сам Вам да ћу ПОКУШАТИ да будем кратак. А обећање је... ОБЕЋАЊЕ. Удахните дубоко и ако читате овај текст стојећи, ја вам препоручујем да седнете (због могућих последица). Пошто ми се идеја за насловну страну није нарочито допала, и овде сам желео да се покажем креативан (што ја и јесам, морате признати!). Заменио сам је фотографијом свог омиљеног фудбалског тима. Можете да претпоставите о ком клубу се ради? Не! Онда Вам остављам да сами уживате у плодовима мога рада. А, након тога очекујем од Вас бар извињење јер, кад год легнем да спавам, одзвања ми у ушима Ваш топао глас због кога сам благо истраумиран: Па, зар још то ниси завршио?! Јаоој, убићу се!!!, који се шири сваке среде ходницима школе. Е, и ко зна шта мислите о мени после овог текста који звучи врло ОХРАБРУЈУЋЕ?!... ТА - НА - НА - НА... Сад одахните, јер... Ништа од овога није истина. Прича је смишљена, с разлогом. Наиме, са диктафоном и дигиталном камером је све у реду, следеће недеље су ми потребни за интервју са фудбалеркама (а имао сам и неку свадбу). Дискету нисам преправљао, подаци су изворно сачувани, а новац ће Вам бити враћен јер је Андрија због изненадног путовања отказао разговор. Све је у најбољем реду. Само Јеци дугујемо извињење пошто неће бити заступљена на нашим страницама. Па, наравно, да не читамо Скандал! НАДАМ СЕ да се нисте много потресли! П. С. Ето видите да то што нисам долазио на секцију ДВЕ-ТРИ недеље и није најгоре што је могло да се догоди! Ваш (не)редовни члан секције ЛИСТ УЧЕНИКА МЕДИЦИНСКЕ ШКОЛЕ Др АНДРА ЈОВАНОВИЋ ШАБАЦ Година III * Број 3 * Maj Лист ученика Медицинске школе Др Андра Јовановић. Директор: Снежана Опачић, професор; Уређује редакција: мр Татјана Јовановић, професор (главни и одговорни уредник); Ученици: Душан Марковић, III7, Ивана Бркић, III8, Јелена Ранковић, III8, Александра Мишић, III6, Александар Јовановић, II2, Нађа Новаковић, III6, Јелена Миливојевић, III6, Марија Радовић, III6, Весна Добривојевић, III6, Славица Пантелић, III6, Ивана Гератовић, III7, Татјана Завађа, II1, Ивана Ђуричић, II1, Јелена Ристић, II1, Александра Стевић, II1, Мирјана Јездимировић, II2, Јелена Мишковић, II2, Ивана Аврамовић, II2, Ивана Миленовић, III8, Мирјана Јаковљевић, III8, Весна Павловић, III8, Маријана Матић, II1, Данијела Илић, II1, Тамара Симић, II2, Ивана Пантелић, II2, Марија Икановић, III6, Маријана Богдановић, III6, Ивана Мишић, III6, Драгица Дончић, III6, Слађана Вуковић, III5, Јована Крстић, III5, Миливој Дикосавић, III5, Стефан Мирковић, III6, Борис Навратил, III6, Марко Тодоровић, III6, Милорад Владић, III6, Драган Спасојевић, III6, Јована Грујић, I1, Милица Радовановић, I1. Графичка припрема и штампа: МАСТЕР ПРИНТ - Шабац. 2 Тајна успеха није да човек ради оно што воли, већ да воли оно што ради

3 САДРЖАЈ.com Садржај Некад и сад страна 4 Шездесет година - увек достојанствено страна 5 Прославе страна 7 Годишњица страна 10 Такмичења страна 11 Будите део нас страна 12 Anatomia mia страна 13 Физикоманија страна 14 Тесласлов страна 15 Српскомицин страна 16 Interesting Facts страна 17 Виза за будућност страна 18 Екскурзија страна 26 Литерарни радови страна 28 Шарена страна страна 32 Бисери страна 36 Енигматика страна 37 Спорт страна 38 Фото-Финиш страна 39 Реч уредника Време има своју логику којој се нико не може одупрети. Само, треба имати на уму да је појам времена релативан. Њиме се и добија и губи. Некоме доноси, некоме односи. Школи, као установи која шездесет пута дочека нову генерацију, свакако доноси; а све другачије примере нећемо сада спомињати. Трајање од шест деценија смештено у два века и два миленијума, није обично трајање. Закорачили смо у шездесету годину постојања миленијумским искораком, а за почетак обележавања јубилеја одабрали излазак трећег броја Medicusa. С поштовањем, Ко има воље, има и начина 3

4 НЕКАД И САД.com Злочин и казна Идеја је много, а простора мало, мада се на први поглед не чини тако. Штавише делује обрнуто. А требало би одабрати баш оно право. Вама занимљиво. Но, не брините се, попунићемо ми квалитетно ову рубрику. Ми смо кренули у авантуру. Упустите се и ви. Наиме, добили смо задатак и кренули у његово извршење а све у намери да направимо паралелу између НЕКАД и САД, нарочито због тога што је то некад било на самом почетку живота наше школе, пре равно 60 година. У гомили различитости између доба пређашњег и времена садашњег, само када је школски живот у питању, желели смо да обухватимо све, али... Брзо смо одустли од тог сизифовског посла и одлучили се да методом случајног узорка дођемо до решења. Наиме, очи наше школе (читај Медикус ), упутиле су се на прашњави школски таван, уз помоћ драгог нам секретара, и, тамо пронашле закопано благо. Од свег тог светлуцања очи су нам се запрашиле, пардон засијале, а руке посегнуле за најближом гомилом укоричених листова не бисмо ли се што пре изгубили са дотичног места. Срећна рука извукла је њихово величанство - КАЗНЕ. Стрчали смо, мислећи да смо обавили најтежи део посла. А онда... Било је ту свега, од смеха до суза. У самој сржи приче НАЛАЗИ СЕ РАЗЛИКА. Наградно питање у овом колу (броју) гласи: УОЧИТЕ РАЗЛИКУ!!! На вама је да одговорите. Као што сте могли сазнати из прошлогодишњег броја Медикуса, у нашој школи по њеном оснивању налазио се интернат, а у интернату као и у школи, само женски пол. Наравно, школа као таква, морала је будно да мотри на понашање својих штићеница. Ишло се добро провереном методом: Најбоље се преко казне учи. И, богме, кажњавало се. Прво су нам пажњу привукли случајеви којима смо дали радни назив Досије љубавна писма. Наиме, једна од ученица наше школе заљубила се у војника. Ту своју љубав преточила је, а у шта би до, у речи, ставила их на папир и упутила на одговарајућу адресу. Не зна се како је писмо доспело до саме управе школе, али је против ове девојке одмах, али одмах, покренут поступак. И избачена је из школе. Након тога, писма су кружила у интернату од кревета до кревета, не би ли пронашла пут ван њега. Очи школе (не читај Медикус, он је из времена садашњег) моментално су уочиле две девојке и раздвојиле их, на шта су оне и протествовале, што је било још неуобичајеније. И, не лези враже... Управа се распитивала даље. Пошто су у нашу школу њих две дошле из истог града, из исте основне, управа је загребала по прошлости и открила још штошта. Из Досијеа љубавна писма издвојили смо случај још једне девојке, која је завела болничара. (Па, зар се зато одлазило на праксу? прим аут.). Она је била мудрија. Није остављала писане трагове, али ОН је њој написао писмо, које је опет управа, а ко би, нашла приликом претреса. Ова девојка је добила смањену оцену из владања - на јединицу. Ах, та љубав! Терала је наше девојке и на крупније кораке чак у брачне воде. И то је наш нови Досије из кога издвајамо две ситуације. Једна девојка је отишла на зимски распуст невенчана а вратила се венчана. Управа је ставила вето на њено даље школовање. Друга је, пак, била нестрпљивија. Није ни сачекала распуст; али је њу сачекало исто што и прву девојку. У овом сегменту имамо и један подслучај. Две девојке су се заљубиле у једног дечка ( ретка појава и данас у нашој школи прим. аут.) што их је због њиховог неадекватног понашања довело пред управу, која је приликом кажњавања још имала и милости само их је удаљила на годину дана из школе! Уморни од љубави преврћемо неколико табака. Нећемо више да се бавимо љубавним аферама. Отворили смо нови случај који смо слобадно назвали Штрикање. Час физике је био, професор предаје а девојка штрика! Чарапице, прслучић, џемпер, шта ли је, али, иштрикала је само јединице: и из владања и из физике. Интернат - рад у кружоку Без обзира на све, пуне вере и оптимизма И, миц по миц дођосмо и до Досијеа разно. У преводу - и нама простора понестаје. Треба изводити закључке. Писало се да су професори показивали и самилост према ученицама. А, немојмо пропустити да поменемо и награде. Управа је примерним ученицама поклањала, богме, све од књига, сатова, новца, па до стипендија. Управа је давала и друге шансе, поучавала, саветовала... А, све негативно на шта је реаговала, било је оправдано. ЗАР НЕ? Хммммм... Сећате ли се оног НАГРАДНОГ ПИТАЊА с почетка? Адреса вам је позната. Чекамо ваше одговоре, а награда је... Изненађење!!! Искрено, ваш Медикус Александар Јовановић, II2 4 Пример подучава боље од прекора

5 ИНТЕРВЈУ.com Шездесет година - увек достојанствено Обележавањем годишњица ми смо ти који се старају да светлост неких личности, установа, открића, догађаја и сличног у једном периоду засија само још више. Посебно нам је драго што ћемо имати задовољство да у ГОДИНИ ГОДИШЊИЦА (Тесле, Моцарта, Стерије, Мишарске битке...) прославимо шездесет година постојања наше школе. И овим текстом и самим Медикусом ми ћемо дати свој скромни допринос и једном капљицом радости допунити чашу славља. У то име, сматрали смо занимљивим да кроз причу са руководством школе проценимо ГДЕ СМО, ШТА СМО и КАКО СМО шездесет година после! Пре две године седели смо на истом месту и имали исте улоге. Ви и ми. Шта се у међувемену догодило? Саша: Дечко, ја се тебе не сећам... (смех). Надам се да је квалитет школе као институције напредовао у истом степену као и квалитет ђачког листа. Пре свега мислим на квалитет наставног процеса, квалитет амбијента у којем се он одвија и квалитет дипломираног ученика као резултат тог процеса. Трудићемо се да и лист и школа имају узлазну линију, а за сада мислим да се то види. Руководство школе На шта сте посебно поносни ако резимирате претходне четири године свог рада? Саша: Посебно сам поносан што ученици из ове школе излазе са много више практичног знања и умења. У кризним годинама савремена наставна средства и потрошни материјал били су или потпуно недоступни или купљени у врло малом обиму. Сада је то знатно другачије и ученици са добијеном дипломом могу да оду да се укључе у рад, установу, област из здравства и социјалне заштите. Шта нисте реализовали од планова које сте имали? Саша: Много је великих и малих идеја које су реализоване, али и оних које нису. Име задужбинара др Андре Јовановића године је враћено школи, али нису лепота и сјај објекту који је поклонио. Те давне године ово је био један од најмодернијих и најфункционалнијих објеката у Шапцу. Планови за реконструкцију су у току и надамо се да ће стари део комплекса школе ускоро заблистати у најлепшем светлу. Школе улазе у пројекат вредновања и самовредновања. Које место по Вама припада нашој школи, ако је упоредите са осталих 29 медицинских школа у Србији? Снежа: Управо смо стигли са Удружења медицинских школа, а дуго сарађујемо међусобно и отприлике имам неку представу и увид како која школа функционише. Сигурна сам да смо међу првих пет школа у Србији што се тиче медицинских школа. Сада смо ушли у пројекат вредновања и самовредновања и нећемо се обрукати, и то је сигурно; а мислим да је значајно и што говорећи о нашем граду и о средњим школама нема дилеме, заиста смо на првом месту. Колико је труда и енергије потребно да се води школа која носи епитет елитне школе у граду? Снежа: Тај епитет није случајан и мислим да људи то добро препознају. Медицинска школа је и раније била елитна школа, а сад смо сигурно јачи и од гимназије, то смем одговорно да тврдим. Треба веома много рада и труда, али немојте да схватите да ја сада кукам због тога; напротив, то мени причињава велико задовољство, али је чињеница и то да смо Саша и ја добар тим и да делимо послове. Он је врло сличан мени, пун је енергије и темперамента, врло смо брзи у одлучивању, тако да сигурно не бисмо били на овом месту и не бисмо све ово постигли да нисмо заиста радили као тим. Бити на челу школе када она слави шездесетогодишњицу постојања част је али и обавеза. Шта се планира за обележавање јубилеја? Снежа: Ми немамо прецизирану до детаља сваку активност, приредбу,... То ћемо заједно одлучивати са комисијом за прославе и приредбе. Оно што знам сигурно је да ће ова година бити обележена свечаније, почев од вашег листа који ће бити бољи и који ће се осврнути на 60-годишњицу, затим радићемо извештај о раду школе (нећемо ићи на монографију) сопственим снагама осврћући се и на неки претходни период. Наравно, приредба ће бити свечанија, славиће се три дана, по српски. Зваћемо много више гостију, зваћемо и друге медицинске школе из Србије... Обим и величина свега тога зависиће од поделе посла, финансија и питања хоћемо ли имати довољно велики простор у Шапцу за свечану вечеру. Сигурније је бити онај кога се боје, него онај кога воле 5

6 Постоји ли могућност да школа од локалне управе добије, рецимо као рођендански поклон, средства за проширење, не бисмо ли добили још учионица и кабинета? Саша: Локална заједница је много средстава уложила у одржавање, осавремењавање објекта и процеса наставе у општини Шабац. Сопствена средства и средства из буџета улажемо у реконструкцију постојећих кабинета и учионица као и њихово опремање. Том политиком добили смо савремене кабинете који су услов за испуњавање све ригорознијих захтева тржишта. Ваше питање постоји као наш захтев у Општини и надам се да ћемо као добри партнери бити испоштовани и да ће, ако не ове, онда већ следеће године под овим кровом бити много више корисног простора и лепших услова за рад. Који су планови за будућност? Снежа: Планова има много али ћемо видети да ли има новца за све то. И Саша и ја смо прилично амбициозни и много тога желимо да урадимо, почев од преуређења постојећег простора, како би он био пријатнији, лепши и комотнији за рад, преко тога што ми и даље желимо да унапређујемо квалитет наставе, набављамо још наставних средстава и материјала за рад, улажемо у стручно усавршавање наставника. У сваком случају смо задовољни овим што смо постигли до сада, али ту није никако крај, тек је почетак. Школа је била у лошем стању у смислу опремљености, а ми смо све то подигли на неки задовољавајући ниво, али желимо још више и боље од тога. Намеће се утисак да сте приватно врло толерантни. Функција захтева принципијелност. Како мирите то двоје? Снежа: Пошто сам ја по струци интернационали гешталт-терапеут, ја покушавам то да помирим. Код куће, кад радим са клијентима, много сам толерантнија и много више разумевања и стрпљења имам, али то јесте и друга улога. Понашање које неко показује зависи од тренутне позиције.у школи се трудим да будем што толерантнија, али понекад то и није добро; понекад је важно да неко стане, да пресече а то и јесте моја улога, тако да се ја надам да то добро мирим. Покушавам да направим баланс између толеранције, али и одлучности. То је управо мој задатак, и ја се надам да га успешно радим, али биће боље. Како се слажете у вези са реализацијом разних идеја у школи будући да вам обома креативност не мањка? Снежа: Ја мислим да се ми веома добро слажемо и да јесмо добар тим. Често се ми и сударимо. Прилично смо слични, слично размишљамо, па се сударимо у мишљењима, али тада покушавамо да покажемо аргументима оном другом да има исправније мишљење. Саша: Много је иницијатива, како од ученика, колега, тако и од нас самих. Трудимо се да све оно што је реално ставимо у временски оквир реализације и тиме унапредимо наставни, али и ваннаставни процес. Усаглашавање ставова руководства школе је увек присутно и трудимо се да пред колектив и ученике, локалну заједницу и министарство изађемо са јасним и усаглашеним ставовима. Некад је то усаглашавање теже јер и међу нама постоје разлике у гледиштима и схватањима, али и то доприноси квалитету одлуке која се доноси. Битно је имати идеју, али и вољу за њено спровођење како би реализација била квалитетна на задовољство свих који директно или индиректно у томе учествују. Које Вам је боје понедељак, а које петак? Снежа: Понедељак ми је црне боје, јер мислим да се људи добро одморе преко викенда, дођу пуни енергије и разних питања, тако да ми недеља почне врло динамично и то ми је црно. Ја често немам слободан викенд и треба ми времена да уђем у ту динамику која зна да ми буде црна. А петак је црвене боје, јер тада мање-више долази до усијавања; људи су мање толерантни, краћег су фитиља, лакше се љуте, не чују шта им се прича и онда ту дође до неких варница, па је због тога петак црвене боје. Саша: Моја омиљена боја је жута и ја се трудим да та боја буде доминантна од понедељка до петка. Истински се трудим да она прелази само у светлије, а не у тамније тонове. Шта Вам је функција донела а шта одузела? Снежа: Функција ми је много тога донела. Донела ми је рад на начин на који ја волим да радим, донела ми је ту повољност што могу да организујем свој рад прилично самостално, велико испуњење да могу да градим оно што је планирано, да немам великих препрека у томе. То јесте и неки статус у овом граду, ипак ја нисам рођена Шапчанка, тако да све више људи зна за мене и то прија. А шта ми је одузела? Одузела ми је некакав мир, не због количине посла или пуно радног времена него због тога што врло често и код куће не могу да зауставим мозак кад се захукта у силним обавезама, плановима, поготову у периодима када обим и интензитет посла долазе до усијања. А, ако треба да се мери, функција ми је више донела него што је одузела. Саша: Функција ми је донела пре свега упознавање много људи различитих струка, звања и образовања и понос што сам репрезент свих ових људи који су нас изабрали, а одузела могућност да немам став. Јер, кад нисам био на функцији могао сам да кажем да ме нешто не интересује, да кажем да сам неодлучан; функција то не дозвољава и сви траже јасне и конкретне ставове. Да упецате златну рибицу, Ваше три пословне жеље биле би... Снежа: Ја се стално сећам школе коју сам завршила и која је била изузетно опремњена за наставу и у којој сам ја много научила, тако да би моја жеља, упућена златној рибици, била - још лепша и већа школа, пријатнија и комотнија за рад. Друга жеља, да сви наставници и ученици буду задовољни, да долазе насмејани у школу а такви и излазе из ње. Трећа жеља (верујем да ни златна рибица не би могла то да испуни) - да ми, просветни радници, имамо онакве плате какве заиста заслужујемо, због места које образовању припада у друштву, своје одговорности и обавеза. Саша: Рибице, не дирај ништа, довољно је компликовано и без тебе! Коју бисте реченицу упутили ученицима као мото ког би требало да се држе у животу? Снежа: Имајте пријатељски став према себи, онда ћете имати такав став и према другима. Поштујте друге и користите оно што вам је Бог дао, а дао вам је огроман поклон - вољу и слободу избора. Одговорност и слобода избора су огромна подршка себи, да станете иза онога што јесте шта год урадили. Мислим да би нас све много више оплеменило веће разумевање једних за друге, више толеранције, љубави и свега осталог. Ја бих волела да ученици наше школе то што више развијају, нарочито у струци у којој су! Саша: Увек достојанствено! Душан Марковић, III7 6 Уметност живота лежи у сталном прилагођавању околини

7 ПРОСЛАВЕ.com Путовање кроз време Прво, доктори вичу: Сестро, сестро! Изузетно осмишљеним и надасве квалитетним програмом и 13. децембра године, успешно је испраћена прослава Дана школе. Најпре је манифестација отпочела сада већ традиционалним спортским дешавањима, да би се касније, а све у духу доброг славља, наставило у свечаној сали школе, пригодном академијом у част др Андре Јовановића. Oвај перформанс назван је Путовање кроз време, а извели су га ученици наше школе, чланови драмске секције, на текст др Марије Ненадовић. Громогласним аплаузима и овацијама гостију и професора школе, заокружено је извођење овог комада, а касније коктелом славље је добило посебну ноту. Пошто је овај програм врло значајан за нашу школу, нисмо седели скрштених руку. Дали смо се у поход на актере изведеног комада и засипали их морем питања. Они су помало уплашени а у исто време веома срећни што је све протекло у најбољем реду, као прави професиналци, одговарали на наша лака питања. Једно од таквих било је: Колико твој карактер одговара лику кога тумачиш? А одговор је био: Пошто тумачим лик др Драге, једне самоуверене и интелигентне жене која је упркос свему успела да у то време заврши студије медицине, могу лако да се пронађем у тој њеној амбициозности и истрајности. Мада, више ми одговарају неке темпераментније личности, бар се у њима боље сналазим. Приказана је једна едукативна, естетски уобличена и ефектна представа, што је последица вишемесечног рада и залагања свих глумаца; јер, како смо сазнали, у представи није било главног лика, напротив сви су били главни и сви су дали максимум од себе. Ту тврдњу поткрепљује одговор једне глумице на наше питање: У којој мери су редитељи били захтевни? Уследило је: Не претерано. Требало је да се понашамо као да је свака улога главна, да дамо све од себе као да смо у професиналном позоришту, а пошто су в р л о ч е с т о с в о ј и м з анимљивим д у хо м мамили осмехе на нашим лицима, није нам било тешко да све испоштујемо. Комад је спреман од септембра месеца, са пробама које су се одржавале два пута недељно. Када је тематика у питању, све је било врло питко и добро осмишљено. За све треба захвалити сценаристи др Ненадовић, која је врло вешто информације црпела из разних извора литературе. За изузетну креативност у погледу режирања треба захвалити Татјани Матић- Стојанац, проф. српског језика и књижевности, као и др Ненадовић. У представи се на кратко враћа у време када је Шабац био сасвим другачији град и када је у њему медицина била тек у развитку. Улоге су бирали сами глумци према сопственим афинитетима, али осим што су их врло подробно спремали, бавили су се и свим пратећим стварима попут костима, расвете, музике, сценографије. Па смо их питали: Шта за вас, у ствари, представља путовање кроз време? И добили одговор: То је веза између прошлости, садашњости и будућности и свега оног што ова раздобља носе са собом у животу појединаца. За свеобухватну ангажованост и испољење свестраности све честитке. Управо то им је дозволило да нас врате век уназад и поиграју се са временом. И с к о р и с т и л и смо прилику да речдве прозборимо и са сценаристом представе др Маријом Ненадовић, уз честитке и сабирање утисака; из разговора издвајамо: Шта Вас је инспирисало да напишете један овакав сценарио? Пошто се у медицинским школама, а и на медицинском факултету ништа не учи о историји медицине, ја сам желела да наши ученици нешто сазнају о томе, притом да буде све везано за Србију и наш град. Колико је било тешко написати текст за овај комад? Није ми било тешко да напишем текст, јер сам га неколико година имала у глави, само је било потребно да ову велику количину енергије коју иначе поседујем усмерим ка писању и створим овако добру причу. За улоге нисам бринула јер су се ученици сами, сходно својим афинитетима и могућностима, опредељивали, а ја сам испоштовала њихове жеље што се показало као одлично. Нисам осетила тешкоће ни у тренутку постављања комада на сцену јер сам имала веома добру и крајње пријатељску сарадњу са свим глумцима. А, и оно што се ради са задовољством и са много љубави, никако не може бити тешко. Откуд код Вас као лекара жеља да се опробате и у овој врсти посла? И сами знате да су многи лекари били врло добри писци и пошто сам још од средње школе показивала таленат у погледу писања, њега нисам штедела ни овде. Пошто никако нисам волела математику и нацртну геометрију, онда сам своју љубав пренела на књижевност. Оно што бих још поручила јесте да сву децу која се баве било којом ваннаставном активношћу треба наградити за уложени труд јер углавном за собом сеју мноштво успеха. Програм обележавања Дана школе у потпуности је успео и својим поучним садржајем тргао нас је и подсетио да време врло брзо и неухватљиво тече; и, док се окренемо... око себе... свет има сасвим другачији изглед! Ал се некад добро пило! Душан Марковић, III7 Јелена Ранковић, III8 Ивана Бркић, III8 Лако је сести и хватати белешке, тешко је устати и нешто урадити 7

8 Не бој се, ходи смело путем који си изабрао Најпре све честитке за изузетно урађену представу! Колико је било тешко и ове године на исту тему одговорити једнако добром и квалитетном представом? 8 Сцена из Светосавске академије Једног дана, у престоници старе српске државе Рашке, у граду Расу, велики жупан Стефан Немања седео је замишљен. Његова жена Ана приђе му и упита га: Сада, кад си мачем и копљеп, мудрошћу и одлучношћу, основао јединствену и велику српску државу, кажи ми зашто си замишљен? Шта те мучи? Иако већ имамо два сина, Вукана и Стефана, морам ти рећи да бих желео још једног, одговори велики жупан. И ја бих желела, рече му Ана, загрливши га. Молим Бога да нам се ова жеља испуни! Око године родитељске молитве су услишене. Добили су мушко дете, здраво и лепо. Узоран у свему, паметан и мудар, од ране младости је заволео књигу, читао и непрестано учио. Вођен сопственим срцем, испуњава дугогодишњу жељу замонашује се. А онда се ређају сви они успеси због којих га славимо: први српски архиепископ, први српски просветитељ, први српски књижевник. Звуцима Светосавске химне, у извођењу црквеног хора Свети Јован Богослов означен је почетак Академије посвећене Светом Сави. Пред очима ученика, професора и пријатеља школе, у свечаној сали, смењивале су се сцене Нушићеве једночинке под именим Растко Немањић, а коју су извели чланови драмске секције, уз пуну подршку професора српског језика и књижевности: Татјане Матић-Стојанац и Јасмине Филиповић. Комад се састојао из три појаве. Цео комад имао је за циљ да оправда све врлине које је Свети Сава умногоме поседовао, а поврх свега да покаже да се са снажним карактером и самопоуздањем може постићи много, више од онога што од себе очекујемо. Након одгледане представе, успели смо да се, поред честитања која су уследила од стране присутних, а упућена актерима представе, пробијемо до проф. Татјане Матић- Стојанац и да јој поставимо неколико питања: Свакако да је тешко сваке године бити другачији, условно речено испричати оно што је већ виђено. Иако се користимо историјским изворима, на пример Теодосијевом и Доментијановом биографијом Светог Саве из којих можемо да пратимо Савин живот и рад, увек гледамо да неки нови сегмент буде извучен из његовог живота. А ово што је Нушић урадио, тренутак доласка потере на двор и Растково бежање на Свету гору ја сам већ експлоатисала мада је то било урађено на неки други начин и ово је нешто сасвим ново. Нушићев језик је диван, реплике су одличне, а мени су се посебно свидела два сна, због којих сам одлучила да ангажујем плесну секцију, која је иначе изузетно квалитетна у овој школи. Та сарадња драмске секције са плесном је сјајно реализована и представљала је пун погодак што се видело по реакцијама и коментарима људи који су све ово и гледали. Колико сте времена посветили раду на стварању комада? Почели смо средином октобра водећи се тезом да што се ради више и студиозније резултати ће бити бољи. Пробе су биле обавезно два пута недељно у трајању од сат и по, одвијале су се континуирано, а последње недеље децембра пробе су биле учесталије из разлога што је ове године било специфично уклопити све због зимског распуста, па смо морали апсулутно комплетно представу да спремимо закључно са децембром. Није било пренапорно, а након завршетка распуста, наставили смо континуитет који смо постигли. Рад на овако озбиљном комаду захтева пуну посвећеност и ангажовање, па сходно томе колико је Ваше енергије потрошено у припремању представе? Мени представља задовољство јер је рад са драмском секцијом специфичан рад и из тог разлога велики број људи га се клони. Чини ми се да тренутно на територији Шапца ниједан професор не води драмску секцију овог типа и у оваквом Уложили смо труд - убрали аплаузе Шта год радиш, ради паметно и мисли на крај

9 ПРОСЛАВЕ.com континуитету. Сматрам да наша школа има убедљиво најбоље представе и за Дан школе, и Св. Саву, чак и матуранте. Уносим доста енергије, а љубав све превасходи. Нико ме на то не би могао натерати, чак ни та деца која воле и желе да раде, да не волим ово што радим. А, пошто сам перфекциониста, онда све што се налази иза мог потписа, трудим се да буде одрађено на најбољи могући начин. Мора да је било право задовољство радити са овако талентованом децом која поред тога поседују и врло питак смисао за хумор. Колико је тај њихов хумор утицао на Вас? Повремено ме разгале, па, ако имам шест часова и осећам се уморно, онда дођем на те пробе и заборавим на своју главобољу, на свој умор. Пошто се ученици труде да из професора исисају што је могуће више енергије, од нас остану само љуштуре, на пробама се дешава обрнуто; накупим се енергије и вратим се кући задовољна што могу да функционишем и други део дана. Некада се дешавало да текст који сам ја видела као крајње озбиљан, интерпретирају кроз такав смех да се проба прилично одужи, а они храбро кажу: Па можемо ми од овога да направимо и комедију! Тај смех је и њима био потребан јер су и они били уморни после својих часова. И на крају, Ваши утисци након приказивања? Ја сам изузетно задовољна, после одгледане обе представе осетила сам невероватан мир, спокој, духовни баланс, хармонију, срећу због тога што је све изгледало онако како сам замислила. Почев од сценографије због које бих се посебно захвалила ликовној секцији и професору Томи Вучетићу, затим светлосни ефекти, сјајна музика коју је одабрала др Верица Матовић, плесна секција која се са своје две тачке изузетно мозаички уклопила, до Јасминине и моје деце. Овом приликом бих издвојила Александра Васића (Растка Немањића) чија је улога била најтежа и најзахтевнија, али сам и другим ученицима заиста презадовољна. Све је било толико добро да је моја реакција било некакво ослобађање које сам осетила и срећа због постигнутог успеха. Оно што нама није промакло јесу сузе радоснице као резултат Ваше опште среће и задовољства? Тако је, оне су производ мог спокоја, покушала сам да их сакријем али вашем новинарском оку ништа не може да промакне. Коментари осталих?! Сви су заиста одушевљени, сви су похвалили оно што смо урадили, све је било фантастично, да ни у једном моменту није било досадно, јер су поред свега две плесне тачке унеле динамику, лепоту и полет. Коментар једне колегинице је био: Ја нисам била свесна како време протиче и кад је прошло, помислила сам кад пре. Зар је већ завршено? Мислим да овај коментар све говори. Уз честитке и речи захвалности заокружили смо овај разговор. Цео програм смо, као и сви остали, оценили врло високом оценом и пожелели да наша школа буде још дуго домаћин оваквих манифестација. Душан Марковић, III7 Дан жена у виду talk show забаве Последњих година 8. март, Дан жена, све више се заборавља. Многима, тачније мушкој популацији, веома је тешко да поклони бар тренутак пажње, нама, нежнијем полу. Да је то због пажње током 365 дана, жене се не би буниле. Овако... Из тих разлога нaш Ђачки парламент издејствовао је свим девојкама и женама школе поклон, помало необичан, у виду приредбе по узору на неке talk show програме. На радост свих нас програм је почињао у 18h, па су тим поводом били скраћени и редовни часови. Гледаоце, који су пристизали у свечану салу, затекла је музика, а након краћег времена наступио је и плесни пар. Улогу водитеља су имала два ученика друге године. Смењивали су се рецитатори, трансформисани у мамине девојчице с кикицама и играчкама у рукама. Након изрецитованих и отпеваних песама уследио је део који је већина присутних жељно ишчекивала - улоге су заменили професори са ученицима. Ученици, овај професори, којима је разговор на ти био веома пријатан, били су: Јасмина Дрндаревић, Татјана Марковић-Топаловић, Јасмина Вуковић, Радмила Вучић и Драгана Павловић. Оне су нам одале неке своје тајне одговарајући, надамо се искрено, на питања о којима на редовној настави не дискутујемо. Било је духовито и забавно. Програм је завршен како је и отпочео - плесним наступом, а затим је уследио поклон публици и букети за професорке које су седеле у врућим столицама. Овом приликм желимо јавно да се захвалимо професоркама које су биле отворене, искрене и спремне да учествују у оваквом програму. Свака част! Оне, Ми и један необичан Дан Драгица Дончић, III6 Марија Икановић, III6 Ивана Мишић, III6 Људи могу сумњати у ваше речи, али ће веровати у ваша дела 9

10 Полећела два врана гаврана са Мишара поља широкога Приближава се велики јубилеј два века од најзначајнијег боја Првог српског устанка. Прослава ће бити организована у августу кроз вишедневне манифестације, баш како и доликује значају битке које ћемо се, опет сходно значају, кроз следећи текст подсетити. После сјајне победе устаника над редовним турским трупама код Иванковца године, Турци су схватили да са устаницима нема шале, да они нису више усмерени против дахија, већ да је код Срба зрело национално буђење, жеља за слободом и стварањем независне државе. Турци су после ове битке почели озбиљно размишљати којим мерама и којим снагама да угуше устанак, који је све више узимао маха и ширио се Београдским пашалуком. Турци су прихватили француски савет да нападну са свих страна, али ова турска офанзива није почела једновремено на свим фронтовима, што је Карађорђе вешто користио, маневришући снагама - редовно групишући потребне снаге у решавајућим бојевима. Ситуација на западном фронту узела је претеће размере. Српске снаге на Дрини под притиском турске босанске војске биле су присиљене на повлачење. Устаничку војску захватила је клонулост и расуло. Карађорђе је одлучио да прво разбије помоћне снаге Турака, тако је Хаџи-бегова војска потучена код Братачића и натерана у бекство. Устаничке чете нападају Турке, којима командује Хасан-паша, и потући ће их код Бељина а остатак ће се повући према Шапцу. Карађорђе предузима мере да се мобилишу нове снаге за одлучујући судар са главнином турске војске. Био је веома ригорозан према онима који су напустили своје положаје и према онима који су заузели помирљив став према Турцима. Наредио је да се посече неколицина кнезова који су били деморалисани и тражили предају Турцима. Наместо њих поставио је нове, као што је Милош Стојићевић- Поцерац. Српском мушком становништву способном за борбу наредио је мобилизацију. У противном запретио је најстрашнијом мером смрћу. После концентрације српских устаника у Бељину, Карађорђе је наредио покрет према Мишару. У предвечерје 9. августа на Мишар је стигла претходница под командом Лазара Мутапа и Петра Јокића која је наишла на једно турско одељење, и натерала га да у нереду одступи према Шапцу. Убрзо је стигла и остала устаничка војска одмах приступивши копању шанца. Шанац је изграђен на мишарском брду које доминира читавом околином, а нарочито у правцу Шапца одакле се очекивало наступање Турака. На саветовању старешина о томе како дочекати Турке, а на инсистирање Вожда, одлучено је да коњица (2000) под заповедништвом Луке Лазаревића, Јакова Ненадовића и Лазара Мутапа буде смештена у шуми између Јеленче и Жабара а Карађорђе са 7500 устаника и осталим старешинама да остане у шанцу. У турској војсци, којом је заповедао Сулејманпаша Скопљак, налазили су се Кулин-капетан од Босанске Крајине, Синан-паша од Горажда, Хасанпаша Бањалучанин, Видајић од Зворника и још много других, а војска је бројала око војника. Српској војсци издата ја наредба да нико не сме опалити пушком док он, Карађорђе, не да знак својом крџалинком. Како Срби нису располагали великом количином муниције, желео је да ниједан метак не оде узалуд. Многи од устаника нису чак ни знали домет пушака па се Карађорђев поступак потпуно оправдава. Милић од Мачве: Вождов ратни савет уочи Мишарског боја Рано изјутра 13. августа из Шапца креће непрегледна колона Турака у правцу Мишара. Напред је ишла коњица предвођена Кулин-капетаном а за њом пешадија, уз свирку зурли, таламбаса и поклика старешина који су храбрили обичног аскера. У шанцу је била тишина; одједном, док су Турци били ван домашаја српских пушчаних зрна, одјекнула је пушка. Ко је, по души га, цикну Карађорђе и дохвати пиштољ да усмрти онога ко је прекршио његову заповест. Не, господару, ако Бога знаш!, узвикнуше неке војводе и старешине, показавши како један Турчин пада са високог бреста, који је до тада обавештавао турске тобџије докле им досежу меци. Карађорђе врати пиштољ за појас говорећи младићу који је пуцао на Турчина: Срећа твоја, момче, што си га тако лепо згодио!, а војници у близини Ђорђа одговорише: Срећан знак и у добар час, Господару! Кад је турска војска пришла близу шанца, планула је Вождова крџалинка која никада није промашила, а плануле су хиљаде и из руку српских устаника. После првог плотуна плануо је други, па трећи и то све поузданији за поузданијим. Турци, изненађени оваквим дочеком и застрашени плотунима, ускомешали су се. Настало је колебање. Њихове старешине су са исуканим сабљама јуриле кроз војску, куражиле војнике, и онако разјарени, уз велику вриску и поклике, устремили су се свом жестином на шанац. Срби су стајали мирно у шарампову мећући Турке на нишан. Поново је уследио плотун за плотуном. Српски топови су проређивали турску војску да се није могло боље пожелети. После више насртаја Турци опколе шанац и кад помислише да је битка готова, на дати знак излете из шуме, од Јеленче и Жабара, устаничка коњица, и с леђа и с бока секући и газећи све пред собом. Овај изненадни напад коњице унео је пометњу, тако да се ред у турској војсци није могао повратити. Карађорђе је наредио да се отворе врата на шанцу и са устаницима пешацима је извршио јуриш. Овакав маневар је потпуно изненадио Турке. Збуњена турска војска, претрпевши велике губитке, почела је бежати са бојишта. После овог окршаја Ђорђе враћа пешадију у шанац, а коњица остаје да мотри на покрете Турака. Средивши редове престрављене војске Сулејман-паша је у току дана предузимао још два напада. Први напад је предузет око поднева; тада је поред пешадије жестоко напала и коњица предвођена Кулин-капетаном. Том приликом најжешћи бој се десио између турске и српске коњице. Лука Лазаревић је у сукобу са Кулин-капетаном рањен, док је Кулин изгубио главу на Мишару. Пошто је и трећи напад завршен неуспехом, Турци се повлаче према Шапцу, остављајући мишарско поље затрпано лешевима обе војске. Око 18 часова битка је била готова. Тог дана храброст је красила сваког српског устаника и старешину, а нарочито Карађорђа. Међу погинулим Турцима на бојном пољу нађени су, већ поменути Кулин-капетан, Синанпаша од Горажда, Дервентски капетан, Видајић од Зворника и многи други. Повлачење Турака преко Босне пресецали су српски устаници под командом истакнутих јунака као што су Стојан Чупић, Милош Поцерац, Никола Смиљанић и други. И у овим окршајима Турци су извукли дебљи крај. Мишарска битка је Србима улила самопоуздање, веру у победу и разбила фаму о непобедивости Турака. Западни фронт је после ових догађаја остао миран, што је Карађорђу омогућило да главнину војске пребаци на други фронт. Томислав Вучетић, професор историје 10 С невољом се човек бори памећу, а не сузама

11 Ацика - наш понос и дика Многи велики људи који су дали огроман допринос науци и човечанству и чије се име слави широм света, потичу из наше земље. И док они напорно раде, њихови пријатељи из детињства скупљају старе пожутеле фотографије, поносни што су имали част да буду део живота таквих умова. Управо такве фотографије ми сада стварамо у нади да ће се једног дана и наш лик наћи у светски познатим часописима поред младог потенцијала - Александра Мирковића, II1. Прошле године наше одељење је пријатно изненадила вест о Ацином успеху на Републичком такмичењу из хемије. Порука: Други сам! засијала је на екранима наших мобилних телефона. Иако смо географски били удаљени од њега јер се такмичење одржавало у Ужицу, делили смо Ацину срећу као да смо заједничким снагама постигли његов успех. Да л би Аца био фаца да му није ових маца? Није у нашој природи да дозволимо да овакав успех нашег друга прође незапажено, нити да наш професор Драгољуб Криловић остане у другом плану, па смо им приредили изненађење, где бисмо другде него на часу хемије. Као што дуге не би било када не би падала киша, тако ни ми не можемо да обрадујемо неког, а да му пре тога не зачинимо чорбу. На прве звуке одзвањања професорових корака, са дна степеништа, сакрили смо се у слободну учионицу не бисмо ли постигли у професоровом погледу ефекат колективне бежаније са часа. И док је он, заиста, још увек залеђено стајао у празној учионици, улетели смо унутра са балонима и огромном воћном тортом Хемикуси генијуси, замало га не срушивши наглим отварањем врата. Наравно, час је неповратно изгубљен у певању, игрању и наглом нестанку торте, праћен и једним певљивим слоганом. Нећемо наглашавати, нити порицати, да је тај час био намењен испитивању и оцењивању. А ваше питање да ли је у целој организацији било и мало наше личне користи, оставићемо без одговора. Мислите о томе... Хм, људи кажу да све што је лепо кратко траје, али смо се ми уверили да то није истина. Аца је и ове године почео да ниже успехе (већ видимо - смеши нам се торта). Обрадовао нас је првим местом на Општинском такмичењу из физике. Био је далеких 67 бодова изнад другопласираног гимназијалца, што је још само један доказ о њему и месту наше школа у овом граду. После првог места и на Окружном такмичењу, Аца се нашао на Републичком такмичењу у мору ученика Математичких гимназија као једини представник медицинских школа. Заслуге приписујемо и професорки физике - Татјани Марковић-Топаловић, која је будним оком пратила Ацино напредовање и помогла му да се вине у висине. Винули смо се са њима и ми. Елем, нађосмо се једног дана пред камерама екипе ТВ Шапца, али, нажалост, у монтажи прилога нас исекоше, а у кадар је успео да улети само наш друг Зоки! И то поред двадесет и осам девојака! Па, стварно!!! Е, ако сте мислили да је овде крај, преварили сте се. А хемија, а хемија. Па, ове године иде нови круг. Ново коло, а у њему опет Аца и професор Криловић. У Ваљеву, на Међуокружном такмичењу, освојио је прво место и сад очекујемо поновни успех на Републичком. Док будете читали ове редове, Аца и ми ћемо можда опет красти час хемије једући торту. Вама за посластицу остављамо Медикус! Мало ли је? О новим успесима у новом Медикусу, а овај број сачувајте ако сте ученик или професор наше школе. Можда вам баш он буде једног дана пропусница до младог доктора наука на неком престижном институту. И таленте од друштвених наука имамо Аца је Аца. Али, његов мултипредметни двогодишњи успех никако не умањује резултате других ученика са разноразних такмичења. Ипак, ми, ваши новинари, признајемо да смо високозахтевни и да пишемо само о ученицима који су својим резултатима обезбедили учешће на републичким такмичењима. Осталима, више среће у следећем колу! Дакле, Милица Кандић и Александар Васић (у сарадњи са професорком Татјаном Матић- Стојанац), ученици су одељења I1 који су својим пласманом на Републичко такмичење из српског језика (одржаће се у Тршићу, 21. маја) потврдили да су им знање матерњег језика и култура изражавања на нивоу. Свака част, знамо да су на овом такмичењу најригорознији услови даљег пласмана. Стиже се до Републике најмање са 80 % урађеног теста. Свака част! Чуј, природњаци ма друштвењаци су закон. Поред успеха драгих нам језичара, ни историчари не мањкају. Јелена Николић, II1 и Јован Ерцеговчевић, II3, уз подршку професора Томислава Вучетића, пласирали су се такође на Републичко такмичење на ком су представљали нашу школу 12, 13. и 14. маја у Сомбору. Нестрпљиво очекујемо резултате и републичке награде наших младих снага. Срећно! Татјана Завађа, II1 Јелена Ристић, II1 Ивана Ђуричић, II1 Александра Стевић, II1 Слава је отров који треба узимати у малим дозама 11

12 ДЕО НАС.com И ми сестре имамо душу у 1. Да ли волиш свој будући позив (мед. сестра техничар)? 7. Да ли си задовољан својом стручном оспособљеношћу и можеш ли самостално да обавиш основне практичне активности у струци? 2. Да ли са вољом одлазиш на наставу вежби у Здравствени центар? 8. Да ли би поново уписао исту школу? 3. Да ли си задовољан садржајношћу вежби у Здравственом центру? Чувам и често читам претходне бројеве Медикуса. Срећна сам што остаје писани траг о људима, догађајима и постигнућима која су обојила овај период трајања школе. А трајањем се, без лажне скромности, можемо поносити. Путујући кроз историју развоја здравства и шест деценија рада школе, у којој се од оснивања образују медицинске сестре техничари, закључујем да се временом променило много. На почетку колоне нечујно су ходале скромне и пожртвоване девојке са уштирканим крагнама око врата. Данас: громогласни, весели (понекад и превише), одлучни и самосвесни млади, девојке и момци, ступају у струку. Колико су задовољни оним што им је кроз стручни део пружено у току школовања? Процените сами... У анкети је учествовало 105 ученика одељења IV 3, 4, 5, 7. Своје мишљење показали су одговарајући на следећа питања: 4. Да ли си задовољан односом наставника на часовима вежби? 5. Да ли си задовољан односом здравствених радника у наставној бази? 6. Да ли си задовољан ангажовањем наставника за време вежби? 9. Да ли мислиш да медицинске сестре, у систему здравства, заузимају место које им припада? Мислим, шта закључити? Ако будеш увек ходао, стићи ћеш где си наумио. Ходајмо ка циљу. Али, не само свако ка своме, већ ученици и ми, наставници, ка заједничком. Циљ је јасан. Подигнимо стручност и љубав ка позиву на још виши ниво. Ходајмо ка знању и вештинама у сусрет амбициозној и савременој медицинској сестри техничару, која је била и остаће стуб здравства. Биљана Ђукнић, наставник здравствене неге 12 Знање има границе, док је незнање бескрајно

13 MIA.com Aсоцијатомија Сви мисле да је анатомија нешто што ђацима не прија, нешто што се буба, штреба, нешто што је тешко - а много треба. Наука прецизна, професорка строга, прочуло се - анатомија је баба-рога. Питаће вас, тестирати, смарати, чувајте се, може вас и обарати. Време је да разбијемо фаму и око анатомије смањимо галаму Предмет је као и други сваки, за медицинаре нема предмета лаких. Мора да се труди, помучи, али се много и види и научи. А што је од свега највећа квака, анатомија је некад и лака. То су они часови који се памте и који ће увек у ове дане да нас врате; часови смеха, зафрканција кад све пршти од асоцијација. Асоцијације су за све генерације, решавају се лако а ево и како: укључиш мозак и своје знање, понеко искуство, понеко сећање. Решавајте их и ви, наши старији другари, а ако вам то баш и не полази за руком, решења су вам на овој истој страни. Мирослава Поповић, I4 A1 A. PULMONALIS NODUS ATRIOVENTRICULARIS B1 A2 HILUM ICTUS CORDIS B2 A3 BASIS VALVULA MITRALIS B3 A4 LOBUS MM. PAPILLARE S B4 A B C D C4 70 m 2 COR D4 C3 DIFUZIJA D3 C2 100 ml VENSKI ZALISCI D2 C1 250 ml AORTA D1 РЕШЕЊЕ: A - PULMO; B - COR; C - RESPIRATIO; D - CIRCULATIO; KONAČNO - CIRCULUS SANGUINIS MINOR др Марија Ненадовић, професор анатомије и физиологије Учи, али од учених, а неуке само подучавај 13

14 Од јабуке до буке Јабука је одлучила о много чему у вашем животу: о гравитацији, облику Земље, Њутновој главобољи. Раније је са физиком било лакше: мало технике - мало и захтева, данас је друга прича: КОМП и остала помагала узимају свој данак. Овај текст би требало да вас провоза кроз свемирску физику и да вас приземљи поново у свет (ја)буке. Компјутер је прозор у свет Ако сте спремни за рад на компјутеру, желела бих да са вама поделим искуства на изради нових експерименталних вежби, уз коришћење система за аквизицију података ФИВЕ. Систем је презентован на семинару у Истраживачкој станици Петница. Предавања на семинару су имала за циљ да упознају професоре у средњим школама са модерним приступом у физици. Идејни творац и конструктор наставног средства је професор Математичке гимназије у Београду, Joвица Милисављевић. Делови система су: - СОФТВЕР - има две компоненте (апликативну и системску). - ХАРДВЕР PC - картица. - МЕХАНИКА - апаратура обједињује у себи све потребно за извођење предвиђених вежби из механике. - У самом програму постоји и јако интересантна презентација наставног средства у Power Point-у. После инсталације софтвера, на монитору се приказују три области механике, у којима се може урадити девет вежби - све вежбе су намењене ученицима прве године. Области су следеће: - КИНЕМАТИКА - ДИНАМИКА - ЗАКОНИ ОДРЖАЊА У кинематици се раде вежбе: кретање сталном брзином, убрзано и успорено кретање. Из динамике могуће вежбе су: рад силе трења, коефицијент трења, провера другог Њутновог закона. У трећој области могу се показати: закон одржања енергије, еластични и нееластични судари. Стрма раван је приказана на монитору табеларно и графички. У падајућим менијима, којих има четири, дати су: опис, симулација, табела и помоћ. Компјутер нуди промену параметара и физичких величина мерења, тако да се резултати више група ученика могу разликовати (чиме је, наравно, спречено копирање мерења). После извођења огледа, ученицима остаје да одштампају графике и табеле везане за задату вежбу. За то време група ученика (која је у жребу извукла краћу сламку) обрађује резултате мерења ручно, па се затим врши упоређивање добијених резултата (прецизност- непрецизност). Предности ове вежбе су вишеструке и за наставнике и за ученике: За ученике: - рачунари привлаче и мотивишу ученике да уче, - омогућено је Шта ако истраживање, - повећава се трајност усвојених знања, сталних повратних информација а које даје рачунар, - постоји могућност напредовања и учења индивидуалним темпом, - експерименти се изводе знатно брже, ученици постају активни учесници у експерименту, За наставнике: - наставници стичу нова знања из рачунарства и информатике, - час постаје занимљивији и динамичнији, - мерења су веома прецизна, - повећава се продуктивност и ефикасност у лабораторији, - рачунари омогућују и коришћење ресурса изван школе (Интернет). Мерење буке Ако желите напред, а увек вам нешто недостаје, онда се закони физике (формуле), могу лако и једноставно проверити уз коришћење само оловке и папира. Оваква врста мерења спаја занимљиво и практично (рад и неку врсту игре). Одлуку да меримо (рачунамо) буку, донела сам после повратка са семинара ЕКОФИЗИКЕ који је одржан у Крушевцу. Ученици IV1 опипали су пулс родног места, мерећи буку на прометним локацијама у граду. Радну екипу су чинила четири ученика: први је бројао тешка возила (камионе, аутобусе), други лака возила (аутомобиле, моторе), трећи је вршио уношење резултата мерења у за то посебно предвиђену табелу, док је четврти резултате мерења обрађивао рачунски и графички. Сви заједно рачунали су објективну јачину звука (буку), по формули која је за то предвиђена. Приказ резултата су вршили или на хамеру или на видео-биму. Више група ученика бирало је неколико дестинација за мерење буке. Најкомплекснији посао су имали ученици који станују близу транзитног пута, и који су одлучили да буку мере у предновогодишњој ноћи. После завршеног мерења и обраде резултата мерења, свака група имала је свог PR-а, који је презентовао цео истраживачки пут и обраду резултата мерења. Најкреативнији, најдомишљатији, најубедљивији су били награђени од стране професора. Формула по којој је рачуната субјективна јачина звука је следећа: N1 представља број лаких возила, N2 број тешких возила, а Nu укупан број возила. Искуства приликом примене ове методе су позитивна. Код ученика је битно порастао ентузијазам, креативност и степен заинтересованости. Није знање знање знати, већ је знање знање дати. Татјана Марковић - Топаловић, професор физике 14 Мислити се може и без новца у џепу

15 ГОСПОДАР МУЊА И ГРОМОВА Шармантан, црноок, куждрав, двометраш, начитан, образован, инвентиван, генијалан, фасцинантан, изузетан, оспораван, хваљен, ненадмашан, литерата, мислилац, филозоф, научник, ФИЗИЧАР, наш ТЕСЛА. Стотине патената, мерна јединица за магнетну индукцију, новчаница од сто динара... Mало ли је? Науком је почео да се бави још као дечачић од три године. Мазећи мачку произвео је статички електрицитет, па се запитао: АКО ЈЕ ПРИРОДА ЈЕДНА ВЕЛИКА МАЧКА, КО ЊУ МАЗИ ПО ЛЕЂИМА? Тесла се бавио леђима целе Земљине кугле, на начин на који то нико није радио пре њега. Упознајмо се са овим српским сином, хрватским житељем, америчким научником.... Рођен је у знаку Рака пре целих 150 година од оца Милутина и мајке Ђуке. Неоспорни геније основну школу је уписао са само 5 година, а завршио са 9. Имао је четрнаест година када је завршио Карловачку гимназију. По завршеним студијама Никола ступа у службу Поштанског телефонског друштва и прикључује телефоне по кућама. Једно време је радио у Будимпешти. Потом одлази у Париз и запошљава се у Едисоновој компанији, где проналази ново техничко решење за Едисонову динамо-машину. Добија премештај у Америку, у оквиру исте компаније. Годину дана касније Тесла одлучује да се осамостали и отвара сопствену лабораторију у Њујорку. Наредних 20 година ће бити најплодније године његовог живота и рада. Патентирао је 118 изума, стекао признање генијалног изумитеља, а ипак је умро као сиромашан човек, у хотелској соби у Њујорку, на Божић 1943.године. ДА ЛИ ВАС ЈЕ НЕКО НЕКАД ЗАВРНУО ЗА ЛОВУ? АКО ВАС НИЈЕ, ТЕСЛУ ЈЕСТЕ!!! Едисон је понудио Тесли 50000$ да направи генератор једносмерне струје. После напорног и успешног рада Тесла га је подсетио на обећану награду. Едисон је саркастично одговорио: Тесла, ви не разумете наш амерички смисао за хумор. Понудио му је повећање плате за 10$ недељно, што је значило да би првобитно обећани износ Тесла зарадио у наредних 100 година. Моментално је дао отказ. СПОРТИСТА ИЛИ КОЦКАР, ОДЛУЧИТЕ САМИ! Тесла није био само научник заљубљен у књиге. Као дечак уживао је у стрељачкој вештини, која је другим дечацима била непозната. На факултету је научио да игра шах и билијар и у тим вештинама је постао прави мајстор. НАИВНИ СМО, ПА ШТА ЋЕМО? Маркони године добија Нобелову награду за откриће радија, што је Теслу дубоко повредило и огорчило. Тесла подиже тужбу против Марконија, тражећи судску заштиту својих права на радио. Због скупих судских трошкова није успео у својој намери. Дао је све од себе и пао у банкрот. Његов живот лагано клизи ка ивици сиромаштва... ЗЕВС У КОЛОРАДО СПРИНГСУ Оно што се догађало у Теслиној лабораторији у Колорадо Спрингсу подједнако буни људе и његовог и нашег времена. Само приликом подешавања справа за експерименте знао је да изазове многе споредне ефекте: трава око лабораторије била је окупана металноплавом светлошћу, варнице су скакале на све стране, чак и кроз ципеле пролазника. Најфасцинантнији успутни ефекат била је варница дужине 40 метара. Тај рекорд ни до данас није премашен. ТЕСЛИНА РОШТИЉИЈАДА Тесла је обавестио Пиријеву експедицију на Северном полу да ће покушати са њима да ступи у контакт, шаљући им неку врсту ем. таласа. Међутим, од зрачног топа ни трага ни гласа, барем не на Северном полу. До Тесле је сутрадан стигла вест о снажној експлозији у Тунгузији чија је јачина била 1000 пута већа од оне коју је имала бомба бачена на Хирошиму. Црвени облак, који је опустошио све у пречнику од 100 км, надвио се 50 км изнад места догађаја, а видео се и над читавом Европом. Експлозија је била праћена топлотним ударом који је могао да спржи одећу и избаци воз из шина. Створен је талас чија снага је била једнака снази оркана. СВЕ ТЕСЛИНЕ ЉУБАВИ Наслов је споран, јер су ОНЕ волеле њега, а не он њих. Међу тим дамама су се нашле и принцеза Парлаги и Ленка Дунђерски. Ипак, постојала је једна његова љубав, којој је до краја остао веран - физика. РЕКАО ЈЕ О ЖЕНАМА: Ја жену сматрам за узвишено створење. Недостижни идеал кога ја нисам достојан. Увек је мислио да жена има оне суптилне умне и душевне особине које су је чиниле надмоћнијом у односу на мушкарца... СЕКСУ: Сексуални живот омета интелектуални рад. Пре него што сам дошао до открића обртног магнетног поља, морао сам да концентришем сву своју умну снагу за тај експеримент. Да сам се одао сексуалном животу, не бих дошао до тог открића. ИДЕЈАМА: Није ми жао што други краду моје идеје, већ што немају своје. Наравоученије: Ако сте се заглибили у свету физике, то је зато што сте томе већ били склони, а не зато што су вас МАНГУПИ превезли. Није болело, зар не? Ми смо своју мисију испунили и школу напуштамо задовољни. Још једна бразда у вашим мозговима која припада физици, неповратно је заорана. FIZIXI Наука је ствар великих. Мали добијају поуке 15

16 Језик наш насушни Многи мислe да познају добро свој језик, да га, наравно, и правилно говоре. Чуј, а како би? Многи се ишчуђавају: А шта ту има тешко, шта у српском може да се не зна? Па, учиш га од рођења. Уосталом, ако нешто и не кажеш правилно, к о да је то важно. Битно је да те сви разумеју. Неке маме и тате долазе из школе, после родитељског састанка, изражавајући неверицу: Е, па кад и из српског имаш кеца...! (ваљда је дошло последње време прим. аут.); док, многи ученици покушавају професору српског да докажу своје (не)знање тврдњом: Па, професорка, зар ја из српског да имам двојку, па из енглеског имам четири! И тако... Време тече, а свој језик све мање и мање учимо и негујемо, а све више и више кваримо... Али, за све постоји лек, санкција, казна. Одлучили смо да дамо свој скромни допринос и кренемо у борбу за очување лепе и правилне речи! Дуго смо премишљали коју најблаготворнију казну ми да изаберемо, како бисмо једним мрављим кораком кренули у акцију одбране језика од себе самих. И, дошли смо до закључка да је најсигурнија формула елиминисање... онога што... они који... Ма, шта се ми ту фемкамо. Просто речено, ТРЕБА ПОТАМАНИТИ СВЕ: - Оне који не познавајући правила граматике изгреше, а после плакајући покушавају да докажу професору како су грешке настале у брзини... (Па, код кога прође - прође. Покушали су). - Ђаке који себи никако не могу да одреде НАЈоптималнИЈЕ време за учење. - ОдељеНске старешине, као и многе друге професоре, који предају свим оделењима четврте године. - Оне који би да се извину. - Адвокате који предмете држе у фијоци (за њих сигурно нема спаса, мислимо за предмете - застариће). - Новопечене осамнаестогодишњаке (мало ли је?) који долазе СА колима у школу. (Лепо друштво, зар не?). - Оне који у позоришту сво време грицкају семељке. - Медицинске сестре које пацијентима ударају ињекције. - Забринуте професоре који саветују ученике пред пријемни испит да требају јако много времена да обнављају пређено градиво јер се научено заборавља. (Понављање је мајка науке!). - Редаре који не пријављују отсутне ученике на пречасу. - Ученике који сматрају да бих разредни старешина требао да разуме и оправда сва њихова неоправдана извлачења из школе. - Родитеље који се супростављају кад треба да пусте дете на ескурзију иако су се до прекуче хвалили да располажу великим материјалним богаством. (Хм, како да обележимо слова која недостају? Ето муке. Као да смо и морали одабрати баш ове примере!!!). - Спортисте који тврде да су вишљи од 2 метра. (Импресивно, али нетачно!). - Рекреативце који скидају киле возећи бицикло. - Оне који имају било какве везе са медецинском школом или факултетом. - Пријатеље који нам са летовања шаљу пуно поздрава. - БаКциле који нас нападају у тренутцима слабости. - Ученике који не воле неке професоре само зато што су строжији од осталих. - Одрасле који се цело време труде да нам нешто објасне (па, стварно, није ни чудо што нам ништа није јасно!). - Младе који проведу најлепше године живота (од 7. до 27) школовајући се. (И нису баш сооl, зар не?). - Нестрпљиве ученике који често пута чекају испред наставничке канцеларије да провере да ли су професорице ИЗ биологије и ИЗ математике у школи. - Оне Србе који у Шабац долазе само на вашер! - Професоре који (не)знање ученика проверавају НА табли! - Лекаре који лече инфракт. Исто такође, треба потаманити и све оне који чак штавише и мање греше од ово примера што смо за трећи број Медикуса издвојили - само за вас. Због језика! Јер, ви то нисте тражили. Али, ДЕе е еебело заслужујете!!! Наизад, треба потаманити и све оне који на жалост, ни дан данас, незнају правила састављеног и растављеног писања речи, те немогу написати правилно бар једну сложену реченицу. Ако у овом тексту препознате и неке своје црвеномудре речи а, ипак, не знате што смо баш ваш говор изабрали, конзумирајте српскомицин (читај Правопис, професоре српског језика или, пак, нас из редакције новинарске секције; ценимо да је одабир другог предлога најлошији избор за вас, јер као контраиндикацију има промену боје коже на лицу или још коју јединицу у дневнику. Држите се ви књиге и нас! Што је сигурно сигурно! До следећег Медикуса, САМО ВАС СЛУШАМО! Млади новинари (са Подршком) 16 Разумели смо се иако се нисмо могли споразумети

17 FACTS.com These bands have earned a lot of money. But, they have decided to give the money to poor children of Africa. Ser Bob Geldof had organized Live Aid Concerts as useful way to help hungry children. Also U2 still keeps helping the organization like this. England keepson producing good music. Today we have Robbie Williams, Oasis, Cold play, Sting, Westlife, Elton John, George Michael, Blue, David Blunt, Jamelia, Dido etc. We truly hope that you listen to this music, because it is real quality and everlasting. Some interesting English saying: Working together for us was music... Music in England Everything had started in England. The young boysused to hang around their house basements and they had desperetely tried to play some really good music.and amazinagly they were really good at it. Some of these groups developed in most popular bands ever: Pink Floyd, Led Zeppelin, Ramones, Queen, The Beatles. At that time these bands were idols for millions of young people all over the world.except of great music, they had original style and grace. For example, Queen had made one of the biggest concerts ever held. It happened on the greatest stadium in London,the Wembley stadion.there were over people screaming and shouting. It was madness. This year we are celebrating 20 anniversary of Freddy Mercury`s death. He was one of the greatest frontmen ever. He was really good-looking and on the scene he was fun,amusing and special.that was the way how he reached our hearts. But unfortunately he had some bad habits. Freddy wasa drug adict and eventually died from AIDS. He was also homosexual. Despite this he wasa true legend. The greatest hits are: We Are the Champions, We Will Rock You, You Don`t Fool Me, I Want to Break Free,... Wishing to break the stereotiycs of that time Pink Floyd had made a song Another Brick in the Wall. Thousands of school children really liked this song and continued to sing year after year. It is popular even today. One of the most sensitive balads is Tears in Heaven by Eric Clapton. He wrote this song after a tragic accident where he lost his son. Besides this beautiful balad we can enjoy listening to other touching English balads, like Yesterday ( The Beatles ) or Stairway to Heaven by Led Zeppelin. On July 7th we will be hosts for Rolling stones -the music`s dinosaurs. They last for years and even if they are old they still play good music. Mick Jagger and CO have nice movements and quallity songs. And everybody likes them. 1. I got it for peanuts. ( Dobio sam to za džabaka.) 2. He went bananas. ( Puk o je k o dinja.) 3. It s not worth a bean. ( Ne vredi ni groša.) 4. He is as cool as a cucumbeer. ( Ladan je k o špricer.) 5. I went as red as a beetroot. ( Pocrveneo sam kao paprika.) Nepoznate reči: peanuts = kikiriki bean = pasulj cucumber = krastavac beetroot = cvekla Habbits of the studens in our school: 1. We must always be late for our lectures! /otherwise we d drop dead/ 2. we have a break of 30 minutes. /or we would starve/ 3. You should talk with professors as long as possible. / so they don t ask us for marks/ 4. In classes we ought to dream or phone ; today it s very popular to play cards. 5. You shouldn t go to the canteen because smoking is banned! 6. You should make and do many stupid things in the halls, so the teachers see that we are not afraid of cameras. Some interesting facts: The word vampir is the only Serbian word in the world Dictionary! Some English words used in the Serbian language are: cool, make-up, styling, performance, prefer, trendy, fancy, chips, education, vibe, rave, hardcore, vibration, house, connect, chat, net, on-line... Done by: Jelena Medić, IV1 Marija Dimitrijević, IV1 Nikola Mićić, IV1 Bojana Pavić, IV1 Ivica Vasiljković, IV1 Milica Vasić, IV1 Vladimir Mijailović, IV1 Mirjana Živković, IV1 Многи знају много, нико све 17

18 ЗА БУДУЋНОСТ.com У нашој учионици три реда има, сваки се разликује по својим чарима. У први ред Јелена седа и професоре упорно слуша и гледа. Док је она свим профама знана, уз њу ћути и кулира Ана. Мира је ту да помогне кад треба иако је мала, одељењска беба. И кад сунце греје, и кад муња сева, нама Цеца Грандове хитове пева. Иза ње се Јелена уопште не секира, и око школе нимало не нервира. Са клупском другарицом она мучи муку, јер наша је Суза сва на своју руку. Мира често ноћу не може да спава, јер друштвене науке просто обожава. Са њом седи још један створ, а то је ове песме аутор. Јелена је и даље остала иста Само брине је л јој коса чиста. С њом седи Јелена, окретна к о чигра, на физичком много воли да се игра. Мира уме да порумени као ружа, у одељењу њена је коса најдужа. На часовима Зока само поруке пише, а кад профа пита, она у WC збрише. Сада бих завршила причу ову тиме да их ЛАВОВИ зову. У другом реду седи Јаца и увек јој је збуњена фаца. Маријини гестови нам некад нису јасни, али знамо да у школу увек касни. А Маја поред атлетичарских знања, познаје и све технике преписивања. На писменим вежбама кад не знамо даље, Бојана нам прегледне пушкице шаље. Кроз Милицу нека сила струји, јер од њеног смеха цела школа бруји. Бојана све научи, таман на време, ал се не јавља, ваљда, због треме. Не верујем да Даца зна за двојку, и као професионалац игра одбојку. Због школе је Ђолу апетит поремећен, јер је само пријемним оптерећен. Јасмина ће постати глумица славна, а у одељењу је и певачица главна. Завршила бих причу о њима, тако што их зову ЈАЗАВЦИМА. У трећем реду Мира нешто сања и поставља рекорд у дужини одговарања. Мила нам је математичко откриће, јер само броји своје момчиће. Једина плавуша што све петице има наша је Бока, са плавим очима. Јелена на часовима редовно дрема, омиљени предмет, мислим, да нема. Милица наша цвркуће к о птић, а мислима често стигне у Богатић. Док њој кроз главу свашта прође, не може од Марије до речи да дође. Откад зна за себе Душан фудбал гледа, највећа љубав му је Црвена звезда. Сви знамо к о шале, упадице воли, зна се да се увек смејемо Николи. Наш Ивица пише најлепше песме, а од девојчица, на ходник не сме. Са њима седи одликаш Влада, од чијих се фазона у несвест пада. За свршетак приче о овој страхоти, рећи ћу да их зову МРМОТИ. Оно што је заједничко свакоме реду јесте да се пуно смеју и једу. За правдање изостанака увек је вредна, и кошарци вична, наша је разредна. И још један стих пажње је вредан: НАЈБОЉЕ НА СВЕТУ IV1! Марија Станојевић, IV1 18 Почетак сваке среће је у срећном избору жеља

19 ЗА БУДУЋНОСТ.com Будућност је пред нама и свесни смо да се завршава једно поглавље живота суперхероја чији је слоган гласио: Сад нас видиш сад нас не видиш (неке и мало подуже), који је и статистички документован. Сувише брзо долази време када ћемо крупним корацима грабити ка будућности са бушним главама на раменима и атрофираним мозгом (код већине јединки хомо сапиенса из овог одељења). Иза нас ће остати сећање на 27 милих, невиних и слатких душа, пуне рубрике изостанака, професори са стањеним живцима и одговор: Ноћна мора на загонетку: Пуна школа ђака - ниоткуда врата. Ако се још увек нисте запитали по чему се овај јединствени мутирани организам, настао дејством неизбежних школских фактора, разликује од других еволуираних јединки у овом нездравом школском окружењу, одговори су у: 1. дневно-ноћној активности појединачних јединки (дневне, ноћне, сумрачне и остале јединке) 2. паразитизму 3. привраменом животном станишту (некима познатом као ћумез или слепо црево Медицинске школе у ком су услови преживљаваља сурови а непријатељи немилосрдни због чега је овај јединствени организам еволуирао) 4. врсти хране коју користе (алкофаги, дуванфаги, књигофаги, шалофаги, ТВ-фаги, спортфаги и бројни други - фаги) 5. ланцу исхране (1:1 за ученике и професоре када не питају, а чим крену испитивања тај однос се драстично мења) 6. броју изостанака (бежање је појединачно; експерименти са колективним показали су се неуспешним) 7. листи извињења професору да не пита: - Професорка, немојте да нас питате. Снежи је рођендан, а и разредна нам се породила. - У моју собу је пала атомска бомба, а и ударио сам колено... Ви одлучите који Вам се разлог више свиђа. - Није ред на мене. Ја треба да одговарам следеђе недеље. - Није на часу. 8. непресушним изворима бисера ученика: Бојан 2: Млеко представља неко белило. Јасна: Из колико пута пет покушаја? Дијана: Приликом склањања руке долази до уздисаја. Бојан 2:...нећемо пасти, нисмо толико глупи. Пеђа: Причај у своје име. Снежа: Добро је имати Даунов синдром - не муцаш. Сања:... ми смо у вези са свештеником и онда идемо у цркву. Тића: Владо, шта си пио? Влада: Пиво, али само 2-3 дима. 9. невероватном смислу за уочавање професорских лапсуса: Професорка X: То је једно веома канцерогено одељење. Професор X: Треба ти чоколада за торту, а ти је утрошиш на гибаницу. Професор X: Како је могуће да су 1+1+1=3? Овај, оћу рећи 1. Професор X: Дете неће примити вакцину ако мама касни, има обавезе у комшилуку - мислим неки парастос или кумови праве неко насиље, овај, неко весеље. 10. развијеном инстикту за преживљавање 11. опуштеном прихватању свега неизбежног (превентивна мера спречавања настанка одређених обољења: нервозитиса, плачитиса,...) 12. ведром осмеху на лицу 13. буци у учионици 14. доброј забави,... Захваљујући овим, и многим другим, особинама које красе ово одељење, и особинама које су допринеле свему томе, школа је постала много боље место. У њој се доживи много лепих тренутака када смо сви заједно на окупу. Тада се све чини лакшим и једноставнијим. Санитарци Нико се не ди же тако високо као онај који зна куда иде 19

20 ЗА БУДУЋНОСТ.com Вежите се, полећемо! Звони звонце затворско, (час је почео). Наш видовњак Миланче већ увелико боцка Данџу шестаром а овај му дискретно узвраћа хемијском и тихо, својим дубоким гласом, говори да га није он ударио, већ Милица Ђурић. Из предзадње клупе до прозора чује се:,,цврц! Па, колега, па брате!!!. То Гаги поново чачка нервозног Јоју, који је баш данас добио своју 28. болест. Све то прекида професор прозивком, а онда следи оно чувено Драганово: Је л може бар потпитање за 2? Сарићева се бесно окреће говорећи:,,е, Јоване, стварно си сељак! Јоја наставља грохотно да се смеје и... лети као ластавица са часа. Све то посматра Дуда, у нирвани, опчињен додирима Миле Илић, која тихо каже Крсмановићу:,,Дај, другарице, зима ми. Ова је утешно још јаче стиска испод руке. Поред њих су Аница и Љики које елегантно лижу лизе и коментаришу Аничину нову нијансу косе. Њихову дискусију прекида Марина која шапатом, али довољно гласно да чује цело одељење, пита:,,је л имате можда жхххаку? Јесте училе шта за петак? (па мора неко нешто одговарати уместо ње, ипак она треба физику да поправи). Поред ње је Пајићева која баца папириће Снежи Поповић, са предлогом да после овог часа запуцају у Касу ; Снежа, певушећи, покретима руку то објашњава нашој заводници Нати, која препричава љубавне авантуре од претходног викенда. Ево је Славица, девојка која је увек расположена да да савет што се тиче лечења неке болести па хируршки, наравно (замислите шта би од Јоје остало ако би стварно било тако, имајући у виду да је његово тело полигон на ком се надмеће приличан број болести). Обратите пажњу на плавооког лепотана Николу, који огрнут јакном и скрштених руку покушава да прати час. Изгледа да је свађање са Иваном Ненадовић отарасио на претходном одмору, значи следећа два сата су у фази: Извини, а јесам се ја теби обратио?! Иза њега су Терзићева, која заљубљена лети у облацима и нешто се смешка, и Ненадовићева, која је пре неколико дана купила наочаре, па сад размишља о свим могућим одевним комбинацијама, које се слажу уз њих. Испред су Даца, која је закорачила у девети месец трудноће и Светлана, која запрепашћено правећи гримасе, каже: А, професоркаааа!. У реду поред њих је Марија која стварно више не може да се нервира због школе, објашњавајући Сањи да је баш брига што професорка пита следећег часа, на шта се Сања само смеје и врти главом. Поред њих је мала слатка Палчица (пазите се: отров се чува у малим бочицама) која наступа са својом познатом и добро провереном реченицом (коју понови више пута у току дана):,,шта, зар и Ви да питате?! Па нас данас сви питају, како мислите да стигнемо?! А ако ово не упали, онда бар упорно покушава да шапне тачан одговор нашој плавуши (Ани Ђокић). Поред Ане је певачица Снежа, која је видно изнервирана због неправедно добијене оцене. Мало лево од ње, у реду поред, седи Милада Савић прелепа Сремица коју је сам Бог послао у наше одељење средином прве године. Звони звоно за крај часа а Протићева (која се дефинитивно одлучила за монолог) још увек непомично, немо седи посматрајићи Милицу Ђурић која хуса свој кремић и испија последње капи кока-коле. Час је завршен! Брзо! Сви код штекера да пунимо телефоне, пресујемо косу и играмо стони тенис на наставничкој катедри! П.С. Поздрав за бивше чланове одељења: Срећка Видаковића (младог бизнисмена из Владимираца), срећне маме: Наду Ракић и Милену Радовић; и Сузану Глигорић која од сутра почиње да учи. Специјалан поздрав за разредну! Дабогда сломила ногу, па на јесен сви на свадбу. Ивана Ненадовић Драган Вујановић 20 Нове путеве не вреди тражити, они се морају правити

21 ЗА БУДУЋНОСТ.com На другом спрату ове школе, у учионици број 9, стасава група људи предодређена за велике подухвате у животу. У првој години смо сматрали да смо млади за велике, али не и високе подухвате, па нам се случајно са другог спрата просула кофа воде, ни мање ни више него на главу једној госпоћи у пролазу. Од тада па занавек нам је јасан закон физике који гласи: после акције, долази реакција, па неизбежна коакција, у нашем случају - смањена оцена из владања. У другој години смо, већ, решили да се експонирамо по медијима (РТС, разне новине), али овога пута у име целе школе. Две трећине тима историчара и њихових навијача, који су нашој школи донели титулу НАЈУСПЕШНИЈА ШКОЛА У СРБИЈИ, чинило је наше одељење. Дошла је и трећа година, време када је наша маштовитост кулминирала под паролом: Дај да правимо глупости, док још нисмо пунолетни (док још не одговарамо за своје поступке!). Викендом сви смо ту, пунолетства, незаборавне журке! А преко недеље - ни Интерпол нас не би нашао. Свуда смо били, сем у школи, те су четвртком и петком одсутни ученици уписивани на парче папира; јер, места у дневнику, још од среде, није било. Поред тога што се на психијатрији слушала Црна и златна, често смо од професора могли чути и: Ништа од вас бити неће јер Нема код мене лабаво! Мењали смо одељењске старешине, па смо тако дошли и до самог врха - неколико месеци нам је директорка школе била разредни старешина. Поново смо доспели на телевизију, само овога пута локалну и то у емисију на тему о изостанцима. Од четири представника наше школе, наше одељење је имало, чак, два међу ученицима и једног међу професорима (разредну - директорку). Поред свега не сме се заборавити ни то да су се у деветочланој екипи такмичара из прве помоћи нашла три члана из нашег одељења. Елем, можда нисмо били увек присутни на редовним часовима, али на ваннаставним активностима сигурно јесмо. Наша дела то потврђују. На крају ове, треће, луде и незаборавне године неки су решили да се удају, а некима се све ово толико свидело, да нису желели да одрасту, већ да још једном проћу кроз исто. У четвртој години оста група мала, али одабрана нас 27 на челу са нашом разредном Надом Лукић која нам се, након паузе у трећој години, вратила још лепша и ведрија. Уз њену подршку, након напорног рада, јурњаве и техничких проблема, пар ученика нашег одељења одржало је први мултимедијални час физике у свечаној сали. Тиме смо засенили професоре и оправдали поверење разредне, која је увек била уз нас. Иако сви сматрају да смо несложни, наша дела, ипак, доказују супротно. Само ћу вас питати: Знате ли, можда, које то одељење сваке вечери игра ћораве баке на петоминутном одмору, склања и враћа клупе за секунд, ангажује теткице, као доушнике, да најаве кад професор крене? Да, то смо ми четврто четири! И тако прођоше наше четири године... Плакаће јесен што нас више нема на другом спрату, где смо некад били, стасаће неки нови клинци што ће се звати четврто четири!!! Слађана Симић Схватићемо свет тек ако схватимо сами себе 21

22 ЗА БУДУЋНОСТ.com Када свако од нас заплови у неке нове и брзе воде живота, када крене својим путем и залупи врата прошлости - хоће ли се неко упитати где је оно IV5, где су ти ученици најлуђи у школи, куда их је река живота однела. Сви су се питали ко је нас саставио. Нашој разредни Љиљани Малешевић, која је успела ове дивљаке да изведе до краја, не баш у пуном саставу (нажалост), али нас тридесеторо преосталих се не дамо, стварно свака част! Их, па не може само тако: СВАКА ЧАСТ! А да, једноставно, киднемо и овај час у кантину или у школско двориште да прославимо у њену част. Кад мало боље размислим, па и пивара је близу. А не, не-не. Не сме се пити у школи сме - не сме Ма није ово део из филма Лајање на звезде, ово је само прича о једном одељењу, о генерацији 87. која се не заборавља. Заувек ће остати урезана не само шестаром у школске клупе, већ и у памћење многих професора, надамо се. Наша мала чета од 30 ђака, где је свако посебан на свој начин, правила је доста проблема Наставничком већу. Ма нисмо ми у суштини тако лоши, имамо и добрих дела нпр.: хм... Мисли, мисли! Ма, јавићу вам кад се сетим, обећавам. Четири године смо једна повећа породица. Делимо и добро и зло. Пркосимо леду, снегу, ветру и, наравно, професорима који неће да одложе писмену вежбу или пропитивање. Наравно, нисмо учили само шта је Наполеон урадио, Тесла патентирао или Данте написао, учили смо како да постанемо људи, да поделимо кору хлеба са другарима, да дошапнемо коју реч; једноставно, да помогнемо једни другима када се нађемо у невољи. Јер, лако је бити друг када све цвета и блиста. Није нам било тешко да на одморима делимо теглу ајвара, да откинемо даску са клупе, поставимо је на катедру и направимо терен за стони теннис. На сред писмене вежбе, када професорка изађе до... (на пример, тоалета) прекидали смо писање, вадили рекете. Ма сви су били за једну добру партију стоног тениса. А за оцене, за њих смо се већ некако сналазили Па, коме би још пало на памет да игра ћораве баке пред часове професорке Балуцићке, да запричава проф. Тању, да из хемије заборавља алкине али да зато увек има позитивну из алкохола (области, наравно; а шта сте ви помислили?). Било је код нас свашта. Бензин је служио за машћење коже, хемофилија је болест без антикоагулантног средства а плацента се аспирира кроз уста. Коштана није желела да се уда јер би морала да пере тањире и да чува децу а Иво Андрић, иначе, још мало долази у Шабац. Очи су органи за излучивање, вегетативни систем има везе са вегетацијом. Ипак, најважније откриће за које нисмо добили Нобелову награду већ Нобелову јединицу је то да се бубрег налази у лакту. Свашта нама пада на памет. Чак и то да бициклима групно одемо до другарице у Мачвански Причиновић или да донесемо гитару у школу и многе часове заменимо свирком и песмом. Наше праксе су стварно за памћење. Дрхтали смо пред професорком Евицом као прутићи, правили журке у нашој соби бр. 2 (није битно на ком одељењу, сазнаће неко па ће се навадити, ха-ха), возали се санитетом, понекад закуњали у некој празној соби. Разумите, ноћни живот нас уби. Па шта? Нисмо могли а ни желели да се мењамо. Наша парола је: сви за једног - један за све против сваке препреке (ко још може нама да одоли, ко још може с нама да се бори). Најважније је да смо увек били ту једни за друге - слога изнад свега. И даље ће тако да буде. Искочићемо из спортских ствари, расплешћемо наше дуге кике, обући ћемо се елегантно и заједно заиграти на нашој матурској вечери. Вероватно ћемо заплакати уз А сад адио, Моји су другови, Матуранти и, наравно, Свануло је свануло, па шта. Даћемо низ обећања за која се надамо да неће бити празна. Када се будемо пробијали кроз улице неког новог града са неким новим људима око себе, тада нећемо чекати звоно као спас, нећемо до себе чути добро познат глас, наше IV5 ће бити далеко иза нас. Сада обећајмо једни другима да нас неки нови људи и ствари око нас неће натерати да заборавимо нашу младост, наше детињство. Четири године дружења и лепих тренутака П.С. На интерном одељењу један пацијент, иначе песник, није могао да одоли посветио нам је једну песму која се зове Бели анђели. Да, то смо ми. Ако смо се сами у овом тексту мало шаљиво и неозбиљно представили из ње ћете сазнати много о томе шта смо ми у стврати понели из ове школе. Ко искреније може сведочити о медицинским радницима него пацијент. Окрените страну 31. и прочитајте песму Бели анђели. Данка Воркапић 22 Чини оно чиме ћеш постати достојан да будеш срећан

23 ЗА БУДУЋНОСТ.com Кажу да нас је песма одржала. Лично, заступамо ту тезу. Ал сада, на пример, имамо трему, за ову нашу четворогодишњу везу. Углавном, што би се рекло - време је истекло, дај шта даш. Наше одељење се састоји од 34 члана, и свако игра своју улогу. Делимо се на две позорнице: леву и десну. На десној доминирају девојке, или боље речено само девојке. Леву чине момци у успону, и веома мали број девојака. На свим нашим сатовима минути су стали. Казаљке се, срећом, баш сад склопише, сто хиљада речи знам, ал ми једна фали да нас, како треба, опишем. Адамовић Катарина - Кети је увек спремна да речито искаже своје мишљење и тиме одушеви професоре, да заведе својим плавим очима, и вешто се сакрије од погледа професора. Њен мото је Хајде, води ме одавде (мало до комшилука). Дакић Тања - Без алата нема заната. Омиљено место у школи јој је гипссала. Ако увек буде овако марљиво радила, за нас неће бити посла. Гемовић Јелена - Наша Јеца стално пеца неке момке преко гране, можда једног дана и упеца оног правог с оне стране. Исаиловић Јелена - Ја у школу идем и добар сам ђак. Увек пажљиво слуша професоре, спремна да одговори на свако питање и да савршено уради ненајављен контролни. Иванковић Данијела - Тиха вода брег рони! Наша добрица! Увек је спремна да помогне, посебно ако су у питању кукице. Вељовић Милана - Ау, што је школа згодна! Мала Мичи редовно долази у школу, пише све лекције и великодушно нам позајмљује своје уредне свешчице. Захваљујемо, благодаримо! Марковић Данијела - Поред њеног смеха нико не остаје равнодушан. Српски јој је слабија страна, јер јој романи не иду од руке. Њен мото је: Ајмо даље без књижевности! Рисојевић Михаило - Ту и тамо, тек понекад срешћемо тог дечка, црна ташна и шофер и мечка! Самарџић Иван - Момак који болује од народњака. Једноставно: Народњаци на кључним местима, народњаци у главним вестима! Средић Ђорђе - У име спорта, ја сам пићу рекао збогом, па сам славу стекао ногом. Наш фудбалер, успешно заводи срца многих девојака! Петковић Александар - Замишљен, често спава на часу, редовно сања о Италији, јер он ће, надамо се, постати успешан италијански др. Па, момци, имате на кога и да се угледате! Живић Светозар - Цвеле шмекер! Жестоки момак, дечко у успону! Увек спреман на расправу са професорима, а сматра да је све то због 2% соли. Козлина Марко Око мене цура пуно! На пракси је султан, блажен међу 11 девојака. Зна и он шта ваља! Антонић Владимир Момак без рефлекса, али, ипак, стабилна личност. Својим мачијим очима одушевљава све припаднице лепшег пола. Наш наставник енглеског, и засигурно успешан стоматолог. Марковић Душан - Никад нисам био момак око ког се диже ларма, али мислим да сам фаца и да имам неког шарма. Неки мисле да сам лед, неки мисле да сам ватра, мени стварно није важно шта ко мисли или сматра. Крајчиновић Наталија - Девојка чији је мото: Могу ли следеће недеље, чије је друго име провод, забава и музика. Све ми добро иде осим школе... Ивантић Ивана - Она је другачија, никада ничија, тактична, практична, за љубав фантастична. За њу кажу: воли га, не воли ; сад јој је свеједно. Лукић Ивана - Дигни сукњу изнад колена, знам да кријеш чардаш у тим лепим ногама! Наша играчица, лепа и тајанствена... Воли само једног, али јој је срце отворено за сваког ко жели заузети место у њему. Гајић Ивана - Шта ти могу, рођен си са грешком, све је то у твојим генима, песма је коју она упућује несуђеним љубавима и тиме нас орасположи пред контролни. Кушаковић Зорана - Ма само опуштено! Њене стихове наћи ћете по свим свескама. Торба јој је пуна шминке и, опет, папира са песмама. Увек је спремна за бежање, мада се то увек и исплати - зар не? Арнаутовић Јелена - Слатка мала. Лепотица која краси последње редове наше учионице. Често нас забавља имитирајући драге нам професоре. Ђонлић Бранка - Погледом прекида људе на пола, кад игра руши све са стола. Опија шармом и лепим осмехом, али за њу се прави још није родио. Јовановић Маријана - Вечерас ја улазим у клуб. Наша Маја увек је прва у свим клубовима града; осваја мушке погледе зеленим очима, а друштво су јој само лепи момци. Митровић Јелена - Наша Видосава Патрножић. Девојка која задивљује својим нагласком и оставља уздахе момака иза себе, јер за њу она је, ипак, јединствена. Гардијан Срђан - У тајној је мисији! Његов дом је малени свитац на небеској пучини, а он је на овој планети да је срећном учини. Уметник нежних руку ипак слама нечије срце. Сви ми добро знамо чије! Осатовић Владан - Овај момак зна знање! Волим мајку књигу више од живота! Надамо се да ће представљати наше одељење као ђак генерације! Николић Александар - Што заволех кафанску певачицу! Момак ведрог духа, дао је више пољубаца од онога ко је пољупце измислио. За њега су књиге којима се сви диве, управо оне које нико не чита. Владић Владимир - Све, све, али занат. Наш геније! На пракси превазилази и саме професоре. Биће од њега одличан стоматолог. Што би хтео да нагласи! Пантелић Александра - Наша Пепси Касандра! За мало да постане нова Најкориснији су савети којих се најлакше придржавамо 23

24 ЗА БУДУЋНОСТ.com звезда Гранда, али је закаснила на аудицију. Можда неки други пут, до тада ће нас забављати само на пракси. Враштановић Ана - Девојка која зна шта хоће, јер јој ни 101 ружа за рођендан није могла освојити срце. Каже да су све праве љубави тужне, а она, ипак, верује у оне немогуће. Враштановић Бојана Окићена, дотерана! Минђушице, шналице, шишкице, део су њеног савршеног имиџа. Својом лепотом разоружава све. Перишић Данијела - Делом тајанствена принцеза чије срце још нико није освојио, делом девојка 21. века која дели правду.,,нећу да се заљубим, нећу да се променим, ниси ти срећник тај, ти си бре промашај! Пејић Јелена - Наша Палчица. Њен осмех одаје ведрину и чаролију њеног срца. У тој драгоценој насмејаној збуњености је неначета радост коју пружа сваком ко је види. Станковић Тања - Она је другачија, с њом нема шмекања, и много боље носи наш стил, представница, увек насмејана и увек је пред школом чека неки лик. Ауто са затамњеним стаклима је њен заштитни знак, веома згодна, лепа, па чак и неопходна. И да не изоставимо нашег разредног Србу, који увек на почетку праксе пљесне рукама уз речи: Е добро! Да видимо шта ко данас ради! Његов мото гласи: Рад, рад и само рад! Наравно, уз све нас обавезно је поменути и професора-колегу Николу Јеликића, који је увек био уз нас и наше несташлуке!!! Јутро нас затиче у смишљању бекства, чим мало успоримо стижу нас проклетства, то су само моменти лошим ветром донети, то су само мале вечности, то су само године кад човек откине. Питаће се професори: Где су, како се држе? Баш да видим, шта је са тим ђацима?! Зубари се потроше брже, они су увек јака генерација!!! Па зато, лаку ноћ, даме и господо, ето и ова представа је завршена, надамо се да сте уживали у њој. Било је задовољство глупирати се за вас све ове године. Надамо се да ћемо се поново срести у неком другом граду, на некој другој представи. Ваши зубари Још од првог септембра године биле смо окарактерисане као другачије. На почетку је то било зато што у одељењу нисмо имале чељади са XY хромозомом. Ипак, ми нисмо желеле да нас упоређују, већ смо се избориле да будемо јединствене и само своје, по чему смо, касније, добиле етикету другачијих. Управо због тога, биле смо мање или више вољене међу вршњацима. Па, ево нас! Разреднине лепотице или познатије као Веселе бабице. Шта рећи о нама? Биле смо на дну списка за изостанке, на врху списка за успех, али све то некад било - више се и не спомиње. Е, лепо су нама причали: Децо, од старе славе се не живи. 1. БАБИЋ МИЛИЦА ЏЕПНА ВЕНЕРА Наша Мица слабије капира и то стоји, али кад провали нешто ни Сигмунд Фројд јој није раван. Одморе често преспава не би ли се одморила од досадних часова. Она и Тања чине познати тандем Николица с приколицом. 2. БАНИЋ ЈОВАНА НАША МАЛА ГРКИЊА Једна од четири мускетара. На одморима емигрира до кухиње, али на часу вредно ради на побољшању свог успеха. То доказују њене оцене. 3. ВАСИЋ ЈЕЛЕНА ОСНИВАЧ ПРЕПИСИВАЧКЕ ШКОЛЕ Тешку руку Јела има. Кад удари по глави - очи ти полете. Ако завирите у учионицу број 6, пета клупа до зида, видећете да једино по плафону није писала пушкице. 4. ГАВРИЛОВИЋ НАТАША СТИЖЕ ЈУЛ, УДАЈЕМ СЕ ЈА Наца ће прва понети титулу удате жене. Ноћи и дане је провела над књигом. Морамо признати никаква вајда од тога, јер кад почне да паничи - ко преживи, причаће. 5. ГАГИЋ ЈЕЛЕНА ШТО НА УМУ, ТО НА ДРУМУ Боље јој не стајте на пут, иначе нико не одговара за вашу безбедност. Вођа је буна на професоре, ведрог духа и заразног смеха. 6. ГЕРАТОВИЋ ЈЕЛЕНА БАБИЦА БРОЈ 1 Од њеног смеха глава заболи, а било је дана кад просто полуди (нарочито пред час инфективног), па никако је смирити. 7. ДРАГОЈЕВИЋ ИВАНА ПА НЕКА ИДЕ ЖИВОТ... Шта њу интересује биохемија, интерно, филозофија, српски - све јој је равно до Косова. Животни сан јој је да се избаци програм за лектиру, али тешко да ће јој се сан остварити. 8. ЖИВКОВИЋ ДАНКА ШЋЕПАН Верно је Данче обављала своју дужност - седела је у првој клупи и преко катедре звиркала у дневник обавештавајући нас о свему. Својим вербалним способностима умела је да ток часа скрене ка жељеном циљу. 9. ЗОРОЈЕВИЋ ДРАГАНА ИДИ КУЋИ, МАЛОЛЕТНИЦЕ... Најмлађа међу нама. Свашта је она могла: да пада у несвест, да глуми 24 Нада је аванс који узимамо за своју срећу

25 ЗА БУДУЋНОСТ.com пад са степеница, да буде вегетеријанка, ал физику да не наштреба напамет, није могла. 10. ЈАКОВЉЕВИЋ ЈЕЛЕНА У ЗДРАВОМ ТЕЛУ, ЗДРАВ ДУХ Краси прве борбене редове. Зато кад почне сезона отвореног лова пред полугодиште и крај године, њу никад не омаше. Хвала нама што јој чувамо леђа! 11. ЈОВАНОВИЋ МАЈА БЕЖИ, МАЈО, НИЈЕ КАСНО Веровали или не, она је једина особа у одељењу која нема ниједан изостанак у свом школовању, а на час физичког никад није дошла без опреме. Да, да, добро сте чули. 12. ЈОКИЋ МАРИНА МАЛА СВАЂАЛИЦА Новооткривени таленат за физику. Свакакве работе она зна да чини. Док не истера правду, обрачун са професорима не престаје. 13. ЈУРИШИЋ ДРАГАНА ДОЂОХ, ВИДЕХ, ИЗГУБИХ! Да нема Драгане, ми бисмо сви били у стилу Добар дан, туго. Она је право чудо. За све има коментара, а ретко пева за џабе. 14. ЛЕЛИЋ ТАТЈАНА ОПЕТ НИСТЕ ДОНЕЛИ ПАРЕ?! Тајчи је прва за акцију. Међу првима је бежала са часова, а међу задњима поправљала оцене. Њен мото је: Ма, само опуштено! 15. МАЛЕТИЋ БИЉАНА ДАЈТЕ ВИНО, ХОЋУ ЛОМ Код Биље су увек најбоље журке и најбоље пице. Она борави у шарагама наше учионице, а интерно јој је јача страна. 16. МАТИЈЕВИЋ ЈЕЛЕНА КО ПЕВА, ЗЛО НЕ МИСЛИ Воли она више од свих да шмугне са часа и одлута у непознатом правцу. Професори су често остајали ускраћени за њено присуство, посебно на подијатрији и хирургији. 17. МИЛОШЕВИЋ АНА НАША АНА, ПРАВА ДАМА Пред њеним погледом ретко ко остане равнодушан, а њена смиреност и одмереност често нам је служила као пример у тренуцима панике. Ако вам некад затреба психолог, јавите јој се. 18. МИЉКОВАЦ НАТАША НЕРВИРАЈ СЕ СА ОСМЕХОМ Једно од паметнијих заморчића нашег одељења. Три мандата је изгурала као председник. Хвала њојзи за сва извињења професорима у наше име, написане саставе и још много тога. 19. НИКШИЋ НАТАША БОРАЦ ЗА ЖЕНСКА ПРАВА Спретно Наци одолева сплеткама многих професора, мада се некима завежу црева од њеног одговарања. Она важи за једно од најбољих чељади IV ПЕТКОВИЋ БОЈАНА НАЧЕЛНИЦА... Полако, али сигурно, постаје конкуренција свима на гинекологији и акушерству. Пазите добро: никад се не зна шта носи дан, а шта ноћ. Упозорење: све јој дирајте, само локне НЕ! 21. ПРОТИЋ НАТАША УВЕК ОШТЕЋЕНА... Своје место поред прозора стоички чува, јер, Боже мој, може нешто напољу да се деси, а ми нисмо упућени у то. 22. РАДОВАНОВИЋ НАТАША КО ТО ТАМО ПРИЧА ЦЕО ЧАС? До пре неколико месеци нисмо јој гласа могли чути, а сада... Из њеног правца, што би рекли: Ври као у кошници. 23. РОГИЋ НАТАША ШТО СИ, МАЛА, МРШАВА К О ГРАНА?...Нити грми, нит се земља тресе, већ то Рога бежи са часова... Њено учење је сезонског карактера - ево сунца, ево и петица! 24. САВИЋ СНЕЖАНА ТРИ ПОЉУПЦА ХОЋУ ЈА Овом приликом молимо другу Матијевићеву да јој врати панталоне за праксу, како би Снежа вратила Рогићевој њене. Нећемо се, ваљда, препуцавамо по новине! Причај, Снежо, да ти глас запамтимо! 25. ТОВИЛОВИЋ МИРЈАНА НАША МИРКА Од друге године, као по казни, седи у ћошку. Плава коса, али не и душа, ретко прича, али зато слуша на часу. 26. ТОДОРОВИЋ ЖЕЉКА - ПИСАТИ, ПИСАТИ И САМО ПИСАТИ Ако вам затребају белешке из неког предмета, код ње их можете наћи. Добровољац је Веснине гарде, своје знање је увек прва на видело износила. 27. ТОМИЋ МАЈА МОМЦИ, ЕВО МЕ Поред тога што је медицински феномен (ниједна болест је није заобишла), најбољи је ђак у одељењу. Свашта се од ње може очекивати, од певања до прања косе на часу. 28. ЧАСНИ САЊА СЛАТКА ТАЈНА... Ми је зовемо Сањица, а неки професори ЧАСНА БАБИЦА. Њен гласић се ретко чује, али нас зато осмехом увек обрадује. 29. ЧИКАРИЋ ИВАНА - ИЗВИНИТЕ ШТО КАСНИМ Неки кажу да је малер почети школску годину са јединицом, али њој ако не почне са асаном из физике, све крене наопако. Склона је ћаскању на часу, а доктор јој је забранио да носи опрему за физичко. 30. ШИРГИЋ МАРИЈА СПАВАЈ, МАРО, СПАВАЈ... Пола школске године је преспавала. Како је кичма не заболи? Из искуства знамо да су клупе неудобне за спавање. Могла је да настрада, главу да изгуби због проветравања учионице на -20 С. ВЕСНА НИКОЛИЋ РАЗРЕДНИЦА Залагала се за нас и била на нашој страни и кад, можда нисмо били у праву. Била нам је прави пријатељ и друга мама.тешко је пронаћи речи које могу објаснити све оно што је урадила за нас. Њени савети помогли су нам да другачије гледамо на свет око себе. Она је била другачија. Изузетак! А управо ти ретки изузеци у нашим животима учили су нас животним мудростима. СЛАВИЦА ДАМЊАНОВИЋ НАШ ПОЧЕТАК БИО ЈЕ И ЊЕН ПОЧЕТАК Можда смо управо због тога нашли заједнички језик. Добром вољом и жељом да нам помогне, међу првима је истакла лепоту нашег позива. МАРИЈА НЕНАДОВИЋ ГДЕ ЛЕТИТЕ КАО ГУСКЕ КРОЗ МАГЛУ? Овим речима нас је опомињала да прво добро размислимо пре него што нешто кажемо, да нам се не би десило да случајно пресечемо беби ногу уместо пупчаника. ТАТЈАНА МАРКОВИЋ - ТОПАЛОВИЋ СВАКА СИЛА СЕ ИЗРАЖАВА У ЊУТНИМА За четири године успела је да нас научи које силе владају у природи, полупроводницима П и Н типа, електромагнетној индукцији, фотоелектричном ефекту, али и о законима живота који су нам, ипак, битнији. ЈАСМИНА ФИЛИПОВИЋ КОЛИКО ВАС ЈЕ ПРОЧИТАЛО ЛЕКТИРУ? Од многих професора српског језика који су прошли кроз наше одељење, она је успела да нас убеди да читање није превелика казна. Чак и лектире долазе у обзир. Хвала што сте нас разумели када други нису и што сте нас подржавали кад нас нико други није разумео. Бабице Младост је срећна јер за њу постоји будућност 25

26 Σ αγαπώ, Хелада! Све је почело овако... Тог дана када смо кренули у Атина citу, знали смо да ће нам extra провод бити... Војкане, сине, где си?! Ентузијазам са којим смо кренули у последњу средњошколску авантуру ишчезао је, нажалост, до касних вечерњих сати када смо стигли у Паралију. Једини провод тог дана пружили су нам млађани трубачи од десетак година на последњој станици у Србији. Нашe расположење умањило је то што су немарни возачи заборавили на граници нашег младог, духовитог и шармантног водича Војкана, што је резултирало још каснијим доласком у Паралију. Врхунац свега била је одлука да то вече не улепшамо проводом у дискотеци, што је за деветнаестогодишњаке на матурској екскурзији заиста права катастрофа. Метеори Почетак грчке чаролије Следећи дан је почео посетом комплекса византијских манастира на Метеорима, који одишу миром и спокојем, али нас истовремено остављају без даха чудноватошћу свог локалитета. Због тога и јесу једно од светских чуда. Увече смо упловили у потпуно другачији свет у коме нас је лепотица Атина дочекала Епидаурус својим чарима и бројним културним знаменитостима као што су Национална библиотека, Парламент, Академија, Краљевски врт... Најупечатљивији део вечери била је национална гарда Грчке, која неодољиво подсећа на чуваре пред Бакингемском палатом. Нажалост, упознали смо и лошу страну великог светског града, јер смо се сусрели и са наркоманима, који окупирају тргове и улице Атине. Дискотека нас и опет није очекивала, па смо провод употпунили дружењем по собама. Нове Грандове и Зандове звезде Сад већ раздрагани четвртаци настављају своје путов а њ е у п р а в ц у и м п р е с и в н о г Коринтског канала који спаја грчке области Атику и Пелопонез. Наша следећа станица били су остаци античког града Микене, а место у коме је наша пажња била стопостотна јесте најакустичније позориште античке Грчке - Епидаурус које може да прими четрнаест хиљада посетилаца. У његову акустичност уверили су нас наши другови, најпре изводећи експеримент са бацањем новчића чији смо ехо могли да чујемо и ми у последњим, највишим редовима позоришта (динар звечи боље од евра). Затим су зидине древног позоришта испунили звуци српске новокомпоноване музике, а ми смо схватили да међу нама има потенцијалних звезда,,грандова и Зандова, што би рекао наш Воја. Вече нам је улепшао одлазак у боемску четврт Плаку која је налик нашој Скадарлији. Ту смо интезивно радили на међународним односима, а српске девојке су храниле своју сујету многобројним комплиментима Грка, Италијана, Руса, па и Албанаца. 26 Путовање је за млађе део образовања, а за старије део искуства

27 Ко чека, тај дочека... Весело,,куц-куц разредних старешина будило нас је из наших краткотрајних снова. Певушећи песму,,јутро је, одлазили смо на доручак жељни кафе која би нам отклонила поспаност, али не и подочњаке. Расположени, кренули смо у панорамско разгледање Атине са обиласком Олимпијског стадиона. Заштитни знак античке грчке културе - Акропољ, импресионирао нас је својом велелепном архитектуром. Поред добро познатих храмова Партенона и Ерехтејона, Фидијиних Каријатида, на овом брду налази се и храм Атине Нике или Бескрилне Атине чији је симбол инспирисао креаторе познате спортске марке NIKE. И, напокон... Матуранти су се нашли у свом омиљеном и дуго прижељкиваном месту - дискотеци, и то на обали Егејског мора. Сувишно је причати како смо се провели, али морамо да се похвалимо да је власник дискотеке рекао да смо најбоља и највеселија школа која је икада ту гостовала. Доме, слатки доме! Јутро смо провели обилазећи Паралију, сат времена касније нашли смо се у Солуну који нас је пријатно изненедио својом сличношћу са Београдом. Љубазност људи и њихово одлично познавање српског језика допринело је да се осећамо као код куће. Уживали смо у шетњи поред мора, седењу на Аристотеловом тргу, у куповини у познатој солунској улици Цимиски. Национално српско гробље у Солуну пробудило је у свима нама родољубље и патриотизам. Чувар, деда Ђорђе, заиста се потрудио да нам приближи слику и причу о нашим прецима и историји. Последња станица у Грчкој била је црква Св. Димитрија са катакомбама које су карактеристичне за настанак хришћанства. Пошто смо сви патили од недостатка сна и одмора, једва смо дочекали да се сместимо у аутобусе и заспимо, знајући да пут пред нама није занимљив и да ништа ново није пред нама, нарочито не у Шапцу где нас чека уобичајеност свакодневице. изузетна матурска екскурзија заувек ће оплемењивати наша сећања. Кад субота дође и бус кроз Платичево прође тад екскурзији би крај ал нам није жао, знај, јер ту је 31.мај, па пиши нови извештај. ТОП ЛИСТА ЕКСКУРЗИЈЕ: најпосећеније место: тоалет (широм Србије, Македоније и Грчке) мада ни шумарци поред аутопута не заостају најслушанија песма (силом прилика): У твојим колима најпопуларније јело: помфрит и шницла са (п)о(д)риганом најпопуларније пиће: узо, чим се професори окрену најраспрострањенији симптом: надувен стомак и опстипација (није било чорбице) најадекватнија песма: Подочњаци, подочњаци, баш ми лепо стоје... омиљена професорка: Љубица Јеремић ШТА СМО ОТКРИЛИ НА ЕКСКУРЗИЈИ: - да је Минск у Немачкој - да је Хераклит немачки филозоф - да телефон може да се напуни у аутобусу САВЕТИ БУДУЋИМ МАТУРАНТИМА: - искористите сваку паузу за WC и оброк - добро се утоплите, грејање у бусу не ради баш увек - обавезно пробајте гирос и узо - не једите поморанџе са улица Атине, опасне су за перисталтику - уплатите доста кредита пре но што кренете - научите да се ценкате - не псујте пред Грцима (знају српски) - припремите се за екскурзију тако што ћете се добро одморити, јести само кувану храну и припремити уши за караока-журку у аутобусу - такође, будите спремни за невиђене скандале Бојана Машић, IV1 Бојана Павић, IV1 Умор и несаница ће ишчезнути, али Партенон Не мора увек да се оде да би се путовало 27

28 РАДОВИ.com Ја повише нешто од вас видим - то је срећа дала ал несрећа (Његош) Устаљена бајата средина. Боље нам је?! Боље живимо?! Да ли је заправо тако? Толико много питања... Моја болест... Зашто све што дотакнем постане тамно, и бесмислено. Од мене се очекује најбоље, увек се очекивало, увек ће се очекивати. Може ли човек да поднесе тај притисак? Увек сам под неким теретом морања. Зашто сваки мој састав личи на онај претходни? Све саме нијансе црнила. Овде је грех видети даље од носа. Већ је писано о томе. Колосална фигура, узор, култ... Отац... Морати, морати... Све се своди на то. Разумем, шта очеви заправо раде... Знам... Праве људе од нас... Тензије расту, бунт, срџба... Бум!!! Сукоб генерација!!! Мислите да сте увек у праву? Јесте ли? Јесте, што је најгоре. Највише боли борити се за нешто што је унапред изгубљено. Опет ништа нисам рекао! Толико мисли креће одједном, а не знам шта да кажем. Знате боље, родитељи; научио вас живот. То се коси са мојим уверењима, али шта могу. Морам да чиним поклон пред орканом. Покушавам нешто да кажем а не смем. Морам да будем бољи од бољег, али не због оца него због себе. Дисциплина. Живим као у касарни. Жестока правила која се не крше. Драго ми је. Нисам лабилан и никад не хистеришем. Сукоб је неминован. У сваком рату само једна страна буде задовољна. Треба се бунити. Нема повлачења... Борите се за своја права по сваку цену. Хаос, мисли и осећања... Када је повлачење неприхватљиво, напад је најјаче оружје! Наполеон Горан Илић, II6 Требало је звезде да се сете да је воће и незрело слатко, да до раја не стиже се глатко, да све лепо увек траје кратко. БИЛО ЈЕ ТО ДВЕ ХИЉАДЕ ПЕТЕ. Сад ми мисли по облаку лете; јер и војник има идеале, јер пречице нису увек мале, јер, усне и руке друго нису знале. БИЛО ЈЕ ТО ДВЕ ХИЉАДЕ ПЕТЕ. Сигурно ни он није више дете, Поглед ми је крао ванкосмичким сјајем, Мозак завртео са помамним мајем, Додиром учинио да бестелесно трајем. БИЛО ЈЕ ТО ДВЕ ХИЉАДЕ ПЕТЕ. др Јасмина Вуковић Смех Смех је чудан потрес тела и духа који је својствен људима. Оно што сматрамо смехом код мајмуна само је мимика чији је једини циљ да најави и пропрати борбену игру. Код људи је то потпуно другачије Кад чујемо пријатеље који код нас могу да изазову смех успевамо да победимо страх, стрес, бриге, бес, тигу Смејемо се језичкој вези као што је игра речи, идеја и замисли, а понекад само узвицима, мимици лица или комбинацијама обеју. Смејање је игра која омогућава да се изразе и најтеже истине које би иначе тешко могли саопштити. Многи воле да смехом развеселе своје друштво. Природни су и уживају да виде да су и други задовољни. Смех је за њих начин да умире своје страхове, уобичајену неповерљивост али и благотворно средство којим се служе да би им се опростиле лоше стране карактера. То је и добар начин да се добије нарцисоидно задовољство, јер заводљивошћу смеха потврђују позицију лидера на друштвено прихватљив начин. Особе које имају хумор одсечан као оружје, не могу да буду запажене на другачији начин. Играјући се речима које побуђују смех стичу самопоуздање у друштву. Заводе околину, стичу одређено самодопадање, али упркос томе, често неким гестом или изјавом обезвређују себе. Потребу да насмеју друге имају и они који желе да разоноде друге али да их и емотивно дотакну. Такве особе глуме будалу или кловна. У детињству су засмејавањем успевали да изазову пажњу родитеља, а у одраслом добу на исти начин покушавају да је добију од других. То је својеврстан егзибиционистички приступ смеху који је настао из потребе да се буде вољен. Будући да имају осећај да су недовољно вољене, такве особе не прихватају себе и покушавају измамљеним смехом да добију на сопственој вредности и поправе слику о себи. Сарказам је понекад одбрана од напада и непријатељства других. Међутим, шала особа које на овај начин засмејавају околину, увек је усмерена према себи. Засмејавају и смеју се играјући се мислима и речима. Подругивање на сопствени рачун је у овом случају економија спољашње агресије. Особа која се овако понаша заправо се празни од напада других и успоставља равнотежу сопствене личности. Па, ипак, без обзира шта наша потреба да засмејемо друге говори о нама, способност и вештина да насмејемо је дар у којем уживају они који нас слушају, а и ми сами. Али, на крају, да ли схватамо да су кловнови ипак тужни?! Ана Милошевић, IV7 28 Борити се пером спада међу највећа јунаштва

29 РАДОВИ.com Гилгамеш, мој најбољи пријатељ Када су богови створили свет, живот су задржали за себе, смрт су оставили за људе. Пријатељство је највећи дар који нам богови дарују и зато га треба ставити изнад свих других ствари. Ја то нисам знао да ценим. Сада лутам сам, сам. Не лутам градовима и државама, не лутам планинама и ливадама, не лутам степама и шумама, лутам мислима. Од када сам изгубио тебе, изгуби сам и себе. Опрости ми што ти нисам помогао... ти си ме молио и очима пуним наде гледао у мене, а ја сам отишао. Оставио сам те на милост и немилост разјареном, дивљем, огромном бику, који те је немилосрдно кидао својим огромним чељустима... Отишао сам, нисам се ни окренуо. Душа ми је разорена болом. У мом животу постојало је само једно раздобље обележено тобом. Како ћу даље без свог живота, без своје душе? Са тобом умро је и део мене. Живот ми је празан, а истрошио сам последњу кап снаге покушавајући да то променим. Твоја смрт ме је убила изнутра, одузала срећу и право на све оно што ме је чинило посебним. Сада сам рушевина, човек без снова и идеала. Однео си све, а оставио ми само болне успомене. Треба ми неко ко ће ми утешити срце и излечити ране. Ко је то? Да ли је то могуће? Није! То знаш ти, а и ја... али касно је. Зашто тек сада схватам да ми је твоје пријатељство значило више од свега, оно ми је било ослонац. Пријатељство обогаћује живот и чини га лепшим, пријатељство увећава биће човека, чини га већим, бољим. Сада схватам да без пријатељства све губи смисао: ратна секира о боку, тољага у руци, мач за појасом,... радост у очима!... Шта ће ми све то? Као брата сам волео тебе, тебе!... Нажалост, богови и људи немају исте судбине. Човеку није одређен вечни живот, смрт је страшна; сваком човеку она постаје циљ. Пролазности и нестајању нико и ништа не може одолети. Пролазна су надања и радости човекове. Смрт је нешто што сваки човек носи у себи, она из свакога говори. Откако је људи и живота, само је смрт трајна, вечна... Да ли је смрт вечна? Постоји ли нешто вечно? Опрости ми, увек ћу те волети! Посвећено Гилгамешу, мом најбољем другу, кога више нема. Енкиду СЛИКА Јасмина Ћалић, I1 Као звуци старе виолине, у плавилу децембарске ноћи, одзвањају морски тихи звуци, кроз бескраје у тананој ноћи. Лелујају кроз тмину и занос, претoчене мисли бунтовника и пролазе кроз време и трајност, као плави валови са слика. Уморан и тежак, од сна ове јаве, као да се клима и мислима мучи, да пронађе прозор остареле главе, жели да све тише таласе изручи. Полако се и све искре снова гуше, полако и Месец обузима тама, док се човек бори из снова и душе, да схвати поенту из напрслог рама. Ивица Васиљковић, IV1 Живот је леп Одувек су постојале, постоје и постојаће различите теорије, приче и филозофије о томе да ли је живот леп, тежак, окрутан, компликован, да ли је заиста могуће остварити потпуну срећу и задовољство, шта је човеков циљ у животу и још многе друге. Различити су и бројни одговори на ова питања, али међу њима ја, ипак, бирам мисао да је живот леп упркос свему. Мој животни став је да се лепота живота не огледа у његовом трајању, већ у његовом квалитету и интензитету. Само испуњен, осмишљен и живот са одређеним циљевима и амбицијама је леп живот. Наравно, уз ову тврдњу одмах се поставља и следеће питање - како наћи прави метод, рецепт, путоказ за остварење свега тога, како остати доследан својим животним принципима и одупрети се утицају многих фактора који не зависе од нас самих, као што су: друштвено-социјалне, политичке, културне и многе друге прилике? До универзалног одговара и решења за ово питање још нико није дошао. Човеку је остављена слобода, могућност, срећа или несрећа (зависно како за кога) да сам буде креатор свог живота. Мислим да је то највећи, најозбиљнији и најодговорнији човеков задатак. Живот је сам по себи велика вредност и дар, па заиста не треба дозволити да прође ни у чему - то је глупо, неодговорно, незрело, а у крајњем случају, са гледишта теологије, то је грех. Не треба дозволити себи оне честе утешне реченице: Шта можеш, такав је живот! или Од судбине се не може побећи. У речнику сваког човека, а поготово младих људи треба да доминирају реченице: Ја то могу!, Ја желим и хоћу... Ја мислим..., Желим да постигнем, остварим..., и многе друге које означавају спремност, одлучност, жељу, амбицију да се нешто добро, лепо, племенито и креативно уради у животу. Веома је важно да човек успостави равнотежу између с в о ј и х ж е љ а и могућности да би њихов живот био срећнији, стабилнији, Учи од свакога, не опонашај никога 29

30 РАДОВИ.com усклађенији. Лепо је видети човека који је успео да усклади и помири своје планове, жеље, амбиције са њиховим реалним остварењем. Он у таквим условима функционише савршено, испуњен је и задовољан у потпуности. То је прави животни тријумф! Поред тога, велика мудрост и врлина је научити уживати у ситницама. Велике и значајне ствари у животу нас заиста радују, али таквих ствари је релативно мало, у односу на свакодневне, те стога треба уживати у ситницама које живот значе. Невероватно је колико може да нас усрећи одлазак на добру журку са друштвом,поверавање тајни најбољој другарици уз шољицу кафе, удварање духовитог, занимљивог дечка, склапање новог пријатељства, одлазак на матурску екскурзију, шетња уз обалу реке са вољеном особом, одлазак на егзотично путовање, одлазак у позориште, оперу, биоскоп, на концерт... Лепо је, а и корисно, поготово у данашњем свету да знате да се изолујете од околине која вас гуши и оптерећује, да се повучете на своје острво које је миљама удаљено од свих непријатних и ружних ствари. Само тако ћете успети да се ослободите негативне енергије и усмерите своје мисли на неке лепше дестинације. Заиста је глупо и непотребно трошити своју енергију на неке тричарије, бесмислице и разне пакости малициозних, заједљивих људи... Наравно, неопходан услов да би човек у потпуности био срећан јесте да буде окружен људима које воли и који позитиво утичу на њега. Велики је подстицај, успех и вредност имати праве особе поред себе - племените, искрене, добронамерне, осећајне, толерантне. Ја још сатима и сатима могу допуњавати свај рецепт за леп живот. Волела бих да на њему могу да напишем састојке и количине за дуг и леп живот, али, нажлост, моја фармацеутска знања ту немају примену. Јер, живот је ствар праксе, а не теорије и хемије. И...можда ће некоме цела ова прича личити на једну велику утопију или немогућу мисију, али ја ћу ипак остати доследна себи и настојаћу да остварим оно што сам замислила. ОБЕЋАЊЕ Бојана Машић, IV1 Кроз ноћ ходам. Сама сам. И ноћ је сама. Води ме тамо где цео свет ми поста. Газим по избледелим стопама, твојим. Хладно је. И ноћи је хладно, али обећала сам, себи, идем до краја! Без речи, без наде, стигох. Тебе овде нема. Упориште постаде згариште. Покајах се, ал обећала сам себи, идем до краја! Јелена Ранковић, III8 Књижевно дело и његови одјеци у мени Дуго сам од себе одбацивала бајковите представе о животу, волела сам реалност, лепу или ружну, како год. Онда је необичним сплетом околности до мене доспела наизглед дечја и неозбиљна књига о младом чаробњаку и његовој дружини која је пробудила, не само заинтересованост за ток радње, него и неке мисли које су својом тежином и озбиљношћу одударале од садржине ових дивних романа. А садржина је тако уобичајена и поновљива вечита борба између добра и зла. Чудесни ликови чудесне књиге одвратили су ме од досадне и туробне свакодневице у сигурност и радост Хогвортса, чаробњачке школе коју су похађали Потер и његови пријатељи. Повратили су ми наду да ће зло бити поражено добрим, да ће уништитељи бити уништени. Упорност и жеља да се савлада оно што је лоше побеђују и у животу, не само у бајкама. Не одустати, бити храбар и неустрашив са чистотом ума и душе, угледати се на оне, попут Дамблдора, који се, иако поседују велику моћ, посвећују делима доброчинства и племенитости. То значи живети на прави начин. Можда је све то бајка, али отворила ми је очи. Погледала сам пажљивије око себе и схватила сам да, у ствари, није све тако црно. Постоје људи на чију помоћ и несебичност увек можемо да се ослонимо. Тако простодушни и племенити људи попут Хагрида били су увек ту, али у сенци оних који простаклуком, злобом и исмејавањем скрећу пажњу на себе. Због таквих се мисли да је свет искварен. Хари Потер је дечак са изузетно несрећним детињством које је провео под тиранијом и иживљавањем малоумних и злобних рођака. Дане је проводио у остави или под тортуром тетке и тече или њиховог дебелог, глупог и размаженог сина Дадлија. Ипак, воља за животом и лепотама које он крије савладала је терор и неразумевање. То ми је дало подстицај да и ја кренем крупнијим и ситнијим корацима кроз живот охрабрена својом поштеђеношћу од великих патњи. Ова дружина је та која је лоше клетве користила само у самоодбрани од насилних Слитеринаца. Показујући необично стрпљење и паметно поступајући у сукобу са богатим и размаженим снобовима који купују себи забаву смејући се сиромашним и добродушним људима, заслужили су дивљење. Њихов пример је доказао да управо људи који не презају ни од чега увек бивају осрамоћени и поражени, усамљени или окружени глупим, поводљивим и лаковерним поданицима. Показали су ми снагу и неуништивост пријатељства које се састоји из ситних задиркивања и подвала, али исто тако и преданости и поверења. Иако млади и без искуства, показују сву потребну зрелост јер су паметне, несебичне особе одгајане на прави начин. Вредност правог, искреног пријатеља 30 Хтети... у томе је читава уметност

31 РАДОВИ.com је изнад свих материјалних ствари и најсрећнији је онај ко поседује такво благо. За људе који су заслужили тако нешто никада неће постојати никакво зло, опасност или препрека коју неће моћи да оставе иза себе. Увек ће се наћи неко да их подржи, усмери и помогне или ће се десити неки повољан сплет околности. Да ли ће то бити помоћу чаробног штапића Грифиндоровог мача или, једноставно и свакодневно, помоћу мудрости, разборитости и вере, небитно је. Остајем при томе да се сви догађаји, осећања и ликови из Хари Потера могу пројектовати у различите сфере нашег нормалског живота. Иако уз много разлика, све ће наћи свој одраз у огледалу. Заиста верујем у победу добра над злим, пријатељства над ривалством, истрајности и жеље над мрачним, уништитељским поривима појединца. Овај магични роман је потврдио моје мишљење и успут ми вратио веру која је била пољуљана, или изгубљена. Оставио ме је без даха и са уверењем да су највише вредности овог света живот и лепота живљења и да треба поступати у складу са тим. Бели анђели Бојана Павић, IV1 Ја данас уђох у собу своју и болну душу разгалих моју. Анђели бели ту су засели к`о да су с неба они слетели. Та бујна младост у пуном цвету, к`о ластавице у брзом лету. Собу су моју сву испунили ти медицинари крепки и чили. Бејаше пуно тих девојчица, Ђетића мало, само тројица. Шеици воде свој харем дива, Сетна ми душа крај њих ужива. Бољка ми клета разара груди. Учмала снага крај њих се буди, крај њих ми душа пронађе мира, пронађе мира и еликсира. Срце ми поче јаче да бије, бујна им младост поче да грије, поче да кључа крвца ми врела, оживех покрај белих анђела. Поче у оку суза да врца, док срце моје у болу грца, и поче оно јаче да боли, проћердах брзо свој живот голи. Болно ми срце сета прожима, још само мало живота има, ја метузалем при самом крају, анђели бели у пуном сјају. Гледам их тако једре, румене, веселе оне седе крај мене, пуне живота, препуне снова живот их чека пун изазова. Хумани позив анђеле чека, морају свима да нађу лека! Да нам ублаже све наше боли, анђеле беле самртник воли. У свакој соби понеко јечи, има ли ико да нам је пречи? Анђели бели наше су виле, многе су од нас оне спасиле. Отргле су нас од судње смрти, нико не воли да к небу прти. Један је живот, па какав да је па кад је тако, нек дуже траје! Дивим се њима. А како не би? Кад су крај тебе, ништа не зеби! Чаробни штапић имају оне, уклету бољку зачас отклоне. То су предобре Мајке Терезе, не дају да нас одвозе чезе, одлажу нашег судњега часа, и чуше мога песничкога гласа. К о да их судбина доведе к мени. Поета стари, на пос о крени! Затегни своје песничке жице! Сијају очи у девојчице и мукли тајац завлада тада, пребирам своја песничка стада, стајале оне код мене немо. Затегни жице, поета, идемо! Запањене су све оне биле, слушале помно предобре виле, аплауз громки ја добих тада, награда пада за моја стада. И завикаше на сав глас оне. Нема ми друге - Оне ме гоне. Морам им песму ја написати! Не смем их сутра без ње чекати! И ево песме, моји анђели! Спокој сте мојој души донели. И ево точим ја срце своје! Памтићу вечно анђеле моје! Одељењу IV5, песник Милош Обрадовић, проф. (болесник са интерног одељења) Успех је увек дете смелости 31

32 СТРАНА.com Смероскоп Фармацеутски техничари Знак: Remedia Подзнак: Биљне дроге (ко нас једном упозна, никад више не може да се истргне из наших канџи). Опште одлике: Овај смер пушта корене у све четири године наше школе. Посебне одлике: Ипак, постоје и једногодишње, двогодишње и вишегодишње биљке - у зависности од времена БЕРБЕ, када нас поједине јединке напуштају хрлећи у наручје нове породице (читај - удају се). Школа: Средином другог полугодишта очекује вас мукотрпан рад и велика залагања која ће се исплатити крајем године. Заслужени успеси очекују вас крајем маја и средином јуна када ће вам звезде бити посебно наклоњене. Здравље: Када се Марс и Јупитер изједначе са тежњом професора ка оцењивању, наступа период отвореног лова и тада вас очекују малаксалост, главобоља и несаница, што ће довести до хроничног изостајања са часова. Забава: Припадници овог знака се искључиво крајем недеље могу наћи по дискотекама и кафићима, у Шапцу и широм околине. Почетком недеље, зато, могу се приметити неиспаваност, зујање у ушима, непажња на часу и повећана сила гравитације услед чега глава тежи ка клупи. Љубав: За време најбурнијег периода они који преживе прозивање и излазак пред таблу, слободно време користиће за исписивање имена актуелних момака по клупама или за препричавање најновијих трачева. Однос са другим одељењима: Поред правих пријатеља постоје и они који вас иза леђа оговарају, а с друге стране покушавају да освоје вашу наклоност и при том улазе у игру којој нису дорасли, после чега остаје само горак укус у устима! Александра Стевић, II1 Татјана Завађа, II1 Ивана Ђуричић, II1 Јелена Ристић, II1 Санитарно-еколошки техничари Одлике смера: Овај смер је санитарни, са подзнаком еколошки и Месецом у техничару. Та три елемента су експлозивна комбинација која представља збир забаве, дружења и весеља. Одавде се види да је ово један од најлепршавијих смерова које наша школа негује, а ни наше девојке (читај: новинарке II2) не изостају! Реч звезда: Било је тешко протумачити поруку, које су нашем, трећем оку Медикуса звезде послале. Ипак, протумачили смо је. А, порука је гласила (преведено на српски ): - Ове године се јавља двоатомни молекул овог смера, IV и II године. Но, четврта година ће завршити пре друге школску годину и то 31. маја године. Сви атоми санитарног молекула древног порекла, вративши се са екскурзије (Грчка), доносе нову реакцију која гласи: Весеље настављамо у школи до краја школске године. Међутим, ми, као познати астролози, да бисмо ту поруку протумачили, гледали смо у звезде, тако да нам замало очи нису испале. Уз помоћ распореда планета и Месеца, установили смо да ће то тако и бити све до јуна, када долази до нове појаве учења и главобоље због полагања матурског испита. Здравље: У зависности од распореда предмета у једном дану променљиво. Млађи атоми ће имати проблема са предметима где се појављују бројеви и геометрија (читај: са математиком), али пошто Месец прелази из Риба у Овна, то ће се све поправити (подвлачимо све ). Посао: Захваљујући овогодишњим поплавама, припадници овог знака битиће преплављени послом. Љубав: Што се тиче овог сегмента, порука гласи: За девојке: Не очајавајте ако вас партнер остави због наших новинарки. Верујте нам, лепи сте, само нема ко то још да примети. Не одустајте, ЧУДА СЕ ДЕШАВАЈУ! За момке: Ако сте усамљени, нема потребе да трагате за лепшим полом ван своје школе, јер и ми имамо врло-врло лепе девојке. Распоред планета почиње да се мења и то ће доста утицати на ваш љубавни живот. Ето разлога више да верујете нама, астролозима; треба само мало да се стрпите и ускоро нећете бити сами! Александар Јовановић, II2 I2 Ивана Аврамовић, II2 I2 32 Има нешто јаче и пресудније од свих наших сила, а то су наше слабости

33 СТРАНА.com Медицинске сестре техничари Знак: Медицински техничар Подзнак: Брат или сестра Планета: Болница или Медицинска школа Боја: Бела Амајлија: Бризгалица Школски живот: Дошао је период у коме ћете морати да уложите више енергије, како бисте избегли додатне компликације.онима који су вредно радили од почетка школске године, уследиће лагани финиш а потом заслужени одмор и период релаксације. Онима који се у овој групи не препознају, мај, јун и август ће бити кључни месеци, јер ће се тада решавати најтежи проблеми. Не избегавајте своје обавезе, то вам неће донети добро. Тиме ћете само пробудити гнев претпостављених. Још није касно да загрејете столицу па вам саветујемо да узмете књигу у шаке. Акценат ставите на стручне предмете. Љубав: Школске обавезе које нису решене на време допринеће сукобу са партнером и спречиће да слободно време проводите заједно. Савет за вредне: Посветите се партнеру, али не запостављајте школу још ништа није готово. Здравље: Нервоза, напетост, хистерија, чести болови у глави и стомаку... Предвиђају се и непроспаване ноћи. Они који су били вредни осетиће мир, спокој и задовољство уживајући у лепом времену. 1. савет: Будите обазриви при извођењу различитих медицинскотехничких радњи. 2. савет: Преостало време до краја школске године искористите паметно. Слађана Вуковић, III5 Миливој Дикосавић, III5 Јована Крстић, III5 Зубни техничари Опште одлике смера: Знак зубо-технички, са подзнаком тотална протеза. Најсрећнији дан у недељи је среда, када нам познати астролог прориче судбину кроз 135 минута, који нам, верујте, нису нимало лаки, јер постоји доста нас којима срећа није посебно наклоњена. Основни елементи владавине овог знака су: добра комуникација са другим знацима, тј. професорима, као и одлажење са часова на којима је планирано прорицање, да би се избегла лоша судбина. Реч звезда: У Медицинском систему јавља се велики утицај звезде зване Директорка, као и мало мањи, али незаобилазни утицаји метеора - професора. Они поручују да ће бити периода кризе у јуну, пред крај школске године, када ћемо потпуно пасти под њихов утицај уз појачање владавине основног система елемената, па ће одлажење са часова бити неопходно. Старију популацију очекује спремање пријемног испита и полагање матуре. Напокон, добра ствар ће нам се десити средином маја, кад се очекују миграције ван границе наше земље: у Будимпешту и у Атину, а неки, нажалост, неће видети даље од Златибора (кратак али заслужени одмор). Љубав: Старије популације су склоне мувању између себе, док млађе популације, које тек стижу под утицај, тј. владавину овог знака, бивају опчињене, поготово женски део, матурантима. Најповољнији дани за љубав јесу, заправо, почетком пролећа, када се природа буди и све рађа, као и љубав. Здравље: Припазите на своје здравље, поготову средом и петком, када се најчешће јављају болести изазване вирусима познатијим као физикоманија, хемиологија и биологикус, од којих, нажалост, оболева све већи број припадника овог знака. Савет: Чувајте се удара грома због превелике количине метала у устима. Поруке астролога: За одређене ученике: У кантини је забрањено конзумирање дуванских производа, али зато постоји школски парк, тамо нема видео надзора. За четврту годину: Уживајте, још мало сте под владавином овог знака. За комплетну популацију: Зашто учити физику, кад постоје пушкице?! ВАШИ АСТРОЛОЗИ: Марија Икановић, III6 Весна Добривојевић, III6 Драгана Јацановић, III6 Физиотерапеутски техничари Одељења I7 и III7 су физиотерапеутски техничари, што значи да се баве физиком, техником руку, снагом ума и специфичном методом лечења: Medicus curat, natura sanat! Многи верују само у оно што је наштампано 33

34 СТРАНА.com П о ш т о ј е в р е м е ш к о л с к е хороскопске године, знакови врло споро прелазе са вишег асцедента на нижи, крећући се обазривим ходом од Меркурове до Плутонове куће. Првој години овог смера звезде обећавају успешно и безболно преживљавање од септембра до јуна и сигурно избављење из канџи племенитих наука а попут: физике, хемије, математике. е. А пошто је трећа година славно претрпела страшни суд, следи затишје до краја маја када ће кулминирати забава и добро расположење! Екскурзија ће донети нове љубави, пијанства (упс! ал су ове звезде искрене!), провод за памћење. Епилог четврте године, кад почну припреме за матуру и пријемни испит, пошто Месец у Лавовима прави ротацију за 60 у Бика, биће сјајан. Савет: Уложите мало труда, бар 20 дана пред закључивање оцена, у противном доћи ће до судара планета (ученика и професора) и ужасне апокалипсе која ће се манифестовати барем још једном годином опасног провода у школи. Тенденције: - Да јун што пре дође! - Да распуст што спорије прође! - Да се укине макар 5 предмета (а могла би и матура!) Резиме: У неколико речи прогноза астролога за блиску будућност: I година: Тако близу, а тако далеко (ко преживи и причаће)! III година: Живот је надохват руке (само га треба дохватити)! Душан Марковић, III7 Козметичкии техничари Од самог почетка године све је у знаку војничких правила ред, рад и дисциплина! ина! Полако али сигурно избацује вас из колосека звук сирене која најављује почетак сређивања запуштених припадница лепшег пола. Испуњава вас сусрет са новим особама. При помисли на целулит, успорен метаболизам, масне наслаге, обешену кожу, дуге дебеле маље... припадне вам мука! Инспирација је неопходна како ко клијентела по сагледавању последица ваше интервенције не би завршила у хитној! Основни узрок наглог побољшања вашег расположења биће новац! Немојте дозволити да вас превари уморно лице, подочњаци или излистали нокти клијента! То је типичан идентитет особе којој је потребно пражњење од токсина и негативне енергије исто колико и џепа! САВЕТ: Кристално вам је јасно да треба водити здрав живот, стога ставите до знања себи и другима да,,доручковање цигарета и кафе може много помоћи путу ка атрофији, појави бора, нееластичне коже, флека, проширених вена... Похвале и признања неће изостати само ако пређете с речи на дела и покажете се у пуном сјају (радом, наравно). ЗДРАВЉЕ: Појава болова у ногама, може бити условљена претераним трчкарањем око клијентеле. ПАЖЊА: Већина припадника овог знака (смера) су особе нежнијег пола. Ипак, није искључено присуство понеког мачо типа, свесног погодности и чињенице с ким најчешће,,има посла ; такав, притом, обрађује све, а бира само најквалитетније!!! Јелена Ранковић, III8 34 У оно што верујеш, то и постоји

35 СТРАНА.com Kако (п)остати глуп? На самом почетку текста који следи, желим да упутим велико извињење свима који воле школу и учење, са надом да ће разумети и схватити да има и оних других. Управо због њих желим да напишем ово, с намером да им помогнем да школу доживе искључиво као место за добар провод. E, па драги лењови, учењем се стичу знање, добре оцене и мир у кући, али учење одузима драгоцено време које је могуће провести у: дугим пролећним шетњама, игрању видеоигрица, битисању у кладионицама, спавању до поднева и сл. Живот је исувише кратак да бисмо га траћили на учење. Зато, удрите бригу на разбибригу и - глупирање! На многим часовима професори имају невероватну способност да вам привуку пажњу и одрже је у континуитету целих 45 минута. Не дајте се! Нисте ви неспособни. Гледајте кроз прозор, дремкајте, потапајте бродиће, одговорите другу из Економске на поруку... Па, чека човек! У свему томе нећете ни приметити када се час завршио, време ће вам брже прођи. Домаће задатке и белешке заборавите. Сваког дана у школу понесите другу свеску и за тај проблем успех је гарантован. Сигурно ћете врло брзо заборавити где сте шта записали. Оно што свакако морате прескочити јесте читање лектире. Библиотеку заобиђите у широком луку и крените у правцу школске кухиње или школског дворишта (пролеће је, еј, бре). Тамо је, верујте ми, провод много бољи. Зар није довољно што вам је мама читала,,црвенкапу. Та знате је напамет, а научили сте да препознате и злог опасног вука!? Осим обавезног школског градива у школи вам се нуди и низ ваннаставних активности а у граду и ваншколских активности (страни језици, глума, сликање, музички инструменти, културно-уметничка друштва...). Нека, хвала. Не упадајте у клопку. Немате ви времена за то. Клоните се паметних и образованих људи! Учење изазива разне врсте болести и поремећаја: главобољу, несаницу, малаксалост, укоченост, грбавост... Зато, ако вам и поред свих опомена и упозорења ипак падне на памет да учите, добро размислите о простору који ћете одабрати за учење. Температура просторије је изузетно важна. Пошто се (по добро познатим законима физике) тела на хладноћи скупљају, пронађите најхладнију просторију и сигурно нећете помислити на књигу, а ваш мозак неће моћи да прими велику количину информација. Радни сто одмах заборавите. Зар није боље учити лежећи, поготову ако сте усвојили претходни савет? Елем, морате се покрити пошто је хладно. А с обзиром на то да су лекције изузетно занимљиве, брзо ће вас успавати. Надам се да су вам родитељи довољно разумни, те да вас неће будити с циљем да наставите. Свеске, књиге, оловке, маркери и све остало што вам је потребно за брзо и ефикасно учење, заборавите у школи, код другарице, или дајте млађој сестри или брату. Они ће то брзо истрошити или добро сакрити да ни сами више неће моћи да пронађу. Колико се пута деси да телефон зазвони баш када сте решили да прочитате нешто? Супер, другарица јавља да је смувала нај-типа у граду. Зар није време да оставите књигу и сву пажљу усмерите на оно што има да вам каже. Никада не учите истог дана када сте слушали предавање. Када дођете кући, лезите на кревет и дајте времена свим траговима у мозгу да избледе. Сетите се оне старе ђачке:,,све што можеш данас, остави за мало сутра. Прављење пушкица такође спада у процес учења. Фотокопирајте лепо целу књигу (наравно, умањеног формата) и уживајте. Не брините, разред увек можете поновити. Па да резимирамо: Зашто размишљати о будућности, када можете лепо да окренете шољу или баците карте и позовете тетка Дуду да вам каже шта вас чека. Уосталом, вас у будућности чека једино мркли мрак. Поздрављам вас са страница Медикуса. Немам ја више времена за губљење. А надам се ни ви. Књиге, бре, у шаке, нема још много времена до краја школске године, матуре, пријемног испита... И поред свега се надам да ћете завршити разред, бити одлични, уписати факултет и бити познати по свом знању и стручности. А, за глупирање, увек има времена. :-) Учење или глупирање? Одлучите сами! Инспирисана књигом Како постати и остати глуп за вас припремила Ивана Бркић, III 8 Оно до чега се тешко долази има највећу цену 35

36 Професорка: Јелена, зашто причаш? Ученица: Професорка, нисам ја. Ја сам овде једина 100% концентрована! Професорка: Шта је Коштана по врсти? Ученик: Циганка. Професорка: То је поремећај с устима, кад ти отвараш уста а ниси свесна тога. Има ту нештa. Ученик: Српска реч за столицу је мокраћа. Ученик: Професорка, можете ли да ми натегнете (оцену)? Ученица (прозвана да одговара): Нисам спремна. Професор: Седи! Друга ученица: Нисам спремна. Професор: Седи! Трећа ученица: Могу ли и ја да нисам спремна? Професорка: Преко чега се највише излучује течност? Ученик: Преко коже. Професорка: Како могу бити ове рупице на руци веће од оне рупе доле? Професор: Нека изађе Александра Огњеновић да одговара!...александра излази... Професор: Данијела, како се зовеш? Ученик: Науке у школи се деле на тешке и још теже! Професор (на замени): Шта су полне ћелије? Ученик: Ми, сви. Професор (изнервирано): Ми? Ученик: Професоре, је л ви дајете оцене пошто нисте наш професор? Професор: Како да дајем оцене, кад сам ја полна ћелија! Ученик: Професорка, па нек немирни пређу напред! Професорка: Неће они да пређу, него ћете сви да пређете код директорке... која није ту! Професор: Ако идете мраком и бојите се да вас неко не нападне, ставите око врата математику. Нико вас неће напасти, јер се сви боје математике! Ученица: Пражњење дебелог црева не можемо да контролишемо и то радимо кад и где стигнемо. Ученик: Филтрација се постиже отварањем прозора. Професорка: Наведи реченицу у којој ће бити присутни хомоформи! Другарица (шапуће пример): Број до пет! и... Ученица (одговара): Један, два, три... Професор: Борисе, са које стране је најтеже опрати зубе? Ученик: Не знам. Ја не перем зубе! Професор: У уторак ћу ти дати пет питања да их пишеш усмено. Професор: Ово није тачно 80 посто процената. Професорка: Коју смо поему радили у епохи романтизма? Ученик: Циганче од Евгенија Оњегина Професорка: На чему је написана Похвала кнезу Лазару? Ученик: На моштима! Професорка: Шта настаје гаструлацијом? Ученик: Рекли сте нам да то не учимо. Професорка: Ма, нема везе, реци! Професор: Има ли питања? Ученик: А што мени не дате питање на одговор који сам вам поставила? Професор: То претпостављам да знате. Ученик: Шта то знамо? Професор: Верујем ти, али не могу да ти верујем! Професорка (констатује): Ју, опет нестаде струје. (после само неколико тренутака пита): Да ли вам је птребно светло? Чини ми се да се напрежете. Професорка: Хоћеш ли моћи да читаш? Ученица: Моћу, моћу! Професорка (изнервирано): Па, по чему се мењају глаголи? По падежима или по нечем другом? Ученик: Па, по нечем другом! Ученица: Можда нисам научила суштину, али знам нешто! Професорка: Зашто је именица човек у овој песми написана великим словом? Ученик: Штампарска грешка. Ученица: Професоре, могу ли да изађем напоље? Професор: Ух, децо, па ви стално излазите. Ученица: Али, професоре, имам женске проблеме. Професор: Ааа, па, децо, како ја немам те проблеме? Професор: Какав ти је ово корен, к о да је шлогиран? Професор: Грчки лекари су били у обавези да бесплатно наплаћују лекарске прегледе. Професор: Ако сам стварно нејасан, уопште ми није јасно. Професор: Нека изађе Колачин Марија. Ученик: Професоре, није Колачин, него Кулачин. Професор: Па, децо, овде није акцентовано. Професорка: Ја те угледах, а сад видим да те не видим. Професор: Колико је два подељено са два? Ученик: Па, нерешено! Професорка: Јеси ли спремна? Ученица: Па, нисам понављала... Професорка: Па, добро, можда ћеш ове године. Професор (пита ученика): Кад је први? Ученик: Па, први је трећег марта! Професор: Јелена, седи и устани да одговараш! Професор: Данас питам! Ученик: Немојте професоре, молим Вас! Професор: Шта ме молиш, џабе молиш, ко те пита шта, излази пред таблу! Професор: Како се на латинском каже дечија парализа? Ученик: Парализа kids! Нађа Новаковић, III6 Весна Добривојевић, III6 Јована Грујић, I1 Милица Радовановић, I1 Слађана Вуковић, III5 36 Нема правила без изузетка

37 УКРШТЕНИЦА УСПРАВНО: 1. Секција са слике, 2. Забаван (фр.), 3. Једно женско име, 4. Иван Рибар (инц.), 5. Лик из Држићеве фарсе, 6. Летопис, 7. Најмањи део филма, 12. Телевизијски тумач, 16. Један везник, 17. Упутство за справљање, издавање лека, 20. Крвна жила (мн.), 21. Прво слово азбуке, 22. Показна заменица, 23. Високи функционер ЕУ, Рен, 24. Лекар који се бави лечењем болести носа, 26. Златни новац различите вредности, 30. Коло, 24. Музички уметник (мн.), 35. Ирска револуционарна армија, слово азбуке, 40. Роба у трговини, 43. Рожнати део на коњској нози (мн.), 46. Хемијски елеменат, гас, плин, 48. Извор пијаће воде, 49. Један предлог, 52. Магија са Хаитија, 54. Показна заменица, 56. Милион (скр.), 58. Зоља, 60. Информационе технологије (скр.) 63. Један везник. ВОДОРАВНО: 1. Друго име, 8. Запара, спарина, 9. Вртлог, 10. Подземни свет, 11. Наоколо, 13. Западна војна алијанса, слово азбуке, 15. Охрабрити (шп.), 18. морски гребен, 19. Дизалица, 25. Однегована биљка за даље сађење (мн.), 27. Боксерски шампион Мохамед, 28. Норвешки нобеловац Хамсун, 29. Једна речца, 31. У тренду, 32. Један самогласник, 33. Излетници под шатором (мн.), слово азбуке, 37. Правилник организације, 39. Марка четкице за зубе (БИ), 41. Један самогласник, 42. Творница оловака Загреб (скр.), слово азбуке, 44. Марка румунског џипа, 45. Предлог уз датив, 47. Трака за матрични штампач, 50. Текуће године (скр.), 51. Мамац за пецање, 53. Вадити, извлачити, 55. Старешина православног манастира (мн.), 57. Орган чула вида, 59. Мешати с јодом, и 21. слово азбуке, 62. Поништити (лат.), 64. Ампер. Весна Павловић, III8 То што знамо је капљица, то што не знамо је море 37

38 Оне су фудбалу потребне Спортски дух прожима све смерове, полове и поре, како ученика тако и професора, наше школе. Ако пратите спортску страну Медикуса, сетићете се да смо вам до сада писали о заступљености разноврсних спортова међу нашим ученицима. Али, овогодишње откриће, које је заинтригирало нас новинаре, јесу управо две симпатичне, занимљиве, храбре а надасве необичне девојке. Наиме, необичност Јелене Аврамовић и Наде Симић, ученица III2 одељења, састоји се, када је спорт у питању, у њиховој љубави према фудбалу. Овај спорт активно тренирају већ пар година а ако вас занима како су и зашто Јелена и Нада доспеле на фудбалски терен, изволите послужите се текстом који следи! Како подносиш предрасуде у вези са мишљењем да је фудбал само мушка игра? Јелена: Мој поступак да тренирам фудбал говори да не верујем у то да је фудбал спорт који припада само мушком свету. Самим тим те предрасуде ме уопште не дотичу. Нада: Морам пре свега рећи да фудбал није мушка игра! А што се тиче предрасуда - не обраћам пажњу на њих, јер мислим да њих имају једино ограничени људи. Како си дошла на идеју да се бавиш фудбалом? Јелена: Све је почело када сам са братом и друговима из школе играла фудбал и то ми се свидело. Касније, кренула сам на тренинге. Нада: На терену сам откако знам за себе, јер ме је у свет фудбала увео старији брат. Тако сам почела и наставила да тренирам. Колико дуго тренираш? Јелена: Тренирам већ две и по године. Нада: Играм, тј. тренирам две и по године. Коју позицију играш? Јелена: Моја позиција је полушпиц. Нада: Играм левог бека, а по потреби и задњег везног играча. Како су твоји родитељи реаговали на то да се бавиш фудбалом? Јелена: Моја мајка се није са тим слагала и због ње нисам неко време ишла на тренинге. Но, како је време пролазило, схватила је шта ја волим и у овом тренутку имам њену и очеву пуну подршку. Нада: Тата се одмах сложио, а мајка не. Касније, све је дошло на своје. Како људи из твоје ближе околине реагују на одабир овог спорта? Јелена: Углавном ме подржавају, бодре, и то су људи због чијих се речи осећам лепо на свим тренинзима. Нада: Одушевљени су и дају ми безусловну подршку? Како си се осећала на првој утакмици? Јелена: Сећам се добро те утакмице, иако се све то давно догодило. Била сам веома узбуђена, трибине су биле пуне, препуне, а ми смо играле против момака. Изгубиле смо. Нада: Била сам узбуђена, нисам знала где сам, али сам касније дошла к себи, сабрала се и играла. Припаднице лепшег пола у мушком спорту Шта мислиш, куда ће те фудбал одвести кроз десет година? Јелена: Превише је, по мом мишљењу, да о томе сада размишљам. Стварно не знам, важно је да ми је сада лепо. Нада: За сада у њему уживам и само ми је то битно. Који тим ти је дражи Црвена звезда или Партизан? Јелена: Наравно, Црвена звезда! Нада: Морам признати Црвена звезда, али немам ништа против Партизана. А шта кажеш обожаваоцима када покушавају да шармирају фудбалерку? Јелена: То ми импонује, јер то значи да се резултати мог рада препознају! Мада то зависи од шармера и начина на који ме неко покушава шармирати. Нада: То зависи од два питања: ко и како? Све остало је питање времена и труда! Мирјана Јездимировић, II2 Јелена Мишковић, II2 Ивана Аврамовић, II2 Александар Јовановић, II2 38 Усудити се: то је цена напретка

39 Корак лево, десно два... Σ αγαπώ, Хелада, оволико! Луди собни жур! Атина Најслађе је забрањено воће (пардон, пиће)! Пара је било, али више нема... Мислим, шта рећи? Овако ми локне долазе до изражаја!!! Море, Ивана, не ори Акропољ! Завеса се никада до краја не спушта... 39